Problemi valuta zasnovanih na duguDa biste bolje razumjeli novac,prvo morate razluciti kako se novac pravi i kako dizajn monetarnih sistema oblikuje ljudsko ponasanje.Dominantne svijetske valute su tzv.fiat valute,sto znaci das u nastale ni iz cega.Umjesto da se zasnivaju na zlatnoj podlozi ili na necemu drugom radije se pristupalo konceptu da ugled vlade bude garancija valutne cvrstine.Ovo je vazno napomenuti jer kada je rijec o novcu ne postoji nikakva magija.Nisu potrebne nikakve posebne moci ili bogatstvo da bi se on stvorio.Novac je sredstvo razmjene,I svaka zajednica,bez obzira koliko mala ili velika,moze ga osmisliti na svoj nacin,kako bi se unutar drustva vrsila razmjena.Jo jedan vaan koncept kojeg je potrebno shvatiti jeste da su dominantne valute zasnovane na dugu. U SAD,Federalne rezerve (FED), koje su organizovane kao privatna korporacija, stvaraju novac koji su dale u zajam privatnim banaka, koje zatim stvaraju jo vie novca izdavanjem kredita u iznosima 10 puta veim od onog koji ova banka poseduje tako se FED-ova kasa puni kamatama na te kredite koje izdaju (privatnim) bankama.Amerika vlada takoe dobija novac zaduivanjem. Iako je Ustavu ve data mo stvaranja novca, tu mo je Zakon ustupio FED-u. Naravno, ameriki Trezor tampa novac i proizvodi ga. Ipak, kako bi imala pristup tom novcu, vlada mora da izdaje obveznice kupljene od strane banaka ili investitora, koji pak oekuju da im se povrati vie novca no to su ga uloili.Novac koji se ve po sebi zasniva na dugu stvara nestaicu i konkurenciju. Jednostavnije reeno: sav novac koji je pozajmljen mora se vraati uz dodati interes (kamatu). to se vie novca pozajmljuje, vie ga se mora vratiti. Taj dodatni novac, kamata, odlazi u banku, a ne troi se u zajednici. Drugim reima, interes tj. kamata "troi novac (tj njegovu vrednost) i izbacuje ga iz opticaja zajednice, stvarajui time njegovu nestaicu. Ova situacija, takoe, proizvodi i ekonomsku potrebu za stalnim, neprekidnim rastom.Kamata takoe stvara konkurenciju, pa se tako ljudi unutar zajednice nadmeu za dolare ili bilo koju drugu fiat-valutu (dakle proizvoljno vrednovanu), ne bi li im se sopstveni interes isplatio. Neki e uspeti, neki nee. Neki e, pak, spiralno tonuti u dugove sve dublje i dublje, to se zavrava finansijskom propau. Ovo je razlog to novac zasnovan na dugu ide ruku pod ruku sa bankrotstvom.Komplementarni valutni sistemi kao podrska savremenom monetarnom sistemuU protekle etiri decenije bilo je ne manje od 145 bankarskih kriza, 208 monetarnih krahova i 72 suverene dunike krize. Ovim zadivljujuim ciframa treba pridodati i neverovatnih, ukupno 425 sistemskih kriza to znai da je, u proseku, svake godine vie od 10 zemalja bilo u krizi.Prema tome u ovim vremenima krize mozda bi spas trebalo traziti u komplementarnim valutnim sistemima. Jedan od primjera je vajcarski sistem komplementarnih valutaWIR, koji uskoro puni 80 godina.Tokom finansijske krize iz 1930-tih godina, grupa od 17 privrednika smislila je nain kako da nastave da obavljaju svoj biznis, iako je svako od njih primio obavetenje od banaka da im je kredit ili umanjen ili potpuno ukinut. Shvatili su da se njihovi dugovi nisu ticali dugovanja bankama ve da su, zapravo, oni meu sobom dugovali jedni drugima za robe i usluge. Tako su stvorili zajedniki kreditni sistem za praenje onoga to duguju jedni drugima, nastojei da svoje kredite i zaduenja zadre na relativno jednakim nivoima.Rezultat: WIR sistem danas cveta. U 2010. je 16% vajcarskih kompanija trgovalo kroz WIR, u obimu od oko 1,6 milijardi dolara svake godine. WIR je, tavie,glavni razlog to je vajcarska ekonomija toliko stabilna. Ispostavilo se da je WIR valutni sistem kontraciklian. Kada je recesija, trgovanje kroz WIR se poveava - a smanjuje se onda kada vajcarski franak ponovo bude na raspolaganju, u dobrim vremenima. WIR je takoe sposoban za visoka zaduivanja, to znai da se WIR trgovanjem poveava cirkulacija franka u vajcarskoj privredi. Ovo se deava zbog toga to nisu sve transakcije strogo u WIR, ve su neke istovremeno deo WIR i deo franka.Drugi primjer je okrug Konunto Palmeira u brazilskom gradu Fortaleza-Cear gdje su ljudi shvatili da je novac 'iscureo' iz njihove zajednice, jer bi se 80 odsto onoga to su zaradili potroilo na nekom drugom mestu. Tako su doli na ideju da stvore valutu pod nazivom"Fomento", koji se jedino moe lokalno potroiti (ovaj kvart broji 30 hiljada stanovnika). Pored toga, stvorili su sistem kreditiranja bez kamate; ovim malim kreditima se pomae ljudima da zadovolje svoje osnovne potrebe u tekim vremenima,dok se veim iznosima po kreditu pomae lokalnim preduzeima. U poetku,krediti su se izdavali u Fomentosima, tako da je novac morao da bude potroen na lokalnom nivou.Istraivanja su utvrdila da Fomento stvara multiplikativni efekat, jer se korienjem domae valute izbegava da kupovna mo lokalaca preterano iscuri iz lokalne ka nelokalnoj privredi. Lokalna valuta cirkulie bre i na dui vremenski period, menjajui vie ruku u lokalnoj privredi nego u svom nacionalnom ekvivalentu (brazilskom realu). Dalje, "Fomentom se tei stvaranju dinamike razvoja zajednice: Podrci lokalnoj proizvodnji, niim trokovima za lokalne proizvoae, poveanju zaposlenosti, poveanju oseaja zajednitva. Ova dinamika razvoja e trajati i nakon isteka roka u kojem traje ovaj program, pa e uvoenje Fomenta i dalje doprinositi samoosnaivanju ovog pozitivnog 'zaaranog kruga'