vernor vindž - dragi kamen

8/19/2019 Vernor Vindž - Dragi Kamen

1/16


2/16

pouzdano se}ala. Sada je ugledala desetine knjiga o polarnim istraìvanjima, meteorologiji, biologiji. Deda Bo{am je bio slavan ~ovek, i zato je baka ~uvala biblioteku i knjige u njoj, plakate i po~asne diplome, za uspomenu za njega.

"Ah, evo je!" Ona izvu~e ogromnu svesku iz sredine jedne police. PovedeSandu natrag ka sofi. "Sada si ve} isuvi{e velika da mi sedi{ u krilu, zar ne?"Nasme{ile su se jedna drugoj, a ona je onda otvorila svesku na svom i njenom krilu i obgrlila Sandu oko ramena.

Sveska je bila veoma pa`ljivo sre|ena. Svaki ise~ak iz novina, fotografija, ~lanak, bili su uokvireni i imali kratku propratnu bele{ku. Neke od tih slika bile su jedinstvene u svetu. Druge su se mogle na}i u ~lancima po ~asopisima kao {to je National Geographics iz perioda izme|u dvadesetih i tridesetih godina. Reks Bo{am je u~estvovao u ekspediciji Terra Nova 1910. godine. Da nije povredio koleno i on bi bio jedan od u~esnika u Skotovom tragi~nom putovanju na Ju`ni pol. Sanda {umno udahnu vazduh i postavi ono isto pitanje koje je ranije ve} jednom bila postavila. "Zna~i, da mu je koleno bilo zdravo, on bi umro zajedno s onim ostalima - i ne bi nikada upoznao tebe, i ti ne bi nikada rodila tatu, i..."

Baka zalupi bele`nicu. "Ne. Znam ja Reksa. Da je on bio s njima, sve bibilo druk~ije. Da su ga samo sa~ekali da se oporavi, sigurno bi uspeli da se vrate na obalu."

Taj odgovor je ona ve} i ranije ~ula, ali je uvek volela da ga ~uje ponovo. Sanda se namesti udobnije da saslu{a kraj pri~e. Posle prvog svetskog rata Bo{amovi su se iselili iz Velike Britanije, i deda je u~estvovao u nekoliko ameri~kih ekspedicija. Bilo je na desetine njegovih slika snimljenih na palubi, ili u malim logorima koje su smeli istraìva~i postavili du` obala na Antarktiku. Reks Bo{am je bio veoma lep i delovao mladala~ki ~ak i u sredove~nom dobu, tako dase Sanda istinski ponosila gledaju}i ga na tim slikama - iako je on retko bivaou centru pa`nje. Nekako kao da je uvek bio u pozadini kadra, ili u tre}em redu grupnih portreta. Baka je rekla da je on bio od onih koji rade, a ne od onih {topri~aju. Nikada nije stekao univerzitetsku diplomu i zato je radio na tehni~kimi operativnim poslovima. Ali bez obzira na to, svi su zavisili od njega.

Nisu sve slike bile snimljene na snegu i ledu. Mnoge ekspedicije su radile i u blizini Krajst~er~a, na Novom Zelandu. Jednom prilikom je baka i{la s nji

ma ~ak do tamo. Za nju je to bilo divan odmor. Imala je slike grada i njegove {iroke, kru`ne luke, i druge, snimljene kada je s dedom obilazila Nord Ajlend i zemlju Maora.

Kada je baka progovorila, Sanda je podigla pogled sa slike. U toj sobi su se nalazile stvari koje su daleko slikovitije potkrepljivale njenu pri~u od bilo kakvih fotografija. Deo sobe oko sofe bio je jarko osvetljen jednom od onih prelepih lampi sa {erenim staklom, koje je baka imala u svakoj sobi. Ali u polumraku, na ivici osvetljenog kruga, soba je blistala tajanstvenim plavetnilom i crvenom i ùtom svetlo{}u s vi{ih okana na prozorima. Tepih i ukrasi na svakom dovratku bili su oivi~eni sme|im, ugla~anim drvetom. Iza elektri~ne grejalice moglaje da vidi figure koje su izradili Maori, i koje su Bo{amovi doneli posle boravka u Rotorui. Pri dnevnoj svetlosti te figure, izrezbarene u plitkom reljefu, delovale su mal~ice sme{no, s isplaènim {iljatim jezicima poput oru`ja, s rukama u takvom poloàju da su li~ile na kandè. Ali u ovoj obojenoj polutami njhove sedefaste o~i su sijale gotovo kao da shvataju {ta se oko njih zbiva, a istureni jezici nisu delovali detinjasto i agresivno. Sanda se prome{kolji, osetiv{i za trenutak prijatnu jezu. Maori su sada svi civilizovani, rekla je baka, ali su nekada bili najjeziviji krvolo~ni divljaci na svetu.

"Ima{ li jo{ meri, bako?""Zaista." Ona posegnu u izvezenu kutiju na nogicama, u kojoj je dràla p

ribor za {ivenje i koja je stajala pored onog kraja sofe na kome je sedela, i izvu~e elegantno obra|en komad kamena, veli~ine dvadeset centimetara. Jedan kraj mu je bio oblikovan prema ~ove~ijoj ruci, dok se drugi {irio u obliku glatkog polukruga tupih ivica. Bio je prekrasan, i samo neko ko je kao baka - ili neki Maor - mogao je znati ~emu sluì. "Evo, ovim su se borili, a ne kao ameri~ki Indijan

ci, kopljima i strelama." Ona ga dade Sandi, koja prstima pomilova glatku povr{inu. "Toliko je kratak da mora{ sasvim pri}i svom neprijatelju i tras! pravo u ~elo." Sanda je poku{ala da zamisli tu sliku ali nije uspela. Baka je imala toliko


3/16

mnogo lepih stvari. Jednom je Sanda slu~ajno ~ula kako se njena mama àli tatida je sve to oplja~kano iz ne~ijeg nacionalnog blaga. Sanda nije shvatila za{to; bila je sigurna da je deda sve to platio. A da te stvari nije doneo sa sobom uEureku, mnogo manje ljudi bi moglo da im se divi.

Baka je nastavila da pri~a, iako je vreme u koje je Sanda i{la da spavau Lahoi ve} odavno pro{lo. Devoj~ica je ve} bila upola hipnotisana raznobojnim senkama lampe i bledocrvenim sjajem iz grejalice. Grejalica je stajala na novinam

a.Sanda se odjedanput trgla i probudila. "Bako, ta grejalica. Zar to nije

opasno?"Starica se prenula iz uspomena. "[ta? Ne, godinama je ve} upotrebljavam.

Pazim da je ne stavim na tepih gde bi mogla da napravi mrlje.""Ali, vidi te novine. Poùtele su, tek {to ne po~nu da gore."Baka pogleda na grejalicu. "Boè, boè, ve} si isuvi{e velika devojka da

bi se pla{ila tih stvari. Ne znam... U svakom slu~aju, sad ve} moè{ i da je isklju~i{. Vreme je da ide{ na spavanje, zar ne?"

Sanda je spavala u sobi koja je pripadala tati dok je bio mali. Soba jebila na drugom spratu. Dok su i{le kroz hol da se popnu u spava}u sobu, baka sezaustavi ispred ogromnog terarijuma koji je tu stajao. Tata i mama nisu bili sig

urni kako to da shvate: staklena kutija je bila ne{to novo. Baka ju je namestila tako da je ve}i deo dana na nju padala Sun~eva svetlost velikog prozora na krovu. Sada je mese~ina obasjavala staklo i kamenje. Neki manji komadi stenja sijali su se mutnim odsjajem. Baka upali svetlost u holu i ~arolije nestade. U terarijumu nije bilo ìvih bi}a. U njemu su leàli samo komadi stena, razli~ite veli~ine, izme{ani s belutkom. Li~io je na kutiju u kojoj je Sanda dràla svoje omiljene gu{tere. Ali u njemu nije bilo ~ak ni gu{tera. Jedini ustupak ìvotu bili su plasti~ni cveti}i, "zasa|eni" tu i tamo po minijaturnom pejzaù.

Baka se jedva primetno osmehnu. "Mislim da tvoj tata veruje da sam }aknuta, zato {to sam ovo stavila u hol."

Sanda za trenutak pogleda u ovaj neobi~ni izlo`beni primerak i predloì: "Mo`da bi mogla da stavi{ pravo cve}e?"

Starica odmahnu glavom. "Dopada mi se ve{ta~ko. Ne mora{ da ga zaliva{.

Nikada se ne su{i i ne umire. Uvek je lepo." Ona u}uta, ali Sanda, kao pravi diplomata, ne re~e ni{ta. "U svakom slu~aju, ono {to je ovde zna~ajno, to je kamenje. Pokazala sam ti slike onih dolina u ~ijem je otkrivanju u~estvovao tvoj deda: onih u kojima nema snega iako se nalaze stotinama milja unutar antarkti~kog kopna. Ovo kamenje poti~e iz jedne od tih dolina. Leàlo je tamo hiljadama godina,i ni{ta sem vetra nije ga moglo uznemiriti. Reks je tu zbirku drào u kutijama,dole u podrumu, ali ja mislim da ovde gore izgleda daleko lep{e. Ovo pomalo li~i na njihovo nekada{nje okruènje."

Sanda pogleda ka kutiji s drugom vrstom interesovanja. Neki komadi kamena bili su zaista ~udni. Dva su izgledala kao par~ad meteorita koje je videla u Prirodnja~kom muzeju, tamo kod ku}e. A bio je jo{ jedan, velik otprilike kao njena glava, gotovo ravnomerno pro{aran sivim i crnim mineralima od kojih se sastojao.

Samo nekoliko minuta kasnije Sanda je ve} bila ututkana u pokriva~ na nekada{njem o~evom krevetu, svetiljke su bile poga{ene, i baka je silazila niz stepenice. Mese~ina je srebrom prekrila prozore, a jele iza njih bile su meke, beli~aste, svetle. Sanda uzdahnu i nasme{i se. Za sada je jo{ sve bilo onako kako je sanjala i kako je pamtila da je bilo.

Poslednje pitanje koje joj je lebdelo u svesti kada je zaspala bilo je za{to je baka u terarijum stavila cve}e ako je zaista èlela da sve bude nalik na puste antarkti~ke doline.

Taj prvi dan bio je ujedno i poslednji u kome je sve bilo sasvim kako treba. Se}aju}i ga se kasnije, Sanda je mogla i u njemu da vidi predznake mnogih stvari koje }e to letovanje u~initi tako neprijatnim.

U ~isto fizi~kom smislu, sve je bilo ta~no kao {to je pamtila. Rukohvatna stepeni{tu bio je od bogatog, visoko ugla~anog drveta, kakvo se retko gde moglo videti u Lahoi. Sve je bilo prekriveno tepisima, ~ak i stepenice. Podrum je b


4/16

io hladnjikav i vlaàn, i ispunjen tajanstvenim stvarima s kojima je deda nekada radio. Ali bilo je toliko mnogo onoga {to je baka ~inila i nije verovala da jepogre{no. Neke od njih - kao ve{ta~ko cve}e - bile su samo razlike u mi{ljenjima koje je Sanda umela da pre}uti. Ali druge - kao na~in na koji je baka upotrebljava staru grejalicu - bile su zaista opasne. Kada bi govorila o njima baka je, izgleda, nije razumevala i nije joj verovala. Starica bi se samo nasme{ila i kazala joj kako je mnogo porasla, ali su je Sandine primedbe o~evidno poga|ale, bez

obzira koliko diplomatski bile izre~ene. Najzad je Sanda uzela plasti~nu prostirku ispred stra`njeg ulaza i }u{nula je ispod grejalice umesto novina. Ali baka je primetila i protestovala da je prljava prostirka isprljala prekrasni tepih - upravo ono {to se spre~ava stavljanjem lepih, ~istih novina. Sanda je bila prosto smrvljena: u~inila je {tetu, a htela je da bude od koristi. Baka se ipak veomalepo pokazala; na kraju - kada je o~istila tepih - predloìla je da se prostirka stavi izme|u novina i grejalice. I tako se ta nezgoda ipak sre}no zavr{ila.

Ali takve stvari kao da su se neprestano de{avale: Sanda poku{a da uradi ne{to na drugi na~in, to ili o{teti ne{to u ku}i ili uvredi baku, zatim sledi iskreno izvinjenje i pomirenje. Sanda je po~ela pomalo da pati i da broji dane na kalendaru iz drugih razloga nego ranije. Boravak s bakom bio je jedna od velikih privla~nosti toga leta. I ona i baka su se istinski trudile, ali nekako im nij

e uspevalo. Ponekada je Sanda mislila da baka - bez obzira koliko ~esto ponavljala da je ona sada odrasla - ipak misli da je njoj, Sandi, i dalje pet godina. Ona je ozbiljno zahtevala da Sanda spava popodne. Tek kada ju je devoj~ica uverila da njeni roditelji to od nje vi{e traè, baka je popustila. I baka joj nikada nije jednostavno rekla: "uradi to i to". Uvek bi kazala "da li bi bila ljubazna da uradi{..." ma {ta da je htela. Bilo je strahovito te{ko nasme{iti se i kazati: "O, da, kako da ne, ba{ divno", kada je, u stvari, to uvek bio neki posao kojibi najradije zaobi{la. Kod ku}e je sve bilo mnogo lak{e. Sanda je radila ono {to joj kaù da uradi, i nije morala da se pravi da joj se to dopada.

Nedelju dana kasnije vreme se pokvarilo. Po~ela je da pada ki{a. I padala je. I padala. I padala. A kad nije padala bilo je obla~no; ne onako kao u Lahoi, ve} nekakvi vla`ni, zamagljeni oblaci od kojih se moglo o~ekivati samo jo{ ki{e. Baka je kazala da se to ~esto de{ava; Sanda je, prosto, imala sre}e kad ju j

e ranije pose}ivala.Otprilike u to vreme po~ela je da se pla{i gornjeg sprata. Baka je spava

la u prizemlju, iako je ostajala budna do kasno u no}, ~itaju}i ili {iju}i ne{to. Ni{ta lak{e nego pozvati je ako se ne{to... ru`no dogodi. Ali nije vredelo. Upo~etku sve je bilo kao obi~an strah od mraka. Ima no}i kada je ~ovek uznemireniji nego obi~no. A kada se vreme pokvarilo, bilo je lako da se ~ovek prepadne dok leì u krevetu i slu{a kako ki{a dobuje po prozorima. Ali ovo je bilo druk~ije. Iz no}i u no} postajalo je sve gore. Nije to bilo kao kad ose}ate da vam se ne{to stra{no prikrada. Pre je li~ilo na ose}anje potpune napu{tenosti i bezna|a. Ponekad kao da su soba i cela ku}a nestali i ona se obrela u antarkti~koj pusto{i koju je deda svojevremeno istraìvao. Nije imala neposredne vizije o tome - samo je ose}ala hladno}u i beìvotnost koje se pruàju u beskraj. Dedin duh?

Jedne no}i, veoma kasno, Sanda je morala da ode u kupatilo, koje se nalazilo dole, na prvom spratu, pored dedine spava}e sobe. Bilo je prosto bolno kretati se - toliko je bila izvan sebe od straha da ne {u{ne, da ne privu~e pa`nju onoga, ma {ta to bilom, {to je izazivalo atmosferu strave u njenoj sobi. Kada jeu holu pro{la pored terarijuma, ose}anje hladno}e postalo je tako jako da su joj se noge same od sebe napele da potr~e niz stepenice. Ali primorala je sebe da se zaustavi, a zatim da polako obi|e oko staklenog kaveza. Ne{to tu, u njemu, bilo je uzro~nik svega. Strah je bio podmukao, sve ja~i i ja~i dok je tu stajala -gotovo kao da ono {to ga izaziva sada zna da ima "slu{aoca". Sanda je tu no} provela na dnu stepeni{ta.

Posle toga, kad god bi pala no} i baka je ututkala u postelji, Sanda bise iskrala, razmotala vre}u za spavanje i tiho je iznela na svoj balkon. Pove}ano rastojanje i dodatni zid smanjivali su psihi~ku hladno}u do podno{ljivih grani

ca. êsto se de{avalo da te no}i pada ki{a, i uvek je bilo hladno i pomalo vetrovito, ali ona je bila kupila zaista dobru vre}u za spavanje, jer je pripadala skautskoj organizaciji, a oduvek je volela da kampuje. Ipak, takvo spavanje iz no}


5/16

i u no} na kraju ju je sasvim izmo`dilo, i bivalo joj je sve teè da se u toku dana pona{a diplomatski i veselo.

Danju se na spratu manje ose}ao strah. Sanda nije znala da li je to zato {to je drugi sprat bio u osnovi vedro i suncem obasjano mesto, ili je moàda "duh" preko dana spavao. Kad god bi pro{la pored terarijuma, pa`ljivo bi ga zagledala. Posle izvesnog vremena u~inilo joj se da po~inje da obra}a pa`nju jo{ samona jedan jedini kamen - onaj veli~ine glave s neobi~no pravilnim crnim i sivim {

arama. Kako je vreme prolazilo, primetila je da pojedino kamenje menja poloàj.Kada je prvi put videla terarijum u njemu je bilo pet plasti~nih cvetova; sada su bila tri.

Postojala je jo{ jedna tajna - koja bi u drugim okolnostima izgledala krajnje zloslutno, ali joj se sada ~inila jedva ne{to ozbiljnijom od neobi~ne zagonetke. Nekoliko puta, obi~no za vreme olujnih no}i, jedan automobil bi se zaustavljao na travi, na drugoj strani ulice, otprilike ~etrdeset metara severno od njihove ku}e. I ni{ta vi{e. Sanda je i sama to primetila sasvim slu~ajno. Izgledao je kao stari ford iz 1954. godine. Jednom je neko upalio {ibicu u kabini, i videla je u njoj dve ljudske prilike. Obe{enja~ki se nasme{ila; mogla je da zamisli {ta rade. Ali nije bila u pravu. Jedne no}i, kada je prestalo da pada ali su oblaci i dalje skrivali zvezde, voza~ je izi{ao i pre{ao preko ulice u pravcu njih

ove ku}e. Kretao se ne~ujno i hitro. Sanda je morala da se nagne preko ivice balkona da bi videla kako je ~u~nuo u `bunju pored zida, na mestu gde se nalazilo elektri~no brojilo. Proveo je tako svega pola minuta. Videla je uzak snop svetlosti kako klizi preko brojila i kablova kojima je bilo povezano s uli~nom banderom. Onda se taj avetinjski ~ita~ utro{ene struje podigao, tr~e}i se vratio preko ulice, i tiho otvorio vrata na fordu. Kola su ostala nepomi~na jo{ nekoliko minuta - kao da posmatraju ku}u o~ekuju}i neki znak za uzbunu - a zatim su se odvezla.

Trebalo je da ispri~a baki. Ali, da je bila sa svojom bakom onako otvorena kao {to svaka dobra devoj~ica treba da bude, morala bi tako|e da prizna svojstrah od gornjeg sprata i od terarijuma. A tih strahova se stidela. âk i da subili stvarni, i dalje su bili samo onakve detinjarije kakve bi samo pogor{ale odnose s bakom. Baka je bila pametna. Sanda je znala da joj starica ili ne}e uop{t

e poverovati, ako joj ispri~a o tajanstvenim kolima, ili }e po~eti da je ispituje o pojedinostima i tako }e otkriti da Sanda spava na balkonu.

Zato se predomi{ljala - i na kraju ispri~ala nekom drugom.

Susret s tim drugim ju je iznenadio; nije bila svesna da ga, u stvari, traì. Kad god bi se vreme malo prolep{alo, Sanda je nastojala da izi|e iz ku}e.Gradska biblioteka je bila udaljena otprilike tri milje, samo mala {etnja starim o~evim biciklom. Naravno, baki se nije dopalo {to Sanda nosi knjige iz biblioteke u korpi na biciklu. Uvek je postojala opasnost da ih zapljusne voda iz neke bare ili skvasi iznenadan pljusak. Bila je to samo jo{ jedna od onih njihovih u~tivih malih prepirki. Jedna od njih uvek je mogla da na|e zamerke {to druga ne{to radi. Na kraju su - kao i uvek - na{le srednje re{enje, i Sanda je za knjige uvek nosila po jednu plasti~nu kesu i malo navo{tene hartije.

Ali danas nije padala ki{a. Veliki zgusnuti oblaci ipak su ostavili dovoljno prostora za vedro nebo. Tanki mlaz dima, koji se dizao iz fabrike hartije na severozapadu, ostavljao je na nebu naj~istiji mogu}i beli trag. Sunce je bilotoplo, a prijatni povetarac nije bio vlaàn. Bio je to jedan od onakvih dana kakve je nekada zami{ljala da stalno svi}u u Eureki.

Sanda je krenula zaobilaznim putem, voze}i se ulicom u suprotnom pravcuod grada. Asfaltni put se zvr{avao na tridesetak metara od kraja bakinog imanja. Tu je bilo jo{ ku}a, ali baka nije o njima imala neko naro~ito mi{ljenje. Pro{la je pored jedne. Izgledala je kao kamp prikolica u kojoj neko stalno stanuje. Ispred nje su stajala dva stara automobila; jedan kao da je bio potpuno van upotrebe. Drvored je bio sasvim blizu druma i zaklanjao je sunce. Pomalo je podse}alo na one velike {ume kroz koje su se vozili kada su dolazili u Eureku. Iako je su

nce sijalo ve} pola dana, s borovih iglica i dalje su se polako cedile kapljicevode. Sve je bilo toliko zeleno, da je prosto delovalo kao obojeno. Nekada joj se to dopadalo.


6/16

Oti{la je na dalje jug nego ikada ranije. Put se zavr{avao u polju. Jednospratna ku}a s krovom od crvene {indre bila je poslednja u ulici. To je bila prava ku}a, ali je ipak Sandu podsetila na prikolicu. Toliko se mnogo razlikovalaod bakine ku}e. U Lahoi je bilo mnogo malih ku}a, ali tamo je vreme bilo tako blago i bez ki{e da se na njima nije videlo da propadaju. Ovde je Sanda imala utisak da vlaga, hladno}a i plesan vode ve~iti rat s ku}ama. Ova je o~igledno ve} duè vreme gubila bitku.

Zaokrenula je volan na kraju puta da napravi polukrug i da se vrati - igotovo je naletela na drugog biciklistu.

Sanda se zaustavi naglo i nespretno. (Srednja {ipka na biciklu joj je bila ne{to previsoka.) "Odkud si se tu stvorio?" ljutito upita.

De~ak je bio vi{i od Sande, i izgledao veoma snaàn. Mora da mu je bilobar petnaest godina. Ali lice mu je bilo blago, gotovo glupavo. Mahnuo je rukomu pravcu ku}e s crvenim krovom. "Mi tu stanujemo. Ko si ti?"

"Sanda Bo{am.""A, da. Ti se ona devoj~ica {to je do{la u goste staroj gospo|i iz Engle

ske.""Ona nije stara gospo|a. Ona mi je baka."Malo je po}utao, bez ikakvog izraza na svom bebe}em licu. "Ja sam Lari O

'Mejli. Tvoja baka je fina èna. Pro{log leta sam joj ure|ivao travnjak."Sanda nekako si|e s bicikla i oni po|o{e natrag, putem kojim je do{la, guraju}i svako svoj bicikl. "Sada ima prave ba{tovane."

"Znam. Veoma je bogata. Jo{ vi{e nego pro{le godine."Baka nije bila bogata. Bilo joj je na vrh jezika da mu se suprotstavi, a

li njegova druga re~enica natera je da se zamisli. Jo{ vi{e nego pro{le godine?Ve} su prepe{a~ili ceo put do bakine ku}e pre nego {to je Sanda uop{te p

ostala toga svesna. Lari nije bio mrgodan tip. Jo{ nije bila sasvim sigurna da li je preterano pametan ili glup; znala je da nije tako odrastao kao {to izgleda. Otac mu je bio pravi pravcati drvose~a, {to je bilo veoma zanimljivo. Ve}ina ljudi s kojima su se druìli Sandini roditelji bili su geolozi ili neki sli~an svet.

Smestili su bicikle pored stepeni{ta i Sanda ga je uvela u ku}u da pozdr

avi baku. Kao {to je i o~ekivala, starija Bo{amova nije bila odu{evljena Sandinim planovima za to popodne.

Pogledala je de~aka u nedoumici. "Ali, Lari, zar nije to isuvi{e duga~ka vo`nja?"

Sanda nije htela da dozvoli da Lari odustane. "Ali, bakice, nije mnogo dalje od biblioteke. Osim toga, ve} odavno nisam bila u bioskopu", {to je bilo istina, iako je televizija u tom pogledu grdno pomagala prikazuju}i stare filmovena jedinom kanalu koji je bakin televizor mogao da hvata.

"[ta se daje? [teta da se tako lep dan stra}i na predstavu.""O, daju filmove iz ranih pedesetih." Zvu~alo je bezbedno. Baka se vi{e

nego jedanput àlila na nemoral koji se danas moè videti na filmu. Osim toga, da je ~ula naziv filma, sigurno bi odbila da je pusti u bioskop.

Baka je delovala gotovo uznemireno. Onda je ipak dala pristanak i ispratila ih do zastakljenog ulaznog trema. "Vratite se pre ~etiri."

"Ho}emo. Ho}emo." I ve} ih nije bilo. Da li zbog lepog vremena, ili {tose upoznala s Larijem, ili zbog bioskopa - tek, odjednom joj se sve u~ini divno.

Stvorenje iz kosmosa. Tako je pisalo na plakatu. Malo se ose}ala krivom{to je baku prevarila za naziv filma. Nije to ba{ bio onakav film kakav bi joj roditelji rado dozvolili da gleda. Ali ve} i sam odlazak u bioskop bio je za njuprovod. Bilo je kao kod ku}e. Bioskopska dvorana jako je podse}ala na "Kov" u Lahoi. Po{to su kupili ulaznice, polako su od{etali do izloga s plakatama i fotosima.

I Sanda iznenada oseti hladno}u koja nije bila u vazduhu i nije dolazila od uzbu|enja {to }e gledati horor-film. To Stvorenje je trebalo da bude iz kosm

osa, ali na fotosima i posterima videle su se arkti~ke pustare...Odjednom uspori korak i pusti de~aka da vodi glavnu re~. Onda u|o{e u sa

lu i po~e film.


7/16


8/16

lu~aju, sutra se vidimo."Lari se odveze u pravcu svoje ku}e, a Sanda odgura bicikl iza {upe za al

at. Baka izi|e na zadnji ulaz i stade da se uzbu|uje zbog Sandinog vla`nog dèmpera. Izgledala je uznemirena i kao da joj je laknulo kad se Sanda vratila.

"Boè, boè, ba{ si se zadràla. Napravila sam ti sendvi~e. U kuhinji su." Dok su ulazile u ku}u baka je zapita kakav je bio film i {ta misli o Lariju."Zna{, Sanda, mislim da je taj O'Mejlijev de~ko sasvim pristojan. Ali nisam sigu

rna da bi se tvoji mama i tata sloìli da toliko mnogo vremena provodi{ s njim.Ti se interesuje{ za potpuno druk~ije stvari, zar ne?"

Sanda je nije slu{ala. Uze je za ruku. To je bio tako detinji gest da starica prekide u pola re~enice. "Bako, moram s tobom o ne~emu da razgovaram, molim te."

"Pa, naravno, Sanda."Sele su, i devoj~ica joj ispri~a o strahu koji tako intenzivno vlada na

gornjem spratu svake no}i da mora da spava na balkonu.Baka se nesigurno nasme{i i potap{a Sandu po ruci. "Kladim se da su to o

ne maorske skulpture. Prepale bi svakoga, pogotovu kada je mrak. Nije trebalo da ti pri~am sve one pri~e o njima. One su samo od drveta i..."

"Nisu one, bako", Sanda se trudila da joj se u glasu ne ~uje koliko je r

azo~arana. Pogledala je kroz otvorena vrata kuhinje niz hol u dnevnu sobu. Videla je jednu od figura kako joj plazi jezik. Bila je simpati~na, i stra{na, ali na zabavan na~in, ni{ta vi{e. "U pitanju je terarijum. Naro~ito jedan kamen u njemu. Kad mu se pribliìm, ose}am da se hladno}a poja~ava."

"Oh, mila moja", baka je gledala svoje ruke i izbegavala da pogleda Sandu u o~i. "Mora da si veoma osetljiva."

Sanda razroga~i o~i. I posle svega {to se dogodilo ipak nije o~ekivala da }e joj neko poverovati. Sada joj je bilo jasno da je baka sve vreme ne{to o tome znala.

"O, Sanda, oprosti mi. Da sam ma i za trenutak pomislila da bi ti moglada ga oseti{, nikada ga ne bih tu stavila." Ispruì ruku da dodirne Sandu i nasme{i se. "U stvari, nema tu ni~ega stra{nog. To je moj, hm, Dragi kamen." Zamucala je dok je to izgovarala, i delovala pomalo zabrinuto. "To je oduvek bila dedin

a i moja mala tajna. Ako ti ispri~am, ho}e{ li i ti umeti da ~uva{ tajnu?"Devoj~ica potvrdi glavom."Hajdemo onda do njega, i pokaza}u ti. Ima{ pravo, taj kamen moè da ti

izazove neka ose}anja..."

Kao {to joj je baka ve} rekla, Reks Bo{am je prona{ao Dragi kamen prilikom jedne od svojih prvih ekspedicija u suve doline. Verovatno je trebalo da svoje otkri}e uklju~i u kolekciju koju je pravila ekspedicija. Ali u tim danima ljudi se jo{ nisu tako strogo odnosili prema otkri}ima pojedinaca a, osim toga, dedu su stalno potcenjivali. On je bio samo momak {to popravlja stvari koje se pokvare. Kada je oti{ao u penziju, èleo je da instalira svoju vlastitu malu laboratoriju u ku}i, da ispita tu i jo{ nekoliko drugih tajanstvenih stvari na koje je tokom godina nai{ao.

Deda je ~uvao Dragi kamen u posebnom pretincu, dole u svom podrumu-laboratoriji. Nadao se da }e uspeti da rekonstrui{e njegovo izvorno okruènje. U po~etku je deda mislio da je kamen neka posebna vrsta kristala koji prikuplja i odbija poput ogledala emocije onih oko sebe. Kad bi ga drào u ruci mogao je opet da oseti vetrove i pusto{ Antarktika. Kada bi ga posle jednog sata opet dodirnuo,osetio bi nejasne odjeke svog raspoloènja u vreme prethodnog dodira.

Kada ga je zasekao testerom za kamen, krik bola koji mu se javio u svesti oboma je pokazao da Dragi kamen nije psiho-mineral ve} ìvo bi}e.

"Nikome nismo ispri~ali {ta smo otkrili. âk ni tvom ocu. Reks ga je drào u podrumu, u najve}oj mogu}oj hladno}i. Toliko se pla{io da mu ne umre." Stigli smo do drugog sprata i kora~ali kroz mali hol ka terarijumu. Nebo je bilo bledosivo i ki{a je po~injala da rominja. Ose}anje hladno}e i usamljenosti nije bil

o tako jako kao po no}i, ali Sandi je ipak bio potreban izvestan napor da pri|ekamenu.

"Ja sam na njega gledala druk~ije. Smatrala sam da je Dragi kamen bio ve


9/16

oma otporan ako je uspeo da preìvi toliko vekova bez hrane, bez vode. Pomislila sam da }e mu se mo`da dopasti malo svetlosti i toplote. Kada je deka umro uzela sam kamen i stavila ga u ovu lepu staklenu kutiju gde ima svetlosti. Znam da je ìv; mislim da mu se dopada da bude ovde gore."

Sanda obori pogled na crne i sive izuvijane linije koje su se videle nanjegovoj gruboj povr{ini. Oblik mu nije bio simetri~an, ali je bio pravilan. âk i da nije bilo te hladno}e koja joj je kucala u mislima poput srca, znala bi da

je ìv. "[ta... {ta jede?""Hm." Baka zastade samo za trenutak. "Neke odre|ene vrste kamena. âk i

ovo cve}e. S vremena na vreme moram da stavljam nove. Ali to bi}e nije svesno. Nikada nije uradilo ni{ta vi{e od onoga {to je Reks jo{ u po~etku primetio. Samo{to sada - od kada je tu gore, na svetlosti - ~e{}e to radi." Ugleda bol na Sandinom licu. "Zar moè{ da ga oseti{ na tolikoj udaljenosti?" upita za~u|eno.

Baka se saè i dlanom dodirnu vrh kamena. Trè se. "Ah, opet oda{ilje onaj isti splet hladno}e i pusto{i. Shvatam za{to te brine. Ali nemoj to da shvati{ kao njegov napad na tebe. Mislim da to bi}e prosto nosi u sebi uspomenu na hladno}u. Sad samo sa~ekaj. Treba mu otprilike minut da se izmeni. U izvesnom smislu vi{e li~i na biljku nego na ìvotinju."

Psiholo{ka hladno}a izblede. Ono {to je ostalo nije bilo prete}e, ali -

njenoj sada{njoj osetljivosti - delovalo je uznemiravaju}e. Baka je rukom pozvada pri|e. "Evo sada stavi ruku na njega i vide}e{ {ta sam htela da kaèm."Sanda se polako pribliàvala, o~iju uprtih u bakino lice. A {ta ako je s

ve to la`? Da li to bi}e mo`da ume da opsedne ~oveka i navede ga da ugrozi druge?

Ali sada, kada vi{e nije bilo psiholo{kog pritiska, sve je izgledalo tek pomalo neverovatno. Dodirnu Dragi kamen vrhovima prstiju, a zatim i nadlanicom. Bakina ruka je jo{ leàla na kamenu, iako nije ba{ sasvim dodirivala njenu. Ni{ta se nije dogodilo. Bio je hladan isto onoliko koliko bi bio svaki drugi kamenu ovoj prostoriji. Povr{ina mu je bila neugla~ana, iako pravilnog oblika. Sekunde su polako prolazile i tada ona odjednom oseti: Bila je to baka! Njen osmeh, ljubazno mahanje rukom - a iza toga razo~arenje i praznina, gluho ose}anje, jo{ ja~e nego {to ga je kamen obi~no oda{iljao. Ipak, sada je toplota bila tamo gde je

pre toga bilo samo hladno."Oh, bako!" Starica je obgrli rukom oko ramena i prvi put posle mnogo ne

delja devoj~ica pomisli da mo`da ima nade da }e se ubudu}e slagati. Sandina ruka skliznu s dragog kamena i o~e{a se o {ljunak na kome je leào. To je bio obi~an {ljunak. Dragi kamen je bila jedina neobi~na stvar u tom terarijumu. êkaj. Podiè omanji belutak i podrà ga na svetlosti, jedva osetiv{i kako se bakina rukaiznenada ukrutila. Kami~ak bi bio staklast da mu povr{ina nije bila mutno beli~asta. Bio je gotovo mastan na dodir. "Ovo nije pravi kamen, je li bako?"

"Nije. Od plastike je. Kao cve}e. Meni deluje kao ukras.""Oh." Ona ga spusti natrag u terarijum. U neko drugo vreme mo`da bi bila

radoznalija. Jer u ovom trenutku sve je izbledelo pred olak{anjem koje je osetila otkriv{i da je ono ~ega se tako dugo bojala ne{to veoma ~udesno i lepo, a neopasno. "Hvala, bako. Toliko sam se pla{ila." Nasmejala se, mal~ice neveselo. "Danas popodne sam zaista napravila budalu od sebe, kada sam ispri~ala Lariju da mislim da je Dragi kamen neka vrsta ~udovi{ta."

Bakina ruka joj skliznu sa ramena. "Sanda, ne sme{..." po~e o{trim tonom. "Zaista, Sanda, ne sme{ vi{e da izlazi{ s O'Mejlijevim de~kom. On je suvi{e odrastao za tebe."

Sandin odgovor je bio samo blago protivure~enje; i dalje je sva bila obuzeta onim blaènim olak{anjem. "O, bakice, on }e najesen u deveti razred. Nije on toliko mator, samo je mnogo narastao."

"Ne. Uverena sam da bi ti se majka i otac ljutili na mene kada bih te pustila da bude{ nasamo s njim."

O{trina s kojom je to izgovorila kona~no je doprla do Sande. Baka je imala na licu onaj odlu~ni izraz. I devoj~ica iznenada oseti istu takvu odlu~nost.

Nije postojao nijedan verodostojan razlog za tvrdnju da ne treba da se vi|a s Larijem O'Mejlijem. Baka je ve} i ranije nagove{tavala pone{to: mislila je da njeni susedi na kraju ulice pripadaju niòj dru{tvenoj klasi, i po poreklu i po onom


10/16

e {to su sami postigli. Ako je baka imala neku istinsku manu, onda je to bilo njeno potcenjivanje odre|enih ljudi. Sanda je ~ak sumnjala da ima rasnih predrasuda. Na primer, crnce je nazivala "oni obojeni".

Ta dvostruka nepravda u bakinom zahtevu prevr{ila je meru. Sanda isturidrhtavu bradu. "Bako, izlazi}u s njim ako ja tako budem htela. Ti ne èli{ da se sastajem s njim zato {to je siroma{an i zato... {to je Irac".

"Sanda!" Starica kao da se smanjila i uvukla u samu sebe. Govorila je ka

o da je ne{to gu{i, jedva se mogla razumeti. "A toliko sam se radovala {to }u ovo leto provesti s tobom. A-ali ti nisi ona umiljata devoj~ica koja si nekada bila." Jednim korakom zaobi|e Sandu i pohita niz stepenice.

Sanda je otvorenih usta gledala za njom. Onda oseti kako se suze pretvaraju u jecaje i polete u svoju sobu.

Sedela je na balkonu spava}e sobe i gledala u natmureni dan i ki{u. Borovi du` ulice bili su ogromne, crne senke koje su se njihale i razgovarale u polumraku. Svetlost jedne jedine uli~ne lampe, stotinak metara niè, probijala se kroz granje ~etinara i stvarala male svetlucave povr{ine odbijaju}i se o mokri, glatki trotoar. Zgr~ila se u svojoj prevelikoj jakni i pustila da joj magla, naneta vetrom, spira suze koje su joj kapale niz lice. Tata i mama dolaze kroz {est d

ana. [est dana. Sanda olabavi stegnute vilice i poku{a da opusti mi{i}e na licu. Kako da izdrì?Satima je tu sedela, vrte}i se stalno u krug s tim istim pitanjima, nika

ko ne uspevaju}i da sasvim racionalizuje svoj bol, nikako ne uspevaju}i da prona|e {ta da u~ini, a da to ne ispadne jo{ bolnije. Pitala se {ta baka sada radi. Nije je pozvala ni na ve~eru, ni da joj pomogne da pripremi ve~eru. Iz kuhinje tako|e nije dopirao nijedan zvuk. Verovatno i ona sedi u svojoj sobi i misli na iste stvari. Bakine poslednje re~i... gotovo da su opisale Sandin vlastiti bol, svih ovih nedelja.

Baka je izgledala tako mala, tako krhka. Sanda je bila gotovo isto toliko visoka kao i ona ali je retko o tome razmi{ljala. Mora da je baki bilo te{ko da ima u gostima nekoga koga je u su{tini smatrala detetom, gosta kome uvek morada pokazuje veselo lice, gosta s kojim se svaki nesporazum pretvara u malu katas

trofu.Ovaj raspust, najzad, nije bio ba{ tako r|av. Bilo je ve~eri kada je vre

me bilo lepo i one ostajale na zastakljenom tremu da igraju karambol ili skrebl, u izvesnom smislu jo{ i lep{e, sada kada je mogla da razume bakine male {ale ida uìva u onom njenom obe{enja~kom osmehu kad bi napravila neki lukav potez u igri.

Devoj~ica uzdahnu. Ove misli je ve} nekoliko puta premetala po glavi zaposlednjih nekoliko sati. Svaki put kad bi im se vratila, sve vi{e su nadja~avale uvre|enost i èlju za prebacivanjem. Znala je da }e na kraju si}i niz stepenice i poku{ati da se pomiri s bakom. I mo`da... mo`da }e ovoga puta zaista uspeti. Ovaj raskid je oti{ao predaleko i toliko je boleo da }e mo`da, ovoga puta, mo}i sve da po~nu iz po~etka.

Ustala je i udahnula sve`, ~ist, vlaàn vazduh. Ci~a zima, koju je u dnu du{e ose}ala pod uticajem dragog kamena, sada je bilo jo{ samo peckanje. U njegovom dozivanju bilo je ne~eg vi{eg od zime; bilo je usamljenosti i o~ajanja za koje je znala da dolaze od ljudi koji ga okruùju.

Kada se Sanda okrenula da se vrati u spava}u sobu, ne{to je naglo osvetli i natera je da se osvrne. Neki automobil je polako prolazio ulicom... Izgledao je kao onaj ford iz '54. Ostala je potpuno nepomi~na sve dok se nije izgubio iz vida, a onda se spustila na kolena, tako da su joj jo{ samo o~i virile preko ivice ograde na balkonu. Ako je i ovo jedna od onih poseta...

I zaista, jedva da je pro{lo dva minuta i ford se vratio - ovoga puta suga{enim svetlima. Zaustavio se s druge strane ulice. Ki{a je plju{tala i vetarje dolazio u naletima. Sanda nije mogla dobro da vidi, ali kao da su iz kola izi{la dvojica. Da. Bila su dvojica. Potr~ali su ka ku}i, jedan ka elektri~nom broj

ilu, drugi na levu stranu, dok joj se nije izgubio iz vida.Nikada pre toga ti tajanstveni nezvani gosti nisu oti{li tako daleko. A

osim toga, no}as kao da se u svemu ose}ao odre|eni cilj. Kao da to nije samo pro


11/16

ba. Sanda se nagnu preko ograde balkona. Radoznalost joj je sve brè prelazila u strah. Ne onaj intuitivni strah kakav je emitovao Dragi kamen i koji je bio vi{e stvar jednog op{teg raspoloènja, ve} o{tri, akutni nalet straha koji je pozivao na akciju. [ta to taj ~ovek radi? Mra~na prilika je dràla u ruci dèpnu lampu i baratala ne~im. ûlo se pucketanje koje je jedva dopiralo do nje kroz ki{u.

I tada joj odjednom postade sve jasno. Na toj strani ku}e nije se nalazio samo elektri~ni vod, ve} i telefonski.

Sanda se okrenu kao vihor i polete natrag u svoju sobu, skidaju}i u trku jaknu. Projuri pored terarijuma, jedva svesna onog raspoloènja koje je provejavalo iz dragog kamena.

Baka je stajala u dnu stepeni{ta, kao da se spremala da se popne. Delovala je izmo`deno, ali na licu joj se video blagi sme{ak. "Sanda, mila moja, ja..."

"Bako! Neko ho}e da provali u ku}u. Neko ho}e da provali!" Sanda poleteniz stepenice u dva skoka kojima je mogla da polomi noge. Na ulaznom tremu stajala je jedna senka tamo gde ne bi trebalo da se nalazi bilo kakva senka. Sanda sna`no zalupi rezu upravo kada je kvaka na vratima po~injala da se pokre}e. Iza njenih le|a baka je samo }utala i buljila, preneraèna. Sanda se hitro okrenu i polete prema kuhinji. Ali kada se zaklju~aju, i ti uljezi ostanu pred vratima, {ta

}e ona i baka da rade bez telefona?Gotovo je naletela na njega u kuhinji. Sanda je tako sna`no udahnula vazduh da je za{i{talo. Bio je ogroman i lice mu je bilo skriveno kapulja~om s otvorima za o~i. Imao je no`. Bilo je tako neobi~no videti takvog ~oveka nasred kuhinje - te doma}inske, blage, bezbedne kuhinje.

Iz dnevne sobe za~ula se lomljava drveta, pa bakin vrisak. Bat tr~e}ih koraka. Neko je preturio ne{to od metala. Baka je opet vrisnula. "Umukni, gospo|o. Rekao sam, umukni." Boja glasa, iako ne i ton, zvu~ala joj je nekako poznato."A sad, gde ti je ona mala {indivila?"

"Kod mene je", viknu ~ovek iz kuhinje. Zgrabi Sandu za mi{icu bolnije od bilo koje fizi~ke kazne koju je u ìvotu primila i ugura je u dnevnu sobu.

Baka je izgledala nepovre|ena, samo upla{ena i tako si}u{na pored ~oveka koji ju je drào. Sandi se u~ini da ga je prepoznala, iako je nosio kapulja~u p

reko lica. Bio je to prodavac iz male bakalnice u kojoj su kupovali. Iza njih je elektri~na grejalica leàla preturena, usijana ìca bila joj je uronjena u tepih.

Prodavac je pri svakoj re~i tresao baku. "Slu{aj, gospo|o. Ho}emo samo jednu jedinu stvar. Pokaì nam gde je i oti}i }emo." Nisu to ba{ bile te iste re~i, ali bio je to njihov smisao. Mnoge od njih Sanda je znala, ali ih je pre toga ~ula samo od onih prostijih devoj~ica na ~asovima fiskulture, izgovorene uz mnogo namigivanja i kikotanja zbog skarednog zna~enja. Eto, re~e u sebi, pomahnitala od besa, te re~i same po sebi su bile napad.

"Imam dva prstena...""Gospo|o, bogata si, i mi znamo otkuda ti."Bakin glas je drhtao. "Ne, to su samo deonice moga muà." Govorila je is

tinu. Sanda je jednom na~ula kada je baka iznena|enom tati pri~ala o vrednostima nekretnina Reksa Bo{ama.

Prodavac je o{amari. "Laè{. Dva-tri puta godi{nje donosi{ dijamante u juvelirnicu Arkata. Neobra|ene dijamante. Mu` ti je bio veliki istraìva~." U re~ima se ose}ao sarkazam. "Negde mora da je natrapao na pove}u gomilu. Ili je to,ili u podrumu ima{ ma{inu za pravljenje dijamanata." Nasmejao se na svoju vlastitu {alu, ali devoj~ica je iznenada prozrela nekoliko tajni odjedanput. Nije u podrumu - gore je.

"Znamo da ih ima{. Njih traìmo. Njih traìmo. Njih..." Pri svakoj re~iudarao joj je {amare, ravnomernim tempom. Neko je po~eo da vri{ti; bila je to Sanda. Jedva je bila svesna {ta ~ini. Kraji~kom oka ugledala je bakin meri gde leì na sto~i}u za {ivenje. Do~epala ga je slobodnom rukom i kao munja se okrenulanapada~u, udariv{i ga iz sve snage ugla~anim kamenim maljem u grudi, ta~no ispod

rebara.ôvek pade, povukav{i i baku za sobom, tako da je i ona pala na kolena.

Ostade sede}i nekoliko trenutaka na podu, dok su mu se usta nemo otvarala i zatv


12/16

arala. Napokon je uspeo da udahne vazduh, gu{e}i se. "Ja }u. Je. Ubiti." Podigao se na noge, s jednom rukom i dalje na bakinom ramenu dok je drugom zamlatarao,drè}i ogromni no`, u Sandinom pravcu.

Drugi momak istrè Sandi meri iz ruke i povu~e je podalje od prodavca. "Ne! Seti se."

Prodavac pa`ljivo nasloni ruku koja je dràla no` sebi na grudi i namignu. "A-ha." Gurnu baku da sedne sa sofu i pri|e Sandi.

"Gospo|o, secka}u ti dete sve dok ne progovori{." Jedva da je vrhom noà i dodirnuo Sandinu mi{icu. Bio je tako o{tar da se smesta pojavila vla`na crvena brazda, iako je devoj~ica jedva ne{to osetila.

Baka |ipi sa sofe. "Stoj! Ne diraj je!"On se osvrnu na nju. "Za{to?""P-pokaza}u ti gde su dijamanti."Prodavac je zaista bio razo~aran. "Hm?""Ali da nas posle vi{e ne dira{."Onaj koji je drào Sandu dodirnu masku na licu. "Mi èlimo samo dijamant

e i ni{ta vi{e, gospo|o."]utanje. "Pa, dobro. U kuhinji su."Nekoliko sekundi kasnije gospo|a Bo{am im je pokazala gde su. Otvorila j

e kredenac u kome je dràla bra{no i {e}er i izvukla polupraznu kesu s grumenjem kamene soli. Prodavac joj ote kesu iz ruke i jednim pokretom zbrisa sa kuhinjskog stola slanik i kutiju za {e}er. Pa`ljivo preokrenu kesu i rukom poravna prosutu sadrìnu, tako da nijedan grumen~i} nije stajao preko drugog. "Vidi{ li ne{to?" upita.

Onaj drugi ~ovek pa`ljivo je ispitivao sadrìnu stola nekoliko minuta. "Jedan", re~e i prstom izgura jedan maju{ni kamen na ivicu bakine re{etke za posu|e. Delovao je kao staklo, ali povr{ina mu je bila mle~no bela i zamagljena. "Dva." Traìo je dalje.

Svi su }utali. ûlo se samo te{ko disanje prodavca i ravnomerno dobovanje ki{nih kapi o prozore. No} je napolju bila potpuno crna. Najbliì susedi bilisu skriveni drve}em.

"I to je sve. Samo ta dva."

Prodavac bi sve one skarednosti sigurno izgovorio urlaju}i, samo da su ga plu}a sluìla. Ali tiha napetost s kojom ih je izgovarao, bila je u izvesnom smislu jo{ stra{nija. "Prodala si deset ovakvih za poslednje tri godine. Je l' ti to nama ho}e{ da kaè{ da si spala samo na dva?"

Baka potvrdi glavom. Brada je po~injala da joj podrhtava."Da li joj veruje{?""Ne znam. Ali mo`da nije bitno. Imamo jo{ celu no} i ho}u malo da recnem

tu devoj~icu. U svakom slu~aju, mo}i }u da se naplatim." On napravi pokret svojim noèm. "'Odi ovamo, ti..."

"Pa, dobro. Ionako mislim da su te ve} prepoznale." Pritisak na Sandinoj mi{ici se poja~a i oseti kako je ne{to gura ka vrhu noà.

"Ose}a{ li miris paljevine?" iznenada re~e ~ovek koji ju je drào.Prodavac razroga~i o~i i izi|e iz kuhinje da pogleda hol. "Isuse, ima{ p

ravo! Tepih i neke novine. To je ta grejalica.""Isklju~i grejalicu. Umotaj je u tepih. Ako ova ku}a izgori ne}emo imati

vi{e gde da traìmo.""Poku{a}u", ~uli su se neobi~ni {ljapkavi zvuci. "Treba mi pomo}."ôvek koji je drào Sandu pogleda na obe ène. Ona je videla kako mu se

{aka steè oko dr{ke noà. "Znam gde su ostali", brzo re~e baka.On zgrabi u nju i dogura ih do vrata koja su vodila u podrum. Grubo ubac

i Sandu kroz njih. Ona udari le|ima o stalak s metlama na zidu i pade nauznak niz stepenice u tamu. Ve} posle jedne sekunde slaba~ko bakino telo sru~i se prekonje. Vrata se zalupi{e s treskom i one za~u{e kako se klju~ okre}e u bravi.

Obe su jo{ za trenutak leàle omamljene. Sanda je odmah pored svog licanamirisala plesnivu vlagu stepeni{ta. Jedna krpa na {tapu bila joj se delimi~no

zaglavila preko vrata. "Jesi li dobro, bako?"Ona smesta odgovori: "Jesam. A kako si ti?""Dobro."


13/16


14/16

Starica je zastenjala kao da ne{to gura od sebe. "Ne razume{ ti to. Dijamanti su bili divni. Nikada ne bih mogla tako lagodno da ìvim samo s novcem koji mi je Reks ostavio. Jadni Reks. Dragi kamen je bio njegovo najve}e otkri}e. Znao je to. Ali ga je ~uvao ovde dole, u zamrziva~u, i nikada nije shvatio kakvo je to ~udo.

Sanda, Dragi kamen nije samo stvar koja jede plasti~ne cveti}e i pravi dijamante. Nije to samo stvar koja emituje ose}anje hladno}e i pusto{i - to su sa

mo njegova se}anja na Antarktik.Posle tebe i tvoga tate - i tvoje mame - Dragi kamen mi je va`niji nego

bilo {ta na svetu. Kad stavim ruku na njega, on mi uzvra}a ose}anja - i ti si sama to doìvela. Deluje prijateljski, iako izgleda da me jedva poznaje. Ali kadadovoljno dugo drìm ruku na njemu, ose}am Reksa, ose}am sve one dodire tog istog kamena... i ponekad mi se ~ini kao da kamen dodiruje mene."

Ona zastenja; Sanda za~u kako se ne{to pokre}e na podmazanim {arkama. Za~u se zvuk kao da zapu{a~ izlazi iz boce. Dopirao je od kapka i Sanda shvati dase sada moè otvoriti, ako se malo gurne.

"Vatra se {iri oko suprotnog zida. Imam prostora da stignem do stepenica. Uze}u Dragi kamen i izi}i preko sporednog stepeni{ta, s druge strane zgrade, koju vatra jo{ nije zahvatila. Ti }e{ ovde biti bezbedna. Reks je sve uradio veom

a pa`ljivo i detaljno. Podrum je kao izolovana kapsula, ~ak i na tavanici. Ku}amoè potpuno izgoreti, a da ti ostane{ nepovre|ena.""Ne}u. Idem s tobom."Baka duboko uzdahnu. Na licu joj se pokaza izraz nekoga ko mora da predu

zme izuzetno te{ku stvar. "Sanda. Ako si me ikada volela, sada }e{ me poslu{ati: ostani tu."

Sanda pusti da joj ruke klonu, obamrle, niz bokove. Ako si me ikada volela... Pro{lo je jo{ mnogo godina dok se pomirila s ~injenicom da je slede}ih nekoliko sekundi pustila da se stvari odvijaju, ne u~estvuju}i i ne poku{avaju}i da ih spre~i.

Baka odgurnu vrata. Ukrasni zastori se razdvoji{e i na njih navali talas vreline, kao da stoje pored raspaljene vatre. Pr{tanje i pucketanje ~ulo se nasve strane, vazduh je bio ispunjen jarom, ali zavese, koje su tako|e uletele u o

tvor, nisu jo{ bile ni oprljene. Baka odgurnu tkaninu i, iza{av{i, gurnu vrata s druge strane i ona se zatvori{e. Kroz prozor~i} od kvarca Sanda je gledala kako se hitro udaljava prema stepeni{tu. Po~ela je da se penje, ve} joj je gotovo nestala iz vidnog polja - kad iznenada pogleda naniè, zbunjenog lica.

Sanda vide kako vatra liè uza zid ispod nje samo trenutak pre nego {tose stepeni{te sru{ilo i baka nestala. Ku}a je stenjala i umirala iznad nje.

"Bako!" Sanda je iz sve snage udarala o metalna vrata, ali ona vi{e nisu htela da se otvore: grede s tavanice su popadale i prepre~ile se ispred njih. Ono {to se videlo kroz kvarc vi{e nije podse}alo na ku}u. Vatra je sigurno progorela prostor iza zidova koje je Sanda mogla da vidi, i ispod stepeni{ta. Sada jeve} i najve}i deo drugog sprata pao na prvi. Pred o~ima joj se sve pretvorilo uusijani haos. Vrelina joj je zapahnula lice, kao da gleda kroz prozor~i} na pe}i za pe~enje opeke. Tamo napolju ni{ta vi{e ne moè preìveti.

A toplota je i dalje rasla. Sru{eni srednji deo gornjeg sprata ostavio je prirodan dimnjak prema nebu. Za nekoliko trenutaka vrelina i naleti vetra po~e{e da opstaju u ravnoteì i slozi, i vatra se polako ujedna~i i stade da blistaravnomerno i jako. Mirno}a pakla.

Osetila bi ga jo{ ranije da ga je o~ekivala, ili da se nije toliko razlikovalo od svega {to se de{avalo oko nje: treptaji ispunjeni rado{}u, jasni i topli. Ose}anje oslobo|enja i bekstva od hladno}e.

A onda ga je ugledala: povr{ina mu vi{e nije bila crna i siva. Blistao je kao zaàreni krajevi greda, ali s ljubi~astim odsjajima koji kao da su ga celog proìmali. I sada, kada se pokrenuo, mogla je da vidi savr{enu pravilnost njegovih oblika. Dragi kamen je bio nekakva srednja forma nastala ukr{tanjem morske

zvezde i si}u{nog jastu~eta. Kretao se ve{to i s puno ljupkosti kroz usijani haos iza prozor~eta od kvarca, i Sanda je mogla da oseti njegovo odu{evljenje.

Deda je bio u zabludi. Baka je bila u zabludi. Hladno}a i pusto{ koju je


15/16

isijavao iz sebe nisu bila se}anja na vekove provedene na Antarktiku, ve} bezglasni protest protiv toga {to mu je jo{ bilo hladno i mra~no. Kako to nije ranije primetila? Tatin pas, Tiran, pona{ao se potpuno isto: kad bi ga zaklju~ali u dvori{tu za vreme maglovitih zimskih no}i satima bi cvileo ispoljavaju}i svoju bedu.

A Dragi kamen je bio sam usred zime mnogo, mnogo duè.I sada je - kao i pas - skakutao kroz svetlost i toplotu, pun poleta i r

adoznalosti. Zastao je, i Sanda oseti da je zbunjen. Upao je dole, u haos na mestu gde je nekada bilo stepeni{te. Zbunjenost mu se poja~ala, pretvorila u bol. Dragi kamen opet izmile iz ru{evina.

Nije imao glavu, ni o~i, ali ona je jasno videla {ta mu je na umu: ose}ao je njeno prisustvo i poku{avao da je prona|e. Kada ju je "ugledao", to je bilo kao da se mali reflektor uperio na jedno mesto; sva pa`nja mu je bila samo na njoj.

Dragi kamen se skotrlja s male uzvi{ice na kojoj se nalazio i hitro pro|e kroz ru{evine. Ispentra se preko greda koje su popadale i zagradile izolovanavrata - na rastojanju od svega nekoliko centimetara - kao da je zavirio kroz prozor i da je gleda. Tr~karao je po gredi gore-dole, poku{avaju}i da na|e neki otvor da bi se probio do nje. U njemu su se me{ala ose}anja o~ajni~ke ùdnje za pri

jateljstvom, odu{evljenja i radoznalosti, koja su se smenjivala gotovo isto onako brzo kao i treperenje boja na njegovom telu. Pre ove ve~eri, za takve promeneraspoloènja trebalo mu je vi{e minuta; bio je zamrznut gotovo do besvesti. I tokom svih ovih stole}a koja su pro{la jedva da je uop{te bio ìv.

Sanda je videla da je jedva ne{to inteligentniji nego {to je zami{ljalada su psi. @eleo je da je dodirne, a nije shvatao da bi to za nju bila smrt. Dragi kamen se opet ispentra do prozor~eta i stavi jednu {apicu na kvarc. Kvarc sezamagli i po~e da se usijava. Sanda se upla{i i Dragi kamen se smesta povu~e.

Nije vi{e dodirivao kvarc, ali se trljao celim telom o izolovana vrata.Onda se {}u}uri ispred njih i pusti da ga Sanda "miluje" u mislima. Podse}alo je malo na ona nekada{nja dodirivanja. Ali sada su uspomene i ose}anja bili dublji i brzo se menjali, onako kako je htela:

Baka je opet bila ìva. Ose}ala je kako joj (njemu) bakina ruka po~iva n

a le|ima. Ponekad zami{ljeno, ponekad veselo, ali ~esto s mnogo usamljenosti. Pre nje bio je jo{ neko drugi, mu{karac. Deka. Osoran, ispitiva~ki, tvrdoglav. A jo{ pre toga... Hladniji od zime, jedva malo svestan, Dragi kamen je opaào promene svetlosti svuda oko horizonta, i potom tamu. Svetlost, pa tama. Svetlost, patama. Antarkti~ko leto, potom antarkti~ka zima. U tom obamrlom stanju, promene godi{njih doba li~ile su na palenje i ga{enje svetlosti u odre|enim razmacima koje odre|eni mali um u telu nalik na morsku zvezdu nije mogao da shvati.

A jo{ pre toga...Veli~anstvena toplota, jo{ lep{a od ove. Neko ga je toplo grlio, telom u

z telo. Neko ga je voleo i cenio. Mnogo prijatelja, li~nosti koje su Sandi bilestrane ali ne i nespoznatljive. Svi su ìveli zajedno u ku}i koja se kretala, pose}ivala mnoga mesta - neka od njih bila su topla i prijatna, neka nisu. Se}ao se najhladnijeg. Pun radoznalosti, Dragi kamen je odlutao daleko od ku}e, tolikose ohladio da ga prijatelji nisu prona{li kada su po{li da ga traè. Dragi kamen se izgubio.

I tako je po~elo ono dugotrajno smenjivanje: svetlost-tama, svetlost-tama.

îsti, ujedna~eni pakao poàra trajao je samo nekoliko minuta. Dragi kamen joj zacvile u umu u trenutku kada su zidovi stali da se ru{e, i vetrom raspirivani plemeni krug da jenjava. Najvrelija mesta su bila u sredini onoga {to je nekada bila dnevna soba, ali Dragi kamen je ostao, propinju}i se, pored Sandinihvrata, bilo zato {to je èleo njeno dru{tvo, bilo u nadi da }e ona umeti da oìvi pre|a{nju toplotu.

Ki{a je nadja~avala vatru. Uàrene ru{evine potamne{e od pare i magle. M

o`da su se ve} ~ule sirene.Osetila je kako se Dragi kamen hladi i polako tone u omamu. Sada se iz n

jega ~ula jo{ samo ona ista, gotovo beslovesna tu`balica iz prethodnih nedelja.


16/16

Sanda klonu na pod. I zaplaka.

vernor vindž - dragi kamen

Documents