novo

sads

ki

JER SA SEMENOM SVE POČINJE...Novi Sad • II godina • br. 89 • četvrtak, 27. 10. 2016. • 19 dinara

EVROPSKAPRESTONICA

KULTURE

ZAJEDNONovosađani i vojska

VELIčANSTVENA PROSLAVA DANA OSLObOđENJA U DRUgOm SVETSKOm RATU

2

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА

digitalizacija.ns.rs

КУЛТУРЕ

27. OKTOBAR 2016.

3

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazoran@gmail.com

Tehnički urednik Jelena Mihajlović

redakciJa Marija Magdalena idei

Trifunović, Siniša kostić, isidora Filipov

redakcija@nsreporter.rs

FoTo-reporTer Marko dabetić

lekTor

Biljana rac

iZdavač lokal media d. o. o. novi Sad

direkTor

Srđan vučurević direktor@nsreporter.rs

direkTor korporaTivnih koMunikaciJaJovan Tanurdžić

Bulevar oslobođenja 127,

telefon i faks 021/454-624, 450-774

office@nsreporter.rs

Marketing: 021/450-261, Žiro račun 165-23047-65

hypo alpe adria Banka a. d. Beograd marketing@nsreporter.rs

Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi

Sad, desanke Maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove

kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine.

www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm

Nedeljno. ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISS.SR-ID 293986823

27. OKTOBAR 2016.

ObrazOvanje, nauka i privreda – svetO trOjstvO napretkaIntervju: Prof. dr Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnoststr. 12/13

ubrzan razvOj pOkrajinei cele državeZajednička sednica Vlade Republike Srbije i Pokrajinske vladestr. 10

nOvi sad će u narednih pet gOdina pOstati OgrOmnO gradilišteIntervju: Dejan Kovač, predsednik novosadskog Gradskog odbora SDPS-a i odbornik Skupštine gradastr. 14/15

likvidacija ili dOkapitalizacija pitanje je sadSkupština deoničara Tesla banke o sudbini te finansijske institucije odlučuje 14. novembrastr. 18/19

kOrisnički servis rešava sve prObleme građanaKancelarija na Spensu JKP „Vodovod i kanalizacija” u službi Novosađanastr. 20/21

i nOvOsadska OdbOjka se dičiBraća Grbić u Kući slavnihstr. 28/29

državni, pokrajinski i gradski vrh u istom strojuVojna parada i egzercir u slavu slobode Novog Sada� str. 4/7

sadržaj

4 27. OKTOBAR 2016.

Državni, pokrajinski i graDski vrh u istom stroju

Vojna parada i egzercir u slaVu slobode noVog sada

NA LICU MESTA

527. OKTOBAR 2016.

Vojna parada i egzercir u slaVu slobode noVog sada

27. OKTOBAR 2016.27. OKTOBAR 2016.6

NA LICU MESTA

Više od 700 pripad-nika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije sa po 20 avi-ona, brodova i više od 40 novih i mo-dernizovanih sred-

stava ratne tehnike učestvovalo je u subotu na vojnoj paradi u Novom Sadu povodom Dana oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu. U savršenom stroju i redu pred goto-vo deset hiljada građana i predsed-nikom Republike Srbije Tomislavom Nikolićem, predsednicom Narodne skupštine Srbije Majom Gojković, predsednikom Vlade Republike Sr-bije Aleksandrom Vučićem, predsed-nikom Vlade Vojvodine Igorom Miro-vićem, predsednikom Skupštine AP Vojvodine Ištvanom Pastorom, gra-donačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem te načelnikom General-štaba Vojske Srbije Ljubišom Dikovi-ćem na Beogradskom keju prikazali su deo svojih operativnih sposobno-sti.

Stameni simboli. Obraćajući se prisutnima, predsednik Nikolić je re-kao da se ne postavlja pitanje da li ćemo i na koji način proslavljati naše pobede nad fašizmom i kako ćemo pamtiti epopeju stradanja i slave.

– Zato su danas s nama pripadnici Vojske Srbije, ovaj dični stroj devoja-ka i mladića koji su nam poručili da su spremni da stanu na branik otadž-bine, onaj na kome su stajali, branili ga i toliko puta odbranili naši preci, u dugoj i slavom ovenčanoj istoriji Sr-bije – dodao je Nikolić.

Čestitajući svim Novosađanima Dan oslobođenja u Drugom svetskom ratu, predsednik Mirović je naglasio da ništa u istoriji naroda i država nije tako uzvišeno i tako sveto kao slo-boda.

– Jasna misija uvek opstaje uprkos vremenu i promenama. Misija rodo-ljublja i misija zakletvi. Biti spreman da u borbi dam i svoj život. Jedna rečenica s mnogo stamenih simbo-la – biti spreman da učinim i radim, biti spreman da se borim za svoju ze-mlju, a ne tuđe interese, spreman i na žrtvu za sadašnjost i budućnost, kao odraz žrtve onih koji su se utka-li u današnju slobodu i mir – istakao je Mirović.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević poželeo je dobrodošlicu svi-ma u Novi Sad, grad-heroj i buduću evropsku prestonicu kulture.

– U temelje ovog grada ugrađe-ne su hiljade života da bi se danas živelo slobodno. Novi Sad neće za-boraviti te žrtve i neće odustati od temeljnih vrednosti antifašizma. Srećan ti, Novi Sade, dan osvajanja

slobode. Živela Srbija – rekao je Vu-čević.

Narod i vojska. Na svečanosti na Beogradskom keju, koja je počela u podne, svoju obučenost, naoruža-nje i opremu prikazali su pripadnici Specijalne brigade, Rečne flotile, RV i PVO, Garde i drugih jedinica Vojske Srbije. Prema rečima komandanta Prve brigade Kopnene vojske Srbije, brigadnog generala Željka Petrovića, prikazan je deo operativnih sposob-nosti Vojske Srbije kroz statički i di-namički deo programa.

– U statičkom delu prikazana su nova i modernizovana sredstva ratne tehnike i ona su duž Keja žrtava ra-cije dostupna svim zainteresovanima da ih vide. U dinamičkom delu, koji je počeo počasnom artiljerijskom palj-bom, prikazane su vežbe na Dunavu koje je izvela rečna flotila Vojske Sr-bije u sadejstvu sa specijalnom bri-gadom i ratnim vazduhoplovstvom i protivvazduhoplovnom odbranom – rekao je Petrović.

Teško naoružanje. Održan je defile motorizovanog ešalona novih i modernizovanih sredstava ratne tehnike, zatim defile brodova i na kraju vazduhoplovni defile heli-koptera i aviona. Prikazana su nova i modernizovana vojna sredstva, a najviše pažnje privukao je snažni oklopni točkaš „lazar”, artiljerijsko oruđe „nora” i novi raketni sistem „alas”.

Osim toga, građani su mogli da vide taktičko-tehničku vežbu rečne flotile u kojoj je prikazano razmini-ravanje dela toka Dunava, kao i vež-bu vodenog desanta i onesposobljava-nja terorista koji su oteli civilni brod. Svečanost je završena skokom 10 pa-dobranaca iz helikoptera Vojske Srbi-je koji su se prizemljili na Oficircu.

Vojska Jugoslovenske armije ušla je u Novi Sad 23. oktobra 1944. godine. Mađarske okupacione trupe napusti-le su naš grad nekoliko dana ranije, a potom i nemačke, ali su pre toga po-rušile oba mosta preko Dunava. I sam grad je bio teško oštećen, a delovi čak potpuno uništeni tokom savezničkog bombardovanja 6. septembra. Mađa-ri i Nemci onesposobili su mnoge fa-brike i ustanove, uništili telefonsku i električnu centralu, opustošili trgovi-ne, razrovali puteve, upropastili tram-vajski saobraćaj...

Od tog dana prošlo je više od se-dam decenija, ali još uvek su živi ne samo Novosađani koji su dočekali slobodu posle tri i po godine mađar-ske okupacije nego i pripadnici jedi-nica koje su tad ušle u naš grad.

– Bila sam devojčica od deset godi-na kad su partizani ušli u Novi Sad.

Autor: Miloš Dukić

27. OKTOBAR 2016.27. OKTOBAR 2016. 7

Ceo grad je bio na ulicama, sećam se koliko sam se iznenadila kad sam vi-dela toliko sveta jer smo tokom rata uglavnom bili po kućama. Svuda cve-će i veselje, bila je posebna, svečana atmosfera... Gledali smo vojnike na belim konjima i bacali im cveće. Ni-kad takvo ushićenje više nisam do-živela na gradskim ulicama – rekla nam je starija Novosađanka.

Kao uvod u vojnu paradu i poziv Novosađanima da je posete, dan ra-nije, u petak, održan je promenad-ni defile Garde Vojske Srbije Du-navskom i Zmaj Jovinom, a potom i tradicionalni petnaestominutni eg-zercir na Trgu slobode. Pred odušev-ljenim Novosađanima, među kojima je najviše bilo mališana, pripadnici Specijalne brigade prikazali su i svo-je operativne sposobnosti u borilač-kim veštinama.

Venci za večne ratnike. Na sam Dan oslobođenja Novog Sada od fašizma u Drugom svetskom ratu gradonačelnik Miloš Vučević i predsednik Skupštine grada Zdrav-ko Jelušić, s delegacijama Vojske Sr-bije, SUBNOR-a i rezervnih vojnih starešina, položili su vence na Spo-men-groblju na Gradskom groblju i na Čeneju, a nakon toga održana je Svečana akademija u Domu vojske Srbije.

Vučević i Jelušić uručili su Okto-barsku nagradu Muzičkoj omladini Novog Sada, Udruženju penzionera Novog Sada i novinaru Nenadu Ća-ćiću te Novembarsku povelju kon-zervatoru Lajošu Lukačiju i direk-toru Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj„ Radivoju P. Stojkoviću, kao i priznanje počasnom građaninu No-vog Sada prof. dr Žan-Pjeru Locu iz Pariza.

U temelje ovog grada ugrađene su hiljade života da bi se da-

nas živelo slobodno. Novi Sad neće za-

boraviti te žrtve i neće odustati od temeljnih vrednosti

antifašizmaMiloš

Vučević

27. OKTOBAR 2016.27. OKTOBAR 2016.8

četvrtak, 20. oktobar Plivalo 329 učenika 60 škola Južnobačkog okruga

Na Spensu je svečano otvoreno Opštinsko-okruž-no takmičenje u plivanju za učenike i učenice 60 osnovnih i srednjih škola Južnobačkog okruga, u

organizaciji Saveza za školski sport i olimpijsko vaspi-tanje Grada Novog Sada. Nastupilo je 329 takmičara u disciplinama delfin, slobodno, leđno i prsno.

– Akcenat je na razvijanju timskog i takmičarskog duha kod dece školskog uzrasta. Otkako sam stupio na funkci-ju, Gradska uprava za sport i omladinu radi na tome da razvija i unapređuje školski sport. Mi ćemo podržavati tokom godine Savez za školski sport, u pogledu obezbe-đivanja potrebnih sredstava i pružanja podrške u reali-zaciji njihovih aktivnosti. U budućnosti očekujemo još sličnih projekata u Novom Sadu vezanih za školski sport – rekao je član Gradskog veća zadužen za sport i omla-dinu Ognjen Cvjetićanin.

petak, 21. oktobarVučević: Još jača veza između Novog Sada i Temišvara

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i ambasadorka Rumunije u Srbiji Oana Kristina Popa razmenili su čestitke povodom proglašenja Novog Sada i Temišvara evropskim prestonicama kulture 2021. godine

i ocenili da će to dodatno povezati dva grada pobratima.– Ovo je još jedan most koji spaja dva grada pobratima. Razgovarali smo

o zajedničkim aktivnostima Novog Sada i Temišvara u okviru priprema za EPK 2021. Ocenjeno je da će u tom procesu biti izuzetno važna iskustva gra-da Pečuja, koji je tu titulu nosio 2010. godine, a koji je pružio punu podršku Novom Sadu tokom kandidature.

Na sastanku je izražena obostrana namera za dalje razvijanje odnosa u kulturi, obrazovanju, privredi i turizmu, uz napomenu da zajednička titu-la otvara novo poglavlje pobratimskih relacija i šansu za realizaciju velikih projekata.

subota, 22. oktobar Mihajlovićeva: Žeželj gotov do novembra naredne godine

Žeželjev most biće završen najkasnije u novembru 2017. godine, i to je jedan od naših prioritetnih projekata, najavila je potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana

Mihajlović.– Još je prethodna vlada Aleksandra Vučića pokrenula gradilište Žeželjevog

mosta. Tada smo uklonili sve tehničke probleme, obezbedili da se nastavi normalno plaćanje. Sada je potpuno jasno da je na vidiku kraj. Građani No-vog Sada i Vojvodine će u novembru sledeće godine, mada je naša želja da to bude jul, konačno imati završen Žeželjev most – rekla je Mihajlovićeva.

Prema njenim rečima, završena je izrada projektno-tehničke dokumen-tacije za izgradnju Fruškogorskog koridora s Putevima Srbije, a projekat je prošao i revizionu komisiju Vlade Srbije, koja konačno određuje da li je neki projekat dobar i da li može početi realizacija. Sledeće godine vlada će izdvo-jiti novac za eksproprijaciju zemljišta.

SedaM

NSdaNaSvi događaji na jednom meStu. Kultura. Sport. politiKa. Zabava. biramo Za vaS događaje Koji Su obeležili proteKlu nedelju u novom Sadu

27. OKTOBAR 2016.27. OKTOBAR 2016. 9

nedelja, 23. oktobar Počela gradnja druge faze naučnotehnološkog parka

U Novom Sadu počela je druga faza izgradnje na-učnotehnološkog parka Novosadskog univerzi-teta. Polaganju kamena temeljca prisustvovali

su predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i grado-načelnik Novog Sada Miloš Vučević te ministri u Vladi Srbije Ana Brnabić i Vanja Udovičić.

Ova investicija vredna je oko 12,6 miliona evra, a gra-di se zgrada od 29.000 kvadratnih metara, od čega će 10.000 kvadrata biti za učionice i laboratorije Fakul-teta tehničkih nauka, a ostatak prostora namenjen je kompanijama koje su proizašle iz tog fakulteta i koje će tu, prema predviđanjima, zaposliti oko 3.000 novih inženjera.

ponedeljak, 24. oktobar Mirović potpisao protokol s Hajnanom Ju Sjanom

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i pred-sednik narodnog političkog komiteta kineske pro-vincije Hajnan Ju Sjan potpisali su protokol o sa-

radnji Autonomne pokrajine Vojvodine s tom kineskom provincijom.

– U Pokrajinskoj vladi s nestrpljenjem smo očekivali dan kada će biti potpisan dokument koji potvrđuje veliko prijateljstvo između naroda Srbije i Narodne Republike Kine. Provincije s kojima sarađujemo smatramo velikim prijateljima i bratskim narodom, koji je u prošlosti štitio naše interese i s kojima iz meseca u mesec imamo sve teš-nju saradnju. Podsećam na projekat izgradnje brze pruge Beograd–Budimpešta, a verujem da će saradnja biti još šira. Iz Kine u Srbiju samo dolaze lepe vesti, među kojima je međusobno ukidanje viza, što bi moglo uslediti krajem ove ili početkom naredne godine – rekao je Mirović.

utorak, 25. oktobarPromovisan Srpsko-mađarski rečnik

U Čitaonici Gradske biblioteke u Novom Sadu predstavljen je Srpsko-ma-đarski rečnik prof. dr Mirjane Burzan s Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i doc. dr Agneš Kacibe s katedre slovenske filologije Filozofskog

fakulteta u Segedinu. O rečniku su govorili i prof. dr Ištvan Njomarkai, re-cenzent i akademik Mađarske akademije nauka, prof. dr Vera Vasić, recen-zentkinja, i Janoš Brener, urednik. Rečnik je objavljen u izdanju Izdavačkog fonda Forum u Novom Sadu 2016. godine.

Kako je rečeno, Srpsko-mađarski rečnik Mirjane Burzan i Agneš Kacibe popunio je prazninu u ovoj oblasti i dobro će poslužiti ne samo studentima slavistike i hungaristike već i svim građanima u Srbiji i Mađarskoj.

sreda, 26. oktobar

Novosadsko Udruženje penzionera proslavilo 70 godina postojanja

Udruženje penzionera Novog Sada obeležilo je veliki jubilej – 70 godina postojanja, a svečanosti su prisustvovali i ministar za rad, zapošljava-nje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin i gradonačelnik Novog

Sada Miloš Vučević. Predsednik Udruženja penzionera Novog Sada Momir Čolaković na svečanosti održanoj u Studiju M Radio Novog Sada zahvalio je svim generacijama penzionera koje su svojim radom doprinele da udruženje ima tako bogatu i uspešnu istoriju.

Ministar Vulin rekao je novinarima da je Udruženje penzionera Novog Sada primer kako treba da radi jedno takvo udruženje, a kao posebno značajno naveo je način na koji udruženje organizuje razne aktivnosti kojima ispu-njava vreme svojim članovima, koji, kako je rekao, zbog toga mnogo kasnije postaju korisnici institucija sistema namenjenih starim osobama jer za tim nemaju potrebe pošto im je svakodnevni život kvalitetno ispunjen.

27. OKTOBAR 2016.27. OKTOBAR 2016.10

Na inicijativu premijera Sr-bije u Novom Sadu je odr-žana zajednička sednica Vlade Republike Srbije i Pokrajinske vlade, na ko-joj su, nakon razmatranja više od 20 tačaka dnev-

nog reda, dogovorene konkretne aktivno-sti na više projekata od značaja za razvoj Vojvodine.

Premijer Aleksandar Vučić i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović izjavili su da se na ozbiljan i odgovoran način zajednič-ki pristupilo rešavanju problema građana Vojvodine.

Realizacija odmah. Premijer Vučić re-kao je da su donete odluke o više konkret-nih projekata, čija realizacija kreće odmah. Istakao je da će se u Vojvodini živeti mno-go bolje, zato što će svi biti odgovorniji i poručio da se ljudi u pokrajini ne dele na one koji misle da im je neko nešto uzeo i na one druge.

– Već danas smo prebacili novac, prva dva miliona evra, za saobraćajnicu Ipsilon krak, veoma važnu za celu Suboticu, posebno za industrijsku zonu. Nastavićemo njegovu dalju izgradnju, koja u celini košta oko 25 miliona evra i završićemo ga. Danas smo prebacili i deo novca Novom Sadu za uređi-vanje centralnih gradskih delova, što je deo priprema za evropsku prestonicu kulture. Uz to, u republičkom budžetu za 2017. plani-

raćemo i četiri miliona evra za novu zgradu RTV-a jer su me predsednik i ostali članovi Pokrajinske vlade u to ubedili – precizirao je premijer Vučić.

Finansiranje Vojvodine bez problema. Re-kao je i da je Pokrajinska vlada tražila 147 miliona dinara za 26 škola i vrtića.

– Doneli smo odluku, što je za građane Vojvodine izuzetno važno, da renoviramo čak 100 obrazovnih objekata, a ne samo 26. Ulažemo 1,9 milijardi dinara u te objekte, u pojedine čak i 700.000 evra i to neće biti iz pokrajinskog, već iz republičkog budžeta jer želimo da deca u Vojvodini idu u dobre škole – izjavio je Vučić.

Na sednici je bilo reči i o finansiranju AP Vojvodine.

– Zakon o finansiranju Vojvodine biće do-net, ali najvažnije je da smo, mada su svi drugi propustili priliku da ga donesu, mi obezbedili da u finansiranju Vojvodine nema problema, a razgovarali smo i o tome kako da sistemski rešimo proporciju u finansija-ma Vojvodine – naglasio je Vučić i dodao da 55,6 milijardi u pokrajinskom budžetu izno-si oko sedam posto od 789 milijardi dinara predviđenih rashoda republičkog budžeta.

Takođe, Vučić je rekao da se razgovaralo i o putnoj infrastrukturi i da će za 37 kilome-tara Fruškogorskog koridora biti izdvojen predviđeni novac.

Snažan impuls. Predsednik Mirović istakao je da je Pokrajinska vlada dobila

snažnu podršku republičke vlade.– Ovo je veliki dan za Vojvodinu jer že-

limo da Vojvodina prednjači, da učestvuje u kompletnom modelu koji se tiče reorga-nizacije cele zemlje, posebno u delu jav-nih finansija. I danas je, u suštini, stvar dovedena do krajnje preciznih detalja i siguran sam da ćemo u svih 20 oblasti o kojima smo razgovarali imati i konkretne rezultate. Zadužili smo pokrajinske sekre-tare, a predsednik vlade ministre i svoje saradnike, da u ovim važnim projektima zajednički rade – rekao je Mirović i izra-zio uverenje da ovaj impuls garantuje da se može mnogo više i bolje čak i od plana koji su izneli na početku mandata Pokra-jinske vlade, a koji je ocenjen kao veoma ambiciozan.

Govoreći o finansiranju Vojvodine, Mi-rović je naglasio da se taj sistem ne može gledati samo kroz sedam odsto republičkog budžeta, već se mora gledati na širi, eko-nomski način.

– Jer sredstva koja će se koristiti za iz-gradnju Kliničkog centra Vojvodine ili za si-steme za navodnjavanje, koja će po prirodi stvari biti najviše upotrebljena u Vojvodini, to su sredstva cele Srbije. Vojvodina se ne može svesti na sedam procenata, ona je deo Republike Srbije, integrisana u finansijski sistem, a pitanje sedam procenata treba, pre svega, da služi za njen brži ekonomski razvoj – poručio je predsednik Pokrajinske vlade.

UbrzaN razvoj pokrajiNe i cele države

Zajednička sednica Vlade Republike Srbije i Pokrajinske vladevesti

27. OKTOBAR 2016.27. OKTOBAR 2016. 11

Povodom 169 godina od osnivanja Muzeja u okviru Matice srpske pred

Novosađanima je izložena čuvena slika Paje Jovanovića.– Slika, deo stalne postavke Narodnog muzeja u Pančevu, gostovaće u Muze-ju Vojvodine do 13. novembra i pružiće jedinstvenu priliku našim sugrađani-ma da i uživo pogledaju ovu nacionalnu

ikonu. Slika je stigla uz posebnu policij-sku pratnju – rekla je Agneš Ozer, di-rektorka Muzeja Vojvodine.Program obeležavanja počeo je u sre-du u podne uvodnom besedom Agneš Ozer, a potom će je predstavljena naj-čuvenija slika nacionalne istorije umetnosti – Seoba Srba Paje Jovano-vića. U 13 sati u Dunavskoj 35 otvore-

na je centralna izložba ovogodišnje svečanosti “Iza gora i dolina – tri veka Slovaka u Vojvodini”. Naime, navrša-va se već treće stoleće otkako ovde žive pripadnici slovačke nacionalne zajednice. Od vremena naseljavanja u 18. veku do danas Slovaci su osta-vili dubok trag u istoriji kulture Voj-vodine.

Seoba Srba za 169 godina Muzeja Vojvodine

U skladu sa sloganom Instituta za ra-tarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu „Spremam se za setvu, sada odluču-

jem kakav će prinos biti jer na početku sve-ga je seme – NS seme“, pravi je trenutak da se preispitamo šta od brojnih predsetvenih agrotehničkih operacija još nismo uradili.

– Pored kvalitetnog semena, veoma va-žan korak u procesu proizvodnje i pripreme semena za setvu jeste i njegovo tretiranje. Seme koje nije tretirano određenim prepa-ratima u određenim uslovima često ne mora prouzrokovati veće štete i posledice. Među-tim, u slučaju pojave glavnice korišćenjem netretiranog semena, tzv. semena s tavana, mogu se javiti ogromni gubici u proizvodnji. Osim toga, nije isto da li proizvođači sami tretiraju ili kupuju tretirano seme. Stručno tretirano seme podrazumeva da je sredstvo kvalitetno i podjednako naneto na svako seme, tako da svako dorađeno seme dobije istu količinu aktivne materije – navodi ru-kovodilac Odeljenja strnih žita novosadskog Instituta dr Radivoj Jevtić.

Preparat s odgovarajućom aktivnom ma-terijom primenjuje se na osnovu zdravstve-nog stanja useva s kojih se uzima seme, od-nosno na osnovu patogena koji su postojali u toj proizvodnoj godini.

– Kvalitetna i dobra dorada često dolazi do izražaja već u početnim fazama. Takvo seme brže niče, dobija šansu da izraste u normalnu i zdravu biljku koja dobro bokori, bolje prezimljava, spremna da se u prole-će odupre napadu svih parazita i daće zrno sposobno da istrpi razne stresove koji ga nakon setve čekaju. Ukratko, poruka i pre-poruka proizvođačima jeste da kupuju de-klarisano seme. Cena deklarisanog semena ove godine izuzetno je povoljna, a upotre-bom takvog semena znatno se smanjuje ri-zik proizvodnje i postiže se dobar rod – re-kao je Jevtić.

Veoma važan segmet u proizvodnji sva-kog useva pa i pšenice jeste pravi odabir sortimenta.

– Kod pojedinih sorti pri visokim inten-zitetima zaraze znatno se redukuje prinos.

Međutim, dr Jevtić pouzdano tvrdi da kod pojedinih NS sorti, i pored visokog intenzi-teta zaraze, ima mnogo manje gubitaka, što je i dokazano u eksperimentalnom ogledu svih sorti koje se gaje u Srbiji. Kod sorti koje su tolerantne na patogene gubici merenjem prinosa mnogo su manji – tvrdi Jevtić.

Gde i kako proizvođači mogu doći do NS semena?

– Seme Instituta za ratarstvo i povrtar-stvo iz Novog Sada i ove godine, kao i svih ranijih godina, visokog je kvaliteta. NS seme može se nabaviti u svim bolje snabdevenim poljoprivrednim apotekama, kod distribu-tera, a određena količina i u distributivnom centru Instituta na Rimskim šančevima po veoma konkurentnim cenama. Proizvođači, sejte deklarisano seme, proverenog kvalite-ta, kupljeno kod proverenih proizvođača i dorađivača semena. Iskoristite ovu izuzet-no povoljnu godinu i povećajte setvu dekla-risanog semena. Dobićete vrhunske prinose i dobar kvalitet – kratka je i jasna poruka dr Radivoja Jevtića pred setvu.

O čeMU SVe trebA VODItI rAčUNA Pre SetVe

Čuvajte se netretiranog semena

27. OKTOBAR 2016.27. OKTOBAR 2016.12

Intervju

Pokrajinski sekretar za viso-ko obrazovanje i naučnoi-straživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević smatra da je visoko obrazovanje ve-oma važan faktor u jednoj državi. Zato država koja je

osnivač univerziteta mora izdvajati novac za ove obrazovne institucije kako bi olakšala naučni rad predavačima i uslove studiranja studentima. Smatra da je ključ kvalitetnijeg obrazovanja u razvijenoj privredi. Kao tako razvijena privreda mogla bi i trebalo bi da bude partner fakultetima. Razvoj naučnog sektora direktnom podrškom iz privrede inovativno bi stimulisao i privredu, zadr-žali bi se mladi naučnici i standard bi rastao u celoj državi. To su ideje i planovi Pokrajin-ske vlade koje je, među ostalim, pred sebe postavio i Zoran Milošević.

Kako bi trebalo da izgleda obrazo-vanje kod nas?

– Obrazovanje ne bi trebalo da se izmesti izvan društvenih procesa. Odnosno obra-zovanje bi trebalo da bude faktor razvoja, i to ne samo svojom socijalnom kompo-nentom, koja je i nesporna jer školovanje mora biti dostupno svima, ali mora biti i faktor intenzivnog razvoja društva. Jer nauka, obrazovanje i privreda jesu jedno trojstvo koje treba daleko harmoničnije da funkcioniše. Važno je istaći slobodu i nezavisnost visokog obrazovanja, tačnije, autonomiju kojoj zaista kompetencije mo-raju biti merilo participiranja pojedinca u tom segmentu. Zato ćemo daleko više voditi računa od drugih u toj prirodnoj vezi između nauke i privrede. Nadam se da ćemo već 2017. godine vrlo konkretno tu partnersku ulogu i materijalno dokazati.

Koliko je vaš prethodnik odgovorio na zadatke koji su predmet vašeg sekre-tarijata?

– O prethodniku sve najbolje, i brojne

Ideja je da subvencionišemo sve potrebe privrede za inovacijama, novim tehnologijama i novim tehničkim rešenjima koje bi se realizovale na institutima i fakultetima

Obrazovanje, nauka i privreda sveto trojstvo napretka

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

Prof. dr Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje

i naučnoistraživačku delatnost

27. OKTOBAR 2016.27. OKTOBAR 2016. 13

kolege koje su pre mene radile i ostavile su relativno uređen sistem. Moguće su i neke korekcije koje me amnestiraju od političke odgovornosti, a i nije produktivno reći bilo šta loše o prethodnicima. Skupštinskom odlukom od 28. septembra znatno su po-većana izdvajanja za materijalne troškove fakulteta i time smo na neki način antici-pirali ova dešavanja sa studenskim prote-stom. Na taj način odgovorili smo izazovu da osnivač fakulteta jeste država i da ona mora više voditi računa o visokoobrazov-nim ustanovama.

Prema našim iskustvima, veza iz-među privrede i nauke ne funkcioniše baš najbolje. Kako mislite da ih pove-žete?

– Moderan svet je, naravno, uvek uzor nama, ali ne možemo preslikati model naj-savremenijih zemalja sveta u naš sistem. Preko 50 do 70 odsto nauke finansira se iz privrede. Zbog slabosti privrede i potpuno devastiranog sistema nemamo tu privilegi-ju. Jedno je sigurno – socijalna komponen-ta privrede zasniva se na radnim mestima da bismo očuvali koliko-toliku socijalnu dimenziju. Neminovno se nameće pitanje šta posle kada obezbedimo posla za hiljade ljudi. Moderne ekonomije izdvajaju znatne sume u razvojne sektore. Imamo u svetu primere da na 1.000 zaposlenih oko 15 ljudi radi u razvojnom sektoru. To kod nas nije slučaj, nažalost. Fokus razvojnog sektora premeštamo u visoko obrazovanje i insti-tute. Taj projekat je još u razradi. Ideja je da subvencionišemo sve potrebe privrede za inovacijama, novim tehnologijama i no-vim tehničkim rešenjima koje bi se realizo-vale na institutima i fakultetima. Biće to velika korist za visoko obrazovanje i insti-tute. I podsticaj malim i srednjim privred-nicima i preduzećima da zatraže usluge i inovativnim tehnologijama pariraju na tr-žištu, a ne samo da se takmiče u masovnoj proizvodnji, niskom cenom rada ili spre-gom s velikim korporacijama.

Da li ste zadovoljni saradnjom s No-vosadskim univerzitetom?

– Dobra je saradnja s Novosadskim uni-verzitetom. Već nekoliko puta sam se su-sreo s rektorom Univerziteta. Stav ove vlade, njegovog predsednika i mene kao resornog sekretara jeste da procenat iz-mirenja obaveza Pokrajine prema fakulte-tima ne može više nikada biti 54% kad su u pitanju materijalni i ostali troškovi kao što je bilo 2015. godine. Skupštinskom od-lukom taj iznos smo podigli na 70 odsto, iduće godine će biti 80 odsto, a do kraja mandata biće 100 posto. Moramo postu-pno na tome raditi i u korist visokog obra-zovanja, kao i u korist studenata. Takvim iznosima ćemo relaksirati budžete fakul-teta, da više usmere na studentski stan-dard, istraživanja za interne projekte, da finansiraju literaturu, stručne publikacije. Recimo, na Fakultetu sporta godinama je praksa da studenti dobijaju besplatnu li-teraturu. Zašto ne bi bilo na svim fakul-tetima tako.

Kakav je trenutno studentski stan-dard?

– Studentska ishrana i smeštaj dostigli su nivo kojim možemo biti zadovoljni. S druge strane, skeptičan sam jer nisu svi segmenti studentskog života harmonizo-vani. Ima još prostora za razvoj i širenje kad su u pitanju kulturna, sportska i druga dešavanja koja nisu u vezi s obrazovanjem i naučnim delatnostima. Da li student od 1998. godine ima pravo na fizičku aktiv-nost, da se druži sa svojim kolegama preko sporta i na kraju krajeva unapređuje svoje fizičko zdravlje? Da li je SKCNS u pravoj meri angažovan da zadovolji kulturne po-trebe studenata? Sigurno je da se mogu unaprediti i proširiti sadržaji za studen-te. Trebalo bi da poboljšamo trenutno sta-nje, recimo, da studenti mogu besplatno ići na plivanje i ostale sportove, da posećuju SNP, da učestvuju u regionalnoj razmeni studenta. Sve to jeste studentski standard koji oni zaslužuju.

Da li ćete se truditi da diplomira-ne studente zadržite u državi i na koji način?

– Mnogo razvijenija društva od Srbije dele istu sudbinu – odliv visokoobrazov-nog kadra. To je svetski trend. Kao što ni vrhunske sportiste ne možete zaustaviti da ne odu u inostranstvo, tako ne možete sprečiti intelektualca da ode u svetski po-znatu instituciju ili korporaciju. Ali mo-žemo eliminisati uranilovku i dati šansu onima koji već sada mogu raditi ovde za nekoliko hiljada evra mesečno. Budemo li podstakli privredu da nauci da život koji je van budžetskog finansiranja, biće to naj-važnija podrška intelektualcima da ostanu ovde. Privreda je već uveliko povezana sa svetom i naša orijentacija ka EU značiće da će naučnici i mladi stvaraoci, ostvaru-jući svoje kreativne potencijale u Srbiji, za-pravo ih ostvarivati u Nemačkoj, Austriji i drugim zemljama jer će ta korporativna povezanost značiti šta i kako stvarate, a ne gde živite.

Pokrajina učestvuje delom u iz-gradnji naučnotehnološkog parka. Šta će izgradnja tog parka značiti za naše mlade naučnike?

– Naučnotehnološki park je nešto što najbolje sublimira sve naše dojučerašnje razlike. Evropa, Republika, Pokrajina i Grad na jednom zadatku. Evropski prijate-

lji su prepoznali kapacitete našeg eminen-tnog Fakulteta tehničkih nauka, koji ima preko 15.000 studenata. Zahvaljujući po-dršci Evropske investicione banke u visini od devet miliona evra i znatnom učešću Republike i izdvajanju milion evra FTN-a i Grada koji nije naplatio komunalno opre-manje parcele, očekujem da će za dve go-dine nići tehnološki park koji će unapre-diti studiranje na FTN-u i zapošljavaće na stotine inženjera. Pokrajina je gradnju IT parka stavila u svoje prioritete. Izgradnja objekta od 29.000 kvadrata je valorizacija minulog rada s jasnom perspektivom šta nam je činiti. Novi Sad je regionalni lider u IT sektoru.

Da li ćete nastaviti izgradnju stano-va za mlade naučnike, asistente i umet-nike?

– Novi Sad poslednju deceniju beleži kon-struktivan pristup problemu. Nasleđujem tu priču i zahvalan sam svim mojim pret-hodnicima na tome. Fondacija za rešava-nje stambenih potreba mladih nastavnih i naučnih radnika i umetnika u Novom Sadu dobra je tradicija. Imamo nagoveštaj da je pored četiri izgrađene zgrade u planu da se obezbedi još jedna parcela u Ulici Stanoja Stanojevića. Nakon otkupa građevinskog zemljišta u korist fondacije moći će da se raspiše javna nabavka za izbor izvođača ra-dova, čime će se nastaviti podrška mladim istraživačima i umetnicima. Pomažemo im da se lakše osamostale i lakše egzistiraju i jednog dana steknu nastavnička zvanja. Osim u našem gradu grade se stanovi za mlade naučnike i umetnike i u Somboru, Subotici i Zrenjaninu.

Pokrajina sufinansira i naučne in-stitucije poput ogranka SANU i Matice srpske. Da li ćete povećati i za njih iz-dvajanja iz budžeta kao i za ostale in-stitucije?

– U ovoj godini smo duplirali budžet Matice srpske i ogranka SANU, to se i očekuje s obzirom na njihovu ulogu, ne samo kada je u pitanju nacionalni identi-tet nego i specifičan građanski multina-cionalni koncept našeg življenja. Naredne godine ćemo isto sufinansirati ove dve in-stitucije, ali finansiraćemo i projekte koji valorizuju i naučno stvaralaštvo nacional-nih zajednica koje će dobijati novac ne po nacionalnom osnovu nego po potencijalu koje te zajednice imaju kako po naučnom tako i po etno-kulturološkom osnovu, a njihovo delovanje nije obuhvaćeno dugo-ročnim ni kratkoročnim projektima. To će osnažiti identitet tih zajednica koje će prezentovati svoje specifičnosti. Želimo da, pored zavičajnih i kulturnih, podsta-knemo i naučne potencijale tih zajednica. Planiramo dva vrlo specifična projekta iz oblasti umetnosti, gde želimo da istkne-mo Akademiju umetnosti kroz umetničko stvaralaštvo. Takođe ćemo podržati ono što visoke i strukovne studije rade, a na-zvali smo to razvojnoistraživački projekti jer ne može sve biti naučni rad, a i ti stu-denti rade važne strukovne projekte.

Pokrajina je gradnju IT parka stavila u svoje

prioritete, gradnja objekta od 29.000 kvadrata je

valorizacija minulog rada s jasnom perspektivom šta nam je činiti. Novi Sad je

regionalni lider u IT sektoru

27. OKTOBAR 2016.27. OKTOBAR 2016.14

Stižu značajni poslovi za novosadsku građevinsku industriju, u martu počinje izgradnja najvećeg tržnog centra u okruženju investitora iz Južne

Afrike, a u planu je izgradnja hotela visoke kategorije s akva-parkom

Novi Sad će u narednih pet godina postati

ogromno gradilište

Autor: Eržebet Juhas

Dejan Kovač, predsednik novosadskog Gradskog odbora

SDPS-a i odbornik Skupštine grada

intervku

27. OKTOBAR 2016.27. OKTOBAR 2016. 15

Novi Sad, evropska prestonica kulture 2021, kreće ubrza-nim razvojem mo-dernog evropskog grada. Grade se objekti i saobraćaj-

nice, a u radnoj zoni Sever 4 do kraja godine planira se otvaranje hale za proizvodnju električnih kablova za automobilsku industriju američke kompanije Lir, koji će zapošljavati oko 2.000 ljudi. Grad se u međuvre-menu priprema i za realizaciju novih projekata, izgradnju hotela s akva-parkom i najvećeg tržnog centra na ovim prostorima koji gradi Nepi iz Južne Afrike. Oba objekta će se gra-diti kod Spensa.

Novi Sad će u narednom periodu postati veliko gradilište, koje će u naredne dve godine zaposliti građe-vinsku industriju, navodi u razgovo-ru za Novosadski reporter predsed-nik Gradskog odbora SDPS-a Dejan Kovač, koji je manjinski koalicioni partner Srpske napredne stranke u gradskoj vlasti.

Da li to znači da ste kao No-vosađanin zadovoljni onim što je gradska vlast postigla u prote-klom periodu?

– Kao manjinski partner u grad-skoj vlasti i kao Novosađanin, ovaj period vidim kao nastavak razvoja grada. Mislim da je grad posle for-miranja gradske vlasti nastavio da se razvija. Imamo dosta pokušaja opozicije da to ospori, ali činjeni-ca je da se Novi Sad konačno spojio s auto-putem, što se tiče obilazni-ce, odnosno Y-kraka koji auto-put povezuje sa Sajlovom, Novim nase-ljem, Veternikom i Futogom. Time je praktično otvorena mogućnost za razvoj nove industrijske zone na toj saobraćajnici. Isto tako za nekoliko dana, verovatno 1. novembra, biće otvorena nova hala američkog inve-stitora Lir, a naredne godine kod Spensa kreće izgradnja ogromnog tržnog centra, najvećeg na ovim prostorima, čiji je investitor Nepi iz Južnoafričke Republike. Time će se opet vratiti ona stara priča da je Spens grad u gradu. Vidi se da se grad razvija, rekonstruiše se više sa-obraćajnica, dolaze strani investi-tori, gradi se i rekonstruiše komu-nalna infrastruktura, tako da se sve ono što bi trebalo da krasi mode-ran grad konačno i dešava u Novom Sadu. Započeti su veliki projekti i

mislim da je ovo dobar put za pri-vlačenje investicija. Novi Sad će biti jedno veliko gradilište i u naredne dve godine zaposliće građevinsku industriju.

Kada će početi radovi na trž-nom centru?

– Radovi kreću u martu sledeće godine. Novi Sad će dobiti moderan tržni centar sa svim poznatim do-maćim i evropskim brendovima. Tu će biti i novih sportskih i zabavnih sadržaja. Tržni centar će biti pove-zan sa sportskim dvoranama i baze-nima Spensa tako da će činiti jednu celinu, bez obzira na to što imaju različite upravljače. Mislimo da to može pomoći Spensu da vrati svoj nekadašnji sjaj. Tržni centar zaista vidim kao priliku za Spens.

S obzirom na kupovnu moć stanovništva i velikog broja mega-marketa u gradu, koliko je oprav-dana izgradnja tog ogromnog trž-nog centra?

– Svi koji se bave ovim poslom planiraju unapred. Složićemo se da se radi o ozbiljnom investitoru koji i za evropske prilike ima velika ulaganja i dobro je proučio tržište pre nego što je krenuo u izgradnju. S druge strane, svedoci smo da ra-ste bruto društveni proizvod, u na-rednom periodu se očekuje poveća-nje plata i penzija, a tržni centar se ne izgradi za dva-tri meseca, nego znatno duže, tako da mislim da ti preduslovi govore u korist tržnog centra. On je on potreban gradu po-gotovo zato što će grad prihodovati od njega na više načina pored toga što će ga naši radnici graditi, a posle će u njemu biti zaposlen veliki broj ljudi. Želja nam je da Spens obogati-mo novim sadržajima. U planu je da se na toj lokaciji pored tržnog cen-tra izgradi i hotel visoke kategorije s četiri plus jedna zvezdica i akva-parkom.

Ko će graditi hotel?– Grad sa Spensom i privatni par-

tner. Pošto grad ima veće priorite-te poput obrazovnih i zdravstvenih ustanova, i s obzirom na to da je reč o komercijalnom sadržaju i novom turističkom potencijalu grada, bolje je da u taj posao uključimo i privat-nog investitora, nego da angažuje-mo budžetska sredstva.

Zbog čega Novom Sadu treba hotel visoke kategorije?

– Nemamo nijedan hotel s akva-parkom, najbliži nam je u susednoj

Mađarskoj, gde odlazi mnogo naših ljudi. A s druge strane, očekujemo veći priliv gostiju zbog činjenice da je Novi Sad evropska prestoni-ca kulture 2021. i kao takvom po-treban mu je hotel s novim sadrža-jima. S ekonomskog aspekta bitno je što bi izgradnjom hotela i tržnog centra građevinska operativa No-vog Sada bila angažovana najmanje dve godine.

U gradu je započeta reforma javnih komunalnih preduzeća. Dokle se stiglo?

– Njihova reforma je u neku ruku započeta formiranjem radnih tela. Oni bi trebalo da se bave tranzici-jom, tj. prelaskom jednog dela ZIG-a, Poslovnog prostora i Urbaniz-ma u gradsku upravu. Sve to biće mnogo jasnije 1. decembra kada bi ta transformacija trebalo da bude završena. Svi korisnici budžeta, tj. oni koji platu dobiju direktno iz budžeta, praktično posle 1. decem-bra to više neće moći ili će moći kao deo gradske uprave. U buduć-nosti nas čeka možda i neka prome-na Statuta grada kako bi se defini-sale i neke nove gradske uprave i njihove nadležnosti da se praktično olakša komunikacija između građa-na i gradske vlasti kroz te gradske uprave.

Reforma javnih komunalnih preduzeća u neku ruku je započeta

formiranjem radnih tela. Ona bi trebalo da se bave tranzicijom

– prelaskom jednog dela ZIG-a, Poslovnog prostora i Urbanizma u

gradsku upravu

16

NS 40S POBEDAILINA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.com

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

27. OKTOBAR 2016.

17

NS 40S POBEDAILINA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.com

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

27. OKTOBAR 2016.

27. OKTOBAR 2016.27. OKTOBAR 2016.18

pod lupom

Skupština deoničara Tesla banke o sudbini te finansijske institucije odlučuje 14. novembra

Likvidacija ili dokapitalizacija pitanje je sadSrbija je ulaganjem u Tesla banku izgubila mnogo novca jer je banka već u godini osnivanja imala 1.200.000 evra gubitka, a kasnije je taj

gubitak samo gomilala. Tako je 2012. imala 780.000, 2013. godine 960.000, a 2014. milion evra gubitaka

27. OKTOBAR 2016.27. OKTOBAR 2016. 19

Skupština deoničara Tesla banke o sudbini te finansijske institucije odlučuje 14. novembra

Likvidacija ili dokapitalizacija pitanje je sadAutor: Eržebet Juhas

Srbija je ulaganjem u Tesla banku izgubila mnogo novca jer je banka već u godini osnivanja imala 1.200.000 evra gubitka, a kasnije je taj gubitak samo gomilala. Tako je 2012. imala 780.000, 2013. godine 960.000, a 2014. milion evra gubitaka

Neizvesna je sudbina propale zagrebačke Tesla štedne ban-ke. Ona je još pre nedelju dana bila pred likvidacijom, a danas je pred do-

kapitalizacijom. Banka koja je osno-vana pre pet godina kao srpsko-hr-vatska finansijska institucija za lakši ulazak srpskog kapitala u Republiku Hrvatsku i da olakša opstanak i na-predak Srba u toj državi, od samog početka radila je s gubitkom.

Tanjug je pre nedelju dana preneo vest iz Zagreba da je sazvana glavna skupština deoničara za 14. novembar da odluči o likvidaciji propale banke. Ubrzo je, međutim, stigla još jedna informacija iz glavnog grada Hrvat-ske, ovaj put o tome da je banka u međuvremenu dobila sedam ponu-da za dokapitalizaciju pa je predlo-ženo da se ne odlučuje o prestanku njenog rada, nego o dokapitalizaci-ji. Predsednik Uprave banke Zvon-ko Agičić tim povodom je izjavio da je iz Srbije stiglo pismo šest kompa-nija i jedno pismo iz Letonije o na-meri dokapitalizacije banke. Tako je uprava banke na zahtev manjinskih deoničara kompanije RTB Capital iz Letonije predložila skupštini da stavi van snage predlog o likvidaciji banke i umesto toga da odluči o do-kapitalizaciji.

Osnivači i deonice. Priča o za-

grebačkoj Tesla štednoj banci poči-nje 2011. kada je na inicijativu Srp-skog narodnog veća i predsednika Samostalne demokratske stranke Milorada Pupovca dokapitalizovana A štedno-kreditna banka u Zagrebu. U programu osnivanja Tesla štedne banke u Hrvatskoj osnivačima u Sr-biji je predočeno da bi ta banka ima-la zadatak da finansira Srbe povrat-nike i njihove poslove u toj državi.

Tada je Pokrajinska vlada, koju je predvodio Bojan Pajtić, preko Po-krajinskog fonda za razvoj uložila u osnivanje banke milion i po evra, a Vlada Mirka Cvetkovića 1,7 miliona evra. Pored dve vlade osnivači ban-ke bile su i pojedine hrvatske kom-panije, ali prvi deoničar bio je Fond

za razvoj Vojvodine sa 76 odsto de-oničarskog udela. To je kasnije pro-menjeno ulaskom novih deoničara i tako je udeo pokrajinskog fonda smanjen na 25,96 odsto. Na kra-ju 2012. deoničari Tesla banke bili su i Fond za razvoj Srbije sa 29,12 odsto udela, Zvezda d. d. Zagreb sa 10,78%, Končar elektroindustrija d. d. Zagreb sa 9,43%, Đuro Đaković d. d. Slavonski Brod sa 5,45% i Sla-dorana Županja sa 5,39 odsto udela, kao i ostali mali deoničari sa 13,87 odsto udela.

Banka pojela sebe. Tesla ban-

ka je krenula sa 4,3 miliona evra osnivačkog kapitala i 16 zaposlenih. Kako je nekadašnji pokrajinski se-kretar za finansije Zoran Radoman svojevremeno objasnio, to je najma-nji broj zaposlenih koliko je po zako-nu banka morala imati. Ubrzo se is-postavilo da je osnivački kapital bio nedovoljan i da banka ne može da izdrži ni toliko službenika.

Banka nije bila sposobna da na-plati ni proviziju za svoje usluge, a pored toga što nije bila sposobna da poveća kapital, potrošila je i osni-vački kapital. Najviše novca je po-trošeno na režijske troškove, tj. na iznajmljivanje poslovnog prostora, plate i apanaže članova Nadzornog odbora. Banka je praktično pojela sama sebe.

Srbija je ulaganjem u Tesla ban-ku izgubila mnogo novca jer je ban-ka već u godini osnivanja imala 1.200.000 evra gubitka, a kasnije je taj gubitak samo gomilala. Tako je 2012. imala 780.000, 2013. godine 960.000, a 2014. milion evra gubi-taka. Prema pisanju hrvatske štam-pe, 2013. godine jedan deo deoničara banke podneo je prijavu Hrvatskoj narodnoj banci protiv uprave Tesla banke zbog nesavesnog poslovanja i sklapanja štetnih ugovora. Međutim, po toj prijavi nije doneta odluka. U prošlom sazivu Skupštine Vojvodi-ne opozicija je više puta inicirala raspravu tražeći izveštaj o poslova-nju banke jer su sumnjali da je iko od Srba povratnika imao korist od Tesla banke. Izveštaj o poslovanju, međutim, nikad nisu dobili iako je

Pokrajina imala svoje predstavnike u Nadzornom odboru banke.

Kredit dobilo 90 povrat-nika. Od opozicionih poslanika u Skupštini Vojvodine nikome nije bilo jasno zašto predstavnici Po-krajine, koji je trebalo da znaju sve o poslovanju banke, nisu ništa ura-dili da bi sprečili gomilanje gubitaka banke iz godine u godinu. Kada su novinari o tome pitali bivšeg pokra-jinskog sekretara za finansije Zora-na Radomana, on je rekao da banka ne bi imala gubitak da je bila dokapi-talizovana jer je očigledno da osni-vački kapital nije bio dovoljan za po-slovanje. On je tom prilikom rekao i da misli da je 80–90 povratnika dobilo kredit od Tesla banke.

U novembru 2014. godine Rado-man je izjavio da će akcije Pokra-jinskog fonda i Fonda za razvoj bit prodate za milion evra fondu B2 Holding AS iz Osla po ceni od 8,73 evra po akciji. U februaru ove go-dine hrvatski mediji su spekulisali da bi banka mogla preći u većinsko vlasništvo firme RTB Capital iz Le-tonije putem dokapitalizacije od 2,6 miliona evra. Prema pisanju Tpor-tala, RTB Capital već ima devet od-sto osnivačkog kapitala u banci po-što je u novembru dokapitalizovao banku sa 124.000 evra.

Uprava Te-sla banke je na za-

htev ma-njinskih

deoničara kompa-nije RTB Capital iz Letonije

predložila skupšti-

ni da stavi van snage predlog o likvida-ciji ban-

ke i ume-sto toga

da odluči o dokapita-

lizaciji

20 27. OKTOBAR 2016.

Kancelarija JKP „Vodovod i kanalizacija” na

Spensu u službi Novosađana

KoriSNičKi SerViS rešaVa SVe Probleme

građaNaTelefonom se ovoj službi godišnje obrati oko 20.000 ljudi, a broj onih koji prijave stanje na

očitanim vodomerima prelazi i 30.000

su u ovom modernom i opremljenom prostoru i, kako kažu nadležni, dale-ko brže i efikasnije se podmiruju po-trebe desetinama hiljada sugrađana te je ovaj komunalni sistem na usluzi korisnicima.

Kol-centar. Na istojoj adre-si u Korisničkom servisu nalazi se i kol-centar ViK-a preko kojeg gra-đani besplatnim pozivom broja 0800/333-021 mogu dobiti informa-cije o radovima na vodovodnoj mre-ži i o svim ostalim segmetnima rada našeg preduzeća.

Tokom godine Novosađani upu-te oko 15.000 pozova kol-centru. U polovini tih poziva traže razne informacije, a svaki drugi građanin zove i za usluge ovog preduzeća kao što su pražnjenje septičkih jama, potpisivanje ugovora za vodovod-ni priključak, očitavanje vodomera i slično. U tim slučajevima, veoma brzo i jednostavno operateri gra-đane upućuju na konkretne službe i tačne adrese koje im rešavaju even-tualni problem ili im daju adekvat-nu informaciju. Dešava se i da ljudi zovu samo da potvrde servisne in-formacije za taj dan, da neće imati vode zbog planiranih radova, na-

JKP „Vodovod i kanaliza-cija” svojim potrošačima omogućilo je da se direk-tno obraćaju nadležnima preko dve službe Službe za spoljne odnose i Kori-sničkog servisa, koji funk-

cionišu u okviru Sektora za odnose s javnošću.

Jedna kancelarija za sve probleme. Korisnički servis otvoren je avgusta 2013. godine u prizemlju Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina”, u južnoj ulici posle ulaza na zatvore-ni bazen, a preko puta Streljane. U Korisničkom servisu građani mogu dobiti sve informacije o radu i nači-nima priključenja na vodovodni i ka-nalizacioni sistem, podneti zahtev za besplatno pražnjenje septičke jame i proveriti stanje na računu i izvrši-ti eventualne reklamacije. Nadležni

u ovom preduzeću naglašavaju da je mogućnost da građani u jednoj službi dobiju najveći deo informacija i reše sve poslove u vezi s radom JKP „Vo-dovod i kanalizacija” otvaranjem Ko-risničkog servisa nova etapa u razvo-ju odnosa s građanima. Cilj je bio da Novosađani odlaskom na jedno me-sto reše sve probleme koje imaju kao potrošači i korisnici usluga ViK-a.

Na Spensu jednostavnije. Prema podacima preduzeća, od 12.000 do 15.000 Novosađana godišnje dolazi u Službu prodaje i naplate Vodovo-da, koja se do pre tri godine nalazila u barakama u Masarikovoj ulici, kada je ova služba i preseljena u Korisnički servis na Spensu. Telefonom se ovoj službi godišnje obrati oko 20.000 ljudi, a broj onih koji prijave stanje na očitanim vodomerima prelazi i 30.000. Sve ove službe objedinjene

Autor: marija magdalena idei Trifunović

2127. OKTOBAR 2016.

glašavaju nadležni u Vodovodu.Hiljadu poziva. Na osnovu poziva

kol-centra može se zaključiti da je sistem JKP „Vodovod i kanalizacija” sve bolji, a građani sve zadovoljniji uslugama ovog preduzeća.

Naime, u 2015. godini bio je 14.841 poziv, dok je u 2014. godini taj broj iznosio 16.376. Za prva četiri meseca 2016. godine zabeleženo je 4.177 po-ziva. Takvom tendencijom i u 2016. godini biće smanjen broj poziva za oko 2.000. Iz godine u godinu sve je manje reklamacija na curenje u šahtu i visinu računa, dok je povećan broj poziva za uslugu detekcije curenja vode. U toku dana više poziva bude jedino kad je neka velika havarija.

– Recimo, u decembru 2015. go-dine zbog priključenja nove Fabri-ke vode na sistem, bila je nestašica vode u celom gradu pa su ljudi zvali da se raspitaju šta se dešava. Taj dan je zabeleženo nešto više od hiljadu poziva kol-centru – napomenuli su u preduzeću.

Pismeno odgovaranje građa-nima. Kad je reč o Službi za spoljne odnose JKP „Vodovod i kanalizacija”, zaposleni u toj službi odgovaraju na dopise koje šalju građani.

– Naši korisnici najčešće se obra-ćaju Otvorenoj kancelariji, Gradskoj upravi za komunalne poslove ili di-rektno ViK-u. U proseku mesečno stigne desetak dopisa, u zavisnosti od doba godine. Na ta pitanja, žal-be i molbe odgovaramo u najkraćem roku, a sve zavisi od složenosti slu-čaja jer je za neke stvari radnici treba da izađu na teren da bi se prikupile relevantne informacije. U 90% slu-čajeva građane zanima kada će kroz njihovu ulicu proći kanalizaciona ili vodovodna mreža. To znači da većina dopisa dolazi od stanovnika prigrad-skih naselja ili ljudi koji žive na obo-dima Novog Sada. Nije redak slučaj da građani vode međusobni spor oko vodovodnog priključka, ali u takvim slučajevima Vodovod ne može da ar-bitrira, već kad se sudski spor završi, mi postupamo po zakonskom rešenju – objašnjavaju nadležni u ViK-u.

Nelegalne mreže. Prema njihovom iskustvu, dešava se i da se ljudi žale na slab pritisak u mreži ili česte ne-stašice vode i gotovo isključivo tada je reč o nelegalnim mrežama koje nije gradio Vodovod.

– Budući da je reč o nelegalnoj mre-ži, s korisnicima je sklopljen spora-zum o privremenom priključenju,

što znači da im se naplaćuje utroše-na voda, ali da naše preduzeće nema nadležnost nad vodovodnom mre-žom koju koriste. Razlog nestanka vode je i slabiji pritisak koji se po-javljuje usled povećane potrošnje, ali i zato što mreža nije izgrađena po zakonskim standardima i propisima – ističu u ovom preduzeću.

O servisnim informacijama, aktu-elnim radovima, planiranim isključe-njima vode i havarijama građani se najbrže mogu informisati na sajtu www.vikns.rs, ali i na Fejsbuk stra-nici https://www.facebook.com/JKP-Vodovod-i-kanalizacija-Novi-Sad-528535743839095/?fref=ts. Informacije se svakodnevno ažuriraju.

Na pitanja, žalbe i molbe odgovaramo u najkraćem mogućem roku, a sve zavisi od složenosti slučaja jer za neke stvari radnici treba da izađu na teren da bi se prikupile relevantne informacije. U 90 odsto slučajeva građane zanima kada će kroz njihovu ulicu proći kanalizaciona ili vodovodna mreža

27. OKTOBAR 2016.27. OKTOBAR 2016.22

Sedamnaesti NS Koncert godi-ne biće održan u subotu, 10. decembra, 23 godine posle održavanja prvog Top-plus koncerta godine. U Velikoj dvorani Spensa u 16 sati poči-nje tradicionalna novosadska

manifestacija na kojoj su dosad nastupale sve najvažnije grupe s prostora sadašnje i bivše države. Ove godine na NS Koncertu godine publici će se predstaviti: Goblini, Ritam nereda, Van Gogh, Urban&4, Kolja i Grobovlasnici, Bjesovi, Direktori, Irie FM i Čovek vuk, dok će čast da otvore ovogodiš-nji festival pripasti mladim i neafirmisanim bendovima – pobednicima 50. Zaječarske gitarijade, sastavu Hadži prodane duše, kao i grupi Harlekin, koja je pobedila na Gitari-jadi Vojvodine u Kisaču.

Pokrovitelj i ovog NS Koncerta godine je Grad Novi Sad, a koncert je i petu godinu zaredom od Uprave za kulturu dobio sta-tus događaja od izuzetnog značaja za grad. NS Koncert godine je za više od dve de-cenije svog postojanja bio vidljiv kulturni svetionik i znatno je doprineo da Novi Sad bude spreman za titulu evropske prestoni-ce mladih, kao i da nedavno bude progla-šen evropskom prestonicom kulture 2021. Dizajn za ovogodišnji NS Koncert godine uradili su naš poznati strip crtač Branislav Bane Kerac i njegov sin Tara Kerac, a za tehnički deo koncerta, kao i dosad, zadužen je novosadski Studio Berar, koji će ovom prilikom predstaviti nov sistem ozvučenja i rasvete.

Ulaznice možete kupiti od ponedeljka, 24. oktobra u prodajnoj mreži širom Srbi-je, online na gigstix.com, kao i na blagajni Spensa u Novom Sadu. Do nedelje, 30. ok-tobra u ponoć ulaznice za parter će se pro-davati po promotivnoj ceni od 1.000 dinara. Nakon promotivnog perioda ulaznice će se prodavati po ceni od 1.250 dinara za parter i tribinu Zapad 2, kao i 1.350 dinara za tri-binu Zapad 1 – sedenje. Cena svih ulaznica na dan koncerta (ako ih ostane u prodaji) iznosiće 1.450 dinara.

U okviru promocije NS Koncerta godine 2016. na zvaničnom Jutjub kanalu Koncer-ta godine imate priliku da slušate i gleda-te skoro sve najznačajnije snimke sa starih NS Koncerata godine, uključujuci mnoge le-gendarne nastupe (EKV, Rambo Amadeus, Direktori, Deca loših muzičara, Zabranje-no pušenje, Miladojka Youneed, Bloodbath, Električni orgazam, Oružjem protivu otmi-

čara, Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi…), prvi put ekskluzivno i snimke s NS Kon-certa godine 2015, u ful HD kvalitetu slike i stereo zvuka, kao i veliki broj starih i od zaborava sačuvanih muzičkih spotova ne-kadašnje NS plus produkcije (Džukele, Love Hunters, Obojeni program, Boye, Goblini, Bjesovi, Gluve kučke, Instant karma, stari Van Gogh) i mnogi drugi. Takođe, u arhivi postoje, zahvaljujući ljubaznosti RTV-a, i kompletne snimke u visokoj rezoluciji na-stupa svih izvođača s prethodnih NS Kon-cerata godine.

Sviraju Goblini, ritam nereda, van GoGh, bjeSovi, direktori…

nS koncert godine 10. decembra

Požurite s kupovinom ulaznica jer vas očekuje još jedan nezaboravan NS Koncert godine, događaj koji se prepričava i pamti zauvek, u subotu, 10. decembra 2016. s početkom u 16 sati

27. OKTOBAR 2016.27. OKTOBAR 2016. 23

Stranu o ekologiji omogućio vam je

Bicikl je ekološki najprihvatlji-viji oblik prevoza, a vožnjom na dva točka direktno utiče-mo na poboljšanje zdravlja i prevenciju mnogih bolesti. Ovaj podatak dosta govori – dvadeset bicikala može se

parkirati na istom prostoru kao jedan au-

tomobil, svega pet posto materijala koji se utroši za proizvodnju auta dovoljno je da se napravi jedan bicikl. Dvotočkaš je i efiksan iako proizvodi nula odsto zagađenja – kre-ćete se bar triput brže neko kad hodate a koristite istu količinu energije.

Naučnici su naveli 30 razloga za korišće-nje bicikla.

– Podstiče rad creva, osigurava dublji san, buduće mame imaju lakši, manje kompli-kovan porođaj, brže se oporavljaju i boljeg su raspoloženja tokom trudnoće, beba ima 50 posto manju šansu da postane gojazna i više uživa u materici, podstiče rad srca i pluća… I što je najinteresantnije, prema stu-diji Imperijal koledža u Londonu, putnici u autobusima, automobilima i taksi vozilima udišu znatno više štetnih gasova od peša-ka i biciklista.

Bicikli su u svetu u modi. – Kina ima 1,3 milijarade stanovnika

i pola milijarde bicikala, što je 48 odsto po glavi stanovnika. U Nemačkoj je taj proce-nat 75,8 u Danaskoj 80,1 a na vrhu su, na-ravno, Holanđani sa 89,1%. U Holandiji se oko 27% ukupnog prevoza odvija biciklom, četvrtina zaposlenih na radna mesta sti-že na taj način. Amsterdam je grad s naj-više biciklista, na raspolaganju im je čak 400 kilometra biciklističkih staza. Nema saobraćajnih gužvi, vazduh je čistiji, kao uostalom u celoj zemlji. Zbog višestrukih koristi vožnje biciklom, Holanđani važe za jednu od najzdravijih nacija. Ali postoji i druga strana – većina biciklista ne nosi za-štitnu kacigu i ukrade se gotovo svaki pet bicikl. Pa ipak, u jednoj stvari Amsterdam ne može se porediti sa Šangajem – u gradu sa 23 miliona stanovnika više od polovine zaposlenih biciklom ide do radnog mesta.

Ni to nije sve, ne treba zanemariti ni eko-nomske koristi biciklizma.

– Cikloturizam je značajna turistič-ka grana, sve više destinacija dostupno je domaćim i stranim biciklistima. Boravak u prirodi, obilazak kulturnoistorijskih zna-menitosti kao i uživanje u gastronomskim specijalitetima mnogo su interesantniji i zdraviji na dva nego na četiri točka.

Bicikli nisu samo zdrava navika i ekološ-ko prevozno sredstvo.

– Kopenhaški točak konstruisan je tako da skuplja energiju dok ga vozite i može se iskoristiti za punjenje telefona. Osim toga, pokazuje koliko ste energije uštedeli vozeći bicikl umesto automobila, pa čak i koliko ste stabala Amazonije sačuvali tokom vo-žnje.

Autor: Isidora Filipov

Dvadeset bicikala može se parkirati na istom prostoru kao jedan automobil, svega pet posto materijala koji se utroši za proizvodnju auta dovoljno je za izradu jednog bicikla

BICIKL Najekološkiji

prevoz

Čisto, brzo, zdravo, efikasno…

24 27. OKTOBAR 2016.

Čuveni novinar Politi-ke i publicista Vladi-mir Dedijer posetio je krajem tridese-tih godina Veternik kako bi napravio reportažu o životu

slepih ratnika. Došao je nenajavljen, tekst je bio čitan, ali bez ikakve ko-risti za naselje, više u Veternik nije svraćao iako je obećao, pa ipak, stari-ji meštani i danas pamte njegovu po-setu – napisao je poznati novosadski novinar i publicista Velimir Vukma-nović u knjizi Veternik, koja je objav-ljena u izdanju Matice srpske.

Zagonetni neznanac. Dedije-rovu reportažu nisam uspeo da na-đem niti su je pronašli u Politici, jer ništa drugo nisam mogao da im ka-žem osim da je izašla između 1937. i 1939. godine.

– Štaviše, to je bio jedini novinar-ski zapis između dva rata o Veterni-Priredila: Isidora Filipov i Miloš Dukić

DeDIjerovo veternIČko pIjanstvo

historia magistra vitae est

prva reportaža iz naselja solunskih dobrovoljaca

25

ku. Zna se da je pobudio pažnju ne samo domaće javnosti nego i stranih dopisnika u Beogradu. Uskoro su u Veternik stigli novinari listova iz Poljske, Čehoslovačke i Mađarske, a posle nekog vremena i iz Švajcarske. Sigurno još ima starih Veterničana koji pamte te dane – kaže Velimir Vu-kmanović.

Šta je Dedijer napisao, i nije im to-liko zanimljivo, ali detalji njegovog boravaka prepričavali su se deceni-jama.

– Novinar se najpre sreo s Trifu-nom Lukićem i Manojlom Jovanovi-ćem, gde drugde nego u kafani. Prvi je znao dosetke poput Davida iz Kočiće-vog Jazavca pred sudom, dok je drugi bio ćutljiv i klonio se svakog razgovo-ra o politici. Dedijer im se nije pred-stavio ni kad su seli za isti sto, ni kad im je zet vlasnice kafane Miljan Pro-danović, koga su svi zvali narednik jer je kao solunski dobrovoljac pen-zionisan u činu žandarmerijskog po-doficira, bez narudžbe doneo frakliće rakije. Tad se oglasi novinar:

– Prijatelji, kako stižete do kafane bez vodiča?

– Dovodi nas miris šljivovice – od-govori Trifun.

Vodnikov stisak ruke. U to se na vratima pojavi Miloš Božin.

– Čim bi prešao prag kafane, ogla-šavao se lupom štapa o pod i pozdra-vom na jedom od nekoliko jezika koje je govorio. Prišao je šanku, prvu čašu popio naiskap, a drugom nazdravio:

– U vaše zdravlje, gospodo moja!Neznanac upita prijatelje za stolom

zašto Miloš nije nazdravio kod prve čaše, a Trifun odgovori:

– Tu pije za svoje zdravlje, a dru-gom nazdravlja ostalima!

Konačno, došao je čas da se upo-znaju. Miloš se predstavi kao konjički vodnik, pruži ruku i zadrža neznan-čevu sve dok ovaj nije rekao da se zove Vladimir Dedijer.

Invalidnine za piće. Milošu to ime ništa nije značilo.

– Vi ste trgovac ili činovnik – reče, ali neznančevu ruku ne ispušta.

Pošto više nije imao kud, Dedijer prizna da je novinar Politike i kojim poslom je došao u Veternik.

Miloš na to naruči još tri rakije, ali Dedijer kaže naredniku da piće stavi na njegov račun.

– Prijatelju, nemoj se trošiti, mi pi-jemo o državnom trošku – iz inva-lidnina.

Da bi se izvukao iz nelagodnosti u koju se sam uvalio, Dedijer izvadi notes i pročita imena svih slepih So-lunaca u Veterniku.

– Dolazim po preporuci vašeg sa-borca Luja Lovrića. Rekao mi je da

razgovaram s nosiocem Karađorđeve zvezde Živanom Jankovićem, dobro-voljcem sa 17 rana Žarkom Dvornićem, dobrovoljcem iz Amerike Nikolom Mi-rićem, s Ilijom Vukmanovićem, koji je još u ratnom stanju s Japanom...

Smišljene zdravice. Naravno, atmosfera se naglo popravi a svaki novi gost u kafani prilazio je Dedije-ru da se pozdrave.

– Miloš Božin naruči novu turu, ustade i pozva sve da nazdrave žur-nalisti. Njegova zdravica značila je da se rakija popije naiskap, što do-maći učiniše, ali ne i Dedijer. Video je novinar kud to nazdravljanje vodi, pa htede da nešto upita Miloša dok još nije pijan. On ga umesto odgovo-ra uhvati pod ruku i pozva na ručak. Dedijer prihvati, samo da ne bi morao nazdravljati s novim gostima koji su i dalje dolazili u kafanu, privučeni gla-som o novinaru iz Beograda.

Dedijer i Miloš konačno izađoše iz kafane i nastaviše sredinom druma, ruku pod ruku.

– Domaćin iznenada zapeva iz sveg glasa, poput lokalnog Šaljapina, kako su ga zvali. Putem sretoše još dvojcu Veterničana – Đuru i Ravaju. Prvi se predstavljao kao predsednik Agrar-ne zajednice i odbornik u Skupštini Starog Futoga. Odmah se dogovore da odu kod Đure na ručak, i dalje svi ruku pod ruku, uz pesmu Miloševu i s Dedijerom u sredini.

Voda umesto rakije. Dočeka ih Đurina supruga Milka, odmah posta-vi trepezu i, naravno, natoči rakiju.

– Da preduhitri još jedno nazdrav-ljanje, Dedijer zatraži čašu hladne vode i reče da rakiju pije uz jelo. Kad su ručali, novinar ponovi zašto je do-šao i zamoli domaćina da pozovu me-štane s njegovog spiska.

– Poslali su Ravaju da dovede te Ve-terničane, a Đura započe razgovor s Dedijerom, ali sve nekako izokola. Po glavi mu se motalo upozorenje narednika da je novinara možda po-zvao Paja Apić, s kojim je celo selo bilo u zavadi jer je zidom pregradio naselje od pašnjaka i livada.

Zato Đura i upita Dedijera da li po-znaje Apića.

– Kad mu je novinar odgovori da prvi put čuje za to ime, Đura se umi-ri iako je stalno bio na oprezu zbog Pajinih iznenađenja. Konačno, došao je red i na stvarni razlog Dedijerove posete Veterniku.

Kuknjava zaboravljenih ratnika. Prvi se oglasio domaćin kuće Đura.

– Krenuo je redom, od trenutka kad je došao na pustaru između Novog Sada i Futoga, koja se tad zvala Ve-

27. OKTOBAR 2016.

liki majur. Predstavio je tegobni ži-vot i rad, čekanje da se izgradi prvo naselje, pričao je kako je kuću digao o svom trošku, a da su ga agrarna administracija i veleposednik po-kušavali sprečiti... Suština je bila u nemaru vlasti prema svojim borci-ma invalidima. Đurin ton prihvati-še i ostali Veterničani, a svaki je go-vorio još kritičnije i oštrije na račun onih koji su zanemarili stare ratnike. U celom naselju još nije bilo struje, javne česme niti jednog telefona...

Dedijer je sve zapisivao, čak ih je podsticao da o svemu otvoreno go-vore.

– Na red su konačno došli i mešta-ni s njegovog spiska iz notesa, ali s njima razmeni samo nekoliko rečeni-ca. Kao levičara, više su ga zanimale socijalne teme, a i Politika je inače prednjačila tekstovima o lošem od-nosu vlasti prema ratnicima.

Vreme je već bilo poodmaklo kad je Dedijer svima zahvalio i domaćinu rekao da ga čeka taksi na Železničkoj stanici.

– Pozdravili su se i izljubili kako do-likuje, a novinar obeća da će u tekstu napisati sve onako kako je čuo i da će sigurno ponovo doći u Veternik.

Gluvi na kritike. Prvi deo obećanja je ispunio.

– Došao je u Veternik s namerom da piše o životnom putu hrabrih rat-nika, ali je to samo uopšteno spome-nuo, dok je ceo tekst kritički intoni-rao na račun neosetljivog režima i korumpirane agrarne administracije. Svi koji su pročitali Dedijerov tekst, rekli su da je verno oslikao stanje u naselju. Istakao je u prvi plan da rat-nici i njihove porodice još nisu dobi-li električnu energiju, njihove muke zbog zabrane prolaska u pustaru...

Međutim, od reportaže u Politici Veternik ipak nije imao koristi.

– Svi oni na koje su kritike bile adresirane, ostali su i dalje gluvi. Za-mišljeni pritisak meštana i novinara nije uspeo. Do početka Drugog svet-skog rata i nekoliko godina kasnije u miru u Veterniku su gorele petro-lejke umesto sijalica, pila se voda iz ručne umesto arteske česme, Apićev zid dugo je još delio kuće od njiva i pašnjaka...

Zbog toga su Veterničani više za-pamtili sam boravak Dedijera kod njih, posebno kako je dočekan u ka-fani, nego reportažu u Politici.

– Očekivali su i da će Dedijer odr-žati obećanje i ponovo doći, ali ipak nije. Tako je izostala prilika da mu neki sabesednici vrate milo za dra-go, kako su se godinama oštrili, samo iz njima znanih razloga – napisao je na kraju priče o Dedijeru i Veterniku Velimir Vukmanović.

Nakon De-dijerovog teksta o Veterni-

ku u Politi-ci, uskoro su među solunske

ratnike sti-gli novina-

ri listova iz Poljske, Čehoslo-

vačke i Ma-đarske, po-

sle nekog vremena i iz Švaj-

carske, ali ništa nije pomoglo

– i dalje su godinama živeli bez

struje i ar-teske vode

26

vošin kutak

27. OKTOBAR 2016.

Karate klub „Karate centar Vojvodina” osnovan je 2000. godine i dosad je sportske aktivno-sti realizovao na više lokacija u gra-

du, a trenutno se treninzi odvijaju na Spensu i u OŠ „Sonja Marinkovic” na Grbavici. Treninge vode stručni saradnici a timom trenera rukovodi Zoran Jankov, višestruki prvak drža-ve i bivši reprezentativac.

Klub okuplja pretežno mlađi uzrast, ali postoji i grupa za rekrea-tivno vežbanje karatea. Trenutno je u školi „Sonja Marinkovic” aktuelan upis novih članova, ponedeljkom i sredom od 20.30 do 21.30.

Osećaj odgovornosti. Najmla-đi uzrast koji kreće u školu karatea jeste onaj koji kreće i u redovnu školu – kaže trener Jankov.

– Osnovno je da dete zna šta je levo, a šta desno, a sve ostalo o karateu mi ih naučimo. Uz strpljenje, volju i po-svećen rad sve se može postići. Sva-ko ko dovede dete u salu za karate biće zadovoljan. To je sport koji rav-nomerno razvija sve delove tela, što je naročito važno u dečjem uzrastu. Mališani stiču osećaj odgovornosti, samopouzadanja, samouverenosti, poštovanja svog i tuđeg rada...

U klubu trenutno vežba pedesetak članova – takmičari, deca i rekreati-vici.

– Nažlost, termin od 20.30 do 21.30 je i za dečicu i za odrasle koji žele re-kreativno da se bave karateom. Čla-narina je 1.500 dinara za tri treninga nedeljno ili 12 mesečno, što je ubedlji-vo najniža cena u gradu. Razlog leži u tome što nama finansijska strana nije najvažniji motiv bavljenjenja karateom, već sportska – kaže naš sagovornik.

Učio od Dače. Posle šest meseci početne obuke, polaznici škole kara-tea polažu za žuti pojas.

– Zatim na red dolazi narandžasti, pa redom... Zanimljivo je da je ubed-ljivo više devojčica nego dečaka u gru-pama. Čak toliko da u šali kažem da ćemo promeniti naziv u ženski karate klub. Odrastao sam ovde na Grbavici i Limanu, sad decu dovode na karate oni koje sam ranije trenirao. Obuča-vam već drugu generaciju vežbača iz istih porodica. Početaka se svi uvek rado sećaju, kao što se ja sećam dana kad me je u ovaj sport nekad uvodio Dušan Dačić, čuveni Dača. Poslednjih godina je trend da sve mlađa deca do-laze da vežbaju karate.

Nema šale. Neko karate shvati kao vežbu, a neko vrlo ozbiljno ta-kmičarski.

DoveDite Dete na Karate KaD nauči šta

je levo, a šta DesnoZanimljivo je da ima ubedljivo više devojčica nego dečaka u grupama. Čak

toliko da u šali kažem da ćemo promeniti naziv u ženski karate klub

Autor: isidora Filipov

Počela šKolica KK Karate centar vojvoDina

27. OKTOBAR 2016. 27

DoveDite Dete na karate kaD nauči šta

je levo, a šta DesnoZanimljivo je da ima ubedljivo više devojčica nego dečaka u grupama. Čak

toliko da u šali kažem da ćemo promeniti naziv u ženski karate klub

– Mnogi vrhunski sportisti u ra-znim oblastima počeli su kao kara-tisti jer se ovaj sport može smatrati i baznim. Prve medelje osvojili su na strunjači. Inače, medalje su uvek do-brodošle, ali nisu osnovni motiv bav-ljenja sportom – napominje iskusni karate trener.

Važno je da deci na početko obja-snimo da u karateu nema mnogo me-sta za igru i šalu, kao možda kod ko-lektivnih sportova.

– Nema vijanja, skakanja, štipka-nja... Karate traži jednu vrstu reda i discipline, to je ono što ga čini speci-fičnim. Naša deca vrlo brzo shvate šta se od njih očekuje i tako se nadalje po-našaju. Pažnja im je usmerena i zbog toga nikad nisam imao problema ni s njima ni generalno s vežbačima.

U olimpijskoj porodici. Ove godine planiramo da omasovimo klub, da okupimo dosta devojčica i dečaka koji će kroz druženje i vež-banje ostvariti svoje sportske ambi-cije, ističe Jankov.

– Mi nisamo zajedno samo dok vež-bamo već i van sale, na rođendanima, izlascima... Želimo da stvorimo do-bru bazu iz koje će vremenom pro-isteći vrhunski takmičari. Karate je jedan od najmasovnijih sportova na svetu, ali su mu podele u organizaciji na svetskom nivou donele velike šte-te. Svima, a naročito nama trenerima i starijim članovima smeta što karate nije olimpijski sport. Postoji podela na olimpijske i neolimpijske sportove i to se oseća u društvenom statusu. Tekvondo se nametnuo kao sport koji liči na karate, oni su u olimpijskoj po-rodici i to je njihova velika prednost. Srećom, naredne olimpijske igre su u Japanu i tamo ćemo biti demonstraci-oni sport – napominje Jankov.

Preporuka lekara. Vanja Luka-vac je nedavno položila za crni pojas, upisala je francuski jezik i književ-nost na Filozofskom fakultetu. Svako veče provodi u sali i jedna je od nada KK Karate centra Vojvodina.

– Počela sam sa šest godina zbog problema s kičmom, imala sam hiper-lordozu i lekar mi je preporučio karte jer se u tom sportu obe strane tela jednako razvijaju i jačaju. U početku je bilo teško, ali kasnije tokom godina sam mnogo zavolela taj sport iz ra-zloga što se na svakom treningu uči nesto novo, a uz telo u ovom sportu se razvija i um. Imati vrhunskog ka-

ratistu pored sebe kao trenera jako je bitno jer na taj način možemo naučiti pravi karate i sve njegove prednosti. Stigla sam do crnog pojasa i nastav-ljam da treniram zato što volim taj sport, volim atmosferu na treningu, upoznajem nove ljude... Mislim da je karate mnogo teži od drugih bori-lačkih sportova (poput tekvonda ili boksa) jer u ovom sportu ima bezbroj mogućnosti i kombinacija s udarcima rukama i nogama – ističe Vanja.

Da stigne oca. Lena Jankov počela je da vežba karate uz oca, ali dugo nije mislila da će se ozbiljno baviti ovim sportom.

– Osvajala sam i prva mesta na ta-kmičenjima u Vojvodini mada nisam tome pridavala veću pažnju. Ove je-seni sam pošla u gimnaziju i odlučila sam da treniram punim intenzitetom i nešto ostvarim u karateu. U svakom slučaju, cilj mi je da postanem repre-zentativka Srbije, kao što je bio i moj otac. Moje društvo u školi me podr-žava, uglavnom svi oni takođe nešto treniraju. Karate je plemenit sport jer u njemu nema kontakta i krvi, za ra-zliku od danas popularnih udaračkih veština. I zato preporučujem deci da se upišu na ovaj sport, sigurno će ga zavoleti – poručuje Lena.

Stigla sam do crnog pojasa i nastavljam da treniram zato što volim ovaj sport, volim atmosferu na treningu, upoznajem nove ljude...Vanja Lukavac

Počela školica kk karate centar vojvoDina

IspravkaU tekstu „Patrijarh Kiril se triput sretao s papom“ koji je u Novosadskom reporteru izašao u pretprošlom broju, redakcijskom greškom umesto prezimena Basić pogrešno stoji Bašić. Izvinjavamo se Srđanu Basiću i autoru teksta Draganu Pejiću

28

Životni i sportski put Vladimira i Nikole utabao je njihov otac, legendarni odbojkaški reprezentativac Miloš u banatskoj varoši Klek, a poseban kuriozitet je da je pristupnu besedu Kući slavnih u američkom gradu

Holioku Nikola održao na dan porodične krsne slave Sv. Sergija i Vakha

Braća Grbić u Kući slavnih

sport

I novosadska odbojka se diči

27. OKTOBAR 2016.

29

U odbojkašku Kuću slavnih useljen je i Nikola Grbić. Tamo se pridru-žio i svom rođe-nom bratu Vladi-miru Grbiću, koji

je ovde primljen pre pet godina.Uveren sam da bi s braćom u Ame-

rici bio i njihov otac Miloš, nekadaš-nji državni reprezentativac,

kapiten nacionalnog tima i nosilac bronzane medalje s Evropskog šam-pionata 1975. u Beogradu. Nažalost, Miloš se pre neku godinu preselio među besmrtne, u večnu pamjat, a Nikola je u pristupnoj besedi u Holi-oku govorio na dan porodične krsne slave Sv. Sergija i Vakha, Srđevdana, i dabome podsetio na svog oca Miloša, svoju porodicu, i naglasio da su upra-vo oni i najzaslužniji za izuzetnu čast da bude deo Kuće slavnih.

Pored dugogodišnjeg kapitena naše reprezentacije, aktuelnog selektora Srbije, ove godine u Kuću slavnih primljeni su još: Emanuel Režo iz Brazila, Danijela Skot Aruda i Mijeti Mej Trenor iz SAD i trener Man Bok Park iz Južne Koreje.

Nikola Grbić je počeo odbojku da igra u zrenjaninskom GIK Banatu, zatim ga je put doveo u Vojvodinu. Na diku novosadske odbojke Niko-la je stasao i kao igrač i kao ličnost upravo ovde, a zatim ga je put odveo

u inostranstvo. Igrao je u Italiji, u klubovima Montikjari, Trako iz Ka-tanije, Alpitur, Sisli, Asistel, Kopra, Trentino i Kuneo, da bi karijeru više nego uspešno okončao u Rusiji u Ze-nitu iz Kazanja. Bože, kakva karijera: šampion Jugoslavije i Italije s nekoli-ko klubova, osvajač Superkupa Evro-pe, osvajač italijanskog kupa, Kupa CEV-a, klupski prvak Starog konti-nenta, šampion Rusije.

Nezaboravni su uspesi s našom reprezentacijom od 1995. do 2010: zlato sa OI u Sidneju 2000. i bron-za iz Atlante 1996. godine, srebro i bronza sa svetskih prvenstava (1998. Tokio i 2010. Rim), zatim evropska zlata, srebra i bronze, svetski kupovi i svetski kup šampiona. Nikola ima niz odličja kao malo ko u odbojka-šom svetu i Evropska odbojkaška federacija proglasila ga je 1997. za najboljeg igrača na našem konti-nentu, a CEV ga je 2013. primio u evropsku Kuću slavnih u poljskom gradu Miliču.

Nikola Grbić je proglašavan za najboljeg dizača na planeti, dobijao je svetska priznanja i kao najbolji di-zač i najbolji server.

Rečju, Nikola Grbić je zasluženo postao stanovnik Kuće slavnih. Baš kao i njegov brat Vanja.

Grbići na ponos i diku Kleka, Zre-njanina, Novog Sada, Italije, Evrope i vascele planete.

Braća Grbić u Kući slavnih

LAGANI RAST CENE KUKURUZA

Tržište primarnih poljo-privrednih proizvoda i dalje je dosta mirno. Niske cene odnosno izostanak znatnijih skokova naveli su proizvo-đače odnosno prodavce da čekaju bolju cenu. Blaži skok je registrovan na tržištu ku-kuruza pa je ova ratarska kul-tura, kao i prethodne nede-lje, bila jedina u berzanskom trgovanju. Ukupno je preko novosadske Produktne berze prometovano 400 tona robe, finansijske vrednosti 6.314.000 dinara, što je pad prometa u odnosu na prethodnu nedelju.

Merkantilni kukuruz i dalje figurira u berzanskom prome-tu. Prosečna cena kukuruza ove nedelje iznosila je 14,20 din./kg bez PDV-a (15,62 sa PDV-om), što je za 1,43% viša cena od upoređujućeg podatka iz prethodne nedelje. Re-alizovana su i dva ugovora s klauzulom spremnosti robe za isporuku prvog novembra. Pariteti su bili različiti, ali su oba ugovora realizovana po identičnim cenama od 14,50 din./kg bez PDV-a (15,95 sa PDV-om).

Tržište pšenice je i ove nedelje bilo pasivno. Poslednja registrovana cena na berzi iznosi 15 dinara bez poreza, a sve ponude koje su se javljale ove nedelje bile su oko ove cene. Paritet i kvalitet jedini su faktori koji su uticali da te ponude budu na nešto nižem ili višem nivou.

Kao i pšenica, ni soje nije bilo u berzanskom trgovanju. Međutim, ponuda je povisila svoje kotacije, a da li će te cene naći kupce, videćemo već sledeće nedelje.

Rast cene kukuruza ove nedelje uticao je na blag skok vrednosti PRODEX-a. Berzanski indeks viši je za 1,63 poena, što ukupno iznosi 193,11 indeksnih poena.

U Čikagu je, u odnosu na prošlu nedelju, pšenica posku-pela za 0,24%, kukuruz za 0,46%, a soja za 2,01%.

U Budimpešti je cena pšenice pala za 0,51%, dok je cena kukuruza porasla za 0,55%.

U Parizu je cena pšenice porasla za 0,78%, a cena kuku-ruza za 0,32%.

U svetskom sportu nema sličnog primera da su dvojica rođene braće ostvarila ovakav podvig

Autor: Jovan Tanurdžić

27. OKTOBAR 2016.

30

sport

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić

Nikako ne mogu da se pomi-rim s činjenicom da aktu-elna evropska šampionka, pobednica Dijamantske lige planete i brozana s Olimpijskih igara u Riju, naša Ivana Španović nije

ušla u konkurenciju za najbolju atletičarku sveta.

Ivana je obeležila ovu godinu, rezultati su više nego sjajni i morala je biti bar u dese-torki predloženih.

Da mi neko ne zameri subjektivnost ili lo-kalpatriotizam, pominjem i Hrvaticu San-dru Perković, olimpijsku šampionku i ubed-ljivu pobednicu Dijamantske lige u bacanju diska. U toj konkurenciji za laureate mogla se naći takođe Hrvatica i olimpijska šampi-onka u bacanju koplja Sara Kolar.

Da li je presudio podatak da su Ivana, Sandra i Sara sportistkinje iz malih drža-va ili su Amerikanke bogomdane za takva priznanja?!

Znam da bogati vladaju u vascelom svetu prepunom nepravdi, ali naša Ivana je obele-žila ovu atletsku godinu i najmanje što za-služuje jeste da bude bar kandidat za oreol slave.

Ivana je kraljica uprkos svemu. Zbog Iva-ne se atletika voli, zbog takvih asova je sve više devojčica na zaletištu za skok udalj. Da li su ovo pravi razlozi da kraljica u kraljici sporta dobije krunu?

Jesu. I tačka.Ovakve nagrade su i stimulativne, a kako

da stimulišete ovakve devojke kada se za-boravljaju u ovakvim izborima. Sebastijan Kou je predsednik Svetske atletske federa-cije, Sergej Bubka njegov potpredsednik, pa zar treba da ovakvim legendarnim asovima držim slovo?

Pravedno nije, a šta da tek kažem za nas u slučaju naših lokalnih priznanja.

Ivana Španović i njen trener, Novosađa-nin Goran Obradović bili su na listi osmoro predloženih za Oktobarsku nagradu Novog Sada. I ništa...

Naravno, od srca čestitam nagrađenima, raduje me činjenica da je među laureatima moj novinarski kolega iz Tanjuga Ćaćić.

Ipak, među nagrađenima u gradu gde živi, čije ime i te kako promoviše, nije se našla Ivana Španović.

Ivana je kraljica uprkos svemuNe mogu da shvatim, a još manje da razumem odluku da Ivana Španović nije kandidat ni među deset odabranih za godišnje priznanje u svetskoj atletskoj federaciji, a Ivana je bila predložena i za Oktobarsku nagradu Novog Sada, ali...

27. OKTOBAR 2016.

3127. OKTOBAR 2016.

ISSN 2406-2022