JAVNE FINANSIJE(vjebe 1)Predava: prof. dr Ljiljana Jovi

Asistent: eljka Jakovljevi, MSce-mail: zeljka.jakovljevic@spu.ba

Polaganje ispita Polaganje I Polaganje II I kolokvijum: 7. 12. aprila 2014. godineII kolokvijum: 26. 30. maja 2014. godine

ObavezeBodovi (max)Integralni ispit80Seminarski rad10Zadae, aktivnost, projekti, eseji10Ukupno100

Sadraj predavanjaOsnovni pojmovi javnih finansijaFinansijska djelatnost draveJavni prihodi/rashodiJavne finansije vs. druge naune disciplineRazvoj nauke o javnim finansijama (istorijat)Znaaj javnih finansija danasFiskalno optereenjeRelativni poreski pritisakJavna dobraProblemi u proizvodnji javnih dobara

FINANSIJE

Monetarne finansije

Bankarske finansije

Finansijska trita i HoV

Meunarodne finansije

Poslovne finansije

JAVNE FINANSIJEEkonomska disciplina (izuavanje finansijske djelatnosti drave i drugih pravnih lica javnog prava javnopravnih kolektiva, kojima je zakonom povjereno da vre takvu djelatnost)Javne finansije prouavaju aktivnost drave na prikupljanju javnih prihoda i izvrenju javnih rashoda, kao i uticaj tih aktivnosti na alokaciju resursa, makroekonomsku stabilnost, raspodjelu dohodaka i privredni rast. Finansijska privreda (privreda javnog sektora)Individualna privreda ( djelatnosti privrednih preduzea i fizikih lica u zadovoljenju njihovih potreba)

Djelatnosti i funkcije drave i njenih organa se nazivaju javnim potrebama - rashodima (dravna administracija, bezbjednost, vojska, tuilatvo, pravosue, socijalna sigurnost, socijalno osiguranje, drutvene djelatnosti...)

javni prihod vs. prihod

Javni (fiskalni) prihodi prinudni karakter ( porezi, takse, doprinosi...)Javni (nefiskalni) prihodi neprinudni karakter ( javni zajmovi, donacije, prihodi od aktivnosti dravnih preduzea i sl.

Predmet prouavanja javnih finansija

Javne potrebe/rashodi/ funkcije Javni prihodiJavni dugBudet i druge institucijeFiskalni federalizam/raspodela prihoda i funkcija izmedju razliitih nivoa drave

Odnos javnih finansija i drugih naunih disciplinaNauka o finansijama je kompleksna nauka koja u sebi ukljuuje vie grana finansijske discipline: ona je agregat ekonomskih, socijalnih, politikih i pravnih elemenata, i zahtjeva saradnju ponajvie ekonomista, pravnika i sociologaZbog sloenosti finansijskog fenomena, jasno je da ga jedna nauka ne moe u cjelini upoznati, stoga se bar tri discipline bave finansijskim pojavama:1. Nauka o finansijama;2. Finansijsko pravo;3. Finansijska politika.

Zadatak nauke o finansijama jeste da teorijskim istraivanjima utvrdi stalne odnose izmeu uzroka i posljedica, odnose izmeu dva ili vie finansijskih fenomena i njihovu vezu prema njihovoj stvarnoj materijalnoj povezanostiFinansijsko pravo podrazumijeva skup pravnih propisa kojima se ureuje prikupljanje, raspodjela i troenje sredstava potrebnih za funkcionisanje javnopravnog tijela. Dijeli se na poresko i budetsko pravo.Finansijska politika nije nauka u pravom smislu te rijei, ve je vie vjetina koja pokazuje sredstva i puteve ka postizanju ciljeva, koji su prethodno objanjeni teorijom.

Odnos prema drugim naukamaOdnos prema ekonomskim naukama:Opta ekonomska teorija,Makroekonomija,Mikroekonomija,Druge nauke o finansijama (monetarna ekonomija, bankarstvo, finansijska trita, medunarodne finansije) Odnos prema drugim naukama:Pravo, sociologija, psihologijaMatematika, statistika, ekonometrija i sl.

Razvoj nauke o javnim finansijama kroz istorijuStara Grka i stari RimSrednji vijek (mo drave se bazira na dva stuba: dobroj vojsci i dobrim finansijama, popusti li ijedan od tih, drava mora nazadovati)Merkantilizam (XVI-XVIII v.)Fiziokratsko uenje (poreski monizam) porez na poljoprivreduKlasina ekonomska misao kraj XVIII i poetak XIXv (poreski pluralizam) porez na potronju (A.Smith)Moderna nauka o finansijama (J.M.Kejns) druga polovina XX vijeka - funkcionalne finansije - finansijska ekonomika ponude

Znaaj javnih finansija danasNedovoljna efikasnost fiskalne politike u pogledu:Eliminisanja fiskalnih deficitaSmanjene rashoda drutvenog standarda i socijalnog osiguranjaEfekat istiskivanja (istiskivanje privatnih investicija iz finansijskih tokova)Drava blagostanja

Uloga savremene drave u privrediUloga drave u savremenoj privredi:Regulator- definie pravila i obezbedjuje njihovo sprovodjenjePreraspodjela dohodaka kroz javne finansije,Proizvodnja roba i usluga,Nabavke roba i usluga,Subvencionisanje privatne proizvodnje.

FISKALNO OPTEREENJE

U savremenim dravama znaajan dio nacionalnog dohotka se zahvata i redistribuira putem fiskalnih instrumenata (i preko 40%)

Kod definisanja fiskalnog optereenja, preko odnosa javnog sektora i BDP-a, postoji dilema da li javni sektor treba izraziti reko javnih prihoda ili preko javnih rashoda?

Problem sa javnim rashodima: Mnogi javni rashodi se viestruko prikazuju, budui da nije mogue iskljuiti sva transferna davanja; Javni rashodi se finansiraju dijelom i iz prihoda koji nisu uzeti od privrede i stanovnitva i koji ne predstavljaju pritisak za obveznike (npr. - javni zajmovi ili donacije) Kod javnih prihoda treba uzeti samo prihode fiskalnog tipa (poreze, doprinose, takse, naknade i sl.) a ne treba ukljuivati nefiskalne prihode jer oni nisu teret za obveznike (prihodi od privatizacije, javni zajmovi, donacije i sl.)

- Globalno fiskalno optereenje- Parcijalno fiskalno parcijalno: Konkretna vrsta fiskalnog prihoda / GDP; Fiskalno optereenja na nivou regiona; Fiskalno optereenja na nivou konkretnog poreskog obveznika.Fo = Javni prihodi (fiskalni) / BDP

Fiskalno optereenje u zemljama OECD

Relativni poreski pritisak

Govorimo o relativnom poreskom pritisku kada fiskalno optereenje dovedemo u vezu sa svim koristima koje se kroz javne rashode vraaju poreskim obveznicima Dakle, teorijski je mogue da fiskalno optereenje bude i poveano, a da to ne smeta poreskim obveznicima

JAVNI SEKTOR I JAVNA DOBRA

Uloga javnog sektoraDefinisanje pravnih i zakonskih normiObezbeivanje javnih dobaraRjeavanje problema eksternalijaRaspodjela dohotkaStabilnost u ekonomskim kretanjima

Javna dobraDobra za ije obezbjeenje je zaduena dravaista javna dobra- nema iskljuivosti- nema rivalitetaista javna dobra vs. privatna javna dobraNeista javna dobra (interes drave da ih koriste svi graani)- iskljuivostMjeovita javna dobra (rivalitet i/ili iskljuivost)Meritorna javna dobra

Problem besplatnog jahaaBesplatni jaha vea ekonomska vs. manja ekonomska snaga- problem kod istih javnih dobara- Koji je nain da drava natjera pojedince da daju svoj doprinos?

EksternalijeEksternalije u proizvodnji i potronjiPozitivne eksternalije (korist koji ima Tom od akcije koju je preuzeo John)Primjer pozitivnih eksternalija u fudbalu?!Negativne eksternalije (Troak koji ima Sanja od akcije koju je preuzela Tanja)

Kljune rijei: javne finansije, finansijska djelatnost, javne potrebe, javni prihod, funkcionalne finansije, ekonomika ponude, efekat istiskivanja, drava blagostanja, fiskalno optereenje, poreski pritisak, bruto drutveni proizvod, javna dobra, besplatni jaha, pozitivne i negativne eksternalije

Zadaa