uvodna reč 15/srpski.pdfdekada roma u ap vojvodini 3 tema broja: zanat u ruke 10 firmi čiji su...

Dekada Roma u AP Vojvodini

Osnivač lista i izdavač:Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine

Glavni i odgovorni urednik:Duško Jovanović, dipl. ing. poljoprivrede

Urednik teme broja:Duško Jovanović, dipl. ing. poljoprivrede

Redakcija:Dragana Rajić

Snežana Dimić, dipl. pedagogZita Farkaš, dipl. ph

Dopisnici:Koordinatori za romska pitanja APV

prof. dr Vladimir GecelovskyIvana Koprivica, dipl. psiholog

Prevod na romski jezik:Igor Dimić, strukovni vaspitač

Prevod na engleski jezik:Mirjana Serdar, dipl. filolog anglista

Tehnička priprema i štampa:MAXIMA GRAF, Petrovaradin

[email protected]

Tiraž: 1000 primeraka

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58) (497.113)

DEKADA Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije zainkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović.- 2011, br. 1- Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2011-. 30 cm

Mesečno. Tekst na srp., engl. i rom. jeziku. - Tekst narom. jeziku štampan u obrnutom smeru.ISSN 2217-5016COBISS.SR-ID 261834759

uvodna rečPojedinci žele da zanemare činjenicu da Romi

teško žive. Mi smo i dalje najsiromašnija kategorija stanovništva, ne samo u Republici Srbiji, nego i u čitavoj Evropi. Vekovima imamo taj status. I danas se, pored svih nastojanja naše države, međunarodnih institucija, organizacija i pojedinaca i dalje nalazimo u nehigijenskim romskim naseljima u kojima nema osnovnih elemenata infrastrukture, sa najvećim brojem dece koja se nalaze van školsko-obrazovnog sistema, sa najkraćim životnim vekom zbog loših uslova za život...

I pored toga što imamo status nacionalne manjine, što su usvojena mnoga zakonska rešenja, mere afirmativne akcije, što smo uspeli da u poje-dinim institucijama sporadično integrišemo pripad-nike romske nacionalne zajednice - pedagoške asistente, zdravstvene medijatore, koordinatore za romska pitanja, Romi su idalje nevidljivi u sistemu. I dalje je veliki broj onih koji su bez mogućnosti da uživaju elementarne uslove za život.

Zbog toga nastojimo da i na ovaj način skrenemo pažnju javnosti, upozorimo institucije, kako domaće tako i međunarodne, da sve ono što se čini po pitanju Roma mora da bude transparentnije i konkretnije.

Svi ovi problemi ne mogu se rešavati bez romske intelektualne elite - školovanih i obrazovanih Roma, pre svega čestitih i poštenih, nekompromitovanih i onih koji pored emocija unose i ogromno znanje u ovaj proces. Za njih mora da bude mesta u institu-cijama.

Poslednjih dvadesetak godina mi promovišemo ideju da nema rešavanja problema bez aktivnog učešća Roma u institucijama. Romima je do sada instalirana poneka javna česma, okrečena i ofarbana poneka kuća, asfaltiran neki put, ali suštinski nije nikada rešen problem. Danas je vreme da se stvari rešavaju sistemski, transparentno, koordinirano i ne iz jednog ugla, već iz svih pozicija, od mesne zajed-nice do republičkih organa. Kada budemo usposta-vili tu vezu po vertikali, moći ćemo agresivnije da ulazimo u rešavanje problema Roma. Zbog toga svi rezulatati koji se ostvaruju moraju biti jasni, vidljivi i merljivi.

Glavni i odgovorni urednik

2 Dekada Roma u AP Vojvodini

Tema broja: Zanat u ruke

Odgovor na ovo pitanje daće šansu za stotinu i pedeset odraslih Roma da se ostvare kao ličnosti, koje će sutra u rukama držati sertifikate o stečenom zanimanju, koji će ih uvesti u novu sferu njihovog života. Kancelarija za inkluziju Roma

je do sada sprovela brojne akti-vnosti iz četiri oblasti Dekade Roma. Kada je u pitanju zapo-šljavanje, ono što je krasilo dosadašnju godinu jeste reali-zovan projekat pod nazivom „Povećanje zapošljivosti Roma u APV”, finansiran od strane

Evropske komisije, a definisan za dvadeset opština: Novi Sad, Beočin, Žabalj, Srbobran, Bečej, Inđija, Ruma, Pećinci, Sombor, Apatin, Odžaci, Kula, Senta, Novi Kneževac, Kikinda, Žitište, Zrenjanin, Pančevo, Kovin i Bela Crkva. U decembru 2011. godine putem subvencija, otvoreno je

Obuke Za Odrasle rOme beZ pOslaRomska populacija se susreće svakodnevno sa brojnim izazovima i novim problemima, ali i dalje izazov o koji se uporno sapliće jeste proces obrazovanja, odnosno vrlo nizak stepen svesti o potrebi za obrazovanjem i obučavanjem za različita zanimanja. Nedostatak diplome onemogućava adekvatno zapošljavanje, što sa sobom povlači niske prihode, neostvarivanje prava na zdravstveno i penzijsko osiguranje i nizak kvalitet života. Dekada Roma, kao primarnu oblast, je nametnula obrazovanje, čime su izdejstvovane afirmativne mere za upis učenika Roma u srednje, visoke škole i na fakultete, pružena je podrška podmlatku romske zajednice. A kada su u pitanju odrasli, koji nisu dočekali Dekadu, koji su se u prethodnom vremenu borili sa diskriminacijom, preživljavanjem i traženjem svog mesta u društvu, da li su oni zaboravljeni?

Duško Munćan, učesnik obuke: „Redovno ću poha-đati obuke, ne bih želeo da izostanem ni sa jednog časa. Vrlo se radujem budućem sertifikatu. Ne bih da propustim šansu koja mi je data ovim projektom.” Rukovodioca Regionalnog centra Narodnog unive-rziteta „Božidar Adžija”, mr Nataša Milić-Ilovac: „Zanimanja su različita, u ovom slučaju su se pola-znici opredelili za neka zanimanja iz škole lepote. Muško-ženski frizer i manikir–pedikir sa nado-gradnjom noktiju i mnoga zanimanja u zanatima mašinske i građevinske struke. Upravo danas upisujemo prve poalznike za zidare. Imaćemo i zava-rivače, stolare, električare i druga zanimanja.

Polaznici kursa za frizere u Novom Sadu

Teoretska nastava za zidare

Foto

: P. G

avril

ović

Foto: P. Gavrilović

3Dekada Roma u AP Vojvodini


10 firmi čiji su vlasnici Romi sa područja vojvođanskih opština, a još deset firmi je u procesu otvaranja. Projekat, pored otvaranja firmi, podrazumeva i obuku za zanimanja, za stotinu i pedeset lica romske nacional-nosti. Kancelarija za inkluziju Roma je u maju ove godine potpisala ugovor sa jednim od vodećih centara za obrazovanje odraslih u Srbiji - Narodnim univerzitetom „Božidar

Adžija”. Ova ustanova pose-duje potrebne uslove, kao što su prostor za održavanje obuka, kvalitetan kadar koji je pre svega edukovan, ali i sa bogatim iskustvom za rad i pripremu za zanatska zanimanja. Ono što odlikuje ovaj Univerzitet jesu preporuke, široka mreža podru-žnica i široka paleta edukacije za različita zanimanja.

Osnovni uslov za poha-đanje kurseva jeste završena

osnovna škola, nezaposlenost i pripadnost romskoj nacionalnoj zajednici. Obuke se sprovode u deset centara i za polaznike obuka plaćeni su putni troškovi. Kursevi traju četiri meseca i tokom tog perioda polaznici će dobiti teorijsko i praktično znanje neophodno za odgo-varajuće zanimanje. Projekat u fokusu ima pre svega, defi-citarna zanimanja, kao što su negovateljice, keramičari i varioci. Pored ovih zanimanja realizuju se i obuke za frizere, pedikire-manikire, zidare, kuvare, stolare, viljuškariste, električare, krojače, vodoin-stalatere i bravare. Date su šanse Romima i Romkinjama da odaberu željena zanimanja prema vlastitim afinitetima. Tokom četvoromesečnog kursa obučiće se pet manikira-pedi-kira, dvadeset pet frizera, pet keramičara, šesnaest kuvara, devetnaest varilaca, pet vilju-škarista, pet stolara, deset vodoinstalatera, deset nego-vateljica, deset električara, pet krojača, pet bravara i trideset zidara u raznim centrima. Cilj ovih obuka jeste da se Romima i Romkinjama pruži šansa za sticanjem sertifikata za zani-manja. Sertifikati su priznati od strane Nacionalne službe za zapošljavanje, upisuju se u radne knjižice i na osnovu njih je moguće zapošljavanje. Samim tim ovaj projekat bi povećao zapošljivost Roma i Romkinja i omogućio osnovne uslove za život putem sopstvene zarade i integraciju u društvo.

Duško Jovanović

Obuka u toku

Budući romski frizer

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović



* Predstavite nam kapaci-tete i resurse Narodnog unive-rziteta “Božidar Adžija”.

Naši programski sadržaji organizovani su kroz rad pet centara:

1. Centar za strane jezike Opšti kursevi engleskog,

nemačkog, španskog, fran-cuskog, italijanskog, grčkog, ruskog jezika, specijalizovani kurs poslovnog engleskog jezika, priprema za polaganje kembridž ispita, individualna nastava, intenzivni kursevi, srpski jezik za strance ......

2. Centar za osposoblja-vanje i stručno usavršavanje

a) Zanati – za oko 120 zani-manja

b) Program nege lepote – kozmetičar, frizer, ajurvedska masaža, masaža, manikir, pedikir, depilacija...

3. Centar za permanentno obrazovanje

Računari, knjigovodstvo, daktilografija, poslovni sekre-tari, ECDL-test centar, škola medija

4. Centar za kulturu i umet-nost

Muzika, balet, ples, gluma, likovna i primenjena umetnost,

krojenje i šivenje, izdavačka delatnost...

5. Univezitet za treće doba Obrazovni i umetnički

programi za penzionere

Široka mreža saradnika na celoj teritoriji Srbije omogu-ćava brzo i lako rešavanje svih postavljenih zadataka.

Regionalni centar Novi Sad je zauzeo lidersku poziciju na tržištu Vojvodine i svojim radom, predavačima, sarad-nicima i brojem polaznika je svakim danom učvršćuje.

* Kako ste dobili moguć-nost potpisivanja ugovora o saradnji na projektu sa Kance-larijom za inkluziju Roma?

Konkurisali smo na tenderu Kancelarije za inkluziju Roma, pripremili projekat i jedini uspeli da odgovorimo na sve postavl-jene zahteve ovakvog projekta. Zahtevi su bili kompleksni kako po broju polaznika, broju centara u kojima će se vršiti obuka, različitosti obuka, tehni-čkim i organizacionim uslo-vima, tako i po ograničenim resursima za obavljanje prak-tične obuke zbog zastoja u radu privrede.

Naše iskustvo i znanje u radu na sličnim projektima je bila naša preporuka da jedini možemo kvalitetno odra-diti ovakav posao. Tu snagu je prepoznala Kancelarija za inkluziju Roma i ponudila nam mogućnost da učestvujemo u realizaciji ovakvog projekta.

* Univerzitet je do sada sarađivao sa pripadnicima romske nacionalnosti, kakvi su Vaši utisci?

Svi zaposleni na Univerzi-tetu ljude dele na odgovorne u obukama i neodgovorne i nikako drugačije. Zaista nismo imali nikakve specifične probleme ili zahteve u radu sa pripadnicima romske nacionalnosti.

Kao i kod drugih grupacija, polaznici u velikom procentu iskoriste datu priliku, dokvalifi-kuju se ili prekvalifikuju i izlaze na tržište rada kao osposobljeni da rade samostalno ili u okviru nekog preduzeća. Određen broj polaznika, ne više od 10% nije u stanju da odgovori na uslove pohađanja obuke i odustane. Cilj nam je da rezultati projekta budu maksimalni, tako da pola-znike redovno pratimo, kontro-lišemo, savetujemo i na vreme neozbiljne menjamo drugim kandidatima.

Intervju

lider u ObraZOvanju OdraslihNarodni univerzitet „Božidar Adžija“ je lider u obrazovanju odraslih, ali i svih onih koji žele

da u neformalnom obrazovanju prošire svoje radne i ostale potencijale. Kao Narodni univerzitet, osnovan je 1961. godine, iza sebe ima dugu tradiciju i preko 500.000 onih koji su na njemu stekli neko novo obrazovanje, naučili nove veštine i popravili svoje reference.

ISO 9001:2008 i IQnet standard i višedecenijsko iskustvo u stručnom osposobljavanju polaznika čine da naše diplome poslodavci prepoznaju, a praktične obuke u renomiranim preduzećima omogu-ćavaju lakše zapošljavanje polaznika.

Narodni univerzitet „Božidar Adžija“ je važna spona izmedju poslodavaca i onih koji traže posao, a u prilog tome govori iskustvo velikog procenta zaposlenih polaznika. Naša sagovornica je mr Nataša Milić-Ilovac.



Jedina specifičnost ovakvih projekata je veliki broj pola-znika koji u isto vreme zapo-činje obuku na različitim mestima. A sama brojnost je uobičajena mesečna poseće-nost obuka našeg Regionalnog centra u Novom Sadu.

Obrazovanje je ključno za inkluziju bilo koje socijalne grupacije u društvo i privredu. Kroz obrazovanje se dobija jednaka šansa za sve. Zato mi je jako drago da na ovakav način učestvujemo u prome-nama života mnogih ljudi, u njihovom zapošljavanju i podizanju životnog standarda za njih i njihove porodice. To je zaista jedan plemenit i vrlo važan proces svakog razvoja. Više od 80% naših polaznika vrlo brzo pronalazi zaposlenje i unovčava svoje znanje stečeno na našem Univerzitetu.

* Recite nam Vašem mišl-jenje vezane za sam koncept projekta?

Dopada mi se sam concept ovog projekta, jer prati pola-znike kroz nekoliko faza i pruža im podršku dovoljno dugo u različitm segmentima do momenta njihovog potpunog osamostaljivanja. Još više mi se dopada odlučnost, usredsređe-nost i dobra namera projektnog tima da projekat uspe i da se

zaista pozitivno utiče na živote pripadnika romske zajed-nice. Jedino za čim žalim je što takvih projekata nema i za druge socijalne grupacije, jer jedino pristup jedan-na-jedan daje dobre rezultate u pomoći na mikro planu i poboljšanju života pojedinca. Dekadu Roma bih doslovno prevela u „Dekada čoveka” i primenila na sve.

* Šta je bitno za sticanje kvalitetnog sertifikata?

Od strane izvođača obuke kvalifikovani predavači sa isku-stvom u nastavi i praksi, kvali-tetno preduzeće u kojem se obavlja praktična obuka i stalna podrška polazniku kroz proces obuke. A od strane polaznika odgovoran pristup, redovno pohađanje nastave i poštovanje svih dogovorenih obaveza, vredan rad i trud na praktičnoj obuci i radoznalost da čuju i nauče nešto novo.

Kvalitetan sertifikat je onaj iza koga stoje godine iskustva i rada, međunarodni standardi, veliki broj časova prakse u renomiranim preduzećima, prepoznatljivost i priznatost od strane svih relevantnih institu-cija u procesu zapošljavanja – poslodavaca, inspekcija, Nacio-nalne službe za zapošljavanje, i na kraju, veliki broj polaznika koji svojim primerom i radom

mogu da svedoče kvalitet. Mi se možemo pohvaliti da je sve navedeno naša preporuka.

* Prema Vašem dosada-šnjem iskustvu u radu na sličnim projektima, koje mogućnosti su otvorene za Rome koji se obuča-vaju putem ovog projekta?

Prva velika promena je što većina stiče kvalifikaciju i samim tim je osposobljena da se bavi nekim konkretnim zani-manjem i da konkuriše na radna mesta za konkretno zanimanje ponuđena na tržištu rada.

Druga mogućnost je da samostalno pokrenu posao i pokušaju da svoj posao održe.

I na kraju, uvek mogu stečeno znanje koristiti za sticanje dodatnih prihoda za svoju porodicu.

Jednom kada uđu u sistem podrške, biće im dostupne informacije o subvenicjama, kreditima, novim projektima Kancelarije za inkluziju Roma i informacije o slobodnim radnim mestima dostupne Univerzi-tetu, povezivanju sa potenci-jalnim poslodavcima i pomoć pri osnovnim postupcima pri aktivnom traženju posla.

* Obuka Vaša poruka pola-znicima?

Čestitam im na donetoj odluci da nešto važno učine za sebe i svoje porodice – da se obrazuju. Savetujem ih da iskoriste pruženu priliku i učine potreban napor da uspešno završe započete obuke. Želim da im stečeno znanje i diploma budu na korist i promene živote i njih i njihovih porodica.

Duško Jovanović

Potpisivanje ugovora u Inđiji

Izvor: Opština Inđija


Reportaža o Dušku Munćanu, polazniku kursa obuka za frizere u okviru projekta „Povećanje zapošljivosti Roma u AP Vojvodini”

oLovKa I čeTKa

Duško Munćan je iz Čuruga. Morao je da prekine osnovno obrazovanje zbog zdravstvenih problema, ali je osnovnu školu uspeo završiti posle par godina. Zbog toga je imao male šanse da se upiše u srednju školu na redovnu nastavu, a za vanrednu nije imao novčanih sredstava. Roditelji su mu takođe neza-posleni. Ostao je bez diplome nekog zanata, i bez posla za naredne godine.

Kako on kaže, uvek ga je zanimalo zanimanje frizera, a sve je krenulo pripremanjem drugarica za izlazak. Malo po malo, one su redovno odlazile kod njega na frizure subotom uveče. Usavršavao se na osnovu svojih uspeha i neuspeha, ali nikad nije dobio stručno usavrša-vanje za samostalni rad. Prošle nedelje je krenuo na obuke u Narodni univerzitet „Božidar Adžija”, koji je sklopio ugovor o vođenju obuka sa Kancela-rijom za inkluziju Roma. Prvi čas ga je oduševio, ali kako on kaže nije mu ništa bilo strašno i nepoznato. Kada mu je škola na informativnom sastanku rekla da ne sme izostajati, jer ako to radi neće dobiti sertifikat, on je na to kratko i jasno rekao, da je dugo čekao ove obuke i da

nikako neće iz ruke ispustiti ovako nešto.

Na prvim časovima mu se veoma dopala ekipa budućih kolega sa kojima će deliti klupu sledeća četiri meseca. Predava-čica, Milica je veoma prijatna, ljubazna i komunikativna, a što je najvažnije, veoma vešta u svom poslu i žena koja pose-duje dugogodišnje iskustvo u zanatu. Časovi Dušku nisu naporni, jer voli to što radi, i još će samo više zavoleti. Putuje dva puta nedeljno za Novi Sad iz Čuruga. Ni to mu ne pada teško, jer zna da svakim odla-skom za grad se ne približava samo gradu, već i svom serti-fikatu. Pri dolasku za Čurug, nosi svaki put sa sobom puno informacija o svom budućem zanimanju, koje i vikendom

iskoristi da bi ulepšao svoje drugarice. Iako je navikao na rad sa mladim devojkama, sad se navikava na rad sa stari-jima, decom i muškarcima. Za njega je to novo, neistraženo, ali ne predstavlja prepreku za završetak kursa, jer na taj način on širi svoju lepezu klijenata.

Nada se da će za četiri meseca steći dovoljno iskustva i teoretskog znanja da radi samo-stalno i da zarađuje platu. Da ne bude na teretu svojim rodi-teljima i da pokaže svima da on to može, ali da mogu i drugi. Ništa nije teško, ako je osoba dovoljno motivisana i spremna da uči i nauči. I nikad nije kasno za nova znanja i radne veštine.

Duško Jovanović

Mladić, dvadeset i dve godine, zdrav, bistar, željan da radi. Motivisan, poletan i ushićen. Živi kod roditelja, nije nikad potpisao ugovor o radu, nema nijednu godinu radnog staža upisanu u radnu knjižicu, zdravstveno osiguranje mu ide preko budžeta države. Sve zemlje Zapada bi ga smatrale gubitnikom, neradnikom ili osobom koja se nije dovoljno aktivirala da bi dobila radno mesto. Kod nas je ovaj slučaj toliko čest, da je prosečan. Nikom stran. Duško Munćan je samo jedan od mnogih koji već godinama čekaju posao i nadaju se boljem. Pored toga što je Duško jedan od mnogih, on je i Rom. Ovih dana mu se pružila šansa da nauči nov zanat i da stekne znanje kako iz teorije, tako i iz prakse frizerskih usluga. Na ovaj način će dobiti veću šansu da se zaposli na radnom mestu na kojem je već dugo želeo da radi.


Duško Munćan na obuci

Foto

: P. G

avril

ović


Potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu dr Tomislav Stantić

PoKaZao LIčnIM PrIMeroMPokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu osnovan je prošle

godine, a već ima rezultate koji se tiču poboljšanja položaja Roma pružanjem podrške i edukacijom predstavnika lokalne samouprave. Za naš magazin o svojim ličnim stavovima i primerima iz prakse govori potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalno samoupravu, dr Tomislav Stantić.

intervju

* Predstavite nam rad Sekretarijata, njegove osnovne delatnosti i ciljeve?

– Od kada je prošle godine u aprilu redukovana Vlada Vojvo-dine, formiran je i Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, koji je nastao spajanjem dva sekretarijata. Kao takav, preuzeo je koordinaciju aktivnostima u oblasti međuregionalne i prekogranične saradnje, kao i u oblasti lokalnih samouprava. Kad je reč o međuregionalnoj saradnji, aktivnosti Sekretari-jata baziraju se na saradnji sa institucijama i stručnim telima Evropske unije. Merama koje sprovodimo, razvijamo kapa-citete pokrajinske uprave i lokalne samouprave radi uspe-šnog korišćenja strukturnih i

kohezionih fondova Evropske unije.

Korišćenje EU fondova predstavlja veliku šansu za naše društvo. Do momenta sticanja statusa kandidata za članstvo u EU, aplikantima iz Srbije bile su dostupne samo prve dve linije IPA programa, a sada još 3 linije. Posebno je značajna peta linija koja opredeljuje sredstva za ruralni razvoj. To je prilika za sve lokalne samouprave, a pogotovo one u kojima živi veći broj Roma, da učestvuju na konkursima i dobiju značajnu pomoć. U prethodnih nekoliko godina organizovan je veliki broj raznih edukacija za pokra-jinske organe i organizacije, vojvođanske lokalne samo-uprave i nevladine organizacije, gde su oni stekli znanja i isku-

stvo kako da pripreme projekte za apliciranje kod evropskih fondova, što je i bio naš cilj. Šansa je velika, a od naše spremnosti i sposobnosti zavisi da li ćemo je iskoristiti.

Sekretarijat je radio i na izradi vrlo važnog dokumentu kao što je Dunavska strategija, ali i na intenzivnoj saradnji sa regionima iz zemalja sa kojima tradicionalno sarađujemo, a to su Austrija, Italija, Nemačka, Mađarska, Hrvatska i Češka. Trudimo se da našim institu-cijama omogućimo razmenu iskustava, od izgradnje insti-tucija do apsorpcije sredstava iz pretpristupnih IPA fondova EU. Dobre odnose sa regio-nima iz zemalja koje su proces pridruživanja EU prošle rela-tivno skoro, možemo iskoristiti učenjem na njihovim, a ne na sopstvenim greškama. Tako ćemo olakšati sebi posao koji nas čeka na putu ka EU.

U okviru svojih nadležnosti u oblasti lokalnih samouprava, Sekretarijat nadzire rad organa jedinica lokalne samouprave i prati primenu propisa. Moram da naglasim da je cilj Sekre-tarijata, na čijem sam čelu, da pomogne opštinama u Vojvo-dini da ostvare što bolju komu-nikaciju sa građanima i pruže im bolje usluge.

Izvo

r: V

lada

APV


* Ko može koristiti vašu pomoć i na šta se ona odnosi?

– Najpre su to organi pokrajinske uprave, kao i organi lokalnih samouprava, međutim, s obzirom na to da kroz značajne projekte podrža-vamo i rad nevladinog sektora, odnosno civilnog društva, na taj način pomažemo i pobol-jšanju kvaliteta života građana u lokalnim samoupravama, pa samim tim i Roma. Kroz među-regionalnu saradnju ostvaruju se brojni kontakti u kojima učestvuju i naši privrednici, pa se otvaraju nove mogućnosti za njihovo poslovanje, pogotovo u korišćenju izvoznih potenci-jala. Takođe, kroz naše inicija-tive, ostvaruju se razni vidovi saradnje drugih institucija u oblasti obrazovanja, nauke, turizma, zdravstva, privrede i poljoprivrede.

* Navedite nam projekte koje je Sekretarijat uspešno realizovao?

– Od osnivanja ovog sekre-tarijata ima mnogo dobrih stvari koje smo uradili. Posebno su značajne aktivnosti u izradi makro-regionalnih strategija.

Naši najznačajniji projekti su u okviru evroregije „Dunav-Kriš-Moriš-Tisa” kao i saradnja sa Štajerskom, italijanskom regijom Friuli-Venecija-Đulija, vukovarsko-sremskom župa-nijom u Hrvatskoj i Olomouc regijom u Češkoj. Naš zadatak je i priprema akata u postupku osnivanja predstavništva AP Vojvodine u regionima Evrope, odnosno u Briselu.

Intenzivno smo radili na osmišljavanju uslužnih centara, gde građani mogu da dobiju sve informacije na jednom mestu. Pokrenuto je stvaranje kol centara i otvaranje tzv. „zelene linije” preko kojih građani mogu telefonskim pozivima, ili slanjem sms poruka, ili preko interneta da ukažu na postojanje nekog komunalnog problema i da u što kraćem roku budu obavešteni šta je po tom pitanju urađeno. Sekreta-rijat je inicirao i uspostavljanje e-uprave, a naša namera je bila da pomognemo lokalnim samo-upravama da pokrenu još bolju, još efikasniju, bržu i što direkt-niju komunikaciju sa građa-nima. Uvođenje e-uprave ima za cilj da poboljša javne usluge,

čineći ih bržim, daleko dostup-nijim i efikasnijim. Jasno je da informacione i komunikacione tehnologije ostvaruju značajan uticaj na ukupnu privredu, na modernizaciju ekono-mije našeg društva, i na kraju krajeva doprinose korišćenju novih mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta. To znači da građani više ne moraju da idu od kancelarije do kancela-rije i da čekaju satima kako bi dobili jedan dokument. Sada sve zahteve mogu podneti na jednom mestu i to je ogroman napredak i standard koji treba da postoji u svim opštinama.

Naše opštine moraju biti spremne i sposobne da što pre konkurišu i realizuju projekte po evropskim standardima. S obzirom na tešku finan-sijsku situaciju u opštinama, naš sekretarijat će im pružiti podršku kako bi im olakšali finasiranje projekata sa kojima se konkuriše za evropske fondove. Baveći se problema-tikom lokalnih samouprava nailazi se na dva aspekta rada. Jedno je administrativni deo koji predstavlja svakodnevne aktivnosti lokalne administra-cije, a drugi aspekt je razvojna komponenta, gde svaka lokalna samouprava pokazuje koliko je inventivna i koliko razume aktu-elni momenat u kom se nalazi. Lokalni ekonomski razvoj jedna je od centralnih tema celo-kupnog ekonomskog razvoja zemlje, gde ima problema u doba ekonomske krize, ali je činjenica da postoji šarenilo u razumevanju takve uloge, kao i u postignutim rezultatima. To traži od lokalnih lidera i lokalnih samouprava mnogo veći angažman od svakodne-

intervju

Potpisivanje projekta

Izvo

r: V

lada

APV


vnog administrativnog, iako većina opština ima set standar-dizovanih usluga prema građa-nima. Poseban izazov je komu-nikacija sa predstavnicima privrede, pa je potrebno defi-nisati ulogu poslovnog sektora u kreiranju lokalnih politika, jer samo usaglašena politika dovodi jednu lokalnu zajednicu do održivog razvoja.

* Izdvojite nam lokalnu samoupravu koju ocenjujete kao lidera u rešavanju problema Roma?

– To je po mom mišljenju svakako Novi Sad, koji ima najrazvijenije mehanizme, ali i najviše sredstava da bi ušao u rešavanje problema te nacionalne zajednice. Tu se ne radi samo o infrastrukturnom uređenju naselja gde žive Romi nego i o obrazovanju, gde je mnogo više romskih đaka u školama, ali i studenata na fakultetima. Zajednica mora da objasni romskoj populaciji zašto je važno da se školuju, kao i značaj uključivanja u društvo. Oni koji su to shvatili mnogo ranije su postali uvaženi

članovi našeg društva, i treba takođe da se posvete boljitku svoje nacionalne zajednice i integraciji Roma u društvo. Većina lokalnih samouprava u Vojvodini se tom problema-tikom ozbiljnije pozabavila u Dekadi Roma kada su zajed-ničkim snagama pokrajinskih organa i lokalnih samouprava uradili nešto što će poboljšati kvalitet života Roma. To je uradila recimo opština Žabalj, koja spada u nerazvijene, gde je Đurđevu i Čurugu sa komunalnom infrastrukturom opremljeno celo romsko naselje, rekonstruisane su saobraćajnice u ulicama koje pripadaju delu naselja u kojem žive Romi. Naši konkursi su tako formuli-sani, da se u njih može uključiti i nevladin sektor, a usmereni su na ekonomsko osnaživanje opština, i podsticanje lokalnih samouprava da se bave osetl-jivim grupama kao što su deca, Romi i osobe sa invaliditetom. Svako društvo je jako koliko i njegova najslabija karika, pa je potrebno osnaživati te karike, kako bi se doprinelo boljitku cele zajednice. Sredstva koja

su obezbeđena putem konkursa namenjena su za poboljšanje infrastrukture i rešavanje egzi-stencijalnih problema njenih žitelja, a drugi vid podrške, koji se odvija u okviru projekta inklu-zivnih procesa romske popu-lacije u Vojvodini, usmeren je na poboljšanje kvaliteta života. U rešavanju problema vodo-snabdevanja u opštini Žitište za 400 romskih porodica, takođe je sredstva obezbedila Vlada Vojvodine, a tamošnji lokalni lideri su uočili taj problem i apli-cirali na pokrajinske konkurse. To su samo neki od primera, ali svakako da se sve lokalne zajednice moraju angažovati na rešavanju problema Roma. Nekoliko dobrih projekata u rešavanju romskih pitanja su uradile i Nova Crnja u okviru prekogranične saradnje, a Sekretarijat je podržao i projekat izrade socijalne karte za opštine Senta, Bačka Topola, Mali Iđoš i Ada. Treba naglasiti da je uložen veliki napor u izradi socijalnih karata radi smanjenja siromaštva, gde su uključeni i Romi. Jedan od retkih institu-cionalnih mehanizama učešća građana i organizacija civilnog društva u formulisanju javnih politika na lokalnom nivou je Odbor za smanjenje siromaštva opštine Ada koji je zadužen za pitanje obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, tržišta rada i organizacije civilnog društva. Mi smo podržali taj projekat sa nadam da će izrada socijalne karte opštine, izrada opštinske strategije za smanjenje siroma-štva i prevencija povećanja siro-maštva pomoći najugroženijim kategorijama stanovništva. Javnost treba da bude upoznata sa tim i potrebno je njeno senzi-

intervju

Pokrajinski sekretar sa saradnicima

Izvo

r: V

lada

APV


bilisanje za problem siromaštva, a saradnja opštinskih institucija i nevladinog sektora u cilju uspešnog rešavanja problema siromaštva mora da bude jedan od prioriteta.

* Veliki broj opština ima angažovane koordinatore za romska pitanja. U čemu se ogleda značaj njihovog anga-žovanja?

– To je svakako prednost, jer predstavnici jedne nacio-nalne zajednice najbolje znaju kakve su potrebe te zajednice, koji su problemi, i kako ih rešiti, u čemu svakako moraju imati podršku i pomoć Vlade Vojvo-dine. Takođe, na taj način su obezbeđena nova radna mesta i zaposleni Romi, što je značajno za svaku opštinu, a cilj je da se Romima u mestima u kojima žive omogući lakši pristup javnim službama, a posebno da im se poboljšaju prava iz oblasti socijalne zaštite.

* Kakva je mogućnost razvijanja manjih opština u kojima žive Romi?

– Kroz pametnu i aktivnu politiku lokalnih lidera koji će

tu zajednicu dovesti do željenih rezultata, kroz realizaciju novih ideja i sagladavanja problema Roma od početka do kraja, kao i želju da se nešto reši i pokrene. To ponekad deluje kao nemoguća misija, ali dosta stvari zavisi od nas samih, i ne treba da čekamo da nam neko nešto kaže ili uradi, nego da sami iniciramo neke stvari. Kroz ekonomsko osnaživanje opština i otvaranje Kancelarija za inkluziju Roma u svakoj opštini, može se uraditi dosta toga, jer jedino koordinisanim delovanjem i neprestanom komunikacijom između Vlade, opštinskih samouprava, nevla-dinih organizacija i građana može se doći do rezultata. Mi smo uvek spremni za saradnju, da pružimo podršku i damo smernice, kao što i pokrajinska Kancelarija za inkluziju Roma, koja je nedavno obeležila šesto-godišnjicu rada, može značajno da doprinese da sami Romi shvate da nisu predodređeni da budu na nižim stepenima obra-zovanja i da podstaknu samopo-uzdanje ljudima koje će prome-niti njihovo razmišljanje.

* Koji su planovi Sekretari-jata za naredni period?

– Planova je puno. Nismo još realizovali inicijativu za Izbor za najboljeg gradona-čelnika. To je dobar projekat, a takva praksa bio bi jedan od načina da se vidi koliko su naše opštine spremne da se među-sobno takmiče. Zbog toga je naš plan da uvedemo i ovu institu-ciju izbora „najevropskijeg” gradonačelnika i predsednika opštine u Vojvodini. Takođe, uključili smo se u projekat „Pravi muškarac” čime smo podržali inicijativu i projekat civilnog sektora, a i sâm sam potpisnik Deklaracije pravih muškaraca protiv nasilja nad ženama. Uključivanjem javnih ličnosti, da podrže ovu akciju i priključe se kako bi se ona proširila na teritoriji Vojvodine može se mnogo doprineti proši-rivanju svesti o ovoj problema-tici.

Deklaraciju je osmislio i inicirao Forum pravih muška-raca koji broji više stotina potpi-snika, a među njima je i direktor Kancelarije za inkluziju Roma Duško Jovanović. Javne ličnosti koje su se priključile Forumu pravih muškaraca svojim ličnim primerom pokazuju da podrža-vaju i da zalažu se za stvaranje društva bez nasilja, pogotovo nasilja nad ženama. Smatram da treba podržati ovu inicijativu i ne dozvoliti da se sve završi samo rečima na papiru, nego se konkretno uključiti u akcije.

Snežana Dimić

intervju

dr Tomislav Stantić na pres konferenciji

Izvo

r: V

lada

APV

intervju


Intervju: Igor Pavličić, gradonačelnik Novog Sada

inkubaTOr inOvaCija

* Predstavite nam grad Novi Sad – karakteristike, potencijale, resurse, investi-cije, programe i projekte koji se sprovode?

- Novi Sad je jedan od najrazvijenijih gradova u jugo-istočnoj Evropi, na ključnim vodenim i kopnenim saobra-ćajnicama, sigurno, zdravo i

podsticajno mesto za život, rad i investiranje. Uspešan i efikasan administrativni centar Vojvodine, grad sa elektron-skom lokalnom upravom koja podstiče i podržava razvoj savremene privrede. Lider u sektoru informacionih tehno-logija, razvoja zdrave hrane i eko-sektora, distribucije i logistike. Inkubator inovacija, moderan univerzitetski, turi-

stički, sajamski i kongresni centar regiona, tradicijom bogat festivalski grad međunarodnog značaja. Stabilna, savremena i demokratična multinacionalna zajednica, grad s perspektivom i prepoznatljivim statusom dvosmernih urbanih vrata Evrope. Uprkos posledicama svetske ekonomske krize, trudili smo se da pronađemo načine za nastavak razvoja grada i u otežanim ekonomskim okolno-stima.

Novi Sad danas ima dva nova bulevara, potpuno revita-lizovane saobraćajne površine i međublokovski prostor u većini delova grada, rekonstruisana skoro sva igrališta i sportske terene, duplo veću kilometražu biciklističkih staza. S druge strane, zatekli smo oko 150 km blatnjavih ulica, i sve smo ih nasuli tucanikom, poste-peno sve ulice se i asfaltiraju, a procenat zelenila smo takođe duplo uvećali. Naš grad sada je obezbeđen od poplava, a nadvišenje krune nasipa pratila je realizacija investicije rekon-strukcije keja, pa su Novosa-đani dobili jedno od najlepših šetališta uz Dunav u Evropi. Zbog svih sportskih sadržaja i zelenila koje smo zasadili, kej je zaista postao stecište zdravog života, i kada je lep dan kao da se čitav Novi Sad spusti na Dunav. Projekat adaptacije i rekonstrukcije javne rasvete, koji je počeo prošle godine,

biće nastavljen i obezbedićemo adekvatnu javnu rasvetu za sve delove grada. Rešavamo dugo-godišnji komunalni problem nedostatka kanalizacije prven-stveno u prigradskim naseljima, a za taj veliki poduhvat obezbe-dili smo preko milijardu i po dinara emitovanjem munici-palnih obveznica. Pioniri smo i kada je reč o uvođenju tog najsa-vremenijeg modela obezbeđi-vanja finansijskih sredstva za velike i skupe projekte.

Nove domove zdravlja dobili su Sremska Kamenica, Šangaj, uskoro će dobiti i Futog, obnovljen je kompletan vozni park hitne pomoći i Doma zdra-vlja. Oko 40% investicija smo uložili u prigradska naselja, srazmerno broju stanovnika koji u njima živi. Veternik je dobio novu osnovnu školu, uskoro će i Klisa, broj dece u vrtićima je danas 15.500, a 2008. godine nešto preko 11.000, dogradili smo i za 50% uvećali kvadraturu neko-liko osnovnih škola: „Svetozar Marković Toza”, „Kosta Trif-ković”, „Dositej Obradović”, „Sonja Marinković”, „Žarko Zrenjanin”, „Miloš Crnjanski”, „Mihajlo Pupin” u Veterniku i „Desanka Maksimović” u Futogu, a takođe su izgrađene i nove fiskulturne sale površine od 1.144 metara kvadratnih.

Za četiri godine, ova gradska vlast uspela je da uradi više u svim vitalnim oblastima

O izgradnji grada, položaju Roma i sprovedenim planovima i programima namenjenim za poboljšanje njihovog statusa, za naš list govori gradonačelnik, Igor Pavličić.

Izvo

r: G

rad

Nov

i Sad


života u Novom Sadu nego što je to učinjeno decenijama unazad. Reč je o milionskim ulagan-jima u saobraćajnu, komunalnu i optičku infrastrukturu koje su doprinele da se potpuno izmeni slika Novog Sada, a značajne rezultate postigli smo i kada je reč o smanjivanju potrošnje u javnom sektoru. Nikada nije bilo više investicija u obra-zovanje, zdravstvo, zaštitu životne sredine pri čemu zbog svega toga socijalna zaštita nije trpela, naprotiv svake godine povećavali smo budžet i broj mera podrške najugroženijima.

* Kakav je položaj Roma u Vašem gradu?

- U skladu sa Sporazumom o sprovođenju projekta „Program podrške Romima u delu Imple-mentacija akcionih planova na nivou lokalne samouprave”, između Službe za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije u saradnji sa Evropskom agen-cijom za rekonstrukciju i grada Novog Sada, grad je angažovao koordinatora za romska pitanja, koji je u stalnom radnom odnosu, u Upravi za socijalnu i dečiju zaštitu. Imajući u vidu brojne probleme romske populacije (administrativni, ekonomski, socijalni), zato što su jedna od najmarginalizova-nijih socijalnih grupa, grad je, među priorite postavio i reša-vanje problema Roma, Aškalija i Egipćana, radi poboljšanja njihovog položaja, sa ciljem da se podstakne njihova socijalna integracija.

Šta je do sada urađeno u oblasti obrazovanja, zapošlja-vanja, stanovanja i zdravstvene zaštite kako bi se poboljšao

položaj Roma u opštini? Da li su u budžetu grada plani-rana sredstva za implementa-ciju akcionih planova koji se odnose na rešavanje problema Roma? Ko su vaši partneri u ovom procesu?

Na nivou grada Novog Sada, kao stalno stručno radno telo Gradonačelnika, obrazovan je Odbor za podršku integra-ciji i jačanju položaja Roma, sa zadatkom da prati i sagle-dava stanje i probleme Roma i predlaže prioritete njihovog rešavanja, da predlaže strateški plan poboljšanja njihovog polo-žaja, sa ciljem da se podstakne njihova socijalna integracija, kao i pojedinačne akcione planove radi unapređenja načina rešavanja problema ovih osoba i instrumente za realiza-ciju i praćenje ovih planova. Članovi Odbora su predstavnici Gradskog veća Novog Sada i Gradske uprave za socijalnu i dečiju zaštitu, ustanova, nevla-dinih organizacija i udruženja građana iz oblasti socijalne zaštite, zdravstva, obrazo-vanja i zapošljavanja, koji se bave ovom problematikom. U 2007/2008. godini realizovan je projekat „Obezbeđivanje završetka osnovnoškolskog obrazovanja za decu iz socijalno ugroženih kategorija”, podržan od OEBS-a (skoro milion i pet stotina dinara), koji su realizo-vale nevladine organizacije u saradnji sa Gradskom upravom (oko stotinu i šezdeset hiljada) kao i projekat „Povećanje pristupa romske dece Predškol-skoj ustanovi Novi Sad”, koji je podržao Romski obrazovni fond - REF. Gradu Novom Sadu u Strazburu, 2007. godine,

Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, dodelio je drugu nagradu u oblasti zaštite prava Roma i drugih manjin-skih zajednica. Povodom nedelje Ujedinjenih nacija, 20. oktobra 2008. godine, u Skupštini grada bila je organi-zovana prezentacija projekta „Besplatan upis u matične knjige rođenih za Rome”, koji je podržao UNICEF, a tokom novembra meseca, predstavnici nevladine organizacije „Praxis” su u novosadskim romskim naseljima prikupljali dokumen-taciju za upis u matične knjige rođenih i pružali pravnu pomoć u okviru projekta „Društveno uključivanje i pristup ljudskim pravima zajednica Roma, Aška-lija i Egipćana na zapadnom Balkanu”.

Grad je prepoznao i značaj uključivanja romske i ostale dece u periodu rane socijali-zacije u proces predškolskog obrazovanja. U 2009. godini podržan je projekat „Info mreža-statistička baza podataka o stanovništvu naselja Veliki rit” (pet stotina hiljada dinara). Projekat je realizovan u saradnji sa Gradskom upravom za soci-jalnu i dečiju zaštitu, Centra za socijalni rad grada Novog Sada, Doma zdravlja „Novi Sad” i Instituta za javno zdra-vlje Vojvodine. Značaj projekta je u sveobuhvatnom pristupu i formiranju baze podataka o stanovništvu naselja, kao i direktnom pristupu institucija ciljnoj grupi, sa ciljem umre-žavanja institucija socijalne i zdravstvene zaštite, a što će doprineti unapređenju kvali-teta života i efikasnijem odgo-voru na potrebe ovih građana.

intervju

Dekada Roma u AP Vojvodini 13

intervju

Projekat je realizovan od 1. decembra 2009. do 28. marta 2010. godine. Za svaku poro-dicu obezbeđen je higijenski paket, a Gradska uprava za soci-jalnu i dečiju zaštitu obezbedila je 1.200.000 dinara. Takođe, tokom 2010. godine organizo-vani su pregledi niskodoznog snimka pluća stanovništva iz naselja Veliki rit u saradnji sa Klinikom za radiologiju Klini-čkog centra „Novi Sad”.Imajući u vidu da su, ovim pregledima, u velikom broju slučajeva, utvrđena maligna oboljenja, tuberkuloza i dr., kao i da se radi o socijalno ugroženim građanima, u cilju pomoći obolelima, u saradnji sa Insti-tutom za javno zdravlje, preko Crvenog krsta Novog Sada, Grad je obezbedio sredstva za 60 prehrambenih paketa namen-jenih za pojačanu ishranu. Ono na šta smo posebno ponosni u našem gradu jeste to što smo otvorili i prvu romsku biblio-teku u Evropi koja je ostva-rila odlične rezultate. Prošlo je oko dve godine od otvaranja romske biblioteke u Šangaju, i tada smo se dogovorili da tamo zaposlimo i nekog od naših

sugrađana Roma. Trebalo nam je dosta vremena da dobijemo saglasnosti nadležnih državnih organa, i meni je drago što smo zajedničkim naporima uspeli da na pravi način rešimo kadro-vsko pitanje u ogranku „Trifun Dimić”. Nadam se da će ovakvih primera biti sve više, jer jako je bitno da Rome maksimalno uključimo u društveni život, obrazovni sistem i da se na taj način i zapošljavaju. Prva romska biblioteka u Evropi izuzetno je značajna, ne samo sa aspekta negovanja i očuvanja kulture, jezika i identiteta romske nacionalne zajednice, nego i kulture koja se razvija u Novom Sadu, Vojvodini i Repu-blici Srbiji. Ovaj ogranak biblio-teke polako prerasta u kulturni centar za romsku populaciju na ovom području, odnosno centar neformalnog obrazovanja i tako doprinosi inkluzivnim proce-sima, širenju pisane reči i stan-dardizaciji romskog jezika.

* Kakvi su planovi grada za naredni period?

- Za 2012. godinu obezbe-đeno 3.130.000 dinara, za programe podrške romskoj

deci za integraciju u obrazovni sistem i programe edukacije i integracije u radnu i životnu sredinu. U budžetu grada plani-rana su sredstva, radi očuvanja dostignutog nivoa, kao i novog kvaliteta, uvođenjem konku-rentnosti kod odabira pružalaca usluga i novih jeftinijih oblika zaštite, prema prioritetima, u cilju unapređenja postojećih i razvijanja novih usluga u skladu sa potrebama. Partneri grada su ustanove i udruženja iz oblasti socijalne zaštite, zdravstva, obrazovanja i zapošljavanja. I za naredni period planira se, pored već postojećih prava i usluga, njihovo unapređenje, kao i razvijanje novih usluga: Usvajanje Akcionog plana za Romkinje za period od 2012. do 2015. godine (urađen je nacrt), u toku je izrada LAP-a za Rome od 2012 do 2014. godine, u skladu sa Republi-čkim akcionim planom, kao i realizacija projekta „Socijalna inkluzija i poboljšanje uslova stanovanja Roma/Romkinja u AP Vojvodini, Republici Srbiji”, u okviru kojeg je grad Novi Sad obezbedio sredstva za poboljšanje uslova stanovanja za 16 porodica iz naselja Adice, a za 30 porodica sredstva su obezbeđena iz donacija. Part-neri u ovom projektu su EHO i Crveni krst Novog Sada. U toku je izrada strateškog plana za naselje Veliki rit.

Snežana Dimić

Igor Pavličić

Izvo

r: G

rad

Nov

i Sad


koordinator za romska pitanja

uspeŠan kOOrdinaTOr u uspeŠnOj OpŠTiniU Inđiji je početkom 2010. god. otvoreno radno mesto koordinatora za romska pitanja. Lokalna

samouprava uočila je probleme sa kojima se susreću pripadnici romske nacionalne zajednice i nači-nila korak ka unapređivanju njihovog položaja. Kancelarija koordinatora u Inđiji je do sada realizo-vala niz projekata kojima se unapređuje socio-ekonomski položaj Roma. Projektima su obuhvaćene sve četiri prioritetne oblasti svetske Dekade Roma 2005-2015: obrazovanje, stanovanje, zapošl-javanje i zdravstvo. Saradnja je ostvarivana sa više od dvadeset različitih institucija, nevladinih organizacija i inostranih partnera, radi poboljšanja položaja Roma. Imenovanjem koordinatora za romska pitanja stvoreni su preduslovi za podizanje na viši nivo rešavanja problema i unapređenje položaja Roma. Kancelarija u Inđiji, od osnivanja do danas, postala je jedna od najboljih Kancela-rija u Vojvodini, prema ocenama romske populacije sa teritorije opštine Inđija. U toku ove godine očekuje se formiranje lokalne Kancelarije za inkluziju Roma.

Obrazovanje roma

Koordinator za romska pitanja u inđijskoj opštini Nino-slav Jovanović, posvetio je izuzetnu pažnju obrazovanju, jednoj od priopritetnih oblasti u međunarodnoj Dekadi Roma. Upravo je to oblast u kojoj je romska zajednica u neza-vidnom položaju, jer je više od 90% njenih pripadnika funk-cionalno nepismeno. Zahval-jujući saradnji sa opštinskom upravom i delovanjem koordi-natora na rešavanju problema u obrazovanju, sva deca imaju obezbeđene besplatne užine u svim osnovnim školama inđijske opštine. Za sve đake

putnike obezbeđuje se besplatna mesečna autobuska karta. U saradnji sa osnovnim školama obezbeđuju se udžbenici za najugroženiju romsku decu, čiji roditelji nisu u mogućnosti da kupe udžbenike. Svim osno-vcima je na početku školske godine dodeljen školski pribor.

Koordinator je sprovodio aktivnosti u primeni Mera afir-mativne akcije pri upisu romskih učenika u srednje škole i stude-nata na fakultete i visoke škole strukovnih studija. Koordinator je pomagao, informisao i priku-pljao dokumentaciju za romske srednjoškolce i studente, pri podnošenju zahteva za stipen-

dije na republičkom i pokra-jinskom konkursu, ali i među-narodnom konkursu Romskog edukativnog fonda iz Budim-pešte (REF). Inđijski koordi-nator Ninoslav Jovanović je učestvovao na radnom sastanku posvećenom obrazovanju Romkinja u Srbiji u organizaciji misije OEBS i Romskog nacio-nalnog saveta. Na skupu su predložene mere za prevazila-ženje problema pri uključivanju Romkinja u obrazovni proces. Sve te aktivnosti koordinator nastavlja, nastojeći da unapredi kvalitet pruženih usluga. On unapređuje i olakšava učešće romske dece u obrazovnom procesu, primenom različitih mera koje osnažuju romsku decu i njihove roditelje. Koor-dinator će, kao jedan od prio-riteta, imati značajnu ulogu u izradi i primeni Lokalnog akcionog plana za obrazovanje Roma.

Zapošljavanje u Inđiji

Kancelarija je u velikoj meri realizovala i aktivnosti u oblasti zapošljavanja. U inđijskom Domu zdravlja „Dr Milorad Mika Pavlović” je početkom prošle godine zaposlena Romkinja Danijela Jovanović.

Koordinator za romska pitanja, Ninoslav Jovanović

Izvo

r: O

pštin

a In

đija

Dekada Roma u AP Vojvodini 15


Danijela radi kao stomatološka sestra-tehničar u ambulantama Beška i Krčedin. Inicijativa je potekla od koordinatora za romska pitanja, što je odmah prihvaćeno. Dom zdravlja je i pri zapošljavanju, ali u mnogo drugih prilika, pokazao da vodi politiku jednakih šansi prema pripadnicima romske zajed-nice. Projekat „Poboljšanje zaposlenosti Roma u AP Vojvo-dini” vredan 236.000 evra, fina-siran je od strane EU, realizuje se i u Inđiji. Polovinom 2010. godine projekat je predstavljen u Beški, promociji je prisu-stvovalo oko 150 Roma koji su mogli da čuju konkretne mere za pokretanje ličnog biznisa, obuka u pisanju biznis plana, ali i projektnih aktivnosti kojima se stvara mogućnost za poha-đanje kurseva dodatnih znanja, prekvalifikacije ili dokvalifika-cije. U maju ove godine počele su prve obuke za prekvalifika-ciju za dvanaest mladih Roma i Romkinja koji su se opredelili za kurseve za kuvare ili frizere. Sve to treba da olakša zapo-slenje, kao i prepoznatljivost na tržištu rada. Koordinator za

romska pitanja u saradnji sa Kabinetom predsednika opštine komunicira sa značajnim brojem stranih kompanija koje posluju u Inđiji, daje preporuke, predstavlja podsticajne mere pri zapošljavanju Roma koje nudi pokrajinska Vlada i Kancelarija za inkluziju Roma, kako bi što veći broj Roma našao posao.

stanovanje roma

Koordinator za pitanja Roma je u prethodne dve godine pregovarao i pronalazio rešenja u najvećoj meri za probleme dugovanja i nedostatka elek-trične energije u romskim domaćinstvima. Ostvarena je dobra saradnja sa elektrodistri-bucijom „Inđija” i elektrodistri-bucijom „Ruma”. Te kompanije izlazile su u susret i odobravale otplate duga i priključenje na vise mesečnih rata na osnovu preporuka lokalnog koordina-tora.

Kancelarija za pitanja Roma u Inđiji obezbedila je deo građevinskog materijala i stola-riju (vrata, prozore, stolove) za četrnaestočlanu porodicu u

Novim Karlovcima koja živi u ekstremno teškim uslovima. Dopremanje građevinskog materijala i završetak objekta se očekuje u toku ove godine. Kancelarija u Inđiji planira da do kraja godine pomogne oko adaptacije za šest romskih poro-dica koje žive u kućama koje su u lošem stanju.

Zdravstvo

Koordinatori su sarađivali sa zdravstvenim ustanovama kako bi se preventivno delovalo i unapredilo zdravstveno stanje Roma u opštini. U saradnji sa inđijskim Domom zdravlja „Dr Milorad Mika Pavlović”, u okviru imunizacije-vakcinacije dece protiv malih boginja, obišli su romska naselja u svim nasel-jenim mestima i svaku porodicu u kojoj ima dece starosti od 6 meseci do 17 godina. Koor-dinator je sa timom iz Doma zdravlja bio na terenu, informi-šući Rome o važnosti vakcina-cije dece protiv malih boginja. Upozoravao je roditelje o tome da životi dece mogu biti ugroženi ako se ne vakcinišu, obaveštavao ih o načinu i mestu vakcinacije, u svakoj mesnoj ambulatni, dok se sva deca ne vakcinišu. Akcija je realizo-vana efikasno i brzo, pa su sva deca blagovremeno vakcini-sana. Zavod za javno zdravlje Vojvodine je upravo vakcini-sanje romske dece protiv malih boginja označio kao ozbiljno rešavanje problema i organi-zovao radni sastanak sa pred-stavnicima institucija, romskim NVO, zdravstvenim medija-torima, kako bi se ukazalo na ozbiljnost problema i važnost rešavanja.

Tribina povodom samozapošljavanja

Izvor: Opština Inđija



Efikasan način vakcina-cije dece u inđijskoj opštini poslužio je kao model drugim romskim zdravstvenim medi-jatorima i zdravstvenim usta-novama u Vojvodini. Zapošlja-vanjem Danijele Jovanovic kao stomatološke sestre, inđijski Dom zdravlja je pokrenuo akti-vnosti na animiranju Roma da posećuju zubara i inicijativu da stomatoloske usluge za Rome budu besplatne. Koordinator je podržao ovu inicijativu, koja je pokazala dobre rezultate, jer je broj Roma koji posećuju stomatologa višestruko uvećan. Koordinator Ninoslav planira da ove godine realizuje „Bazare zdravlja” i da poseti sva romska naselja u saradnji sa Domom zdravlja u Inđiji. Takođe se planira podnošenje inicijative Ministarstvu zdravlja Repu-blike Srbije za imenovanje i integrisanje romskog zdra-vstvenog medijatora u inđijski Dom zdravlja. Ostale aktivnosti: Kancelarija za Inkluziju Roma Opštine Inđija je u prve dve godine rada ostvarila saradnju sa JKP „Nacionalni park Fruška Gora”. Na inicijativu Kance-

larije, Nacionalni park dao je nemerljiv doprinos u pomoći romskim porodicama, obezbe-divši ogrevno drvo za Rome sa teritorije svih devet opština gde se prostiru šumska gazdinstva kojima upravlja „Nacionalni park Fruska Gora”. Podeljeno je oko 160 m3 ogrevnog drveta za Rome u inđijskoj opštini, zbrinuto je 46 porodica u toku dve godine.

U akciji podele ogrevnog drveta izuzetan doprinos dala su javna komunalna preduzeća u Inđiji. Kancelarija je u saradnji sa OEBS-om u Srbiji objavila javni poziv za kurs za osnovnu policijsku obuku kojim se pozi-vaju i animiraju mladi Romi da budu deo državnog aparata i povećaju broj pripadnika manjinskih zajednica u policiji.

Kancelarija je učestvovala u izborima za Savete nacio-nalnih manjina, organizovane su tribine na kojima se razgo-varalo o važnosti izjašnjavanja o pripadnosti svojoj nacionalnoj zajednici.

Koordinator Ninoslav Jovanović je u saradnji sa repu-bličkim Zavodom za statistiku

realizovao mapiranje romskih naselja u inđijskoj opštini, a potom i učestvovao kao koor-dinator Zavoda za statistiku za popis Roma i obučavao popisi-vače koji su radili na popisu.

Kancelarija je organizo-vala obeležavanje Svetskog dana Roma. U Kulturnom centru Inđija organizovan je program za oko 300 Roma koji su se okupili da obeleže svoj dan. Imali su priliku da uživaju u predstavi i folkloru romske NVO „Crveno Vino” iz Krčedina, gostujućim folk-lornim ansamblima, igri, pesmi i koktelu koji je priređen po završetku svečanog programa. Kancelarija za inkluziju Roma u Inđiji obezbedila je besplatan prevoz za sve Rome koji su prisustvovali manifestaciji povodom obeležavanju Svet-skog dana Roma.

Novogodišnji paketići podeljeni su uoči nove 2011. i 2012. godine. Sva romska deca su dobila paketiće, uz prigodan program na gradskom trgu, Deda Mraza, dečiju predstavu, mađioničara u čijem perfor-mansu su uživala deca i njihovi roditelji. Paketići su obezbe-đeni u saradnji sa Westerwald stiftung iz Nemačke, opštinom Inđija, Kancelarijom za inklu-ziju Roma, NVO „Adra”, koji su bili donatori novogodišnjih paketića dve godine.

Želimo mu mnogo sreće i uspeha i u budućem radu.

Zita Farkaš

Dodela ogreva


Osim u Srbiji, ovaj program se sprovodi i u Rumuniji, Bugar-skoj i Makedoniji, a namenjen je učenicima i studentima medicinskih škola, akredito-vanih visokih škola i fakulteta u oblasti zdravlja. Pored podrške mladima u procesu obrazovanja u vidu stipendija obezbeđuje i program za jačanje kompeten-cija za delovanje na unapređi-vanju zdravlja romske zajed-nice.

Program se sastoji od četiri komponente koje sprovode partnerske organizacije i insti-tucije: REF obavlja selekciju i dodelu stipendija kandida-tima koji su upisani u srednje škole, visoke škole i fakultete u oblasti medicine, faramacije, stomatologije, zatim medijsku kampanju, distribuciju informa-cija o mogućnosti konkurisanja, obimu i uspehu programa široj javnosti, nadležnim vlastima

i potencijalnim korisnicima osmišljava i sprovodi Medija centar iz Beograda.

Izbor stručnjaka koji mogu da budu mentori i koji bi kori-snike vodili i pružali im pomoć u akademskom i profesio-nalnom smislu, što bi dopri-nelo povećanju broja mladih Roma i Romkinja u medicin-skim strukama a time i pobol-jšanju pristupa zdravstvenim uslugama celokupnoj romskoj zajednici, organizovala je Škola javnog zdravlja pri Medicin-skom fakultetu u Beogradu.

Trening u oblasti javnog zagovaranja u vidu zimske škole na kojoj će se raditi na ličnom razvoju, jačanju liderskih veština, upoznavanju korisnika sa procesom javnog zagova-ranja u oblasti zdravlja, infor-misanju o pravu na zdravlje, specifičnostima romske kulture i tradicije - doprinosi stvaranju mreže eksperata romske nacio-nalnosti u oblasti zdravlja. Ova mreža bi bila važan partner u razvoju i implementaciji javnih politika i šire u sprovođenju procesa inkuluzije, koju spro-vodi Udruženje romskih stude-nata iz Novog Sada.

Većina država koje su potpisnice Dekade Roma, su u pokazatelje sprovođenja Dekade, kao i Nacionalne stra-tegije Ministarstva zdravlja unele i postojanje stipendijskih programa u oblasti zdravlja za građane romske nacionalnosti. Program se u Srbiji sprovodi uz podršku REF i OSI, uz

pripremi se Za mediCinuFondacija za otvoreno društvo i Institut za otvoreno društvo su u okviru Romskog programa javnog zdra-

vlja zajedno sa Romskim obrazovnim fondom iz Budimpešte pokrenuli Program stipendiranja obrazovanja Roma i Romkinja u oblasti zdravlja - kao deo preuzetih obaveza u okviru Dekade Roma.

Obrazovanje


iskustva od prošle godine

dr Janko Janković, Medicinski fakultet Beograd

„Kada govorimo o mentroskoj komponenti moram da kažem da je potrebo gajiti kulturu mentorstva, jer na taj način jačaju obrazovni kapa-citeti romskih studenata, čime se postižu bolji akademski rezultati, dolazi do njihovog i ličnog i obrazovnog razvoja i integracije, kako u školske aktivnosti, tako i šire društvo. Važno je istaći da postoje tri dela mentorske komponente: pedagoški (profesionalni), socijalni i psihološki. Uvek smo na raspolaganju studentima, kada god im je nešto potrebno, kada imaju neki problem tu smo da ih savetujemo, da ih podržimo, da ih uključimo u izradu seminarskih i naučno istraživačkih radova, pripremu ispita, rado pružamo pomoć oko diplomskog ispita, konsultacije, a neki od njih su i aktivisti

romskih nevladinih organizacija U prvoj godini projekta imali smo ukupno dvanaest studenata, to su oni koji se školuju za zdra-

vstvene profesije, diplomci sa medicinskog, stomatološkog i farmaceutskog fakulteta. Najviše ih je iz Niša – petoro, iz Novog Sada ih je troje, Kragujevca i Beograda po dvoje studenata. Mentori su takođe sa pomenuta četiri univerziteta i mentore predstavljaju saradnici, docenti, profesori.

Prof. dr Slađana Jović, Medicinski fakultet Niš

„Moje iskustvo kao mentora, s obzirom na to da sam imala zadovolj-stvo da budem mentorka dvema divnim studentkinjama, su izuzetno pozi-tivna. Ovo je praktično prvi projekat, odnosno vid ovakve aktivnosti na našim prostorima. Lično, mislim da i studenti i mentori mnogo dobijaju, bez obzira na činjenicu što su to bile izuzetne ličnosti, odlični učenici i studenti i pre nego što su ušli u ovaj program, oni su zapravo pokazali da su tokom projekta mentorske podrške u kontinuitetu nastavili da nižu i profesionalne uspehe, a i uspehe na polju društvenog aktivizma. Obe studentkinje su sa visokim ocenama položile sve ispite iz predhodne godine, jedna je diplo-

mirala uspešno, obe su bile društveno aktivne… Našle su vremena preko leta da se i time bave. Mislim da je smisao ovog projekta, podrška koju mentor pruža u aktivnostima i ispunjavanju svih obaveza na fakultetu, a samim mentorima je dao priliku da upozna dve jake, kreativne, profesionalne osobe i da na taj način obogati i sopstveno mentorsko iskustvo. Mi kao nastavnici imamo iskustva na fakultetu, ali u tom ličnom kontaktu, kontaktu „jedan na jedan“ sa studentima, u toku mentororskog projekta su se javl-jala pitanja koja je trebalo rešavati na licu mesta – to je zaista obogatilo i lično i profesionalno iskustvo svakog profesora mentora.

Milena Pantelić, student Medicinskog fakulteta u Kragujevcu

„Mogu da istaknem da sam kao romska studentkinja veoma zadovoljna mentorskom podrškom, projektom, mojom mentrokom, koja je najpre moj prijatelj, a kasnije i profesor. Posebno mi je drago što imamo dobru komunikaciju, i moj kolega sa univerziteta i ja. Dobra strana ove stipen-dije i ovog projekta, je pre svega, ta podrška, zatim sredstva, jer je teško, ukoliko potičete iz jedne prosečne romske porodice u Srbiji danas, da se izdržava i školuje jedan student. Još je teže ako studira u drugom gradu, za sve životne troškove i za troškove školovanja. Zato je značajna podrška stipendija, a zatim i mentorska podrška. Mentor je neko ko će da nas vodi tamo gde treba.“

Obrazovanje


postojanje ideje da se već prve godine sa vladinim instituci-jama dogovori model podele troškova tokom druge i treće godine, a da nakon treće godine država potpuno preuzme ovaj program.

TuTOrinG prOGram

Program stipendiranja Roma u oblasti medicinskih nauka se sastoji od 4 kompo-nente: medijske, stipendijske, komponente javnog zagova-ranja i mentorske.

Mentorska podrška Romima stipendistima koji se školuju za zdravstvene profe-sije, nastala je kao odgovor na Strategiju za unapređivanja položaja Roma u Srbiji, radi obezbeđivanja jednogodišnjeg mentorstva romskim studen-tima koji se školuju na fakulte-tima medicinskih nauka i koji učestvuju u programu dodele stipendija Romskog obrazo-vnog fonda.

Kako bi se povećao broj potencijalnih kandi-data i osigurao uspeh koji je neophodan za dalji razvoj programa, predložena je i peta komponenta - tutorstvo. U

okviru ove komponente uspo-stavljena je saradnja sa najre-levantnijim institucijama obra-zovanja u oblasti medicine koje sprovode pripremne kurseve da bi olakšale upis na njihove studijske programe.

Više o ovom programu smo saznali od predsednika Udruženja romskih studenata, Nenada Vladisavljeva, koji je za naš list rekao:

“Cilj ovog programa jeste pružanje podrške srednjoškol-cima/kama romske nacional-nosti kroz dodatne časove biolo-gije, hemije ili matematike radi dopunjavanja znanja i pripreme za prijemne ispite na fakultete u oblasti medicine, faramacije

ili stomatologije. Program se sastoji od dve komponente:

* Dopuna znanja iz biolo-gije i hemije ili matematike uz pomoć profesora iz srednjih škola.

Svaki srednjoškolac/ka romske nacionalnosti koji planira da se upiše na fakultet u oblasti medicine, faramacije ili stomatologije imaće mogućnost da pohadja individualne časove iz biologije, hemije i matema-tike. Svrha ovih časova je da omoguće srednjoškolcima da se što lakše uključe u program pripremne nastave za upis na fakultete u oblasti medicine, farmacije ili stomatologije koje fakulteti obično organizuju svake godine.

* Priprema za prijemni ispit na fakultete u oblasti medicine, farmacije ili stomatologije uz pomoć univerzitetskih profe-sora.

Ovaj deo podrazumeva prisustvo na standardnim grupnim pripremnim časo-vima koje organizuju fakulteti u oblasti medicine, farmacije ili stomatologije u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu. Ovi pripremni časovi

Obrazovanje

Buduće studentkinje medicinskog fakulteta u Novom Sadu

Učesnici zimske škole

Izvo

r: A

rhiv

a U

RS

Izvor: Arhiva URS


su besplatni za naše korisnike. Svrha časova jeste održavanje nivoa znanja, kao i razume-vanje načina na koji se obimno gradivo uči za prijemni ispit, što će olakšati polaganje ispita, kao i obezbeđivanje dodatne indi-vidualne podrške univerzitet-skih profesora u prevazilaženju poteškoća koje se mogu poja-viti tokom pohadjanja grupnih pripremnih časova za prijemni ispit.

* Šta učenik dobija ovim programom?

“Svaki učenik dobija indivi-dulane časove iz hemije, biolo-gije ili matematike sa profe-sorima srednjih škola, grupne časove pripreme za prijemni ispit koje realizuju medicinski fakulteti, individualne časove pripreme sa univerzitetskim profesorima-tutorima, pomoć oko prikupljanja dokumenata i apliciranja za upis na fakultet, finansijsku pomoć za prijavl-jivanje za kvalifikacioni ispit, mogućnost stipendiranja i dobi-janja mentora profesora nakon uspešno upisanih studija, i da napomenem da su svi časovi i usluge u okviru programa besplatni.”

Naše udruženje je raspisalo Konkurs za izbor profesora za pripremu učenika/ca romske nacionalnosti srednjih medi-cinskih škola i gimnazija za upis na medicinske fakultete, kao i Konkurs za izbor učenika romske nacionalnosti srednjih medicinskih škola i gimnazija za program pripreme za upis na Medicinske fakultete. Krite-rijum za odabir učenika je bio nivo motivacije za nastavak školovanja na medicinskim fakultetima, a pravo da se prijave na konkurs, koji je trajao do 20. januara, imali su svi učenici romske nacionalnosti četvrte godine medicinskih škola ili gimnazija.” – ističe Nenad, i nastavlja: “Konkursna komi-sija sastavljena od predstavnika Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Pokra-jinskog sekretarijata za obra-zovanje i Udruženja romskih studenata 31. januara donela je odluku o izboru učenika i profesora za Program pripreme za upis na studije medicine, farmacije i stomatologije prija-vljenih na konkurs Udruženja romskih studenata. Konkursna komisija evidentirala je 78 prijava profesora na konkurs

i 29 prijava učenika Roma. Prema kriterijumima za selek-ciju odabrano je 29 učenika i 30 profesora za nastavu biolo-gije, hemije i matematike, i za jednog učenika iz anatomije.

Povodom početka pripremne nastave u Novom Sadu u februaru je održan sastanak svih odabranih profe-sora i učenika. Predstavljen je Program za upis na studije medicine, stomatologije i farma-cije. Održane su i radionice za razvoj timskog rada i razbijanja barijera, a razgovaralo se i o ulogama i očekivanjima profe-sora i učenika, instrumentima za praćenje i izveštavanje, itd.

Program stipendiranja obrazovanja Roma u oblasti medicinskih nauka nastavlja se i dalje. Novi konkurs za stipendije objavljen je u aprilu, a prijavljivanje je omogućeno na sajtu Romskog obrazovnog fonda.

Povećanje broja medicin-skih radnika romske nacional-nosti jedan od najefikasnijih načina borbe protiv diskrimi-nacije i kršenja ljudskih prava u oblasti zdravlja. Kada im je pružena podrška i odgovrajući trening, zdravstveni radinici su veoma efikasni zastupnici sistemske promene, te je u skladu sa tim pretpostavka da će građani i građanke Srbije, pripadnici romske zajednice, znajući da u medicinskim službama stručnjaci romske nacionalnosti rade rame uz rame sa pripadnicima većinske populacije, biti spremniji da u većoj meri ostvaruju svoja prava u oblasti zdravlja.

Igor Dimić

Obrazovanje

Nenad na sastanku sa budućim studentima medicinskog fakulteta u Nišu

Izvo

r: A

rhiv

a U

RS


romi iz evrope

rOmi iZ perspekTive raZvOja prinudnOG rada u BIvŠoJ čeHoSLovačKoJ

Prinudan rad na teritoriji Češke i Slovačke je do 1938. godine služio kao instrument socijalne prevencije i prevaspitanja za društveno opasne osobe, na osnovu sudskog naloga koji je potvrđen administrativnom odlukom. Stoga, prinudan rad nije predstavljao nikakvu novu pojavu do 1948. godine, jer je u različitim oblicima postojao od 1885. godine, kada su usvojeni zakoni br. 89 i 90 Carskog propisa. Ovi zakoni su omogućili smeštanje ljudi koji su odslužili kaznu u radnim jedini-cama. Prihvatljivost „svojine” u radnim jedinicama je morao da odobri kasacioni sud, dok je o smeštanju u radna tela odlučivala Komisija, koja je predstavljala nižu političku instituciju. Ljudi su u radnim telima mogli da ostanu do tri godine, nakon čega je Komisija ponovo odlučivala o njihovom puštanju.

Teorijska definicija problema

Čehoslovački zakon br. 102/192 je doneo značajnije promene u kolonije prinudnog rada. Kolonije prinudnog rada su bile namenjene lakšim prestupnicima, koji su se u njima bavili poljoprivrednim radom. Smeštanje zatvorenika u odsek za rad je bilo predviđeno zakonom, nakon služenja duple kazne u prethodnih pet godina za prekršaje na osnovu zakona br. 89/1885, kao i prekršaje u vezi sa imovinom. Dužina trajanja pritvora u radnim telima je za prestupnike bila od 6 meseci do 3 godine i za kriminalce od 1 do 5 godina. U posleratnom periodu došlo je do jačanja

represivnih elemenata i u krivi-čnom i upravnom pravu. Zbog vrlo lošeg socijalnog stanja romskih porodica neposredno

nakon rata, problem njihovog zapošljavanja i rada je postao aktuelan. S obzirom na to da je desetine hiljada ljudi ostalo


bez prihoda i osnovnih životnih sredstava i jedino što su imali da ponude je bio nestručan fizički rad, načini da se iskoristi njihov rad u ratom opustošenoj Slovačkoj su od početka bili vrlo represivni i nasilni. Jedana-estog juna 1945. godine Kome-sarijat unutrašnjih poslova je izdao nalog za „postavljanje Cigana na rad za opštu korist”, kao odgovor na žalbe iz okruga u kojima „Cigani žive slobodno bez obavljanja ikakvog korisnog posla, već samo svojevoljno lutaju”. Kako bi eliminisali te negativne pojave, institucije javnih službi na nižim nivoima su morale da zaposle Rome, da bi dnevnicama Romi uspeli da prehrane porodice. Komesarijat za unutrašnje poslove je tokom 1945. godine skrenuo pažnju vlasti na Rome koji izbega-vaju rad, kako bi ih „imali na umu” za uključivanje u logore rada. Preduzimanje mera protiv Roma u tom periodu imalo je za posledicu značajnu sličnost sa procedurama protiv antiso-cijalne slovačke države. Kome-sarijat za unutrašnje poslove je septembra 1946. godine u memorandumu poslatom svim

Komesarijatima, Kancelariji za državno planiranje i stati-stiku, Kancelariji za naselja i Okružnoj kancelariji za zaštitu rada iskazao svoje mišljenje i predloge o pitanju „Koje bezbednosne i društvene mere javnog zdravlja treba odmah ili postepeno preduzeti da bi se zaštitio javni interes protiv štetnih aktivnosti osoba, na osnovu prvog pasusa zakona br. 117/1927?” Komesarijat za unutrašnje poslove je očekivao brzu izradu amandmana zakona i njegovo sprovođenje, ili hitno izdavanje novog bezbednosnog propisa prema pasusu 2, odseku 2 zakona br. 190/1939, koji bi ukinuo i zamenio naređenja i zabrane izdate protiv Roma skitnica tokom rata, što je zbog nepostojanja novog zakona svakodnevno i primenjivano. U novembru 1946. godine Kome-sarijat za unutrašnje poslove je izvestio Krivično veće u Pragu o situaciji u Slovačkoj i plani-ranim konsultacijama u vezi sa merama protiv Roma skitnica. Kao što se pokazalo u praksi, administrativne bezbednosne mere nisu rešile ovaj problem. Komesarijat za unutra-

šnje poslove je obavestio da Slovačka namerava da nastavi sa propisom br. SNR 105/1945 o uspostavljanju radnih logora, kao i sa propisom br. 89/1946 po kojem bi se Romi skitnice tretirali kao „najopasniji poje-dinci” i bili upućeni u radne logore u Usti, Oravi, Tihoj Dolini, Megova dolini i Kral-jovanima. Prema oceni Kome-sarijata za unutrašnje poslove, ni polovične ni hitne mere ne bi bile dovoljne, jer bi, nakon izlaska iz logora, „asocijalne osobe nastavile da budu opasne za društvo. Pored toga, država je izgleda nerešivi problem, sve dok ima toliko smeća – starih ljudi i žena, dece, bolesti, krimi-nala, visoke stope rađanja.” Takvi pogledi na romsko stano-vništvo za koje su bili nadležni Ministarstva za unutrašnju bezbednost države jasno ukazuju na sve goru konfliktnu situaciju u vezi sa ovom etni-čkom grupom. Komesarijat je izdao raspis protiv prošenja i lutanja, naložio registraciju i odabir nedruštvenih građana i pozvao na opsežne mere maso-vnog uključivanja nedruštvenih građana u radne logore koje je trebalo održati na proleće 1947. godine. Od 1947. god. prinudni rad je korišćen kao vrsta kazne za one koji su prekršili zakon br. 15/1947. o tržištu na crnom i sličnim mahinacijama i zakon br. 87/1947. o nacionalnoj mobilizaciji radne snage, koji je, između ostalog, sankcio-nisao izbegavanje rada i radne prekršaje sa dodatnom kaznom u radnim logorima.

Prof. dr Vladimir GecelovskyFoto: Arhiv Martina Galika

iz Niže Slane

romi iz evrope


udruženIM SnagaMa u PorodIčnI PoSao Implementacija projekta

„Poboljšanje zapošljivosti Roma u AP Vojvodini”, čiji je nosilac Kancelarija za inkluziju Roma AP Vojvodine u partner-stvu sa Pokrajinskim sekreta-rijatom za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, a koji je finansiran od strane EU, zapo-četa je u februaru 2011. godine. Kako je i predviđeno projektom, Kancelarija je do sada otvorila deset firmi, kroz koje je zapo-slenje pronašlo 16 nezaposlenih lica romske nacionalnosti, a u maju su startovale i obuke za zanimanja za ukupno 150 Roma iz 20 opština u pokrajini. Obuke realizuje NU „Božidar Adžija” u ukupno 10 centara.

Po planu aktivnosti sledi registracija još 10 preduzeća, a tom prilikom sa evidencije Nacionalne službe za zapošlja-vanje biće brisano 11 lica.

U prvom krugu dodele sredstava za samozapošlja-vanje, porodica Mac iz Kikinde je dobila tri subvencije u ukupnom iznosu od 600.000 dinara i tom prilikom pokre-nula posao vezan za sakupljanje sekundarnih sirovina.

„Kada sam video otvoren konkurs Kancelarije za inklu-ziju Roma APV za dodelu subvencija za samozapošlja-vanje, bez puno premišljanja sam doneo odluku da konku-rišem i da pokušam da otvorim firmu za sakupljanje sekun-darnih sirovina. Udružio sam se sa suprugom i ćerkom i sada evo već 5 meseci vredno radimo. Odmah u startu smo se dogovorili oko raspodele poslova i pojedinačnih obaveza i sa ove tačke mogu da kažem

da smo uradili pravu stvar”, kaže Hranislav Mac.

Na pitanje kako su utrošili dobijena sredstva, Hranislav kaže da su kupili upravo ono što im je nedostajalo da nesmetano obavljaju posao. „Kupili smo kombi kojim prevozimo sirovine i koji nam je bio najneophodniji na početku poslovanja. Takođe smo nabavili i presu, koja je bila važna investicija, a za ostatak novca smo kupili gvožđe i ostale materijale. Za ovaj kratak period smo lepo proširili listu dobavl-jača, ali i firmi koje od nas otku-pljuju materijal. Imamo velike ambicije... ”.

Hranislavova supruga Verica i ćerka Felon su se angažovale oko administrativnih poslova i komunikacije sa knjigovođom, koji je deo propratnih benificija koje su dobili preko Kancela-rije za inkluziju Roma. Naime, svakoj novoosnovanoj firmi Kancelarija za inkluziju Roma je obezbedila besplatne knjigovod-stvene usluge u prvih šest meseci poslovanja. „Jako je bitno da se papirologija jedne ovakve firme vodi kako treba. Ima dosta stvari u administraciji sa kojima smo

se prvi put susreli, ali srećom imali smo podršku knjigovođe koja nam pomaže oko svega. Sad već dosta toga možemo da radimo i sami”, dodaju dame iz porodice Mac.

Plan porodice Mac je da i dalje proširuju listu ljudi sa kojima sarađuju i da potpišu ugovore sa firmama kojima bi bili jedini kupci sirovina. „Voleli bi da vremenom moder-nizujemo opremu, možda kupimo i kamion, napravimo veći prostor za skladištenje sirovina. Ali otom-potom...”.

A na pitanje da li imaju neki savet za sve koji se odluče za otvaranje firmi sa subvencio-nisanim sredstvima, Hranislav optimistično završava: „Najbit-nije je da se na vreme izmiruju obaveze za poreze i dopri-nose. Nas je troje i iznos za takve obaveze, svakog prvog u mesecu nije mali. Teško je zara-diti svaki dinar... Ali, mi puno radimo. Ne znamo za posle-podnevni odmor, ne znamo za slobodan vikend, ali verujemo da će se sav naš trud u perspek-tivi isplatiti.”

Dragana Rajić

samozapošljavanje

Porodica Mac


čuvarI nacIJeUdruženje građana „Rromano drom” u Tornjošu, u opštini Senta, osnovano je 2007. godine.

Predsednica udruženja je Laura Roštaš, studentkinja Učiteljskog fakulteta na mađarskom nasta-vnom jeziku u Subotici.

Osnovni cilj udruženja je briga o školovanju dece romske nacionalnosti.

„Nismo zaboravili ni na doškolovavanje odraslih, kako bismo im omogućili da se lakše zapošljavaju” ističu u udruženju. U okviru konkursa „Druga šansa”, na kojem smo učestvovali u saradnji sa Nacio-nalnom službom za zapošlja-vanje, uključili smo 20 odra-slih osoba iz Tornjoša, imamo 2 učenika, koja su sad u okviru programa nastavili školovanje na smeru automehaničar”.

Udruženje „Rromano drom” stalno je angažvano u očuvanju nacionalne kulture, jezika i običaja. „Znamo koliko je bitno da deca govore maternji jezik, a pošto u predškolskoj i školskoj nastavi koristimo mađarski jezik, u vannasta-vnom programu vodimo brigu o očuvanju jezika i kulturne baštine naše zajednice”, kaže Laura Roštaš. Neguje se i tradicionalni ples Roma, kao i indijski i trbušni ples, formi-rane su dve plesne grupe. Mlađi ansambl čini sedam članova od 9 do 16 godina, a stariji 10 članova, od 18 do 27 godina. „Nije bilo lako steći poverenje uže i šire zajednice u kojoj

živimo, ali uz mukotrpan i dosledan rad uspeli smo da nas upoznaju i priznaju. Pokazatelj tog uspeha je i romski akcioni plan, zahvaljujući kojem Opština svake godine izdvaja finansijska sredstva za romsku populaciju. Imamo vrlo dobru saradnju sa Centrom za soci-jalni rad, sa Zavodom za zapo-šljavanje, sa lokalnom samo-upravom”, priča predsednica udruženja.

Laura Roštaš zaposlena je u predškolskoj ustanovi. Zahval-jujući tome što radi u vrtiću, odlično sarađuje sa roditeljima, koji redovno dovode decu u vrtić i učestvuju u svim akti-vnostima, pa je i socijalizacija dece brža i lakša, ima sve više uspešne dece romske nacional-nosti. Izuzetne uspehe mali-šani su ostvarili na Opštinskom takmičenju u prepričavanju bajki, održanom u Senti, i na Izložbi dečijih likovnih radova povodom Međunarodnog dana porodice (15. maja, u Novom

Sadu) na temu „Sestru i brata želim”.

U osnovnoj školi redovno se nabavljaju udžbenici i sveske za romsku decu, a Laura i njima stoji na raspolaganju i uvek mogu da joj se obrate za pomoć.

Pripadnici zajednice koji pohađaju srednju školu u opšti-nama: Senta, Subotica, Kanjiža, Kikinda, Novi Kneževac i Čoka, dobijaju stipendiju uz Laurin nadzor. Na tu dužnost ju je imenovalo Ministartsvo prosvete, na predlog Kancela-rije za inkluziju Roma .

I kulturne manifestacije organizuju povodom praznika, a održavaju i tradiciju romskog bala. U saradnji sa svima kojima je u interesu briga o romskoj zajednici, uspešno učestvuju na konkursima prema lokalnoj samoupravi i prema Mađarskoj, kažu u udruženju „Rromano drom”.

Zita Farkaš

nvO

Laura Roštaš sa romskom decom

Foto

: Iz

arhi

ve N

VO

Foto

: Iz

arhi

ve N

VO


ZavOd Za sOCijalnu ZaŠTiTu u kOnTeksTu Novog zakoNa o socijalNoj zaštiti

Zakon o socijalnoj zaštiti usvojen aprila 2011. godine obezbeðuje mehanizme za proširenje pomoœi siromašnima, kroz veœe iznose transfera i poveœanje broja korisnika. Zakonom se ureðuju: prava, vrste usluga, ustanove i pruþaoce usluga, korisniæke grupe, mehanizmi za kontrolu kvaliteta, nadleþnosti u osnivanju i finansiranju i sl.

Socijalna zaštita

Zakon o socijalnoj zaštiti uvodi niz novina u oblast novæanih naknada. Tako œe programima novæane soci-jalne pomoœi biti obuhvaœen veœi broj siromašnih, sa veœim iznosima pomoœi za višeælane porodice, porodice u kojima su svi ælanovi nesposobni za rad, jednoroditeljske porodice itd.

Zakon istiæe proaktivnu ulogu korisnika - svako je duþan da se brine o obezbeði-vanju svojih potreba i uvodi se aktivacija korisnika naknada. Izmene u sferi novæanih naknada omoguœavaju dalje unapreðenje adekvatnosti iznosa pomoœi, poboljšanje targetiranosti u smislu iskljuæivanja iz prava onih koji nisu siromašni i u smislu ukljuæivanja u programe pomoœi svih onih koji su ugroþeni. Cilj izmena u oblasti novæanih naknada je i bolja zaštita siromašnih porodica sa decom.

U oblasti usluga Zakon o socijalnoj zaštiti donosi velike promene u institucio-nalnoj i regulativnoj sferi uvoðenje komore socijalne

zaštite, licenciranje struænih radnika i pruþalaca usluga, uvoðenje instituta javnih nabavki usluga, reformulisanje funkcija kontrole, struænog nadzora i inspekcije. U sferi usluga, znaæajan je prelazak sa koncepta prava na koncept usluga socijalne zaštite. Ova rešenja trebalo bi da omoguœe funkcionisanje sistema soci-jalne zaštite sa definisanim minimalnim standardima za pruþanje usluga, ravno-pravnim tretmanom drþavnih i nedrþavnih pruþalaca usluga i stavljanje naglaska na usluge u lokalnoj zajednici.

U oblasti finansiranja usluga najznaæajnija promena odnosi se na obavezivanje lokalnih samouprava da razvi-jaju i finansiraju usluge soci-jalne zaštite u lokalnoj sredini, kao i uvoðenje sistema javnih nabavki u oblast socijalnih usluga. Jedinice lokalne samouprave ovim Zakonom su dobile obaveze finansiranja: dnevnih usluga u zajednici, usluga podrške za samostalni þivot (osim usluge stanovanja uz podršku za osobe sa invalid-itetom), savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge, jednokratne pomoœi i inova-tivne usluge. Iz buxeta Repub-like, kao i do sada, finansiraœe se usluge smeštaja, a pred-viðeni su namenski transferi iz buxeta za finansiranje usluga u zajednici u nadleþnosti jedinica lokalne samouprave: (a) usluga

koje po ovom zakonu finansiraju jedinice lokalne samouprave, u manje razvijenim opštinama; (b) usluga u opštinama na æijoj teritoriji se nalaze ustanove za domski smeštaj u transfor-maciji, ukljuæujuœi i troškove transformacije ustanove; (v) inovativnih usluga i usluga socijalne zaštite od posebnog znaæaja za Republiku Srbiju.

Ove novine u Zakonu treba - ju da doprinesu ostvarivanju stateških ciljeva razvoja sistema socijalne zaštite tj. daljoj deinsti-tucionalizaciji i decentralizaciji sistema, razvojy usluga u zajed-nici, uspostavljanju meðure-sorne saradnje i na naciona-lnom i na lokalnom nivou, kao i uspostavljanju saradnje izmeðu javnog, civilnog i privatnog sektora. Sve promene, naravno, u cilju su poveœanja kvaliteta i efikasnosti usluga u skladu sa najboljim interesom korisnika.

Zakon o socijalnoj zaštiti doneo je promene u oblasti delatnosti Zavoda. Jedna od poverenih delatnosti Zavoda, nadzor nad struænim radom u ustanovama socijalne zaštite, koji je angaþovao veliki broj zaposlenih i bio jedna od domi-nantnih delatnosti, više nije u njegovoj nadleþnosti, veœ je ovaj posao ponovo poveren Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju.


Socijalna zaštita

Ostale delatnosti Zavoda na sliæan naæin kao i do sada definisane su i u novom Zakonu:

1) prati kvalitet struænog rada i usluga u ustanovama socijalne zaštite;

2) pruþa struænu podršku radi unapreðenja struænog rada i usluga socijalne zaštite;

3) istraþuje socijalne pojave i probleme, delatnost i efekte socijalne zaštite, izraðuje analize i izveštaje u oblasti socijalne zaštite i predlaþe mere za njeno unapreðenje;

4) razvija sistem kvaliteta u socijalnoj zaštiti, koordinira razvoj standarda usluga i pred-laþe unapreðenje postojeœih i uvoðenje novih standarda;

5) razvija i realizuje modele supervizijske podrške u ustanovama socijalne zaštite i kod pruþalaca usluga socijalne zaštite;

6) predlaþe plan razvoja kadrova s planom prioritetnih programa obuke u socijalnoj zaštiti ministarstvu nadleþnom za socijalnu zaštitu;

7) razvija baze podataka od znaæaja za sistem socijalne zaštite;

8) uæestvuje u izradi, sprovoðenju, praœenju i oceni efekata primene strategija, akcionih planova, zakona i drugih propisa koje se odnose na razvoj delatnosti socijalne zaštite;

9) inicira i uæestvuje u kreiranju i uvoðenju inovacija u sistem socijalne zaštite;

10) organizuje i uæestvuje u struænom usavršavanju i obuæavanju struænih radnika i sara-dnika;

11) saæinjava i publikuje monografije, æasopise i zbornike radova, struæne priruænike, vodiæe, informatore, studije i primere dobre prakse;

12) inicira, uæestvuje i organizuje nauæne i struæne skupove i saraðuje s domaœim i meðunarodnim organizacijama;

13) informiše struænu i širu javnost o sprovoðenju socijalne zaštite, ukazuje na potrebe i probleme korisnika, a posebno korisnika iz osetljivih društvenih grupa;

14) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisima o socijalnoj zaštiti.

U narednom broju slede informacije o konkretnim planovima Pokrajinskog zavoda za soci-jalnu zaštitu za naredne æetiri godine.

Ivana Koprivica


Zdravstvo

SaKuPLJačI SeKundarnIH SIrovInaNa Osnivačkoj skupštini u Novom Sadu osnovan je Sindikat sakupljača sekundarnih sirovina.

Zadatak ovog Sindikata je poboljšanje radnog statusa sakupljača kao i regulisanje penzionog i zdravstvenog osiguranja. Cilj im je i dobijanje osnovnog alata za rad kao što su rukavice i maske. U Vojvođanskoj prestonici se ovim poslom bavi između 700 i 1500 ljudi. Nadamo se da će sindikat pomoći ovim vrednim ljudima da im se poboljšaju svi aspekti njihovih života.

Sakupljači sekundarnih sirovina se bave jednim od najmarginalizovanijih zani-manja koja u našoj zemlji postoje. Pretraga kontejnera, okoline fabrika, nehigijenski i teški uslovi za rad, povrede i infekcije – sve je to karakte-ristično za sakupljanje sekun-darnih sirovina.

Postavlja se pitanje zašto se ljudi bave tim poslom. Odgovor na to nije nimalo jednostavan. Činjenica je da nemaju drugog izbora, da je to posao koji obezbeđuje egzistenciju i radeći oni nisu na teretu države, ali im ipak treba obezbediti humane uslove za rad.

Za ovaj posao romska populacija ne štedi nikog, rade svi, kako odrasli tako i deca, muškarci i žene. Iako je trgo-vina sekundarnim sirovinama profitabilno zanimanje, sakupl-jači se svrstavaju među najsiro-mašnije stanovnike. Sakupljači učestvuju u sakupljanju 70% sirovina.

Nameće se pitanje: da li se uopšte sakupljanje sekundarnih sirovina može nazvati poslom, jer nosi sa sobom određene rizike i ne baš veliku zaradu, i pri tom sakupljači ne dobijaju nikakvu potvrdu od društva. Dve trećine sakupljača je bez ikakvog obrazovanja ili ima samo nekoliko razreda osnovne škole, a tek jedna trećina ima završenu osnovnu školu. Domaćinstva u kojima žive su skromna i trošna. Svaka druga

kuća ima kuhinju, a tek svaka treća kupatilo. Porodice su više-člane, a često i više generacija živi pod istim krovom.

Sakupljanjem se bave Romi i neromi. Većina njih se ovim poslom bavi nekoliko godina, a neki provedu ceo svoj životni vek na ovaj način. Problemima sa kojima se sakupljači susreću nije se pridavalo puno značaja. Loše zdravstveno stanje, neko-rišćenje zdravstvene zaštite, „bolest prljavih ruku” - samo su neki od njih.

Česti zdravstveni problemi pri ovom poslu su povređivanja: najviše ogrebotina, posekotina, manje dubokih ubodnih rana i infekcija kao što su čirevi. Stalnog lekara ima svega 26% njih, a na pregled nije išlo više od 50% više od godinu dana. Po istraživanju koje je rađeno u opštini Subotica za projekat „Unapređenje zdravlja saku-pljača sekundarnih sirovina u Subotici”, svaki peti sakupljač sekundarnih sirovina imao je u godinu dana više od deset povreda, svaki treći do deset povreda; česte su i povrede članova porodice zbog sekun-darnih sirovina u dvorištu (oko 30% makar jednu povredu), a dijareje je imala bar jedna trećina.

Iz ovih podataka se vidi da je veoma bitna zdravstvena zaštita sakupljača u toku rada i poznavanje načina kako se zaštititi od povreda. Koliko su oni bitan deo zajednice i koliko

u stvari doprinose društvu, većina nas nije ni svesna.

Sakupljač plastike iz velikog rita

Redakcija mesečnika je pričala sa Osmanom Ramizom, stanovnikom Velikog rita, romskog naselja u blizini Novog Sada. Otac je troje dece. On se bavi sakupljanjem plastike. Plastiku dobija od ljudi koji su primarni sakupl-jači, to jest koji idu na teren i sakupljaju plastični materijal iz kontejnera, blizu neke firme ili fabrike. Proces je sledeći - odlazi kod njih kući i otkupl-juje plastiku, koju onda odlaže u zadnje dvorište svoje kuće. Nedeljno otkupljuje tri kamiona (kamion može da nosi od 300kg do 1500 kg) samo iz Velikog Rita. Otkupljuje još i iz Bangla-deša, Adica, iz Bačkog Jarka, sa Detelinare, zatim dovozi do svoje kuće i sortira materijal. U Velikom ritu se ljudi bave još i sakupljanjem metala, stakla i kartona. Među samim sakuplja-čima nema konkurencije. Svi se već dugi niz godina bave ovim poslom, poznaju se, stekli su poverenje jedni u druge, tako da svako obavlja svoj deo posla.

Ramiz plastiku sortira po vrstama, već zna iz iskustva koja je koji tip. Na taj način odvaja i metal, koji se može naći među plastikom. Tako sortiran mate-rijal odvozi svojim kamionetom do Stare Pazove, gde se nalazi


mlin za plastiku (ne poseduje mlin, iako bi mu to u mnogo čemu olakšalo posao, ali cena je od 3.500 do 4.000 €). Za rad na mlinu odvaja još 10-20% svoje zarade. Prvo se plastika opere, ako je prljava, pa se ubacuje u mlin za granuliranje. Granulati raznih vrsta plastika se zatim pakuju u džakove i prepro-daju otkupljačima iz Pazove. Od takvih granula plastike se prave plastični predmeti kao što su kante za cement, boje... Pre par godina se moglo više zaraditi, kada su imali izvora sekundarnih sirovina, a danas se manje skupi materijala. „Pre su mi primarni sakupljači predavali po 300 kg odjednom, sada je to samo 100 kg”, kaže naš sagovornik. Proces prerade plastike nastavlja cirkularom da bi rasparčao plastiku. Tako radi već 15 godina. Nije imao isku-stva u radu sa cirkularom, ali je naučio, kako kaže, sve se nauči, ako je potrebno. Nije imao veće probleme sa cirkularom, ponekad po koja blaža pose-kotina (ima na dlanu ožiljke). Inače sin koji ima 19 godina radi sa njim, ali mu Ramiz ne dozvoljava da radi za ovom mašinom. Uvek radi sam na cirkularu. Plastiku zatim odlaže u dvorište. Deci ne dozvoljava

da se približe sirovini.Ramiz nije imao zdra-

vstvenih problema zbog priku-pljanja. U Velikom ritu i sami primarni sakupljači imaju malo zdravstvenih problema, koji su direktna posledica sakupljanja. Pretežno su to ogrebotine ili posekotine.

Infekcija nije bilo, ni kožnih, ni crevnih. On ne saku-plja sirovine iz kontejnera, već samo prima plastiku od primarnih sakupljača. Plastika koju dobija je relativno čista, ali uvek pazi sa materijalom i pere često ruke, pogotovo kada ulazi u kuću. Kuća mu je veoma čista.

Bilo da se sirovine direktno sakupljaju ili da se primaju od direktnih sakupljača sirovina, u razgovoru sa gospodinom Ramizom smo saznali šta je to bitno da se učini, a da ovaj posao ne predstavlja rizik po zdravlje sakupljača i njihove porodice. Mora se obratiti pažnja kako se sakuplja: pažl-jivo da se ne bi povredio, sa zaštitnim rukavicama, ukoliko je u pitanju metal ili staklo. Materijal se odlaže na mesto koje je malo udaljeno od same kuće sakupljača, koje bi trebalo da je ograđeno, kako deca ne bi dolazila u direktan kontakt sa

materijalom. Naravno, idealno bi bilo da je odlaganje otpada na većoj udaljenosti od samog naselja. Deci se ne sme dozvo-liti da se igraju sa sirovinama. Ruke treba oprati posle rada i eventualno oprati i sirovine, ukoliko predstavljaju opasnost po zdravlje. Ako se materijal rastavlja na manje delove, treba to pažljivo raditi, sa sečivom koje je primereno za mate-rijal, i to treba da radi neko ko već ima iskustva sa mašinom. Ramiz se pridržava ovih samo-ukih pravila, i zahvaljujući tome, nema problema sa povre-đivanjem.

Nisu samo zdravstveni problemi ti sa kojima se saku-pljači sekundarnih sirovina susreću; često se vraćaju kući bez naplate, pošto kupci ponekad nisu u mogućnosti da ih na vreme isplate. Skromni kakvi jesu, ne preostaje im ništa drugo, nego da se pognutih glava, bez dinara u džepu vrate svojim porodicama. I tako u krug... Svaki dan isto: buđenje u cik zore i obilazak ulice, kvarta, a ponekad i celog grada i to bez ikakve adekvatne opreme, kako bi zaštitili sebe za vreme ovog surovog rada. Ugnjeta-vani od strane okoline, a da pri tom ljudi nisu ni svesni koliko su u stvari sakupljači korisni, ne odustaju, ali na žalost, to zanimanje nije prihvaćeno od strane sredine. Ugrožena su im osnovna ljudska prava.

U Vojvođanskoj prestonici se sakupljanjem sekundarnih sirovina bavi između 700 i 1.500 ljudi. Nadamo se da će sindikat pomoći ovim vrednim ljudima u tome da im se pobol-jšaju svi aspekti života.

Zita Farkaš

Zdravstvo

Sakupljanje sekundarnih sirovina u Velikom Ritu

Foto

: P. G

avril

ović


uspešni romiIntervju: Jelena Jovanović

prva rOmkinja ZapOslena u vladi Jelena Jovanović rođena je 1980. godine u Zemunu. Detinjstvo i mladost provela je u Staroj

Pazovi, u složnoj porodici – sa ocem, majkom, bratom i bakom. U kući se govorilo romskim jezikom. Oba roditelja su bila zaposlena. Otac je radio u fabrici „Lifam” u proizvodnji butan boca, a majka u „Dijani” kao čvorilja tepiha. Osim toga, u kući su proizvodili češljeve, što je donosilo dodatni prihod.

* Prisetite se detinjstva. „Živeli smo u komfornoj

kući, brat i ja smo imali svoje sobe. Išli smo na letovanja, ponekad i u inostranstvo. Moj brat i ja smo najviše vremena provodili sa bakom, ona je u nama razvila ljubav prema romskoj tradiciji. Moja baka je rano ostala bez muža, ali je svojim požrtvovanim radom uspela da iškoluje mog oca i strica. Moj stric je bio jedan od prvih ekonomista Roma koji je sve do penzije radio u lokalnoj samoupravi. Živeli smo okruženi Romima i Slovacima, i u detinj-stvu sam govorila i slovački. Rano sam izgubila oca. Kada sam imala osam godina, moj otac se razboleo i vrlo brzo umro. To mi je bio veliki gubitak, jer sam bila jako vezana za njega. Ali, uz majku, brata i baku, ipak sam imala srećno detinjstvo”, seća se Jelena.

* Kada ste upisali studije, počeli ste da se bavite civilnim aktivizmom, čemu i danas posve-ćujete svoje slobodno vreme. Da li je zbog toga Vaš privatni život bio na gubitku?

„Nakon zapošljavanja u Pokrajinskom sekretarijatu za propise, upravu i nacionalne zajednice zasnovala sam poro-dicu i preselila se u Novi Sad, gde i danas živim sa suprugom Tiborom i šestogodišnjim sinom Davidom. ”

* Kako je teklo Vaše obra-zovanje?

„Osnovno obrazovanje počelo je u slovačkoj školi Janko Čmelik, u srpskom odeljenju. Ta škola je bila bliža mojoj kući, pa su me tu roditelji upisali. Imala sam strogu učiteljicu. U početku sam se nje bojala, ali me je upravo to podstaklo da više učim. Peti razred sam pohađala

u Surčinu u Osnovnoj školi 22. oktobar, jer je moja majka otišla u inostranstvo da radi, a brat bio u vojsci, pa je o meni brinula majčina majka. Od šestog do osmog razreda se školujem opet u Staroj Pazovi, ali sada u školi Boško Palkovljević - Pinki.

U Staroj Pazovi sam završila i srednju Ekonomsko-trgovačku školu Vuk Karadžić. Mislila sam da ću po završetku srednje škole da se zaposlim kako bih i ja doprinela egzistenciji porodice, ali dogodila se jedna srećna okolnost koja me je usmerila na dalje školovanje. U biblio-teci Dositej Obradović u Staroj Pazovi, povodom obeležavanja Svetskog dana Roma gosto-vali su pokojni Trifun Dimić i Petar Nikolić, koji su govorili o značaju obrazovanja Roma. Oni su me podstakli, kao i dvojicu mojih drugova, da upišemo studije. Zaposlila sam se u igra-onici u Staroj Pazovi da bih zaradila novac za školovanje u Novom Sadu. Upisala sam Višu poslovnu školu, odsek mena-džment proizvodno-poslovnog sistema. Kada sam položila prijemni, pozvala me je prof. dr Svenka Savić i mislim da je taj poziv zagarantovao moje uspešno studiranje. Pozvala me je na seminar Ogledi u demo-kratiji, gde sam upoznala druge mlade Romkinje studentkinje. Prof. dr Svenka Savić je vodila mentorski program za Romkinje studenktinje. Kroz taj program,

Jelena Jovanović (levo)

Foto

: Iz

arhi

ve Je

lene

Jova

novi

ć


osim mentorske podrške, ona nam je obezbeđivala i literaturu za školovanje, mesečnu auto-busku kartu, džeparac, i uklju-čivala nas u volonterske civilne aktivnosti. Profesorka nam je obezbeđivala sve, na nama je bilo samo da učimo, što smo i radile, i ja sam uspešno završila Višu poslovnu školu”.

* Saznali smo da ste uvek bili dobra učenica, uvek vredni i odgovorni. Da li ste na svom putu obrazovanja imali prepreka?

„Nisam, međutim, sećam se, na samom početku školovanja, imala sam jedan period strašne nelagode što sam Romkinja. Ne mogu sebi da objasnim zašto sam se tako osećala. U kući smo uvek poštovali romsku tradiciju, pričali romskim jezikom, družili se sa Romima. Jako sam patila zbog toga i mislim da svako dete na početku školovanja prođe kroz jedan period patnje zato što je romske nacionalnosti. Srećom, to me je brzo prošlo, i već od petog razreda svesno i ponosno ističem svoju romsku pripadnost.”

* Ko Vam je bio najveća podrška?

„Tokom osnovne i srednje škole podršku su mi pružali majka i brat, a na višoj školi veliku podršku imala sam i od prof. dr Svenke Savić i Petra Nikolića.”

* Romska intelektualna elita je cilj kojim teže mladi Romi koji se obrazuju, da li je za Vas to podsticaj ili teret?

„Za mene je svakako bio podsticaj da postanem deo romske intelektualne elite, a sada je to za mene jedna velika odgo-vornost. Trudim se da budem

identifikacioni model mladim Romkinjama, i motivišem ih da se i one školuju.”

* Da li je devojka Romkinja u težem položaju u odnosu na mladića Roma tokom obrazo-vanja, ako jeste, zašto?

„Ja mislim da jeste. Od Romkinja se u porodici očekuje da budu majke i supruge, a ne poslovne žene, koje će doprino-siti izdržavanju porodice i vrlo retko se u krugu porodice i zajed-nice podstiču na obrazovanje, posebno na srednje i visoko. Sa dečacima Romima je sasvim drugačije. Oni imaju podršku porodice. Ja sam imala sreće da je moja porodica obrazovana, i da je podjednako podsticala i moje i bratovljevo obrazovanje, ali, u mnogim romskim porodi-cama, nažalost, to nije slučaj.”

* Koliko ste radili sa studen-tima Romima i na kojim projek-tima, kakvi su Vaši utisci?

„Za moje obrazovanje veliki značaj je imao mentorski rad koji sam prošla sa prof. dr Svenkom Savić, i mislim da me je upravo to iskustvo opredelilo da se i ja posvetim radu za druge. Od 1999. godine do danas aktivno radim na unapređenju položaja Romkinja i Roma, praktično u svim oblastima. Sa svojim saradnicama, Marijom Alek-sandrović, Veronikom Mitro i drugima, u okviru udruženja Istraživači Romi pokrećemo i realizujemo različite programe.

Izdvojila bih samo neke:Dokumentarni film Uspešne

Romkinje, u kojem sam koau-torka sa Veronikom Mitro, reali-zovan je uz podršku Romskog programa za kulturu Instituta za otvoreno društvo u Budimpešti, Pokrajinskog zavoda za ranovo-

pravnost polova, Romske redak-cije RTV Vojvodine i Ženskog fonda Rekonstrukcija. Film doprinosi razbijanju predrasuda prema Romkinjama promovišući nestereotipne i pozitivne slike Romkinja koje žive u Vojvo-dini, a koje pripadaju različitim romskim grupama. Film sadrži kratki uvodni deo o položaju Romkinja u Vojvodini; prikaze osam Romkinja iz različitih mesta (Beočin, Čurug, Žabalj, Sombor, Vajska, Kovin, Deronje i Stara Pazova), koje govore različite varijetete romskog jezika i različitih su profesija; i zavšni deo o sprovođenju Dekade Roma u Srbiji. Filmom Uspešne Romkinje prikazujemo javnosti da među Romkinjama koje žive u Vojvodini ima obra-zovanih i uspešnih žena koje mogu biti identifikacioni model za mlade Romkinje iz svake od jezičnih zajednica u Vojvodini

Program mentorskog rada sa Romkinjama srednjoškol-kama medicinskog usmerenja za grupu od četiri Romkinje koje su upisane u medicinsku školu u Novom Sadu i Vršcu. Od aprila prošle godine volonterski radim na tom programu. On podrazu-meva pomoć u konkurisanju za stipendije, nalaženje smeštaja, rad sa roditeljima, koje moti-višemo da svoju decu zadrže u školi, obezbeđivanje privatnih časova, obezbeđivanje udžbe-nika i slično.

Program podrške studen-tima Romima i Romkinjama - Jedna od kontinuiranih akti-vnosti Istraživača Roma je informisanje Roma i Romkinja u srednjim školama o moguć-nostima za dalje školovanje. Organizujemo tribine i radionice u opštinama na kojima informi-šemo o mogućnosti upisa na

uspešni romi


fakultete, dobijanja stipendija i smeštaja u studentske domove.

* Koja su Vaša konkretna zaduženja u Pokrajinskom sekre-tarijatu za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice?

„Zaposlena sam na radnom mestu više saradnice za pisanje projekata u oblasti nacionalnih manjina. Moja zaduženja su da pratim ostvarivanje ljudskih prava Roma u AP Vojvodini; da pratim stanje romske zajednice i predlažem mere za zaštitu i unapređivanje ostvarivanja tih prava; pripremam i sprovodim projekte u oblasti kulture, obra-zovanja, informisanja, službene upotrebe jezika i pisma, održa-vanja međunarodnih veza i drugih oblasti značajnih za ostvarivanje prava romske nacionalne zajednice, kao i za očuvanje i negovanje međuna-cionalne tolerancije; sarađujem sa organima nadležnim za oblast prava romske nacionalne zajed-nice; sarađujem sa pokrajinskim organima uprave i organima jedi-nica lokalne samouprave; sara-đujem, savetujem i pomažem romske društvene organizacije i

udruženja građana, sarađujem sa Romskim nacionalnim savetom i naučnim i drugim instituci-jama koje se bave izučavanjem i praćenjem ostvarivanja prava romske nacionalne zajednice.

* Šta za romsku popula-ciju znači to što ste Vi zaposleni tamo?

„Ja sam prva Romkinja koja je dobila zaposlenje u Vladi Vojvodine i mislim da je to značajno za romsku zajed-nicu, jer pokazuje da i Romi i Romkinje mogu da se zaposle u vladinoj instituciji. Pored toga, verujem da upravo činjenica da sam Romkinja, ohrabruje romsku zajednicu, kako poje-dince, tako i romska udruženja građana, da se u velikom broju obraćaju Sekretarijatu sa svojim problemima i predlozima. Isto tako, mislim da sam svojim radom i trudom pokazala da Romkinja sasvim dobro može da obavlja odgovoran posao i u pravom svetlu predstavljam romsku zajednicu.”

* Šta za Vas znači to što se zaposleni u Vladi Vojvodine?

„Kada sam dobila ponudu za posao od tadašnjeg pokrajin-skog sekretara Tamaša Korheca, nisam bila svesna značaja toga. Sećam se samo da se veoma radovao moj šef, pomoćnik u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, upravu i nacio-nalne zajednice Janoš Oros. Velika je sreća imati za rukovo-dioca tako divnog i plemenitog čoveka koji je uvek spreman da pruži podršku i predusretljive kolege i pretpostavljene koji me prihvataju i podstiču u radu i usavršavanju. Ponosna sam što sam deo ovog kolektiva.”

* Kako izgleda jedan Vaš radni dan?

„Moj radni dan počinje u 8 sati u kancelariji. Do 10 sati se bavim dokumentacijom, čitam izveštaje, dopise i slično. Od 10 do 12 sati najčešće imam sastanke sa pretpostavljenima, kolegama ili predstavnicima drugih institucija. Od 12 do 16 sati primam stranke. Često imam sastanke u opštinama, obilazim romska naselja, romska udruženja građana, odlazim na konferencije, seminare u zemlji i inostranstvu.”

* Vaša poruka mladim Romima koji se trenutno obra-zuju?

„Završiću ovaj razgovor rečima pokojnog Trifuna Dimića da je obrazovanje najbolji put ka boljem životu Roma. Bez obra-zovanja, negovanja romskog jezika, običaja i tradicije iden-titet se gubi.”

Snežana Dimić

uspešni romi

Jelena na proslavi Svetskog dana Roma

Foto

: Iz

arhi

ve Je

lene

Jova

novi

ć

uvodna reč 15/srpski.pdfdekada roma u ap vojvodini 3 tema broja: zanat u ruke 10 firmi čiji su...

Documents