PRIRODA I DRUŠTVO – IV razredTeze za časove

1. čas

TRAGOVI PROŠLOSTI – obrada (udžbenik 8-9. strane)

Prošlost, sadašnjost, budućnost Prošlost naše škole Prošlost moje porodice – preci Prošlost našeg mesta i države u kojoj živimo Tragovi prošlosti: građevine, pisma, posuđe, nakit, alat, oružje, knjige, zakoni, slike, različiti zapisi,

novine, novac ... Pisani tragovi – arhivi i biblioteke Predmeti iz prošlosti – muzeji Arheološka nalazišta Narodno stvaralaštvo – pesme, bajke ...

2 – 3. čas

RAZVOJ SRPSKE DRŽAVE – obrada (udžbenik 12-17. strane)

Sredina 12.veka – Stefan Nemanja – proširio i osamostalio srpsku državu Stefan Nemanjić (Stefan Prvovenčani – prvi srpski kralj) Krajem 13. i početkom 14.veka, za vreme vladavine Milutina Nemanjića, teritorija srpske države

znatno je proširena prema jugu Sredina 14.veka – Stefan Dušan (car Dušan Silni) – srpska država je imala najveću teritoriju i moć Car Uroš Nejaki – raspad srpske države na manje oblasti kojima su samostalno upravljali moćni

gospodari (velikaši) Krajem 14.veka – Moravska Srbija – knez Lazar Prva polovina 15.veka – srpska despotovina – Stefan Lazarević 1459.g. Turci su potpuno osvojili Srbiju Početak 19.veka – Prvi i Drugi srpski ustanak Kneževina Srbija – knez Miloš Obrenović 1878.g. Srbija priznata kao samostalna država – knez, a kasnije kralj Milan Obrenović Početak 20.veka – Balkanski ratovi – oslobađanje od turskih osvajača Kraljevina Srbija – kralj Petar I Karađorđević Od 1918.g. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca Od 1929.g. Kraljevina Jugoslavija – kralj Aleksandar I Karađorđević Kralj Petar II Karađorđević Posle završetka II svetskog rata (1945) – FNRJ – Federativna Narodna Republika Jugoslavija; SFRJ –

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija – predsednik Josip Broz Tito Tokom poslednje decenije 20.veka raspad Jugoslavije na samostalne države 1992.g. Savezna Republika Jugoslavija 2003.g. Državna Zajednica Srbija i Crna Gora 2006.g. Republika Srbija – samostalna država

1

4. čas

SRBIJA NEMANJIĆA – DRŽAVA I VLADARI – obrada (udžbenik 132-135. strane)

Stari Sloveni (živeli severno od planine Karpati) – u 7.veku naseljavanje na Balkansko poluostrvo, na granicu Vizantijskog carstva

Prva srpska država – Raška (između reka Ibar, Tara i Zapadna Morava) Sredina 12.veka – vladar je Stefan Nemanja (sinovi: Stefan, Rastko i Vukan) 1217.g. Stefan Nemanjić je krunisan za prvog srpskog kralja (Stefan Prvovenčani) Sveti Sava osnovao u Srbiji samostalnu srkvu i postao njen prvi poglavar – arhiepiskop Krajem 13. i početkom 14.veka, za vreme vladavine Milutina Nemanjića, teritorija srpske

države znatno je proširena prema jugu Sredina 14.veka – Stefan Dušan (car Dušan Silni) – srpska država je postala carevina i imala je

najveću teritoriju i moć Dušanov Zakonik Car Uroš Nejaki (sin cara Dušana) – raspad srpskog carstva na manje oblasti kojima su

samostalno upravljali moćni gospodari (velikaši) Nemanjići su vladali Srbijom 2 veka, a na prestolu se smenilo 10 vladara iz ove porodice

5. čas

KAKO SE ŽIVELO U DRŽAVI NEMANJIĆA – obrada (udžbenik 136-139. strane)

Najveći deo stanovništva živeo je u selima i bavio se poljoprivredom (zemljoradnjom i stočarstvom)

Seosko stanovništvo je živelo skromno, seljaci su sami pravili skoro sve što im je bilo potrebno

Gajili su razne vrste žitarica, voća i povrća, a razvijeno je bilo stočarstvo i pčelarstvo Velikaši su živeli u raskošno opremljenim prostranim dvorcima Glavno zanimanje velikaša bilo je ratovanje Najveći deo stanovništva bio je nepismen, a prve škole su nastale u manastirima gde su prvi

učitelji bili monasi Omiljena zabava bila je igra glumaca, čiji je program bio raznovrstan Jedna od glavnih zabava velikaša bio je lov

6. čas

SRBIJA NEMANJIĆA – utvrđivanje

Ponavljanje gradiva – udžbenik 140-141. strane

2

7. čas

SRPSKI MANASTIRI – obrada (udžbenik 142-143. strane)

Manastir je mesto gde su u zajednici živeli monasi i monahinje (kaluđeri i kaluđerice) Manastir Studenica – Stefan Nemanja (monah Simeon) Manastir Hilandar na Svetoj gori u Grčkoj – monasi Sava i Simeon (Sveti Sava – Rastko

Nemanjić i Stefan Nemanja) Manastir Žiča (središte samostalne srpske crkve) – Stefan Prvovenčani Manastir Gračanica – kralj Milutin Manastir Mileševa (tri i po veka bio je grob svetog Save) – kralj Vladislav (unuk Stefana

Nemanje) – tu se nalazi čuvena freska Beli anđeo Pojam: freska – slika na svežem malteru; njima su ukrašavani unutrašnji zidovi crkava

8. čas

OSVAJANJE BALKANA – VELIKE BITKE – obrada (udžbenik 144-146. strane)

Krajem 14.veka Turci počinju osvajanje Balkanskog poluostrva Bitka na reci Marici 1371.g. – srpsku vojsku su predvodila braća Vukašin i Uglješa Mrnjavčević

– završena je pobedom Turaka Moravska Srbija – knez Lazar Hrebeljanović – prestonica je bio Kruševac Crkve Ravanica i Lazarica (podigao je knez Lazar) Bitka na Kosovu polju, na Vidovdan 28. juna 1389.g. – srpsku vojsku je predvodio knez Lazar,

a tursku sultan Murat Srpski ratnik Miloš Obilić ubio je sultana Murata Turska vojska se povukla nakon bitke, ali poginuo je i knez Lazar i mnogi srpski ratnici Kosovski boj i junaštvo srpskih ratnika opevani su u narodnim pesmama

9. čas

OSVAJANJE BALKANA – OSVAJANJE SRBIJE – obrada (udžbenik 147-148. strane) Kneza Lazara je nasledio njegov dvanaestogodišnji sin Stefan, pa je državne poslove vodila

kneginja Milica Srbija više nije bila samostalna, već pod turskom vlašću Despot Stefan Lazarević i njegov naslednik Đurađ Branković očuvali su srpsku državu

(despotovinu) još 70 godina U vreme despota Stefana srpska prestonica je bio Beograd, gde je podigao svoj dvor Despot Stefan je sagradio manastir Manasiju Despot Đurađ je na Dunavu podigao novu prestonicu – Smederevo 1459.g. Turci su zauzeli Smederevo i time je Srbija postala deo Turskog carstva

3

10. čas

VREMENSKA LENTA – utvrđivanje (udžbenik 149. strana)

Rešavanje zadataka u udžbeniku: Bitka na reci Marici 1371.g. Bitka na Kosovu polju 1389.g. 1459.g. Srbija postaje deo Turskog carstva Lazar Hrebeljanović – prestonica: Kruševac Stefan Lazarević – prestonica: Beograd Đurađ Branković – prestonica: Smederevo

Usmeno ispitivanje učenika

11. čas

ŽIVOT U TURSKOM CARSTVU – obrada (udžbenik 150-152. strane)

Posle osvajanja Srbije 1459.g, Turci su njom vladali nekoliko stotina godina Osvojenu zemlju sultan je delio svojim ratnicima Na turskim posedima radili su seljaci (raja) koji su imali brojne obaveze prema svojim

gospodarima (davali su prinose sa zemlje i stoku, plaćali porez, besplatno radili ...) Danak u krvi – odvođenje srpske dece i poturčavanje Janičari – najbolji turski vojnici Hajduci – borci protiv Turaka Hajdučke čete – vođa: harambaša Jataci – pomagači hajduka Hajdučki sastanak – Đurđevdan (proleće, 6. maj), hajdučki rastanak – Mitrovdan (kasna jesen,

8. novembar) Narodne epske pesme o hajducima Srpski narod je podizao ustanke protiv turske vlasti Turci su 1594.g. spalili mošti (posmrtne ostatke) svetog Save na Vračaru u Beogradu Turska vlast je bila surova, a život naroda veoma težak Velika seoba Srba 1690.g. pod vođstvom patrijarha Arsenija III Čarnojevića, na zapad i sever,

u delove nekadašnjeg Austrijskog carstva Srbi osnivaju svoje škole i crkve, kako bi očuvali svoj jezik, pismo i veru

4

12. čas

ŽIVOT U TURSKOM CARSTVU – utvrđivanje (udžbenik 153-154. strane)

Rešavanje zadataka u udžbeniku: Carski porez Davanje proizvoda sa zemlje Besplatan rad na gradnji puteva Turci su birali zdravu, bistru i naočitu mušku decu Roditelji su skrivali decu u šumu, učili ih da se pretvaraju da su maloumni ili da hramlju,

odevali ih u dronjke i puštali nečistoći, pa čak su ih i sakatili Dečaci su otpremani na malim bosanskim konjima, po dva, u pletenim korpama Hajduci nisu ratovali tokom zime Jataci su obaveštavali hajduke o turskim poterama i dobrom plenu, davali im hranu, sakrivali

ih i pružali sklonište zimi Narod je u hajducima video svoje zaštitnike i osvetnike Nova domovina iseljenih Srba bilo je Austrijsko carstvo Aga – turski zapovednik, starešina

13. čas

PRVI SRPSKI USTANAK – obrada (udžbenik 155-156. strane)

Vlast dahija – starešina janičara, početkom 19. veka Seča knezova – Turci su na prevaru pohvatali i pobili mnogo uglednih Srba Početkom 1804.g. u selu Orašcu (u Šumadiji) doneta je odluka o podizanju ustanka Za vođu ustanka je izabran Đorđe Petrović (Karađorđe) 1806.g. Srbi su pobedili u bitkama na polju Mišaru kod Šapca i na Deligradu kod Aleksinca 1809.g. ustanici su doživeli poraz na Čegru kod Niša Stevan Sinđelić – zapalio skladište baruta Hajduk Veljko Petrović – poginuo braneći Negotin U jesen 1813.g. Turci su podigli ogromnu vojsku i ponovo osvojili Srbiju

14. čas

DRUGI SRPSKI USTANAK – obrada (udžbenik 157-158. strane)

Surova turska osveta Odluka o početku ustanka doneta je u proleće 1815.g. u Takovu Za vođu ustanka je izabran Miloš Obrenović („Evo mene, a eto vama rata s Turcima!“) Pobede Srba u nekoliko bitaka Bitka na brdu Ljubić kod Čačka – Tanasko Rajić Pregovori Miloša Obrenovića i Turaka

5

Naredbom sultana iz 1830.g. Srbi su dobili pravo da sami upravljaju državom Srbija je postala kneževina u okviru Turskog carstva, a Miloš Obrenović njen prvi vladar – knez Turski vojnici ostali su u nekim gradovima, a veliki deo srpskog naroda i dalje je bio pod turskom vlašću

15. čas

OSLOBOĐENJE – obrada (udžbenik 159. strana)

Knez Mihailo Obrenović – iseljenje turskih vojnika iz srpskih gradova (1867) Knez Milan Obrenović – oslobođeni još neki srpski krajevi i proširena država 1878.g. Srbija je priznata kao samostalna i nezavisna država 1882.g. knez Milan se proglasio za kralja, čime je Srbija postala kraljevina Balkanski ratovi – početkom 20.veka Oslobođeni su svi nekadašnji delovi srpske države i Turci izbačeni sa Balkana Kralj Petar I Karađorđević

16. čas

NA PUTU DO SLOBODE – utvrđivanje (udžbenik 160-163. strane)

Rešavanje zadataka u udžbeniku: Mišar kod Šapca, Deligrad kod Aleksinca, Čegar kod Niša i Ljubić kod Čačka Prvi srpski ustanak 1804.g. – Karađorđe Petrović Drugi srpski ustanak 1815.g. – Miloš Obrenović Naredbom sultana iz 1830.g. Srbi su dobili pravo da sami upravljaju državom Knez Mihailo Obrenović – iseljenje turskih vojnika iz srpskih gradova (1867) Knez Milan Obrenović – Srbija je priznata kao samostalna i nezavisna država

(1878) Knez Milan Obrenović – Srbija je postala kraljevina (1882) Kralj Petar I Karađorđević – završena je vekovna borba za oslobođenje

Želim da znam više: Prva bioskopska predstava u Srbiji 1896.g. u Beogradu Prvo pozorište u Srbiji osnovano je 1834.g. u Kragujevcu 1869.g. podignuto je Narodno pozorište u Beogradu (knez Mihailo Obrenović) Balovi na dvoru kneza Mihaila Obrenovića Izgradnja moderne bolnice u Beogradu (Varoška bolnica) 1882.g. osnovna škola je postala obavezna za dečake i devojčice u Srbiji

17. čas

PRVI SVETSKI RAT – obrada (udžbenik 164-166. strane)

Prvi svetski rat 1914 – 1918.g.

6

Atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda – Gavrilo Princip (organizacija „Mlada Bosna“)

Austrougarska je napala Srbiju u leto 1914.g. Saveznici Srbije: Crna Gora, Rusija, Francuska i Engleska Cerska bitka – komandant: vojvoda Stepa Stepanović – pobeda srpske vojske Novembar 1914.g – bitka na reci Kolubari i planini Suvobor – komandant: vojvoda Živojin

Mišić – pobeda srpske vojske U jesen 1915.g. Srbiju su napale Austrougarska, Nemačka i Bugarska U zimu 1915/1916.g. povlačenje preko Albanije do– „marš smrti“ kralj Petar I Karađorđević Mojkovačka bitka – borba crnogorske vojske sa austrougarskom Grčko ostrvo Krf u Jonskom moru – „plava grobnica“ Krajem 1915.g. neprijateljske države su zauzele Srbiju Odbrana Beograda – major Dragutin Gavrilović 1916.g. otvoren je Solunski front u severnoj Grčkoj (dve godine borbe) U jesen 1918.g. srpska vojska je probila Solunski front Do kraja 1918.g. oslobođena je Srbija Veliki broj stradalih tokom rata, narod opljačkan, a zemlja porušena Pesma „Tamo daleko“ Vojno groblje Zejtinlik u Solunu, u Grčkoj

18. čas

IZMEĐU DVA RATA – obrada (udžbenik 170. strana)

Raspad Austrougarskog carstva 1.decembra 1918.g. stvorena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 1929.g. novo ime države – Kraljevina Jugoslavija (do 1945.g.) Glavni grad je Beograd Kraljevi: Petar I Karađorđević, Aleksandar I Karađorđević („Ujedinitelj“) i Petar II

Karađorđević

19. čas

DRUGI SVETSKI RAT – obrada (udžbenik 171-173. strane)

Drugi svetski rat 1939 – 1945.g. 1. septembra 1939.g. napad Nemačke na Poljsku Savez Namačke, Italije i Japana Savez Velike Britanije, Sovjetskog Saveza i SAD-a 6. aprila 1941.g. bombardovanje Beograda i drugih naših gradova Jugoslavija je okupirana, teritoriju su podelile naprijateljske države, a kralj Petar II

Karađorđević je napustio zemlju Borba naroda za slobodu

7

Zlodela okupatora: batinanje, odvođenje u zatvore i logore, streljanja Oktobar 1941.g. – Kragujevac Partizanski pokret – Josip Broz Tito Četnički pokret – Dragoljub Draža Mihajlović Velike bitke: na Kozari, Neretvi i Sutjesci 20. oktobra 1944.g. oslobođen je Beograd U maju 1945.g. završen je rat Nemačka , Italija i Japan su poraženi 9. maj se u Evropi slavi kao Dan pobede U avgustu 1945.g. SAD su bacile atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i

Nagasaki Želim da znam više:

Jesen 1941.g. – opsada Lenjingrada – 900 dana Krajem 1941.g. bitka za Moskvu Krajem 1941.g. napad japanskih aviona na američku luku Perl Harbor Kamikaze Zima 1942/43.g. Staljingradska bitka – najveća bitka u II sv. ratu U jesen 1942.g. bitka kod El Alamejna u Egiptu Avgust 1945.g. – Hirošima i Nagasaki Opustošene zemlje, porušeni gradovi, desetine miliona mrtvih vojnika i civila 1945.g. osnovana je Organizacija Ujedinjenih Nacija (OUN) sa sedištem u

Njujorku (SAD)

20. čas

SRBIJA POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA – utvrđivanje (udžbenik 167. i 176. strana)

Rešavanje zadataka u udžbeniku: 167.str. 176.str. Odgovaranje

21. čas

SRBIJA NOVOG DOBA – utvrđivanje (udžbenik 177. strana)

Srbija posle II svetskog rata: Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) Šest republika: Srbija, Hrvatska, Crna Gora, Slovenija, Bosna i Hercegovina i

Makedonija Dve pokrajine: Vojvodina i Kosovo i Metohija Predsednik Josip Broz Tito (1945 – 1980)

8

1991.g. počinje raspad Jugoslavije Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Makedonija postaju samostalne države Od 1992.g. Savezna Republika Jugoslavija (SRJ – Srbija i Crna Gora) Od 2003.g. Državna zajednica Srbija i Crna Gora Od 2006.g. Srbija i Crna Gora su samostalne države

22. čas

POLOŽAJ REPUBLIKE SRBIJE – obrada (udžbenik 10-11. strane)

Jugoistočna Evropa Balkansko poluostrvo Dunav – međunarodna reka Izlaz na Crno more Glavni putevi Evrope Preko Crne Gore izlaz na Jadransko more Preko Makedonije i Grčke izlaz na Sredozemno more

23. čas

TERITORIJA, GRANICE I SIMBOLI R SRBIJE – obrada (udžbenik 18-21. strane)

Teritorija – ograničen kopneni, morski i vazdušni prostor koji pripada nekoj državi Teritoriju Srbije čine: centralna (uža) Srbija i dve pokrajine: Vojvodina i Kosovo i Metohija Površina Srbije: 88.361 km2

Granica – linija koja odvaja teritoriju jedne države od susednih država Države (8) s kojima se graniči Srbija: Mađarska, Rumunija, Bugarska, Makedonija,

Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Hrvatska Najduža granica je prema Rumuniji i Bosni i Hercegovini

24. čas

OSNOVNE ODREDNICE DRŽAVE SRBIJE – utvrđivanje (udžbenik 20-21. strane)

Simboli države – obeležja kojima se država predstavlja u svetu: zastava, grb i himna Simboli kraljevine Srbije iz 1882.g. Zastava: trobojka (crvena-plava-bela) s grbom pomerenim ka jarbolu Grb: crveni štit na kome je dvoglavi srebrni orao sa crvenim štitom na kome je srebrni

krst i četiri ocila; štit je krunisan zlatnom krunom Svečani grb RS – mali grb zaogrnut krunisanim porfirom vezenim zlatom sa zlatnim

resama Himna: „Bože pravde“ Jovana Đorđevića, na muziku Davorina Jenka Rečnik:

9

Krin – cvet; na grbovima i zastavama simboliše plemstvo Ocilo – gvozdena alatka za pravljenje varnice udarcem o kamen i paljenje vatre; u

kombinaciji sa krstom simboliše „vatrom ćemo krst braniti“ Porfir – plašt purpurne (crveno-ljubičaste) boje

25. čas

GLAVNI GRAD REPUBLIKE SRBIJE – obrada (udžbenik 24-27. strane)

Glavni grad Srbije je Beograd Na ušću Save i Dunava Glavni gradovi susednih država: Budimpešta, Bukurešt, Sofija, Skoplje, Tirana, Podgorica,

Sarajevo i Zagreb Beograd su osnovali Kelti (narod poreklom iz današnje Francuske) pre oko 2300 godina

pod imenom Singidunum Ime Beograd se prvi put pominje u IX veku (878.g.) U XV veku Beograd je bio prestonica Stefana Lazarevića Od sredine XIX veka i vladavine kneza Mihaila Obrenovića, Beograd ostaje prestonica

Srbije sve do danas Prestonice Srbije su bile: Ras (za vreme Nemanjića), Kruševac (Moravska Srbija - knez

Lazar Hrebeljanović), Smederevo (despot Đurađ Branković) i Kragujevac (Kneževina Srbija – knez Miloš Obrenović – prva polovina 19.veka)

Narodna skupština RS, sedište Vlade RS i ministarstava, Narodna banka Srbije, škole , fakulteti, muzeji, bioskopi, TV i radio stanice, novinske kuće, kulturni i istorijski spomenici

26. čas

ODLIKE PRIRODE SRBIJE – RELJEF – obrada (udžbenik 28-29. strane)

Reljef – izgled Zemljine površine (uzvišenja, ravnice i udubljenja) Kartografske boje: zelena, smeđa, plava ... Ravnice: Panonska nizija, Mačva, Posavina, pomoravlje, Vlaška nizija Brdsko planinski predeli: Fruška gora, Kopaonik, Prokletije (Đeravica 2656m), Tara,

Zlatibor, Šar planina, Jastrebac, Stara planina Powerpoint prezentacija! Nacionalni parkovi

27. čas

ODLIKE PRIRODE SRBIJE – VODE (reke i slivovi) – obrada (udžbenik 30-31. strane)

10

Rečni sistem – reka sa svojim pritokama Sliv – teritorija sa koje voda otiče u neku reku, jezero ili more Crnomorski sliv (Dunav, Tisa, Sava, Drina, Kolubara, Velika Morava, Timok, Tamiš, Ibar,

Nišava ... ) Jadranski sliv (Beli Drim) Egejski sliv (Lepenac, Pčinja) Dunav – Đerdapka klisura – nacionalni park – hidroelektrana Velika Morava – 179 km (spajanjem Južne i Zapadne Morave kod Stalaća)

28. čas

ODLIKE PRIRODE SRBIJE – RELJEF I VODE – utvrđivanje (udžbenik 32-33. strane)

Rešavanje zadataka iz knjige 32. i 33. strana Snalaženje na karti Srbije

29. čas

JEZERA I BANJE – obrada (udžbenik 34-37. strane)

Prirodna jezera – nastala su prirodnim procesima Palićko jezero, Daićko jezero (na planini Golija) „gorske oči“ – Đeravičko jezero, Rikavičko jezero (Prokletije), Livadičko i Jažinačko jezero

(Šar planina) Veštačka jezera – stvorio ih je čovek pregrađivanjem reka Đerdapsko jezero Bare – jezera koja su nastala izlivanjem reka Obedska bara, Carska bara, Zasavica Banje – naselja nastala izgradnjom objekata i uređenjem prostora na mestima gde su

izvori tople i mineralne vode Vrnjačka banja, Bukovička banja, Vranjska banja (990C), Jošanička banja (800C),

Gamzigradska banja, Sokobanja, Niška banja, Prolom banja, Mataruška banja, Banja Vrujci, Banja Koviljača ...

Domaći zadatak – Istraživački rad: Iz kojih banja se vode flaširaju?

30. čas

VODE – utvrđivanje (udžbenik 38-39. strane)

Rešavanje zadataka u udžbeniku na 38. strani Provera domaćeg zadatka – flaširane vode Želim da znam više:

* Pećina Risovača kod Aranđelovca* Deliblatska peščara („evropska Sahara“) u Banatu

11

* Đerdapska klisura – Dunav – nalazište Lepenski vir* Đavolja varoš kod Kuršumlije – spomenik prirode

31. čas

KLIMATSKE ODLIKE – obrada (udžbenik 40-42. strane)

Klima predstavlja prosečne vremenske prilike u nekom kraju praćene tokom dužeg perioda.

Da bi se odredio tip klime, meri se temperatura i vlažnost vazduha, temperatura zemljišta, količina padavina, jačina vetrova i broj sunčanih dana tokom godine.

Na najvećem delu teritorije Srbije vlada umerenokontinentalna klima, koja se odlikuje smenom godišnjih doba – proleća, leta, jeseni i zime.

U severnom delu nizijske oblasti zastupljena je kontinentalna klima, koja se odlikuje suvljim i toplijim letima, hladnijim zimama i kraćim prelaznim godišnjim dobima.

U kotlinama i brdskom predelu vlada umerenokontinentalna klima, međutim s porastom nadmorske visine leta postaju kraća i svežija, a zime duže i hladnije – to je planinska klima.

U Srbiji duvaju sledeći vetrovi: košava (i do 150 km/h), severac, jugo i zapadni vetar. Domaći zadatak – Istraživački rad: Praćenje vremenskih prilika tokom nedelju dana i

beleženje podataka u knjizi na 42. strani.

32. čas

PRIRODNO-GEOGRAFSKE ODLIKE REPUBLIKE SRBIJE – utvrđivanje (kontrolni zadatak)

33. čas

STANOVNIŠTVO REPUBLIKE SRBIJE – BROJ - obrada (udžbenik 62-63. strane)

Popis stanovništva (obično na svakih 10 godina) Poslednji popis stanovništva u Srbiji sproveden je 2002.g. Prema popisu iz 2002.g. u Srbiji živi 7.893.125 stanovnika. (Analiza grafikona na 62.str.) Na promenu broja stanovnika utiču:

prirodni procesi: rađanje i umiranje kretanje stanovnika: doseljavanje i odseljavanje

(Analiza grafikona na 63.str.)

12

34. čas

STANOVNIŠTVO REPUBLIKE SRBIJE – ODLIKE - obrada (udžbenik 64-67. strane)

Gustina naseljenosti (karta u knjizi na 64.str.) Odnos broja stanovnika po grupama starosti:

Mladi (do 14 godina) Srednja dob (od 15 do 64 godine) Stari (od 65 godina naviše)

(Analiza grafikona na 65.str.) Broj nepismenih Nacionalna struktura stanovništva Jezici kojima govori stanovništvo

Službeni jezik u Srbiji je srpski, službeno pismo je ćirilica, a zvanična valuta je dinar. Versko opredeljenje (Analiza grafikona na 65.str.)

35. čas

DEMOKRATSKI ODNOSI – PRAVA I OBAVEZE DRŽAVE I GRAĐANA - obrada (udžbenik 68-69.)

Prava, odgovornosti i obaveze dece i odrslih u porodici, školi, ... Uzajamna prava i obaveze države i ljudi koji žive u toj državi. Poštovanjem prava i obaveza grade se demokratski odnosi u društvu. Ustav – najviši državni akt kojim su utvrđena uzajamna prava i obaveze države i njenih

građana. Međunarodni dokumenti Obaveza poštovanja prava drugih Obaveza poštovanja teritorije i obeležja države u kojoj žive. Punoletni građani su oni koji su napunili 18 godina života. Punoletni građani imaju pravo da biraju svoje predstavnike u organe vlasti i da budu birani na

ta mesta.

36. čas

MI SMO DECA JEDNOG SVETA - obrada (udžbenik 70-71. strane)

Dete je ljudsko biće koje nije navršilo 18 godina života. Konvencija o pravima deteta Organizacije za zaštitu prava svih ljudi, a posebno dece Ujedinjene nacije (osnovane 1945.g, sedište u Njujorku) UNICEF – Međunarodni fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci Savet Evrope (osnovan 1949.g.)

13

Radost Evrope – manifestacija u Beogradu posvećena deci Evrope Svetski dan deteta – 5. oktobar Dečja nedelja – prva sedmica oktobra

37. čas

STANOVNIŠTVO REPUBLIKE SRBIJE – utvrđivanje (udžbenik 72-73. strane)

Rešavanje zadataka u udžbeniku na 72. i 73. strani Stanovništvo našeg mesta (broj, odlike)

38. čas

FLORA I FAUNA SRBIJE – ZNAČAJ, RAZNOVRSNOST I BOGATSTVO – obrada (udžbenik 72-73. strane)

Flora – sve biljne vrste na nekoj teritoriji Fauna – sve životinjske vrste koje nastanjuju neku teritoriju Prokletije i Šar planina su kod nas najbogatije biljnim i životinjskim vrstama. Biljke koje možemo svuda videti: bela rada, bokvica, bor, breza, brest, bukva, visibaba, glog,

grab, detelina, žalfija, zubača, zvezdan, javor, jagorčevina, jela, kukurek, kupina, leska, ljubičica, ljulj, ljutić, maslačak, pavit, pasji zub, popino prase, smrča, hajdučka trava, hrast, ...

Najčešće životinje naših krajeva: belouška, bubamara, bumbar, vatrena stenica, veverica, gavran, gušter, detlić, divlja svinja, žaba, zec, jazavac, jež, kornjača, kukavica, lasta, lastin repak (laptir), lisica, miš, pauk krstaš, puž, rak, roda, senica, skakavac, slepi miš, sivi soko, sova, som, štuka, šaran, fazan, ...

(Lepljenje sličica u knjizi 44-49.str.)

39. čas

RETKE I UGROŽENE VRSTE – OBNOVA I ZAŠTITA – obrada (udžbenik 50-53. strane)

Retke i ugrožene biljke u Srbiji: Banatski božur (Deliblatska peščara) Banatski šafran (Đerdapska klisura - iščezla, ima je u Rumuniji) Hajdučka trava kralja Aleksandra (Šar planina) Srpska ramonda (teško pristupačni delovi klisura jugoistočne Srbije) Vrtoglav – vrsta divljeg krina (šumske zajednice na nekim planinama Balkanskog

poluostrva) Retke i ugrožene životinje u Srbiji:

14

Beloglavi sup Jelen Jelenak Dabar Divokoza

Mrkimedved

Orao krstaš Ris Vuk

Narušavanje životnih staništa (seča šuma, isušivanje bara i močvara, deponije ...)

U Srbiji postoji 215 vrsta biljaka i 427 vrsta životinja koje su kao prirodne retkosti stavljene pod najstroži stepen zaštite države.

Među zaštićenim životinjama su pojedine vrste pelikana, roda, beloglavi sup, rečni rak, bubamara, žabe, belouške, šarke.

Zaštićene biljke su Pančićeva omorika, molika, beli i žuti lokvanj, banatski i kosovski božur, đerdapska i šarplaninska lala, iđirot i brojne vrste orhideja.

Nacionalni parkovi su veća područja sa posebnim biljnim i životinjskim svetom, sa značajnim prirodnim, kulturnim i istorijskim vrednostima. U Srbiji ih ima pet. (udžbenik 57. i 58.strana)

Na teritoriji Srbije kao nestale vrste smatraju se crni lešinar, bela kanja, mala droplja, orao bradan, tetreb ruževac i mnoge druge.

Sakupljanje podataka o ugroženim i iščezlim vrstama važno je za izradu specijalizovanih naučno-stručnih publikacija - "Crvenih lista", na osnovu kojih se potom donose zakoni i uredbe u toj oblasti.

Svoju prvu "Crvenu knjigu" Srbija je dobila 1999. godine i ona se odnosi na iščezle i krajnje ugrožene biljne vrste.

Druga "Crvena knjiga" je doneta 2003. godine i odnosi se na dnevne leptire.

FLORA I FAUNA SRBIJE U NARODNIM UMOTVORINAMA I PREDANJIMA

„Podmeće kao kukavica jaje“ – kukavica je ptica koja ne gaji svoje mlade; ona svoja jaja podmeće u gnezda drugih ptica ...

„Zdrav kao dren“ – naziv za dren potiče od lat. reči koja znači rog (tvrd); zato što je drenovo drvo tvrdo insekti ga ne napadaju, a otporan je i na mraz.

Hrast – sveto drvo Peruna, goga vatre, munje i groma kod Starih Slovena. Na Badnji dan u kuću se unosi badnjak (hrast) i spaljuje u ognjištu.

Hajdučka trava – zbog svojih lekovitih svojstava odavnina se koristi kaomelem za rane, jer zaustavlja krvarenje. Po predanju, hajduci su ovom biljkom lečili rane zadobijene u bojevima.

Žaba gatalinka – ime je dobila jer, po verovanju, predviđa (gata) vreme. Ratari je čuvaju u tegli sa merdevinama – ako je gatalinka nisko u tegli, vreme će biti oblačno, a ako se popne na merdevine, vreme će biti sunčano i toplo.

15

40. čas

PRIRODNE POJAVE I PRILAGOĐAVANJE – obrada (udžbenik 54-55. strane)

Umerena klima u većem delu Srbije Četiri godišnja doba Proleće:

Biljke cvetaju, iz semena klijaju nove, mlade biljke Pojavljuju se vesnici proleća: visibaba i ljubičica Vraćaju se ptice selice Bude se životinje iz zimskog sna i polaze u potragu za hranom Neke životinje odbacuju svoje zimsko krzno

Leto: Biljke koje su u proleće cvetale, formiraju plodove Neke biljke tek sad cvetaju Krošnje listopadnog drveća ponovo su zelene Ptice polažu jaja u svoja gnezda I biljojedi i mesojedi uživaju u obilju hrane Dolaze na svet mladunci

Jesen: Sva živa bića se pripremaju za zimu Listopadno drveće odbacuje svoje lišće Ptice selice kreću na jug, u toplije krajeve, a stižu one koje će zimu provesti kod

nas (labudovi, divlje guske i patke) Neke životinje se spremaju za zimski san Neke životinje dobijaju zimsko krzno

Zima: Hladnoća i sneg – sve miruje Zimski vetar duva kroz gole grane listopadnog drveća Neke životinje spavaju zimski san Samo poneka životinja krstari u potrazi za hranom koje je sve manje

41. čas

ZAŠTIĆENA PODRUČJA U SRBIJI – obrada (udžbenik 56-59. strane)

Zakonima Republike Srbije određene su vrste zaštićenih prirodnih dobara: 1.nacionalni parkovi: Fruška gora (1960), Đerdap (1974), Tara (1981), Kopaonik (1981) i

Šar-planina (1986)

Fruška gora (hrast, grab, bukva, 16 manastira)

Đerdap (orah, leska, bukva, Lepenski vir, Trajanov put, Trajanova tabla, Golubački grad)

16

Tara (Pančićeva omorika, bukva, jela, smrča)

Kopaonik (smrča, jela, bukva, javor)

Šar-planina (bor, ris, planinska jezera)

2.parkovi prirode 3.predeli izuzetnih odlika 4.rezervati prirode: Deliblatska peščara 5.specijalni rezervati prirode: Ludoško jezero kod Subotice, Obedska i Carska bara, Gornje

Podunavlje 6.spomenici prirode: Đavolja varoš kod Kuršumlije

Rešavanje zadataka u udžbeniku na 59. strani

ŽELIM DA ZNAM VIŠE

JOVAN CVIJIĆ – naš najpoznatiji geograf. Rođen je u Loznici. Bavio se istraživanjem prirodno-geografskih odlika Balkanskog poluostrva ... Osnivač je srpskog geografskog društva.

MILUTIN MILANKOVIĆ – profesor teorijske fizike i nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu. Bavio se proučavanjem klimatskih promena u prošlosti Zemlje ...

JOSIF PANČIĆ – naš najpoznatiji botaničar i prirodnjak. Veći deo života posvetio je proučavanju flore i faune Srbije, iako je po profesiji bio lekar. Napisao je prvu „Floru Kneževine Srbije“, otkrio brojne nove biljne vrste koje po njemu nose ime. Bio je prvi predsednik Srpske kraljevske akademije.

PANČIĆEVA OMORIKA – otkrivena je krajem 19.veka na Tari, zahvaljujući Josifu Pančiću. Ovaj četinat otkriven je prilično kasno, jer prirodno raste jedino na liticama oko reke Drine i nigde drugde. Zbog svog visokog stabla, vitke krošnje i visećih sjajnoljubičastih šišarki, omorika se smatra jednim od najlepših četinara u Evropi (veoma je omiljena u Skandinaviji). Četine su tupe i ne bockaju, bogate su vitaminom C. Omorika je otporna na zagađenje vazduha.

42. čas

GRUPISANJE ŽIVOG SVETA – obrada (udžbenik 74-75. strane)

Naučnici smatraju da na našoj planeti živi preko 2 miliona različitih vrsta živih bića. Na osnovu sličnosti i razlika među njima, živa bića su podeljena na carstva.

Mikroorganizmi – mogu se videti samo mikroskopom Virusi Bakterije

Gljive – hrane se gotovom hranom kao i životinje, a ne kreću se kao i biljke Plesni (buđ) Pečurke Kvasac

17

Biljke – živa bića koja sama stvaraju hranu Alge Mahovine Paprati Lišajevi Četinari Cvetnice

Životinje – živa bića koja se kreću u potrazi za hranomBeskičmenjaciKičmenjaci

43. čas

ČOVEK – DEO PRIRODE – obrada (udžbenik 76-77. strane)

Čovek je deo prirode jer pripada velikom carstvu životinja. Čovek vodi poreklo od zajedničkog pretka sa čovekolikim majmunima (orangutan, šimpanza,

gorila i gibon). Čovek spada među kičmenjake i sisare. Neke životinje su svoje zajednice organizovale kao razvijena društva (pčele, mravi, termiti i

sl.). Čovek je društveno biće jer ima potrebu da živi sa drugim ljudima. Čovek je svesno biće – razlikuje se od životinja sposobnošću da misli, uči, pamti i zaključuje.

44. čas

ČOVEK – DEO PRIRODE (polne razlike) – obrada (udžbenik 78. strana)

Razlike među ljudima u visini, uzrastu, boji kože, kose i očiju, obliku lica i dr. Polne razlike (muško – žensko) Ostavljanje potomstva radi produženja vrste. Organi za razmnožavanje: ženske polne žlezde – jajnici, muške polne žlezde – semenici. Promene tela i osećanja. Muška polna ćelija oplođuje jajnu ćeliju (koju proizvode jajnici). Posle devet meseci rađa se beba.

45. čas

OSNOVI ZDRAVOG ŽIVLJENJA – obrada (udžbenik 79-80. strane)

„Zdravlje je najveće bogatstvo““ „Čistoća je pola zdravlja“ Mikroorganizmi – virusi i bakterije mogu izazvati razne bolesti. Potreba održavanja lične higijene. Higijena odeće i obuće.

18

„Zdravlje kroz usta ulazi“ Važnost raznovrsne ishrane. Pravilno pripremanje hrane. Umerenost u jelu. „U zdravom telu zdrav duh“ Boravak na čistom vazduhu, bavljenje sportom i rekreacijom Pravilno sedenje i držanje tela Prevencija (sprečavanje) bolesti – sistematski pregledi Štetnost pušenja, alkohola i droga – zavisnost

46. čas

ODNOS PREMA DRUGIMA – obrada (udžbenik 81. strana)

Odnos prema drugim članovima porodice Odnos prema drugovima iz odeljenja Odnos prema mlađima, starijima i bolesnima Prijateljstvo i pomoć u nevolji Odnos prema prirodi Briga o biljkama i životinjama

47. čas

ČOVEK – DEO PRIRODE – utvrđivanje (udžbenik 76-83. strane)

Želim da znam više: Robert Huk – engleski istraživač, koji je mikroskopom otkrio ćeliju (najmanju jedinicu

građe svakog živog bića) Luj Paster – francuski hemičar i biolog, koji je otkrio proces čuvanja namirnica

(pasterizacija) i otkrio i primenio tehniku vakcinacije u lečenju raznih bolesti. Aleksandar Fleming – škotski bakteriolog, koji je otkrio penicilin. Krajem 17.veka otkriveni su mikroorganizmi. 1859.g. Čarls darvin je objavio delo „Postanak vrsta“. 1882.g. otkriveni su bacili tuberkuloze i kolere (bolesti) 1885.g. Vilhelm Rendgen je otkrio X-zrake i napravio prvi snimak kostiju. 1899.g. je otkriven aspirin kao lek. 1967.g. izvršeno je prvo presađivanje srca. 1997.g. na svet je došla prva klonirana životinja – ovca Doli Kloniranje ljudi je svuda u svetu zabranjeno!

19

48. čas

KRETANJE – KLIZANJE I KOTRLJANJE – obrada (udžbenik 84-85. strane)

Kretanje je svuda oko nas. Sve što se kreće u toku kretanje prelazi određeni put (odnosno rastojanje). Na hrapavim podlogama tela se lakše kreću kotrljanjem nego klizanjem. Na glatkim podlogama tela se lakše kreću klizanjem nego kotrljanjem. Dužina pređenog puta zavisi od otpora podloge i od načina kretanja (klizanje ili kotrljanja). Tela se kreću različitim brzinama. Brzina tela predstavlja put u određenoj jedinici vremena (km/h ili m/sek). Svaki pravac ima dva smera (put od kuće do škole je pravac, a smer je ka školi ili ka kući). Telo ima veću brzinu ako za isto vreme pređe veću dužinu puta, odnosno ako za kraće vreme

pređe određenu dužinu puta.

49. čas

KRETANJE – SLOBODAN PAD I KRETANJE KLATNA – obrada (udžbenik 86-87. strane)

Tela padaju ako nisu okačena ili nemaju oslonac. Padanje tela je pojava koju vidimo svakodnevno: kiša, lišće sa drveta, ključ iz ruke ... Italijanski naučnik Galileo Galilej uveo je eksperiment kao način izučavanja prirode. Galilej je dokazao da brzina padanja tela ne zavisi od težine (eksperiment puštanja dve

gvozdene kugle različitih masa sa vrha krivog tornja u Pizi). Engleski naučnik Isak Njutn došao je na ideju da postavi osnovne zakone fizike upravo kada

mu je jabuka pala na glavu dok je sedeo ispod drveta. Kada se otvori padobran, brzina kojom pada padobranac se smanji zbog oblika padobrana i

znatno većeg otpora vazduha. Otpor neke sredine zavisi od njene gustine – što je sredina gušća, otpor je veći. Na brzinu padanja tela, kao i ostalih kretanja, utiče oblik tela i sredina kroz koju se telo kreće. Klatno je malo telo okačeno o konac, koje može da se kružno kreće (osciluje) oko tačke

vešanja. Ako je dužina klatna manja i ugao oscilovanja manji, klatno će oscilovati brže.

50. čas

KRETANJE – SENKA I ZVUK – obrada (udžbenik 88-89. strane)

Sunce tokom svog kretanja zauzima različit položaj u odnosu na površinu Zemlje. Sunčani sat Kretanje proizvodi zvuk. Zvuk se prostire kroz čvrste, tečne i gasovite sredine. Muzički instrumenti prave zvukove različite visine tona. Zvuk muzičkih instrumenata u stanju smo da razlikujemo zbog karakteristične boje tona.

20

ŽELIM DA ZNAM VIŠE: Robert Fulton – prvi brod na paru - „Klermont“ Džordž Stivenson – prva parna lokomotiva - „Roket“ Karl Benc i Gotlib Dajmler – prvi automobili sa motorom na benzin (1885) Braća Vilbur i Oliver Rajt – prvi uspešno leteli avionom koji su sami konstruisali (1903)

51. čas

MATERIJALI I NJIHOVE ODLIKE – NAELEKTRISANJE – obrada (udžbenik 90-92. strane)

Predmeti koji nas okružuju napravljeni su od različitih materijala. Materijali mogu biti:

prirodni – drvo, pamuk, kamen ... veštački – staklo, najlon, plastika ...

Materijali imaju različite osobine (primeri):

Tvrd: kamen Elastičan: guma Providan: staklo Gust: ulje Zapaljiv: drvo

Mek: pamuk Krut: keramika Neprovidan: metal Redak: vazduh Nezapaljiv: staklo

Zanimljivosti: Volfram, osmijum, tantal i molibden su metali koji se koriste za izradu oklopa aviona,

raketa i kosmičkih letelica. Ti metali su izabrani zato što ostaju u čvrstom stanju i pri veoma visokim temperaturama do kojih se zagrevaju pri prolasku velikom brzinom kroz atmosferu.

Najlon je napravljen slučajno 1938.g. u eksperimentu ispitivanja osobina gume i pamuka. Tom prilikom zagrevanjem je dobijen materijal koji se razvlačio kao testo. Kada se ohladio, razvlačio se još više i postajao elastičan i jak. Zbog tih osobina brzo je našao raznovrsnu primenu.

Neki materijali mogu da se naelektrišu (plastični češalj kada se provlači kroz kosu, plastični lenjir kada se protrlja vunenom krpom, gumeni balon protrljan vunenim materijalom...), a neki mogu da provode električnu struju.

Naelektrisanje koje miruje nazivamo statički elektricitet, a naelektrisanje koje se kreće je električna struja.

Naelektrisana tela međusobno se privlače ili odbijaju. Ogledi: plastični lenjir protrljan vunom i komadići papira; proveravamo da li je moguće

naelektrisati predmete napravljene od stakla, drveta, metala i plastike.

21

Električna struja nastaje kada se naelektrisanja kreću (električna struja predstavlja tok naelektrisanja).

Alesandro Volta je 1800.g. pronašao bateriju, prvi stalan i pouzdan izvor el. struje. Ogled: pravimo strujno kolo (potrebno: baterija od 4,5 V, sijalica, sijalično grlo, karton,

bakarna žica, izolir traka). Ogled: povezivanje raznih materijala u strujno kolo. Ako materijal provodi naelektrisanje, takav materijal je električni provodnik (npr. metali). Električni izolatori su materijali koji ne provode naelektrisanje (npr. guma, plastika, staklo,

drvo).

52. čas

MATERIJALI I NJIHOVE ODLIKE – MAGNET – obrada (udžbenik 93. strana)

Prve magnete čovek je uočio u prirodi – primetio je da neke stene privlače gvozdene predmete. Kasnije je otkrio da samo tri čista metala imaju magnetne osobine – gvožđe, nikl i kobalt.

Svaki magnet ima dva pola – severni (N) i južni (S). Magnet ima najjače dejstvo u blizini polova. Istoimeni polovi se odbijaju, a raznoimeni se privlače. Ogledi (magneti, ekseri, spajalice, staklena i plastična čaša) Gvožđe se lako namagnetiše kada se nađe u blizini magneta, ali se vremenom razmagnetiše,

pa se zato čisto gvožđe ne koristi za izradu magneta. Danas se veštački magneti prave od čelika. Između namagnetisanog tela i magneta postoji samo privlačno delovanje, dok između dva

magneta može da postoji i odbojno delovanje. Magnetno delovanje se smanjuje s povećanjem rastojanja između magneta i

namagnetisanog tela. Razni materijali slabe dejstvo magneta. Danas se umesto stalnih magneta često koriste elektromagneti, čija su magnetna delovanja

mnogo jača od stalnog magneta. Njihova uotreba veoma je rasprostranjena – dizalice za prenošenje veoma teških gvozdenih predmeta, u livnicama gvožđa, na otpadima ...

Delovanje elektromagneta može se isključiti, pojačati ili smanjiti. Magnetno delovanje elektromagneta može se povećati većim brojem namotaja žice ili jačom

baterijom.

53. čas

MATERIJALI I NJIHOVE ODLIKE – SVETLOSNA PROPUSTLJIVOST – obrada (udžbenik 94. strana)

Sunce je prirodni izvor svetlosti. Sunčeva svetlost kreće se pravolinijski, brzinom od 300.000 km/s, a na putu od Sunca do

Zemlje pređe oko 150 miliona kilometara.

22

Čovek je napravio veštačke izvore svetlosti – razne sijalice: sa užarenim vlaknom, neonske, živine lampe, halogene, led diode ...

Materijali mogu biti: providni (staklo), poluprovidni (led) i neprovidni (metal, drvo ...). Ogled: svetlosna propustljivost različitih materijala (potrebno: baterijska lampa, komad

stakla, providne plastike, neprovidne plastike, drveta, metala, list papira, karton i neka tkanina)

Svetlost nam omogućava da vidimo predmete, jer se ona odbija od predmeta i dolazi do našeg oka u kojem se stvara slika.

U potpunom mraku ne vidimo ništa jer ne postoji ni tračak svetlosti koji bi se odbio od nekog predmeta.

Ako se na putu svetlosti nađe neko neprovidno telo, nastaće senka. Veličina senke zavisi od:

Veličine osvetljenog predmeta Međusobnog rastojanja izvora svetlosti i osvetljenog predmeta Rastojanja predmeta od zaklona na kojem se obrazuje senka

Najveću senku na Zemlji pravi Mesec kada se nađe između Sunca i Zemlje – tu pojavu nazivamo pomračenje Sunca.

54. čas

MATERIJALI I NJIHOVE ODLIKE – TOPLOTNA PROVODLJIVOST – obrada (udžbenik 95. strana)

Neki materijali se pri izlaganju toploti zapale, neki se istope, a neki deformišu. Toplota se prenosi na tri načina:

provođenjem strujanjem zračenjem

Ako se dva tela različitih temperatura dodiruju, toplota će prelaziti s toplijeg na hladnije telo sve dok im se temperature ne izjednače.

Prenošenje toplote provođenjem karakteristično je za materijale koji se nalaze u čvrstom i tečnom stanju.

Posuđe koje se koristi za kuvanje i pribor za pripremanje jela izrađeni su od metala, a ručke za prihvatanje su obložene plastikom ili drvetom.

Provodnici su materijali koji dobro provode toplotu – npr. metali. Izolatori su materijali koji ne provode toplotu; oni se koriste kao zaštita – guma, plastika,

drvo, staklo. Prenošenje toplote strujanjem karakteristično je za gasove i tečnosti. Topliji vazduh se podiže, a hladniji spušta i pri tom se zagreva vazduh u prostoriji. Sunce svojim zracima greje našu planetu. Takav način prenošenja toplote naziva se zračenje. Sunce je izvor života, ali njegov uticaj može biti i štetan. Zbog toga treba izbegavati izlaganje

suncu bez zaštitnih sredstava.

23

Toplota između dva tela često se prenosi na dva ili na sva tri načina (npr. zagrevanje vode u šerpi – prvo se provođenjem zagreva šerpa, a zatim se voda zagreje strujanjem i provođenjem).

55. čas

MATERIJALI I NJIHOVE ODLIKE – RASTVORLJIVOST MATERIJALA – obrada (udžbenik 96. strana)

Voda je najčešći ratvarač u prirodi; u njoj se rastvaraju razni materijali koji mogu biti u čvrstom, tečnom ili gasovitom stanju.

Neki materijali se potpuno rastvaraju u vodi, neki samo delimično, a neki se uopšte ne rastvaraju.

Brzina rastvaranja čvrstih materijala u vodi zavisi od: usitnjenosti materijala temperature vode mešanja rastvora

Kiseonik se rastvara u vodi; brze i čiste planinske reke bogate su ribom jer u vodi ima dosta rastvorenog kiseonika.

Ogled: rastvaranje šećera u vodi (Potrebno: dve čaše s vodom – hladnom i toplom, običan šećer i kocka šećera, kašika.)

Ogled: rastvorljivost materijala (Potrebno: pet staklenih časa s jednakom količinom vode, so, tečni deterdžent, brašno, ulje i sirće.)

56. čas

MATERIJALI I NJIHOVE ODLIKE – SMEŠE; RAZDVAJANJE SASTOJAKA SMEŠE – obrada (udžbenik 97-99. strane)

Mešavine materijala različitog porekla, izgleda, veličine i odlika nazivaju se smeše. Smeše nastaju međusobnim mešanjem materijala u čvrstom, tečnom i gasovitom stanju. Vazduh je gasovita smeša više sastojaka (azota, kiseonika, ugljen-dioksida i vodene pare). Gazirana pića su primer za smešu tečnosti i gasa (CO2). Voda u prirodi je takođe smeša – njen ukus zavisi od minerala rastvorenih u vodi (Šta sve

sadrži prirodna voda možemo pročitati na etiketi neke prirodne negazirane mineralne vode.) Čista destilovana voda ne sadrži minerale, pa je bez ukusa. Zemljište je smeša koja sadrži veliki broj sastojaka (humus, kamen, pesak, glina ...) Odlika smeše je da se sastojci koji je čine mogu razdvojiti različitim postupcima u zavisnosti

od smeše: Prosejavanje – za odvajanje čvrstih sastojaka različite veličine koriste se sita

(izdvajanje peska iz šljunka) Odlivanje – za grubo odvajanje sastojaka smeše Ceđenje (filtracija) – za prečišćavanje tečnosti uklanjanjem čvrstih materijala koji se u

njoj ne rastvaraju (npr. čaj)

24

Uparavanje – za izdvajanje čvrstih materijala koji se rastvaraju u vodi (npr. so) Izvorska voda prolazi kroz mnoge slojeve zemlje – zemlja je prirodni filter izvorske vode. Gas-maska – filter sa aktivnim ugljem – omogućava disanje i pri veoma zagađenom vazduhu.

57. čas

MATERIJALI I NJIHOVE ODLIKE – POVRATNE I NEPOVRATNE PROMENE MATERIJALA – obrada (udžbenik 100-101. strane)

Svi materijali se mogu menjati pod određenim uticajima. U zavisnosti od odlika materijala, oni se različito ponašaju prilikom promena. Pojedini materijali pri mehaničkom delovanju mogu biti elastični (gumica, lastiš ...), plastični

(plastelin, glina, testo ...) ili kruti (staklo, keramika ...). Pri toplotnom delovanju neki materijali se tope (metali), a neki zapale (drvo). Povratne promene su: rastezanje lastiša, savijanje gumice ili žice, topljenje metala

(hlađenjem se vraćaju prethodna svojstva), kruženje vode u prirodi ... Nepovratne promene su: sagorevanje (drvo, papir), rđanje gvožđa (vlažna mesta uz prisustvo

kiseonika), trula jabuka, kuvanje namirnica ... Da bi nešto gorelo potreban je kiseonik (kada kiseonika nestane, plamen se gasi). Sagorevanje je brza i nepovratna promena. Rđanje je spora i nepovratna promena – naziva se i sporo sagorevanje.

58. čas

MATERIJALI I NJIHOVE ODLIKE – utvrđivanje (udžbenik 102-103. strane)

Opasnost i zaštita od požara: Neki materijali se ne mogu zapaliti, neki mogu, a postoje i veoma zapaljivi materijali. Opasnost od izbijanja požara – šume, benzinske pumpe, kućne el. Instalacije ...

Opasnost od plamena Opasnost od gušenja (nedostatak kiseonika i dim)

Gašenje požara: „gušenje“ požara krpom ili ćebetom, peskom ... gašenje vodom aparati sa specijalnom smešom

telefonski broj vatrogasne službe: 93

Utvrđivanje gradiva: listovi sa pitanjima za proveru znanja – rad u grupama

25

59. čas

RAD – SVESNA ČOVEKOVA AKTIVNOST – obrada (udžbenik 104. strana)

U prvim periodima svog razvoja i čovek je, poput životinja, koristio samo ono što je mogao pronaći u svom okruženju (razni plodovi, divlje životinje, kamen, drvo, pećine ...).

Svojom odlikom da misli, zapaža, uči i pamti, čovek je počeo da se razlikuje od životinja. Čovek svojim radom, koristeći različite materijale, stvara izuzetne građevine. Čovek svoj rad svesno ulaže da bi sebi obezbedio potrebne uslove za život.

60. čas

UTICAJ PRIRODNIH I DRUŠTVENIH USLOVA NA ŽIVOT I RAD LJUDI – obrada (udžbenik 105. strana)

Prirodni uslovi, reljef, vode i klima, mnogo utiču na način života, ishranu i rad ljudi. Čovek preduzima različite mere da se zaštiti od ćudi prirode (gradi nasipe, navodnjava njive,

leči razne bolesti ...). Prirodne katastrofe: poplave, zemljotresi, erupcije vulkana, suša, ogromni talasi (cunami), jaki

vetrovi (tornado) ... Društveni uslovi takođe utiču na život i rad ljudi. Razlike u razvitku raznih društava – razvijeni i nerazvijeni, bogati i siromašni.

61. čas

PRIRODNA BOGATSTVA I NJIHOVO KORIŠĆENJE – obrada (udžbenik 106-107. strane)

Značaj zaštite i očuvanja prirodnih bogatstava. Ravničarske reke – navodnjavanje obradivih površina Planinske reke – dobijanje električne energije Plodno zemljište – razvoj poljoprivrede (zemljoradnje i stočarstva) Livade i pašnjaci – razvoj poljoprivrede (stočarstvo) Šume – bogat biljni i životinjski svet, sirovina za privredu, „pluća“ naše planete Prirodne retkosti – zakonom zaštićen biljni i životinjski svet – rezervati prirode Rudno bogatstvo – nafta i zemni gas, ugalj, rude raznih metala

62. čas

PROCESI PROIZVODNJE – obrada (udžbenik 108-109. strane)

26

Metali se u prirodi mogu naći samo u smesi sa stenama i drugim sastojcima. Odvajanje metala od stena i drugih sastojaka – mlevenje, topljenje, prerada, oblikovanje. Proizvodnja papira od vlakana celuloze – mlevenje drveta, prerada, izbeljivanje i dodavanje

hemikalija, presovanje, sušenje, namotavanje u rolne. Izrada stakla od kvarcnog peska – topljenje kvarcnog peska, obrada valjanjem, duvanjem ili

kalupljenjem. Prirodne sirovine prolaze kroz različite procese prerade pre nego što se upotrebe u

svakodnevnom životu. Proces proizvodnje energije

63. čas

PRIRODNI MATERIJALI – obrada (udžbenik 110-111. strane)

Prirodni materijali – sirovine, koriste se bez prerade ili se vrlo malo prerađuju. So – materijal koji se najviše koristi (16000 načina) – „kamena so“ (iz rudnika) i „morska so“

(iz morske vode) – dobija se isparavanjem. Gips se dobija mlevenjem i služi kao građevinski materijal. Mermer se dobija iz rudnika, obrađuje se rezanjem, klesanjem i poliranjem i koristi se kao

građevinski materijal. Voda za piće u domaćinstvima potiče iz prirode pa se mora prečistiti posebnim postupkom:

Odvaja se pesak, blato i šljunak taloženjem u velikim bazenima. Filtriranjem se odvajaju najsitnije nečistoće iz vode. Dodaje se hlor da bi se uništile preostale bakterije. Pumpama se voda transportuje do rezervoara a zatim vodovodnom mrežom stiže do

potrošača. Voda se mora štedeti!

64. čas

IZVORI ENERGIJE – SUNCE, VAZDUH, VODA – obrada (udžbenik 112. i 114. strana)

Osnovu današnjeg života čine električna, toplotna i energija za pokretanje. Svi energetski izvori potiču iz prirode i nastali su prirodnim procesima. Postoje obnovljivi i neobnovljivi izvori energije. Energija vode – voda u prirodi kruži i tako se stalno obnavlja – snaga vode se koristi za

dobijanje električne energije (hidroelektrane). Nekada se voda koristila za pokretanje vodenica (mlinova). Energija Sunca – solarne ćelije sakupljaju sunčevu energiju i pretvaraju u energiju potrebnu

ljudima. Energija vetra – pokretanje vetrenjača i za proizvodnju električne energije. „Čisti“ izvori energije – ne zagađuju okolinu.

27

65. čas

IZVORI ENERGIJE – UGALJ, NAFTA, GAS – obrada (udžbenik 113. i 115. strana)

Ugalj, nafta i gas spadaju u neobnovljive izvore energije; njihove zalihe su ograničene. Ugalj se dobija iskopavanjem u rudnicima ili sa površinskih kopova. Koristi se u termoelektranama (proizvodnja struje) i u domaćinstvima (grejanje). Nafta se dobija iz bušotina i prerađuje se pre upotrebe u rafinerijama. Prirodni (zemni) gas dobija se na izvorima nafte odakle se gasovodima doprema do fabrika i

domaćinstava. Sagorevanjem uglja zagađuje se vazduh, a izlivanje nafte može izazvati velike prirodne

katastrofe. Gas ne zagađuje okolinu ali se mora biti pažljiv pri rukovanju jer je lako zapaljiv i eksplozivan,

a može izazvati i trovanje. Kao izvori energije mogu se koristiti i otpaci koji nastaju pri preradi nekih proizvoda (piljevina,

slama, kukuruzovina ...). Zakonima je određeno da se na mestima gde se izbacuju štetni gasovi ili otpadne vode

moraju ugradti filteri. „Prljavi“ izvori energije – zagađuju okolinu.

66. čas

RAD, ENERGIJA, PROIZVODNJA I POTROŠNJA – utvrđivanje (udžbenik 116, 117. i 131. strana)

Želim da znam više: Džejms Vat – škotski konstruktor i inženjer – usavršio parnu mašinu Prva bušotina za vađenje nafte izgrađena je 1859.g. Tomas Edison – američki izumitelj – sijalica sa užarenim vlaknom (1879.g.) Nuklearna ili atomska energija se primenjuje od otkrića da se atomska jezgra mogu

cepati (1919.g.) Nikola Tesla – pronalasci u vezi sa proizvodnjom i prenosom naizmenične struje;

konstruisao električnu centralu na Nijagarinim vodopadima u Americi. Mihajlo Pupin – Pupinovi kalemovi; zbog velikog broja revolucionarnih otkrića

nagrađen je Edisonovom medaljom. Rešavanje zadataka – 116. strana

28

29