RIDIGER SМIТ

UVODUGRCKE DIJALEKTE

Prevela s nemackog SANDRA SCEPANOYIC

IZDAVACKA KNJlZARNICA ZORANA STOJANOVICA SREMSКl КARLOVCI' NOVI SAD

Biblioteka ELEMENТI

61

R1DIGER SMIT

UVODUGRCKE DIJALEKTE

Prevela s nemackog SANDRA SCEPANOVIC

IZDAVACКA KNJIZARNICA Z ORANA STOJANOVICA SREMSКI КARLOVCI • NOVI SAD

2005

Naslov originala RLidiger Schmitt, Einfuhrung in die griechischen Dialekte, Wissenschaftliche

Buchge sellschaft, Darmstadt 1977, 1991'.

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад

811.14'282

ШМИТ, Ридигер Uvod u grcke dijalekte / Ridiger Smit ; preve1a s nemackog Sandra

Scepanovic. - Sremski Kar10vci ; Novi Sad ; Izdavacka knjiZamica Zorana Stojanovica, 2005 (Novi Sad : Buducnost). - 252 str. : ilustr. ; 18 ст. - (Biblioteka E1ementi ; 61)

Prevod dela: Einfiihrung јп die griechischen DiaIekte / Riidiger Schmitt. - Tiraz 1000. -BibIiografija. - Registri. ISBN 86-7543-100-7

а) Грчки језик - Дијалекти

COВISS.SR-ID 206094855

PREDGOVOR

Izucavanje grckih dijalekata ima тасај za �irok krug strucnjaka koji se Ьауе klasicnom starinom: za istoricare grckog jezika i indoevropeiste, jer dijalekti mogu da im pruZe prva uputstva za tacno odredenje porekla nekog ОЫј­ka i njegovih mogucih srodnika; zatim za klasicne tilologe, ukoliko se Ьауе neatickim pesnicima i piscima, odnosno razlicitim dorskim, jonskim i eolskim knjiZevnim narecji­mа, ili paZnju poklanjaju istoriji grckog jezika, koja je tako tesno роуеzanа sa istorijom helenske knjiZevnosti; za isto­ricare starog veka, takode, buduci da su oni, u pogledu pro­stranih geografskih odnosno tematskih podrucja i dugih vremenskih razdoblja kojima se Ьауе, а za koje nedostaju knjiZevni izvori, cesto upuceni па originalne drevne ерј­grafske ili numizmaticke izvore pisane lokalnim narecjima, ali i zbog toga �to se u dijalektima ogledaju istorijat i medusobni odnosi grckih plemena; najzad, i za epigratica­re, numizmaticare i papirologe u tumacenju njihovih nala­za. Уес duze vreme postoji osetan nedostatak saZetih, uvodnih studija о grckim dijalektima, narocito takvih koje Ы pocetnicima i onima koji nisu strucnjaci za jezik pruzile prve, kratke informacije о izvorima i pomocnim stredstvi-

5

та, cinjenicama i problemima u predaji grckih dijalekata. Оуај » Uvod« - а knjiga је tako zarnisljena - obra6a se, sto­ga, upravo pomenutoj grupi korisnika, preteZno, dakle, kla­siCnim filolozima i istoricarima starog veka.

Ovakvo odredenje namene dela odrazilo se, razumlji­уо, kako neposredno па izgled knjige u celini, tako i па ra­spored materijala u pojedinostima: ovde se ne radi о novim saznanjima, уе6 о prvom saietom i pregledno uoblice­пот, jasno-pouzdanom vodicu, koji odvaja bitno od тanје vaZnog, tacnije nudi mnogo podataka umesto таlо роlетј­ke, i posebno izdvaja ono sto је provereno iz оЫlја literatu­re о grckim dijalektima i njihovim izvorima. Sto se tice rasporeda grade, па raspolaganju su Ыlе dve mogu6nosti, kako se to razgovetno vidi iz uobicajenog sklopa postoje6ih starijih prikaza grckih dijalekata: ili, strogo odvojivsi роје­dinacne dijalekte, svaki tretirati kao celinu za sebe i tako slagati jedan do drugog komadi6e dijalekatske stvamosti, kao sto је to narocito slucaj u prirucniku Handbuch der griechischen Dialekte Alberta ТитЬа (Alber t ТЬитЬ), ili, pak, pojedine jezicke fenomene pratiti kroz sve dijalekte, dakle donekle u skladu sa njihovim geografskim prostira­njem - modema dijalektologija је u svom najekstremnijem vidu to smatrala jedino stvamim i potpuno је porekla posto­јanје dijalekata - i zatim dati jednu opstu sliku tih jezickih ројауа, svojevrstan presek kroz dija.ekte. Najznacajniji pri­rucnik napisan па оуај nacin Ыlа Ы svakako knjiga Greek Dialects Karla D. Baka (Carl D. Buck). Altemativa je Ыlа, dakle, ili napraviti mozaik grckih dgalekata slaganjem ka­micaka jednog do drugog, ili pak stvoriti viseslojnu opstu sliku preklapanjem pojedinacnih, SliC:lO postupku kod razno­Ьојnе stampe. Оуај poslednji nасјn izlaganja п е Ь i za re­zultat imao celoviti prikaz grckih d i ј а 1 е k а t а, уе6 jednu uporednu g r а т а t i k u grckih narecja, koja se nе Ы mnogo razlikovala od neke opste istorijsko-uporedne gramatike

6

grckog jezika i prakticno Ы se obracala iskljucivo strucnja­cima za jezik. Posto Ы to bilo u suprotnosti sa pravom па­mепоm ove knjige, ispostavilo se gotovo samo od sebe da u оЬш dolazi jedino prvi nacin izlaganja, koji je usmeren vise istorijsko-filoloski, а manје lingvisticki. Svaki dyalekat se, dakle, (и IV poglavUu) opisuje pojedinacno i tako se јеdnа do druge njzи zasebne gramaticke skice, koje prufaju celo­vitu sliku pojedinih dijalekata i njihovih osobina. Odabrani postupak, koji, naravno, ponekad navodi па ponavUanje, moze - tako se barem mепј cini - svakom korisniku nesto da pruZi, а pre svega pocetnicima i onima koji nisu strucnja­сј, dok је drugi nacin izlaganja, vec па osnovu izabranog kriterijuma podele, zanimljiv prvenstveno strucnjacima za jezik, а опоm korisniku koji trazi brz nauk о bitnim osobi­пата jednog narecja moze besumnje premalo da ponudi.

Navedena razmatranja пито su vodila odluci da se kao uzor za ovaj »Uvod« izabere Tumbov »Prirucnik«. Njegova па bitno ogranicena, а ipak potpuna dokumenta­суа zajedno sa iscrpnim bibliografskim podacima, zatim pravilno usmeravajuca preglednost i paZljivo odmeren sud jednodu§no su hvaUeni, а u tom prirucniku mogu se naCi i podaci о potvrdama pojedinih dyalekatskih oblika. Upravo u ovom poslednjem ја sam pokusao da nadmasim ТитЬа, odnosno njegove epigone Emsta Кikersa (Emst Кieckers) i Antona Serera (Anton Scherer), tako §to sam dosledno, sto је moguce iscrpnije, naveo mesta potvrde, kako bih korisni­ku pruzio priliku da ih pregleda. Nastojao sam, iz prakticnih razloga, da to ро mogucstvu budu potvrde iz sigumo najra­sporostranjenije zbirke grckih dijalekatskih tekstova, iz Ка­uerovog (Cauer) Delectusa (skracenica: D), koji je preradio Eduard Svicer (Schwyzer). U samu ovu knjigu, iz razloga ogranicenosti prostora, пјје bilo moguce ukljuCiti i jedan iz­bor natpisa, kao dokumentaciju i radi lak§e upotrebljivosti, kako је to ucinjeno kod Baka. U pojedinim slucajevima

7

odustalo se i od oslanjanja па ТuтЬа: tako sam, па primer, vise nego ТumЬ, teziste stavio па svedocanstva lokalnih govora, а knjizevnu upotrebu dijalekata, bilo da se radi о Homerovom, Pindarovom ili Sapfmomjezikи, nisam in ех­[еnsо obradio, buduCi da опа и sebe иkljucuje raznovrsne posebne probleme. PrihvatajuCi predlog koji је јznео Valter Porcih (Walter Porzig) (и recenziji za ThumbIScherer, Gno­топ 32, 1960, 596), ја sam posle opisa pojedinih narecja dodao odeljak о grupisanju dijalekata (poglavlje У). Ovaj »Uvod«, dakle, nasuprot starijim prirucnicima, poku8ava da napreduje od manjeg ka vecem - od dijalekatske raz­novrsnosti do jedinstva koje јој је и osnovi. Da se рПkaz пе Ы suvise »rasplinuo«, ovde su za prakticno izvodenje posta­vljene granјсе, koje su navodile па to da se relativno јеdin­stvene celine, kao sto је recimo jonski dijalekat, obraduju jedinstveno, а пе da se dalje dele па zapadno-, centralno- i istocnojonski; и oblasti zapadnogrckih narecja pritom sam оЬiшпо sledio novu podelu Antonina Bartonjeka (Antonin Bartonek) и Classification ofthe West Greek Dialects.

Као i kod ТumЬа, и sredistu izlaganja, dakle и cetvr­tom poglavlju, nalaze se kratki nacrti pojedinacnih dijaleka­ta, razume se и vecoj meri sistematizovani nego tamo. Naime, svaka od ovih dijalekatskih skica podeljena je и се­tiri odeljka, koji su oznaceni velikim slovima: L = Lite­ratura (о odgovarajucem шјщеktи), Iz = Izvori, Is = Istorija, 0= Obelezja dijalekta. Ove oznake sluze istovremeno Ьо­ljem snalaZenju иnuш pojedinih odeljaka i и knjizi kao celini. Spolja gledano, spram vecinom sliCno podeUenih poglavUa и Tumbovom prirucnikи, ovde је doslo do sadr­Zinskog pomeranja, utoliko 8tO su, и poredenju sa odeljcima L, Iz, Is, oni obelezeni sa О, dakle cisto lingvisticka razma­tranja, donekle и drugom planu. Oni se ogranicavaju па пе­ophodne podatke i uglavnom sadrZe опо 8tO је kao osnovna informacUa pretpostavka dalje diskusije о istoriji dijalekata

8

ili njihovom grupisanju. Nije potrebno obja.snjavati да је до ove razlike u »odтeravanju« pojedinih odeljaka doslo pre svega iz obzira prema »nestrucnim«, odnosno korisnicima koji se profesionalno ne bave jezikom. Autoru preostaje samo да se nada да се ovakav postupak naiCi па odobrava­nje. On je, inace, posebnu pamju posvetio navodenju sto је moguce bogatije bibliografske dokumentacije. Ogranice­nost prostora onemogucila је, doduse, da bibliografija род L Ьиде potpuna; imajuCi to u vidu, nastojalo se da se u L-odeljcima - izuzimajuCi literaturu koju је valjalo роmе­nuti па drugim mestima unutar odgovarajuce dijalekatske skice - navedu pre svega noviji i najnoviji radovi, koji оmо­gucavaju pristup starijim studijama; ро ovima je bilo dozvo­ljeno nesto snamije »kopati« vec i stoga sto se obuhvatni stariji radovi kao i odgovarajuCi odeljci, razumljivo, vec na­vode u merodavnim prirucnicima.

9

SPISAК SКRACENICA

1. Naslovi knjiga

Bartonek = А. Bartonek, Classification ofthe WestGreek Dialects at the Time about 350 В. С., AmsterdamlPra­gue 1972.

Bechtel I-Ш = F. Bechtel, Die griechischen Dialekte. I-Ш, Berlin 1921-24, 21963.

D = Dialectorum Graecarum ехетрlа epigraphica potio­ra (»Delectus inscriptionum Graecarum propter dia­lectum memorabilium« quem primum atque iterum ediderat Paulus Cauer editio tertia renovata). Edidit Eduardus Schwyzer, Leipzig 1923, Nachdruck нн­desheim 1960.

Debrunner/Scherer = А. Debrunner, Geschichte der grie­chischen Sprache. 11, 2. Aufl. von А. Scherer, Berlin 1969.

GDI = Sammlung der griechischen Dialekt-Inschriften. I-IV, Gбttiпgеп 1884-1915.

Harlow = R. В. Harl0W, Eine Dialektanalyse der koischen Asylieurkunden, рЫl. Diss. Zurich 1972.

Head2 = В. У. Head, Нistoria numorum. А Manual of Greek Numismatics, Oxford 21911.

11

Hoffmann Ј-Ш = о. Hoffmann, Die Griechischen Dia­lekte in ihrem historischen Zusammenhange. Ј-Ш, Gбttiпgеп 1891-98.

Hoffmann!Scherer = о. Hoffmann!A. Debrunner, Geschi­chte der griechischen Sprache. Ј, 4. Aufl. von А. Sche­rer, Berlin 1969.

IG = Jnscriptiones Graecae

Jeffery = L. Н. Jeffery, Тће Local Scripts of Archaic Greece, Oxford 1961.

Meister Ј-II = R. Meister, Die griechischen Dialekte auf Grundlage von Ahrens' Werk: » De Graecae linguae dialectis«. Ј-II, Gбttiпgеп 1882-89.

PMG = Poetae Melici Graeci. Edidit D. L. Page, Oxford 1962.

Schwyzer Ј-ЈУ = Е. Schwyzer, Griechische Grammatik auf der Grundlage von Karl Brugmanns Griechischer Grammatik. Ј-ЈУ, MUnchen 1939-71, Ј: 41968, II-Ш: 31966--68.

SylP = Sylloge inscriptionum Graecarum а Guile1mo Dit­tenbergero condita et aucta. Ј-ЈУ, Leipzig 31915-24, Nachdruck Hildesheim 1960.

ThumbIКieckers = А. ЈЪиrnЬ, Handbuch der griechi­schen Dialekte. Ј, 2. АиЛ. von Е. Кieckers, Heidelberg 1932.

Thumb/Scherer = А. Thumb, Handbuch der griechischen Dialekte. 11, 2. АиЛ. von А. Scherer, Heidelberg 1959.

АА AAHG

12

2. Spisak casopisa

= Archaologischer Anzeiger. Berlin = Anzeiger fur die Alterturnswissenschaft. Jn­

nsbruck

ABSA

АЕ AeR AHVL

АЈРЬ АО APAW

= Annual of the Brithish School at Athens. London

= 'АрхаLOл.ОУLlС� 'Еф"l]IA.ЕР(�. Athen = Atene е Roma. MessinaIFirenze = Humanistika Vetenskapssamfundet i Lund.

Arsberiittelse. Lund = American Joumal of Philology. Baltimore = Archiv Orientalni. Praha = Abhandlungen der PreuВischen Akademie

der Wissenschaften. Philosophisch-histori­sche Кlasse. Berlin

ArchClass = Archeologia Classica. Roma ASAA = Annuario della Scuola Archeologica de Ate-

ASNP

вв

ВСН ВICS

ВЈ

ВРЕС

BSL

BVSG

ne е delle Missioni Italiane in Oriente. Roma = АnnаН della Scuola Normale Superiore di

Pisa. Lettere, storia е filosofia. Firenze = Beitriige zur Kunde der indogermanischen

Sprachen. Gottingen = Bulletin de Correspondance Hellenique. Paris = Bulletin of the Institute of Classical Studies

of the University of London. London = Bonner Jahrblicher des Rheinischen Landes­

museums in Bonn und des Vereins von Al­tertumsfreunden im Rheinlande. Kevelaer

= Bollettino del Comitato per la preparazione della Edizione Nazionale dei Classici Greci е Latini. Roma

= Bulletin de la Societe de Linguistique de Ра­ris. Paris

= Berichte tiber die Verhandlungen der Ко­niglich Sachsischen Gesellschaft der Wis­senschaften zu Leipzig. Phil.-hist. Кlasse. Leipzig

13

ByzZ CPh CQ Eclas GGA Gl

= Byzantinische Zeitschrift. MUnchen = Classical Philol0gy. Chicago = The Classical Quarterly. London = Estudios Clasicos. Madrid = Gottingische Gelehrte Anzeigen. Gottingen = Glotta. Zeitschrift fiir griechische und lateini-

sche Sprache. Gottingen GR = Greece & Rome. Oxford HSPh = Harvard Studies in Classical Philology. Сат-

IF

JdS JНS JКF

JOAI

кz

Lg

bridge, Mass. = Indogermanische Forschungen. Zeitschrift

fiir Indogermanistik und allgemeine Sprach­wissenschaft. Berlin

= Јоиmаl des Savants. Paris = Тhe Јоитаl of Hellenic Studies. London = Jahrbuch fiir kleinasiatische Forschung. Hei­

delberg = Jahreshefte des Osterreichischen Archaologi­

schen Instituts. Wien = Zeitschrift fiir vergleichende Sprachforschung.

Gottingen = Language. Јоиmаl of Linguistic Society of

America. Baltimore МDAI-A = Mitteilungen des Deutschen Archaologischen

мн

Mn

MSL

Intstituts. Athenische Abteilung. Berlin = Museum Helveticum. Schweizerische Zeit­

schrift ftir klassische Altertumswissenschaft. Basel

= Mnemosyne. Bibliotheca Philologica Batava. Leiden

= Memoires де la Societe де Linguistique де Paris. Paris

NGGW = Nachrichten von der Gesellschaft der Wissen­schaften zu Gottingen. Philologisch-historische Кlasse. Gottingen

14

NJ

РР

I{А

I{AAN

IША

I{EG

I{FIC

IHL

= Neue Jahrbticher filr das klassische Altertum, Geschichte und deutsche Literatur. Leipzig

= La Parola del Passato. Rivista di studi antichi. Napoli

= Revue Archeologique. Paris = Rendiconti della Accademia di Archeologia,

Lettere е ВеНе Arti di Napoli. Napoli = Revue des Etudes Anciennes. BordeauxlParis = Revue des Etudes Grecques. Paris = Rivista di Filologia е di Istruzione Classica.

Torino = Rheinisches Museum filr Philologie. Frankfurt

а. М. = Rendiconti dell ' Instituto Lombardo di Scienze

е Lettere. Classe di lettere е scienze morali е storiche . Milano

IH'h = Revue de Philologie, de Litterature et d'Нi-stoire anciennes. Paris

SEG = Supplementum epigraphicum Graecum. Lug­duni Batavorum

Slo'FBU = Sbomik Praci Filosoficke Fakulty Bmenske University. Вmо

S(,LG = Studien zur griechischen und lateinischen Grammatik. Leipzig

SIFC = Studi Italiani di Filologia Classica. Firenze SMEA = Studi Micenei ed Egeo-anatolici. Roma SMG = Atti е Memorie della Societa Magna Grecia.

Roma SPA W = Sitzungsberichte der PreuВischen Akademie

der Wissenschaften. Phil.-hist. Кlasse. Berlin SSL = Studi е Saggi Linguistici. Pisa IАРА = Transactions and Proceedings oftl1e American

Philological Association. Ithaca, N. У.

15

II'S Transactions of the Philological Society. Ох-ford

uuA = Uppsala Universitets Arsskrift. Uppsala ZA = Ziva antika. Skopje ZFFUК = Zbornik Filozofickej Fakulty University Ко­

mеnsktЉо. Bratislava

16

1 GRCKI DIJALEKTI 1 NЛНОVI IZVORI

1. Uvod

Grcki jezik, koji је, kao sto је poznato, jedan saтostalni ogranak velike indoevropske jezicke ро­rodice, od pocetka pisane predaje u velikoj meri је dijalekatski podeljen, bas kao sto је i grcka zemlja па beskrajno raznovrstan nacin izdeljena planinama i morima. Za poznavanje ovih lokalnih narecja пај­dragoceniji izvor su nebrojeni natpisi (ир. odeljak 2), koji jasno ukazuju па to da se grcko govorno ро­drucje u ranijim vremenima delilo па razlicite, mа­пје ili vise ostro razgranicene dijalekatske oblasti. Aticki, govor Atine i пјепе blize okoline,je опај grc­ki koji se predaje u nasim skolama i zato пат od pocetka izgleda kao »norma«, dok ostali dijalekti od njega »odstupaju« (ukoliko se nase zanimanje uopste protegne do пјЉ). Ра ipak, aticki defacto predstavlja tek jedno malo »parce« dijalekatske karte Grcke i

2 Uvod u gr�ke dijalckte 17

prvobitno је Ыо samo ј е d а п pored mnogih drugih dijalekata, sve dok politicka i kultuma prevlast Atine nije i za nјеn govor izborila vodecu pozicUu . Siroko rasprostranjena predrasuda о »normativnom atickom« dovelaje (uostalom vec kod Rimljana) do jedne pot­риnо iskrivljene slike u proucavanju grckih dijale­kata, koj i su posmatrani u odnosu па aticki, umesto da se i ovaj postavi ravnopravno uz ostala narecja.

Sarenilu grcke dijalekatske karte narocito do­prinosi i ta okolnost daje svaki osobeni govor nekog grada ili podrucja bivao »presaden« u nove naseobi­nе prilikom grckih kolonizacija ranog doba. Tako је, па primer, dijalekat Korkire prakticno identican sa оnјm u Korintu, Korkirinoj matici. Isti је slucaj sa govorom Кirene u odnosu па onaj па Teri, а dijalekat Tarenta, koj i je, opet, bolje poznat jedino zahvalju­juci narecju njegove naseobine Herakleje, pokazuje vrlo tesne veze sa dijalektom Lakonije, odakle su, prema antickoj tradicij i, kolonisti dosli u Tarent. Zato је iz ovoga lako zakljuciti da narecja metropole i kolonije treba razmatrati zajedno (па primer kor­kirsko sa korintskim u IV 2 »saronski«), mada se iz toga nе sme izvesti pravilo, buduci daje istorija kat­kad proticala manје pravolinij ski i bila izlozena najrazlicitij im posebnim uticaj ima. Ovaj aspekt od­nosa izmedu kolonije i matice јо!; nikada nije оЬиЬ­vatno i sistematski izucavan; u odnose u kolonijama Velike Grcke (Magna Graecia) ирисије А. Pagliaro, IZ problema liguistico, Metropoli е colonie di Ма­gna Grecia. АШ del terzo convegno di studi sulla Magna Grecia, Napoli 1964, 87-111. Оnо па sta

18

ovakvi primeri ukazuju kao па »princip« delotvoran и istorijskom periodu, mora daje и istoj meri vazilo i и preistorij sko doba: tako, па primer, izvestaj i antic­ke tradicije о naselj avanju ostrva Кipra, koj i govore о dolasku sa Peloponeza (za pojedinosti ир. IV 1 3 Is), nalaze svoju potvrdu u bliskom podudaranju ki­parskog i arkadskog dijalekta.

Premoscavanje jaza izmedu оуљ brojnih роје­dinacnih lokalnih dijalekata pocelo је tek и heleni­sticko, а konacno se zavrsilo и rimsko doba, putem ujednacenog i opsteprihvacenog jezickog oblika, takozvanog kOini-diјаlеktа (КОLv'rl6Lал.ЕКtо�). Os­novu ovog dijalekta cini aticki, ali su njegovom for­miranju doprinela i ostala narecja, koja su, opet (sa jedinim izuzetkom lakonskog, ир. nize IV 6 Is), sa ројауоm ovog novog zaj ednickog jezika, poste­peno potiskivana iz upotrebe и jednom dugotrajnom procesu, koj i se od dijalekta do dijalekta razlikovao brzinom svog napredovanja . Prema tome, и istori­ji grckog jezika mogu se, ukupno gledano, razli­kovati dve ероће: starija, ероћа lokalnih dijalekata i mlada, ероћа opstegjezika, koja опи prvu smenjuje. Buduci da оуај proces zamene otpoCinje и IV у. pre Hr. - odlucujuca uloga и njemu pripada uvodenju jonskog alfabeta kao »jedinstvenog pisma« (ир. I1)­i da, s druge strane, stanje izvora dopusta da se mno­ga narecja bolje upoznaju tek и оуо »novije« doba (od 400. g.), za neke se dijalekte moze napisati jedino istorija nj ihove propasti . Ovi procesi cesto se ne daju lako propratiti putem pisanih izvora, jer se па osnovu natpisa mogu izvoditi tek posredni zakljucci о jeziku

1 9

kojim je narod stvarno govorio, а tu posebno ispiti­vanje u svakom pojedinom tekstu zahtevaju strani uti­caji, snaZno izraZeni lokal-konzervativizam ili slicne tendencije. Borba pojedinacnih dijalekata sa kojnom - delom i sa medustepenom u vidu razlicitih opste-re­gionalnih govora (pre svega па dorskom podrucju), koji su zatim i sami presli u kojnu - i dalji zivot роје­dinih narecja u helenisticko doba - u nekim slucaje­vima mogu se naci zabelezeni dokazi za to, па primer kod beotskog (up. IV 9 L Buttenwieser), tesalskog (up. IV 1 О L Fohlen) ili kritskog dijalekta (up. N 5 L Кieckers (2» - ovde пе mogu biti detaljnije razma­trani (najnoviji obuhvatan prikaz u DebrunnerlSche­rer 3 2-50), tim pre sto se ova problematika vise tice kojne nego samih dYalekata. Као ilustracija stvarnih odnosa u jednom odredenom trenutku (oko 200. g. pre Нr.) moze odlicno posluziti nekoliko natpisa iz Magnezije (Кет [up. IV 7 L] br. 18-84) koji pred­stavljaju odgovor razlicitih gradova na jedno magne­zijsko pitanje. Dok prvobitno jonski gradovi (kao па pr. Halkida), jednako kao i (razumljivo) novije па­seobine, pisu kojnu, dotle se npr. Кnos, Korint, Kor­kira ili Sirakuza uglavnom i dalje sluze svojim starim dorskim dijalektom, koji је znacajnije odstu­рао od kojne (pre svega zbog svojeg -<Х - vokalizma) i zbog toga је Ыо manје podlozan пјепоm uticaju.

2. Natpisi

Natpisi su vec па pocetku pomenuti kao пај­znacajniji izvor za poznavanje grckih dijalekata, pri

20

сети taj ројат ovde treba primeniti и najsirem smi­slu па sve sto је napisano па bilo kakvim predmeti­та, dakle па sve sto је »epigrafsko«. То ukljucuje i natpise па novcu (ир. pre svega Head2), komadima gmcarUe (OO'tP<XIC<X) i vazama (ир. pre svega IV 1 6 L Кretschmer, IV 2 L Arena (2» , koji zbog svoje malobrojnosti (ј zato sto vecinom sadrze samo јте­па) igraju тапје vaznu ulogu, аН ponekad ipak јта­ји presudan znacaj и pitanjima fonetike ili grafije. Na raspolaganju патје neprocenjivo veHki broj nat­pisa za сео vremenski raspon starog veka, i to па ukupnom podrucju koje su Grci и to doba naseljava­Н, kako и samoj Grckoj tako i па ostrvima i и najuda­ljenijim kolonijama. Broj poznatih grckih natpisa danas se procenjuje па preko 1 ОО 000; najstariji, uko­Hko su pisani fonetskim pismom (ир. poglavlje II), spadaju jos и УIII v. pre Hr.; ako se и obzir uzmu i natpisi па Hnearu В (ир. odgovarajuci odeljak) sa svojim tekstovima па mikenskom dijalektu, onda se vremenska granica pomera nazad и proslost, do da­leko и II milenijum pre Hr. Ne postoji jedan potpuni korpus svih ovih grckih natpisa. U meduvremenu se odustalo od plana da se jedan takav korpus sacini и ediciji Inscriptiones Graecae (IG), и okviru koje do danas postoji preko 40 svezaka (odnosno tomova). Pored IG pojavio se i citav niz drugih korpusa ogra­пјсепЉ па natpise pojedinih gradova (kao sto su Olimpija, Prijena, MagnezUa itd.) ili podrucja (па pr. Krit: ир. IV 5 L Guarducci). Postoji veci broj та­пје ili vise obuhvatnih zbirki izabranih natpisa, koji zasluzuju paznju zbog svog dijalekta; ove zbirke Ысе pomenute u poglavlju III.

2 1

Ovde пе treba raspravljati о znacaju natpisa uop8te, cij im se istraiivanjem bavi posebna discipli­па, epigrafika. U daljem izlaganju valjajedino istaci vainost tekstova natpisa za izucavanje grckih dijale­kata, koja proizlazi prevashodno iz toga 8to su natpi­si originalna obave8tenja i nikako nisu iskvareni rukopisnom predajom (ир. и odeljku 3 ), te se tako mogu smatrati autenticnim svedocanstvima о stanju jezika и vreme svog nastanka. Upravo su natpisi ti koj i пат omogucavanju da uvidimo raznolikost dijalekata па grckom tlu, s obzirom па to da mnogi dij alekti uop8te nisu na8li upotrebu и knj izevnim tekstovima, vec samo па lokalnim natpisima, kao па primer arkadski ili kiparski, а о mikenskom da i пе govorimo. Oni пат takode dopU8taju (ukoliko su datovani ili ih је moguce datovati) da upoznamo razvojni put ostalih dijalekata, delom bolje nego 8to to cini knjizevnijezik, koj i je, kao 8to је poznato, се­sto konzervativan i arhaizujuCi. Alfabetski natpisi su ponekad napisani lokalnim pismima (ир. poglavlje II); naime, za stariju Grcku је, j ednako kao dijale­katsko 8arenilo, karakteristicna i raznovrsnost lokal­пЉ alfabeta: svako mesto (Ш svako podrucje) ima и starije doba, tj . do IV v. pre Hr., sopstveno pismo, ра se od mesta do mesta тепјаји 8to oblici znakova (koj i, naravno, i и istom mestu pokazuju uzastopne razvojne stupnjeve), 8tO nj ihova vrednost (ир. nize poglavlje II).

Da Ы se и pravom svetlu prikazala vrednost »kamenja« kao izvora i nj ihova, и poredenju sa ru­kopisnom predajom, veoma velika verodostojnost najbolje mogu posluziti takvi epigrami, koj i su kao

22

citati pismeno preneseni u knjige, а ciji su originali ponovo nadeni па kamenu. Takvi »dubleti« u preda­ji pruzaju dokaz za to da »dijalekatska pouzdanost« tekstova u rukopisnoj tradiciji nije preterano veli­ka i da su u njima dijalekatski oblici zamenjeni па najrazlicitije nacine (ир. izmedu ostalog ThumblКi­eckers 18 , Hoffmann/Sherer 79d.). Evo nekoliko primera za to:

( 1 ) Tukidid 6, 54, 7 pominje jedan oltar, koji je Apolonu posvetio Pizistrat, unuk istoimenog tiranina, kao secanje па svoje arhontovanje. Na пјеmи se, kaZe Tukidid, »jos i danas« u »tesko raspoznatljivim« (Ш »izbledelim«?) slovima «ЧА.uброtс; ура.IЧА.аОLV) moze procitati:

JA.vfiJA.a t6b' ђс; apx.fic; ПЕюtоtраtос; 'Iллtоu ut6c; ЭfilCЕV 'Ал6л.л.rovос; пuэtоu ЕУ tEJA.EVEL

»Ovo је u znak secanja па svoju upravu postavio Pizistrat, НipUin sin, u svetilistu Apolona Pitijskog«.

Na dva паgmепta jednog mennemog simsa ovog oltara nasli su se, 1877. godine, delovi tog natpisa (IG Ј2 761 ), pisani jasno citljivim slovima (ир. Jeffery, ta­bla 4, br. 37):

JA.VЁJA.a tOOE Ыс; арх.Ес; ПЕЮLq-r[раtос; hLЛЛLО h]uюс; ЭЕICЕV 'Алол.Лбvос; ПvЕНL]q ЕУ tEJA.EVE�

Jezicke razlike izmedu izraZavanja па natpisu i u literarnoj upotrebi ovde su minimalne - оЬа teksta su, naime, па atickom - u ovom slucaju razilazenja se pre

javljaju u pogledu pisma.

23

(2) Pausanija 5, 24, 3 ovako prenosi natpis sa olimpijske statue Zevsa, koju su zavestali Lakede­monjani:

БЕ�О aya� Кроvtба ZEiJ 'ОЛ:U!1ЛLЕ калоv ауаЛ!1а [Мер 8'U!1<P ';01: t; ЛаКЕбаЧ . .tOvtОLt;

»Primi, gospodaru, Кronov sine, Zevse iz Olimpi­je,ovaj lepi kip, milostivog srca, od Lakedemonjana!«

Dva parceta јеdnе okrugle mermerne baze, prona­dena u Olimpiji 1876., odnosno 1879. godine, sadrze ovu posvetu па lakonskom pismu (ир. Jeffery, tabla 37, br. 49) u sledecem obliku (IG У:l, 1562 = D 7):

[БЕ�]Q �qv[a]� Kpov[L]c?a{L} 4Е1Ј 'ОЛ1ЈVЩ� калоv ау аЛ!1а

hLЛЁFб[L 8'U]!-tб� 10L<Л> ЛаКЕБШ!10VLQ[Lt;]

Uporedivanje ova dva teksta jasno pokazuje ukla­пјanје dijalekatskih osobenosti u »literarnoj« verziji u

korist standardnih (&.уа.; bez F- itd.) ili specificno ћо­

merskih oblika (LЛ.аос;). (3) Као natpis па grobu Korincana palih u bici

kod Salamine i tamo sahranjenih, па razlicite пасinе se prenosi (i delom pripisuje Simonidu) sledeci tekst:

& �EYE, Е1Ј'Uбр6v по,;' Evato!-tЕv ао,;" Koptv80'U, viJv б' a!-t' A'tavtot; vdoot; EXEL �ала!-ttt; к,;Л.

»0 strance, nekad smo prebivali u vodom boga­tom gradu Korintu, а sad nas irпа Ajantovo ostrvo Sa­lатјпа«.

24

Меnnеmа рlоса nadena па Salamini 1895., koja је, па Zalost, pretrpela уеса ostecenja, cuva originalni tekst (IG Р 927 = D 126) па arhaicnom korintskom pismu (ир. Jeffery, tabla 21, br. 29):

[О ;ЕУЕ, Еuhuбр]оv лок' EVaLO!.tE� aatu <fорtv8б, [VUV б' a!.tE Аtа]У1Щ [yaao� EXEL LаЛ.а!.tL�]

Dorizmi лака = лоtЕ i -!!Е<; = -!!ЕУ ocigledno Stl standardizovani; па zalost, upravo tamo gde Ы trebalo da stoj i ekvivalent atickog �EYE tekst nije sacuvan.

Jednako kao 8to su za upoznavanje lokalnih dija­lekata natpisi (izuzimajuci јаупе dokumente sa пјЉо­vim sluZbenimjezikom) izdasnij i nego literami izvori, oni su, isto tako, kao sto је tlpravo pokazano, i »auten­ticnije«, verodostojnije preneseni. Razume se da greske ргауе i klesari (pecatoresci, umetnici koj i oslikavaju vaze i drugi), koj i cas mogu da pogre�e и pisanju, cas Ја ispuste neki znak itd. Ра ipak, posto su se vecinom tako reci jedino oni bavili predajom tih tekstova, koji l1isll generacijama iznova prepisivani (eventualno i (Irllgim pismom), ovde SLl »izvori gresaka tl rukopisi­та . . . gotovo svedeni па minimum« (ThumbIКieckers \4). Druge greske, koje se cesce pojavljuju, јmаји, па­protiv, znacajnu infonnativnu vrednost: tako, па pri­"ЈСГ, odstupanja od pravopisnih pravila (»pisi kao sto )!,ovoris« је и drevnoj Heladi, kao i danas, Ыlа deviza ol1ih koj i su imali poteskoca sa ortografijom) ukazuju Ila fonetske promene, koje za glasovnu istorijtl mogu I)itijednako znacajne kao i pravopisna kolebanja ili iz­IIIспе (pre svega uvodenje jedinstvenog alfabeta; ир.

25

npr. IV 9 О 3). Obuhvatni materijal па atickom dija­lektu pru.za ovde, svakako, najranija svedocanstva, kao 8to to uverUivo predocava narocito Teodorsonova (Teodorsson) studija (ир. IV 1 6 L). Naravno, treba uvek imati и vidu da karakter natpisa utice па oblik је­zika: javni dokиmenti, cesto sastavljeni od strane dr­zavne administracije, ро pravilu su jezicki brizlj ivije redigovani nego privatni natpisi, recimo па nekom nadgrobnom spomenikи. Samo и odredenim slucaje­vima, па primer kod starih atickih natpisa па vazama јlј тlоојћ k1etvenih tablica (tabellae defixionum, ир. IV 1 6 Iz), smeju se па osnovu natpisa donositi zakljuc­ci о svakodnevnom narodnom govoru koji mi danas zovemo »dUa1ekat«, dok anticki termin БLал.ЕКtо<; nјје omacavao samo »lokalnujezicku osobenost« vec pre svega i razlicite knjizevne govore.

Ako Ы и pogledu dijalekatske verodostojnosti trebal0 napraviti razlikи vec prema vrstama natpisa, onda su odredeni tekstovi posebno »sumnjivi«: (а) metricki natpisi, koji sa тanје i1i vi8e uspeha ро­draZavajujezik pesni8tva (pre svega ера) i1i ти dodaju domace primese; (ь) takvi natpisi koji su nastali izvan odredenog dijalekatskog podrucja, 8to istovremeno maci da su ih nacini1i k1esari »drugog jezika«, npr. и mestima sa panhelenskim svetili8tima kao 8to su Delfi - и vecem obimu ир. с. D. Buek, »ТЬе Interstate Use of the Greek Dia1ects«, CPh 8, 1 9 1 3 , 1 33-1 59; (е) natpisi koji su sacuvani и тlоојт prepisima i pokazu­ји make modemizovanja; (d) oni natpisi koji, preteZno tokom veStacki arhaizujuce faze carskog doba, ро-

26

draiavaju (пе vise zive) dijalekte i pritom па razlicite пасјпе oblike kojne pogresno prevode и (pseudo-) di­jalekatske forme.

3. Knjizevni izvori

Usled enormnog porasta broja epigrafskih spo­menika, knjizevna dela kao izvori za grcke dijalekte sve viSe su potiskivana и drugi рlап, iako se poznava­пје grckih narecja, па pocetku istrazivanja и ovoj оЫа­sti и XIX vekи, najpre и potpunosti zasnivalo па njima. Daleko od toga da su sva narecja Ыlа и knjizevnoj upotrebi: kao knjizevni dijalekti vaZnu ulogu јтаји jonski Gezik ера, elegUe i najstarije umetnicke proze) i aticki Gezik aticke komedije i aticke proze); pored пјјћ literarnu primenu јтаli su i lezbljanski (Alkeja i Sap­fe), jedan slucaj beotskog (pesnikiцje Korine) i razliCite podvrste dorskog dijalekta (и horskoj lirici i horskim pesmama aticke tragedije, и sicilskoj komediji i и тј­ти). Upotreblj ivost ovih literarnih izvora za obavesta­vanje о lokalnim dijalektima је па razlicite nacine ogranicena; ovde сето иkratko govoriti о tome. S jed­пе strane, knjizevna dela kao umetnicka dela пе preno­se vemo govorni dijalekat (пет. »Mund-Art«: »usmeni паСјп«) vec i zbog toga sto knjiZevna upotreba vodi jed­пот pisanom jeziku, koji se и izvesnom smislu »zamr­zava« па odredenom stupnju svog razvoja, ako пе i jednom »naddijalekatskom« vestackom jezikи, koji и sebi оЬј edinjuj е pojave iz razliCitih narecja, kao sto је

27

to slucaj sa jezikom ера, aticke umetnicke proze ili sa kOini-diјаlеktоm. S druge strane, knjiZevna dela, јzшi­majuci papiruse, preteZno su predavana putem rukopi­sa i zbog toga su bila izlozena svim mogucim izvorima gresaka и rukopisnoj predaji . Visestruko prepisivanje dovodilo је do manје ili vise mehanickih gresaka и pi­sanju. Medutim, prvenstveno su dija1ekatski tekstovi ili pojedinacni dijalekatski oblici, ukoliko su bili »razwn­ljivi« рјsзru koji ne poznaje dijalekat - svesno ili nesve­sno - Cesto prilagodavani »normi« ovog prepisivaca Ш. atickom, kojni itd.) i па taj nacin svakako bivali iskva­reni. А ako neupuceni prepisivac takve dijalekatske oblike nije razwneo, oni su Ыуаli iskrivljeni ili okrnje­ni. Na d�alekatskи knj izevnost, и pogledu uoblicava­nja teksta, utica1a је pored toga i svesna filoloska delatnost уес и starini, osobito и aleksandrijsko doba.

Celokupnoj literaturi napisanoj па jednom narec­ји pridruZuju se, zatim, i dijalekatski pasaZi ili citati и nedija1ekatskim izvorima, pre svega и atickoj knjizev­nosti. То narocito узZј za likove и komedij i koje govo­re odredenim narecjima - skolski primer је Megaranin и Aristofanovim Aharnjaniтa (ир. IV 2 Iz) - kao i za isprave koje istoricari navode prema originalu, onako kako izvomo glase па lokalnom dijalektu. Као dodatni Cinilac nepouzdanosti, pored opstih gore уес navede­nih, istraZivacu dijalekata namece se i pitanje koliko verodostojno је doticni autor uopste preneo strani dija­lekatski tekst (up. za оуо primere u odeljku 2!); kod tekstova komedija to prakticno znaCi ispitati и kojoj meri pritom imitacija i preterana karikatura namerno kvare sliku.

28

Bez izuzetka valja kriticki ocenjivati опи dijale­katskи literaturu koja za svoj nastanak јmа da zahvali vestacki arhaizuju6im tendencijama carskog doba i koja pokиsava da ozivi odavno iscezle dijalekte. Takvi su, па primer, pseudo-lezbljanski epigrami pesnikinje ВаЉi1е (ир. ЈУ 11 Jz). Vrednost ovakvih tvorevina kao dijalekatskih izvora је mаlа, budu6i da se опе zbog svojih hiperdijalekticizama pokazuju kao vestacke (ka­da se npr. i at. ТЈ < *ё pogresno »dorizuje« u а). Опе ipak mogu biti interesantne kao indirektna svedocan­stva о znanјјmа koja su u vreme njihovog nastanka gramaticari posedovali о datom narecju (ир. nize ро­glavlje 4).

4. Izvestaji gramaticara

м е i s t е r 1 26-31; Т h u m Ь/К i е с k е r s 20-27; R. С а 1 а Ь r е s е, 1 grammatici antichi е i dia1etti greci, AeR N. S. 12, 1967, 159-165; R. Pfeiffer, History ofC1assica1 Scho-1arship. From the Beginnings to the End ofthe Hellenistic Age, Oxford 1968; nemacki prevod: Geschichte der k1assischen Phi1010gie, Reinbek Ьеј Hamburg 1970

О. Н. S с h а е f е r, Gregorii Corinthii et a1iorum gram­maticorum 1ibri de dia1ectis linguae Graecae, Lipsiae 1811; М. S с h m i d t, Hesychii A1exandrini 1ехјсоп. Ј-У, Јепа 1858-68, Nachdruck Amsterdam 1965; О. B o 1 0 g n e s i (1),

Su1 щ:рl {)ЩЛЕКtwу di Gregorio di Corinto, Аеуиm 27, 1953,97-120; О. В о 1 0 g n e s i (2), Compendi inediti di dia­letto10gia greca, ВРБС N. S. 2, 1953, 41-75; К. Latte, Не­sychii Alexandrini Lexicon. I-II (А-О), Наипјае 1953--66; О. В о 1 о g п е s i (3), Antichi documenti di dialetto10gia gre-

29

са е di lessicografia erodotea, ВРБе N. S. 8, 1 960, 53-80; О. М а z а 1, Бin Traktat iiber den dorischen Dialekt, ByzZ 58, 1965, 292-305; Ј. В. Hainsworth, Greek Views of Greek Dialectology, ТPS 1967,62-76; S. А. е е п g а r 1 е (1), Апо­пуmј Vaticani compendiиm de dialectis Graecis, RIL 104, 1 970, 19-60; S. А. е е п g а r 1 е (2), Attribuzione di un сот­pendio sul dialetto јопјсо а Мапuеlе Moscopulo, Асmе 23, 1970, 71-80

Као i celokupna nauka о grckom jeziku, tako је i izиcavanje dijalekata (uр. narocito Calabrese, На­insworth) proizaSlo iz homerske filologije. Specijalni recnici za retke Homerove reci koje se уј8е ne upotre­bljavaju (уЛ<.300Ш) pominju se ј08 и V veku. Pojedi­nacna zapa.zanja i obrazlozenja и vezi sa dUalekatskim cinjenicama mogu se naci, delom povezana sa etno­grafskim predanjima, kod pisaca kao 8to su Herodot (uр. nize IV 1 5 Is) ili Platon (и Kratilu: uр. IV 1 5 0 9); najvaтije odeljke sadrze »loci selecti« и D 389-402. Najstarije delo pod nazivom ЛЕР!' ОЮЛЕКtоu, сјјј Ьа­rem naslov poznajemo, napisao је sofista Antisten. Zatim su se и helenisticko doba »Aleksandrinci« siste­matiCnije Ьауili filol08ko-gramatickim proucavanj ima (uр. najskorije Pfeiffer). То 8to su se оуј uсепј ljudi za­nimali i za narecja ЬПо је uslovljeno пјјЬоујт radom па knj izevnim tekstovima, delom napisanim i па dija­lektima, koje su sakupljali, izdavali i komentarisali. Jedva da se ne8to sacuvalo od spisa оуљ aleksan­drijskih gramaticara, tako da о njima dobijamo odvec nepotpunu slikи putem zakljucaka ili rekonstrиkcUa па osnovu kasnij ih gramaticarskih dela iz carskog ili

30

vizantijskog doba, и kojima је sve predaSnje marUivo iskorisceno i prepisano. Nekim strucnim dijalektolo­skim radovima znaтo, opet, jedino naslove, па primer ЛЕРL ОЮЛЕк:ttov Dionisija ЈатЬа ili Filitine ataICtoL ул.Wоош. Situacija nјје drugac�a nј sa istraZivaCima dijalekata Filoksenom i Trifonom (оЬојјса poreklom iz A1eksandrije i aktivna па prelazu iz stare и novu eru) kao nј sa dijalektoloskim delima Ароlоnјја Diskola­prakticno sve је izgubljeno. Obavestenje о graтati­carskim znanjima о jednom odredenom dijalektu moze se indirektno dobiti i preko poznog, uceno-izvestace­nog podrazavajuceg d�alekatskog pesnistva (ир. gore odeljak 3).

Stanje predaje poboljsava se tek za narednu, vi­zantijsku ероћи, u kojoj su, zahvaljujuci epigonima koji su vredno sakupljali sve dostupne izvore, nastali veliki prirucnici pod naslovom ЛЕРL оюл.Ек:tffiV. Ме­du njima је najobuhvatnije del0 Grigorija iz Korinta, nadbiskupa и ХIIIXIII veku (ир. Schaefer), koje se preteZno oslanja па Jovana Filopona (»Graтaticara«). Pomenuto del0 prevazilazi niz drugih, vecinom anо­nirnnih radova [ир. pre svega spisak i nove nalaze и Bolognesi (1) (2) (3), Cengarle (1) (2) i Mazal], koji prema poraznom sudu u ThumblКieckers 24 pred­stavljaju jednu »nesredenu gomilu dijalekatskih Ье­leski«.

Izucavanje grckih dijalekata od pocetka se svodi-10 pretezno па glosografi ји (ир. gore), sto ima za ро­sledicu to da Ы istraZivac и ovoj oblasti mogao sa uspehom da rekonstruise takve zbirke glosa i leksiku

31

koja iz njih proizlazi, samo kada Ы situacija sa njiho­vom predajom bila nesto bolja. Leksikon Hesihija iz Aleksandrije, nastao и V v. posle Hr., predstavlja zbir­ku anticke gloso- i leksikografije, koja ima neprocenj i­vu vrednost (s obzirom па masovni gubitak ovakvih dela) i za proucavanje grckih dijalekata, i to пе samo па podrucju leksickog blaga. Ovaj leksikon nas, medu­tim, па svakom koraku suocava sa posebnom vrstom problema и predaji (postoj i jedanjedini, vrlo mlad ru­kopis) [ир. Schmidt, Latte].

Кnjizevni dijalekti, sa Homerovim jezikom па celu, cinili su ishodiste i polaziste anticke grcke dija­lektologije: iz takvih izvora su, naime, gramaticari aleksandrijskog i poslealeksandrijskog doba preteZno dobijali svoja znanја i svoje navode. Nasuprot njima, zapaZanja о »govomim« (пе-knјiZevnim) narecj ima su brojcano daleko и drugom planu, kao, primera radi, gramaticarsko исепје о eolskom akcentu, baritonezi (ЈУ 1 1 О 1 ). Medutim, и pojedinim slucajevima niје moguce razluciti da li neki podatak potice iz literarnih izvora ili iz posmatranja govomog dijalekta.

Vrednost ili bezvrednost gramaticarskih izvesta.ja najbolje se moZe proceniti uporedivanjem sa auten­ticnim svedocanstvima natpisa .. Tako је, па primer, vec Arens (ир. III) utvrdio da kod pojedinih reci ra­vedenih и Hesihijevom leksikonu росеtnо г- treba ispraviti и Р-. Koliko vredi obavestenje јеdnе sholje uz delo Dionisija Traeanina (ир. Grammatici Graeci Ј:III 1 87, 5) da se F moZe naci samo kod Веосanа, la­konaca i Eolaca, pokazuje tek jedan pogled па spislk

32

potvrda digame (F) па natpisima, koji daje Arena (IV 6 L) 33-1 1 0! Mada uvek treba imati и vidu da su se gramaticari - barem oni stariji - mogli slиZiti znatno bogatijim rukopisnim izvorima i natpisima nego mi, treba, s druge strane, takode naglasiti da se и gramati­carskim spisima nalaze i razni ocigledno pogresni ро­daci, kao па pr. taj da se и dorskom kaie ELKOtL (prema at. E'LKOOL umesto pravilnog FLKatL: uр. IV 3 О 8, IV 5 0 5, IV 6 О 5).

3 Uvod u greke dij.lekle 33

II GRCКAPISMA

Alfabet

А. К i r с h h о f f, Studien zur Geschichte des griechischen Alphabets, GШегslоh 41887, Nachdruck HildesheimINew у ork 1973; F. W i е d е m а п п, Zu Kirchhoffs Karte der grie­chischen Alphabete, Klio 8, 1908, 523-526 (dodatak tome: Klio 9, 1909, 364d.); Ј е ff е r у passim; М. G u а r d u с с ј, Epigrafia greca. I-П, Roma 1967-69; G. Р fo hl (izd.), Das Al­phabet. Entstehu ng und Entwicklung der griechischen Schrift, Darmstadt 1 968

U jednom do danas spomom trenutku, mozda krajem 11 milenijuma, а najkasnije и УIII у. pre Hr., Grci su preuzeli fenicko pismo (и odgovaraju­сет obHkи i redosledu znakova) zajedno sa navika­та и pisanju (smer pisanja) i nazivima slova. Za OP8tu problematikи istorije alfabeta, koja se ovde moze zanemariti, ир. pre svega Jeffery, Pfoh1. Nasu­prot semitskom uzoru sa njegove 22 oznake za kon­sonante, grcki »praalfabet« је bitno pobolj8an time 8to nе predstavlja samo konsonante i па taj nacin tek

34

рulш »glasovnu skelu«, vec promenom vrednosti fe­nickih znakova za one glasove koji grckom nedosta­ји, dobija oznake i za vokale i tako omogucava vemo pren08enje glasovne vrednosti izgovorenih reci. Prvi grcki alfabetski niz moze se rekonstruisati па sledeci nacin (nе uzimajuCi ovde и obzir prvobitne oblike znakova) :

А, В, Г, д, Е, F, Z, Н = h, е, 1 , К, Л, М, N, ::: = s (?), О, П, 9, Р, �, Т, У.

Tokom daljeg grckog razvoja ovom nizи su nа­knadno pridodati znakovi Ф, Х, ч1 i delom Q, spo­radicno i Т ())sampi«), а и arkadskom И = s (ир. IV 12 О 7).

Ovaj ))pragrcki alfabet« se и pojedinim grckim oblastima od pocetka upotrebe pisma razvijao па raz­licite nacine, tako da se и istorijsko doba usled jako izraZenog partikиlarizma, sasvim и sk1adu sa dijale­katskom situacijom (to је narocito uoclj ivo i и pogledu imena meseci!), javlja veliko mn08tvo 10kalnib alfabe­ta koji delom jedni od drugih znatno odstupaju. Ova­kvo stanje biva prevazideno tek и toku IV v. pre Hr., nakon 8to su Atinjani, и vreme Eиklidovog arhonto­vanja, и slliZbenu upotrebu uveli jonski alfabet grada Mi1eta. Ostale drZave povele su se za ovim primerom, 8to је dovel0 do nastanka ))jedinstvenog grckog a1fa­beta«, opet donek1e naporedo sa jezickim razvojem, koji otprilike и isto vreme i takode pocev od Atine i sam pokazиje teZnju za ијеdnасаvачјеm (koini-dijale-

35

kat). Uvodenje ovog »jedinstvenog alfabeta« izazval0 је па pojedinim mestima visestruke pravopisne pro­теnе, koje mogu da pruze уаznе pokazatelje о glasov­пој istoriji doticnog dijalekta (ир. gore I 2 i IV cesce, npr. IV 9 О 3 i 4).

Stariji »lokalni alfabeti« (ир. pre svega Jeffery, Guarducci) и znatnoj meri su роуеza.nј sa postojanjem lokalnih (domacih) dijalekata i stoga јЬ, pre svega zbog njihove velike starine i slabije izraZenog uticaja »spolja«, d�alektolozi svakako moraju иzeti и obzir. Oni se medusobno razlikuju preteZno и pogledu uро­trebe dodatnih znakova (ир. gore) i naCina оЬеlе­zavanja glasovnih grupa ks, ps, аН i usled odvojenog fonetskog razvoja pojedinih dijalekata (npr. promena vrednosti znaka Н = h [Нёtа] и н = ё [Eta] и таl0-azijskom jonskom zbog ranog gubitka aspiracije [h]: ир. IV 15 О 11). OslanjajuCi se nacelno па Кirhofa (а prema Ьојата па preglednoj karti и njegovoj knjizi) ponaosob razlikиjemo sledece alfabete:

1. jиmogrcke »zelene« alfabete па Кritu, Меlu i Teri (bez Ф, Х, З, \11); 2. »tamnoplave« alfabete Маlе Az�e, ostrva naspram njene obale (ali bez Roda: uр. Wiedemann), severnog Peloponeza i njima pripa­dajucih kolon�a (sa Ф = рћ, х = /С', З = ks, \11 = ps); 3. »svetloplave« a1fabete sevemih Кiklada i Atike (sa Ф = рћ, х = lC', аlј bez З, \11) ј, najzad, 4. zapadnogrcke »crvene« alfabete ostatka grckog kopna i ЕиЬеје za­jedno sa donjoitalskim kolonijama, kao i Roda (sa Ф = рћ, х = ks, \11 = /С').

36

-а е i о u

Ж )tE- )\( � Ј"

у \) �

w )л( I )'( t

r s2 � .Ј � )� ( � 8 L + (u)

m >"( � у ф �

п т I�I Ј. 7/' >:

р f S � 5' �

t. � � t F F.i k 1 � У fl � 5 V � � � )k z )� za7 �� х ) ( (-f

1. Кiparsko sZogovno pismo (Nопnаlпi silabar; prema: О. Masson, Les inscriptions сћургјо­

(,'S syZZabiques. Recueil critique et соmmеnМ, Paris 1961, 58).

37

Kiparsko slogovno pismo

т h um b/S c h e r e r 1 50-155; О. М а s s о п, L es ins­criptions c hypriot es syllabiqu es. Recu eil criti que et c omm en­te, Paris 1 961

» Standardizovanim« grekim (alfabetskim) pismom nisu se, ipak, sluZila sva plemena: Grci sa Кipra imali su vlastiti sistem pismena, јеdnо slogovno pismo koje је upotrebljavano do pred kraj III v. pre Нr. па gotovo svim natpisima па njihovom idiomu, kao i и tekstovi­та па pregrekom, tzv. »eteokiparskom« jezikи. Prema svom nastanku, ovo kiparsko slogovno pismo pred­stavlja јеdan mladi sporedni oblik и razvoju kritskih Н­nearnih pisama (ир. nize), koji је prvobitno stvoren svakako za potrebe eteokiparskog, а tek пaknadnо је prenet i па greki jezik. Na ovaj паејп se, nesumnjivo, najprikladnije mogu objasniti »slabosti« koje su einile da se ovo pismo pokaZe tek delimieno podesnim za predstavUanje jednog grekog, naime kiparskog dija­lekta (ир. IV 1 3). Оо desifrovanja ovog silabara doslo је izmedu 1 871. i 1 875. godine, zajedniekim podиhva­tom vise nauenika (ир. Masson 48-5 1 ).

Radi se о јеdnот eisto fonetskom slogovnom pi­smu (ир. str. 37, slika 1 ) sa rastavljanjem reCi (koje izo­staje kod tesno povezanih reei, odnosno »slika-reei«) i 56 oznaka za 5 vokala (а, е i, о, и) i otvorene slogove (ta, te, ti, to, tu itd.). Ovo pismo, izmedu osta1og, пе razlikиje odnos zvuenosti i aspiracije kod oklиziva (zvueni Ь, d, g spram bezvuenih р, t, k i aspirovanih р, Р, J(l), baS kao ni duZinu vokala, zatim пе obelezava duple konsonante i nazal pred konsonantom, sto pone-

3 8

kad moze znatno da oteza Citanje tekstova (ир. npr. IY 13 О 22). Nasuprot tome, diftonzi se taCno beleze а zavr8ni konsonanti pi8U se sa e-znakom odgovaraju­ceg reda (pa-si-lе-u-sе/�аОLл.Еur; ICS 217, 4); kod su­glasnickih grupa beleze se svi clanovi, i to znakom koji sadrZi vokal o:r;og sloga kojem doticni konsonant pripada (8to је bitno za utvrdivanje granica slogova), npr. po-tо-li-sеlлtо'л.Lr; ibid. 2 (sa tautosilabskim лt-), ka-si-kе-nе-tо-sеIКдОL-УVЕtоr; ibid. 3 (sa tautosilab­skim -уу-), a-rа-ku-rоiO.р-уuрб ibid. 6, mi-si-to­-nеl!!ш-80V ibid. 4 (sa heterosilabskim -ру-, odnosno -08-). Lokalne razlike kod pojedinih znakova snaZnije su se ispoUile tek u poslednje vreme, prevashodno zahvaljujuCi istrafivanjima koja је sproveo Mitford (ир. IY 13 L). То se narocito odnosi па Paf na jugoza­padu Кipra, gde su tekstovi, suprotno tada8njoj normi, pisani sleva па desno i gde razliciti razvojni stupnjevi lokalnog silabara vidno odstupaju jedni od drugih.

Linear В

М. У е п t r i SI Ј. C h a d w i c k, Documents јп Мусепае­ап Greek, Cambridge 1 956, 2 1 973 (autor Ј. Ch. ; u sklopu toga 28-66: The Мусепаеап writing system , sa dopunama u 3 87-395); Ј. С h а d w i с k ( 1 ), Linear В. Die Entzifferung der шуkепisсhеп Schrift, Gottingen 1 959; т h u m b/S c h e r e r 3 1 6-323; Е. V i 1 Ь o r g, A Тепtаtivе Gгаmшаг оfМусепаеап Greek, GбtеЬогg 1 960 (и sklopu toga 24-39: Тhe writing sy­�tem); А. Н е u Ь е с k, Aus der Welt der fii.ihgriechischen Li­Ileartafeln, Gбttiпgеп 1966 (и sklopu toga 1 3-24 : Schrift); М . ' " е ј е u п е , Les syl labogrammes В et leur transliteration, Мј-

39

nos 1 1 , 1 970, 73-98; Ј. С h а d w i с k (2), L inear В, C urrent Trends in L inguistics. Уоlшnе 1 1 , The HaguelParis 1 973, 537-568.

Jedini od grckih dijalekata koji пат је poznatjos iz II milenijuma pre Нr. је takozvani »mikenski« (ир. IV 1 7), dija1ekat hЩаdа tekstova iz kasnominojsko-mi­kenskog perioda росеу od ХУ у. napisanih kritskim linearnim В pismom. Оуо pismo se, preko jednog sta­rijeg, a1i takode уес linearnog pisma (takozvanog » Iine­ara А«), razvilo iz kritskog » hijeroglifskog« slikovnog pisma (poznati su raz1iCiti tipovi kao i nekoliko poseb­nih, lokalnih oblika ovog pisma). Linear В је pretemo upotrebljavan za arhivsku i upravnu dokumentaciju (inventare, knjizenja i tome sliCno). Englezu Majk1u Ventrisu (Michael Ventris) poslo је za rukom 1 952. godine da u sшtinskim tackama desi:fiuje оуо pismo (ир. Chadwick ( 1 ) (2» , 8to је bilo, i do danas ostalo, jedno od velikih pionirskih dostignuca nauke о starini, cak i ako jos uvek nije opste prihvaceno.

Radi se о slogovnom pismu (silabaru) pisanom sleva па desno, sa razdvajanjem reci. Onо sadrzi 89 poznatih glasovnih oznaka (oznaka za slogove, silabo­grama) za pet vokala (а, е, ј, о, и, kao i »dublete« ро­put а2) i otvorene slogove (ta, (е, ti, 10, tu itd. , аН i za neke »kompleksne znakove« kao nwa, dwe, pte i niz »dubleta« kao ри2, raJ Slogovna vrednost sesnaest, ро pravilu rede zastupljenih znakova, ostala је neraz­jasnjena (ир. u celini str. 4 1 , slika 2, prema »Salaman­са Convention«, sporazumu mikenologa prisutnih па 5 . medunarodnom susretu mikenologa u Salamanki

40

: 1- 16 .5t 3 1 l 46 � 6 1 К. 76 iL ча sa је о ra.

: .1. 1 7 ..L 32 1- 4-7 А . 62 М 77 @ оа ЧО pte _ ka -

: 1- 1 8 't 33 f 4-8 Х 63 �j 78 @ ra, nwa че M � 1 9 i 34- � 49 Ш 64- М. 79 � \е . ,

05 f 20 t 35 1.- 50 d 65 и1\ :. ll to _ .0 рц

06 - 21 l' 36 l 5 1 lIL 66 JIL 81 � па ..L чј јо du 'а. ku

07 iii 22 1" 37 .А. 52 Jt 67 :!i. 82 � CIi ....L ,ј по ki

� .1:. 23 ,ч 38 k 53 .l 68 .AL 83 lfu mu L • ri .....

09 \W 24 1J's 39 А 54 Ji 69 sf ·84 se _ пе -'- рј wo 'ц -

�O 1.. 25 U\U 40 JL 55 .1! 70 .2.. 85 �� .. wi пц ko ац -1 -

1 1 1 26 cf 4 1 1- 56 }�\ 7 1 JL 86 � ро - ru .ј dwe 1

� 1- 27 1.. 42 -< 57 lL 72 .l. 87 1. ro wu .1i. ј. ре twr

1 3 � 28 1. 43 Ж 58 � 73 Ji ·88 111. _ ј ој su тј -14 ...l 29 W 44 )tf. 59 .t. 74 1- 89 iL do J>IIt -L- kc J!.l. 'а zc

� � 30 :t 'I� К 60 .1:. 75 2- 90 . � . пј d. <а we dwo liJl

• Numcri 91 � dclcti twu

2. Linearno В pismo (»Salamanca Convention«; prema: Minos 1 1, 1970, XVIl).

41

1970.; ир. Lejeune kao i sliku koja prati zakljucak sku­ра: Minos 11, 1 970, ХУН = ovde slika 2). Osim toga, Linear В sadrZi i oznake za reci, takozvane »ideogra­mе«, kao i simbole za brojeve, meru i tezinu. Ра i ро­red svega toga, linear В је mogao tek vrlo neprecizno da reprodukuje mikenski grcki ; u poredenju sa kipar­skim slogovnim pismom, оп је manје podesan za to. Njegove glavne »slabosti« su nerazlikovanje odnosa aspiracije (ko-tо-nо-о-koIКtoLVООХЩ,) kao i odnosa zvucnosti (a-nа-kе-е;аvа.УЕЕV), osim kod dentala (d-red, pored t-reda), zatim nerazlikovanje likvide 1 od r (ka­-ru-kеIКdр1ЈКEL pored do-е-rаIбоЕ"А.d) i dшiпа kod vokala (po-sе-dа-оIПООELЬdБV spram po-se-da-o­-nоIПООELЬdОVос.;). Linear В, uz to, пе belezi gemi­nate (а-ре-а-salалюоаа.) ni zavrSne konsonante (ир. prethodne primere) bas kao ni konsonant koj i se nalazi pred drugim konsonantom i zatvara slog (ko-ri-tоIКо­pL У80С;) - ukoliko se radi о okluzivu, granica sloga nalazi se svakako ispred cele grupe, па primer u de-ki­-Si-VОЈдЕ;LFоС;: ир. Heubeck 15d. Ne beleze se, takode, ni pocetni spiranti pred konsonantima (pe-тО/ОЛЕР!Ю) niti (ali пе bez izuzetka) drugi deo i-diftonga (di­-wеЈдLFEL), za raz1iku od u-diftonga Cije-rе-u!tјЕрЕ1ЈС;). Ocigledne su lokalne i, narocito, takode individualne razlike, koje cak dopuStaju da se razlikuju »ruke« ро­jedinih pisara.

42

III ISTORIJAT PROUCAVANJA,

POMOCNA SREDSTVA

1. Istorijat proucavanja

А. Т h и m Ь, Die griechische Sprache, Geschichte der in­dogermanischen Sprachwissenschaft seit ihrer Begrundung durch Franz Ворр. II : Die Erforschung der indogermanischen Sprachen. 1, Stral3burg 1 9 1 6, 3-1 26; R. С а 1 а Ь r е s е, Gli stu­di di dialettologia greca, AeR N. S. 1 1 , 1 966, 49-59; W. C o wg i l l , Ancient Greek Dialectology in the Light of Myce­naean, Ancient Indo-European Dialects, Berkeley/Los Angeles 1 966, 77-95 ; А. L 6 р е z Е i r е, Panorama actual de lа dialec­tologia griega, EClas 54, 1 968, 287-305; 1. М. Т r о п s k i ј , Voprosy j azykovogo razvitija v anticnom obScestve [Pitanja jezickog razvoja и antickom drustvu], Leningrad 1 973 (и sklo­ри toga 3-{i3 : 1 . Greceskie dialekty i ich izucenie [Grcki dija­lekti i njihovo izucavanje]).

Ono sto se od izvestaja antickih gramaticara о grckim dijalektima (ир. gore 1 4) sacuvalo do kaznovi­zantijskog perioda cinilo је osnovu filo1oskih manja о tome i medu »modemima« sve do pocetka XIX veka.

43

Do tog vremena natpisi su imali tek izrazito podredenu ulogu, svakako zbog toga sto је zamah grcke epigrafike otpoceo tek и drugoj i trecoj deceniji XIX у. zahvaUu­јuСј podsticaju Augusta Beka (August Boeckh). Ucenik ovog utemeljitelja modeme epigrafike kao i zacetnika uporednog proucavanja indoevropskih jezika, Franca Вора (Franz Ворр), Albert Gize (Albert Giese), Ыо је taj koji је u izvesnoj meri оЬпоујо izucavanje grckih dijalekata u kritickom razgranicavanju sa shvatanjima antickih gramaticara. Njegovo posthumno оЬјауlјепо del0 »0 eolskom dija1ektu« (Ueber den Aeolischen Di­alekt, Berlin 1 837.) - Gize je шnrо u 3 1 . godini - bavi se u prvoj knjizi (3-201 ) »Grckim dijalektima uopste, prema njihovom razvoju« i pritom u pet poglavlja raz­matra slede6e teme: »Jezik i narecje«, »Teorija grama­ticara«, »Helenizam, promena starogjezickog stanja«, ))0 porek1u dija1ekata uopste« i ))Odvajanje i mesanje dija1ekata« (posebno onih knjizevnih i preteZno u od­nosu па jezik homerskih ероуа). Tek se druga knjiga (202-424) vise okrece u naslovu pomenutom eolskom dijalektu, i to deta1jnoj analizi eoIske psiIoze.

Nedugo zatim Најnrih Ludolf Arens (Reinrich Lu­dolf Ahrens) objavio је prvi obuhvatan prikaz dijale­kata u celini, koj i je decenijama zatim presudno uticao па njihovo proucavanje. Radi se о knjizi De Graecae linguae diaZectis. Ј-П, Gottingae 1 839-43. Prvi tom, posvecen Bekи, govorio је )Юе dialectis AeoIicis et Pseudoaeolicis« (misIi se па dijalekte koji prema prven­stveno Strabonovom исепји vaZe za eoIske, elidski i arkadski), а drugi )Юе dialecto Dorica«. Medutim,

44

Arens nije uzeo и razmatranje jonski i aticki kojim se bave gramaticari grckogjezika. ОЫlје natpisa otkrive­nih и drugoj polovini veka, koji su ро prvi put auten­ticno posvedocili vecinu dijalekata, obogatilo је mate­rija1nu osnovu и tolikoj meri da је Ыlо neophodno iz­nova obraditi predmet. U isto vreme - и sedamdesete godine - pada takode i desifrovanje kiparskog slogov­nog pisma, sto је omogucilo da se jezik skriven iza njega prepozna kao jedan grcki dijalekat. Ovi novi nа­lazi iziskivali su, sjedne strane, zbirkи - 1 873. роееlе su da izlaze Inscriptiones Graecae (IG), а 1 884. i »Zbirka grckih dijalekatskih natpisa« (GDI; uр. nize odeljak 2) - а, sa druge strane, pojedinacnu obradu и dijalektolos­kom smislu. Tako је pomenuto doba procvata epigra­fike obeleZeno i mnostvom temeljnih dijalektoloskih ispitivanja pojedinacnih tekstova. Izuzimajuci opstu problematikи, razmatranu npr. и radovima Н. КоНса (Н. Collitz), Die Venvandtschqftsverhiiltnisse der Grie­chischen Dialekte (»Srodnicki odnosi grckih dijaleka­ta«), Gottingen 1 885. ili о. Н011nanа (о. Hoffinann) De тixtis Graecae иngиае diaZectis, phil. Diss. Got­tingae 1 888. , trebalo је naposletku plodove svih ovih rasutih radova uneti и monografske studije о pojedi­nim dijalekatima, sto је zatim preteZno i uсјnјеnо и nizи disertacija iz skole Georga Kurcijusa (Georg Cur­tius). Na celovitu obradu svih dijalekata »nа osnovu Arensovog dela« odvaZio se Rihard Majster (Richard Meister). Njegovo delo (Меistеr 1-11), koje је jos uvek bilo usmereno suvise »unazad« (prema Arensu), osta-10 је ipak samo torzo: оЬа toma, objavljena 1 882, od-

45

nosno 1 889. , za predmet imaju samo eolske dija1ekte, elidski, arkadski i kiparski. Istu sudbinu doZiveo је i ро­duhvat ota Hofmana (Roffinann 1-111), koji ( 1 891-98.) nije stigao dalje od razmatranja arkadskog, kiparskog, tesa1skog, lezbljanskog i jonskog dijalekta (od ovoga samo »Izvori i fonetika«), ali je уес vise ратје poklo­nio natpisima i znacajntie је (nego recimo Majster) od­makao od uсепја starih gramaticara. ОЬа pomenuta dela i jos mnoga ше-struепа razmatranja iz ovog vre­тenа Ьпо su prevazidena nezadrzivim prilivom novih izvora, sto је za posledicu јта10 to da su autori odusta­јаН od svojih planova.

Zaista sveobuhvatan prikaz svih grckih dija1ekata prvi je zatim izlozio 1 909. godine Albcrt ТumЬ и svom »Prirucnikи grckih dijalekata«. Оп se ј sam ogranicio па saZeto i povrSno razmatranje dijalek loloskih pitanja te bavljenje samo izabranim dijalekal skim materija­lom, ali је izvanredno ocrtao stanjc 1 1 dijalektologij i onog vremena. Za razlikи od ТuтЬа, lюјi је pojedine dijalekte opisivao odvojeno, svaki za scbe, Karl Dar­ling Bak је, gotovo и isto vreme, u SVl ltn delu Intro­duction to the Study оЈ the Greek lJia!( 'cts (»Uvod и izиcavanje grekih dijalekata«), Boslol I 1 9 1 1 . , upravo suprotno, pojedine jezicke ројауе rЩ1 1 10 istovremeno kroz sve dijalekte (uр. gore PredgovI IJ "). Posle оуљ ( 1 92 1-24.) pojavilo se gigantsko lюl l 1Ј 1ШО delo Fri­driha Behtela (Friedrich Bechtel ) »( , I (�ki dijalekti« (Весhtеl 1-111), koje је, doduse P0l11 IVI I zanemarujuCi aticki, saZelo sva znапја onog VrCI1H' l 1 I I (io najsitnUih detalja i о 'tоще poиzdano i potplllН l оlщvеStаvаlо. 1

46

pored toga, Twnbov i Bakov prikaz grckih dijalekata, koj i se и izvesnom smislu medusobno dopunjavaju, ostali su decenijama posle i sve do danaSnjih dana те­rodavni prirucnici i zbog toga su р meduvremenu i preradeni . Bakov »Uvod« ponovo је objavljen и Cika­gu 1 928., а 1 955 . se pojavio и potpuno preradenom novom izdanju pod nazivom Тће Greek Dialects. Twnbov »Prirucnik« trebalo је bitno da prosiri i »то­demizuje« njegov ucenik Ernst Kikers, аН taj poduh­vat n�e se odvijao pod srecnom zvezdom, utoliko sto је Кikers mogao da izda samo prvu polovinu о dor­skim narecjima i severozapadnogrckom и novoj re­dakcij i 1 932. (ThwnblКieckers); ostali delovi pojavili su se zatim tek 1 959. и novom izdanju koje је priredio Anton Serer (Thwnb/Scherer). Ovom delu neosporno pripada zasluga sto је ро prvi put и jedno razmatranje grckih dijalekata uvrstilo i mikenski i tamo ти obez­bedilo njegovo mesto. Upravo to је postao jedan od zadataka, ako пе i najvaZniji zadatak grcke dijalek­tologije и poslednjih dvadeset godina (ир. Cowgill i и pojedinostima и V 2), koj i je vodio ka svojevrsnoj pre­kretnici (L6pez Eire govori о »krizi«).

Jedna od centralnih tema grcke dijalektologije oduvek је bilo vise istorijsko, odnosno preistorijsko pitanje о grupisanju ј medusobnim odnosima, tj . о raz­likovanju pojedinih dijalekata. Уес su se Gize i Arens ЫН kriticki osvrnuli па shvatanja antickih autora о tome (pre svih Strabona) i preteZno su negirali njihov eolski koncept. Predaleko Ы nas odvelo ako bismo ovde и pojedinostima opisivali kolebanja и pogledima

47

па ovu problematiku; о sustini се ipak biti reci u V ро­glavlju, posvecenom upravo ovim pitanjima. Vec ро­cetkom хх veka jezicko-gecgrafski пасin posmatranja prenet је sa dijalektologUe mDdernih jezika i па drevna grcka narecja. Poceci grck� dijalekatske geografije razvijani su u pojedinim ra:lovima posvecenim raz­nim, bogatije роsvеdосепiПI dijalektima, tako npr. u Кikersovom delu (Кiесkеrs ( 1 » о kritskom dijalektu (ир. IV 5 L) ili u van der Veldeovom (van der Velde) о tesalskom i beotskom (ир. :У 1 0 L, JV 9 L). Da se ovde, pri svom znасаји i neophodnosti dijalekatske geografije za istorijsko prouiavanje jezika uopste, kad se radi о narecjima drevnih jezika - iako su Кikers i potonji autori nacrtali karte - ipak mora biti skromniji, jasno su pokazali glavni preCstavnici ovog nacina rada u novije vreme: Ernst Ris (Ernst Risch), »Altgriechi­sche Dialektgeographie?« �)Starogrcka dijalekatska geografija?«), мн 6, 1 949, 1 9-28, odnosno »Histo­risch-vergleichende Sprachbetrachtung und Dialekt­geographie« (»Uporedno-isti>rijsko razmatranje jezika i dUalekatska geografija«), IOatylos 1 1 , 1 966, 142-1 55; Valter Porcih, »Sprachgeogl1phische Untersuchungen zu den altgriechischen Dial<kten« (»Jezicko-geograf­ska ispitivanja starogrckih dijalekata«), IF 6 1 , 1 954, 147-1 69 i Robert Kolman (R. Coleman), »Тће Dialect Geography of Ancient Greece« (»Dijalekatska geo­grafija anticke drcke«), TPS 1 963, 58-1 26.

Priliv novih nalaza (prdeZno dUalekatskih natpi­sa, аН recimo i knjizevnih pl:pirusa) do danas nije pre­kinut; svake godine sistemгtska iskopavanja brojnih

48

t I Inova arehologa na razlicitim lokalitetima i l l pak S l l l i:ajni nalazi donose znacajan novi materijal. Рrос(щiЧЈС sc da se od Prvog svetskog rata broj natpisa vise nego tldvostrucio. Jedna od posebnih namera autora ovog »Uvoda« Ьilа је upravo da sve to koliko је moguce potpuno obuhvati prilikom predstavljanja pojedinih dijalekata. Korpusi natpisa i zbirke izabranog materi­jala уесјпот su u potpunosti zastareli (ј росјуаји па prevazidenim izdanjima), а lose se stoji i sa centralnim epigrafskim organima nadleZnim za publikovanje i izvestaje (SEG је nedavno sa 25. sveskom prestao da izlazi). Zbog toga је neepigraficaru zainteresovanom za dijalekte - а u takve se mora ubrojati i autor - pre­gled ukupnog materijala znatno otezan, а to тије ipak neophodno kao glavni preduslov njegovog rada.

2. Ротосnа sredstva

а) Bibliografije

w. р r е 1 1 w i t Z , Jahresbericht iiber die griechische Dia­lektforschung уоп 1 882-1 899, Jahresbericht iiber die Fortschritte der c1assischen Altertumswissenschaft 1 06, 1900, 70-1 1 2

w. р r е 1 1 w i t Z, Jahresbericht . . . уоп 1 899-1 906, ibid. 1 35, 1 907, 1-14

ВibIiographie 1 89 1-1907: IF Anzeiger 1 ( 1 892)-27 ( 19 10)

LitеrаtшЬеriсhtе 1 907dd. : Glotta 1 ( 1909)-33 ( 1 954)

Bibliographie 1 9 1 2-48 : Indogermanisches Jahrbuch ( 19 1 4)-30 ( 1 955), Abteilung »УIII. Griechisch«

4 Uvod u greke dijalekte 49

Bibliographie 1924dd. : L'Armee Phi1010gi.que 1 ( 1924-26)dd., Abteilung »Grec et dia1ectes helleniques«

Bibliographie 1 939dd . : Bibliographie Linguistique 1 939-1 947dd. , Abteilung »Grec«

Bibliographie 1 967dd. : Indоgелnanisсhе Chronik. УII. Altgriechisch: Sprache 1 3 ( 1 967)dd.

F. W. Н о u s е Ь о 1 d е r/ а. N a g y, Greek. А Survey ofRe­cent Work, Тhe Hague/Paris 1 972 (najpre и: Current Trends in Linguistics. Volume 9:2, Тhe Hague/Paris 1 972, 735-8 1 6)

Ь) Prirucnici

Н. L. А h r е п s, De Graecae linguae dialectis. 1-11, Got­tingae 1 839-43 (ир. gore Ш 1 )

М е i s t e r 1-11 (ир. gore Ш 1 ) Н о f f m а п п I-Ш (ир. gore Ш 1 ; svaki »sa njihovim

najvainijim izvorima«; za 11: W. S с h u 1 z е, GGA 1 59, 1 897, 870--9 12)

А. Т h u m Ь, Handbuch der griechischen Dialekte, Heidel­berg 1909 (ир. gore Ш 1 )

С. D . В u с k, Introduction to the Study of the Greek Dia­lects, Boston 1 9 1 1 , Chicago 2 1 928 (ир. gore Ш 1 i od­mаЬ ispod)

В е с h t е 1 I-Ш (ир. gore III 1 ) Т h u m blК i е с k е r s (dorski, severozapadnogrcki) С. D. В u с k, Тhe Greek Dialects, Chicago 1 955 (preradeni

»Introduction«, ир. gore; gramatika, izbor natpisa, rec­nik sa objasnjenjima)

т h u m b/S с h е r е r (eolski, arkadski, kiparski, pamfilski, jonski, aticki, mikenski)

Н о f f m а п nlS с h е r е r (kratak pregled zasnovan па najnovijem stanju istraZivanja)

50

'{. Н i е r s с h е, Grundziige der griechischen Sprachge­schichte bis zur klassischen Zeit, Wiesbaden 1970 (Ыа­tak prikaz osobiria pojedinaCnih dijalekata i dijalekatskih grupa)

Zbog svog znacaja za istoriju grckogjezika i njegovu istorijsku gramatiku, dijalekti, razшnlјivо, nalaze svoje те­sto i u merodavnim grckim gramatikama, pre svega и:

S с h w у z е r J-IV L. Н е i 1 m а п п, Grammatica storica della lingua greca,

Torino 1963 М. L е ј е u п е, Phonetique historique du mycenien et du

grec ancien, Paris 1 972

Posebni recnici za dijalekte, odnosno dijalekatske iz­vore, gotovo da i ne postoje; veoma su korisni indeksi reci uz korpuse tekstova (ukoliko ih ima) i zbirke natpisa (pre svega uz GDI u ЈУ tomu), delom i uz knjige о dijalektima (па pr. uz pojedine odeljke u Bechtel Ј-III). Novi epigrafski materijal obimno је zastupljen i и:

Е. А. В а r Ь е r (izd.), Greek-English Lexicon. А Supple­ment, Oxford 1968, tako da je i vrednost glavnog dela:

Н. G. L i d d е l l/ R. S с о t t, А Greek-English Lexicon. Ох­ford 9 1 940 zahvaljujuci tome znatno porasla. Dobri specijalni indeksi postoje za mikenski (ир. ЈУ 17 L), ali, па zalost, do danas nedostaju za kiparski dyalekat (ир. IV 1 3).

с) Zbirke natpisa

GDI (ukupno 5793 natpisa, vrlo neravnomemo, usled pora­sta materijala velikim delom zastarelo, u ЈУ tomu veo­та korisni indeksi)

5 1

н о f f m а п п I-Ш (izbor natpisa) D (ukupno 8 14 natpisa, koji pak cesto obuhvataju vise tek­

stova; reprezentativni izbor svega znacajnog: iako za­starelo, jos nenadmaSeno standardno delo)

F. S о 1 m s е nI Е. F r а е п k е 1, Inscriptiones Отесае ad in­lustrandas dialectos selectae, Stutgardiae 4 1930, reprint 1 966 (67 natpisa)

С. D. В u с k, The Greek Dialects, Chicago 1955 (ир. gore Ь; u okviru toga 1 8 1-334: »Selected Inscriptions«, 120 natpisa sa kratkim komentarom)

Ј. Ј. Е. Н о п d i u s, Tituli ad dialectos Graecas i11ustrandas selecti. Ј: Tituli Achaici et Aeolici, Leiden 1 950 (4 1 nat­pis; nastavio Н а i п s w о r t Ь, v. ispod)

Ј. В. Н а i п s w о r t Ь, Tituli ad dialectos Graecas illustran­das selecti. 11 : Tituli Dorici et Ionici, Leiden 1 972 (86 natpisa; nastavak Н о п d i u s-ovog izbora, ир. gore).

52

L

IV POJEDINACNI DIJALEKTI

1. Severozapadnogrcki

F. А 1 1 е п, De dialecto Locrensium, SGLG 3, 1 870, 205-279; Th. Н а r t m а п п, De dialecto Delphica, phil. Diss. Breslau 1 874; Н. W. S m у t Ь, The Dialects ofNorth Greece, АЈРЬ 7, 1 886, 42 1-445; Ј. V а 1 а о r ј, Der Delphi­sche Dialek.t, Gottingen 190 1 ; А. Н. S а 1 о п i u s ( 1 ), De dialectis Epirotarum Асarnanшn Aetolorum Аепјanшn Phthiotarum, phil. Diss. Helsingfors 19 1 1 ; Е. R ii s с Ь, Grammatik der delphischen Inschriften. 1: Lautlehre, Ber­lin 19 14; B e c h t e l 11 1-16 1 (uр. к. М е i s t е r, Gnоmоп 2, 1926, 433-444); Т h u m blК i е с k е r s 250-3 1 5 ; М. Lej eune ( 1 ), Observations sur lа langue des actes d'a:ffranchissement delphiques, Paris 1 940; В а r t о п е k 49-54, 66-79; Ј. Ј. М o r a l еј о А I v a r e z, Gramatica de las inscripciones dtШicas (fonetica у morfologia) (siglos VI-Ш а. с.), Santiago de Compostela 1 973

R. М е r z d о r f, Die sogenannten aeolischen Ве­standtheile des nordlichen Dorismus, Sprachwissenschaft­lјсЬе Abhandlungen hervorgegangen aus Georg Curtius'

53

Grammatischer Gesellschaft, Leipzig 1 874, 2 1-42; 1 . N. � В о р оо v о �, NО!LLЩ,Ю'tLкi] ,[ооу дЕл.ФОО v, ВСН 20, 1 886, 5-54; F. S о 1 т s е п, Prapositionsgebrauch јп griechischen Mundarten, RhM 6 1 , 1 906, 49 1-5 1 0; F. S ommer , Der Dativus pluralis der 3. Deklination јт Nordwestgriechischen, IF 25, 1909, 289-3 1 1 ; Fouilles de Delphes. Тоте III: Epigraphie. 6 delova u 16 svezaka, аи­tori E. В o u r g u e t, G. С 0 1 i п i dr., Paris 1909-70; uz to »hors serie« G. D а u х, Chronologie delphique, Paris 1943 (и daljem tekstu skraceno sa »FdD«); А. W i 1 h е 1 т, Die 10krische Madcheninschrift, ЈОАI 14, 1 9 1 1 , 1 63-256; А. Т h u т Ь, UЪer die Behandlung der Lautgruppe -09- јп den nordwestgriechischen Dia1ekten, IF 3 1 , 1 9 12/ 13 , 222-229; А. Н. S а 1 о п i u s (2), Varia de origine et sermone tabu­laruш Dodonae effossarum, Helsingfors 1 9 1 5 ; N . г . П а :Jt :Jt аб 6.кL � , ЛОКРLКО� 9Ю!L6�, АЕ 1924, 1 1 9-14 1 ; U . v o n W i 1 а т o w i t z - M о е 1 1 e n d o r ff, Ејп Siede­lungsgesetz aus West-Lokris, SPAW 1927, 7-1 7; Е. Fra­enke l , Zu griechischen Inschriften. 1 . Zu dem 10krischen Siedlungsgesetze, Gl 20, 1932, 84-87; М. L е ј е u п е (2), Une forme etolienne а Delphes, REG 45, 1 932, 366-379; М. L е ј е u п е (3), Sur une difficulte de lа dia1ectologie grecque, RPh 59, 1933, 282-292; М. L е ј е u п е (4), Еп marge d' inscriptions grecques dia1ectales IV. Note sur l 'alphabet etolien archai"que, REA 47, 1945, 1 1 0-1 1 5 ; д. Е . Е u а у у Е Л. L б ТЈ � , \I1�фLО!Lа '[О" ВаОLЛЕОО� NEO:Jt­'tОЛЕ!LОU ЕК дообwvТЈ�, АЕ 1 956, 1-1 3 ; А. L а п d i ( 1 ), 11 dia1etto greco di Locri Epizefiri, RAAN 39, 1964, 235-244; о. М а s s о п, Trois Questions de Dialectologie Grecque. 1. Sur de pretendus emplois de l 'adjectif patronymique еп -iyo- hors de l 'eolien, G1 43, 1965, 2 1 7-22 1 ; А. L а п d i (2), Nuovi documenti del dia1etto di Locri Epizefiri, RAAN 4 1 , 1966, 27 1-278; А. L а п d i (3), Contributi аl dialetto dorico di Locri Epizefiri, RAAN 43, 1968, 63-67; G. Re-

54

s t е l l i , Epirotico yvwaKw е il problema della posizione Ј шguistiса dell'antico epirotico, Studi linguistici јп onore ( Ј ј Vittore Pisani. 11, Бrеsсiа ( 1 969), 8 1 3-830; G. Rouge­l 11 ont , L' inscription archaique de Delphes relative а la phratrie des Labyades, Бен 98, 1 974, 147-1 58

I z Narecja »severozapadnogrcke« dijalekatske gru­

ре su и celini tek vrlo slabo posvedocena. Poznajemo vecinom samo novije i dijalektoloski manје sadrZajne i manје karakteristicne natpise sa podrucja grckog se­verozapada i centralnogrckog gorja izrnedu Ambra­kijskog, Kalidonskog, Korintskog i Malijskog zaliva, tj . iz oblasti Epira, Akarnanije, Etolije, Lokride, Foki­de, Doride, Enije i Malide. Оуо se moze obrazloziti time sto su pomenuta podrucja tek srazmerno kasno, naime и helenisticko doba, pocela da igraju istorijski znacajniju ulogu. Mada i tamo mladi natpisi brojcano preovladuju, и Lokridi i Fokidi su ipak па videlo izasli stariji i dиzi natpisi, koji su omogucili da se raspoznaju dijalekti оуе dve oblasti. Fokidski natpisi objavljeni su и IG IX: l ( 1 897; br. 1-233), oni jezicki zanimljivi na­laze se i и GDI 1 5 12-1 556. Grupu za sebe, koja samo svojim brojem od nekoliko hiljada sve druge Ьаса и zasenak, cini masa delfskih natpisa (medu njima veliki broj iz VI-V уеЬ), cije је izdanje и GDI 1 683-2993 prevazideno daljim objavljivanjem: uр. FdD. МаН iz­bor natpisa nudi D 3 1 6-358, medu nj ima i najzna­cajnije tekstove: kratki zavetni natpis iz Кrise GDI 1 537 = D 3 1 6 (VI у.), ugovor o konfederaciji (аu!!л:о-

55

ЛL'tЕLа) izmedu Stirisa i Medeona IG IX: l , 32 = D 353 (II У.), ugovor izmedu Drimaje i Etejaca IG IX: l , 226-230 = D 355 (iz 1 6 1 . pre Нr.) kao i »veliki natpis Labijada« iz samih Delfa GDI 256 1 = D 323 (о tome ир. najskorije Rougemont) koji sadrZi pravila fratrije Labijada (400/390. pre Hr.), zatim sveti zзkоn sa zida stadiona D 321 (470/450. pre Hr.) i finansijski zзkоn donet za vreme adlOnta кadisa u N уещ D 324. Ovome treba dodati odluke о prokseniji i druge poeasne dekrete, vise hЩаda (potpuno stereotipnih) роуеlја о oslobada­nju iz perioda od 11 У. pre Нr. do 11 У. posle Нr. [za to ир. Lejeune ( 1 )] kao i natpise па novcu (ир. �f3opffivo�).

Zbirka lokridskih natpisa nalazi se u IG IХ: l ( 1 897; br. 234-395); onaje za podrucje Zapadne Lo­kride nadmasena u IG IХ 1 2 :з ( 1 968; br. 605-785); izbori natpisa sacinjeni su u GDI 1 474-1 5 1 1 i D 359-372. Medu arhajskim tekstovima za poznava­nje dijalekta znacajne su tri bronzane ploce iz Zapad­ne Lokride s pocetka V veka, zakon о kolonizacij i Нipoknemidskih Lokrana za Naupakt IG IХ: 1 2, 7 1 8 = D 362, ugovor izmedu Наlеја i Eanteje IG IХ: 1 2, 7 1 7 = D 363 i zakon о naseobini IG IХ: 1 2, 609 (ир. Палла()аКL�, von Wilamowitz-Moellendorff). УеСј­па spomenika је ipak mnogo mlada i nij e sastavljena па pravom lokalnom dijalektu (npr. tzv. »Devojacki natpis« IG IХ: 1 2, 706 = D 366: ир. Wilhelm; oko 280. pre Hr.) nego - usled pripadanja Etolskom sa­vezu (ир. Is) - »na razvodnjenom saveznoetolskom« (Schwyzer 1 92). Za podrucje Istocne Lokride samo mali broj natpisa pruza najneophodnija obavestenja.

56

[)ijalekat Epizefirskih Lokra u donjoj Italij i (и pi­Lanju је jedna lokridlska kolonija) Ьоlје se razaznaje tek od kada је 1 959. godine otkriven arhiv Zevsovog hrama (sa 38 bronzanih tablica iz VI-Ш veka; de­lomjos uvek neobjavljeno) : ир. Landi ( 1 ) (2) (3); ra­nije IG XIV 63�32.

Od En�anaca и dolini Sperheja poticu jedino mladi natpisi (gotovo svi iz Нipate), koji u celini sашzе samo dva dijalektoloski informativna oblika а sakupljeni su u IG IX:2 ( 1908; br. 3-59, 1 3 1 9, 1357), GDI 1429-1438, odnosno D 373-374. 1 dijalekat Ма­lide је jednako oskudno i kasno posvedocen; tamosnji natpisi, koji najvecim delom poticu iz Lamije, objedi­njeni su u IG IX:2 ( 1908; br. 60-93, 1 320, 1358-1360); ир. dalje GDI 1439-1452 i D 375-379. Etolski natpisi, preteZno iz Terma, gotovo bez izuzetka spadaju u vre­те delovanja Etolskog saveza; oni su obuhvaceni u IG IX: P: l ( 1932; br. I-206) kао i u GDI 1409-1428, od­nosno D 380-393 . Najznacajniji iz оуе grupe natpisa su onaj о saveznistvu izmedu Etolaca i Akamanaca IG IX: 1 2, 3a = D 3 8 1 (sredina 111 veka) i odluka о prokse­niji IG IX: P, 4 = D 3 85 (111 vek). Za izvomi etolski 10-kalni dija1ekat znacajni su i mnogi tekstovi nadeni van Etolije koji predstavljaju dokumente Etolskog saveza. Natpisi Akarnanije, тоои kojima је najznacajnija bron­zana tabla iz Strata IG IX: 1 2, 390 = D 394 па kojoj је odluka о proksenij i (kraj V veka), nalaze se u IG IX: P:2 ( 1957; br. 207-604) kao i u GDI 1 374-1408 i D 394-402. Epirski natpisi su mladi i za dijalekat neinteresantni (i oni su uobicajenih vrsta: pocasne i

57

odluke о oslobadanju ili darivanju, te zavetni natpisi). Оni su obljavljeni delom u GDI 1 334-1377 i D 403-408 (ир. ВiJаУУЕл.L()Т]t;). Mada se natpisi iz proroCista u Dodoni javljaju jos u V уеlш (olovne plocice sa pita­пјјта prorocistu), опј su napisani па domacem пэrесји ирјћуаса, а пе па epirskom dijalektu [vidi pre svega GDI 1557-1 598; о оуоте ир. Salonius (2); zatim SEG 1 5, 385--409] . Manji broj glosa, preteZno etolskih, akarnanskih i epirskih, svedoce samo о slabom intere­sovanju koje su anћсю gramaticari pokazivali za шја­lekte оуе grupe.

Is Dijalekti severozapadne Grcke, ukoliko шје то­

guce pratiti u starije doba, predstavUaju relativno jasno definisano jedinstvo. Medutim, slaba podloga u preda­j i onemogucava da se odredena jezicka ројауа sa пе­kog podrucja роkзZе jednako karakteristicnom za celu dijalekatsku grupu. Osobenosti koje severozapadno­grcku odvajaju od drugih dijalekatskih grupa, de]om i od dorske (ир. V 1 ), su sledece: promena ЕР и ар (О 1 ) i ае u at (О 6), dat. mn . па -О Lt; kod konsonantskih os­поуа (О 8) i obrazovanje participa па *-Е-Е-IA.ЕvОt; (О 1 5). U nekim crtama, kзо sto је, па primer, upotreba ЕУ + ak., severozapadnogrcki је blizi tesalskom i beot­skom nego dorskom (ир. Merzdort). Eolski uticaji. dat. mn. па ·ЕОOL (О 8), gradivni pridevi па -Lot; (О 9) i ра­tronimski pridev (О 1 8), do sada su potvrdeni sarno u istocnim pokrajinama Fokidi i Lokridi, пе i па zapadu, dakle, samo tamo gde su kasnije па jug potisnuti do-

58

' ,l: ljenici sa severa (о оуој probleтatici ир. V 2) pre­v ladali nad Eolcima ili tarпо gde su пуеli u dodiru sa , l j iта. Pritom nedostatak natpisa starijih od ЈУ veka I l 1поgо toga ostavlja nejasnim: tako, па primer, Malida vazi za eolsku, za sta, pak, пета nikakve potvrde ni па l Iajstarijim spomenicima. Na poseban nacin је tesko proceniti i tek kasno posvedoceno пагесје Enijanaca sa samo dva informativna oblika (О 8, 1 7) koji Ы mogli blti etolski. Da оуо рlете uopste pripada severozapad­l1ogrckim, za sada moze da jemci jedino obrazovanje I1jihovog imena za опо podrucje tipicnim sufIksom -aYE�.

Jstoriju lokalnog dijalekta i njegovu borbu za ор­stanak moguce је vekovima паоуато potanko pratiti jedino u slucaju F okide, taCnije Delfa, sa njihovom уе­likom kolicinom sacuvanog materijala (ир. Rusch). Ра ipak, dijalektolog pritom mora stalno imati pred ocima da је оуо mesto, sa svojim panhelenskim sveti1isteт, Ыlо posebno izlozeno tudim, »naddija1ekatskim« uti­cajima. Vec dosta rano, od sredine JV veka, postepeno se ј аУlјаји oblici kojne, а pored пјјЬ i specificno aticki, pre svega па dokumentima vezanim za sveti1iste. Pri­stupanje Delfa Etolskom savezu (ир. nize) 279. godine unel0 је, opet, u dijalekat druge sastojke (ир. pre svega 0 6, 8, 14) i proizvel0 јеdnи izrazitu mesavinu razno­rodnih eleтenata, jasno vidlj ivu u formulama odluka о prokseniji i oslobadanju. Јеdni za drugima i pored dru­gih nalaze se 1ЮОL tOL� ауооOL У, лаОL tOL� ауооуOL�, 1ЮVtЮОL tOL� ayU>vEooL , лаvtЕОL tOL� ayu>voL�, :rЮVtOL� tOL� ayu>voL� (ир. Sommer). Ј pored toga

59

dijalekat је uspeo da se odrzi, ako i пе bez primesa, sve do П v. posle Hr. , pre svega па privatnim nat­pisima.

Sporan је dijalektoloski odnos izmedu narecja Istocnih Lokrana u Maltiskom zalivu (ovde spadaju Epiknemidski i, dalje па istok, Opuntski i1i Нipokne­midski Lokrani) i dijalekta Ozolskih (Zapadnih) Lo­krana u Korintskom za1ivu, koji su jedan od drugog prostorno odeljeni narecjem Fokide. Prvenstveno је Behtel (Bechtel 11 1 60d.) izdvojio istocnolokridski kao poseban dijalekat па osnovu tri kriterijuma (О 8, 1 6, 1 8), koji u celini nisu nikakve »novine«. Nasuprot (оте, Majster (Меistеr 436d.) је istakao da iz sadrzinskih, odnosno istorijskih razloga пе тоgп svi »zapadnolo­kridski« natpisi (ир. Iz) vшti za pouzdana svedocan­stva ovog narecja. Resenje ovog problema moZe se ocekivati jedino ako se Ukupni materijal preispita vo­deci racuna i о hronoloskim razlikama. Takav ро­stupak otezava nedovoljna i kasna dokumentac�a па istocnolokridskom, koji se u (pozno) vreme svoje ро­svedocenosti, kao sto је i ocekivano, priblizava fokid­skom (ир. Bartonek 69-79). Natpisi пат пе dopustaju da se izjasnimo о tome koliko se dugo u оЬе ove оЫа­sti mogao odrZati dijalekat. Izgleda daje sada тоgпсе dokuciti koje је рlете osnoval0 koloniju Epizefirski Lokri (oko cega su se vec stari sporili), i to па osnovu pisma i jezika ovog grada: tamosnji alfabet је, naime, ozolsko-lokridski (ир. Jeffery 284d.), а dijalekat isto tako pokazuje (usled stanja predaje?) јасе veze sa »za­padnolokridskim« [ир. Landi ( 1 ), 243] .

60

Od dijalekata kojima se govoril0 dalje па severo­zapadu jos uvek је пајЬоlје poznat etolski, jer оп сјпј

I osnovu »etolskog koina-dijalekta«, »saveznogjezika« upotrebljavanog и Etolskom savezu, koji је postojao od druge роlоујпе IV veka. Bas kao i peloponeski,

I dorsko-ahajski koina-dijalekat, tako је i оуај etolski

I

Ыо jedan 10kalni dijalekat prosaran stranim (kоinё -) elementima, koji jc sacuvao severozapadnogrcke oso­Ыпе kao 0 8 i 1 7 . S i гспјет mосј ротепutоg saveza па gotovo ссlи сспtгаlШI Grcku (Naupakt [Zapadna Lokrida] је уес 338. postao zavisan od Etolaca, Delfi su и�1 i u Etolsk i savcz 279., а Lamija [Malida] oko 270. godi l1c) ра cak i па delove Peloponeza, оуај is­klj llcivo s ll1zbcl1i ctolski jczik dospco је i па mnoge natpisc izvan Е101 јјс (l1pr. и NЗtlраkt i па dokиmente о os)oba(!al1j tl iz Лsklсрiјсvоg svetil ista u Butu, zavis­пот щl Nutlpakta). Odat lc sc то7:е и glavnim crtama dokLlciti i sшп ctolski; ako tI pojc(lil1ostima ponesto i оsщјс 11qjasno, i pak 11С trcba ::щтпјаti и severozapad­поgгсki karaktcr Etolaca, i to tlprkos svedocanstvu kakvo јс Тtlk id iuovo (3, 94, 5) Ја su опј &уvuюt6tа­ТOL улсI>ОО(lV, О . Ја govorc роtрuпо nerazumlj ivim jczi kom. ОЈ пј Љ sc jezicki пеzпаtпо, ako uopste1 , гаz1 i1шј ll ЛkаГl1аl1сi . Јсdlшkо kao i оуј, sпaZnоm uti­саји ј." dorsk ih kolol1 ija па JOl1skom moru (Korkira i

1 Barlolljck (Barlolll!k 66d .) navodi dva razilazenja iz­I11cdtl аkаГШ1l1skоg i c!olskog: e t� Ul11csto су + ak. , sto kao koin8 -oblik п јМа пс govori, i (llaSUprot О 1 2) »sigmatski« oblik Еtfр!!ШЮV, koj i , mcdtlti l11, Кlafenbuh (Кlaffenbach, IG IХ: 1 2, 245, 1 1 ) sudu роргауlја tI Ctcpf.,taaOТJ [aajv.

6 1

dr.) bili su izloZeni i Epirci, о бјет se dijalektu tesko sa sigurnoscu moze prosudivati. Resteli (Restelli) ih, u skorije vreme, smatra samo Dorcima koji se nisu sa ostalima odeselili па jug, а njihovo narecje vidi kao dorsko. Severozapadni Grci su i »pravi Tesalci«, koji su potcinili lokalne Eolce, ali nj ihov dijalekat u susretu sa eolskim nije uspeo da se odrZi: ир. ЈУ 1 О Is.

о 1 . Ер > ар (kao i u dorskim narecjima i elidskom)

u fokidskom (фаРЕV D 321 , 1 = фЕРELV, hюрТЈЮ D 323 D 15 = LEpтjCa, OOp�Ta ibic. 36), lokridskom (фаРEL V D 362, 5 . 1 0, латара ibid. 36 = лаТЕра), etolskom (hюро� ЈО IX: 1 2, 1 50), u LapO- do I veka pre Hr. pas­sim; preko toga samo u Delfima i jedino u imenu ovog grada E� > ал: hалфоLC; D 324, 1 3 , hал.фLКОV, hал izmedu ostalog passim па novcu (ир. L�OPci)Vor;);

2. ? nastalo naknadnim dиzenjem i kontrakcijom u jedinstvenom alfabetu se belezi sa ЕI (passim па svakom mestu), povremeno Е, Н u Delfima (ЕУХЕра D 325, 3 = Ёухнра, ЕУOLКЕУ ibid. 23) i u lokridskom (ћаУЕУ D 363, 1 .3 = ауну, epizefirski -ТЈЈ1.ЕУО;: ир. br. 1 5); q se u fokidskom belezi sa OY, ali pre svega u D 323 jos uvek sa О, dok lokridski u starije doba (D 362) jos pravi razliku (q nastalo kontrakcijom = О, za razliku od q nastalog dиzenjem = ОУ: ЬаЈ1.0 4. red =

btlJ1.ou, тОУ; i sl. passim), koja u jedva nesto mаlо mladem D 363 vise ne postoji (;ЕУО 12 . red = l;EVOU kao TO� 16 . i 17 . red);

62

3 . ао, аю > а kao u dorskim narecjima, ahajskom i elidskom, pre svega u gen. jedn. -ао > -а (delfski ЕuаРХLба D 327, 1 2, lokridski NLKLa IG IX: P, 72 1 С 6, etolski КаЛЛLa D 3 8 1 , 1 9, akamanski NLKLa D 398, 2), gen. mn. -аю'V > -аОУ (delfski Ла�'Uаба'V passim, lokridski <ХЈА.араоу D 363, 5 = �ЈА.Ерtбоу [ир. br. 1 ] , etolski <ХЈА.Ераоу D 3 8 1 , 36);

4. F- passim oCuvano sve do IV, delom i do П veka pre Нr., unиtзr reci -F- se cuva samo u fokidskom (Кri­sa) КЛЕFос; <Iл8Ltо'V atFEL D 3 1 6, 3 = КЛЕОС; аф8Ltо'V aLEL (epsko-heksametarska formula), lokridskom кат' aLFEL D 362, 4 (formulaiCno?), etolskom ХЕлLБFБ'V D 380, 1 (VП v.) kao i Шбс;, izmedu ostalog IG IX: P, 1 52 a-g;

5. tL se cuva kao u dorskim narecjima, elidskom, beotskom i tesalskom: лоtL passim, glagolski nastavci za 3 . lice jedn. -tL i 3 . Нсе mn. -'VtL passim;

6. а8 > ат, preteZno u glagolskim nastavcima -аtб ('V) = -а8ю('V) , -атш = -а8ш (za objasnjenje ир. ТЬumЬ): delfski hLла�ааtб D 32 1 , 2 = tла�аа8ю, Еклра�ааtш D 324, 5 kao svedocanstva »starofokid­skog« ат, cije mesto је rano zaиzelo opstegrcko pisanje а8 (D 323, gde se pored -а8ю('V), -а8ш javlja i usam­ljeno лроаtа С 40d. = лр6а8Е); опо је, zatim, pod

, uticajem etolskog koina-dijalekta ponovo napusteno: -атш, -аtб passim Gasno povezano sa drиgim etoliz­mima [ир. br. 8] : ир. Bechtel 11 56); lokridski hЕЛЕаtб D 363, 1 0d. , hЕЛЕаtaL ibid. 1 6; epizefirsko-lokridski ЈА.LOtЮЈА.а (ир. Landi (3), 66); etolski, medutim, »slиzbe­по« samo -а8ю('V) , -а8ш;

63

7 . lok. jedn. -OL umesto dat. -4> kod o-osnova (kao и beotskom, tesalskom, elidskom) оо 11 v.: fokidski tOL 'Алол.лЫVL tOL Пu8LOL D 338, 3 i passim па odlukama о oslobadanju (ир. Lejeune ( 1 ), 1 32-148), lokridski tOL д,LOVOOОL IG IX: 12, 624 D 3, etolski ЕУ NаuлаlCtОL D 390, 2, akamanski tOL 'АЛОЛЛWVL tOL 'AICtLOL D 397, 1 , epirski ЕУ 'АлELРОL D 404, 1 3 = ЕУ 'НЛЕLР4>;

8. dat. mn. па -OL� и Ш deklinaciji kao и elidskom: drevna pojava и lokridskom (f.tELOVOL� D 363, 14) i svakako и etolskom (iako је tek kasno potvrdeno: 'АкаруауOL� D 38 1 itd.), preko Etolskog saveza даlје је prosireno па fokidski (ир. Lejeune ( 1 ), 1 26-1 3 1 ), gde је kao i и lokridskom ranije vladalo eolsko -EOOL (и fokidskom до III veka, ))zapadnolokridsko« лаvtЕОL V Ја ЈХ: 1 2, 609, 5д., и ))istocnolokridskom« kasno ро­tvrdeno), zatim па akamanski (EXOVtOL� Ја ЈХ: 1 2, 4 1 7, 8), enijanski (tOL� АLVЮVОL� D 373, 6.8), аН ј па beotski (ир. ЈУ 9 О 1 3), arkadski, mesenski i lakonski;

9. gradivni pridevi па -LO� kao и eolskom (ир. V 1 ) predstavljaju eolizme и fokidskom ОLЬарю SуlI.З 247 Ј 16, oLbapLwv SуlI.З 246 11 67д., pored јпасе opsteg -ЕЩ;

1 0. пот. mn. clana 'tOL = ot (kao и dorskim па­recjima, elidskom, beotskom) passim и fokidskom (и Delfima tek oko 125 . pre Hr. konacno potisnuto: ир. Lejeune ( 1 ), 91-103), lokridskom (D 362, 9; 363, 10; 364, 1 ), etolskom (D 38 1 , 1 5 .28.3 1 , аН pored ot); delfski pokazuje i oblike tш, tШЬЕ, ТOLЬЕ (tako i epirski: D 405, 1 );

64

1 1 . tzv. »dorski futur« па -ОЮ- u fokidskom (та­уt.;[1Ј]Ш:W D 323 А 1 = taYEuow, О1ЈJ.lЛра;ЕW кало­()Н;ЕЫ ibid. А 6, 8'UoEOvтa D 353, 20 = 8Uoovтa);

12 . -;- u futuru i aoristu glagola па -�ы kao u dorskim narecj ima (i drugde pojedinaCno): fokidski OPKL;EW D 325, 1 3 = 6PKLOW (ир. br. 1 1 ), а3tЕл.ОУL­sЩ1Е8а D 326, 17 ; etolski tЕРI.ю;аvтw D 38 1 , 1 0 = -oavты, tEp!la;WVtL ibid. 1 1 = -OWVТL itd. ;

1 3 . liCni nastavak u 1 . liси mn. -!lЕ� kao u dorskim narecjima: fokidski а3tЕбwка!lЕ� D 326, 2 ; epizefir­sko-lokridski EXPТJoa!lE� (ир. Landi ( 1 ), 240; (2), 275); etolski [EKpL]VO!lE� IG IX : P, 1 87, 20;

14. liCni nastavak u 3. liси mn. imperativa -vты u lokridskom (БL<XБоVtб IG IX: P, 609, 20, алобоvтw D 366, 7, алОtЕюаvтw ibid. 8), etolskom (tEp!la­;avты [ир. br. 1 2] , ayayp<X'\џavты D 38 1 , 13d., БL­боvтw ibid. 37), а iz ovihje kasnije (potvrden od 11 ve­ka) presao i u delfski dijalekat (passim u dokumentima о oslobadanju: ир. Lejeune ( 1 ), 1 05-126), gde је ranije preovladavalo -vтыy (фЕРОVТWV D 323 В 1 1 , ЕзtL ТЕ­л.ЕОVТWV ibid. 22d., 01Јуауоутыу ibid. 23d. itd.);

1 5 . particip *-Е-Е-!lЕVЩ > -ЕL!lЕvоc;l-ТЈ!lЕVЩ (ир. br. 2) umesto *-Е-О-!lЕVО� (svakako prema infinitivu *-Е-Е-о8ш): fokidski кал.ЕL!lЕvаv D 353, 1 7 = ка­л.О1Ј!lЕVТjV, кал.ЕL!lЕVЩ D 337, 9 = кал.О1Ј!lЕVТj� itd. , lokridski tбvкал.ЕL!lЕVОL D 362,4 1 , tБ L ЕУКО ibid. 43 = tЧ> ЕукаЛО1Ј!lЕVСР, epizefirsko-lokridski 3twл.ТЈ!lЕVW = 3twл.О1Ј!lЕVО1Ј (ир. Landi (3), 64d.), etolski афLКVЕL­!lEVOL� IG IX: P, 1 87, 7; u fokidskom se ovaj vokali-

5 Uvod u gr�ke dijolekte 65

zam prosirio i па 3 . lice mn indikativa ЛОLЕLvtaL D 352, 1 3 = ЛОЮUVtш i imperativa ОUVtЕЛEL Vtw SуlI.З 67 1 А 2 = -ОUvtWV (ир. br. 14);

1 6. infinitiv tematskih glagola па -ну и »zapad­nolokridskom« (ла:vхаVEL V D 362, 2d. , 8UELV ibid. 3, фаРELV ibid. 5 itd. ; medиtiп, и D 363 zabelezeno sa -ЕУ [ир. gore br. 2]) i etolskon (БLaфuлаООELV D 386, ld., ауну ibid. 2); nasuprot tome (pod stranim utica­јет) па -ЕУ (kao и dorskim narecjima, ahajskom, ar­kadskom) и fokidskom (ay�y D 323 А 3 1 .33.44 = ауну, фЕРЕV ibid. 46 itd.) i »istocnolokridsk()m« (аvаурафЕV ОDI 1 508, 6 [repouzdano]);

1 7. pred10g ЕУ (sa akwativom) za oznacavanje pravca kao и beotskom i tesalskom (ир. Solmsen): fo­kidski ЕУ to LEPOV D 353 В 9, ЕУ б[u]vаОLV D 352, 5 itd. passim do 11 у. posle Hr. ; lokridski ЕУ NаuлаlCtoV D 362, 1 itd. ; epizefIrSko-lоk:ridski ЕУ tov уаоу itd. (ир. Landi (2), 275 ; (3), 66); etolski ЕУ 8ЕРIЮV ICШ ЕУ �ЕЛфоu� D 3 85, 22; eniјалski Е!! лаv tO лара­lCа [ ЛЕО!!ЕV ] ОУ D 373, 6d. ;

1 8. patronimski pridev па -ю- umesto genitiva оее­vog imena ројedinaCnо preuze: и fokidskom ПаVtШVЕ­ta ЗEVОlCp<XtЕLa D 356, 1 d = ·Etт] -tЕLТЈ, [ Л]аlCраtЕLa ЛаlCраtЕLa IО IХ: l l , 73 = AdlCpatELa Лd lCраtЕLТ}, »istocnolokridski« �аvш� NLlCоtЕЛELа IО IX: l l , 258 = �avat� -ЛЕLТ}, »zapadnolokridski« ЛаБLlCа� Eu­ICраtЕLЩ IG IX: P, 727 = ЛаЫICТ}� -tЕLТЈ�; ipak, sve оуе potvrde Mason CМassoJl) uverlj ivo shvata kao imena d v е zene;

66

1 9. zavrSni vokali predloga ауа, :л:ара apokopi­raju se pred konsonantom, а Kata, :Л:ОtL pred denta1om: и fokidskom passim, u lokridskom gotovo isk1jucivo и najstarijim tekstovima D 362, 363, takode i и epize­firsko-lokridskom (ир. Landi ( 1 ), 240); и etolskom i akamanskom tek kasno posvedoceno i stoga raspo­znatlj ivo samo u tragovima.

2. Saronski

L Е. S с h п е i d е r, De dialecto Megarica, phil. Diss.

GieBen 1 882; F. К о р р п е r, Der Dialekt Megaras und der megarischen Colonien, NJ Supplementband 1 8, 1 89 1 , 529-563 ; М. М 1 о d п i с k ј , De Argolidis dialecto, Progr. Brody 1906; B e chte l П 1 63-290, 435-5 15 ; TbиmblКj e­ckers 1 08-142; B a r t o n e k I 78-1 8 1

Ј. В а u п а с k, Inschriften aus dem Asklepieion zu Epidauros, и: Ј. В.-Th. В а и п а с k, Studien auf dem Ge­biete des Griechischen und der arischen Sprachen. 1, Leip­zig 1 886, 77-2 1 8; В. К е i 1, Die Rechnungen iiber den epidaurischen Tholosbau. 11, МDAI-A 20, 1 895, 405-450; О. К е r п, Die Inschriften von Magnesia ат Maeander, Berlin 1900; F. S о 1 m s е п, Beitriige zur griechischen Wortforschung. 1, StraВburg 1 909, 93-155 ; U. S i с с а, Graтmatica delle iscrizioni doriche della Sicilia, Лrpјпо 1 924 (ир. Е. Fraenke l , IF 44, 1927, 362-364); R. Nehr­b a s s , Sprache und Stil der Iaтata von Epidauros. Ејпе sprachwissenschaftliche Untersuchung, = Philologus. Sup­plementband 27:4, Leipzig 1 935 ; М. L е ј е и п е, Еп marge d' inscriptions grecques dialectales. III. Vases »protocorin­thiens« inscrits, REA 47, 1 945, 1 0 1-1 1 0; М. Guarduc c i , Nuove note di epigrafia siceliota arcaica, ASAA 37-38,

67

1 959-1960, 249-278; R. Arena ( 1 ), Note ad а1СШlе iscri­zioni corinzie, РР 2 1 , 1966, 475-480; А. В u r fo r d, Notes оп the Epidaurian Building Inscriptions, AВSA 6 1 , 1 966, 254-334; R. А r е п а (2), Le iscrizioni соrinziе su vasi, Roma 1967; R. А r e n а (3), In margine ad а1СШlе iscrizioni corinzie, Studi sull 'Oriente е la ВЉЫа offerti аl Р. GiQvan­ni Rinaldi, Genova 1 967, 99-102; L. Т h r е а t t е, An lnter­pretation of а Sixth-Century Corinthian Dipinto, GI 45, 1 967, 1 86-1 94; w. Р е е k, Inschriften aus dem Asklepie­ion von Epidauros, Berlin 1 969; А. B artonek ( 1 ). Das Ostargolische in der raшnliсhеп Gliederung Griechenlands, Do­пшn indоgеrmanicшn. Festgabe fUr Anton Scherer, Heidel­berg 197 1 , 1 1 8-122; А. L а п d i, 1 dia1etti dorici in Sicilia. Il corinzio, RAAN 46, 1 97 1 , 3-42; А. В а r t о п е k (2), Greek Dia1ects of Archaic Sicily: Тheir Integration Ten­dencies, ZFFUК 5, 1 973, 71-89

Iz D�alekti priobalnog podrucja oko Saronskog za­

Нуа, tj. narecja Megare i Korinta (zajedno sa njihovim kolonijama) kao i istocnoargolidski dijalekat (koji se jasno razlikuje od »zapadnoargolidskog«: ир. IV 3), prema пајпоујјјm istl"aZivanjima Bartonjeka [взrtо­nek ( 1 ), ир. Bartonek 1 78-1 8 1 ] bliZe su роуеzanј i сјпе samostalnu »saronskи« dija1ekatskи grupu. 00-bro је posvedocen istoCnoargolidski, и c�и oblast spa­da i Egina, pre svega zahvaljujuci bogatim na1azima iz Epidaura; starije zbirke и GDI 3324-3427 (ир. D 100-120) i IG IY ( 1 902; br. 1-1 94, 679-1 549 ktю i addenda) su premaSene: up. pre svega SEG 1 1 , 1-48. 377-453 ; 1 7, 1 59-1 86; 22, 27 1-295 ; 25, 275-420 i za Epidaur IG IY: P ( 1 929) kao i Peek. Arhajski tekstovi,

68

veCinom nadgrobni i zavetni natpisi, пе javljaju se и tako velikom broju kao drugde, аН ih zato па Egini ima vec od kraja УIII veka. Najznacajniji је veci broj gradevinskih natpisa iz Ask1epijevog svetilista u Epi­dauru (pre svega JG ЈУ: 1 2, 1 02-1 03 ; ЈУ vek) kao i sve­ti zakon (Zex sacra) sa istog mesta JG IV: 1 2, 40/41 = D 1 08 (oko 400. pre Hr.), te veliki natpisi о izlecenju (LaJ.,t<Xta) JG ЈУ: 1 2, 1 2 1-124 (br. 1 22 = D 1 09) iz dru­ge polovine ЈУ veka (о njihovom jeziku v. Nehrbass). Najznacajniji eginski natpis (iz VI veka) је опај iz Afajinog svetilista IG IV 1 580 = D 1 1 1 .

Natpisi korintske oblasti (и koju spadaju i susedni gradovi Кlеопа, Sikion i FHjunt) i odande naseljenih kolonija sakupljeni su и IG ЈУ ( 1 902; br. 1 95-491 kao i addenda [bez kolonija]) а delom i и GDI 3 1 14-3259 i D 1 2 1-147: ир. od onda pre svega SEG 1 1 , 53-297; 14, 300-3 14; 22, 207-259; 25, 324-358. Iz Korinta su poznati gotovo iskljucivo sasvim kratki, аН veoma ar­haicni natpisi (kraj VIII do VI veka) па glinenim ploCi­сата i vazaтa [о tome sada vidi Arena ( 1 ) (2) (3), Тhreatte] ; znacajni su k1eonski zakon о Zrtvoprino­senju IG IV 1 607 = D 1 29 i psefizme Korinta i Sikiona iz Magnezije (ир. и Кеrn br. 42, 41 = D 128, 1 3 1 ). Ipak, prevashodni znасај imaju svedocanstva iz koloni­ја: оЫman materijal pocev od kraja VII veka potice iz Korkire (objavljen и IG IX: l [ 1 897] , br. 682-984), и sklopu toga nekoliko arhajskih nadgrobnih natpisa (ир. D 1 33-1 34), а manје su izdasni nalazi iz Sirakuze (ир. Guarducci), kao i iz drugih gradova naseljenih iz пје ili njihovih kolonija.

69

Iz Megare (МhEyap-: ир. Arena (3), 1 00d.) svih цjenih kolonija (Меgarа Hiblejska, Selinunt па Sicili­ji, Bizant i mnoge druge па obalama Ponta) роzшtо је tek srazmerno malo natpisa: оni su sakupljeni uGDI 300 1-3 1 1 3, IG VП ( 1 892; br. 1-234 kao i adderda) i D 148-1 74; ир. i SEG 13 , 280-340. Pored (sиrijih) zavetnih i nadgrobnih natpisa kao i (mladih) poctsnih i odluka о prokseniji, znacajan izvor predstavlja ] mе­garska presuda u jednom epidaursko-korintskomspo­ru oko granice (8to је vec samo ро sebi recit cbkaz »saronskog« osecaja zajedni8tva) IG IV: P, 7 1 = D 1 57 (III v. pre Нr.). 8to se tice kolonija, samo Selbunt рrпZа nekoliko arhajskih tekstova, pre svega zavenih i nadgrobnih natpisa, ali i kletvenih tablica.

Literarni izvori па ovim dijalektima su oskl.dni : jezik himni epidaurskog pesnika Isila (lG IY: 1 2, 1 28) predstavlja me8avinu domaceg narecja i jez:ika ера; sacuvani su samo ftagmenti dela pesnika Еи­mela iz Korinta i pesnikinje Praksile iz Sikiona(up. PMG 754); jedino је iz Epiharmovih i Softon�vih komedija moguce posredno dokuCiti govomi j�zik Sirakuze. Megarskim se dijalektom dodu8e пе �luzi Teognid (njegov jezikje epski), ali njime u najmmju ruku govori Megaranin u Aristofanovim Aharnjarima (stihovi 729-835) i ovo svedocanstvo, uprkos sлn­njivoj predaji (ир. О 8), zadrzava svoju vrednoS:.

Is Veze izmedu dijalekata kojima se govoril(l па

podrucju od Megare preko Istma do Istocne Argoli-

70

(Је zasnivaju se па okrenutosti ovih oblasti moru. I stocnoargolidski је prevashodno dijalekat gradova �pidaura, Trezena i Hermione; u pogledu nekih oso­Ыnа (ир. О 2, 1 6) оп se priblizava govoru zapadne Argolide (okolina Arga), od koje se jezicki inace jasno razlikuje (ир. ЈУ 3), а odstupa od narecja Korinta i Megare, mada ni ove suprotne tendencUe niposto nisu neusaglasive. Narecju Epidaura treba pridodati i оnо kojim se govorilo па ostrvu Egini и Saronskom zalivu, buduCi da su njega naselili »Dorci iz Epidau­га« (Herodot 8, 46, 1 ) . Na оЬа ova mesta vec vrlo гаnо (pocetkom ЈУ v. pre Hr.) и dUalekat su prodrli aticki i oblici kojne. Razvoj ovih stranih uticaja prati Кај Ј (Keil) pre svega uz ротос JG ЈУ: 1 2, 1 03 ; veo­та brzo umnozavanje stranih elemenata dovodi do toga da vec sredinom III veka natpisi Asklepijevog svetilista nетаји vise niceg dorskog. Ј и Korintu i Megari primetni su uticaj i kojne vec и ЈУ у. pre Hr. Narocito је Megara zbog svog polozaja (i zivih trgo­vackih veza) bila izlozena uplivima sa svih strana (ир. Solmsen 94). Tukidid 4, 42, 2 izricito prenosi da је Korint nekada Ыо nastanjen Eolcima; sacuvani eolizmi и korintskom govoru (ир. О 9, 1 3) potvrduju njegov izvestaj . �to se tice Megare, stvari nisu tako jasne. Osobenosti dijalekta grada Egostene и blizini beotske granice па nekoliko natpisa iz vremena oko 200. pre Hr. (ир. D 1 6 1-1 63) objasnjavaju se neusi­ljeno (iz saveznickog odnosa) kao beotizmi (ир. 0 3, 1 5 i ЈУ 9 О 5Ь, 1 0, 12, 1 9).

Megara i Korint imali su vши ulogu kao matice mnogobrojnih kolonija od Sicilije do najudaljenijeg

7 1

Ponta. S obzirom па istoriju jezika najznacajniJe зи korintske kolonije osnovane krajem УIII v., Korkira i Sirakuza (Tиkidid 7, 57, 7, odnosno 6, 3, 2). U Dvoj poslednjoj kao i и njenim naseobinama, zahval. ији­сј njihovoj vaZnoj ulozi и politici i privredi, razvio se jedan dorski obojen nadregionalni sicilijsko-dcnjo­italski zajednicki jezik [ир. Sicca i nedavno Вщо­ш�k (2)] , koji је bio osloboden lokalnih obelelja i koji је и grckim jezickim enklavama и Kalabrij i i Ариliј ј и tragovima preziveo sve do danasnjih dща.

о 1 . ЕР > ар kao и elidskom, severozapadn<Jgrc­

kom i inace и dorskim narecjima: tapo�, Ьшро� i srodne reci passim;

2. Е > L и еLO� i dr. recima iz iste porodice (kao и zapadnoargolidskom) и istocnoargolidskom (ne i и Korintи i Megari) ;

3 . prvobitno *еј kao i f nastalo naknadnim dшеnјеm i kontrakcijom и arhaicnom kоrints]шm dijalektu pise se за Е ('ApyEo� Arena (2), br. 72, 1 1 = -ЕLЩ, фЕuуЕ ibid. 9 1 , 3 = -EL, 'E!tL = EL!tL passim) i rano prelazi и L (L!tL ibid. 4 1 ), u jedinstvenom alfa­betи Н . U megarskom зе ovaj glas najpre belezi sa Е, zatim sa EL, koje зато и Egosteni prelazi и L kl10 U beotskom (ир. IV 9 О 5Ь); и istocnoargolidskom (pre svega и Epidauru) smenjuju зе Н, Е , В! и belezenju оЬа [ј primarnog i sekиndarnog] � , stD se naroCito dobro vidi и IG IV: P, 1 02;

4. 9 nastalo naknadnim duzenjem i kontrakci­јот pise se najpre kao О, а kasnije kao ОУ (ovo

72

poslednje pisanje u Korintu se javlja jos u starije vreme, usled rane monoftongizacije starog o'U-dif­tonga и [и] : 'АхLЛ.л.ЕОЩ Arena (2), br. 20, 8 = -E1J� [pocetak VI veka]) : gen. jedn. -о , -O'U itd. ;

5 . р- se cuva (Рауаку-, FEPYO- itd. passim), a1i и Selinuntu se vec krajem УЈ veka zanemaruje (ЬЕ­KatEpoL D 1 65g, f 2d. = FEKatEpoL), kasnije је to opsta pojava; unutar reci -р- se и starije doba uglav­пот jos belezi (ЛOLFE ОЕ D 1 0 1 , 1 , ЛОLFE оаv� D 1 05 , 2 itd. [УЈ vek] , ali пе dosledno, а od V veka se sve cesce izostavlja;

6. 9 је u korintskom и dodiru sa О, 'U (koje је da­kle = [и]) u zivoj upotrebi : Мал.Е90 Arena (2), br. 1 , 1 ,6 = Мал.�ко'U , [П]аtР09л.о� ibid. 3, E"'6L90� ibid. 8,5, АЕ09'Uл.LVОС; ibid. 37 = АLох'Uл.'Lvос;, 9л.'U­уос; ibid. 59, 1 itd . ;

7. tL se cuva kao i јпасе и dorskim narecjima: glagolski nastavci 3. 1ica jedn. -t L, 3. lica тп. -VtL, pridevi па -УLO- ('Apta/Ef..I. LtLO�, brojevi па -каtLOL itd.) passim;

8. -б6- umesto epigrafskog -�- и Aristofanovoj predaji : f..I.dббаv Ach. 732, 835 (pretpostavka) = f..I.d�av, хрnббЕt(Е) 734 = XPn�EtE;

9. »eolski« dat. mn. па -ЕОШ и III dek1inaciji (kao и elidskom) u korintskom: аРf..I.аtЮОL, VOf..l.L�OV­t[Е]ОШ, VLкwvtЮ[ОL] D 1 39g, Пш6Ю(О)L D 147g;

1 0 . пот. тп. clana tOL = ot kao i јпасе u dor­skim narecj ima: и Epidauru tOL tapof..l.Vaf..l.OVE� JG IV: J 2, 40, 1 2, u Sirakuzi tOL �'UpaKooLOL D 144, 2, 2, tOL ALyoOtEVLta[ L] D 1 54, 5 itd. ;

73

1 1 . licni nastavak 1 . liса тп. -I!E� kao i inlce u dorskim i severozapadnogrekim narecjima: CmЕбt>ка­I!E� passim, hL90I!E� D 1 23, 1 2 = LKOI!EV (ир. 1:". 6),

VLKO I!E� D 1 66, 2 itd. ; 1 2 . takozvani »dorski futur« па -ОЕО- : Ео(Е LO-

8ш D 1 09, 84, 'to'U� ХELрL1;о'Uv'tщ IG ЈХ: l , б94, 44 (Korkira), аvа'tЕ8Т]ОЕL'tш GDJ 3089, :8 = -�ОПaL itd. ;

13 . По'tЕбаFоv, ПоtELбаv, ПоtЕбаv, [OtL­баv (ир. br. 3) passim па korintskim vazama gli­nenim plocicama, pored toga »ahajski« oblici П(О'ЕL­баVL IG ЈУ 20 1 , 4, ПООELбаvо� Ја ЈХ: l , 690 5 .6 (Коrkirа), isto tako i u istocnoargolidskom;

14 . zavrsni vokali predloga ауа, лара ap>ko­piraju se pred konsonantom, а Ka'ta, лоtL pred 1en-talom;

1 5 . predlog *EY� > Et�/E� (sa akuzativom) �uzi za oznacavanje pravca umesto ЕУ passim; u Ego�eni (D 1 62, 2) ЕУ је beotizam (ир. ЈУ 9 0 1 9) ;

1 6. predlog ЛЕба umesto I!па u istocnoago-lidskom u ЛЕбафора� D 1 08g 1 , 276d. = I!E'to1>O­рб � kao »ostatak supstrata« nasuprot иоЫсајеЈот I!па passim.

3. Zapadnoargolidski

L о. v о п F r i е s е п, Uber дје sprache der argeisl1en

dialektinschriften, uuA 1 897, Sprak:vetenskapliga �all­skapets i Upsala f6rhandlingar, Sept. 1 894 - Мај 1 :97,

74

I 1 3-1 6 1 ; Е. Н а п i s с Ь, De titulorum Argolicorum dia­lecto. 1, phil . Diss. Breslau 1 903 ; М. М 1 о d п i с k i, De Argolidis dialecto, Progr. Brody 1 906; В е с h t е 1 11 435-5 1 5 ; Т Ь и m blК i е с k e r s 1 08-1 24; В a r t о п е k 26d., 89, 1 1 3-1 1 6

Gu. V о 1 1 g r а f f ( 1 ), Inscriptio in arce Argorum re­perta, Мп N. S. 57, 1 929, 206-234; Е. В о u r g u е t, Sur unе inscription d' Argos, REG 43 , 1 930, 1-8; Е. S chwy­zer , Zur FhЕОLЕоtщ- Inschrift, RhM 79, 1 930, 321-325; Gu. V о 1 1 g r а ff (2), Ad titulos Argivos, Мп N. S . 58, 1 930, 20--40; М. G u а r d u с с i, Un antico supplice sull ' acropoli di Micene, Studia Classica et Orientalia Ап­tonino Pagliaro oblata. 11, Roma 1 969, 273-280; А. В a r ­t о п е k , Das Ostargolische јп der raumlichen Gliederung Griechenlands, Donum indogermanicum. Festgabe rur Anton Scherer, Heidelberg 1 97 1 , 1 1 8-122

Iz DUalekat zapadne Argolide, tacnije grada Arga

i njegove okoline u podrucju reke Inah, srazmerno је bogato posvedocen. StarUe zbirke natpisa u IG IV ( 1 902; br. 492-678 kao i addenda) i GDI 3260-3323 premasene su mnogobrojnim naknadno prispelim по­vim nalazima, pre svega iz Arga. Oni su delimicno uvrsteni u D 77-99; up. , medutim, pre svega SEG 1 1 , 298-372; 1 3 , 236-249; 1 6, 242-265 ; 1 7, 1 40-1 58 ; 22 , 260-270; 25 , 359-374. Postoj i veliki broj ar­hajskih tekstova pocev od VП v. pre Hr. iz samog Arga; najznacajniji su sveti zakon iz Ateninog hrama SEG 1 1 , 3 1 4 [up. Vol1graff ( 1 ), Bourguet, Schwy­zer] , spisak imena IG IV 6 1 4, natpis па bronzi IG IV 506 iz Herinog svetilista (svi iz sredine УI veka), а

75

medu onim natpisima koj i se u velikom broju ро­javljuju od V veka naro�ito treba izdvoj iti ugoVOr о

savezu Argivaca sa kritskim gradovima Кnoscm i

Тilisom D 83 . Ovima se pridrufuju argivski tekstovi iz mesta kao sto su Del:fi, Olimpija i Atina. Medu natpisima iz Mikene i Tirinta уаlја istaci pre s,ega Frahijaridov natpis IG IV 492 = D 97 (up. najsk(lrije Guarducci; oko 500. pre Hr.) i nesto starij i teks1 za­

kona IG IV 493 = D 98.

Is Grcki kojim se govorilo u Argolidi (па severOis­

toku Peloponeza) nije Ыо jedinstven: pored prir<>de terena i politickih razloga (brdovito zemljiste pcJlu-

ostrva kao linija razgranicenja, nedostatak politic-

kog ujedinjenja zemlje) za to је svakako odgovorno i

razlicito starosedelacko stanovnistvo па koje su Dor­

ci nailazili doseljavajuci se : Jonci i »Ahajci«. U sva­

kom slucaju, Ыlо је moguce ustanoviti jezicke razlike

izmedu Zapadne Argolide u oblasti reke Inah (Arg i

sira okolina) i Istocne Argolide 'nа poluostrvu .дkta

(sa glavnim nalazistima u Epidauru i Trezenu u Sa­

ronskom zalivu). Оуе razlike nе treba tumaciti samo

kao naknadne proizvode atickih uticaja, koj i su па

istoku bili starij i i snafuiji, уес оnе postoje jos od

davnina (up. 0 2, 9, 1 1 , 1 4, 1 5). Tek је Bartoniek

izvrsio sledstvenu podelu »argolidskog dijalekta«

koja se sama nametala (up. О 3, 5 ; Bartonek 26d.

itd.) na jedan (ustvari sasvim samostalan) zapadJ1O­

argolidski (»argivski«) i istocnoargoldski dijale�at,

76

srodan susednim narecj ima Korinta i Megare па obalama Saronskog zaliva (ир. IV 2 za »saronski«). Paralelno sa ovim ide i upotreba razlicitih pisama: zapad se sluii korintskim, а istok lakonskim alfabe­tom (ир. Jeffery 1 53 , 1 75) . Zapadnoargolidski se, u poredenju sa priobalnim gradovima u Saronskom zalivu, snaZnije i duie opirao nadiranju kojne, deli­micno sve do rimskog doba.

о 1 . Е > L ispred о, оо, ako izmedu пјЉ nije ispalo

*!! , kao u kritskom, lakonskom i istocnoargolidskom: 8LO� i imena iz iste porodice passim;

2 . ЕО > О ispred Vt kao u govoru Кirene te istocno- i zapadnokritskom: KOL vavovtL D 89g, 1 4, бшtЕЛ.оvtL D 9 1 , 6 = бшtЕЛОUОL < *-ЕОVtL, Е!!ФаvLl;оvtа� ibid. 14 = *Е!!фаvюооuvtа� ;

3 . kontrakcijom nastalo ё i EL > L vec oko 450. pre Hr. : tЕЛLtо D 83 А 13 = tЕЛЕLtоо, афшрю8ш ibid. в 6 = -PEL 08ш, mlade фа·С D 89g, 8 = фан, калю8ш D 99, 12 = каЛЕLо8ш ;

4. F- se belezi (FOL, FLKatL, FE;E KOvta itd. ; Bop8ayopa� IG IV 6 1 4, 8 је pravilno citati kao Fop8-: ир. SEG 1 1 , 336, 8), u pojedinim slucajevi­та od V veka se пе belezi ; unutar reci -F - cesce izo­staje;

5 . naknadno duzenje kratkih vokala ako za nj i­та sledi grupa konsonant + *!! (koje ispada) kao u ostrvskom dorskom i kritskom (пе i u istocnoargo­lidskom): ЕТ]VОКЛЕЩ ао! 3278 А 6 = ЕЕУО-, �ya-

77

tш D 9 1 , 3 ; 92, 2 = EVatn itd., shodno tome u tekstovima pisanim lokalnim pismom SE УШ D 83 В 20d. itd. ;

6. уа se сиуа ипиtзr reCi (kao u tesalskom, ar­kadskom, centralnokritskom), ali i па kraju reci (-ус;): 6:лаvааv D 99, 9d. = а.лаааv, 8uovaL D 83 В 1 6 = 8uouaL itd. ; <l!!фоtЕРОVС; ibid. А 1 0 = -ощ, 6ћУС; ibid. В 1 О itd;

7. prelazni glas ј izmedu L i vokala kao u kipar­skom i pamfilskom: 8LLOLV D 77 = 8EOLV (ир. br. 1 ), пол.L Lшl;)L SEG 1 1 , 3 1 4, 4 = пол.LаБL, ЕSЛРLLa[ . . . ЈО ЈУ 506, 6, ба!!L LO[Р ]YOL ibid. 7 itd. ;

8. tL se сиуа kao i inace u dorskim narecj ima: FLKatL, glagolski nastavak 3 . 1ica jedn. -tL passim;

9. intervokalsko а > h (koje se docnUe пе Ьеlе­zi) kao и lakonskom, elidskom, kiparskom (пе i is­tocnoargolidskom): ЕЛOLFЁhЕ D 80, 3, 1 = ЕЛОLllаЕ, ФраhLaРLбас; D 97, 1, аtЕфаvwш D 90, 1 5 ; 9 1 , 1 6d. = -<.баш, Е!!ПрТ)Е ibid. 9 , 8Тjaupov D 89, ] 1 = 8ТJaaup6v itd., a1i уес па najstarijim natpisima тпо­gobrojni su izuzeci sa ocuvanim -а-;

10 . 'Apta!!LC; u оуот obliku i kao i-osnova (ne u istocnoargolidskom): dat. jedn. 'Apta!!L D 88, 2 ; ЈО ЈУ 5 1 3 ;

1 1 . алаБLOV = аtаБLOV: izvestaj gramaticara daje оуај oblik dorski (Grigorije iz Korinta 364, 659 shol.) potvrdenje zahva1jujuci zabelefenom [а]ла&оv D 82, 5d.

12. пот. тп. сlanа tOL = ot kao i inace u dorskim narecjima: tOL НUЛЁС; ЈО ЈУ 506, 9 = ot 'УЛЛЕLС;, tOL 'APYELOL D 85, 8d., tapy[ EL ]OL D 80, 1 = ot 'APYELOL;

78

1 3 . -s- (kao i inace и dorskim narecj ima) pored -00- (reliktno kao и ostrvskom dorskom i centralno­kritskom) и futuru i aoristu glagola па -�oo : ЕtJ,фа­VLsOVTac; (ир. br. 2), оо[tJ,а]ЛLsаv D 89, 1 7d. = wtJ,алюоаv nasuprot БLк:аООШЕV D 85, 8, ЕБL­каооау ibid. 1 2d. , ICaTEOICEuaooav D 89, 5d. 1 2, �pyaooaYTO ibid. 1 3d. ;

14 . infinitiv tematskih glagola па -ЕУ kao i и drugim dorskim narecj ima: ЛООЛЕV IG IV 52 1 , 3 = Ј[ООЛЕLV, EtJ,tJ,EVEV D 85, 7 = EtJ,tJ,EVELV;

1 5 . <'xFPE TEUE D 83 В 23d. ; 96, 1 , 4 (ј skraceno aFp GDI 3268, 3 ; <'xF IG IV 6 1 6, 3 . 5 . 1 0), <'xPllTEUE D 85, 1 4 itd. »predsedavajuci, govomik je Ыо (NN)« od *FPllTEUOO (inace nepoznato) sa <'х < Е (augment) Пi, verovatnije, < *<'xF- < <'ХУ < <'хуа- [sa apokopom i asimilacijom; Vol1graff (2), 29d. ] ;

1 6 . zavrsni vokali predloga <'хуа, лара, к:ата apokopiraju se pred konsonantima; и slucaju к:ата пе samo pred dentalom: к:ата D 98 = к:ат(а) та, уес isto tako к:аtоташ D 90, 1 5d. = к:аtаоtdош, к:а­�ола D 1 1 0g = к:аtа�ол�;

1 7 . predlog ЛЕба umesto tJ,Eta kao и ерЈsJщm_ arkadskom itd. passim.

.

4. Ostrvski dorski

L [ ] . в r u 1 1, Der Dialect der Rhodier. Ејпе gram­

matische Studie, Progr. LеоЬsсhШz 1 875; Н. В а r t Ь, Ое Coorum titulorum dialecto, phil . Diss. Basel 1 896; R.

79

Bj ork€gren , Ое sonis dialect Rhodiacae, phil . Diss. Up­sala 19(2; F. Н а u р t v о g е 1, Iliе dialektischen Eigentfun­lichkeit�n der Inschriften von 1hera (dva dela), Progr. Cilli 1 906, Н07; В е с Ь t е 1 11 5 1 7-556; G. D е у o t o, Il diiilet­to delle iscrizioni cirenaiche, RFIC 56, 1 928, 365-403 ; Т Ь и m ) !К i е c k e r s 1 70-2Ш; С. О. B u c k, The Di!llect оf Сyrещ СРЬ 4 1 , 1946, 1 29-1 34; В а r t о п е k 92-95, 1 8 1-1 8�

А. Т h u m Ь, Die grieclische Sprache im Zeit:tlter des Helenismus, StraВburg lЮ 1 ; Е. N а с h m а п s о п, Rhodis(he beitriige, ВВ 27, 1 9)2, 29 1-297; О. Cha .. i a­ras/ F. H i l l e r v o n G a e r tr i n g e nl S. S a r i d a � i s, Inschrifen von Syme, TeutlUIsa und Rhodos, ЈОAl 7, 1 904, 8l-94; L. М а 1 t е П, Кyrene. Sagengeschicht�che und hisbrische Untersuchungel, = Philologische UnttfSu­chungeIt 20, Berlin 1 9 1 1 ; СЬ. � 1 i п k е п Ь е r g ( 1 ),Die lindisc� Tempelchronik, Воnл 1 9 1 5 ; S. F е r r i, Alcun:: is­crizionidi Cirene, = АРА W 1 925:5 , Berlin 1 926; U. , о п W i 1 а п о w i t z - М о е I I en d о r f f, Heilige Gesltze. Eine Ur'runde aus Kyrene, SPAW 1 927, 1 55-1 76; R. I-er­zog , Нeilige Gesetze von Кш, = APAW 1928:6, Вtrlin 1 928; А В r а u П, Gli »eolismi« а Cirene е nella poesi�do­rica, RF[C 60, 1 932, 1 8 1-193 . 309-33 1 ; Е. F r а е п 1 е 1, Zu grie'hischen Inschriften. 2. Zu den neuge:fundener In­schriften. von Cyrene, G1 20, 1 932, 87-93 ; СЬ. B l inken­berg (�), Lindos. Fouilles de l 'Acropole 1 902-19 1 <. 2 : Inscriptions (dva toma), BerlinlCopenhague 194 1 ; М3 е­gre , Ti1uli Calymnii, ASAA 22-23, 1 944-45, 1-249 М. S egre/ I. Р u g 1 i е s е С а r r а t е I I i, Tituli CamirelSes, ASAA 27-29, 1949-1 95 1 , 14 1-3 1 8; 1. Pug l i e s e C ara­t e l l i ( 1 ), Tituli Camirenses. Su?plementurn, ASAA 30-32, 1 952-1954, 2 1 1-246; G. Pugl ie se C arrate l l i (2), Spp­lemento epigrafico rodio, ASAA 30-32, 1 952- 1 '54, 247-3 1 6; Е. R i s с Ь, Die Sprache Alkmans, МЕ l 1 , 1 954, 20-37; G. P u g l i е s е С a r r a t е I I i (3), Novo

80

supplemento epigrafico rodio, ASAA 33-34, 1955-1956, 157-181; G. Р и g l i е s е С a r r а t е 1 1 i (4), Supplemento epigrafico cirenaico, ASAA 39--40, ,1961-1962, 219-375; с. G а 1 1 а v о t t i, Una deflXio dorica е altri nuovi epigram­mi cirenaici, Maia 15, 1963, 450-463; G. М о r е 1 1 i, Un antico сзrmе popolare rodiese, SIFC N. S . 35, 1963, 121-160; С. D о Ь i a s - L а 1 о u, Pour une chronologie des inscriptions archarques de Cyrene, RPh 96, 1970, 228-256; о. М а s s о п, А propos de lа plus ancienne inscription rho­dienne (/nscr. Lindos, 710), ArchClass 25-26, 1973-1974, 428--431

Iz Zatvorenu grupu cine dijalekti dorskih ostrva,

koja se kao nekakav »most« pruzaju preko juZnog Egeja, od jugoistocnog Peloponeza do jugozapadne Male Azije. То su Mel, Folegandar, Tera, Anafa, As­tipaleja, Kalimna, Kos, Karpat, Rod i mnoga druga manja ostrva. U ovu dijalekatsku grupu spadaju tako­de i narecja oblasti и neposrednom susedstvu ostrva па maloazijskoj obali (Knid itd.), kao i kolonija koje su ostrvljani osnovali, pre svega narecje Кirene (njena maticaje Tera: ир. Strabon 1 , 3 , 1 6) . Izdanje natpisa pronadenih па оуоm podrucju proteze se па vise svezaka Iа (ХII : 1 , 3 ukUucujuci Supplementum, 1 895-1 904, kao i ХII: Supplementum, 1 939, br. 1 50- 1 66), ali ј е ipak prevazideno . Isto vazi i za zbirke izabranih natpisa и GDI 3428-435 1 , 4693-4939 (sa dopunama и IУ tomu, 790-799) i D 207-3 1 0.

Samo sa Tere potice vise od 1 500 natpisa, medu koj ima su mnogi (stotine nj ih) delom vrlo arhaicni

6 Uvod u grtke dijalekte 8 1

nadgrobni natpisi i grafiti. Oni su vecinoт kratki i sadrze gotovo iskljuCivo iтena, tako da је njihov znacaj za istoriju pisтa daleko veci od onog koji iтaju za dijalektologiju. Zbog toga glavni izvor za narecje Tere predstavlja vrlo obiтni Epiktetin testa­тent (oko 200. pre Hr.), koj i inace vec pokazuje uti­саје kojne, IG ХIl :3 , 330 = GDI 4706 = D 227. Danas је bolje poznat i kirenski d�alekat, zahvalju­juCi тnogobrojniт noviт nalaziтa: kao zaтena za nepostojeci potpuni korpus ovih natpisa тora poslu­ziti upucivanje па najznacajnije publikacije, koje su priredili Ferri, von Wilaтowitz-Moellendorff, Pиgli­ese Carratelli (4) (uр. Gallavotti) ; uр. pre svega SEG 9, 1-795; 1 6, 865-93 1 ; 1 7, 793-825; 1 8, 726-773 ; 20, 703-780. Arhajski tekstovi (VIN vek), grafiti, zavetni i nadgrobni natpisi јо!! uvek su тalobrojni uprkos noviт nalaziтa (uр. za to Dobias-Lalou) . Dиzi natpisiј avljaju se pocev od IV v. pre Hr. ; тedu njiтa su, pored spiskova imena i (тladih) pocasnih dekreta, zbog svogjezika рaZпје vredni i veliki »Sve­ti zakon« (pocetak IV veka, 1 4 1 red) SEG 9, 72 (uр. von Wilaтowitz-Moellendorff), negde iz istog vre­тепа dokитent о naseljavanju SEG 9, 3 sa zaklet­voт kolonista (sa Tere) i, vec iz carskog doba, pocasna odlиka D 237.

Isto tako bogato posvedocen је i dijalekat Roda (иkljucujuci i sicilijske kolonije Gelu i Akragant), okolnih ostrva (za Теl uр. pre svega SEG 25, 847-908) i obale па kojoj је preovladivao rodanski dijalekat. Novi korpus taтosnj ih natpisa bio bi izuzetno ро­zeljan: uр. za sada Segre / Pugliese Carratelli, Рu-

82

gliese Carratelli ( 1 ) (2) (3). ZahvaljujuCi novij im nalazima, pre svega и Lindu, роуесао se i broj ar­hajskih natpisa, preteZno zapisa па statuama i gline­nim posudama, od koj ih Ы najstarij i [90рако Ч!!L 9'UЛLХ�: uр. Blinkenberg (2), br. 7 1 0] mogao sezati jos и УШ vek. Duzi tekstovi iz razlicitih rodanskih gradova pojavljuju se tek od IY у. pre Hr. i ispolja­уајu manје ili vise vidlj ive uticaje kojne: sakralni zakon iz Jalisa IG ХIl : l , 677 = D 284 (lУ/Ш vek), ugovor о savezu izmedu Rodana i Нijerapitne (па Kritu) D 288 (Ш vek), presuda и sporu oko granice izmedu Prijene i Sama D 289 (oko 1 90. pre Hr.), te­matski i jezicki је znacajna »Lindska hramovna hro­nika« iz 99. pre Hr. (uр. Blinkenberg ( 1 )) itd. I ostala ostrva sacuvala su veliko blago, pre svih Каlimпа (uр. Segre), Кnid i, vise stotina natpisa, Kos. U оуоm materijaluje tesko naci arhajska svedocanstva, glav­nina natpisa sa Kosa, koj i se javljaju od kraja IY у. pre Hr. , potice уес iz onog vremena kadaje росео da se ispoljava uticaj kojne : kalendar Zrtvoprinosenja D 25 1 , akta sudskog spora D 263, sveti zakoni koje је izdao Hercog (Herzog).

Literami izvori za celu ovu grupu dijalekata prilicno su oskudni; па rodanski dijalekat donekle podseca nekol iko fragmenata l irskih pesama Ro­danina Timokreonta (uр. PMG 727-734) i »ре­smica о lasti« kojuje zabelezio neki Teognid а pre­пео Atenej PMG 848 ђлВ' ђЛВЕ ХЕЛLбwv (о tome uр. pre svega Morelli, koj i veruje da је опа vrlo drevna) .

83

Is Prema antickom predanju celokupno podrucje

»ostrvskog dorskog« naseljeno је delom iz Lakoni­је, а delom iz Argolide : Herodot 4, 1 47dd. prenosi pricu о osnivanju Tere, za Меl up. Herodot 8, 48, а kod istog pisca ( l , 1 74, 2) Кnidani se пazivајU &ЛОL­КOL Lakedemonjana (8to potvrduje natpis sa Tere IG ХIl :3 , 322, 7d. = D 266, 7d., gde se Knidani zovu a1JYYEvEL �). Iz Argolide su ро Tukididu 7, 57, 6 d08li Rodani, prema Diodoru 5 , 54, 4 stanovnici Karpata, а ро Herodotu 7, 99, 3 zitelj i Kosa, Kalim­пе i Nisira; Astipalejci su sami sebe IG IV 9 1 7, 2--4 smatrali potomcima stanovnika Epidaura. Imajuci ovo u vidu, sasvim је prirodno 8tO ostrvski dorski u celini pokazuje tesne veze sa saronskim, zapadnoar­golidskim i lakonsko-mesenskim narecjem.

Ovaj govor nije jedinstven па celom podrucju: сит grano salis mogu se razlikovati tri podgrupe od koj ih Ы prva obuhvatala dorske Кiklade (Teru, Меl itd., uz to Terinu koloniju u Libiji , Кirenu, osnovanu oko 630. pre Hr. : up. Herodot 4, 1 45-1 65 i uz to Malten 95-1 03), dok Ы u drugu spadao Kos i okolna тапја ostrva, а u trecu Rod (ukljucujuci i Gelu osnovanu 690. pre Hr. i zajedno sa пјот njenu па­seobinu Akragant: up. Tukidid 6, 4, 3--4 i pre svega 0 14) i njegova bliza okolina. Povezanost TerelМe­la sa Lakonijom пе moze se potvrditi па osnovu isto­rije jezika i pisma - пе samo da u ostrvskom govoru пета lakonskih osobina, vec se mogu ustanoviti upadlj ive razlike izmedu dva narecja (ир. О 6, 1 3 , 1 8) . Drevna preddorsko-ahaj ska ba8tina (up. О 7,

84

2 1 ) i uticaj i j onskih suseda iz ranij eg vremena (up. а 5 , 1 8) ројасауаји takvu karakterizaciju. Mada mladi dijalekat, nas glavni izvor, уес sadrzi veliki Ьroј oblika kojne, ipak se tragovi lokalnog dijalekta delom mogu pratiti do duboko и carsko doba. а tome svedoci dijalekat Кirene (ир. Devoto, Buck), koj i j e neke arhaizme sacuvao (ир. а 3), а neke јпо­уасјје sa Tere пе sadrzi (ир. а 3), аН opet zahvalju­јиб поујпата kao sto su а 4, 7 (za tzv. »eolizme« up. Braun) па izvestan пасјп zauzima posebno те­sto. ауај dijalekat se и mnogo сети podudara sa оЬ­likom и kojem пат је predat Alkmanov jezik (ир. Risch i IV 6 Iz), koj i mora da је Ыо upodobljen ki­renskom.

Jezik Roda, koji је narocito karakteristican ро infinitivu па -!!ELV (ир. а 1 4, i и kolonUama), i пје­mu blisko narecje ostalih istocnoegejskih ostrva (ир. pre svega а 1 7) - pri сети razlike svakako postoje : ир. а 1 4 - pokazuju »ahaizme« kao а 1 1 , 1 7, 18 i snazne jonske uticaje (ир. а 5). ауј poslednj i javlja­ји se pre svega od V veka, usled razvoja saobracaja izmedu ostrva i obliznjeg kopna. atuda potice i rani snazni uticaj kojne, 5to је cesto vodilo stvaranju те5аујпе lokalnog narecja i zajednickogjezika, koj i је zastupljenij i росеу od III i j os уј5е od 1 1 У . pre Hr. (za Kos, gde obilje materijala omogucava da se оуо jasno vidi, ир. Barth, а za Rod, gde se оуо ocituje и а 1 4, Тhumb 38--46, Вјбrkеgrеп). Govor Roda (а slicno vazi i za Kos) jedanje od najduze opstalih dijalekata i izricito је posvedocen и carsko doba и Svetonijevoj biografiji TiberUa 56, te potvrden и mnogim teksto-

85

vima do III v. posle Hr. Iz ovog vremena potice је­dan natpis (ир. Chavarias itd. 92-94) koj i usred teksta iznenada sa lokalnog dUalekta prelazi и kojnu i па taj nacin daje jasno svedocanstvo о meri vlada­nja dijalektom и ovo pozno doba.

о 1 . Еа > 1] па celokupnom podrucju: ЕУУ1] SEG 9,

1, 32 (Kirena; ир. Evvf] ' 8' KUp1]VaLOL Hesihije), Lind passim = ЕУУЕа; ak. tEP1] Rod, Kos passim = LEpEa itd . ; па Kosu cak i 1]utwv D 25 1 А 44 = EaUtwv; аН, pored toga, passim potvrde ocuvanog Еа, pre svega и imenima;

2. ЕО > EU и mlade doba па celokupnom podruc­ји: КЛЕU-, E>EU- = КЛЕО-, 8ЕО- itd. , genitivi -ЈСЛЕЩ, • -ЈСраtЕЩ = -ЈСЛЕЩ, -ЈСраtЕО� itd. passim, j.tEU D 227, 76 = j.tou, tЕЛЕUV SEG 9, 72, 3 1 .42 = tЕЛОUV itd. ; ЕО > Е ispred Vt kao и zapadnoargolidskom, istocno- i zapadnokritskom и Кireni : EJCtLj.taOEVtL SEG 9, 72, 57 = -ОЕОVtL (ир. br. 8, 1 6), tЕЛЕОфо­PEVtE� D 232, 4 = -ЕОvtЕ�, ЛЕvtLХW SEG 9, 1 , 76 itd. = ЛЕОvtLХОU;

3. rezultat kontrakcije � < *е + е па Teri, Меlи, Rodu belezi se sa Е, kasnije ЕI (ЕЛОLЕ = ЕЛОLЕL pas­sim, ЈСЛELtО-, tPEL�, infinitiv па -j.tЕLV [ир. br. 1 4] itd.); za razliku od toga � nastalo naknadnim duze­njem belezi se sa Н (�j.tL < *EOj.tL passim, rodanski E1;1]j.tELV D 28 1 , 4 = E1;EL j.tEV [jasna distinkcija] , 01]Л1]tш, 01]Лоj.tЕvа - ВОUЛ- itd.), dakle otvorenije. Nasuprot tome, и Кireni, па Kosu, Кnidu itd. пета

86

razlike и pisanju, КЛТЈtо- kao i ЬТЈЛТЈtш itd. Na Teri (пе i и Кireni) � kao i primamo ё oko 200. pre Hr. > Н : :тюtELРLOV D 227, 1 30 = :л;оt�рLOV kao 6фELЛЕ­а8ш ibid. 3 1 itd. ;

4. Л > v asimilacijom ispred dentala (kao i јпасе povremeno) и Akragantu (фLvtLa GDI 4257, 2 = ФLЛtLа) i pre svega и Kireni : KatEv8ТJL = каt-Ел8n itd. SEG 9, 72 passim, tЕvtш = *tЕЛtш < tЕЛEtш SEG 9, 3, 38 ; 9, 72, 1 8 .85 ;

5 . F se па celom podrucju od pocetka predaje iz­gubilo i па pocetku i unutar reCi : КЛЕЩ D 272, 3, а пе *КЛЕFос; (Rod, УI v., ВоuаtРОфЕЬ6v), 'Aatuo­<ј>ЬОС; D 2 1 4, 4, а пе *Раа- (Tera, VП vek) itd. ;

6. пaknаdnо duZenje kratkih vokala ispred gru­ре nazaVlikvida + *!! (koje ispada) па celokupnom podrucju, kao и kritskom i zapadnoargolidskom: sTJvo-, SELVO- (ир. br. 3) passim, ЬЕ уатоу D 2 1 8, 2 (Tera) = *ЕУР-, OUPOL D 22 1 , 1 itd. (Tera) = 5рOL, Коuрш D 262, 1 .3 (Knid) = К6рџ itd. ;

7. -уа- se unutar reci uz пaknаdnо dиzenje ро­jednostavljuje и а, па Teri i и Кireni *-а уа-, *-0 уа­> -аю-, -ою-: :л;аL<1ас; SEG 9, 4, 1 8 = :л;dаас;, parti­cipi па -аюа, -оюа passim itd. ; za razliku od toga, па kraju reci -ус; > -с; па celokupnom podrucju Ь е z naknadnog dиzenja: ЕС; = ELC; passim (pred vokalom i konsonantom), ak. mп. -ос; = -ощ passim (па os­novu toga moglo se pretpostaviti i -а с;, -'L C;, -iJ С; , sto је i potvrdeno metricki zagarantovanim &ра с; PMG 848, 2), participi ЕЛLЬОС; D 237, 9 = -ЬоuС;, КОЧА.а-8ЕС; SEG 9, 72, 1 1 = -8ELC; itd. ;

87

8. п se cuva kao i ina('t' 1 1 tlorskim narecjima: glagolski nastavci 3. Нса j�·(l l l . -п, 3. Нса mп. -VtL passim, pridevi па -по- (' Арtщ.tL ТLO�, brojevi па -каtLOL itd.) itd. ;

9. пот. тп. clana TO� = oL kao i inace и dor­skim narecjima: D 244, 1 ) (Astipaleja), D 26 1 , 2 (Кnid), D 269, 5 .6 (Nisir), О 28 1 , 1 7 (Rod), SEG 9, 3 , 2 . 14 (Kirena) itd. ;

1 0. licni nastavak 1 . H�a mп. -JA.E� kao i inace и dorskim narecj ima i severc>zapadnogrckom: ЕЈА.(3а­л.О1ЈЈА.Е� D 227, 278 (Tera) itd. ;

l l . licni nastavak 3 . lica mп. imperativa -утоо па Kosu itd. i ро pravilu па Rodu, gde se, medutim, pored toga (kao i и lezbljaflskom, pamfilskom [ир. IV 14 0 1 2] , i to kao eolizall) javUa i -утоу (лара­кал.Е1Јvtоv GDI 375 1 , 1 2, ОЈА.оааутоу GDI 4259, 3 [Faselida]), dok па Teri i uКireni vlada -утооу;

1 2. particip zenskog rJda па -аааа и Кireni : Екаааа SEG 9, 72, 87 < IoFEK-�"Qа - EKouaa < *FEK-ОVtја, капаааа ibi4. 1 0 1 - Kat-ouaa;

1 3 . infinitiv tematskih $Iagola па -ЕУ kao i и пе­kim drugim dorskim narecjma: алол.ELЛЕV D 228, 5d. (Tera) = -ЛELV, 81ЈЕУ SEG 9, 72, 26 itd. (Kirena); isto vazi i za verba contrac·ta (kao и zapadnoargo­lidskom) : БLOLКЕV D 227, (; = БLOLКЕLV, tЕл.ЕV ibid. 3 8 = ТЕАЕТУ itd. ; samo па :t.odu -НУ kao u drugom delu dorskih dijalekata: ла:>ЕХELV D 28 1 , 1 2, ало­БНКV1ЈНV ibid. 1 3 itd. ;

14. infinitiv atematskihglagola па Rodu (zajed­по sa kolonijama) па -JA.EIV (kao kritski -ЈА.ТЈУ) <

88

*-!1ЕЕУ (ир. br. 3) : Е;Т]!1НУ (ир. tamo), 8Е!1НУ D 284, 1 3 itd. = *8Е!1ЕУ itd. ; ауа8Е!1НУ D 306, 25 (Gela) itd. ;

1 5 . -;- u futuru i aoristu glagola па -�oo kao јпасе u dorskim narecj ima: каtаОКЕuа;ш D 227, 14 itd. = -аош, KatOLKL;aoL SEG 9, 3 , 8 = ка­tOLKLoaoL , 6pKL;atu> D 288, 93 itd. passim, pored toga, medutim, kao preddorski relikt (kao u zapadno­argolidskom i centralnokritskom) -00- u БLкаООЕU> D 263 А 6 (Каlimпа), *фраооа08ш u Фраооа­!1EYO� D 234, 45 (Kirena);

1 6 . takozvani »dorski futur« па -ОЕО- : ауа­tЕ8Т]ОЕuvtш D 226, 1 2 = *-ЕОvtш (ир. br. 2) = avatE8�oovtaL, БLкаООЕU> (ир. br. 1 5) = БLкаоU>, оuл.л.uооuvtL D 289, 1 3 = оuл.л.1юоvп itd. ;

1 7 . prezentska promena perfekta пе samo u infi­nitivu (kao u kritskom, istocnoargolidskom, fokid­skom, lezbUanskom) i participu (kako u beotskom, tesalskom, lezbljanskom tako i u kirenskom :rtPOYE­уоvоюш� D 237, 20), nego i u finitnim оЫјсјmа: EOtaKE L D 265, 1 1 , tEtL!1aKEL ibid. 19 (Knid), бю­tЕtЕл.ЕКЕL D 295, 4, УЕУОУН ibid. 1 1 (Karpat) itd. ;

1 8 . ПООЕLбаv = Поонб<Ьv па Teri, Melu (D 2 1 1 , 2) , Rodu, Nisiru (IG ХII : 3, 1 03 , 1 3) kao pred­dorski »ahaizam«; tako i u raznim drugim dorskim dijalektima pored »pravog dorskog« ПоtЕLбаv па Rodu, Kosu, Telu;

1 9 . KtOLVa »podrucje jednog okruga (ба !10�)« u rodanskom (D 28 1 , 1 itd . ; 283, 1 1 itd.) jednako kao u mikenskom dijalektu (ko-to-na, ko-to-i-na);

89

20. zavrsni voka l l рп:(l lоgа ауа, лара, /Сата apokopiraju se, sto se tice ovog poslednjeg, u naj­manju ruku ispred dentala;

2 1 . predlog Лf6а umesto Ilпа па Teri (D 220, 2 itd.), u Кireni (ш6fХ[fV] SEG 9, 3, 32), па Kosu, Kalimni, Rodu (naziv meseca Пп!6аУfL тvuщ passim).

5. Kritski

L G. Н е у, Ое dia1ecto Cretica, phi1. Diss. Leipzig

1 869; Н. Н е 1 Ь i g, Ое dia1ecto Cretica quaestiones gram­maticae, Progr. P1auen 1 873 ; М. К 1 е е т а п п, Ое uni­versa Creticae dia1ecti indo1e, Dissertationes phi101ogicae Ha1enses 1 , 1 873 , 1--44; Е. Н е r f о r t h, Ое dia1ecto Creti­са, Dissertationes phi101ogicae Ha1enses 8, 1 887, 1 93-292; F. Е. К i е с k е r s ( 1 ), Dје loka1en Verschiedenheiten јт Dia1ekte Кretas, phi1. Diss . Marburg 1 908; Ј. B r a u s e, Laut1ehre der kretischen Dia1ekte, Наl1е 1 909; Е. Fraen­ke 1 , Index der kretischen Inschriften nebst Nachtragen und kurzem АЬгШ der Laut-, Formen- und Wortbi1dungs-1ehre des kretischen Dia1ekts, GDI 4, 1 9 1 5 , 1 029-1 208; B e ch t e 1 II 657-795 ; Т h и т Ь/К i е с k е r s 143-1 70; М. G иа r d и с с ј , Inscriptiones Creticae. I-IV, Roma 1 935-1 950 (и da1jem tekstu skraceno sa »IC«)

Ј. В а и п а с k/ Th. В а и п а с k, Оје Inschrift von Gortyn, Leipzig 1 885, reprint Нi1desheim 1 972; F. В и ­c h e 1 e r! Е . Z i t е 1 т a n п , Das Recht von Gortyn, Frank­furt 1 885 , reprint Aa1en 1960; F. S о 1 т s е п ( 1 ), Sigma in verbindung mit nasa1en und 1iquiden јт griechischen

90

[11] кz 29, 1 888, 329-358 ; F. S о 1 m s е п (2), Der i.iber­gang УОП Е in L vor уоеаlеп in den grieehisehen mundar­ten, кz 32, 1 893, 5 1 3-553 ; Ј. S e h m.i d t, Die kretisehen pluralnominative auf -ЕУ und verwandtes, кz 36, 1 900, 40� 1 6; Р. R i.i t t g е r s, De aeeusativi, genetivi, dativi usu јп inseriptionibus arehaieis Cretensibus, phil. Diss. Вопп 1 905; К. М е i s t е r, Der syntak.tisehe Gebraueh des Genetivs јп den kretisehen Dialektinsehriften, IF 1 8, 1 905/ 1 906, 1 33-204; Н. Ј а е о Ь s t h а 1, Der Gebraueh der Tempora und Modi јп den kretisehen Dialektinsehrif­ten, = Beiheft zu IF 2 1 , StraВburg 1 907; Е. К i е е k е r s (2), Das Eindringen der KOLVtl јп Кreta, IF 27, 1 9 1 0, 72-1 1 8; Ј. К о h 1 е rl Е. Z i е Ь а r t h, Das Stadtreeht УОП Gortyn und seine Beziehungen zum gemeingrieehisehen Reehte, Gбttiпgеп 1 9 1 2, reprint Нildesheim 1 972; Р. D e ­m a r g n e / H. v а п Е ffe n t е r r e, Reeherehes а Dreros. 11. Les inseriptions arehaYques, ВСН 6 1 , 1 937, 333-348 (uz to : Note reetifieative, ВСН 62, 1 938, 1 94d.); Н. v а п E ffenterr e , Inseriptions arehaYques cretoises, ВСН 70, 1 946, 588-606; R. Arena , Il valore areaieo di е пеll 'аl­fabeto greco, RIL 93, 1 959, 3 1 9-338 ; D. Ј. N. L e e , Му­еепаеап ijo(s), Kadmos 5, 1 966, 25-43 ; R. F. W i l l e t t s , Тhe Law Code of аоrtyn, = Kadmos. Supplement 1, Berlin 1967 (ир. Н. Jankuhn , ООА 225, 1973, 177-1 83); L. Н. Ј е f f e r уl А. М о r р u r g о - Davi e s , ПОLVL­KaOtar; and ЛОLVLкаt;ЕV: ВМ 1 969. 4-2. 1 , а пеw arehaie inseription from Crete, Kadmos 9, 1 970, 1 1 8-1 54; Н. H o ffm ann, Early Cretan Armorers, Мајnz 1972; а. Ne­итапп , Zu den kretisehen Кriegemamen auf den Waf­fen уоп Afrati, кz 88, 1 974, 32-40; А. Ј. В е а t t i е, Some notes оп the Spensitheos deeree, Kadmos 14, 1 975, 8-47; о. М а s s о п, La plus anејеппе inseription eretoise, Studies јп Greek, ltaHe, and Indo-European Linguisties Offered to Leonard R. Palmer, Innsbruck 1 976, 1 69-1 72

9 1

Iz Dorski dijalekat ostrva Кrita veoma bogato је

posvedocen pocev od kraja УIII v. pre Hr. velikim brojem, delom vrlo obimnih, natpisa iz arhajskog i mladeg doba. Кritski je najbolje posvedoceni dorski dijalekat uopste. Starije zbirke dijalekatskih natpisa (GDJ 4940-5 1 87 kao i dopune, D 1 75-206) u medu­vremenu su prevazidene celovitim korpusom оЬ­javljenim u Је Ј-ЈУ, kojem su zatim kao novi nalazi pridodati sedam arhajskih (УIIIУЈ v.) fragmenata zakona iz Drera (ир. Demargne/van Еffепtепе, Уап Еffепtепе; uz to ide i jedan »eteo-kritski« komad: ир. Js), nekoliko ispisanih komada oruzja iz Arkade (ир. Ноffinann, uz to i Newnann), kao i jedan natpis nepoznatog porekla (ир. JefferylMorpurgo-Dаviеs, Beattie). Arhajski tekstovi koji su znacajni za pozna­vanje dijalekta poticu iz vise mesta, pre svega iz сеп­tralnog Кrita. Radi se preteZno о tekstovima zakona: daleko najznacajniji је cuveni Gortinski zakon (pi­san bustrofedonom, tekst оа preko 600 redova, iz V veka) Је ЈУ 72 = GDI 4S9 1 = D 1 79 (ир. Ваи­nackIВaunack, Bucheler/Zitelmann, Kohler/Ziebarth, Willetts). Samo u Gortinu {Itkriveno је, pored toga, preko 1 50 drugih blokova st natpisima sastavUenim па lokalnom alfabetu (Је JV 1-1 59; VП v. do oko 400. pre Hr.), od koj ih valj a pomenuti samo ugovor Gortina sa Ritenom Је ЈУ ю = GDJ 4985 = D 1 77. Medu kasnij im natpisima i� helenistickog doba is­ticu se drerska zakletva efeьa Је Ј : ЈХ 1 = GDJ 4952 = D 1 93 (III/П vek) i ugovorizmedu Late i Olonta Је

92

l :ХУЈ 5 = GDI 5075 (kraj 11 У. pre Нr.). U Теји su sa­сиуanе odluke о azilu raznih kritskih gradova iz hele­nistickog doba (GDI 5 1 65-5 1 87), koje doduse vise nisu dijalekatski ciste, alј pruZaju obavestenja о lоkal­пјт razlikama unutar kritskog narecja (ир. Кieckers ( 1 ), 1 02-1 05). Literarni izvori su savim beznacajni, brojnije su jedino glose u Hesihijevom leksikonu.

Is Na Кritu u I У. pre Hr. zive Dorci, koj i su tamo

dosli u toku tzv. »Dorske seobe«; оуо ostrvo је уес ranije bilo naseljeno Grcima, kako pokazuju sve­docanstva mikenskog dijalekta (ир. nize IV 1 7) па glinenim plocicama iz kasnominojskog perioda ispi­sanim tzv. Linearnim В pismom. Оуо u пајтапји ruku vaZi za centralni Krit (Knos, Gortin, Fest itd.), gde se sacuvao пајуесј broj i to - u poredenju sa kraj­пј јт istokom i zapadom (ciji su dijalekti inace slabije posvedoceni) - jasnijih tragova ovog ahajsko-pred­dorskog supstrata (ир. 0 2, 14-1 6, 2 1 ). Na istoku (и okolini Presa) mogu se, medutim, uociti tragovi pre­grckog stanovnistva, koje је nazvano »eteokritskim« prema Odiseji t 1 76. Svedocanstva njihovog jezika, па fragmentima natpisa (ир. pre svega Ie III :У! 1-6), sezu do u III У. pre Hr. ; danas je poznato jedno osam takvih natpisa pisanih grckim pismom, аlј па jos uvek nedesifrovanom jeziku (»eteokritskom«).

Као sto је isprva па primeru О 1 , 9 иосјо Solm­sen ( 1 ), 342, (2), 5 1 4-538, а kasnije podrobno ispi­tao Kikers [Kieckers (1 )] , u kritskom dijalektu пета

93

jedinstvenih obelezja. Ovo 1 11.: I /.Ilcnaduje ako se ima u vidu ranija raznovrsnost stanovnistva, о kojoj se govori jos u Odiseji t 1 75-1 77 (Ahajci, Eteokricani, Кidonci, Dorci, Pelazgi). Jedan pored drugog posto­је brojni dijalekti, pri сети se oni u centralnom Кri­tu jasno razlikuju od narecja па istoku (istocno od Нijerapitne [oko granicnog pojasa izmedu Late i Drera]) i zapadu (zapadno od Lape; ир. pre svega О 1 , 9-1 2). Ne radi se, medu1im, о presudnim razlika­та (istocno- i zapadnokritski poznati su gotovo jedi­по iz mladih tekstova posle 300. pre Hr.) : spolja kritski predstavlja jedinsnrenu celinu, koja se ро mnogim novinama razlikuje od srodnih dijalekata. То opet u vecoj meri vafi :za centralni Кrit (ир. О 4, 7, 8, 1 2, 1 3) nego za istocni i zapadni deo ostrva.

Lokalna narecja dobro 5u ocuvana sve do rimskog doba (1 v. pre Hr.), pre svega и unutrasnjosti ostrva (Gortin). Oblici helenistickog zajednickog jezika pro­diru, ipak, vec od IIIIII vekau sve vecem broju [naro­cito па istoku; ир. Кieckers (1)] . U procesu uopstavanja (»kojnizacije«) jezika treb� razlikovati vise medu­faza: sirenje jednog »opstekritskog« govora koj i

I ujednacava lokalne dijalekte uticaj dorskog koina-di-

I jalekta, zatim uticaj kоinё-dјаlеktа - и celini, dakle, samo postepeno potiskivanj� dijalekatskih obelezja.

о 1 . Е > L ispred <1, О, оо, ukoliko izmedu njih nije

ispalo *![ , и centralnokritsrom (kao и lakonskom, zapadno- i istocnoargolid!kom): glagoli па - Loo =

94

-ЕОО passim, 8LO<; = 8ЕО<;, toov = ЕЮУ, Ьо рюv D 1 76, 1 = ЬООРЕау itd. ; и istocno- i zapadnolcritskom ЕО > О и zatvorenom slogu, kao и kirenskom i zapadnoar­golidskom: KatOLKOvtE<; D 1 98, 6 = -ЕОУТЕ<; itd. (uр. Solmsen (2), 5 1 4-53 8);

2 . ЕУ > L V kao и arkadskom i kiparskom kao ostatak supstrata и Aksu i Eleutemi : tv = ЕУ passim, prema tome u Aksu tac;, t<; < * tv<; = E<;/Et<; < *ЕУ<;;

3 . rezultat kontrakcije f < *е + е pise se kao Е, kasnije kao Н (о'Uл.Еv D 1 75 , 3d. = о'Uл.ЕLv itd., bOJlТJv D 1 8 1 Ј 4 = bOJlEV [uр. br. 20] itd. passim); isto tako је i q = О, kasnije Q (gen. јеdn. -о = -о" itd.). Nasuprot tome, � postalo naknadnim dшепјеm (osim ispred *nazalllikvida + �) kao i primamo * ё belezi se sa Н (znaci otvorenUe: inf. �JlТJv ibid. Ј 2 = *EOJlEV itd.), ako se nalazilo ispred *уР, рР, = Е, kasnije Н (КОЕ УLOУ D 1 75 , 4 = ;ЕУ(Р)LOУ itd.);

4 . Е" > О" и centralnokritskom: ЕЛ LtаЬО'UJlа D 1 9 1 , 12 itd. = E3tLt�bE'UJA.a, glagoli па -O'UOO = -EUOO itd. ;

5 . tL se cuva kao i inace и dorskim narecjima: FLKatL D 1 79 ЈУ 1 3d. itd; glagolski nastavci 3. lica јеdn. -tL, 3. lica тп. -VtL passim;

6. F - se svugde cuva, и centralnokritskom do 11 (а drugde samo do III) veka pre Нr.: FLKatL (uр. br. 5), FOL, РЕК<; = �; itd., и pojedinacnim slucajevima пео­belezeno; unutar reci -р- se pise samo и grupi -ор­(РЮРО- = tooc;); и docnije vreme umesto F povre­тепо se ј avlj а В: ВЕРУLO<; D 1 96, 3 = РЕРУLO<;, Ва­KLV8LOO D 1 95 , 3 = *FaKLv80'U = 'УакО itd. ;

95

7. pretvaranje и diftonge grupa ал, ЕЛ, Т)Л > au , EU, Т)U и Gortinu i Festu: о.()ЕUЛLШ D 1 79 V 1 8 = о.()ЕЛфюL, FEuxavoo Је Ј :ХХIII 5 = FЕЛхаvоu itd. ;

8. 0!1 > Р!1 samo и Gortinu od III veka: кор­!1LOУТООУ D 1 84, 3 itd. = КОО!1ЕОУТООУ itd. (ир. br. 1) ;

9. УО unutar reCi (kao и tesalskom, arkadskom, zapadnoargolidskom) и centralnokritskom narecju se cuva (!1EVOL D 1 79 VП 46d. = !1Т)ОL, Екоуоау ibid. III 1 9 = EKouoav itd.), inace se uz naknadno dufenje pojednostavljuje и о. Na kraju reci -y� и centralno­kritskom и zavisnosti od polozaja > -Y�Y( okal), -�K(onsonant) : tоv�/tЩ, utuv�/8 LO� i ak. mn. passim, Ev�/E� itd. , vidljivo па pr. и tщ !1ЕУ utuv� ОЛ:О ibid. III 39d. : ир. Solmsen ( 1 ), 338-342;

1 0. 08 је и najstarUe doba ocuvano, negde и V veku pre Hr. и centralnokritskom > 88 (odnosno 8): infinitiv -8(8)ш = -08ш, imperativ -88б/0о = -0800 passim, л:ро88(а) D 1 79 ЈУ 52 = л:ро08Е itd. ;

1 1 . � и centralnokritskom Ј = � (ovako samo и istocnokritskom), и mladem lokalnom pismu М, odnosno () ([dd] nastalo asimilacijom < [dz]?), od III v. pise se i kao tt/t : ZEVL Је ЈУ 65,2 = ZТ)VL, �Т)ya D 1 93 , 1 7d., odnosno ТтТ)уа Је ЈУ 1 74,57 itd. = Z-ђ'vа, glagoli па -аl L()( 6 )00, odnosno -аlL ттоо = -Ыc�oo itd. ;

12 . *tj , *ts и centralnokritskom > �, kasnije > tt/t : O�O L , odnosno ot(t)OL = OOOOL passim, о.v-()а�а8ш Је ЈУ 5 ,2, о.л:о-()аttа88ш D 1 79 ЈУ 29d. = -()аооа08ш (ир. br. 1 0) itd. ; docnije cak i ы­perdijalekatsko 88 umesto »pravog« оо: FEtE80L Је ЈУ 1 8 1 ,22 = ftEOOL, Л:ОЛL8L Је ЈУ 1 65 ,3 = Л:ОЛLООL;

96

l З . пот. тп. -ЕУ umesto -Et; и mladim tekstovi­та (za оЬја5пјепје у. Schmidt) : al!EV D 204, 54 itd. = al!Et; = �1!E1 t;, ТLyEy D 1 9З , 1 28 = ТLVEt; itd. ;

1 4. пот. тп. clana па »nedorski« nacin ot pas­sim, samo и istocnokritskom (ltan) tO L = ol;

1 5 . pokazna zamenica 6vu (kao и arkadskom i kiparskom) и centralnokritskom: t6 LVU Ie П:ХП 1 1 , З .4, tOOLVU ibid. 22 В 1 3 , t<Xovu Ie П:V 20 А 5, t6vu (uр. Jeffery/ Morpurgo-Davies 1 3Зd.);

1 6 . broj tot; »1 « pored EVt; = E'tt; kao preddorski relikt (tako i и mesenskom: uр. IV 6 Is) и Gortinu: dat. t6 L D 1 79 VП 2З, УIII 8, gen. L6 ibid. IX 29 (uр. Lee З7--4 1 );

1 7 . takozvani »dorski fиtur« па -ОЕО-: ЛР<Х­КОТ]tш D 1 8 1 У! 6 (uр. br. З) = лра�Еtш, 6нк­O L6 v ibid. 11 1 6 = *6H�EЫY (uр. br. 1) = 6E(�ЫY itd. ;

1 8 . -�- и fиturu i aoristu glagola па -�ы 5tO је i inace slucaj и dorskim narecj ima: 6LК<ХКОШ D 1 79 III 6 = 6Lкаош itd. passim, ali pored toga (kao и za­padnoargolidskom i ostrvskom dorskom), kao relik­ti па gortinskim natpisima па najstarijem pismu, javljaju se i оblјсј poput E6 LK<X�E Ie IV l З g-i 1 = ЕЫК<ХООЕ (uр. br. 1 2) itd. ;

1 9 . infinitiv tematskih glagola па -ЕУ kao inace и dorskim narecjima: &'УЕУ D 1 79 1 2 itd. = а.УНУ, ЕКЕУ passim = ЕХНУ itd. ;

20. infinitiv atematskih glagola па -I!E V, -I!ТјV (kao rodansko -I!ELv) < *-I!EEV, od IV у. pre Hr. па

7 Uvod u gr�ke dij.lcktc 97

-!!ЕУ : �!!Ev D 1 79 1 1 5 , tl!!ТJv D 1 8 1 1 2 = *ЕО!!ЕУ (ир. br. 3), Ьо!!Т]у ibid. 4 = ЬО!!ЕУ itd. ; Ч!!ЕУ D 1 93 , 92, O!!W!!EV ibid. 1 43 itd. ;

2 1 . predlozi ЕС; = Es (pred konsonantom: ЕС; то V ТEI<:УОУ D 1 79 V 20 za razliku od ЕКС; ауорас; ibid. VП 1 Od.), ЛЕЬа umesto !!ЕТ<Х U centralnokritskom (kao u eolskom, arkadskom itd.) .

6 . Lakonsko-mesenski

L А. К r а m р е, De dialecto Laconica, phil. Diss.

Miinster/Westf. 1 867; R. М е i s t е r, De dialecto Hera­cliensium НаНсоrшn, SGLG 4, 1 87 1 , 355-469; Р. M ii l ­l e n s i efen , D e titulorum Laconicorum dialecto, phil. Diss. StraВburg 1 882 = Dissertationes philologicae Ar­gentoratenses selectae 6, 1 882, 1 3 1-260; В е с h t е 1 11 291-433 (ир. К. М е i s t е r, Gnomon 2, 1 926, 433-444); Е. В о u r g u е t ( 1 ), Sur le dialecte laconien, Melanges linguistiques offerts а М. Ј. Vendryes, Paris 1 925, 69-74; Е. В о u r g u е t (2), Le dialecte laconien, Paris 1 927; Thumb/Ki e c ke r s 77-108

Р. S о 1 m s е п, Vordorisches јп Lakonien, RhM 62, 1 907, 329-338 ; Е. Н е r m а п п ( 1 ), Ist das Junglakoni­sche eine kiinstliche Sprache?, IF 32, 1 9 1 3 , 358-364; А. Т h u m Ь, Ist das Junglakonische ејпе kiinstliche Spra­сЬе?, IF 33 , 1 9 1 31 14, 294-299; Е. Н е r m а п п (2), Noch einmal das Junglakonische, ibid. 433d.; Ј. Ј. Е. Hondi ­us/ А. М. W о о d w а r d, Laconia. 1. Inscriptions, ABSA 24, 1 9 1 9-2 1 , 88-143; N. S. V а 1 m i п, Inscriptions de la Messenie, AHVL 1 928-1 929, 1 08-155 ; А. Ј. В е а t t i е,

98

Лп Езrlу Laconian Lex Sacra, CQ 45, 1 95 1 , 46-58; Е. I{ i s c h , Die Sprache Alkmans, МН 1 1 , 1 954, 20-37; R. Kat i c i c , Ein Problem des messenischen Dialektes, ZA 9, 1 959, 1 33-1 36; F. К i е с h 1 е, Lakonien und Sparta, MiinchenIВerlin 1 963; А. U g u z z о п iI F. G h i п а t t i, Le tavole greche di Eraclea, Roma 1 968; а. D а u х, No­tes de lecture. Epigramme de Messene, БСН 94, 1 970, 620-623 ; R. А r е п а, Note linguistiche а proposito delle Tavole di Eraclea, Roma 1 97 1 ; J.-L. Р е r p i 1 1 о и, Notu­les laconiennes, БSL 67, 1 97 1 , 1 09-1 28

Iz Jedina narecja u ovoj arhaicnoj dijalekatskoj

grupi - lakonski, govor Spartine donjoitalske kolo­nije Tarenta i njegove naseobine Herakleje, kao i mesenski - vrlo razlicito su posvedocena. Poznato је skoro 2000 natpisa iz Lakonije koj i sefu do VП У . pre Hr. Njihovo sakupljanje u IG У: l ( 1 9 1 3 ; br. 1-1 350 i dopune) nastavljenoje u SEG 1 1 , 454-963 (addenda str. 229-234; ир. pre svega Hondius/Wood­ward); izbori iz оуе grupe natpisa mogu se naci u GDI 4400-46 1 3 (sa dopunama u IV 678-692), D 1-57 kao i u Burguet (2) gde ih prate lingvisticki ko­mentari. Iako је sacuvan veci broj arhajskih natpisa iz сеlе Lakonije (glavna nalazista pored Sparte su Gerontra i Gitij), dijalekat ј е u starije vreme ipak vrlo slabo posvedocen: naime, svi ti natpisi su уео­та kratki; prvi duzi tekst је natpis па Damononovoj pobednickoj steli IG У: l , 2 1 3 = D 1 2 (posle 450. pre Hr.). Znacajni su, zatim, natpisi iz Posejdonovog sve­tilista па rtu Tenar IG У: l , 1 226-1236 (ир. D 52), sveti zakon IG У: l , 722, koj im se iznova pozabavio

99

Biti (Beattie), аНје оп ipak и mnogo сети ostao vrlo nejasan, najzad o1impijska zakletva IG У: l , 1 562 = D 7, koja je vec bila poznata iz Pausanij inog Opisa Helade 5, 24, 3 , i to и »normiranom obliku« (ир. gore 1 2). Takozvani Ksutijin-natpis IG У:2, 1 59 = D 57 (sredina V veka), koj i j e pronaden blizu Tegeje и Arkadij i, аН nije sastavljen па cisto arkadskom dija­lektu, nije moguce sa sigurnoscu odrediti kao sve­docanstvo lakonskog narecja.

Vrlo su oskudni dijalektoloski relevantni izvori iz Tarenta. Zbirka tamosnj ih natpisa naCinjena и GDI 46 14--4628 (ир. D 58--6 1 ) potpunijaje od one и IG XIV. Ovaj lakonskom srodan dijalekat moze se, medutim, indirektno upoznati preko govora grada Herakleje и Lukапф. Tesna veza izmedu Herakleje i Tarenta potvrdenaje i istovetnim nacinom pisanja as­piracije h (ир. 0 6). Iz Herakleje potice i jedini drev­ni i duzi dorski spomenik и Оопјој Ita1ij i : radi se о dve bronzane table s kraja ЈУ veka, koje za predmet imaju podelu hramovne zemUe (GDI 4629 = D 62--63). Pored ovih »Tablica iz Herakleje«, па koj ima su se nasli i neki oblici kojne (ир. 0 7, 1 4, 1 6), kao glavne izvore (и skorije vreme objavUeni su sa lingvistic­kom i istorijskom ana1izom и UguzzonilGhinatti) va­lja navesti samo nekoliko natpisa i legendi па novcu objedinjenih и GDI 4629-4636, odnosno D 62-64.

Starф dijalekat Mesenije slabo је posvedocen па malobrojnim kratkim natpisima; veci broj teksto­va postoj i tek iz vremena пзkоп uspostavljanja те­senske drzave 369. godine pre Hr. Ovaj materijal sak:upljen je и IG У: l ( 1 9 1 3 ; br. 1 3 5 1-1 502 i dopu-

1 00

пе), addenda se nalaze u SEG 1 1 , 964-1 04 1 (ир. pre svega Valmin), odnosno GDI 4637-4692 (sa dopu­пата u IV 756-759) i D 65-76 (Do [Daux] је objavio jedan novootkriveni epigram). Znacajni su posebno ugovor о jednakosti gradanskih prava (Lаол:ол.L­tELa) izmedu Mesene i Figalije (и Arkadij i ; tamo је i naden) iz III у. IG У:2, 4 1 9 = D 7 1 i veliki natpis о misterijama iz Andanije, IG У: l , 1 390 = D 74, iz 92/9 1 . pre Hr. , а zanimlj iv је i dokument о azilu iz 242. pre Hr. sa Kosa SEG 1 2, 37 1 , 6-1 9 (о njego­vom jeziku ир. Harlow 2 1-3 1 ).

Ovim epigrafskim pridruzuju se i mnogobrojni literami izvori, medu koj ima su naj starije Alkmano­уе pesme (VП у. pre Hr.), koje tradicionalno vaZe za lakonske. Merodavna zbirka sacuvanih fragmenata, и koje spada i nekoliko duzih komada papirusa (pre svega iz PartenUa: рма 1 ), jeste PMG 1-1 77. Alkma­поуе pesme (о cijemjeziku У. Risch) пе predstavlja­ји cisti izvor lakonskog dijalekta, уес su bogato protkane homersko-epskim i eolsko-Iezbljanskim оЬ­licima; uostalom, prema rezultatima Risovog istraZi­уanја, оуај tekst mora daje naknadno Ыо redigovan i od strane aleksandrijskih gramaticara i (iz svejedno kojeg razloga) ujednacen sa dijalektom Кirene (ир. gore IV 4). Reci i oblici iz lakonskog govora mogu se u уесет broju naci i kod atickih autora, naroCito u kоmеdф, gde se, па primer u Aristofanovoj Lizistra­ti, pojavljuje vise Spartanaca koji govore lokalnim dijalektom (stihovi 8 1-240, 980-1 0 1 3 , 1 076-1 1 88, 1 242-1 32 1 ) . Znacajne su i mnogobrojne lakonske glose (о nekima ир. najskorije Perpillou), pre svega

1 0 1

и Hesihijevom leksikonu. Опе narocito dobro od­razavaju mladi lakonski dijalekat (ир. Is) . Pored toga, pojedinacna svedocanstva odnose se па govore Tarenta i Mesenije .

Is Tиkidid 4, 3 , 3 svedoci da su Mesenjani ЫН

о!!офwvOL toL'C; ЛШСЕбш!!оvLОLС;. Оуај izvestaj је, doduse, donekle и suprotnosti sa stvamim svedocan­stvom natpisa, sto se istorijski moze razumeti ako se zna da ti natpisi poticu iz vremena »и kojem su se mesenski heloti borili za ропоупо uspostavljanje svoje drzavne i jezicke nezavisnosti« (Katicic 1 36). Mesenija je, naime, и toku tzv. Mesenskih ratova и УIII-УII veku postala zavisna od Sparte, а оуај ја­ram uspela је da skine tek nakon bitke kod Leиktre 37 1 . godine pre Hr. Mesenski dijalekat је и ce1ini proizvod ovakve istorije - to је jedan arhaican lа­konski govor (osporio Bechtel 11 43 1 , protiv cega Meister 436) prosaran ostacima preddorskog supstra­ta (npr. Lov ak. » 1 « D 74, 1 26). Mnogobrojna su podudaranja sa lakonskim narecjem (ир. npr. О 1 , 3 , 7, 1 6), аН ni raz1ike nisu zanemarljive (ир. 0 2, 5, 9, 1 0), а vidlj ivi su i neki severozapadnogrcki utica­ji, koje su ро svoj prilici sobom doneli Mesenjani nazad doseljeni iz Naupakta (и Zapadnoj Lokridi) . Uticaj kojne od kraja IY veka stalno raste i уеоmа је izraZen па velikom natpisu о misterijama. Najmladi »dijalekatski natpisi«, па kojimaje autenticno jos је­dino dijalekatsko а umesto 11 и kojni, poticu iz 11 у.

1 02

posle Hr. i па svaki nacin potvrduju Pausanij ino sve­docanstvo (4, 27, 1 1 ) da su Mesenjani do njegovog vremena (E� �I!d � Ёп) najbolje ocuvali svoj dorski dijalekat.

Lakonski је, jednako kao i mesenski, prilikom »doseljavanja« па Peloponez potisnuo jezik »аЬај­skog« stanovnistva koje ј е tamo zivel0 pre Doraca, ali je ovaj ipak za sobom ostavio tragove (uр. 0 1 7, 1 8 kao i Solmsen). Na lakonskim natpisima jasno su raspoznatlj iva dva stupnja и razvoju dijalekta: prvi, starij i (»starolakonski«), па natpisima pisanim 10-kalnim alfabetom (и upotrebi do IV v.) i drиgi, znat­по mladi stupanj , па natpisima iz II v. posle Hr. Oni su medusobno odeljeni jednim razdobljem (negde od 400. pre Hr.), и kojem је dijalekat potisnut pro­dorom stranih, opstejezickih oblika и jezik natpisa ( interesantno svedocanstvo ovih tekstova izlozenih uticaj ima kojne predstavlja dokиment о azilu iz 242. pre Hr. sa Kosa SEG 1 2, 3 7 1 , 1-5 , cij i j e jezik anali­zirao Harlow 9-20). Nasuprot ovoj »kojnizacij i« и slшЬепо-рismепој upotrebi, postepeno se, zatim, и l-II v. posle Hr., probija govomi dijalekat, tako da se па (arhaizиjucim) natpisima iz II v. posle Нr. i и knji­zevnoj i gramaticarskoj predaji tog doba (da li па njih ci1j a Pausanijina 3, 1 5, 2 procena о ne bas eufonic­nom lakonskom dijalektu?) pojavljuje jedan potpu­по novi lakonski dijalekat. Ovaj »mladolakonski«, па koj i se ranije gledalo kao па vestacku tvorevinu [ир. spor na liniji Hermann ( 1 ) (2) - ThumЬ] , pokazu­Ј е niz upadlj ivih obelezja, koja ga odvajaju od starog

1 03

dijalekta (ир. О 8, 1 1 , 1 2) . Опа su se pak do danas ocuvala u cakonskom narecju, опоm osobenom dija­lektu па istocnoj padini Рarnопа prema Argolidskom zalivu, koj i se рофunо razlikuje od ostalih novogrc­kih narecja i jedini nastavlja jedan stari dijalekat, пајmе upravo оуај mladolakonski iz carskog doba (sa осиуanјm а itd.; ир. 0 2, 4, 5 , 8, 1 1 , 1 2) .

Oko 700. godine pre Hr. Spartanci su osnovali koloniju Tarent, koja је zatim i sama, uz ucesce Ти­rija, 432. utemeljila grad Herakleju. Dijalekti оуе lа­konske kolonije, odnosno пјепе naseobine, u сеliпј su уеоmа slicni narecju matice. Ра ipak, dijalekti ko­lопјја nisu pratili neke posebne lakonske razvoje (ир. 0 8, 9, 1 0) а i inace pokazuju pojedine osobeno­sti . Medutim, kod procene postojecih razlika (kao npr. kada Kihle [Кiechle 1 82] и »tarentsko-heraklej­skom« Ьосе da vidi »Cistiji dorski«) treba takode uzeti и obzir da su tablice iz Herakleje, jedini dшi tekst па tamosnjem jeziku, уес ocito pod uticajem kojne (ир. izmedu ostalog О 1 4, 1 6), te da i рanЬе­lenskim Turijima mogu da zahvale za poneku »пеlа­konsku« crtu.

о 1 . ЕР > ар kao и elidskom, severozapadnogrc­

kom i inace и dorskim narecjima: tарщ, hшрос; i reCi iz iste porodice passim;

2. Е > L ispred О, ОО, ako izmedu nj ih nije ispal0 *у : lakonski tб v D 1 2, 50 itd. = ЕООУ, 8Lб IG У: l , 1 564, 6 = 8EOU , glagoli па -Loo = -ЕОО passim, isto tako и Herakleji (па pr. аБLКLООV D 62, 1 3 8 = -ЕООУ; ир.

1 04

Arena 1 1 1-1 1 3), аН пе i u mesenskom narecju: 'А­РLOtЩ1ЕVЕО� D 69, 5d. itd; ир. cakonski EVVLa »9« = novogrcki ЕУУЕа;

-

3 . ё i јј nastal0 naknadnim duzenjem i kontrak­cijom pise se uvek Н, Q: �!lEV = ELVaL, :1ЮLТЈtоо = Л;ОLЕL too itd. ; kod o-osnova ak. тп. -oo� = -ou�, gen. jedn. -оо = -о" itd. ;

4. [и] se cuva, nije > [ii] , zbog toga se па тlа­dim natipisima i u izvestaj ima gramaticara belezi sa ou : ЬLЕЛ.оuоа[v] IG У: 1 , 1 336, 7 = ЬLЕЛ,uоаv, Kapoua' Kapua . ЛаКООVЕ� Hesihij e itd. ; tako јо!; uvek cakonski youvaLKa »zena« = novogrcki yu­vaL Ka;

5 . р- se u lakonskom cuva (Fav[a]S D 7, 1 itd.), и jonskom alfabetu, и pojedinim slucajevima јо!; i ranije (ВаоtLЩ D 1 7, 2, 1 = FаоtLЩ, ВOLVЕ[Щ] IG У: 1 , 1 229, 7 = РOLУЕа�) pise se В-, u arhaizuju­cim ob1icima sluzbenog i jezika kulta tako do и car­sko doba ('AptE!lLbL Воор8ю D 32, 5 = 'А . Рор8ЕЏ [11 v. posle Hr.]) . U Heraklej i se р- belezi do otpri1i­ke 111 v., ali пе dosledno (FES, F(E)LKatL passim, па­suрrоt оtкю itd.) . Unutar reci -р- se vec u V veku ne pise stalno, u rukopisima se najcesce ј avlj а kao -�-. U mesenskom narecju F se susrece samo и tituli � L­bULOL IG У: 1 , 1 498, 1 0 . 1 3 (11 v. pre Hr.) = tbuLOL; u cakonskom se јо!; uvek cuva (�aYYE »ovca« spram novogrckog аруС);

6. h se cuva (hюро-; ир. br. 1 ), u Tarentu i Не­rakleji passim obelezava se znakom � dobijenim od H ;

1 05

7 . tL se cuva kao i јпасе u dorskim narecj ima, u elidskom, severozapadnogrckom itd. : Flк:ап »20«, glagolski nastavci 3. lica jedn. -п, 3. lica mп. -vп passim; nekoliko izuzetaka na tablicama iz Herakle­је (kao 6ЩЮОLОV D 62, 102. 1 03) vode poreklo iz kojne, dok ostali izuzeci u lakonskom narecju poticu iz preddorskog supstrata (up. Perpillou 123-1 28);

8 . 8 > о u lakonskom (пе i u kolonijama) od ЈУ veka, najpre u аУЕОТ]К:Е D 1 6, 2 = ауЕ8Т]К:Е (pored Fwр8ELШ ibid. 1 ), D 54, 2; ipak, starina same pro­mепе пе moze se sa sigum�cu utvrditi, buduCi da su se natpisi duze drzali ranijeg pravopisa (gde је 8 bilo pravilno) i da su Iiterama svedocanstva mogla biti kasnije preradena. Daje zaista = [s] , а пе = [8] potvr­duje cakonsko O€pL »zetva (vreme zetve)« = по­vogrcki 8EPLO!!6� itd. ;

9. 6-, -66- umesto �-, -�- u Iakonskom (пе i u kolonijama i u mesenskoJl1) kao u centralnokrit­skom, beotskom: �E'U� GDJ 44 1 7 = ZEV�, gIagoli па -a66w/- LC>C>W = -a�oo/ - L�U' itd. ;

1 0. intervokaIsko о > h Ј Iakonskom (пе i u kolo­nijama i u mesenskom) kac u zapadnoargolidskom, elidskom i kiparskom: па шtрisimа potvrdeno od УЈ veka (ПоhОL6аv [ир. br. 7] , VLк:аhщ D 1 2, 3 = VLК:т\ОЩ itd.), u mladolakcnskom se vi8e пе belezi (вшл.ЕL D 20, 1 = *Ваlл.- [.ako је belezeno u ruko­pisnoj predaji ; Aristofan, �izistrata 980, јmа cak УЕроохСа = YEpo'UoLa] = ВаJLл.ЕL ) . Pored toga, u ро­jedinim sIucajevima zadrZl:flo је О, 8to је razmotrio Kihle (Kiechle 1 6-1 8) i zakljucio da је »aspiracija u

1 06

dorski dij alekat Sparte prodrla tek и VI i V veku« i da se »verovatno prvo јауi1а и јиznој Lakonij i« (str. 1 8);

1 1 . -� > -р (»rotacizam«; kao и elidskom i тоМа pod njegovim uticajem) и mladolakonskom и II у. posle Hr. : VELICaap D 29, 7 itd. = vLIC�oa� (ир. br. 1 О), ЕiJ60К:ЧЮР D 3 1 , 1 itd. kao i passim и glo­sama kod Hesihija (�Lilip; 'iow�. ОХЕ66у. ЛаК:WVЕ�, УЕТОр [= FEtOp] · �TO� itd.) . U cakonskom se rotaci­zam сиуа и predvokalskom sandhiju2 : тар Cx!!EPL = novogrcki tч с; Ч!!Ерас;;

12 . asimi1acija о i sledeceg ok1uziva и mladola­konskom: &.кк:6р · &.ок:6с;. ЛаК:WVЕС; Hesihije, а.тта­OL · &'vaotТj8L < . ЛаКWVЕС;> ibid. (ир. br. 8); tome odgovara, sa aspiracijom, и cakonskom &.к:'6 »тећ, mesina« = novogrcki &.ок:6с;;

1 3 . dat . тп. па -OLC; и III deklinacij i kao и elid­skom i severozapadnogrckom i pod njegovim utica­јет (etolski koinJ-dUаlеkаt) и lakonskom povremeno od II у. pre Hr. ('А!!uк:л.aLЕOLС; D 23, 8 = 'A!!u­кл.аLЕUОLV, EtoayovtOLC; D 48, 33 = ELoayouoLv; pre toga izvorno -OL > hL: JtahLv D 1 6, 4 = hera­klejski JtaOL D 63, 66). U mesenskom se -OLC; и dat. тп. III deklinacije ј аУlј а jos ranije (Jtол.ЕОLС; D 7 1 , 1 3 . 1 8 = Jt6л.ЕОLV, [Фю]л.ЕOLС; ibid. 1 1 = ФLуа-

2 »Uzajamni uticaj krajeva i po�etaka reci koje jedna za drugom slede u govornom nizu« (Majrhofer, Sanskritska gra­matika. Sremski KarlovcilNovi Sad. str. 30). Naziv poreklom iz indijskog: sandhi- m. »sjedinjenje. slaganje«.

1 07

ЛЕUОLV itd.) . Za Herakleju (ир. gore) је tipican novi nacin gradenja dat. тп. kod participa па -ovtao­OL(V) : ЛОLOVtаООLV D 62, 50 = ЛОLOUОLV itd. ;

14 . пот. тп. сlanа tOL = 01, (kao и elidskom, beotskom, severozapadnogrckom i inace и dorskim narecj ima) passim; па tablicama iz Herakleje, ро­red toga, pod uticajem kojne, javlja se i hOL D 62, 1 07 . 1 50, 01, ibid. 1 07;

15 . infinitiv tematskih glagola па -EV и Herakle­j i : EXEV D 62, 1 1 6 = fXELV, аvурафЕV ibid. 1 26 =

аvаурафEL V, h1ЈлаРХЕV ibid. 1 70; za razliku od toga, и lakonskom se pored -ТЈv < -*EEV и EXТJV D 48, 29, uлархТЈV ibid. 30, javUa i -EV и ла�ЕV GDI 441 8, 5 = ла�ЕLV;

1 6 . -;- и futuru i aoristu glagola па -�oo kao и severozapadnogrckom i inace и dorskim narecj ima (ир. Arena 9-3 1) : mesenski O[p]rcL;atoo D 74, 1 33d. = орrcюаtоо itd., heraklejski ЕОLrcа;Щl.Е8а D 63, 26, rcаtЕОООL;Щl.Е� ibid. 30 (nasuprot poluopste­grckom rcаtЕОООЮЩl.Е� D 62, 47.48d. 5 1 ) itd . ; и lakonskom nedostaju potvrde па natpisima; ир. те­dutim аЛЕо6"С;ЕV · алЕООООЕV. ЛаrcООVЕ� Hesihije i sl . , kao i imena poput �OO·C;LOOV IG У: l , 1 295, 8 itd. ;

17. ПоhОLоаv = ПООELОwv и lakonskom (D 52 passim itd.) za razliku od zapadnogrckog ПоtЕLоа­Foov, аН и skladu sa arkadskim ПОООLоаv (о > h: ир. gore br. 1 0), dakle preuzeto od preddorskog stanovnistva;

1 8 . zavrsni vokali predloga ava, лара apoko­piraju se pred konsonantom, а rcata, лоtL pred den­talom; и Lakoniji, povrh toga, kod predloga rcata do

1 08

apokope do1azi i и drugim pozicijama (�LOС; Ka�a­та D 55 , 1 < �. *Ka't�- = �LOС; ка'tш�а'tа GDI 4762 [Tera] itd. ; uр. So1msen) i kod :тtEpt и imenima kao ПЕрфLл.ас; (gen. fem.) D 24, 22 (uр. ad 10С.).

7. Ahajski

L в е с h t е 1 11 867-888; Т h и m blК i е с k е r s

226-234; В а r t о п е k 49-5 1 , 79-86 о. К е r п, Die Inschriften УОП Magnesia ат Маеan­

der, Berlin 1 900; w. V о 1 1 g r а ff, Fouilles D'Ithaque. Ins­criptions, ВСН 29, 1 905, 1 63-1 68; F. К i е с h 1 е, Pylos und der pylische Raum јп der antiken Tradition. Das Ver­bliltnis des Dialektes УОП Metapont zи demjenigen АсЬај­as, Нistoria 9, 1 960, 1-6; М. W. S t о о р/ о. Р u g 1 i е s е C arrate l l i , Scavi а Francavilla Marittima. 11 . ТаЬеllа соп inscrizione arcaica, SMG N. S. 6-7, 1 965-1966, 1 4-2 1

Iz Dija1ekat АЬаје, prioba1nog podrucja па severu

Pe1oponeza, i odat1e nase1jenih donjoita1skih ko1onija poznat je tek vr10 s1abo, buduci da vecina tamosnjih natpisa spada и »ероЬu ujednacavanja« (ТhumblКie­ckers 228) и he1enisticko i rimsko doba. Izbore пај­znacajnijih tekstova nude GDI 1 599-1 682 (naknad­по se ispostavi1o da 1 599 nije ahajski) i D 426-439. Obиhvatna izdanja sacinjena su samo и IG IX: l ( 1 897), 600-681 za ostrva Zakint, Kefa1eniju, Itaku (uр. takode Vollgraft) i IG XIV ( 1 890) za ItаЩu (uр. i StooplPugliese Carratelli). Pored nekoliko оЫт-

1 09

nih skupstinskih dekreta ('\јЈТ]фLОЈА,а.tа.) iz helenistic­kog doba, otkrivenih u Magnezij i (ир. u Кет br. 35 [Sama па Kefalenij i] , 36 [ltaka; = D 434] , 39 [Аћај­ci]), odnosno па Kosu (dokument о azilu SEG 1 2, 37 1 , 41-5 1 , о cijem jeziku Harlow 55-6 1 ), gotovo jos jedino IG XIV 643 = D 437 iz Sibarisa i IG XIV 652 = D 438 iz Metaponta zaslufuju da budu izdvo­jeni zbog svoje starine. Mladi tekstovi, posebno oni iz vremena Ahajskog saveza (280-146. pre Hr.), ро

, pravilu su napisani па ahajsko-dorskom koiml-dija-lektu. (Ма10Ьrојпе) glose sa celokupnog ahajskog di­ja1ekatskog podrucja do sada nisu sakupljene.

Is Na osnovu imena 'AXa.ta. doslo se do zakljucka

da su ovu oblast prvobitno naseljavali Ahajci . Cinilo se, zatim, da па to ukazuju i pojedine crte tamosnjeg dijalekta, koj i se inace u bitnim odlikama (ир. О 8, 9) podudara sa dorskim. Posto su sacuvani natpisi vecinom suvise pozni i пе dopustaju precizno opre­deljenje (ир. Iz), dUalektoloska pripadnost ovog па­recja do danas nije konacno razjasnjena. Ра ipak, navodni »staroahajski« relikti (ир. 0 7, 1 0), koji su se ranije »rado pronalazili« u korist stvorenog pred­ubedenja, nisu mogli da izdrze kriticko preispitiva­пје (ир. Кiechle). То vazi kako za maticu tako i za mnogobrojne donjoitalske kolonije, medu kojima Кroton (ир. Herodot 8, 47), Metapont (ир. Strabon 6, 1 , 1 5) i Sibaris (ир. Strabon 6, 1 , 1 3) sa Posidoni­јот [cUe ime zbog -0- ne moze biti pravo zapad­nogrcko: ир. i natpise па novcu ПОДЕI�), ПОIEI-

1 1 0

�ANIATA� и Иеаd2 80d. ] . Nije sasvim sigumo ni da Н је dijalekat ostrva Kefalenije, Itake i Zakinta srodniji ahajskom - magnezijske psefizme povre­тепо ispoljavaju razHke: ир. па pr. О 8 - i1i se tu prosto radi о јеdnот severozapadnogrckom narecju. Kasnije su ahajski elementi rasireni ро сеl0т Реl0-ponezu (pre svega и Arkadiji ; ир. nize IV 12 Is), ро­sebno putem Ahajskog saveza (ир. Bechtel II 870d. , ThumblК.ieckers 229d.) .

о 1 . У = [и] : kako se moZe zakljuciti па osnovu иро­

trebe <ј> ispred У и <j>UVLO<j>O; D 437, 3d. = К UVLOKO;; 2. ао > а kontrakcijom kao i inace и zapadno­

grckom: лрооtаtа D 426, 3 = gen. -тао, урщчю­ТLOта ibid. 4, ЛРЕОВЕUtа Кеm br. 39, 1 , 8Eapou ibid. = 8Etopou ;

3 . F- је ocuvano sve do III v. : FEPYO V D 437, 6 = Ёруыу, FOLKLaV D 436, 1 , 2d. = oLKLav, Fava; D 438, 1 = &уа;, F(E) ibid. 3 = � (sve su donjoitalski natpisi, V vek), FEtEWV GDI 1 6 1 4 А 9 = ЕТЕЫУ (iz Ојте, III vek, аН па kamenu EEt-); unutar reCi -F­је zabelezeno samo па primeru iz УI veka (�LFo; D 430, 1 = �L6; itd.);

4. *h se cuva i belezi sa И (povremeno � и kolo­nijama) : Иё ра; Vollgraff 1 65 br. 1 0, 3 (Itaka); D 437, 1 = "Ира;, ИLaРО; ibid. ; 433 (Itaka) itd. = tap6;, ИОJ.tОVОLa D 439, 1 = ·OJ.t6vOLa, ИUУLЕLa ibid. 2 = 'YYLELa; И = he u Иракл.Е; D 438, 1 = vok. ·иракл.Т];; аН сlап 6 ibid. 2 i и брtаJ.tЩ D 437, 5d. = 6 &ptaJ.to;;

1 1 1

5 . dat. mn. па -OL<; и III deklinacij i kao pre sve­ga и etolskom (uр. IV 1 0 8) i pod tam08njim utica­јеm, buduci da se javlja tek и helenisticko doba: potvrden је jedino и magnezijskim psefizmama Ке­falenije i Itake, tш<; :л;ол.LOL<; Кеrn br. 35 , 1 О; 36, 1 О = tat' <; :л;6л.ЕОL, VO!!L�OVtOL<; ibid. 1 3 = vO!!L�6vtE­OL , MaYVfItOL<; Кеrn br. 35 , 1 3 = Mayv�tEOL;

6. пот. mn. па -Е<; umesto ak. па -а<; kao 8to је to cesto slucaj (za istorijsko obja8njenje uр. Bechtel I 1 1 0, DebrunnerlScherer 58), ali и ahajskom koji je relativno kasno potvrden (tek и III veku) ta pojava se svakako zasniva па uticaju kojne: (:л;ол.L tщ) 01Ј!!­:л;ол.Е!!Т)оаVtЕ<;, оuvс>юоwюаVtЕ<; D 426, 7d. 9d. = -tщ, tощ Ел.аОООVЕ<; D 427, 12, tщ У[1Ј]V[Ш]ЈСЕ<; D 429 А l d. itd. ;

7. infinitiv tematskih glagola па -ЕУ kao и ar­kadskom govoru grada Tegeje (gde је to rezultat dorskog uticaja, znaci nije » staroahajski« elem-ent: uр. IV 1 2 О 1 8 i КјесЫе 1 ) : ЕХЕУ D 429 А 2d. = ЕХНУ, ф1Јл.аООЕV D 436, 3 , 8, ali ЕХЁу D 43 8, 3 , те­tricki ...... - ;

8. takozvani »dorski futur« па -ОЕО- и magne­zij skim psefizmama Kefalenije i Itake : 01Ју81Ј-001JVtL, o1Jva1J�fIOO1JVtL Кеrn br. 35 , 25 = -ООVtL, v:л;оБЕ�О1Ј!!ЕVОV br. 36, 22 = D 434, 22 = -�O!!EYOY, ali ne i и ahajskom (:л;ра�ОVtL Кеrn br. 39, 23, o1Jv[a1J]�ovtL ibid. 26d.) i inace па natpisima Ahaje (:л;араС>Е�ОVtш D 427, 5, (ШОС>WООVtL ibid. 7);

9. aorist па -�a glagola па -�oo kao и zapad­nogrckim narecjima: [хрТ)]!!аtL�Ш Кеrn br. 39, 45d.

1 1 2

= -LOШ, lCаtаХЫРLsШ ibid. 43 ; br. 35 , 35 , алЕЛ.ОУL­savto br. 36, 6d. ; *ар!!оsш = -ош u 'Ар!!о­sL-ба!!ос; D 436, 1 , 6;

1 0 . predlog tv = EV kao u arkadskom i kipar­skom i u ostacima supstrata u kritskom : Lv D 43 8 , 3 .

8. Elidski

L с. D а п i е 1, De dialecto ЕНаса, phil�alit;

1 880; М е i s t е r 11 1-74; В е с h t е 1 11 825-866; TbитblК i е с k е r s 234-250; В a r t о п е k 54-65

w. D i t t e п Ь е r g е r/ к. Р u r g 0 1 d, Die Inschriften von Olympia, = Olympia. Textband 5, Berlin 1 896 (и da­Ij em tekstu skraceno sa »IvO«); R. М е i s t е r, Elisches Amnestiegesetz auf einer Bronzetafel aus Olympia, BVSG 50, 1 898, 2 1 8-228; о. А. D а п i е 1 s s о п, Zu griechi­schen Inschriften. V. Eine пеие Inschrift aus Olympia, Eranos 3, 1 898-1 899, 1 29-148; F. В е с h t е 1, Zur kennt­nis des Eleischen, ВВ 25, 1 899, 1 59-1 63 ; В. К е i 1, Ue­ber zwei elische Inschriften, NGGW 1 899, 1 36-1 64; Е. S chwyzer , Onomatologisches und Grammatisches aus griechischcn Dialektinschriften. 2. Die eleischen Dual­formen auf -OLOLC;, G1 1 2, 1 923, 2-7; F. К i е с h 1 е, Das Verbliltnis von Elis, Triphylien und der Pisatis im Spie­gel der Dialektunterschiede, RhM 1 03 , 1 960, 336-366; А. В а r t о п е k, Remarks оп the Problem of the Elean Sign А representing the Proto-Greek ё , Eirene 2, 1 964, 97-1 1 0

8 Uvod u grfke dijalekte 1 1 3

Iz Bogatij i nalazi elidskih tekstova obelodanjeni

su tek tokom nemackih iskopavanja и Оliтрјј ј (ир. izdanje и IvO, dopunjeno sa SEG 1 1 , 1 1 70-1257; 1 5, 241-260; 1 7, 194-206; 22, 329-362; 24, 293-327); и poredenju sa tim, ostala nalazista jedva da јтаји nekakvu ulogu. Najzacajnij i dijalekatski natpisi оЬи­hvaceni su и GDI 1 1 47-1 1 80 i D 409-425а; veCina nj ih je iz arhajskog perioda (dosezu do kraja VП ve­ka). Poseban znacaj pritom јтаји ugovori СРЧtрш) па bronazanim рlосјсата, ukoliko su napisani 10-kalnim pismom па domacem narecju (IvO 1-2 1 , ир. D 409-41 9), mada su i опј delom и 10sem stanju i nj ihove jezicke i tematske zagonetke nisu и potpu­nosti odgonetnute. Mladi dijalekat pokazuju pre svih tzv. »elidski zakon о amnestij i« (negde iz sredine IV veka) D 424 (ир. za to narocito Danielsson, Meister, Keil), сјј ј jezik predstavlja »пеоЫспи mesavinu« (Кiechle 353d.), zatim dokиment о azilu SEG -1 2, 37 1 , 32-40 sa Kosa (о cijemjezikи ир. Harlow 43-54) ј, zbog svog оЫта, odlиka о proksenij i za Damo­krata (ПИI vek) IvO 39 = GDI 1 1 72 = D 425 . Опа, medutim, пе рма vernu slikи govomog dijalek:ta, vec vestacki arhaizuje. Маl0 se toga moze saznati iz опо­ga sto prenose gramaticari i glosografi, а и pesmici elidskih zena, PMG 87 1 , koju је sacuvao Plutarh, autenticno dijalekatski oblik је и пајЬоlјет slucaju 'АЛЕLWV (Berkova [Bergk] konjektura za алLOV).

Is Pod ројтот »Elida«, koj im se obelezava seve­

rozapadni Peloponez, podrazumevaju se tri oblasti,

1 1 4

koje politicki nisu uvek bile ujedinjene а ni dijalekat im nije Ыо jedinstven: to su па severu КОLЛТј ';'НЛL� u dolini Peneja, zatim па reci Alfeju Pisatida sa ОНтрјјот kao centrom i па jugu Trifilija. Ро pre­danju, Elidani su se ovamo doselili sa severa (iz Eto­Нје), а ј05 Strabon 8, 1 , 2 razlikuje stanovnike Elide eolskog porekla (tOU АtОЛLICОU УЕVОЩ) od ovih doseljenika. Prema ranijem shvatanju, trebalo Ы da se ono »ahajsko prastanovni5tvO« (zajedno sa svo­j im jezikom) najbolje odrzalo u Trifiliji , 5tO znaci da је tamo bilo najmanje preslojeno. Trifilija је jedno vreme pripadala i Arkadskom savezu. Majster (Меј­ster 11 l l d.) је verovao da se time mogu objasniti toboZnja odstupanja ovog trifilskog dijalekta uocena па ј e d n o m natpisu (lvO 1 6 = 001 1 1 5 1 = 0 4 1 8; ир. 0 4, 14, 1 5 itd.), koji ipak ne potice iz Skilunta vec је delo Elidana. Nasuprot njemu, Kihle se potru­dio da dokaze da oblici srodni eolskom dijalektu (ир. О 1 О, 14, 1 7) vode poreklo sa »jednog zatvore­nog dijalekatskog podrucja koje se odrzalo u Pisatidi i svakako u Trifiliji , а koje је bilo izrazito eolski obojeno« (Kiechle 363). То 5tO se ovi »eolizmi« javljaju tek па mladim natpisima objasnio је pritom time 5tO su Pisatidu iz politickih razloga (da ne Ыј05 izgubila i Olimpiju!), posle vi5evekovnog ugnjeta­vanja, u IV veku konacno »prisajedinili« Elidani, zahvaljujuCi сети је njen dijalekat uspeo da prodre u sluzbene dokumente. Оо ovog vremena se, dakle, dijalekatj05 Ыо odrZao uprkos ujednacavajucem uti­саји panhelenskih Olimpijskih igara. Koina- i koinJ­tragovi (ир. О 1 8) javljaju se tek u III veku, pre по

1 1 5

sto се zajednicki јеzЖ potom, negde па svom kraju, uci и opstu upotrebu па natpisima. Ponovno vestacko ozivljavanje dijalekta и carsko doba za govomiј ezik nije imal0 znacaja. Као terтinus post queт njego­vog izиmiranjajednako sluZi Dionov izvestaj ( 1 , 54) da ти se и Elidi neka starica obratila бu>р(�оuоа tft фu>vft . Оуај dijalekat ima neke zajednicke osobine sa dorskim i severozapadnogrckim narecjima (ир. 0 3, 7, 1 6) ра i samo sa ovim poslednjim, pre svega sa etol­skim i lokridskim (ир. О 1 , 1 3 , 14); i sa lakonskim takode postoji јеdnа veza (О 9). 1 pored toga citav niz osobenosti (О 1 , 2, 1 2, 1 5) daje elidskom nатесји jedinstveno obelezje i odreduje ga kao »posreclnika izmedu peloponeskog dorskog i severozapadnogrc­ke dijalekatske grupe« (ТhumblКieckers 236).

о 1 . Е > а, narocito pored Р kao и dorskim narecji­

та i severozapadnogrckom, па arhajskim na1pisi­та: Fapyov D 4 1 3 , 3d. = Ёруоу, ЕА.Еu8арб с; D4 1 6, 3 = EA.Eu8Epouc;, ауаРЕ D 4 1 7 , 1 О = homerski аУЕРЕ , лар = ЛЕР( (ир. br. 1 8); pored toga, kao elidska osobenost, Е > а па primer i и УVб ""СУ D 414, 6 = inf. aor. YVOO !lEV, ""аУ - б(Е) D 4 1 8, 3 = !lEV - БЕ, Еlюа�ЕОL ibid. 1 5 = Е1ЮЕ�оt ;

2. *е > [� ] ili cak [re ] , koje se samo и elidslom, аН nikad bez izиzetka, belezi sa А (ир. Bart01ek) : Fpdtpd passim = р*ра (аН, s druge strane, IуО 20, 3 FPТlt [ pd Ј ), !la D 41 3 , 5; 424, 1 .9 = !l1'\ (za ra.:liku od llE D 41 5, 7; 4 1 8, 4.5.7), лаtaр D 425, 6 = ла'тrlр;

1 1 6

3 . а о, а оо > а kontrakcijom, kao и dorskim i severozapadnogrckim narecj ima: 8Еа рос; (i izvede­nice) passim = 8Еоор6с;, gen. тп. -а v = -tбу < -doov;

4. F- se и starije vreme cuva: FEKaOtoc; D 409, 4; 41 1 , 3 = ЕкаоtoС; (ali Екаatб D 4 18, 8 = EKaotou), Fapyov = Ёруоу (ир. br. 1 ), Fpatpa = Plltpa (ир. br. 2), Fа л.ЕLOL passim = 'нл.ЕLОL , FELt;,б с; = Еtбоос; Сир. br. 6). Jos и IIIIII veku В- = F- и formulaicnom I<:aL уар кш ВOLкюр D 425 , 24 = Kat уђс; Kat otKLa с; (ир. naziv mesta Вабu = 'Нбu kod Pausani­је 5, 3 , 2). Nasuprot tome, unutar reci -F- se vec odavno cesto пе belezi : ЛРО�ЕУОС; passim, BaoL­л.а ЕС; D 409, 3 = ВаОLл.f}FЕС; itd. ;

5 . *h se izgubilo kao и maloazij skom jonskom i eolskom, zbog cega и lokalnom alfabetu nedostaje znak Нё ta: боOL D 41 8, 21 = BOOOL, 'Ел.л.аvоt;,LКас; D 409, 5 = 'Ел.л.Т]vоыкТ]с;, 'Ел.л.аvоБLкаv D 425, 2 = 'Ел.л.Т]vоБLКWV; nasuprot tome, slucajevi bele­zenja kraze bez aspiracije, kao K�Kat[ov] IvO 1 5 , 2 = Kat EKat6v, ро Behtelu пе mogu posluziti kao dokaz;

6. 1 (t;,) umesto б па arhaj skim natpisima IvO 1-4 i 1 6 (D 409-4 1 1 , 4 1 8, 425g) svakako pred­stavlja spirantsko [3] : t;,E passim = Ы, ZL passim =

�LL, FЕLt;,б с; D 409, 8 = Еtбоос; itd. ;

7. tL se cuva kao pre svega и dorskim i severo­zapadnogrckim narecjima: FLKatL D 419, 6 = E'LKOOL, [3t]ЕvtЕкаtLб v D 4 1 2, 4 = 3tEvtТJKOOLOOV, glagolski nastavak 3 . Нса тп. -VtL passim;

1 1 7

8. intervokalsko о сиуа se па starijim natpisi­та : Ka8uod c; ЈуО 5, 2 = Ka'ta8uod C;, ощюош D 4 1 2, 2 = ОТII.юоLТ], EVLKaoav ЈуО 1 7, 1 = EVLKТjOaV; medutim, па mladim natpisima javljaju se pored toga i oblici sa о > h, 0: аОЕал.'tооhШЕ D 424, 1 2 = ? (3 . Нсе jedn. opt. aor.), фuуаОЕuаv'tL ibid. 6 = *фuуаОЕuоаv'tL (at. -OOOOL ), ЛОLТ]аоош D 425, 33 = ЛОL110а08ш, ЛОLТ]а'tш ibid. 36 = ЛОL11От]'tш;

9. -с; > -р (»rotacizam«) kao и mladolakonskom, dosledno sprovedeno samo па mladim natpisima D 424, 425 : �юр = �L6C;, 'tLp = 'tL9'tLC;, 'tap = 'tf] С;, �щюкра'tт]р 'AyТj'topop ТЕVЕОЮР ЛЕлол.L 'tEUKOOP D 425, 4d. = �ТJ!!OKpa'tТjC; 'Ay�'topoC; ТЕVЕОЮС; ЛЕлол.L 'tEUKWC;, 'tOLp ал.л.ОLР лро1;ЕVОLР кш Е1ЈЕР­упшр ibid. 2 1 d. = 'tOLC; ал.л.ОLС; лро1;ЕVОLС; Kat Е1ЈЕРУЕ'tшс;; ир. sledecu glosu kod Hesihija : БLкар ' 'tOUC; KpL 'tac;. 'нл.ЕL OL ;

10 . »naknadno duzenje« ispred -ус; и ak. тп. o-osnova i a-osnova: па starij im dokumentima ро­red -OI (svakako = -б С;, iako se пе moze potvrditi и prejonskom alfabetu), па primer Ел.Еu8арб с; (ир. br. 1 ), i -AI (svakako = -а с;), па primer и (ЛЕ)v('t)ака­'tшс; О 41 1 , 2d. = ЛЕv'tТ]КООLd С;, па ЈуО 2 i 3 (О 409, 4 10) takode, slicno kao и eolskom -шс; (!!vшс; D 409, 3 ; 4 1 0, 4 = !!уас;), koje je па mladim natpisi­та passim -шр, -OLР: 'tшр D 424, 1 = 'tac;, ал.л.ОLР кш лл.ЕЮVЕР D 425, 8 = ал.л.оuc; Kat лл.ЕLоvщ;

1 1 . 10k. jedn. па -OL umesto dat. па -<.р kod o-os­поуа (kao и severozapadnogrckom itd.), 8to se moze

1 1 8

razlikovati samo u jonskom alfabetu: tOL БТ]ЛО!!Е­VOL D 424, 6d. = t<i> �ОUЛО!!ЕV<р; autOL D 425, 2 1 .28 = aut<i> ;

1 2 . gen.-dat. duala -OLOL�, umesto -OL LV u dru­gim dijalektima, па natpisu D 4 1 7 : БUОLOL� red 3 = БUОLV, [tEtL!!W!!E]VOLOL� 3d. = tEtL!!ТJ!!EVOLV, Kau­tOLOLP 1 3 = Kat autoLv (up. Schwyzer);

1 3 . nот. тn. -E� umesto ak. -a� kao u ahaj­skom (ир. ЈУ 7 О 6) i drugde ponekad: o!!OOaVtE� D 41 8, 1 1 , аллOLР кш nЛЕLOVЕР (up. br. 1 0), XaPL­tEP D 425 , 1 7 = xapLta�;

1 4. dat. тn. па -O L� u III deklinacij i kao pre sve­ga u etolskom (ир. ЈУ 1 О 8), tzv. »etolski dativ<< : tOL� хре !!atOL� D 41 1 , 8 = tOL � xp�!!aOL, ЕУ tOLP �LOVUOLaKOLP aywvoLp D 425 , 25d. = ЕУ toL� �LOvuOLaKoL � aYblOL; medutim, »eolski« -EOOL u tOLP фuуаБЕООL D 424, 1 0 = tOL� фuуаОL ; а kako shvatiti tOLP MavtLVe OL D 4 1 8, 1 7?

1 5 . !!ЕЩ »mesec« D 4 1 8, 1 5 = !!�Y ро аnаlоgф па promenu ZEU�, ZТjv6� itd. ;

1 6. nот. тn. Ыanа tOL = OL kao u zapadnogrc­ют narecj ima i u beotskom: D 409, 3 ; 4 1 3 , 6; 4 14, 4 .5 ; 425, 27;

1 7 . аУРЕЫ = atpEw »uzimam« kao u lezbljan­skom: Е�аУРЕБV D 4 12, 3 = E�aLp&v, E�aYPEoL ibid. 5 = Е�ШРoL ;

1 8 . zavrsni vokali predloga ауа, пара, nЕР( (u obliku пар: ир. br. 1 ), а pred dentalima i predloga Kata, notL, apokopiraju se: пар to урафо� D 4 12,

1 1 9

2 = лара то урафос;, лотоу 8(Е)ОУ ibid. 3 i 81. = JtOtL тоу 8Е6У, !Сато урафос; D 4 10, 5 = !Сата то урафос;, лар лоА.Е!!О D 4 1 3 , 4d. = JtEPL JtoA.E!!ou, [л]ар tщ D 4 1 8, 1 = JtEpt tfi с; itd. ; ipak, ova apoko­ра izo8taje narocito docnije pod uticajem kojne: JtOtL тау D 425 , 14.39 na8uprot gore navedenom лотоу.

9. Beotski

L м е i 8 t е r 1 201-286; L. S а d е е, De Боеоtiае titu­

lоrшn dialecto, рЫI . Di8S. Наllе 1 903 ; Е. F. С I а f I i п, Тhe Syntax of the Боеоtiап Dialect Inscriptions, рЫI. Diss. Бryn Mawr College, Баltimоrе, Md. 1 905; М. Б ut­t enwies er , Zur Geschichte des bOotischen Dialekts, IF 28, 1 9 1 1 , 1-1 06; Б е с h t е l I 2 1 3-3 1 1 ; R. v a n d e r V e l d e , Боеоtisсhе Dialectgeographie, Donum Nata­l icium Schrijnen, Nijmegen-Utrecht 1 929, 660-664; Thumb/S c h erer 5-48 (ир. W. Р о r z i g, Gnоmоп 32, 1 960, 585-596)

R. М е i s t е r, Беitrаgе zur griechischen Epigraphik und Dialektologie. 1, БVSG 5 1 , 1 899, 14 1-147; F. Б е сh­t e l , Бооtisсhе eigennamen, ББ 26, 1 90 1 , 1 47-1 52; F . S о lms еп , Eigennamen a1s Zeugen der Stammesmischung in Бооtiеп, RhМ 59, 1 904, 48 1-505 ; А. D.. К е р а џ. 6 -Л О 1Ј Л Л О С; , 'ЕзtLурафаl Е К БОLооtLас;, АЕ 1 934-1935 , ларарtТlџ.а 1-16 ; Р. W 0 1 t е r 8 / G. Б r u п s , Das КаЫ­renheiligtum bei ТhеЬеп. 1, Беrliп 1 940; М. F е у е I ( 1 ), Contribution а l ' epigraphie beotienne, Le Риу 1 942; D. L. Р а g е, Corinna, London 1953 ; М. F е у е I (2), Inscrip-

1 20

tions iшSditеs d'Akraiphia, ВСН 79, 1 955, 4 1 9-423 ; К. Latte , Die Lebenszeit der Korinna, Eranos 54, 1 956, 57-67; М. S . R и i р е r е z, Esquisse d 'unе histoire du уо­ea1isme gree, Word 12, 1 956, 67-8 1 ; Р. М. F r а s е r/ Т. Ronne , Boeotian and West Greek Tombstones, Lund 1 957; А. Р 1 а s s а r t, Inseriptions de Тhespies, ВСН 82, 1 958, 1 07-1 67; Ј. R. M e C r e d i e/ A. S t e i n b e r g, Two Boeotian Dedieations, Hesperia 29, 1 960, 1 23-1 25; Ј. V е п е п е i е, Inseriptions de Tanagra еп alphabet epi­ehorique, ВСН 84, 1 960, 589-6 1 6; А. В а r t о п е k, ТЬе Boeotian and Thessalian Narrowings ofLong Vowe1s: А Comparative Study, SFFBU А 1 0, 1 962, 1 67-1 79; Р. R o e s e h ( 1 ), Notes d'epigraphie beotienne, RPh 9 1 , 1965, 252-265 ; Р. R o e s е Ь (2), Inseriptions du Musee de Тhe­bes, REA 68, 1 966, 61-85; W. S е h w а r z, Marginalien zur G10ssenkritik ат Hesyehlexikon, phi1. Diss. Wiirz­burg 1 966; Ј. Т а i 1 1 а r d а tI Р. R о е s е Ь, L' inventaire saere de Тhespies. L'a1phabet attique еп Beotie, RPh 92, 1 966, 70-87; R. Ј. В и е k, Тhe АеоНе Dia1eet in Beotia, СРЬ 63, 1 968, 268-280; Р. R о е s е h (3), Inseriptions beotiennes du Musee de Тhebes, ВСН 94, 1970, 1 39-1 60; W. F. W у а t t Jr., Sonant /у/ and Greek Dia1eeto1ogy, SMEA 13 , 1 97 1 , 1 06-1 22

Iz Broj natpisa pronadenih и Beotij i (oblast и sred­

пјој Grckoj oko ТеЬе i Orhomena) vanredno је veli­ki, а i broj tekstova sastav�enih па lokalnom dijalektu је isto tako pozamasan. Oni su objavljeni и IG VП ( 1 892 ; br. 504-3472 kao i addenda 3501-4249), vaZnij i dijalekatski natpisi takode i и GDI 374-1 1 46 (sa dopunama u 1 389-406) i D 440-550. Arhajski natpisi (pocev od VП v. pre Hr.) bogato su zastuplje-

1 2 1

ni, ali su ve6inom vrlo kratki . Najznacajniju vrstu predstavljaju zavetni natpisi (iz УЈ, ali delom jos iz VП veka) iz Apolonovog svetilista и Akraifiji (ир. D 539), medu kojiтa i cetiri heksametra D 538, zatim zavetni natpisi (koj i ро pravilu sadrze samo роје­dina imena) iz svetilista Kabira kod ТеЬе (lG VП 3 575--4125, WolterslВruns 20-80), stari zapisi па vazama i nebrojeni nadgrobni natpisi (ир. FraserlRon­nе) kao i spiskovi imena iz ТеЬе, Tanagre (ир. Уе­nencie), TespUe (ир. Plassart i SEG 1 9, 35 1-372; 22, 377--40 1 ), Koroneje, Lebadeje i mnogih drugih mesta. Medu mladim natpisima (ve6inom su to ро­casne i odlиke о prokseniji te spiskovi) valja ista6i pre svega potvrdu о zajmu IG VП 3 1 72 = D 523 iz Orhomena (narocito zbog njenog оЫmа) i tespijski dekret D 485 (ир. Meister; оЬа poticu s kraja Ш veka).

Dok se Hesiod iz Askre и svojim роеmаmа slu­zio epskim umetnickimjezikom, а Pindar, poreklom iz okoline ТеЬе, upotebljavao jezik horske lirike (pretpostavljeni uticaji doma6eg beotskog narecja nisu nedvosmisleno ustanovlj ivi), jezik pesnikinje Korine ima dijalekatsko obelezje . Jezik lirske pesni­kinje Korine iz Tanagre (koja је bila Pindarova sa­vremenica? Ili је zivela tek и 111 veku? О datovanju ир. pre svega Page 65-84, Latte) potpuno је, dakle, suprotan jezikи liricara Pindara, koji nе pruza sve­docanstvo о beotskom dij alektu niSta vise nego Hesiod. Merodavna zbirka fragmenata Korininih pesama sada je PMG 654-689 (ир. Page); znacajan је pre svega PMG 654, jedan papirus iz П veka posle Hr. sa oznakama za kvantitet i naglasak. О njego-

1 22

уоm jeziku (beotski dijalekat sa epskim oblicima) i obliku predaje (mladi beotski pravopis iz vremena nakon uvodenja jedinstvenog alfabeta) ир. narocito Page 46-60. Vise komickih pesnika (pre svih Aristo­fan, Аћаrnјаnј 860-954) pusta Веосanе da govore svoj im domaCim narecjem; kod ovakvih »karikatu­ra« dijalekat ј е netacno predstavljen. Izvestaj i antic­kih gramaticara о оуоm dijalektи nisu bas brojni, ali se ocigledno delom zasnivaju i па poznavanju »zi­vog« jezika: ир. Meister 1 2 1 3d. ; о glosama ир. и skorije vreme Schwarz.

Is Prema izvestaju antickih pisaca (Tиkidid 1 , 1 2,

3), Beocani su se и Beotiju doselili dve generacije posle Trojanskog rata iz Аmе (и Tesalij i), odakle su ih potisnuli Tesalci, sto znaci nadiruca zapadnogrc­ka plemena. Која su plemena pre toga nastanj ivala beotsko podrиcje, spomo је : tradicionalno i najras­prostranjenije shvatanje, koje pretpostavlja da su to bili (Pred-)Eolci а, pored toga, па istoku i (Pred-)Јоп­ci (tako npr. ТhumbIScherer 1 5), и novije vreme se osporava sa lingvistickog (ир. Porzig) kao i sa arhe­olosko-praistorij skog stanovista (ир. Buck). Do оуе razlike и shvatanju doslo ј е zbog oskudnosti isto­rij skih svedocanstava i viseznacnosti lingvistickog dokaznog materijala. Dijalekat potvrden и istorijsko doba pokazuje, doduse, eolsku osnovu (уес su ga anticki gramaticari ubrajali и АLол.L�), аН pored toga ima i vrlo izraZeno neeolsko, tacnije, zapadnogrcko obelezje. Ranije se smatralo da su BOLootOL koj i su

1 23

se doseljavali Ыli poreklom zapadni Grci, koji su se u svojoj novoj domovini izmesali sa onde nastanje­nim Eolcima, pri сети se upotreba imena dosljaka prosirila па sve stanovnike doticne zemlje . S licnost imena Вою:ноС sa nazivom gоrё ВоТоу брщ u se­vemom Epiru ponekad se navodi kao potpora ovom etnoistorij skom tumacenju, ali toj podudamosti svakako nedostaj e presudna dokazna snaga (ир. HoffmannlScherer 44). Dijalekatsko-geografska is­trazivanja (ир. Buttenwieser 3-1 6, van der Velde, Porzig 593d.) omoguCila su, medutim, da se kod pojedinih elemenata beotskog dijalekta, koji su оЬи­hvatali samo jedno ograniceno podrucje, naime ји­goistocnu ВеоЩu, raspozna pravac njihovog sirenja i time su pokazala da su eolska obelezja beotskog di­jalekta sa sobom doneli upravo BOLW!OL doseljava­јиСј se. Ovo је narocito znacajno i za pitanje о prvobitnom podrucju prostiranja eolske grupe dija­lekata (ир. nize V 1 ) .

U beotskom su, dakle, dva dijalekta tako naslo­јеnа jedan па drugi, da se оп s pravom moze nazvati jednom eolsko-zapadnogrckom dijalekatskom mesa­vinom. U eolske elemente spadaju, па primer, razvoj labiovelara ispred *е u labijale (О 7), dativski zavr­setak -ИОL (О 1 3), sirenje infinitiva па -!.tЕV (О 1 6) ili upotreba patronimskog prideva (О 1 8) . Nasuprot tome, zapadnogrcki elementi, koji beotski jasno od­vajaju od lezbljanskog (tesalski nije pogodan za poredenje zbogjednako izrazenih zapadnogrckih uti­саја [ир. nize ЈУ 1 0]), su sledeci : »naknadno duze­nје« (О 9), lokativ umesto dativa (О 1 2), pluralska

1 24

fleksij a pokazne zamenice (О 1 4). Na taj naCin Ье­otski dijalekat se jasno razlikuje od ostalih eolskih govora, а оуај utisak snaZno ројасауа upadlj iva ka­rakteristika beotskog narecja, fonetsko pisanje spro­vedeno od IV veka pre Нr. Osobenost narocito m1adih natpisajeste istovremena upotreba vrlo arhaicnih re­likata, kao 8to је glasovna vrednost [и] starog У (О 4) i1i F (digama) (О 6), i , naporedo s tim, jednog de­Iom vrlo razvijenog vokalizma (ир. О 5), koj i cak omogucava relativnu hronologiju natpisa. Unutra8nje razlike nisu tako velike kao 8to bi se mogl0 ocekivati па osnovu politicke istorije : do ujedinjenja је , nai­те, d0810 tek kasno, pod vodstvom ТеЬе. Dijalekat је prilicno jedinstven, gotovo da i nema mesnih go­vora. Uticaj helenistickog zajednickog jezika dola­zio је iz susedne Atike, и nagove8tajima уес и IV veku, а zatim primetnije и III У., iako је и оуој »se­ljackoj« sredini оп, uopste uzev, bio slabij i nego drugde . Pitanjem prodiranja kojne bavio se pre sve­ga Butenvizer (Buttenwieser). Domaci dijalekat se па natpisima upotrebljava do 11 У. pre Hr. , и zvanic­nim tekstovima, odnosno cak do I У. posle Hr. , и pri­vatnim.

о 1 . ро umesto ра, bez obzira па porekl0, kao и

tesalskom i lezbljanskom: OTPOTO� i dr. reci iz te porodice = OTpaT6�, ј3рохщ = j3paxu�, EPOTO� = EpaT6�, sve и mnogobrojnim imenima;

2. Е > L ispred vokala (negde se belezi sa Н) od V У. pre Hr, ali ne u jugozapadnoj Beotij i (ир. But-

125

tenwieser 4--14) : Е>LO-/Е>но- = Е>ю- passim и ime­nima, аУЕ8юу D 446, 1 ; 508, 1 itd. = аУЕ8нау D 447, 2; 475 = аУЕ8ЕаУ D 440, 1 1 ; 464 itd. ;

3 . ё и jedinstvenom a1fabetu, posle jednog pre­laznog perioda, od kraja ЈУ veka beleZi se iskljucivo sa EI (Шkо i и Korininoj i Aristofanovoj predaji) : БЕL D 5 1 1 , 5 = бч, JA.EL passim = f..I.ч, f..I.ELVOr; passim = f..I.ТJv6r;, E>EL�ТJOr; passim = E>ТJ�aLOr; itd. ; оуај nacin pisanja п�е и neposrednoj vezi sa odgovarajucim beleZenjem и tesa1skom (ир. ЈУ 1 0 0 5): ир. pre svega Bartonek;

4. [и] se cuva, ne prelazi и [и] , a od IV veka uje­dinstvenom alfabetu pise se sa ОУ, retko sa О: [П]оu8LW D 467, 4 = Пu8tОU, oui.ov D 537, 1 itd. = ui.6v, баl<:РО U Korina, PMG 654 III 50 = баl<:РU, 'Af..I.ovtar; D 502 В 2 = 'Af..I.uvtar; itd. ;

5 . diftonzi ш, EL, OL su monoftongizovani > [е, i , и] (preteca itacistickog razvoja), kako proizlazi iz pi­sanja а) ТЈ umesto aL (росеу od prelaza iz V и ЈУ vek), Ь) L umesto EL (уес и V veku) i с) u umesto OL : а) I<:ТЈ passim = I<:at, * D 462 А 25 ; 5 1 1 , 6; 5 1 2, 6 = aLEL, E>EL�ТJOr; = E>ТJ�aLOr; (ир. br. 3), glagolski nastavak -ТТ] = -ТШ itd. ; Ь) ЕЛL D 523, 1 48 = EJtEt, EXL ibid. 1 5 1 = ЕХН, I<:Lf..I.Evar; D 526, 7 . 1 9 = I<:ELf..I.EVar; itd. ; с) FUI<:La passim = oLl<:ta, ""ОЕТт] D 545, 8 = O'LOEtaL, padeZni zavrsetak dat. jednine -u = -OL (ир. br. 1 2; па pr. Ka�Lpu D 472 А 6 = Ka�LpOL) i mnozine -щ = -ОLr; (па pr. tur; 8L Щ D 457, 4 = tOL r; 8EOL r;, �yur; D 526, 39 = *atYOLr; � aL;L ! ), па papirusu sa fragmen­tom Korinine poezije па pr. Ф-б �оr; PMG 654 III 1 6 = ФОL�оr;, л.аur; ibid. I 3 4 = л.аОLr; »kamenju« itd. ;

1 26

6. F- se cuva do 11 v. pre Hr. : FavaJc'tL F[ElCa�o­л.OL] D 538, 1 = avalCtL ЕICТј�6л.4>, FLlCatL passim = E'(ICOOL, FulCL<X = oLlCl.a (ир. br. 5с); unutar reci -F- se vec rano, iak:o пе dosledno, zanemaruje: :rtOLFE OE D 538, 2, E:rtoLFEoE D 539, 1 ; 440, 8.9 nasuprot :rtOLEOE ibid. 6, ЕпОЕОЕ ibid. 7 (sve iz УЈ veka);

7. labiovelari ispred *е > lаЫјаlј kao u tesal­skom i lezbljanskom: :rtEttapE� i reci iz iste porodice = tEOOapE�, ПELл.Е!1ахоо D 474, 34 = ТТјл.Е!1ахоu, Е!1 ВЕл.фОL� D 467, 23 = ЕУ L\Ел.фо'L �, �aya Korina, РМО 664а 2 = yuv�, �ауч ICЩ· yuv<X'L ICЩ. BOLOOtOL (аН па natpisima uvek УUVШIC-/уоuvТјIC-), LJ ФЕt­tал.о� D 432, 35 ; 469, 8 = па Kosu еЕаоал.6� itd. ;

8. tL se cuva kao u tesalskom, dorskim narecji­та itd. , пе prelazi u OL (isti је slucaj i u lezbljan­skom) : FLlCatL = E'LICOOL (ир. br. 6), 1icni nastavci 3 . 1ica jedn. -t L i 3 . Нса тп. -VtL itd. ;

9. grupe nazal11ikvida sa prethodnim/sledecim *s pojednostavljuju se uz istovremeno (»naknad­по«) dшепје prethodnog vokala jednak:o kao u svim dijalektima, izuzev tesalskog i lezbljanskog: ХЕLл.LO� passim = хLл.LO�, i!1L pisano arhaicnim lokalnim аl­fabetom D 440, 2.3 .4 itd. = Et!1l. , �оол.Тј D 5 14, 3 = �оuл.ft itd. ;

1 0. tt umesto ао (i1i о) razlicitog porekla kao pre svega u atickom, аН jos sire rasprostranjeno: пЕпаРЕ� = tEOO<XPE�, at. tEtt<XPE� (ир. br. 7), 8а­л.аttа passim, LJ ФЕttал.щ (ир. br. 7), aoristi па -L tt<X- = - Ю<Х- glagola па - L�OO (па pr. сщол.ОУL t­tao8Тj D 462 А 23.26 = (t:rtол.оуl.оао8ш) itd.;

1 27

1 1 . 0-, -00- umesto 1;-, -1;- : �Е'U;LЛ[ЛОО 10 VП 2434, 1 4 = ZЕ'U;LЛЛО'U, OooooV8L D 497, 5 = 1;<booOL (ир. br. 1 5), �E'tJt; Korina, РМО 654 П 34. III 1 3 ; Aristofan, Aharnjani 9 1 1 , glagoli па -aoooo/- Loooo = -a1;oo/- t1;oo, t'U ЛЕОО'U SEO 3 , 355 , 1 3 = ot ЛЕ1;оt (ир. br. 1 4) itd. ;

12 . 10k. jedn. па -OL umesto dat. па -ч> kod o-os­nova kao u severozapadnogrckom itd. (pise se i kao -ОЕ, -'U : ир. br. 5с) i analogno tome -ш (-аЕ, -1} : ир. br. 5а) kod a-osnova: t'U ОщA.'U passim = tЧ> 0111!Ч>, ЕU�оол.'U D 526 passim = ЕU�оUл.ч>, ЕЛ ' 'APLOOtO­O Ll<:aL D 5 1 8 А 1 , "ШЕ �al!atpL D 475, ЕУ t1} 8НI<:1} D 509, 1 5d. = ЕУ tfi 8111<:11 itd. ;

1 3 . dat. тп. па -EOOL u III deklinaciji kao u te­salskom, lezbljanskom i drugde povremeno: &УОРЕ­OOL D 5 1 9, 1 .2, �O'UEOOL D 526, 38, лаРЮVtЕООL D 485 , 8 itd . ; od kraj a 1П veka umesto toga pod etol­skim uticajem (ир. gore 1У 1 О 8) cesce se javUa -'Ut; = -ОLt; kod o-osnova, tzv. »etolski dativ« : �УЩ = *atyoLt; (ир. br. 5с), tщ yovEi.it; 10 VП 3348, 5 = tOLt; *YOVEOLt; � YOVEUOL itd . ;

14 . nom. тп. tOL (t'U), *taL (zabelezeno samo t1} : ир. br. 5а) umesto ot, at kod pokazne zamenice kao u zapadnogrckim govorima: tOL tллоt1} D 508, 1 = ot tллоtaL, t'U ЛЕОО'U = ot ЛЕ1;оt (ир. br. 1 1 ), t'U EXOVtEt; D 526, 35, t1} ОUЛЕраI!ЕРL1} D 523, 1 64d. = at UЛЕР1}I!ЕРLaL itd. ;

1 5 . licni nastavci 3 . 1ica mn. sa -У8- umesto -Vt­(potice od * *hEVtL > *Ev8L sa metatezom aspirata; to potvrduje konjunktiv tooV8L D 462 А 27; 485, 9;

128

526, 46 < *EhWVtL; imperativ Еу8ю D 523 , 1 , , ' , *hEvtw): lCаЛЕОv8L D 450, 7, бwwv8L = �<ью( н ( 1 1 1 ' br. 1 1 ), futur OLoov8L IG VII 1 739, 1 5 , ElCtE81jI\:C l vl l l D 450, 6, imperativ аvуршџаv8w ibid. 1 5 itd . ;

1 6. infinitiv tematskih glagola па (PrvOb l l l 1 l 1 samo »atematsko«) -!lЕV kao u tesalskom: фЕРt' 1 1 I v IG VП 1 739, 1 6 (isto tako i Korina, PMG 654 1 21 1 1 , lCаtаУУЕЛЛЕ!lЕV D 545, 6 itd. ;

1 7. particip perfekta aktiva па -ovt- (kao u pl " zentu) kako је i u tesalskom i lezbljanskom: lCatalk Ваюу IG VП 3055, 5 (= D 550g), ЛЕЛLtЕ1юvtЕОщ 1<:1') ЛЕло'LоvtЕLOОL D 485, 7 (ир. br. 1 3) itd. ;

1 8 . patronimski pridev па -LO- umesto genitiva ocevog imena kao u tesalskom i lezbljanskom, izu­zev kada је i samo осеуо јmе jedno patronimsko obrazovanje : prepoznatlj ivo је, izmedu ostalog, u D 469 [Пu]рраЛLWVЩ, IWOtPOtLOC;, 'О!lолW'LХLOС;, eEo�otLOC; itd., nasuprot ВРЕLICLба[о] , ГОРУLбао, XapEL tLбао. Negde od 250. pre Hr. preovladuje ge­nitiv (saglasno upotrebi u kojni), ali se pridev delom zadrzava u formulama datovanja: оуо se vidi npr. u D 462 i 542;

1 9 . predlog ЕУ (sa akuzativom) za oznacavanjc pravca kao u tesalskom i severozapadnogrckim go­vorima: аууршџ1') ЕУ оtалаv ЛL8Lvаv D 523, 29d. "­аvаура1јЈш ELC; оt�л1')V ЛL8tv1')V; аЛЕура1јЈаv80 (-to) E!l ЛЕлtофорщ (ЕУ 6ЛЛLtщ) passim; ЕУ БО!lWС; Korina, PMG 654 III 20 itd. ;

20. predlog ЛЕба umesto !lEta kao u lezbljan­skom, arkadskom itd.

9 Uvod u gr�kc dijnlekte 1 29

1 0. Tesalski

L м е i s t е r I 287-309; Gu. Р r е 1 1 е w i t z, De dia­

lecto Тhessalica, Gottingae 1 885; Н о ffm a n п П passim (ир. W. S с h и l z е, GGA 1 59, 1 897, 870-9 12); G. Foh­l en , Untersuchungen zum thessalischen Dialekte, рЬП. Diss. StraВburg 1 9 1 0; в е с h t e 1 I 1 3 1-2 1 2; R. v a n d e r V е 1 d е, Тhessalische Dialektgeographie, phil . Diss. Nijmegen 1 924; Т h u т bIS с h е r е r 48-76

О. А. D а п i е 1 s s о п, Zu griechischen Inschriften. I, Eranos 1 , 1 896, 136-149; R. М е i s t е r, Ein altthessali­sches Ehrendekret rur den Korinthier Sotairos, BVSG 48, 1 896, 25 1-265 ; F. S о 1 т s е п ( 1 ), Thessaliotis und Ре­lasgiotis, RhM 58, 1 903 , 598-623; F. S о 1 т s е п (2), Eine Inschrift aus Pharsalos, RhM 60, 1 905, 1 48-1 50; N . I . ГLаvv6л:оuл.ос;, 'Е3tLурафаt ЕК Е>Еооал.(ас;, АЕ 1 934-1935 , 1 40-1 50; У. В е q u i g п о п, Etudes thessa­liennes. VП. Inscriptions de Тhessalie, вен 59, 1935 , 36-73 ; М. L е ј е u п е ( 1 ), Notes d'epigraphie thessalien­ne (I-IV), REG 54, 1 94 1 , 58-80; М. L е ј е u п е (2), No­tes d'epigraphie thessalienne (У-УII), REG 54, 194 1 , 1 76-1 97; М . L е ј е u п е (3), Sens et emplois des demon­stratifs ОУЕ, QVL, QVU, RPh 69, 1 943, 1 20-130; М. Lej e ­u n e (4), En marge d' inscriptions grecques dialectales. П. La plus ancienne inscription thessalienne, REA 47, 1 945, 97-1 0 1 ; Е. F r а е п k е 1, Zur griechischen Wortfor­schung. 4. Тhess. "Ал:л.оuv = 'Ал:6л.л.wv, GI 35 , 1 956, 82-86; R. Р. F r а п k е ( 1 ), Drei neue Inschriften aus Тhessalien, АА 7 1 , 1 956, 1 83-1 92; R. А r е п а, Le mone-

1 30

te tessaliehe еоn l ' iserizione ФЕТAlФЕЕ>А, RIL 94, 1 960, 26 1-274; А. В а r t о п е k, Тhe Boeotian and Thes­salian Nапоwings of Long Vowels: А Comparative Stu­dy, SFFBU А 1 0, 1 962, 1 67-1 79; Е. М а s t r o k o s t a s, Inseriptions de Loeride et de Тhessalie, REA 66, 1 964, 29 1-3 1 9; А. M o r p u r g o D а v i e s ( I ), A Note on Тhes­salian, G1 43, 1 965, 235-25 1 ; о. М а s s о п, Une inserip­tion thessalienne arehaique relative а lа eonstruetion d'un edifiee (SEG xvп, 287), ВСН 92, 1968, 97-102; А. М or­purgo D av i e s (2), Thessalian Patronymie Adjeeti­ves, G1 46, 1 968, 85-1 06; R. О u п п е t t, Тhessalian ICL�, Gl 48, 1 970, 88-9 1 ; R. Р. F r а п k е (2), ФЕЕ>АЛОI -ФЕТАЛОI - ПЕТЕ>АЛОI - Е>Е��АЛОI. Zur Ge­sehiehte Thessaliens јт 5. Jahrhundert v. Chr., АЛ 85, 1 970, 85-93 ; В. Н е 1 1 у, La eonvention des Basaidai, ВСН 94, 1 970, 1 6 1- 189; А. S. М е О е v i t t, Inseriptions from Thessaly. Аn analytieal handlist and bibliography, HildesheimlNew York 1 970; W. F. W y а t t Jr., Sonant /r/ and Greek Dialeetology, SMEA 13 , 1 97 1 , 1 06-122; А. М о r р u r g о О а v i е s (3), Тhe -EO'O'L datives, АеоНе -SS-, and the Lesbian poets, Studies јn Greek, Italie, and Indo-European Linguisties Offered to Leonard R. Раl­mer, Innsbruek 1 976, 1 8 1-1 97

Iz Dijalekat oblasti Perebije, Hestijeotide, Tesa­

l iotide, Pelazgiotide, Magnezije i (na jugu) Ftiotide poznatje, prakticno, jedino sa natpisa. Najstarij i tek­stovi spadaju jos u VП У. pre Hr. Tamosnji natpisi sakupUeni su u IG IX:2 ( 1 908); izbor dijalekatskih

1 3 1

natpisa nude аОI З24-373, 1 278-1 333 , 1 557-1 560 (iz Dodone), Hoffinann 11 1 1-52 i D 55 1-6 1 7 . Ма­terijal naden u Perebij i (pre svega u Falani), Hesti­jeotidi, Magneziji i Ftiotidi је oskudan (rani natpis IG IX:2, 1 99 = D 5 5 1 , 5 iz У! v. i drugi jasno odaju tesalski dijalekat; medutim, veci deo tekstova је pozniji i, pod uticajem etolskog saveza, sastavljen па etolskoj kojni) . Nasuprot tome, vrlo dobro pozna­јеmо narocito govor Pelazgiotide. Neobicno su broj­ni dekreti, nadgrobni i zavetni natpisi iz Larise [up. Bequignon 5 5-73, Lejeune ( 1 ), 77-80] - pored toga iz Fere, Кranona [pre svega D 578; up. Bequignon 3 6-54, Lejeune ( 1 ), 73-77] , Atraka - ali ih ipak sve prevazilazi odluka о prijemu novih gradana, IG IX:2, 5 1 7 = D 590, iz 2 14. god. pre Hr. Glavni izvor za narecje Tesaliotide, koje pokazuje karakteristicne severozapadnogrcke elemente i posvedoceno је ug­lavnom па natpisima iz Кijerija i Farsala, је dekret u cast Korincanina Sotera IG IX:2, 257 = D 557 [s tim u vezi up. Meister, Danielsson, Solmsen ( 1 )] iz Те­tonija u blizini Kijerija (druga polovina V veka). Ar­hajski natpisi su, dakle, srazmemo dobro poznati : up. i gradevinski natpis iz У! (а ne УЩ veka SEG 1 7, 287 (о tome Masson) ili onaj natpis iz V veka, pronaden kod Larise, koj i је objavio Franke ( 1 ), 1 90 i koj i sadrZi rec »Had« u vrlo instruktivnom obliku а.ћ6ау. Postoji samo mаН broj izvestaja gramatica­ra i glosa (Hoffinann 11 223-227 ih nabraja 36, uz to up. Schulze 87 1-876), posto dijalekat nije Ыо u knjizevnoj upotrebi .

1 32

Is Herodot 7, 1 76, 4 prenosi da su se Tesalci [te­

salski ПEt8ал.ОL, ФЕt8ал.OL itd. : ир. Arena, Franke (2)] и Tesaliju doselili iz Tesprotije, dakle sa severo­zapadnog Balkana. То znaCi da su oni ustvari Ьi1i jedno zapadnogrcko рlете. 1 Tukidid 1 , 1 2, 3 izve­stava da su Beocane isterali Tesalci (о оуоте ир. gore IV 9 Is). Iz toga sledi da su Tesaliju и preisto­rij sko vreme nastanjivala eolska plemena. Zbog to­ga оуа zemlja, kao postojbina Еоlаса, s pravom nosi ime Eolida (Аtол.L�). Doseljenici su se izme8ali sa potCinjenim Eolcima, ciji је dijalekat и celini ipak uspeo da im se nametne. Dorsko-severozapadnogrc­ki uticaji Ыli su manje i1i vi8e delotvomi па celokиp­пот tesalskom podrucju - za Ftiotidu ир. Iz! - а najjaCi su, naravno, Ьi1i па zapadu и Tesaliotidi i Не­stijeotidi. Ovde se eolski element ocituje ј08 samo и nekim drevnim ostacima, kao 8to је upotreba patro­nimskog prideva (ир. 0 2 1 ). Nasuprot tome, eolski se uspeo srazmemo dobro odrZati па istokи, и oblastima Pelazgiotidi, Perebiji i Magneziji, i tu se и ponecemu pokazuje cak i konzervativnijim od lezbljanskog, re­cimo и ocuvanju tL (ир. О 9) i sekиndamog -уо- (ир. а 1 О) ili и upotrebi predloga ЕУ sa akuzativom (ир. О 22). Tesalski је jedan od najmanje »jedinstvenih« dUalekata, и kojem se jasno mogu raspoznati razlike Izmedu pojedinih krajeva. Osnovni razlozi za mno­gobrojnost ovih 10kalnih govora, koji su Tesaliju predodredi1i za steci8te strucnjaka iz oblasti dijale­katske geografije (ир. pre svega van der Velde), jesu,

1 33

naravno, »mesavina plemena« i nedostatak politic­kog i kulturnog ujedinjenja. Jedan od drugog vidno odudaraju govor Tesaliotide (zapadnotesalski, pre svega oko Кijerija i Farsala) i govor Pelazgiotide (istocnotesalski, pre svega iz Larise i Fere) : о tome uр. Solmsen ( 1 ) (2), van der Velde. Glavne razlike ticu se sledeCih osobenosti govora pokrajine Ре­lazgiotide: О umesto а ispred nazala (О 1 ), ICL� umе­sto 1:C� (О 8), gen. jedn. -OL/-O LO umesto -б /-оu (О 1 3), пот. mn. clana ot umesto 1:0L (О 1 5), pokazna zamenica ОУЕ umesto оБЕ (О 1 6), »tematski« infini­tiv па -Џ-ЕУ umesto па -ЕОУ (О 1 8) . »Opstetesalski« elementi i ove lokalne ra21ike zajedno ukazuju »na granicnu liniju izmedu dva plemena koja se pomera sa zapada па istok« (Thumb/Scherer 52), drugim reCima па postepeno slabljenje doseljenickog talasa.

Uticaji kojne (pre svega poreklom iz Makedoni­ј е) ocigledni su od III v. РЈе Hr. (па velikom natpisu iz 2 1 4. pre Hr. iz Larise narocito odeljci koji su pre­vedeni iz pisama Filipa V Makedonskog): и vezi s ovim uр. Fohlen 7-5 1 . Dijl1ekat je, medutim, uspeo da se odrzi sve do rimskog doba i tek je и 1 v. posle Hr. potpuno iscezao sa natpisa (iz drzavnih kao i pri­vatnih dokиmenata).

о 1 . а > О ispred nazalakao и lezbljanskom: оу­

passim = ауа- па istoku sezadrzalo do 11 v. pre Hr. , dok па zapadu ау- preovJaduje od nајгаnфh vre­mena;

1 34

2 . ро umesto ра, bez obzira па porek1o, kao u beotskom i lezbljanskom: 'Еро'tОКЛLЩ D 569, 20 = ' Ера'tОКЛЕас;, BpoxuC; IG IX:2, 460, 1 3 , лE'tро­t''tТJpL<>a D 6 1 7g = '{пра- (up. br. 8);

3. Е > L ispred а, о: 8юс; D 577, 1 = 8Е6с;, 'Еро­toКЛЮС; (up. br. 2), КЛЮ- = КЛЕО- u brojnim ime­пјта tipa Клюџ,ахос; D 574, 1 , Люv'tа D 578 В 1 5 = ЛЕоv'tа itd. ; ovde se radi о јеdnот mladem razvo­ju (Soterov natpis D 5 57, 1 sadrzi oblik huлБ РЕОV­тос;), koji је potvrden tek od IV veka i samo se slucajno podudara s beotskim;

4. о > u ispred i1i iza labijala kao u lezbljans­kom, arkadskom, kiparskom i pamfilskom: алu IG IX:2, 594, 2 = ал6, алuо'tЕллаv'tос; D 590, 2 .23, оvuџ,а'tа ibid. 2 1 .43, 'Оvuџ,архос; D 567, 30 itd. ;

5 . ё se уес u V veku belezi sa EI: <>Н D 6 1 4, 36 == <>�, E;ELKov'ta ibid. 25 ; D 567, 4 , ОУЕ8НКЕ passim == аУЕ8Т)КЕ itd. ; nije u neposrednoj vezi sa odgovara­jucim pisanjem u beotskom: up. pre svih Bartonek;

6. о « * о ili kao proizvod kontrakcije) u jedin­stvenom alfabetu beleZi se sa ОУ (analogno ё = EI; up. br. 5) : xoupav D 590, 1 7; 6 1 4 passim, E<>OUKE D 567, 2, КЛЕОUV ibid. 1 о, gen. јеdn. -ou i тп. -ouv passim;

7. F- је u V veku jos uvek dobro ocuvano, dok se u IV У. srece samo u pojedinim slucajevima: FOL­КЮ'tШС; D 557, 3d. = оLКL11ТШС;, FЕКЕ<>аџ,ос; D 584, 2 = 'Ека<>Т)џ,ос;, Faoo'tov D 608, 3 = ao'twv itd. ; unutar reci javlja se samo jedanput u 'AFL<>av »Had« (up. gore Iz) i u svakako stranom imenu �аFб v D 563, 1 , јпасе se уес u V veku gubi;

1 3 5

8 . labiovelari isped *е > labijali kao u beotskom i lezbljanskom: лtttарtr; i лt!Ј.лt SEG 1 3 , 394.395 passim = tEOOaptr;, ЛЕvtt, ЛttроttТЈРLба (up. br. 2), <1ллноаtОU D 6 1 4, 28 = <1лоtНО(ПW, Вйфшо D 557, 1 0 = *8йфаLОU, Пtt8алOL, Фп8аЛОL kao i ПЕЕ>А, ФЕЕ>А, ФЕТА па novcu (up. Arena, Fran­ke (2)) = Е>пtаЛОL, ФLлофнроr; D 584, 24; 590, 80 = ФLл68ТЈРor; i druge slozenice sa istom reci, gde se u Tesaliotidi, medutim,javlja 8нр-; upadljivo је KLr; = tLr; па istoku (IG IX:2, 5 1 5 , 1 1 ; D 590, 4 1 ; 608, 4; 6 1 4, 27; tumacenje daje u skor�e vreme Dunnett), dok je u Tesaliotidi potvrdeno tLr; D 557, 7 ;

9. п se cuva kao u beotskom i zapadnogrckom, а nije preslo u OL : кап yv[ н tor;?) D 6 1 7 g = каоС­YVТJtor;, LKatL ibid. = t'LKOOL, glagolski nastavci u 3 . licu тп. -VtL, -V8L passim;

1 0. vo se cuva unutar reci, а па kraju reci > -r; (bez naknadnog dшепја), nasuprot lezbljanskom: лаvоа D 567, 2 = ЛСЮll itd. , ttPHttUOVoa D 6 1 6а 3 , ak. тп. -or; passim (па pr. tor; tayor; D 590, 3 . 1 1 = tOUr; tayour;) i kod a-osnova -щ (па pr. EV оtал­лаr; ЛL8юr; бuаr; ibid. 2 1 .44) itd. ;

1 1 . nazalllikvida + * s (ili obratno) ili *ј > gemi­nate, kao јо!; jedino u lezbljanskom: <1лUоttллаv­tor; (up. br. 4) = <1лооttLлаVtor;, хtллюr; D 6 1 4, 29 = ХLЛLЩ, E!J.!J.L D 584, 1 = tL!J.L, пар <1!Ј.!Ј.Е D 590 passim = лар' Ч!Ј.Ещ, <1!J.!J.touv ibid. 12 = Ч!Ј.Еwv, KptVVE!J.EV ibid. 14 = KPLVHV itd. ;

1 2 . h- se pise, znaci пета psiloze kao u Iez­bljanskom: hULOr; D 557, 1 , !J.attpL hEa D 564, 2 = !J.ТJtpt Е1Ј, hE !J.L- D 604, 1 .4 = Ч!Ј.L- itd. ;

1 36

1 3 . genitiv jednine Q-osnova и Tesaliotidi -б/-о'U (ир. br. 6), а па istoku -OL/-OLO : ФLЛОVLкб h'ULO� D 557, 1 , ВЕлфшб (ир. br. 8) itd. , NLKa.<JtaLO'U, Л'U­KO'U, 8po'UJtaKELO'U itd. D 567 passim, nasuprot ЛЕР то( L) [ар ]Y'UPPOL D 6 1 7, 1 = JtEPL tou aPY'UPLO'U, ФLЛОЈ.tроtОL D 607 = ФLлО!t�р6tо'U itd. , JtОЛЕj.tоLO D 588, 5, Mv[aOLj.t]aXELOLO ibid. 1 2d. itd .. Da је neobicno -OL postal0 skracivanjem -оLO (najpre, sva­kako, kod prokliticnog clana) sugerise potvrda 8Е8-j.t0� tOL [6a]j.toLO АЕ 1 934-35 , 1 40, 1 iz Atraka (У vek pre Hr.) : ир. pre svega Lejeune (2) 1 76--1 8 1 ;

1 4. dativ mnozine III deklinacije па -EOOL kao и beotskom i lezbljanskom: JtavtEOOL D 6 1 4, 36, 80-лоJtЕООL кш ALvLC1VEOOL D 6 1 2, 1 4d., KatOLKEV­tEOOL D 590, 1 4 = KatOLKouOLV itd. ; kasnije se povremeno srece »etolski dativ« па -OL�, kao и Ье­otskom (ир. IV 9 О 1 3);

1 5 . nominativ mnozine clana ot и Pelazgiotidi (KOt D 577, 6; 597 А 2 = KaL ot) nasuprot tOL, za­padnogrckom (i beotskom) obliku, u Farsalu (tOL D 566, 1 ) : ир. Solmsen (2);

1 6 . pokazna zamenica 6УЕ и Pelazgiotidi ите­sto 66Е (ovaj oblik i и Tesaliotidi : тао6Е D 56 1 , 3 , [то]6 ' D 565 , 1 ) kao и kiparskom: ТОУЕ D 590, 46 i cesce, таУЕ ibid. 23, 45, tOLvEO� ibid. 1 5 , tO'UVVE­O'UV ibid. 1 7 : za ovo ир. pre svega Lejeune (3);

1 7 . glagolski nastavci 3. Нса mnozine sa -У8-umesto -УТ- kao и beotskom (za objasnjenje ир. IV 9 О 1 5) : -V8L и KatoLKELO'Uv8L IG IX:2, 5 14, 3 , uJtapxov8L вен 59, 1 935 , 56, 42 (аН uJtapXOVtL

1 37

IG IХ:2, 2 1 8, 6, 6фELл.ОVtL IG IХ:2, 205, 22, фа­OOUVtL D 6 1 4, 24, naravno sve је rezultat disimila­cije); -у80 и Еiл.оv80 D 589, 8, ЕУЕуоу80 D 590, 1 2 ; -v8ш и [л]рокал.Еоv8ш АЕ 1 934-1935 , 1 40, 6 (Atrak), tл.коv8ш Бен 59, 1 935 , 37, 1 2 (Кranon), ЕлаУУЕл.л.оuv8ш ibid. 35 = -wvtш, аН -V8ELV umesto -Vtш и Larisi: �Ел.л.оuv8ELV D 589, 7d. = �о"л.w­Vtш, ЕфаVYРЕv8ЕLV D 590, 4 1 = >жаtТЈуороuVtш« (od -v8ш ртета samo и Larisi zastupljenom nastav­ku jednine -tЕ L < -tш [uр. �Ел.л.ЕLtш ibid. 20 = �о"л.ТЈtш itd.] preko *-V8EL analogijom ртета infi­nitivu па -ош, -о8ш > -OELV, -08ELV modifikovano ртета -ELV);

1 8 . infinitiv tematskih glagola па -J.tЕV и Ре­lazgiotidi kao и beotskom: KPEVVEJ.tEV ibid. 14 = KPLVELV, лраООЕJ.tЕV ibid. 1 7 = лраttЕLV, uлар­XEJ.tEV ibid. 1 9 = uлаРХELV itd., dok se и Tesaliotidi cuva -EV/-ELV: Е;;аvака(6)БЕ v D 557, 9 = Е;а­vaYKa�ELv, ФЕUУЕ V D 56 1 , 1 , EXELV D 567, 4 itd. ;

1 9. particip perfekta aktiva па -ОУТ- kao и Ье­otskom i lezbljanskom: ЕЛЕоtакоVtа D 557, 8 = ЕфЕОtТЈк6tа, ЛЕфELраКОVtЕ� D 596, 4d . 1 2 . 1 9 = TE8ТJpaK6TТJ� itd. ;

20. "Алл.оuv = 'Ал6л.л.wv: podatak koji daje Platon (Kratil 405c) potvrdenje оЫlпо па natpisima (od VП do 1 veka); uр. Lejeune (4), а za tumacenje oblika Ртаеnkеl;

2 1 . patronimski pridev па -ю- и svim oblasti­та, иkljucujuci i Ftiotidu (uр. Is), dobro је potvrden (kao и beotskom i lezbljanskom) i do III v. ртео-

1 3 8

vladuje u odnosu па genitiv ocevog imena; od JV veka, medutim, sve vise prodiru genitivski oblici; pravilo koje vaZi u beotskom (ир. JV 9 О 1 8) u te­salskom ne vaZi : ир. brojne potvrde u van der Velde 1 29-1 36, nedavno Morpurgo-Davies (2);

22. predlog ЕУ (sa akuzativom) za oznacavanje pravca kao u beotskom i severozapadnogrckom: ЕУ tov ал:аvtа хроуоу passim, ЕУ tO tЕI1Е[V]Щ D 6 1 4, 32d., 6уура'\јЈН v auto ЕУ аtал.л.ас; л.L8юс; D 590, 2 1 itd.

1 1 . Lezbljanski

L M e i s t e r 1 1-199; H o ffm a n n II passim (up. w.

S с h и 1 z е, GGA 1 59, 1 897, 870-912); 1. L е i t z s с ћ, Quatenus quandoque in dialectos Aeolicas quae dicuntur vulgaris Iingua irrepserit. Pars prior, phil. Diss. Konigsberg 1 895 ; Сћ. L а т Ь е r t, Etude sur le dialecte eolien. Sa place dans l 'ensembIe des dialectes grecs. Dijon/Paris 1 903 ; B e chte l 1 1-1 30; Т h и т b/S с h е r е r 76-1 09

Е. R i s с ћ, Sprachliche Bemerkungen zu Alkaios, МН 3, 1 946, 253-256; Е.-М. Н а т т, Grammatik zu Sappho und Alkaios, Berlin 1 957; Ј. К а z i k-Za­wadzka, De Sapphicae Alcaicaeque elocutionis colore ерј­со, Wratislaviae 1 958; А. et Е. в е r п а п d, Les inscriptions grecques et latines du Colosse de Memnon, s. l. 1960; М. S. R и i р е r е z, Un fen6meno de palatalizaci6n en lesbio, Actas del III Congreso Espanol de Estudios Clasicos. III, Madrid 1968, 1 93-1 99; М. L. W е s t, on Lesbian Accen­tuation, GI 48, 1 970, 1 94-1 98; W. F. W У а t t Jr. , Sonant /r/ and Greek Dialectology, SMEA 13 , 197 1 , 106-122; А.

1 39

м о r р u r g о D а v i е s, Тhe -EOOL Datives, АеоНе -SS-,

and the Lesbian poets, Studies in Greek, Italie, and Iп­do-European Linguisties Offered to Leonard R. Palmer, Innsbruek 1 976, 1 8 1-1 97

Iz Samo relativno malobrojni i povrh toga pozni

natpisi pruzaju sliku о eolskom dijalektu koj im se govorilo preteZno па ostrvu Lezbu (pre svega Miti­lena, Metimna, Eres), па nekoliko mапјЉ okolnih ostrva, kao 8to su Nes ili Tened, i па naspramnoj mа­loazijskoj obali (pre svega As, Pergam, Kima). Radi se о lezbljanskom, maloazijsko-eolskom ili - vec anticki gramaticari upotrebljavaju ovaj izraz (mada ga zbog njegove viseznacnosti treba izbegavati) -eolskom dijalektu (scil . u uzem smislu). Natpisi па ovom dijalektu sakupljeni su prvenstveno u GDJ 2 1 3-3 1 9, 1 270-1 277; tu zbirku nadmasile su, mе­dutim, опе u Hoffmann 11 54--124 (i Xd.) i narocito JG ХIl :2 ( 1 899) i ХII Supplementum ( 1 939; br. 1-149); izbor najvaznijih tekstova nudi D 6 1 8-649. Arhajski natpisi su retki i sasvim beznacajni : nekoli­ko natpisa па vazama iz УЈ v. pre Hr. iz Naukratisa u Egiptu (ир. Hoffmann 11 1 1 5-1 1 7 br. 1 64а-п; D 647а) te iz V v. sa ostrva Lezba i sa kopna (D 6 1 8, odnosno 637-639). Pocev od ЈУ veka izvori (ио­ЫсајепЉ vrsta) priticu u vecem оЫmи, sve do cars­kog doba (iz kojeg potice Citav niz arhaizujucih tekstova, koj i za lokalni dijalekat ustvari nisu za­nimlj ivi). U ovo vreme domace narecje је vec pod jakim uticajem kojne. Najznacajniji natpisi su odlu-

1 40

ka Miti1enjana о rehabi1itaciji prognanih IG ХП:2, 6 (ир. IG ХП SuppI. , str. 3) = D 620 iz 324/3 . pre Hr. , pored toga, negde iz istog vremena, dokumenti iz Eresa IG ХII :2, 526 = D 632 i, sa ostrva Nesa, odlu­ka о pocasti za Tersipa IG XII :2, 645 = D 634.

Oskudna epigrafska predaja bogato је nado­knadena literarnom primenom dijalekta. Narocito su znacajni ftagmenti pesama Sapfe i Alkeja (оЬоје iz Miti1ene, oko 600. pre Hr.), cij i broj i danas jednako raste. Merodavna izdanja ovih ftagmenata su: Рое­tarum Lesbiorum Fragmenta. Edd. Е. Lobel-D. Page, Oxford 1 955 (reprint 1 963 ; Addenda str. 338d.) i Sappho et Alcaeus. Fragmenta. Ed. Е.-М. Voigt, Amsterdam 1 97 1 . Kod оЬа оуа pesnika (ир. Натm) jezik је tokom predaje, i па papirusima, vrlo iskva­ren; jasno је da se radi о Iezbljanskom narecju koje је preinaceno и jedan »umetnicki jezik« pod oci­glednim uticajem epskog jezika, tj. homerskih iz­raza, epiteta i oblika (genitiv па -а о, -ОLO, »metric­ko duzenje« itd.), pre svega и dakti1skim pesmama (ир. najpre Schulze 887-89 1 , nedavno Risch, Ка­zik-Zawadzka). Jezik Sapfe i Alkeja је, sa druge strane, snaZno uticao па jezik dorske lirike а kasnije su ga podraZavali pre svih Teokrit, koji se и Idilama 28-30 sluzi vestackim lezbljanskim (kao sto to ot­kriva nekoliko metricki opravdanih, а dijalektu stra­nih oblika, kao 'tEPOV 28, 7 [ир. О 3] i фLЛЕЕLV [ир. О 1 3]), i Balbi1a, dvorska dama Hadrijanove supruge Sabine, koja је oko 1 30. posle Hr. па Memnonovom Kolosu и egipatskoj ТеЫ zabelezi1a cetiri epigrama

1 4 1

(GDI 320-323, Hoffmann II 1 24-1 28, sada pre svih Bemand 80-98 br. 28-3 1) . Ovi epigraтi nisu toliko znacajni za poznavanje saтog dijalekta, koliko za tadasnje gramaticarsko znanje о njemu. Graтaticari su se revnosno bavili lezbljanskim, аН su svoja zna­nja gotovo iskljucivo crpli iz pesnistva.

Is Lezbljansko-maloazijsko-eolski prostor naselj en

је sa grckog kopna. О tome svedoce legende о АЫ­leju, koji vaZi za osvajaca Lezba i Teneda, kao i price о Orestovim putovanjima u ove krajeve. То је bilo mnogo pre nego sto su se Jonci nastanili u Maloj Аzф i potisnuli Еоlсе prema severu. Tako su, па pri­mer, HU, Eritra i Fokeja najpre Ыli eolski ра su tek kasnije postali jonski. Јо!! u antici је bilo poznato da su Eo1ci u blizem srodstvu sa Beocanima (о tome up. gore IV 9); za ovo se mozemo pozvati izmedu ostalog i па Tukidida 7, 57, 5 . Potvrdu nalazimo u podudara­nju lezbljanskog dijalekta sa eolskim elementima u beotskom i tesalskom (up. gore IV 9 Is i IV 10 Is). Ne da se utvrditi postojanje razlicitih narecja unutar lezbljanskog dijalekta, по to se moze pripisati stanju predaje koje пат dopusta da tek nazremo drevno na­recje (up. Iz). Na maloazijski eolski је u ponecemu uticao i jonski dijalekat: up. *ЕУС; + ak. umesto ЕУ (О 1 60), а pre svega svakako tL > OL (pri cemuje te­salski sacuvao izvomi oblik; up. 0 7), лроtL > лрос; (О 1 6) . Уес od IV v. pre Hr. u lezbljanski su u sve vecoj meri prodirali aticki а zatim i oblici kojne (up. Leitzsch) . Mora biti da se dijalekat rano povukao

1 42

pred zajednickim (КОLVЧ) jezikom i potpuno isce­zao, prvo svakako u Pergamu, vrlo uticajnom kul­turnom centru, gde vec pocetkom III v. pre Нr. prevladuje opstegrcki govor. U carsko doba lez­bljanski dijalekat dozivljava renesansu, а njegove arhaizujuce tvorevine - pomodna pojava onog doba!

, - sa umesanim kоinё- i hiperdijalekatskim oblicima pokazuju se kao vestacke i stoga bezvredne za ро­znavanje govomog jezika.

о 1 . Naglasak u autonomnim reeima (dakle iskljucu­

juci predloge i veznike) povlaci se sto dalje od kraja reci, koliko је to moguce ро pravilu о naglasavanju tri poslednja sloga (baritoneza): anticki gramaticari saglasno исе о ovom pravilu, а akcentovani papirusi (sa fragmentima lirskih pesama) ga dosledno prime­njији. Na epigrafskim spomenicima опо пјје zabele­zeno, аli ј е moguce da se исепје gramaticara zasniva па zapaZanju pojave u govomom jeziku: фа.VЕР[ o]� = -6�, х86vщ = -6�, 8iЗ ЈА.ОУ = -6У, :тса.ТТЈр = -tчр, ол.LУОV = -Су-, T6KТJa� = -Kf} -, ZEU � = ZEU� itd. ; sta­rost baritoneze је spoma; ир. najskorije па pr. West;

2. о umesto а, pre svega kada је u pitanju razvoj »slogotvomih« nazala/likvida: оу- = ауа. (kao u tesal­skom i drugde) u ОУЕ8Ё КЕ D 639, l d. = аУЕ8Ч[КЕ] D 635, 4, oYKapuaaEtOO D 634, 37 = aVaK1lPUaaEtoo, [:ТСЕа]UРЕаКaLБЕкоtо�, :ТСЕЈА.[:ТС]ЕКaLБЕкоtо� D 633g = -бЕкаtщ, atpOtayoL passim = атратТЈУО!, (атр6-ТОУ Sapfo 1 6, 1 L.-P., Alkej 382, 2 L.-P.) itd.;

143

3 . '[рос; = LEp6C; (-у Sapfo 94, 25 L.-P., Alkej се­sto) i па natpisima; Lpo[v] D 622, 33 = LEp6v, Lp[a] ibid. 35 = LEpa, LрТЈЩ D 620, 42 = LEPfj' ас;, LPELatC; ibid. 43 = LЕРЕi.шс;; ир. , medutim, 'LEPOV kod Teokri­ta (gore Jz);

4. О > U ispred lаЫјаlа (Оvщ.ю ЈО ХIl :2, 68, 8 = бvщ.ю, UJ.l.ол.ОУLaС; D 644, 1 3 = 6Ј.1.О- itd.) i па kraju reci (аЛUфUУТЈt D 6 1 9, 1 5 , алu Sapfo, Alkej pas- . sim) kao u tesalskom, arkadskom, kiparskom i рат­filskom;

5. F- se u jonskom a1fabetu vise пе pise (Е; = �; »sest« D 6 1 9, 1 2 [ЈУ vek]), a1i se u predaji 1irskih ре­snika povremeno javlja F- i1i Г-/Е-: [фi.л.оtO] t FOLOt Sapfo 5, 6 L.-P., Fe8Ev (и predaji уе8ЕУ) Alkej 349а 2 L.-P., тоу F6v (и predaji ЕОУ) лаUю Sapfo 1 64 L.-P.; sudeci ро gotovo doslednom »zanemarivanju« F- (elizije, kontrakcije!) cini se verovatnim da se опа уес za Zivota ovih liricara vise nUe izgovarala. Nasu­prot tome Fp- se сиуа (i uglavnom pise kao (3р-) u Fpfj';tC; Alkej 4 10 L.-P. (Тrifoп: лар' '.дЛкаLq> то pfj';tC; Fpfj';tC; Е'LР1}tш), /3р6боv Sapfo passim = р6-боv itd. ;

6. labiovelari ispred *е> labUali kao u beotskom i tesa1skom: ЛЕJ.I.[Л]ЕкшБЕкоtос; (ир. br. 2) = ЛЕvtЕ­кшБЕкаtос;, ЛЕОUра GDI 323, 6 (Balbila) = теооа­ра, ЛЩ.l.ЛЕ(36ТЈа Sapfo 1 1 0а 2 L.-P. = ЛЕvtЕ(36ЕLa itd., a1i sa mnogo izuzetaka (ир. Hamm 1 5d.);

7. tt > ot kao, izmedu ostalog, u susednomjon­skom, а nasuprot beotskom i tesalskom i celokupnoj zapadnogrckoj grupi: EtKOOt D 620, 2 1 (a1i tesalski

1 44

LKatL, beotski FLKatL), БЮКООLO[L�] D 632 А 10, oKt(a)KooLOL ibid. зо, каШYVТЈtооv ibid. D 1 9 (аН te­salski каtLУV[ЕLtщ?]), licni nastavci 3 . Нса mnoZine -OL itd. ;

8. vokal + -y� ili sekundarno nastalo -уо- se »dif­tongizuje«: урафaL� D 6 1 8 = урафd�, зtшош� D 6 19, 8 . 1 0 = лаош� itd., EL� passim, 3tpotL8ELOL D 622, 1 3 = -tL8tdоL, ak. mn. '[ш�, tOL� passim = '[a�, tOU�, EXOLOL D 623, 1 8 = �ХО1ЮL itd. ; za objaSnjenje ир. Ruiperez;

9. nazаИikvidа + * s (ili obratno) ili *ј > gemina­te, kao inace samo и tesalskom: El1l1EVaL D 6 1 9, 1 1 = ЕТУШ, EI1I1L D 6З8 = ELI1L, [K]pLWaL D 632 В 1 5 =

кр'!: УШ, OWaL�, ОУУ[ ау] D 633g = ooya�, ооvчv, E3tL­оtЕлл[аvtо�] D 6З2 D 1 8 = EзtLOtЕLлаvtЩ, ХЕЛЛТЈ­оtщ D 6ЗО passim = ХLлюоtU� itd.;

1 0. БL > !; ispred vokala: Zowuooo Ја ХII:2, 69 А 5. В З; 70, 7 = 6LOWOOU (uр. Z6wuoov Alkej 129, 9 L.-P. i ZLOVU[OLO�] па arhajskom fokejskom novcu D 705, 1 ), !;а- = ою- Sapfo, Alkej passim;

1 1 . psi10za kao и maloaztiskom jonskom, kako izve8tavaju gramaticari, а 8to је potvrdeno i па natpisi­та па slede6i nacin: а) arhajskim pisanjem bez Н-, па pr. 'ЕРI1[Е]Щ D 639, 2 = 'Epl1il�, БУЕl1аХ[ЕLЩ] ibid. 3 = 6 'AYEl1aXELO�, Ь) skra6enicom Е (а ne Н) za ЕКО­toу » 1 00« Ја ХII:2, 82 (uр. D 633g), с) ocuvanjem neaspirovanih konsonanata (tenues) kod elizije ili kra­ze ispred h, па pr. I1Et' 'НраКЛЕL '[оо D 634 А 45d., ка­tLБРUОEL D 647, 7;

1 0 Uvod u greke dijalekte 1 45

1 2. dativ mnozine па -ЕаОL u III dek1inacij i kao u beotskom i tesalskom: :ТЮЛLЕООL D 6 1 9, 6, [Bao] L­ЛТ]ЕОOL D 634 А 7, МаКЕЬ6УЕОOL ibid. 8, лаVТЕаОL passim, ЕОУТЕаOL D 620, 42 itd. ;

1 3 . infinitiv »tematskih« glagola па -Т]У < *-Е-ЕУ prenet је па atematsku k1asu (и koju su presli i glagoli vokalskih osnova: tip фtЛТ]I1I1L Sapfo 58, 25 L.-P. = фLМОО): КЕруау D 6 1 9, 1 3d. = КLРV<ХVШ, bLboov D 630, 1 5 = ЬLЬОVШ, 611 vUv D 632 С 9d. = 611 vUvш, od vokalskih osnova ЕЛШVТ]V D 647, 25 = ЕЛШVЕLV, калТ]v ibid. 29 = каЛЕLV, ОТЕфаvооv ibid. = ОТЕфа­vouv itd. ; za Teokritovo фLМЕLV ир. gore Jz;

14. particip perfekta aktiva па -ОУТ- kao u beot­skom i tesalskom: УЕуоуоута Ја ХIl :2, 527, 38 = УЕуоуота, каТЕлТ]лu80VТЩ; D 620, 9 = каТЕЛТ]­лu80ТО�, [Т]Етокоюаv D 633, 6.8 = TEToKuLav itd. ;

1 5 . patronimski pridev па -ю- umesto genitiva ocevog imena kao u beotskom i tesalskom; cuva se do Ј veka, iako opstegrcki naein izraZavanja jos ranije uzima maha;

1 6. predlozi Et� umesto ЕУ sa akuzativom za oznacavanje pravca, ЛЕЬа umesto I1П<Х, ЛРО� umesto ЛРОТt, лоп.

1 2 . Arkadski

L М. А. Ое I bke , Ое dialecto Arcadica, SGLG 2, 1 869,

1-42; 1. Spi tzer , Lautlehre des arkadischen Dialektes, рЫI. Diss. Кiel 1 883; Н. W. S m у t Ь, Тhe Arcado-Cyprian

1 46

Dialect, ТАРА 18, 1 887, 59-133. 1 58d.; Meister П 75-1 2 1 ; Hoffmann I passim; R. v o n Ve l sen , De titulorum Arca­diae flexione et сорја verborum, phil. Diss. Бerlin 19 17; Б есhtе l 1 3 1 3-396; Thumb/S cherer 1 1 1-141

Ј. Б а u п а с k, Zwei archaische Inschriften aus Мan­tinea, БVSG 45, 1 893, 93-1 28; А. v o n P r e m e r s t e i n, Die Urkunde eines arkadischen Synoikismos, МDAI-A 34, 1909, 237-268; R. М е i s t е r ( 1 ), Беitrаgе zur griechischen Epigraphik und Dialektologie УIII. Synoikievertrag aus dem arkadischen Orchomenos, БVSG 62, 19 10, 1 1-26; F. S 0 1 m s е п, Zu dem neugefundenen arkadischen Synoikie­vertrag, RhМ 65, 1 9 1 0, 321-330; R. М е i s t е r (2), Беitrа­ge zur griechischen Epigraphik und Dialektologie XI. Das Urteil von Mantineia, БVSG 63, 1 9 1 1 , 1 93-2 10; А. P lass ­ar t ( 1 ), Inscriptions de Delphies. Reglement tegeate con­cemant le retour des bannis а Tegee еп 324 av. Ј.-С., БСН 38, 1 9 14, 1 0 1-1 88; А. Р 1 а s s а r t (2), Orchomene d'Arcadie. Fouilles dc 19 13 . Inscriptions (2С article), БСН 39, 1 9 1 5, 53-1 24; А. М е i I I е t, Sur de nouvelles inscrip­tions arcadiennes, MSL 20, 1 9 1 8, 124-134; Т. К а 1 е п, Zur Баuiпsсhrift von Tegea, Strena philologica Upsaliensis. Festskrift Per Persson, Upsala 1 922, 1 87-201 ; R. Thur­neysen , 'АзtuА.LWVШ und anderes Arkadisches, Gl 12, 1 923, 1 44-147; С. М. В о w r а, Homeric Words јп Arcadi­an Inscriptions, CQ 20, 1926, 1 68-176; М. Lej eune, Sens et emplois des demonstratifs ВУЕ, 5VL, Bvu, RPh 69, 1943, 120-1 30; D. М. R о Ь i п s о п, А New Arcadian Inscription, СРЬ 38, 1943, 191-199; W. V o l l graff, Remarques sur une inscription de Tegee, Бен 70, 1946, 6 1 7-627; А. Ј. Б е аt­t ie , Notes оп an ЛrcЬајс Arcadian Inscription Conceming Demeter Thesmophoros, CQ 4 1 , 1 947, 66-72; Н. Нарр , Zum arkadischen Infinitiv auf -чу Ьеј Verba contracta, Аmјсј amјсо Graeco Tubingenses. Festschrift К. Merentitis, Tilbingen 1 956, 20-23; К. L е h m а п п, А Bronze Pail of

1 47

Athena Alalkomenia, Hesperia 28, 1 959, 1 53-1 6 1 ; F. Kiech le , Ostarkadische Ortsnamen auf pylischen Linear B-Тafеln, Кadmоs 1 , 1962, 98-1 16; А. Davies Morpurgo , S. Е. G. ХI 1 1 1 2 е i l sincretismo dei casi in arcado-cipriota, РР 1 9, 1964, 346-354; а .- Ј. te R ie l e ( 1 ), Inscriptions de Pavlitsa, БСН 90, 1966, 248-273 ; а. - Ј. t е R i е 1 е (2), Le grand apaisement d'Alipheira, RA 1 967, 209-224; а. - Ј./ М. - Ј. te R ie l e (3), Contributions epigraphiques а lа con­naissance du grec ancien, Mn 2 1 , 1968, 337-346; о. Sze ­merenyi, Arcadian and Cypriote (?) IEPHL, and the Mycenaean Antecedent, SMEA 6, 1968, 7-13

Iz Natpisi Arkadije, уеСјпоm nadgrobni i spiskovi

gradana, оЬјаУlјenј su и IG V:2 ( 1 9 1 3 ; dopune se паlа­ze pre svega и SEG 1 1 , 1 042-1 1 69), а tekstovi тасај­пј zbog svog dijalekta i и GDI 1 1 8 1-1258, Ноffinann 1 14-35, D 650-677. Onј se ј avljаји posle 550. god. pre Hr. i пајуесјm delom poticu iz Tegeje, Mantineje, Or­Ьоmenа i Stimfala. Medu obimnijim tekstovima kao najvaZnija dijalekatska svedocanstva isticu se: а) za­уеtnј natpis iz Mantineje SEG 1 7, 1 90 (ир. Lehmann) пamenјen Ateni Alalkomeniji i sastavljen negde oko 520. pre Hr. ; Ь) sveti шоп kulta posvecenog Demetri Tezmofori SEG 1 1 , 1 1 1 2 (ир. Robinson, Beattie, Da­vies Morpurgo) nastao otprilike и isto vreme kada i prethodni natpis, а porek1om iz okoline К1itora i Lusa; с) takozvana »Mantinejska presuda«, уеоmа star (V vek) dokument о svetogrdu (LЕроаUЛLа), IG V:2, 262 = D 66 1 , dijalekatski macajan zbog nekoliko osobeno­sti. Njegovom razumevanju doprineli su pre svega Ваи­nack i Meister (2) (ир. dalju literaturu и ThumbIScherer

1 48

1 12); d) оЫman hramovni pravilnik iz Tegeje, koji se odnosi па svetiliste Atene Аlеје IG У:2, 3 = D 654 (up. Vollgrafi) i pripada periodu prelaska sa 10kalnog па jonski a1fabet (pocetak IV veka); е) dugacak gradevin­ski natpis iz Tegeje (takode IV vek) IG У:2, 6 = GDI 1 222 = D 656 (up. КаМп); t) ugovor о granici izmedu Orhomena i Metidrija D 664 iz 369. godine pre Нr. (up. najpre Plassart (2), 53-97); g) nesto mladi ugovor о ujedinjenju (auVOtlCLa) izmedu Orhomena i Euemo­па (sredina IV veka) IG У:2, 343 = D 665 [up. уоп Premerstein, Meister ( 1 ), Solmsen] , ciji је pocetak па novim fragmentima otkrio Plassart (2), 98-1 1 5 i ciji se jezicki znасај ogleda u tome sto, jedne pored drugih, sadrZi arhaizme (izmedu ostalog F-) i elemente dor-

I skog koina-dijalekta; ћ) Aleksandrova odluka (iz 324.) о povratku prognanika D 657, koja је pronadena u Delfima а odnosi se па Tegeju (up. najpre Plassart ( 1 » . Tu se уес uocava snamiji uticaj kojne. О novijim nalazima natpisa obavestava izmedu ostalog te Riele ( 1 ) (2) (3). Мanјј је broj natpisa па novcu (up. Head2

444-456); uz tridesetak glosa (sakupljenih u Hoff­mann 1 1 0 1-1 04) dolazi jos i uzvik Е" БЕLзtVЕLЩ; ро tradic�i vezan za Figaliju i zabelezen u navodu iz Har­modija kod Ateneja 4, 1 49Ь; 1 1 , 479с.

Is Dijalekat kojim se govorilo u brdovitoj unut­

raSnjosti Peloponeza, Arkad�i, ostro se razlikuje od zapadnogrckih, narocito dorskih narecja svojih suse­da. on predstavlja ostatak ranije daleko rasprostranje­nijeg govora preddorskog stanovnistva Peloponeza,

1 49

konvencionalno nazvanog »ahajskim«, па Сјјu fonnu naseljavanje Doraca gotovo da nije ostavilo traga. Оуај arkadski dija1ekat и bliskom је srodstvu sa ki­parskim grckim, sa kojim zajedno cini arkadsko-ki­parsku dijalekatsku grupu. U celini se radi о jednom jedinstvenom idiomu, иkoliko dijalekatski natpisi (ko­ji poticu uglavnom iz У i IY veka) dopustaju poиzda­nu procenu, a1i ne treba prevideti ni 10kalne razlike: tako pre svega Orhomen zaиzima posebno mesto i ро­kazuje neke eolizme koji se drugde ne ј ауlјајu (uр. па pr. О 1 1 ) i razumljivi su jedino ako se ima и vidu isto­rija tog naseUa (uр. Кiech1e 100d., 1 1 6). 1 govor Tegeje и pojedinim osobinama odstupa od ostatka arkadskog dija1ekta (uр. О 13 , 1 8); to је posledica granicnog polo­Zaja ovog grada najugoistocnoj granici Arkadije и sta1-nom dodiru sa dorskim narecjem tamoSnjeg okruZenja.

U arkadskom dija1ektu vaUa unapred oeekivati za­padnogrcke, pre svega dorske elemente, jer је podrucje па kojem se njime govoril0 Ыl0 potpuno okruZeno do­tiCnim narecjima. U zapadnogrcke elemente spadaju recimo О 9 i1i oblik tРЮКСЮЮL D 654, 20d. ; 656, 8 sa svojim »dorskim« -а- pored arkadskog -0-. Takvi dor­ski uticaji se, dakako, јо!! vise ројасауајu па mladim natpisima, narocito onim iz IY veka, dakle iz vremena neposredno pre по 810 је dijalekat potom (od sredine III veka) Ыо postepeno potiskivan а najzad i sasvim

, istisnut pod uticajem (ahajsko-)dorskog koina-dija1ek-ta. (Ova jezicka medufaza pre konacnog prodora ћеlе­nisticke kojne traja1a је и Arkadiji negde do I veka pre Нr. Onaje Ыlа politicko-istorijski uslovljena pripadno­scu zemlje Ahajskom savezu i njegovim politickim su-

1 50

parnistvom sa Makedonijom. Zasniva1a se па dorskim i zapadnogrckim dija1ektima, а forma1no se odlikovala pre svega napu.stanjem svih arkadskih osobenosti. Ро­znајето је preteZno па osnovu jednog zakona iz Stim­fala, D 668.) U IV vekujavljaju se, razumljivo, уес i uzgredni elementi kojne upleteni u tekstove cija osno­уа i dalje ostaje lokalni arkadski dijalekat, kao па pri­mer u Aleksandrovoj odluci iz Delfa D 657.

Ako se izuzmu ovi sekundami uticaji, onda preo­staje niz posebnih razvoja, pre svega arahaizama, koji arkadskom dijalektu - delom uporedo sa kiparskim -pridaju njegov karakteristican izgled. U pitanju su, па primer, razvoj sonantskih nazala u о (О 2), »priguSiva­njе« а > о (О 20) i -о > -u (О 4), осиуanје medijalnog nastavka -tОL umesto -taL (О 1 6), jos u IV уеш zivi dualski oblici (О 12) ili cak jedan vrlo arhaican oblik kao sto је optativ Еl;ЕлаUVОLa (О 1 7), koji u celokup­nот grckom jeziku stoji potpuno izolovano. ReCnik ovih sasvim prozaicnih natpisa ponekad ima vrlo izra­zeno homersko obelezje (ир. Bowra; tako па pr. aLoa, &'!.Lata, К:ЕЛЕu80�, ЛЕUООЕLV, :rtt6ЛL� i mnoge druge reci), аН оп Ы mogao biti bar delimicno pozajmljen iz ера. Nece, naime, svuda biti sacuvana drevna, izvorno »ahajska« leksika, kojaje, s druge strane, takode tvori­la jedan od nosecih stubova »homerskog« jezika.

о 1 . Е umesto а: -К:РЕtт)� (IG У:2, 36 vise puta u

imenima punopravnih arkadskih gradana, nasuprot -к:раtт)� u imenima meteka), Е>ЕРO'LЩ ibid. 40, ЕО­БЕЛЛОVtЕ� D 656, 49 = Ек:�аЛЛОVtЕ� itd.;

1 5 1

.' t ,�,, !, / О, *г > ор: ЬtЖО SEG 1 1 , 1 1 12, 6, b'UobEKO D 654, 7d. 2 1 , hEK01"OV ibid. 4; 1"E1"0P1"a'U D 656g 1 04 = 1"E1"ap1"Т]�, лаvаУОРОl� = лаV�У'UРl� itd. ;

3 . ЕУ > lV kao и kiparskom, ahajskom i, и trago­vima, kritskom: tv passim = ЕУ, 'Јv'Uал.LO� D 665 С passim, IJ,l VОVОШ D 657, 49d.5 1 = IJ,ЕVО'UОШ, ML­VШХIJ,Щ D 666, 7, participi па -lJ,lVО� = -IJ,EVO�, 'Ер­XOIJ,LVLOL D 665 passim = 'OPXOIJ,EVLOl itd. ;

4. -о > -'U kao и kiparskom i pamfilskom: gla­golski nastavci -1"'U/-V1"'U, ал'U passim = ал6, gen. -ао (kod a-osnova) > -а'U; takode -0- > -'U- ispred nazala kao и kiparskom, tesalskom i lezbIjanskom: UIJ,OLOL� D 665 А 1 , 5d. = 61J,0LOL�, uVE8'UOE = ark. 6VE8'UOE = aVE8'UOE (ир. br. 20);

5. *Иl/ЕFL > *Е·С > 1: pre svega и dativu: лл.Т]8l D 656, 20 = лМ8н, Пол.'UКРПL D 656g 78, ЕП ibid. 99, а·с cesto < *atFEoL;

6. F- se сиуа do ЈУ veka: Fa01"Ov D 654, 1 1 = аО1"6у, FEKa01"OV ibid. 1 9 = Ека01"ОУ, FЮ1"La'U D 662, 18 = lО1"LЩ itd. ; сuуа se i unutar reci, mada se уес od najranijih tekstova пе belezi dosledno: [a]FE-8л.а D 650, 4, O'UFolKLa D 665 passim < -FF- = O'U­vOLKLa, FюFОl� ibid. А1 , 4 = 'LOOL� itd. ;

7 . labiovelari ispred palatalnih vokala оЫспо > 1", Ь: 1"10, H�, 6п�, ЛЕУ1"Е; ЕаЬЕл.л.ОV1"Е� = Еквал.л.оvп:� (ир. br. l ), 6БЕл.о� D 654, 19.24 itd. ; аlј pored toga i а) jedarl osobeni znak И = S (тоМа = аау) и »presudi« iz Mantineje D 66 1 izmedu ostalog и Sl� redovi 25, 27 = 1"L�, ЩУ] ' red 23 = 1"Lva, OSEOL red 14 = 01"НР, EtsE

1 52

vise puta = E'LtE (аН takode u redu 1 9 '[Е!); Ь) '[�пра­каtLШ sa '[�- umesto '[- па Ksutij inoj bronzi ispisanoj и Tegeji lakonskim dijalektom D 57 В 2; с) 6�Lr; = ()пr;, �' = '[Е SEG 1 1 , 1 1 12, 4 iz K1itora ili Lusa (?); d) ЏРЕ8ра Strabon 8, 8, 4 (izriCito okarakterisano kao arkadska rec) = Вара8ра (= 6ЕРЕ8роу Hesihije), ЏЛЛЕL У' ВаЛЛЕL v Hesihije: ova.kva pisanja svakako иkazuju па spirant ili afrikatu i nisu lokalne osobeno­sti, vec pre retki ostaci jednog opstearkadskog osobe­nog razvoja (ир. kiparsko si-sе/ОLr; = пr;; оС ВОЛЕ ' '[С 8ЕЛELr;. KVJtPLOL);

8. tL > OL kao и kiparskom, lezbljanskom,jon­sko-atickom i mikenskom: licni nastavci 3 . Нса mnо­zine па -OL, EtlCOOL D 654, 1 , tРЮlCаОLOL ibid. 20d. ; 656, 8 itd. ;

9. Л > v ispred dentala kao u dorskom: ФL VtooVOr; IG У:2, 1 1 6, 2 = Ф(лtооvоr;, lCatEv8ovtar;, lCа­tEv800VOL izmedu ostalog и D 657, 4.32 itd. ;

1 0. -уо- se cuva: dat. mn. па -ОУOL, па pr. ару..оу­OL D 666, 5 ; IJ,LVОVОШ (ир. br. 3), лауощ D 665 А 1 2 = л&ощ itd. ; ali па kraju reci -vr; > -r; bez naknadnog dиzenja: зk. mn . па -or;, па pr. tor; otpatayor; D 657, 33 ; hLEpo8'UtEr; D 654, 7 = -tЕLr; itd.;

1 1 . пaknаdnо duzenje prilikom gubitka *s, ј pored nazala ili likvide : ф8Т]рооv D 656, 1 7 = ф8-ЕСРООУ, wфТ]ЛОV D 657, 40 = wфЕLЛОV; ali и Orho­тепи 6фЕЛЛОVОL D 665 А 23d. ; E [lCp] Lvvav ibid. c I , 7d. ;

12 . dual se cuva kod imena: '[оо L\Lб'UIJ,ОО D 664, 24d. ; dat. -OL'UV, -ашу ibid. 25 odnosno 8;

1 53

1 3 . genitiv jednine -au « -ао: ир. br. 4) u TegcJi prenet па iтenа (noтina) zenskog roda -a-osnovtl: af..l.EpaU D 654, 1 6 = �f..I.Epac;, FEKaOtau ibid. 1 9 <=

EKaOTТJ�, yau D 659, 3 = yђ�, оtкюu ibid. = оtКLЩ, tEtoptau (ир. br. 2) itd. ;

14. iтenice па -EU�, ak. -Еа > -ТJ�, -ТЈv: фОVЕ� D 66 1 passim = фОVЕU�, tEPТJ� vise puta, ak. hLEPТJV D 654, 1 ; ир. kiparsko i-уе-rе-sеli.јЕрЕ� (ali ир. i Szemo­renyi);

1 5 . pokazna zamenica OVL, ovu (kao U kiparskom i centralnokritskom) pored оБЕ: ир. Lejeune;

1 6. lifui nastavci u mediju -tОL, -VtoL Cuvaju se kao u kiparskom i mikenskom, za razliku od -tщ -vtШ u ostalim dijalektima: БЕаtОL D 656 рassiщ tEtaKtOL ibid. 44 itd. ;

1 7. optativ ( l . licejedn.) Е;Елаuvою D 665 С 30 < *-ojff} ;

1 8. infinitiv tematskih glagola u Tegeji па -ЕОУ (verovatno pod dorskim uticajem): Lf..I.фШVЕV D 656, 24, EXEV D 657, 1 О, БLкаl;ЕV ibid. 24; ali u Orhomenu i Likoskuri -ТЈv < *-EEV (kao u tesalskom, lеzblјanskоПl i jonsko-atickom): лахТЈV D 665 А 3 , фЕРТЈV ibid 1 7 itd.;

1 9. zavrsni vokali predloga ava, ката, :тюро. apokopiraju se pred konsonantom: аf..I.Л(Е]ЮТЈ D 657. 59d., KaKELf..I.EvaU D 654, 24 = KataKELf..I.EVТJ�, лар tavu ibid. 14 itd. ;

20. predlog ava > ov: oVE8uOE SEG 1 1 , 1 085 (> uVE8uOE D 676, 1 ; ир. br. 4) = aVE8uoE ibid. 2 itd. ;

1 54

2 1 . predlog :Тto� passim = :тtpo<;; :тtEba passim umesto !lEta;

22. veznik кщ u Mantineji za razliku od иоЫ­cajenog КШ: кщ D 661 , 1 9.33.36; IG У:2, 26 1 , 7. 1 3 .

1 3 . Кiparski

L Н. W. S т у t Ь, ЈЪе Arcado-Cyprian Dialect, Т АРА

1 8, 1 887, 59-133 . 1 58d; СЬ. Е. В e n n e t t, оп the Sounds and Inflections of the Cyprian Dia1ect, University Studies. PubIished Ьу the University ofNebraska 1 :2, 1 888, 1 3 1-1 94; М е i s t е r 11 123-3 1 5; R. М е i s t е r, Zum eleischen, arka­dischen und kyprischen Dialekte, Leipzig 1 890; Hoff­mann 1 passim; B e chtel 1 397-454; ThumbI S cherer 141-1 74; о. М а s s о п, Les inscriptions chypriotes syllabi­ques. Recueil critique et commente, Paris 196 1 (ир. Р. Chantra ine , JdS 1 962, 2 1 3-226; Ј. Rais on/C . Br ixhe , REG 75 , 1 962, 5 1 5-52 1 ; G . N е и т а п п, Gnотоп 36, 1 964, 327-332; Е. R i s с Ь, Кratylos 1 0, 1 965, 88-94; и daljem tekstu skraceno sa »ICS«)

М. S с h т i d t, Der kyprische dialekt und Euklos der chresmologe, кz 9, 1 860, 290-307. 36 1-369; Н. W. S myth, Оп Poetical Words јп Cyprian Prose, АЈРЬ 8, 1 881, 467-47 1 ; о. Н о ffm а п п, Die kyprischen glossen als quellen des kyprischen dialektes, ВВ 1 5, 1 889, 44-100; Е. Н е r т а п п, Der kyprische Genitivus Singularis auf -OO'V, IF 20, 1 906/07, 354-358; А. М е i 1 1 е t, А propos de cypr. МLуа.ла8еоо, MSL 1 6, 1 9 1 0-1 1 , 384d. ; Е. S i t t i g, KYJrika, NGGW 1 9 14, 93-96; М. L е ј е и п е ( 1 ), Sur les genitifs cypriotes du type: to apyupo(v), BSL 33, 1932, 67-12; С. М. В о w r а, Homeric Words јп Cyprus, JНS 54,

1 55

1 934, 54-74; М. L е ј е и п е (2), Sens et emplois des de­monstratifs ОУЕ, QVL, QVU, RPh 69, 1943, 1 20-1 30; Т. Б . Mi tford ( 1 ), Кafizin and the Cypriot SylIabary, CQ 44, 1 950, 97-1 06; L. Z g и s t а, Sur quelques gloses cypriotes, Vestnik Кг.ilovske ceske spoleCnosti nauk. Пidа filos .-hi­stor.-filol. 1 950 : 1, Praha 1 95 1 ; М. L е ј е и п е (3), ОЬ­servations sur lе cypriote, БSL 50, 1 954, 68-78; А. S te iner , Studi sull'arcadico-ciprio, RIL 88, 1955, 325-359; о. М а s s о п ( 1 ), Notes d'onomastique chypriote: lе пот

ki-li-ka-se et les noms еп -<X� а Chypre, Sybaris. Festschrift Hans Кrahe, Wiesbaden 1958, 67-72; о. М а s s о п (2), А propos d'un ouvrage recent sur des inscriptions chypriotes sylIabiques, БСН 85, 196 1 , 569-582; Т. Б. М i t f о r d (2), Studies in the Signaries of South-Wеstem Cyprus, = ВICS Supplement 10, London 1 961 (ир. М а s s о п (2) i о. Sze­m erenyi , Gnотоп 40, 1 968, 1 67-174); 1 . and У. Kara­georghis ( 1 ), Syllabic Inscriptions :&om cyprus 1959-1961 , Кadmos 1 , 1962, 143-1 50; о. М а s s о п (3), А propos d 'un usage orthographique rare dans lе syllabaire chypriote, Кadmos 2, 1963, 138-14 1 ; Т. В. М i t f o r d (3), Akestor, Кing of Paphos, БIСS 10, 1963, 27-30; G. N е и т а п п ( 1 ), Zur Deutung der kyprischen »Биlwеr-Tafel«, Kadmos 2, 1 963, 53-67; W. С о w g i 1 1, Тhe Supposed Cypriote

I Optatives duwanoi and dбkоi, Lg 40, 1 964, 344-365; Ј. У. К a r a g е о r g h i s (2)/ Т. Б. М i t fo r d, А Royal Inscrip­tion from Curium, БСН 88, 1 964, 67-76; У. Karageor­ghis (3)/ о. Masson , Quelques vases inscrits de Salamine de Chypre, Кadmos 4, 1 965, 146-1 53; о. М а s s о п (4), Kypriaka. III. Vases d'albatre inscrits du temple de Golgoi, БСН 90, 1 966, 22-3 1 ; Е. М а s s о п, Recherches sur les plus anciens emprunts seтitiques en grec, Paris 1967; о. Masson (5), Kypriaka. IV. La рlпs ancienne inscription paphienne, БСН 92, 1 968, 375-379; о. S z е m е r е п у i, Arcadian and Cypriote (?) IEPHL, and the Мусenаеan An-

1 56

tecedent, SMEA 6, 1 968, 7-13 ; О. М а s s о n (6), Une nou­velle epitaphe chypriote en caracteres paphiens, АА 84, 1969, 407-410; G. N eum ann (2), Kyprischpi-Zo-pa-wo-se, кz 84, 1970, 76-80; о. М а s s о п (7), Inscriptions chyp­riotes retrouvees ои disparues, Syria 48, 197 1 , 427-452; Т. В. М i t f о r d (4), ЈЪе Inscriptions ofKourion, Philadel­phia 1 97 1 ; С. R o 1 1 е у/ О. М a s s о п, Un bronze de Del­phes а inscription chypriote syllabique, ВСН 95, 197 1 , 295-304; Н . w . С а t 1 i п g, Тhe Seal ofPasitimos, Kadmos 1 1 , 1 972, 55-78; О. М a s s o nl M. S z n y c e r, Recherches sur les Pheniciens а Chypre, Geneve-Paris 1972; G. N еи­mann (3), Zu den Hexametern der kyprischen Inschrift ICS 264, Kadmos 1 3, 1 974 ( 1 975), 146-1 55

Iz Gotovo svi dUalekatski natpisi os1rva Кipra napi­

sani su karakteristicnirn slogovnim pismom (о tome ир. gore 11), cije de8iftovanje је zavr8eno negde oko 1 875/76. godine. RanUe zbirke ovih tekstova, Ьо 8to su GDI 1-2 1 2 (sa dopunama и Meister 11 1 68-19 1 ), zatirn Ho:ffinann 1 35-99 ili D 678-685 danas su pre­vazidene zbirkom koju је naeinio Mason (Мasson), ICS, standardnirn delom koje obuhvata sve iole paZnje vred­пе а objavljene natpise (oko 500 njih па broju) i pred­stavlja ih па fotografiji ili barem crtezom (sa vaZnim dodacima, ali па zalost bez indeksa reci). Medutim, bogata arheol08ka delatnost па ostrvu, pre svega od zavrSetka Drиgog svetskog rata, koja је doprinela Ьо­ljem raspoznavanju 10kalnih varijanti pisma, obeloda­nila је otada vec novo mn08tvo natpisa: ир. pre svih Mitford (2) (3) (4), Кarageorghis ( 1 ) (2) (3) i SEG 20, 1 14-323 . Natpisi su rasporedeni ро gotovo сеlоm

1 57

ostrvu i poticu preteZno iz Pafa, Rantidija, Marija, Кu­rija, Sola, Idalija, Hitra, Golga i Salamine. Spadaju и vreme od VП do III veka, а sada је pomat i jedan (doduse nejasan) paf1janski tekst iz VIП veka, ICS 1 74: uр. Masson (5). U VII vek spadaju natpisi па уа­zama ICS 1 58, 257d., 346d., a mozda i tesko razumlj i­уа tzv. »Bulwer-ТаЫа« ICS 327: za оуо uр. Neumann ( 1 ). Iz V veka (tacnije iz perioda izmedu 478. i 470. godine) potice daleko najobimniji tekst, bronzana plo­са iz ldalija ICS 2 1 7 = GDI 60 = D 679, koja regulise nagradivanje lekara Onasila i njegove brace od strane grada za usluge prиZene tokom opsade koju su predu­zeli Persijanci i ljudi iz Кitija. Poseban тасај imaju tri fenicko-kiparska bilingvalna natpisa ICS 2 1 5d., 220 iz Tamasa, odnosno Idalija, kao i cesci »digrafi« (natpisi па kiparskom dijalektu pisani kiparskim pismon, а pored пјш, sa istim tekstom ili uz odstupanja od njega, alfabetski natpisi па dijalektu3 ili opstegrckomjezku). VaZanje, takode, i stihovani natpis ICS 264 = GQ 68 = D 685, 1 iz Golga, cije tumacenje, medutim, st/ara poteskoce i koj i ј е и ропесеm ocito pod utic�em heksametarskog pesnickogjezika [uр. najskorije 'Neu­mann (3)] . Iz »prekomorskih krajeva« poticu kipa-ski grafiti (urezi па zidu) iz Abida (Setijev hram; [CS 374--4 1 8) i Kamaka (Ahorisov hram; ICS 4 12-453) и Egiptu. опј se pripisuju kiparskim najamnicima 1 tr­govcima s pocetka IV veka pre Hr.

3 Jedina dva svedocanstva kiparskog dijalekta pisaA al­fabetom jesu »digrafi« ICS 1 64 i ICS 260 = GDI 65 = D 6'8 iz УI veka pre Hr.

1 58

Najbitnije natpise па novcu (up. Head2 736-747), delom digrafe, Mason је uvrstio u svoje ICS : up. pre svega ICS 1 9dd., 1 68dd., 1 97dd., 225dd., 3 19dd. Уео­та su brojne (preko 250 njih!) kiparske dijalekatske glose, pre svega u Hesil1ijevom leksikonu (up. Sclnnidt, Hoffinann, Hoffinann 1 1 04-126), medu kojima i опа koja је svojevremeno bila znacajna za desifrovanje silabara JCa�· KU3tPLOL avtL toU ЈС<ХС Ove glose su posebno vaZne zbog kiparskog pisma, koje grcki jezik пе prenosi па odgovarajuci nacin.

I, Kiparski је grcki dijalekat koji је prodro najdalje

па istok. Grci su se па Кipar naselili najpre u mi­kensko doba, pristizali su sa grckog kopna u vise do­seljenickih talasa izmedu 1 400. i 1 1 00. godine. U prilog tvrdnji о tako ranom naseljavanju (pre uvode­пја fenickog alfabeta kod Grka) govori i samostalno kiparsko slogovno pismo, koje se posredno nadove­zuje па kritsko-mikenska Нпеarnа pisma. Ovakva istorUa naseljavanja poznata ј е jos antickoj tradiciji , cija svedocanstva (ир. izmedu ostalog Herodot 5, 1 1 3 ; 7, 90; Strabon 14, 6, 3; Pausanija 8, 5 , 2) ukazu­ји па dolazak sa Peloponeza, narocito iz Arkadije. Ро tome Ы npr. Paf Ыо arkadska, Kurij argivska, Golgi sikionska, а Lapat lakonska naseobina. Na isti zakljucak upucuju i (top)onomasticke veze izmedu ovog ostrva i Peloponeza (up. 'AX<XL&v aJCT�) . Ро­tvrdu za sve ovo uspelaje da obezbedi dijalektologi­ја, kojaje ustanovila da postoj i podudamost izmedu kiparskog i arkadskog dijalekta u svim bitnim osobi-

1 59

пата: оуа dva патесја posmatraju se kao jedna је­dinstvena, ро postanku istorodna dijalekatska grupa (ир. nize У 1 ) .

Ostrvo пјје bilo potpuno grecizirano, mada grc­ki kao jezik preovladuje : па jugu se осиуао jezik »prastanovnika«, konvencionalno nazvan »eteoki­parskim«, рте svega u Amatu, sve do ЈУ veka рте Нт. (eteokiparsko-grcki bilingvalni natpis JCS 1 96 datu­је se u vreme oko 3 1 0. godine). Оуј eteokiparski natpisi sluze se istim slogovnim pismom kao i опј sastavljeni па kiparsko-grckom dijalektu i zbog toga ih Mason и JCS razmatra zajedno. Gorenavedeni ы­lingvalni natpis pokazuje istovetnost slogovne vred­nosti u јтепјта koja se javljaju, dok su јпасе ti tekstovi prakticno neprotumaceni. Nebrojeni pokusa­ј ј da se jezik оуљ natpisa dovede и vezu sa drugima (уес su razmatrana poredenja sa likij skim, i1irskim, sa semitskim jezicima, i to narocito sa fenickim, praartajskim, huritskim i kavkaskim) ртеитапјепј su i spadaju u sferu spekulacije . Takozvani »kipromi­nojski« natpisi, koj i vremenski prethode »eteokipar­skim« Gavljaju se od ХУI veka рте Hr.) i и pogledu istorije pisma сјпе vezu sa minojskim domenom, do danas nisu procitani. Pored Grka, jos jednu тапј јпи па КipTи predstavljali su Fenicani, pretezno па is­tocnom delu ostrva. Nj ihova glavna naselja, sudeci ро izvestaju spomenika, bila su Кitij , IdаЩ i Tamas. О пј јта svedoce tri fenicko-kiparske bi1ingve (ир. Iz) kao i mno�obrojni fenicki elementi и kiparskom recniku (ир. Е. Masson 70-76): u vezi sa celokup­пјт problemom ир. najskorije MassonlSznycer.

1 60

Nestanak kiparskog dijalekta odvijao se uporedo sa iscezavanjem lokalnog pisma. Nakon sto se u IV veku pre Hr. aticki dijalekat postepeno odomacio, а helenisticki opstegrcki jezik nametnuo kao sluZbeni u vreme vladavine Ptolemeja pocetkom III veka, u toku istog veka kiparski dijalekat i tamosnje slogovno pismo izasli su iz upotrebe i u »privatnim« dokumen­tima. Svedocanstva ujednacavanja lokalnog narecja sa helenistickom kojnom su kiparsko-opstejezicki bil ingvalni natpisi (nе samo »digrafi«) sa uticaj ima kojne па glasovni i formalni sadrzaj dijalekatskog teksta. Najmladi poznati tekstovi pisani Iokalnim pismom па lokalnom dijalektu jesu zavetni natpisi ICS 229dd. iz svetiIista nimfi па Kaficinu s kraja III veka pre Hr. : ир. Mitford ( 1 ).

о 1 . Е umesto а u imenima па -kе-rе-tе-sеl-крЕ­

tf c;, а pored toga, pod uticajem kojne, i usamljeni primeri па -ka-ra-te-sel-Kpatf t;,;

2. *!" > ор kao pre svega u arkadskom: ka-te­-wо-rо-kо-nеlкаtЕFоруоv IC S 2 1 7, 1 (radikalni tematski aorist od nuIske baze korena), K6p�a · кар­Ыа . ПафLОL;

3 . Е > L u nazalnom okruzenju kao u arkadskom: Lv passim = EV, a-rа-kо-mi-nе-[/'АрХOIlLVЕ [с;?] = -I!ЕVТЈс; ICS 327, 1 3 , mi-kа-lа-tе-оIМLуал.а8Еб = МЕуО ibid. 5 : ир. MeiIIet;

4. Е > L ispred а, о passim u Idaliju ( ICS 2 1 7) : i zmedu ostalog ti-о-nеI8 LOv = 8E6v red 27, ;-0-

1 1 Uvod u grtke dijalekte 1 6 1

-ta/Lo(v)ta = E6vta red 23 , ta-we-pi-ya/ta РЕ­Лtја = ta ЁЛЕа red 26 (сlап napisan kao prokli­tika) ;

5 . prelazni glas ј izmedu L i vokala, и ICS 2 1 7 dosledno ј-уа, ali ј-е, ј-о, inace (i и Idaliju) bez ikakve pravi1nosti : ta-we-pi-ya/ta FЕЛtја (ир. br. 4), ј-уа­-sа-tа-ili,јаа8ш = Ldа8ш ICS 2 1 7, 3 , ра-рј-уа--sе/ПафLјщ; ICS 242, 1 i pa-рi-о-sе/ПаФLO� pus-sim, i-уе-rе-sеltјЕрЕ � ICS 4, 1 pored i-e-re-u­-sеItЕРЕЩ ICS 6, 1 , a-ро-rо-ti-si-уо!'АфроБLOLјо ICS 327, 7 pored a-ро-rо-ti-si-о-sе!'АфроБLOLО� ICS 299, 5 ;

6 . -о > -u [и] kao и arkadskom i pamfilskom: gen. -ао (kod a-osnova) > -au, а-ри/ алu = ал6, ICS 2 1 7, 8 . 1 7, glagolski nastavak -tu/-tU = -tО : ke-nо-i-tU/УЕVОLtU ICS 2 1 7, 29 (ali п е *kе-i-tџ­-i/КЕLtUL = КЕТ tш ICS 1 1 , 2, gde ·pre treba citl�ti ke-i-to-i: ир. br. 1 7) ;

7 . F se па pocetku i unutar reCi uglavnom bel�­zi : we-tе-iIFEtЕL ICS 2 1 7, 1 , wo-i-kо-iIFOLКО L ibid. 6; ICS 233 , wa-nа-хеlFаvаs passim, ka-te-wo-I'o­-kо-nе/каtЕFоруоv (ир. br. 2), pa-si-le-wo-se/rkf.­аLл.Е Fо� passim, a-i-wе-i/аLFЕL = aLEL ICS 2 1 7, З 1 ; medutim, vec и V veku i kasnije F izmedu vokala �e cesto i пе Ьеlеп: ир. naroeito pa-si-.l f}-wo-se/ �ааLл.� ­Po� ICS 16, l d. pored i-уе-[rе-]о-sеltј ЕрЕ о� ibid. :\ ;

8 . labiovelari ispred L > s/a, slicno kao и arknd­skom (ир. IV 1 2 О 7): si-sе/аL� = tL� ICS 2 1 7, 1 0 .23 (i 29?), at �6л.Е · t L 8Ел.ЕL� . КUЛРLOL (citaj eventull l­по �6л.Е ' = �6л.ЕаL);

1 62

9. tL > OL kao u arkadskom, lezbljanskom, ј оп­s:ko-atickom i mikenskom: licni nastavci 3 . lica mn. , npr. u futuru e-kе-sо-silE;б (V)ОL ICS 2 1 7, 3 1 , ko­njunktiv i-о-siltб (V}JL ibid. ; ka-si-kе-nе-tо-sеlка­<1LYVE toC; passim (аН ka-si-nе-tа-ilкаоLvЕtd L ICS 1 53 , 2 sa -у- umesto -уу- : up. Sittig);

1 0. *!! > LЛ. u tо-nа-i-lо-nеltбv аtл.бv = t<бv &л.л.ооv ICS 2 1 7, 1 4, аLл.а · aVtL tOU (&л.)л.а. Ku­JtPLOL ЕМ 34, 1 О;

1 1 . *s- inicijalno i intevokalsko *-s- па natpisi­та је skoro svuda ocuvano, u glosama, medutim, > hl(д: па pr. 'iya · oLoo:тta. KU:тtPLOL; ovakva situaci­ја moze se objasniti time �to glose predstavljaju mladi fonetski oblik, poreklom iz govomog jezika, dok natpisi pokazuju istorijsko pisanje. Na kraju reci se uglavnom belezi (-se), аН је cesto, cak i pred ро­cetnim vokalom, izostavljeno: pritom treba, zbog pozicione dиzine, pretpostaviti asimilaciju sa pocet­nim konsonantom па natpisu u stihu ICS 264: Iш-ро­-tilка(:тt):тtб8L - - "" = кас; :тtб 8L, red 1 ;

1 2 . gen. jedn. o-osnova -о-nеl-бv, kiparska oso­benost i istovremeno »aporija grcke gramatike« (Ве­chtel 1 426) : npr. а-nе-и mi-si-tо-nеЉVЕU џ-ю8бv; аН pored toga, delom па istom natpisu, oblici па -01-0, uvek kod сlanа tо/tб : up. izmedu ostalog Her­тanп (kasnije је i sam odustao od takve interpretaci­је), Lejeune ( 1 ), Steiner 344-348;

13 . ak. jedn. kоnsюnantskih osnova па -ау u to-ni­-ya-te-ra-neltov LjatiEpav ICS 2 1 7, 3, to-na-ti-ri-a--ta-neltov а(v)6рю(v)tаv ICS 2 1 5, 1 , to-na-ti-ri-

1 63

-ya-ta-neltov a(v)bpLja(v)tav ICS 220, 2; svakako preuzeto iz vokalskih osnova (-оу, -а v itd.), i to Ila­rocito iz promene clana (drugacUe Schwyzer 1 56));

14 . promena L-osnova sa F: dat. po-tо-li-wil'Лт.о­ЛLFL ICS 2 1 7, 6 od po-to-li-se, -nеl 'ЛtОЛLС;, - LV ; g(ill. o-nа-si-wо-sеI'ОvаоLFос; ICS 1 1 , 1 ; 1 66, 3 od О-ћа­-si-sеI'ОvаоLС; itd. ;

1 5 . imenice па -EVC; u Pafu se dvaputjavlj aju sa -Е с; u nominativu, bas kao u arkadskom: o-i-ye--ге-sе!О tjEPE C; ICS 4, 1 ; 5, аН ир. Szemerenyi;

1 6 . pokazna zamenica o-nе!ОУЕ i q -1J 1! -!Ovu kao u tesalskom, odnosno arkadskom: ир. Lejeune (2);

1 7 . licni nastavak 3 . lica jedn. medija -tо-i/-toL kao u arkadskom i mikenskom, u ke-i-tо-iIICЕL toL ICS 1 1 , 2 (na spomeniku n e s toj i *ke-i-tu-iIICЕLt'РL : ир. Masson ad loc.) za razliku od 1 . lica jedn. Ае­-i-mа-iIICЩ.IOL ICS 2 1 3а;

1 8 . apokopa zavrSnog vokala predloga lCata pred konsonantom u glosama lCа�Л� · !lаvЬалос; twV 8upWv . ПафЮL (nasuprot lCаtа�Л�с;· !lаvЬало�), lCаура · lCаtафауа с; . Iала!lLVЮL itd. ;

1 9 . predlog ауа > оу kao izmedu ostalog u arkadskom: o-nе-tе-kе!ОvЕ8Е ICЕ passim (> u-ne-te­-kе!UvЕ8Е ICЕ ICS 1 8 1 , 3d. ; ир. br. 6), pored toga oblik kojne a-nе-tе-keЈаvЕ8Е ICЕ izmedu ostalog па »digra­fima« ICS 1 82.2 1 2 pored atickog аУЕ81)ICЕ;

20. рrеdlоg ро-sе/:тюс; ICS 2 1 7, 1, 9. l 9d.2 1 , kao u arkadskom;

2 1 . veznik kа-sе/ICЩ kao u arkadskom (Man1i­neja);

1 64

22. и pojedinim dijalektoloski znacajnim od­rednicama пе moze se j asno utvrditi polozaj kipar­skog dijalekta zbog njegovog »nepreciznog« pisma (nerazlikovanje kvantiteta vokala i dr.) : tako se za kiparski moze pretpostaviti »naknadno duzenje« sa­то zbog njegovih veza sa arkadskim (ир. е-тј = EMI/i!tL па »digrafu« ICS 260); isto tako ostaje ot­voreno sta se desava sa pretpostavljenom grupom *ns, npr. da li j e futur e-ke-so-si (ир. br. 9) = EsOY­OL, EsO OL i1i ESOOL, da 1i ј е ak. тп. to-se = TOY�, ТО � i1i TO�, pri сети se, pocev od Hofmana (Hoff­тапп), prednost daje ovim poslednjim oblicima zbog arkadskog tщ (ир. sada i Neumann (3), 1496); i kod infinitiva tematskih glagola пе moze se sa sigur­noscu reci da li j e -е-nе = -ЕУ i1i -Е У. Pritom arkadski ima -ЕУ и Tegeji , а па drugim mestima -Т]У < *-ЕЕУ (bas kao i mikenski -е-е/-ЕЕУ). Posto oblik zabelezen и Tegej i (ир. IV 1 2 0 1 8) ро svoj pri1ici potice iz dor­skog, za kiparski treba pretpostaviti -Е У kao »аЬај­skи« varijantu. Zakljucak daje kiparski »psilotican« dijalekat, kao lezbljanski, elidski i1i naroCito таl0а­zij ski j onski, zato sto пета znakove za slogove sa h- (ир. Thumb/Scherer 1 64 § 274, 20) је preuranjen, а popravka rиkopisne tradicije stoga proizvoljna.

14. Pamfilski

L А. В е z z е п Ь е r g е r, Zur beurteilung des ратрЬу­

lischen dia1ekts, ВВ 5, 1 880, 325-337; Р. Kret schmer, Zum pamphylischen dia1ekt, кz 33, 1 895, 25 8-268;

1 65

B echte l П 796-823 ; P. M e t r i, Il dialetto panfilio, RIL 87, 1 954, 79-1 1 6 (uр. G. N е u m а п n, IF 65, 1 960, 95-97); ThumbIS cherer 1 75-1 93; Н о f f m а п N/S с h е r е r 5 I d. ; В a r t o n е k 2 1-23

R. М e i s ter , Beitriige zш griechischen Epigraphik und Dialektologie IV. Die Inschrift уоп Sillyon und der ратрЬу­lische Dialekt, BVSG 56, 1 904, �2; А. Mei l l e t , La рlа­се du ратрЬуНen parmi les dialectes grecs, REG 2 1 , 1 908, 41 3-425; G. Е. В е а п ( l ), Epitaphs ftom Aspendus, JКF 2, 1 953, 201-206; G. Е. В е ап (2), Inscriptions in the Antalya Museum, Belleten 22, 1 958, 2 1-9 1 ; S. Lurj e , Burg:ftieden in Sillyon, К1io 37, 1 959, 7-20; W. Dres s ler , РатрЬу­lisсh -б- zu -р-: еin weiterer SubstrateinfluВ?, AO 33, 1 965, 1 83-1 89; с. В r i х Ь е ( 1 ), Nouvelles epitaphes de РатрЪу­Не, Etudes d' Archeologie Classique Ш (= Annales de l 'Est, Memoire 29), Paris 1 965, 87-135; с. В r i х Ь е (2), Une 1a­blette de juge d'origine probablement ратрЬуНеnnе, вен 90, 1966, 653-663 ; о. S z е т е r е п у i, An Agreement bet­ween РатрЬуНan and Luwian, SMEA 5, 1968, 1 28-1 3 1

Iz Dija1ekat kojim se govorilo u PamfiIiji (najuZnoj

oba1i Ма1е Azije) poznat је tek vrlo slabo, sa таlо­brojnih i povrh toga lose oCuvanih natpisa. MaterijaI se polako a1i postojano роуесауао zahva1jujuci novim na1azima, a1i obuhvata gotovo iskIjucivo kratke nad­grobne natpise (iz helenistickog i rimskog doba), koji sadrZe samo imena (nalazista: Aspend, Perga, SiliJ): up. GDI 1259-1268, D 686-686а, u �korije vreme na­rocito Bean ( 1 ) (2), Brixhe ( 1 ) (2). Jedini dtiZi tekst je tesko osteceni i sadrZajno jos uvek ne sasvim protu­maceni natpis iz SiIija, GDI 1267 = D 686 (up. Mei­ster, Metri 1 1 3-1 1 6, Lwje), iz IV veka pre Нr. Zbirka

1 66

dvadesetak glosa koje su oznacene k;ao pamfilske (ve­апот iz Hesihijevog leksikona) moze se паСј kod Ве­cenbergera (ВеzzenЬerger).

Is Karakteristicne osobenosti pamfilskog dijalek­

ta objasnjavaju se njegovim izolovanim polozajem па rubu grckog govomog podrucja. Spram vrlo ar­ЬајспЉ oblika, kao sto је to refleksiv РћЕ D 686, 23 = Е, stoje па mladim natpisima iz II v. pre Hr. moder­nizmi, koji pokazuju razvoje tipicne za kojnu: »iso­hroniju« dugog i kratkog vokala (' АрtLllLборu D 686а 2, 1 = 'APtEI-LLбwроu) ili -LO<;, -LOУ > -L<;, -L(V) (ФорБЮL<; [ир. О 1] itd.). Najzad, kako пјЉоуо istrazivanje napreduje, tako sve jasnije па videlo iz­laze snaZni uticaj i domacih jezika Male Azije па pamfilski dijalekat (vrlo је slabo, па zalost, posve­docen sidetski jezik, kojim se govorilo u Sidi i koji ро svoj prilici pripada hetitsko-luvijskoj jezickoj ро­rodici) : ир. Neumann, Dressler, Szemerenyi. Sto se tice porekla pamfilskog, mnogo toga ostaje nejasno, а do sada se јо!; пјје mogla postici saglasnost u pi­tanju dijalektoloskog polozaja ovog narecja. Ра ipak, »nejedinstvenost« pamfilskog dijalekta (postoje oso­Ьепа podudaranj a kako sa kiparskim [ир. О 2-4] tako i sa dorskim [ир. О 5 фLкаtL, 1 1 ] i eolskim па­recjima [ир. О 1 1 , 1 2 imperativ]) Ьа!; kao ni ime П<ll-L-фuл.ОL (»Raznorodni«) nij e dovoljno svedo­canstvo о mesavini razlicitih naroda (Aspendje kod starih vaZio za argivsku, а Sida za eolsko-kimejsku koloniju). BuduCi da pamfilski, sa druge strane, is-

1 67

poljava bitne razlike и odnosu па sve velike dijal\\­katske grupe, mozda је оп »od pocetka« zaUZim!lO »samostalan polozaj« (Hoffmann/Scherer 52), а za­tim primao јеdan za drugim uticaje sa vise strana (jz eolskih, dorskih narecja i narocito iz kritskog te, najzad, iz susednog kiparskog).

о 1 . afereza pocetnog <1-: Форtшю; 'АфорбюLU

D 686а 5е itd. (ир. poZoniu - 'Алол.л.wvLO� па jed­пот sidetsko-grckom bilingvalnom natpisu);

2. prelazni glas ј , ?! izmedu L, 'U i vokala: h L LO­рОЮL D 686, 1 , бшх ibid. 5, �Ел. 'UWLLO � ibid. 3 itd.;

3. -о > -" [и] kao и arkadskom i kiparskom, isto tako -щ > -щ; : t(30 л.аоE't'U ibid. 8, hLШР'U ibid. 22 ==

LEp6v, 'АфорБЮLLЩ D 686а 5а 1 itd. ; 4. -а о > -а" (gen. jedn. a-osnova): 'Убрщю'U­

а" GDI 1264, 2, ПЕл.wра'U D 686а 5Ь 2, 'ОрофаtL­paw ibid. 5а 2 itd. ;

5 . F se и pismu obelezava delom sa Р, а delom sa w: (\Л) FEXEto »neka (do)nosi« D 686, 24, (3oFa ibid. = (3o-uv, WOLIC[O �] ibid. 3 itd., а ponekad se cak F i w smenjuju и i�tim oblicima; vredno је ратј е фLIС<Х't'L GDI 1 260, 5 ; 1 26 1 , 5 = FLlCa't'L »20«;

6. tL se сиуа kao pre svega и zapadnogrckom, nij e > OL : фМС<ХtL (ир. br. 5), -бL (3 . lice mn.) < -vtL (ир. br. 1 0) itd. ;

7. У izmedu Е i vokala prelazi и spirant i оznаса­va se nekad sa L, а nekad se i пе belezi: МhЕШ-, МЕШ-, МЕа- za MEya-; Semerenji (Szemerenyi) ovo poredi sa odgovarajucom promenom и luvijskom;

1 68

8 . -6- > -р- (kao u susednim lokalnim jezk l l l l a ; ир. Dressler) : 'Орофо:tLраw = 'ОрофаtL6dО (ир. br. 4);

9. v se pred konsonantom ne belezi : спрБЛОLOL D 686, 7 = <Хv8рwлOLС;, а6РLLбvа ibid. 8 = <ХУ-6РЕыуа itd.;

1 0. Vt > 6 (kao u susednim lokalnim jezicima) : ЛЕ6Е ibid. 5 = ЛЕvtЕ, Е;ауб 6L ibid. 1 6 = Е;ауооу­tL itd.;

1 1 . dat. тп. па -OLOL, -аLOL : hLLapoLOL (ир. br. 2), <ХtрБ ЛОLOL (ир. br. 9), <хwtШОL ibid. 7 = au­taL с; itd. ;

12 . licni nastavci 3 . lica тп. sa -6- < -Vt- (ир. br. 1 0) : Е;ауб 6L = E;,aywvtL (ир. br. 1 0), УЕVб6ш ibid. 20 = УЕvwvtш, o6u ibid. 1 9, 2 1 = ovtov (јт­perativ);

1 3 . tematska promena sigmatskog aorista: ЕВО­лаОЕtu ibid. 8, lCatEFEp;o6u ibid. 12 = -;ovtov (ир. br. 1 2) itd. ;

1 4. predlog ЛЕрli:L ibid. 7 (kao i u ЛЕрtЕ6WICЕ GDI 1 260, 3 ; 1 26 1 , 4) = лр6с;.

И. Јоnski

L Н. w. S m у t Ь, ЈЪе Sounds and Inflections ofthe

Greek Dialects. Ionic, Oxford 1 894; H o ffm ann III pas­sim; 1. Н а п d е 1, De lin;gua communi in titulos Ionicos ir­repente, = Studia Leopolitana 1, Leopoli 1 9 1 3 ; B e chte l

1 69

III passim; Т h u m bIS с h е r е r 1 98-284 (ир. w. Por­z ig , Gnоmоп 32, 1 960, 585-596); H o ffm ann/S che­rer 34-42

Ch. F а v r е, Thesaurus verborum, quae in titulis 10-nicis leguntur, cum Herodoteo sermone comparatus, Hei­delbergae 1 9 1 4; Ј. D. Р h о k i t i s, Le rhotacisme dit eretrien, Athenes 1 932; А. S с h е r е r, Zur Laut- und For­menlehre der milesischen Inschriften, phil. Diss. мun­chen 1 934; В. В о п d е s s о п, De sonis et formis titulorum Milesiorum Didymreorumque, phil. Diss. Lund 1 936; Е. К п i t 1, Die Sprache der ionischen Kykladen nach den inschriftlichen Quellen, phil. Diss. MUnchen 1 938 ; G. D а u х, UN reglement cultuel d' Andros, Hespe­ria 1 8, 1 949, 58-72; Ј. Р о u i 1 1 о u х ( 1 ), Recherches sur l'histoire et les cultes de Thasos. 1, Paris 1 954 (и okviru toga 447-455 : Annехе 11: Le dialecte des inscriptions tha­siennes); Ј. Р о u i 1 1 о u х (2), Glaucos, fils de Leptine, Parien, ВСН 79, 1 955, 75-86; L. Н. Ј е f f е r у, The Courts of Justice in Archaic Chios, ABSA 5 1 , 1 956, 1 57-1 67; Н. Е r Ь s е, Anmerkungen zu Herodot. 1 . , Gl 39, 1 96 1 , 2 1 5-222; Н. В. R о s е п, Eine Laut- und For­menlehre der herodotischen Sprachform, Heidelberg 1962; S. L e v i n , The Nikandre Inscription (Schwyzer 788 [sic !]) and the Myth of the Indo-European Long *а, Кadmos 9, 1 970, 1 57-1 65; М. L еј е и п е, La dedicace dе NLкаvбрТЈ et l' ecriture archafque de Naxos, RPh 97, 1 97 1 , 209-2 1 5

Iz Broj jonskih dijalekatskih natpisa је ogroman:

izbor је napravljen u GDI 5262-5793 (sa dopunama u 4. tomu, 849-900) i D 687-8 1 4; obuhvatne zbirke nalaze se u vise tomova IG (XI: 2-4, 1 9 1 2-27, uz to do sada sest tomova »Natpisa sa Delosa« [Inscrip-

1 70

lions de Delos] , 1 926-50; ХП:5 , 7-9, 1 903 - - 1 5 , X I I : Supplementum, 1 939, br. 1 67-688) i и zbimim ри­blikacijama iskopina (narocito iz maloazijskih gra­Јоуа kao sto su Mi1et, Didima, Prijena, Eritra). Broj arhajskih natpisa (iz vremena pre 400. godine pre Hr.) relativno је veliki; za razlikи od njih, mladi nat­pisi su od manjeg znacaja, jerje jonski dijalekat rano Iscezao (uр. Is). Izиzetak predstavlja pre svega statut udruZenja реуаса (ЈА.ол.лоL) iz Mileta (D 726), koji l e sacuvan samo и jednom primerku, nastalom oko 1 оо. pre Hr. , ali se tu ipak radi о prepisu jednog sta­rijeg dokumenta, koji treba datovati barem oko ceti­rilsto godina ranije . Najstarij i tekstovi poticu cak iz VП у. pre Hr. ; и pitanju su uоЫсајепе vrste natpisa, d,elom su to slиzbena dokumenta (tekstovi zakona, granicni kamenovi, pocasne odlиke i dr.), а delom јmајu privatni karakter (zavetni, nadgrobni, kletveni i drugi natpisi). Sa prostranog podrucja па kojem se govori1o jonskim dij alektom treba posebno роте­п uti sledeca glavna nalazista: па zapadu ЕuЬејu sa g lavnim gradovima Halkidom i Eretrijom kao i nji­hovim znamenitim kolonijama (istice se Кiтa sa b,rojnim starim natpisima od VП do V veka), pored toga i grad Orop па severoistoku Atike; и jиznoт Egeju (istocno i jugoistocno od Atike) jonske Kikla­dle - Naks (zajedno sa kolonijom Amorgom), Кеј , Оеl (cije neizmemo bogatstvo natpisa svakako па­s11:aje tek krajem ЈУ veka) i Par (zajedno sa koloni­јот Tasom и Trackom moru); па istoku centralni deo е gejske оЬаlе Маlе Azije oko grada Mileta (za пај­vaZnije tekstove uр. Scherer Xd.) i Didime, narocito

1 7 1

Magneziju, Efes, Теј , Eritru, uz njih jonske gradove и Karij i kao Halikarnas i ostrva spram pomenute obale, pre svih Нјј i Sam; izdvojeno valja pomenuti, najzad, iz te oblasti proistekle kolonije (ро broju su najznacajnije one miletske), koje, od najudaljenijeg Ponta па istoku do Iberije па zapadu, obuhvataju celo Sredozemlje. Autenticna svedocanstva narecja kojim se govorilo и Joniji predstavljaju, kao i drug­de, и prvom redu nemetricki tekstovi. Pojedinacno govoreCi, sledeci natpisi mogu se izdvojiti kao ро­sebno znacajni : iz Кime natpis па jednom lekitu 10 Х1У 865 = D 786 (VП vek), izjedne druge halkidske kolonije (mozda Katana? У1 vek) fragmenti natpisa SEG 4, 64, iz Eretrije zakon 1G ХП:9, 1 273 . 1 274 =

D 800 iz У1 veka i odluka о Artemisijama 1G ХП:9, 1 89 = D 808 iz oko 340. g. pre Hr. , gde је vec oCigle­dan aticki uticaj ; iz Oropa treba pomenuti kultni za­kon 1G VП 235 = D 8 1 1 (1V vek), sa Keja »pogrebne propise« 1G ХП:5 , 593 = D 766 s kraja V veka; naroCito su stari (па Delu nadena) Nikandrina pos­veta sa Naksa 1G ХП: 5 , 2, S. ХХ1У = GD1 5423 = D 758, »Glaukov natpis« sa Tasa (VП vek), koj i je оЬ­javio Рији [Роиillоих (2)] i zavetni natpis D 723 , 1 iz Mileta (VП vek). Vise zbog svog оЫmа isticu se tekstovi kao miletski kalendar zrtvoprinosenja D 725 (У1 vek), halikarnaski posednicki zakon D 744 (У vek) i »Нijski ustav« D 687 (izmedu 575 . i 550. pre Hr. ; ир. najskorije Jeffery).

Jonskom pripada znacajno mesto i и knjizevnoj upotrebi, posto је to, izmedu ostalog, jezik celokup­ne grcke epike i najstarije umetnicke proze. 1stina,

1 72

))Homerov«jezik, dakle jezikIlijade i Odisejc, sашо ј е preteZno jonski, а и celini је to jedan umetnicki је­zik kojim se, и obliku kojije do nas dosao, nigde nije govorilo. Ovaj epski dijalekat potpuno se razlikuje od onih kojima se zaista i govorilo уес i ро tome sto se и njemu javlja tzv. »metricko dшепје«, vestacko »рrоdшаvanје« kratkog sloga s ciljem da se reci koje su se prosodijski opirale heksametru оуоmе prilago­de i и njega uklope. U »Homerov«ј ezik umesani su i elementi strani jonskom dijalektu, mоои kojima treba posebno istaci eolske. Ovu (сит grano salis) »dijale­katsku mesavinu« ne treba, dabome, objaSnjavati time da su ovi epovi i sa njima i njihov jezik, nastali па jednom mesovito jonsko-eolskom podrucju ili cak и najpre eolskoj ра kasnije jonskoj naseobini, и kojoj se nalaze i neka od mesta koja su se nadmetala za zvuCni naziv »Homerovog zavicaja«. Тај jezikje pre »rezul­tat dugog knjizevnog razvoja« (tako Тhumb/Scherer 2 1 6). Njega su podrdavali ne samo svi kasnij i grcki epicari, najdoslednije pesnici takozvanih »Homer­skih himni« i Hesiod, уес su isti jezik па tradiciona­lan nacin upotrebljavali (росеу od najstarijе jonske filozofije) ucena poezija i epigram; jonski dijalekat pokazuju, dalje, jos i elegija i jampska poezija od Arhiloha i Hiponakta do Heronde. То је, najzad, и najstarije vreme, do pred kraj V veka pre Hr. , i jezik grcke umetnicke proze, filozofli, mitografli, istorica­ra (Herodot, pre svih; ipak, odavno је spomo pitanje da li njegov jezik odrdava dijalekat nekog odre­denog jonskog grada: ир. najskorije Rosen 248-254) itd. Znanja kasnijih gramaticara о оуоm dijalektu,

1 73

od koj ih su sacuvani obuhvatni traktati ЛЕрt '1<1(')I Н " nisu vredna ротепа, jer se gotovo iskljucivo ZШil l l r vaju па Homeru i Herodotu.

Is Postojbina iz koje је krenuo kolonizacioni tala$

negde и IX-VIII veku, koj i је Јопсе doveo do па} udalj enije seveme obale Cmog mora i do Galijll (Masalija) i Iberije, obuhvata јеdnо prostrano, аН povezano i jasno omedeno dijalekatsko podrucjc: ЕиЬеји, Кiklade (sa izuzetkom juZnih: Mela, Ter� itd.) i priobalni pojas Male Azije, od Fokeje do НаН· kamasa, sa naspramnim ostrvima. Ти па istoku Јоп· ci i nj ihov dijalekat potisnuli su, negde и isto vreme, jos i Dorce i Eolce, koj i su vec ranije sa grckog kop· па bili presli ovamo. Za Halikamas i Smimu ovo iz­ricito potvrduje Herodot (7, 99, 3 , odnosno 1 , 1 50, 2); primese eolskih dijalekatskih obelezja mogu se jos naCi па jonskim natpisima iz Fokeje, Eritre, sa Нija (па pr. fokejsko ZLOV1J[OLO�] = �LOуО [ир. IV 1 1 О 1 О] , eritrejsko Фаvvо8Е1!L(Ю� GD1 5692Ь 28 = ФШVО, hijsko ЛРТЈsОLOLV D 688а 1 6d. 20 = ЛР�sОU­OLV). Na ovo predkolonizacijsko staniste Jonci su bili prodrli sa kopna и tzv. »Jonskoj seobi«. U Ilijadi 'ldovE� (samo N 685) se pominju zajedno sa Веоса­nima, Lokranima, Ftiotidanima i Epejcima, а jos Herodot izricito kaZe ( 1 , 1 47, 2) da su Jonci svi oni

, OOOL ал' 'А8ТЈУЕООУ YEy6vaOL . Najednom tako prostranom podrucju treba, па­

ravno, unapred ocekivati postojanje lokalnih jezic­kih razlika; vec anticki gramaticari svedoce о tome,

1 74

а posebno је cuven postao jedan Herodotov izv��ta.l ( 1 , 1 42, 3d.) u kojem se za dvanaest jonskih gradova utvrduju cetiri dijalekatske grupe. Herodot, medu­tim, ne navodi njihova obeleZja niti kriterijume па osnovu kojih ih razlikuje. То su: а) karijska grupa sa Miletom, Mijuntom i Prijenom; Ь) lidijska sa Efe­som, Kolofonom, Lebedom, Тејоm, Кlazomenom i Fokejom; с) Hij i Eritra; d) Sam. Ova cetvoma pode­la ne moze se potvrditi па natpisima, dakle па auten­ticnom materijalu. Herodot mora da је ovde imao па umu jezik kojim se и narodu stvamo govorilo i cije је razlicite podvrste оп ostro odvajao od »norme« knjizevnog jezika (uр. Erbse, koj i ovo pokusava da zakljuci iz pomenutog mesta kod Herodota, i to pre svega па osnovu tamo pomenutog termina лара­yooy�). Nasuprot ovome, svedocanstva па natpisima pre govore и prilog trojne podele па sledece grupe: а) zapadnojonski па Eubeji i и Oropu (severoistocna Atika), koji је blizi atickom а pokazиje veze i sa Ье­otskim narecjem (uр. recimo О 6, 1 О); Ь) centralno­jonski ili ostrvski jonski па Кikladima (о ovom dijalektи uр. Кnitl) ; с) istocnojonski и Maloj Aziji, verovatno najmanje drevan dijalekat, cija su glavna obelezja psiloza (О 1 1 ) i gubitak digame (О 5). ОСј­gledne su lokalne osobenosti unutar ovih grupa: tako је, па primer, па Eubeji grad Eretrija (zajedno sa Oropom па kopnu naspram nje) isto tako izolovan sa svoj im rotacizmom (О 9) kao medu Кikladima gru­ра NakslКej/Amorg sa osobenim tretmanom glasa Н (uр. najskorije Lejeune). Maloazijski jonski je, za razliku od toga, prilicno jedinstven, ako se izuzmu

1 75

eolski elementi па nekim mestima (ир. gore): tи mora da ј е knjizevni jezik ј ednog odredenog mesta - пе­sumnjivo Mileta - zaиzeo dominantan polozaj i tako praktiCno postao merodavna поnnа (ир. Scherer 2d.).

Jonski dijalekat iscezao је pre svih ostalih: taj proces se vremenski podudara sa nastankom zajed­nickogjezika (КOLУ1) БLаЛЕКtо�) и VЛV yekи, doga­dajem и kojem su se kroz uzajamne uticaje brisale granice medu narecj ima, а koji је Ыо podstaknut prodorom atickih oblika и jonski dijalekat (cak i та­loazijski) и V veku (пајјаб aticki uticaj Ыо ј е па Delu, usled duge vladavine Atine nad ovim ostrvom). То је, naposletkи, dovelo do »utapanja« jonskog di­jalekta и atiCki. Уес krajem IV уеЬ natpisi па nekad

I jonskim podrucjima pokazuju izrazit koine-karak-ter, dok su obelezja starog dijalekta retka. Od tog vremena primeri jonskih dijalekatskih natpisa su sasvim usamljeni; centralnojonski odrzao se jos re­lativno najdиze па udaljenom Tasu.

о 1 . У = [и] и zapadnojonskom. То se moze

zakljuciti iz upotrebe <ј> и ЛЕ<ј>u8щ D 786, l d. = л�кu80�, <ј>лutб D 797, 4 (gde stoji pogresno К-) = КЛ UtOO itd. , kao i iz »prigusivanja« о > u и zavrsnim slogovima posle u и prethodnom slogu (huлu D 79 1 = uло, <ј>u<ј>vщ D 797, 5 = K"KYO�); па Naksu se аFutб D 760, metricki - - = autou moze razumeti samo sa [и] . Za razlikи od toga, и Ма10ј Azij i od kraja V veka u = [щ , zbog cega se [аи, еи] , gde se [и] sacuvalo, belezi sa ао, ЕО : a6to� = auto�,

1 76

таота = tauta passim, Е68раО[1]с;Ј D 72'� , .� ( V I vek) = Eu8pao1]C;, 6 j3aoLIl.EOC; D 688с 8 =- () I � ( ( щл.ЕUС; itd. ;

2 .*0 > 1] (i kada se nalazi iza Е, L, р) : lJ.1]t1]P, b1]lJ.oC;, L1]tpOC; = Latp6c;, np1]OOELV = npdttELv passim; sa *ё se podudaralo graficki (kao Е ili Н), а svakako i glasovno. Medutim, па Naksu (zajedno sa Amorgom) i Кеји u arhaiCnom pismujos uvekje ode­Ueno, sto znaci da se fonetski razlikovalo sve do V veka pre Нr. : Н, В = � < *0 i Е = � < *ё (izmedu osta1og) u IШОLуvЕtВ D 758 , 3 = KaoLyv*1], аУЕ8ЕКЕУ ВкВ ­f30л.б L (ЬЕК1]О) ibid. 1 = аУЕ81]КЕУ ЕК1]f36л.q> itd. ;

3 . f, q nastalo naknadnim duzenjem ili kon­trakcijom па starij im natpisima belezi se sa Е, О (isto kao kratki vokali), za razliku od »pravih« dif­tonga EI, ОУ: 'EIJ.L passim = EtlJ.L < *EOIJ.L, трЕс; D 707а 4 = ТРЕ! С; < *tp(iEC;, infinitivi па -Еу = -ELV, <ј>ОР1] D 758, 2, metricki -- = KOUP1] < *к6рРа , gen. ј еdn. -о = -ou itd. Росеу od IV veka podu­darnost u belezenju ovih glasova sa pravim difton­zima (znacima EI, ОУ) је redovna, а u pojedinim slucajevima опа se ј ауlј а уес u УI, тоЫа cak i VП veku: EIIJ.L = ELJ-I.L па »Glaukovom natpisu« (koji nije pouzdano datovan) (ир. РоиШоих (2), 77d.);

4. metateza kvantiteta 1]а > Еа , 1]0 > ЕЮ kao u atickom: tБ С; ј3аОLл.ЕаС; D 693, 8 = Ьот. tOUC; f3a­ОLл.fiас;, пот. YEaL D 733, 40 i ak. УЕас; passim < *yfiat , *yfiac; = уа! , уас;, пол.ЕЮС; passim = п6-л.1]0С;, imena koja sadrze ЛЕЮ-, -л.ЕЮС; (ир. br. 1 2) = Лао-, -л.аос; itd. ;

1 2 Uvod u gr�ke dyalekte 1 77

5 . glas *'!:! se svuda izgubio, аНје znak F iSС�ћ�О bez ikakvog traga jedino и istocnojonskom, dok :ie drugde i dalje upotrebljava и stranim imenima ( 1 '\0 D 797, 3 = 'Iw itd.), diftonzima (aFuto : ир. br. 1 ), za oznacavanje prelaznog glasa npr. и C>uFo SEO 4, 64а 28 = Мо, rapuFovE с; D 797, 2 = rТJpu6vТJC; i td. (ир. br. 1 2);

6. naknadno dшепје prilikom uproscavanja kOlt­sonantskih grupa *УР, рР, л.F redovno је и сео­tralno- i istocnojonskom (;EL уо- = ;ЕУО- passim и mnogobrojnim imenima, <ј>б рТ) sa metricki zagarаџ­tovanom duZinom, znaci ou: ир. br. 3 , к:ал.оv IG ХI I: 8, 398, 1 , metricki - - = к:ал.6v itd.). Nasuprot tome, и zapadnojonskom оуа glasovna promena izostaje, kao sto je to slucaj и atickom: ;ЕУОС; D 8 1 1 , 9 . l 4d. (Orop); Корн IG ХII :9, 258 = K6p!l itd. ;

7. labiovelar *ЈС! ispred [о, и] > к:/л : epigrafski svuda л, osim 6к:ою = ОЛОLа GDI IV, str. 883, red 1 1 (Eritra, IV vek), sto Ы mogao biti eolizam (ир. Is); и knjizevnoj predaj i, medutim, к:о- је preovla­dujuci oblik, аН и tome пе treba neizostavno traZiti posebnost istocnojonskog narecja: ир. Bechtel ПI 87-89, koji pridaje narocit znacaj smeni ло- i ок:о­kod Arhiloha, Heraklita i drugih;

8 . tL > OL kao и atickom, arkadsko-kiparskom, lezbljanskom i mikenskom: licni nastavci 3 . Нса jedn. i mп. па -OL ; ELICOOL passim itd. ;

9. intervokalsko о [z] > р и Eretrij i i Oropu (»rotacizam«; ир. Phokitis) : licni nastavak 3 . Нса mп. -рL У; ЛШРL V D 804, 6 = ЛШОL У, C>ТJIA-OPLWV D

1 78

8 1 1 , 28d. 3 5 = bTHA.OO LWV; jos и 111 veku ЛuраVL­ас; cesce = ЛuоаVLас;; Platon (Kratil 434с), те­dutiт, govori о odgovarajucoj proтeni па kraju reci (ок:л.Тlр6tТlР = -TТlC;), gde ona па natpisiтa nije zabelezena (ир. Лuраvшс;): оуи Platonovu »gresku« Porcih (Porzig 587) zgodno tuтaci tiтe sto onaj »svoje poznavanje rotacizтa и Eretrij i duguje koтediji, koja је svakako тogla i preteri­vati«;

1 0. ОО, ako је od *К:1 , Х! , тР, и istocno- i centralnojonskoт se сиуа (ЛРТlООЕ V D 687Ь 1 О = лрdttЕLV: ир. br. 2 ; Ел.аооwv раssiт itd.). Za razli­ku od toga, па Eubej i i и Oropu, kao и atickoт i beotskoт narecju, > тт : ЛР[ТI]ttЕо8ш D 808, 33d., ЛРТlttоv[t]wv ibid. 44d., Ел.аttоv D 8 1 1 , 5 .22 itd. ;

1 1 . h se и тaloazijskoтј onskoт rano izgubil0, bas kao i и тaloazijskoт eolskoт (»psi1oza«): to је najuocUivije kod kraze, odnosno kod elizije к:ат­ОЛЕР D 726, l l d. 1 7; 744, 43d. = к:а86ЛЕР, ЕЛ' wу D 727, 5 .8 = Еф' Фv, t1\к:аtТlL D 724, 6d. = 8' 'Hк:aTТl itd. U centralno- i zapadnojonskoт оуај glas se, naprotiv, сиуа i graficki obelezava (ЕиЬеја: Н = h, odnosno hE, Кikladi : 8 = h, odnosno hE i ТI : ир. ВkЦ30л.б L, gore br. 2, gde se stari 10kalni nacin pi­sanja [8 = h(E)] i onaj тaloazijsko-jonski [8 = ТI] javljaju jedan pored drugog) : НUЛU (ир. Ь. 1 ), Но­рос; = орос; vise puta, НОЛЕ[РТlС;] D 8 1 1 , 46 (Orop) = ЕОЛЕрd с;, 8 LEPOV D 78 1 (SifilO) = LEp6v, ФВра­Вао D 785, 3 (па Naksu) = Фра1;оu itd. ;

1 79

1 2 . tzv. »aticka deklinacija« па -(E)OO� (pre svc­ga usled metateze kvantiteta, ир. br. 4) : 'Ор-8ЕОLЛЕW� D 755, l d. ; 'АРI<:ЕаLЛЕб � D 8 1 3 , 4; gcn . 0ЕРОЕЛЕW JG ХII :5 , 2 1 6, 2; ФEL<>LЛЕб D 788; 'Ауа­ОLЛЕFб (sa obelezenim prelaznim glasom, ир. br. 5) GDJ 5292 itd. ;

1 3 . пот. тп. clana oLlot, at/at kao i svuda izu­zev и zapadnogrckim narecjima, beotskom i deli­micno tesalskom (ир. ЈУ 1 0 0 1 5): ot D 723, 1 , 1 , at

D 707а 4 itd. ;

14 . refleksivna zamenica EWUtOU itd. = EautOU и knjizevnoj predaji (pocev od Herodota) potvrdena је i па natpisima: Еwutб D 726, 44 = Eautou, EWUtWV GDJ 5588, 4 (?? ЕОУ - ! ) = EautwV, аН ро­red toga cesto i Eaut- (Еаот- : ир. br. 1 ), aut-;

1 5 . imperativski zavrseci -утооу i и mediju -08-ооу: 6ФELлоvtwv D 702, 1 4d. ; 688а 1 7d. itd., :rtPТJ-1;аутооу ibid. 1 8 itd. ; EI<::rtPТJ1;ao8wv D 702, 1 3 , YLVE08wv D 8 1 1 , 1 7, ЕУЕХЕа8ооу D 733 , 26 itd. ; ро­red toga, kao ostaci bez »pluralskog у« [8]Еа8оо IG ХII :8 , 262, 1 9 (ир. Кnitl l 14) i - potvrdujuci pret­hodni primer - фЕроvtб па јеdnот natpisu sa An­dra, koji је objavio Do;

1 6. infinitiv »atematskih« glagola па -уш kao и arkadsko-kiparskom: ЕУШ, EtVaL, OLOOVaL, <>OUVaL passim, <Х:rtО<>БVaL D 727, 6 = -<>ОUVaL, 8нуш D 726, 4 itd. ; medutim, и zapadnojonskom, pored to­ga, i »tematski« oblici kao EtV D 8 1 2, 5 .7 itd. = Е! уш; E1;ELV D 8 1 1 , 30d. = Е1;Е!: уш; OL<>OUV ibid. 2 1 ,

1 80

33 = БLБ6v<XL; ЕЛLtL8ELV ibid. 26 = -п8ЕУШ, isto tako EICtL8ELV ibid. 4 1 d. ; tL8ELV D 808, 5 . 1 0 ; lCa8L­o'tav ibid. 35 = lCa8LcrtaV<XL ;

17 . apokopa zamnog vokala kod predloga is­pred konsonanata па matpisima, osim u licnim ime­nima, s а т о u лар '['[ а] ЕlCУLVЩ.l.Еvа IG ХIl : 5 , 1 08, 8d. = лара та EICYLyv6!.1.EVa »mimo dozvoljenog«; лар tО!.l. �бv Мilеt III Ьr. 1 32Ь 6 = лара тоу �ouv.

Ћ6. Aticki

L Р. с а и е r, De dia1ecto Attica vetustiore, SGLG 8,

1 875, 223-302. 399-443; К. M e i s te rhans/E . S chwy­z е r , Grammatik der attischen Inschriften, Berlin э 1 900, reprint Dublin itd. 1 97 1 ; Ј. S с h 1 а g е t е r ( 1 ), Zur Laut- und Formenlehre der auJ3erhalb Attikas gefundenen attischen Inschriften. Ein Beitrag zur Koine, Progr. Frei­burg i. Br. 1908; Ј. S с ы � a g e t e r (2), Der Wortschatz der auВerhalb Attikas gefundenen attischen Inschriften. Ein Beitrag zur Entsteln.ung der Koine, Strassburg 19 12 (prvi put se pojavilo ka,o Progr. Konstanz 1 9 1 0, 1 9 1 2); ТЬ ит b/S cherer 284-3 13 ; Е. R i s с Ь, Das Attische im Rahmen der griechischen Dialekte, МН 2 1 , 1 964, 1-14; L. L и р а �, Phonologie du grec attique, Тhe HaguelParis 1972; S .-Т. Т е о d о r s s о п, Тhe Phonemic System of the Attic Dialect 400-34Ю В. С. , GбtеЬоrg 1 974

St. К е с k, UЪer den Dual bei den griechischen Red­пет mit Beriicksichtigung der attischen Inschriften, = Beitrage zur Historischen Syntax der griechischen Spra­сЬе П, W\lrzburg 1 882; М. Н е с h t, Orthographisch-di-

1 8 1

alektisehe Forsehungen auf Grund attiseher Insel1 l HI� 1 I ( 1 ), 2, Progr. Konigsberg ј . Pr. 1 885, Gumbinnen 1 Н !Њ , l ' К r е t s е h m е r, Die Grieehisehen V aseninsehriftcll I l l r�'1 Spraehe nach untersueht, Giitersloh 1 894, reprin l I [ј Ј desheimINew York 1 969 (и okviru toga 73-2 1 0: Х . Л tt i sehe Vasen); Е . S е h w у z е r, Die Vulgarsprael1�' dCI attisehen Fluehtafeln, NJ 5, 1 900, 244-262; А. A U l l o l · l en t , Defixionum tabellae, Luteeiae Parisiorum 1 9('" (\1 okviru toga 8 1-106: Attiea, nr. 45-79); W. R a Ь е h 1, Dc Sermone Defixionum Attiearum, phil. Diss. Berlin } 906; W. L а d е m а п п, De titulis Attieis quaestiones orthoL'.ra­phieae et grammatieae, phil. Diss. Basel 1 9 1 5 ; В. 1<'0 -s enkranz, Der lokale Grundton und die рersопЉЉе Eigenart in der Sprache des Тhukydides und der altcren attisehen Redner, IF 48, 1 930, 1 27-1 78; В. D. М е r i t tJ Н. Т. W a d e - G e r y/ M. F. M e G r e g o r, Тhe Athenian Tribute Lists. I-IУ, CambridgelМass. (od 11: Рriщ:е­tonIN. Ј.) 1 939-53 ; W. Р е е k, Attisehe Grabsehriflcn. 1-11, Berlin 1 954-57; S. L u r i а, Zur FrUhgesehiehte ues grieehisehen Alphabets. 1 . Die fi:iihattisehen Insehriftc;n, Kadmos 3, 1 964, 88-1 07; А. S. Н е п r у, Notes оп the Language ofthe Prose Inseriptions ofHellenistie Athcns, CQ N. S . 1 7, 1 967, 257-295 ; 0. S z e m e r e n y i, Тhe At­tie »Riiekverwandlung« or Atomism and strueturalism in aetion, Studien zur Spraehwissensehaft und Kulturkunue. Gedenksehrift fiir Wilhelm Brandenstein, Innsbruek 1 968, 1 39-1 57; F. Ј. F e r n a n d e z N i e t o, Eine neue Lesung der altesten grieehisehen Insehrift (IG 1 Suppl. 492а), ВЈ 1 70, 1 970, 7 1-76; L. L. Т h r е а t t е, Тhe phonology of Attie Inseriptions, HSPh 74, 1 970, 344-348 (Summary of Diss. Harvard University 1 969); С. W а t k i п s, Syntax and metries in the Dipylon vase inseription, Studies in Greek, Italie, and Indo-European Linguisties Offered to Leonard R. Palmer, Innsbruek 1 976, 43 1-441

1 82

Iz Za aticki dijalekat, govor Atine, sacuvano је iz

n.aj starijih vremena vise svedocanstava nego za i jedno drugo podrucje. Ovako rana (natpisi sezи do VШ veka pre Hr.) i neobicno bogata posvedocenost odreduje znacajno mesto ovog dijalekta; zahvalju­јuсј оЬЩu literarne i epigrafske predaje to је najbo­lj е poznato grcko narecje . Zbirke natpisa nikako ne uspevaju da savladaju tu hrpu materijala: IG е ( 1 924) sadrze staroaticke natpise iz vremena pre Euklido­vog arhontovanja (ир. Is), dok se docnij i tekstovi na­laze u IG IVш2 ( 1 9 1 3-40; sedam svezaka); za novije nalaze ир. SEG, pre svega tomove 10 i 2 1 ; samo таli izbor jezicki zanimljivih natpisa nudi D (ар­pendix 1, str. 3 83-387). Brojcano potpuno nadmoc­по u prvom planu stoje sluzbeno-drzavni tekstovi, pred koj ima ustupa mali broj uglavnom kratkih pri­vatnih natpisa. Najstariji su zapisi па vazama, уеСј­пот iz УI veka pre Hr. , medu kojima је i najstarij i sacuvani grcki alfabetski natpis uopste, па jednoj posudi za vino kasnogeometrijskog sti1a sa Dipi­lonskog groblja. То је tzv. »Dipi1onska vaza« IG Ј2 9 1 9 = D Арр. 1, 1 , koja se danas datuje negde u vre­те izmedu 735 . i 725 . pre Hr. (citanjem spomog za­vrsetka Ьауј se u najskorije vreme Femandez Nieto, koji ћос; vuv OPXE O't'ov лаv't'о v <пал.О't'а't'а ЛaL ­џ L, 't'O't'OV ЕICл.U!LЕv [i1i -ОЕ У] Cita i tumaci, kao sa­da Votkins [Watkins] , па sledeci nacin: »Oslobadam onoga koji plese najljupkije od svih ovde prisutnih plesaca«). Jezik оуљ tekstova najdetaljnije је izuca­уао Кrecmer (Kretschmer): oni su glavni izvor za

1 83

tzv. »vulgarnoaticki«, govomi jezik manје obrazo­уanЉ slojeva atinskog stanovnistva u arhajsko dol1a. Za poklasicno doba ovu ulogu ima tacno 250 klet уе­nih tablica, veCinom iz III у. pre Hr. Zbirka R. Viпsа (R. Wilnsch) u IG II1 :3 ( 1 897), па Zalost, jos uvek nije obnovljena; dopune у. u Audollent. Najzad. u istu oblast spadaju i ostraka (koja, dabome, sadrze gotovo iskljucivo imena), pretezno iz V veka. Neo­bicno bogati nalazi iz 1 966/67. godine (preko 4000 krhotina) sa Kerameikajos uvek nisu objavUeni . Uz privatne natpise treba, dalje, navesti tekstove па nad­grobnim spomenicima (pojavljuju se pred kraj VП veka i obuhvataju brojne epigrame; dopune za IG da­је Peek) i zavetne natpise (delom takode metriCke).

Najstarija poznata atinska psefizma mogao bi biti tzv. »Salaminski dekret« IG е 1 , cije је datova­пје (У! vek? ili ipak tek pocetak V veka pre Нr. ?) j ednako spomo kao i njegov sadrZaj (о ukupnoj pro­blematici vezanoj za оуај tekst ир. najnovije, izmedu ostalog Luria). Atinske narodne odluke, koje se od­nose па najrazliCitija pitanja, sacuvane su u velikom broju. Zbog оЫmа ili jezika valja izdvoj iti опи о Eleusinskim misterijama (IG е 6 = D арр. I, 8 ; ир. SEG 1 0, 6), о Eritri, Kolofonu i Halkidi (lG е 1 0. 1 4/ 1 5 .39 = D арр. I, 1 1 ) ; pored toga, tu su save­znicki ugovori svih vrsta bas kao i nekoliko odluka о proksenij i te mnogo toga drugog. Tekstom su sas­vim oskudni mnogobrojni granicni kamenovi, ali su, nasuprot tome, utoliko obimnije duznicke liste gra­dova u Atinsko-delskom pomorskom savezu росеу od 454/3 . godine: ир. Merittl Wade-Geryl McGregor.

1 84

Aticki је najznacajnij i grcki dijalekat i н 01'1.1 rom па njegovu literarnu primenu. Кnjizevni iJ:V I I I I , dakako, ne saopstavaju mnogo о govornom jczik \ l Atine, koj i пат se тоМа najbolj e otkriva и Ari­stofanovim komedijama. Ukoliko se izиzmu uticaji jonsko-epskog i dorsko-lirskog pesnickog jezika, i dijaloske partije и tragediji и velikoj meri odaju atic­ki onog vremena, dok kod staroatickih pesnika (80-lon i ostali tvorci epigrama) snaZan uticaj ера zastire sve drиgo. Cistu umetnickи prozu, па koju su snaZno uticali sofisti, pre svih retor Gorgija iz Leontina, predstavlja jezik Tиkidida i Platona, te Demostena i ostalih besednika. Rozenkranc (Rosenkranz) pokи­sava da iskristalise elemente govornog jezika kod starije generacije оуљ »klasika«. Najstariji cisto atic­ki prozni spis, pseudo-Ksenofontov Atinski ustav (A8ТJvaLoov :тtОЛL tEL(1), odaje, medutim, jednostav­nij i, ponekad jos sasvim neugladen »presofisticki« jezik.

Iako је уес Rimljanima izgledao kao »norma« grckogjezika, aticki dijalekatje ustvari samo narec­је jednog jedinog grada, naime Atine, i tekjedan di­jalekat pored niza dmgih; и okviru ovog »Uvoda« �alja ga posmatrati jedino kao takav. Као sto је poznato, Atikaje уес u antici vaZila za domovinu Јо­юаса (uр. IУ 1 5 Is i Solon fr. 4 D. , koji ovu zemlju IJaziva :тtpEa�'UtatТJv . . . уа1: аУ 'IаОVLЩ;), а nedvo­!П1islепа је i povezanost dva dijalekta. Ра ipak, уес cd samog pocetka pismene predaje aticki se jasno

1 85

razlikuje od jonskog. Doduse, karakteristicne os­obenosti su bez izuzetka zajednicke za оЬа narecja (zbog cega Ris [Risch 1] veruje da se »aticki jedno­stavno moze nazvati kopnenim jonskim«), ali se time пе Ы mogla potvrditi pretpostavka о njihovom izvomom jedinstvu, koju је и antici zastupao pre svih Strabon 8, 1 , 2 . Odredene fonetske i morfoloske svojstvenosti, kao sto su О 2, 5с, 6, 8, 9, 1 3 , pridaju atickom »sasvim poseban poloZaj« (Hoffinann/Sche­rer 40) и odnosu па jonski, pri сети је опај prvi и celini arhaicniji . Оуо se objasnjava time sto је, и poredenju sa Joncima, Atina do V veka imala manje dinamicnu istoriju i slabo razvijenu trgovinu. Ranо politicko ujedinjenje i nepostojanje atickih kolonija iz starijeg doba omogucili su stvaranje prilicno је­dinstvenog jezickog podrucja, bez lokalnih razlika. Moze se, medutim, pretpostaviti da su neka mesta и izvesnom smislu bila и posebnom polozaju, pre sve­ga Orop, koj i politicki nije uvek pripadao Atini. Zahvaljujuci politickom i kulturom razvoju - Atina је od V veka »srediste« u visestrukom pogledu, а pre svega kao centar Atinsko-delskog pomorskog saveza (od 477 . pre Hr.) - aticki dijalekat upotrebljavan и V /IV veku stice najveci znacaj i uspeva da postane grcki jezicki standard. Odlucujucu ulogu и оуоте imao је nastanak i razvoj aticke proze pred kraj V veka, pod snamim uticajem pripadnika sofistickog kruga (ир. Iz), koji, razume se, уес ро svom poreklu nisu govorili pravim i Cistim atickim dijalektom. Ovu jezicku situaciju и sustini pravilno oslikava izvestaj iz pseudo-Ksenofontovog Atinskog ustava

1 86

( 2 , 8), mada Ы је trebalo precimije razlikovati па pojedinim ravnima (tako Rozenkranc pomenuti iz­vcstaj primenjuj e spec�alno па aticki recnik). Тато sc kaZe da su se Atinjani sluZili jezikom koji је bio ICI.ЖРЩ.tЕvТ} El; <Хл<Хvtооv t&v 'Еллчvооv K<XL ј3<хр­ј3арооу . . . Da se posluzimo Ri80vim (Risch 1 4) recima, »odricanje od razlicitih drevnih osobenosti atickog dijalekta« bilaje cena kojuje Atina »morala da plati da bi njen govor bio prihvacen kao zvanicni grcki jezik«. Stoga i nije cudno 8to su u isto vreme, negde tokom i nedugo ро zavr8etku Peloponeskog rata, dalekoseZne promene dale atickom narecju pot­puno novo obelezje (ир. 0 1 2, 1 6) . Ri8 je verovao da takve promene u atickom dijalektu moze precimije objasniti kao posledicu toga 8to ј е u datom trenutku ovaj »bio nacet sa najmanje dve strane« (Risch 12), od strane starog pesnickog jezika, te jednog drugog dijalekta Gonskog i/Ш nekog susednog kopnenog narecja). Jonski upliv najjasnije se ispolj io u oblasti pisma, gde se uticaj jonskog alfabeta zapaZa od oko 480. godine па privatnim natpisima, а na javnim od 450. pre Hr. Pod upravom arhonta Euklida, 403/2. godine, ovakav razvoj је donekle naknadno zakon­ski sankcionis an, tako 8to је odluceno da se stari za­koni prepi8u j onskim alfabetom, te је time ovaj uveden u zvanicnu upotebu za pisanje drzavnih do­kumenata i 8kolsku nastavu. Ovim је, gledano prema spolja, okoncano staroaticko doba. Nema potrebe ovde u pojedinostima izlagati istoriju atickog dija­lekta kao merodavnog grckog zvanicnog i knjizev­nogjezika. Као lokalni dijalekat, aticki je prestao da

1 87

postoji па prelazu iz IV u III vek pre Hr. , kadaje О У I I narecje preraslo и kojnu, opstegrcki jezik komull i · , kacije и helenisticko doba.

Оуоm zajednickomjeziku, и cijoj se osnovi па , lazio prevashodno govomi aticki dijalekat, pretho(j i . kako ga је ТитЬ (ир. ThumbIScherer 3 1 1 ) патао, »velikoaticki«, kojim se govorilo izvan Atike, и egej .. skom ostrvskom carstvu Drugog atinskog pomorskoH saveza. Тато, па izvomo jonskom diјаlеkatskощ podrucju, aticki je Ыо izlozen posebno snamom uti� саји jonskog narecja: ир. Schlageter ( 1 ) (2). Опај aticki govomi jezik iz ranij ih vremena tesko је do­kuciv sa natpisa (najdostupnij i је jos uvek и komedi­ji sa njenim jezickim osobenostima, koje doneklc

I anticipiraju kasnije kоinё -razvoje). Treba ga, naime, ostro razlikovati od tzv. »vulgamoatickog« govora nizih slojeva stanovnistva, cije se posebnosti j asno ispolj avaju па natpisima па vazama, beleskama па komadima gmcarije i kletvenim tablicama. ОУ­de је pre svega znасајпо sna.znije tltvrdivanje dija­lektu stranih elemenata. Vulgamoaticki tekstovi su и celini pre problematicni nego korisni jer nije uvek lako odvojiti опо sto је tipiCno aticko od »vulgari­zama, koji se isto tako i drugde javUaju, j ezickih gresaka (i hiperkorektnih oblika) pisara stranog �o­rekla, kao i nemamog i netacnog pisanja« (Risch 5 6) .

о 1 . У = [щ, а пе [и] , buduci da se уес па najstari­

j im natpisima dosledno pise КУ za razliku od 90: к'Uл.б v D арр. 1, 3 , 3 ; �'A.LIC'UeE D арр. 1, 5, 1 ; medu-

1 88

tim, у(л)аU9б:тtLбL 9Б РЕ L D арр. 1, 4, 1 = улаu­ICОО3tLБL ICOUPU ; 90pax� па Fransoa-vazi = К6ра; itd. ;

2. *0 > 1'1 kao u jonskom (up. IV 1 5 0 2), ali > tzv. »а purum« posle Е, L, Р (о problematici up. pre svega Szemerenyi) : 'А8Еvша passim = 'A8Т1yacТI, VE<iVL<i �, хоора passim, vec u naj starije doba ItE ­ОЮ�, 'ЕХОЕ ICЮ� = 'EsТlICLТI� itd. ;

3 . � , Q nastalo naknadnim duzenjem, za raz1iku od »pravih« diftonga EI, ОУ, belezi se sa Е, О, sve do IV veka pre Hr. : tbl v D арр. 1, 2, 2 = tБЕLV; ivш D арр. 1, 1 О, 1 6; 1, 1 1 passim = Е! vш; ТРЕ � ibid. 66 = tpet' с;; 9б РЕ L D арр. 1, 4, 1 , metricki -- = Koup1J, аН ne odgovara dijalektu (up. br. 6); �Б ЛЕ passim = �ОUЛтl; gen. j edn. -б = -ou itd. ; u pojednim slucaje­vima za � , Q se ipak j avlja EI vec od od VП veka, ОУ od oko 500. godine: cesto EIJ.l.L, па vazama ЛЕ tОУс; gen. = ЛТltоос; itd;

4 . metateza kvantiteta <i о, 1'10 > ЕОО kao u jon­skom: 'АJ.l.фLaРЕб� па vazama = 'АJ.l.ФLарТlОС;; imena па -ЛЕООС; i uopste tzv. »aticka dek1inacija« (up. br. 14);

5. kontrakcije vokala u atickom uzele su vise mаЬа nego drugde; pre svega а) *ЕОО (cak i ako је ova grupa nastala metatezom kvantiteta: up. br. 4) > б : ОРХЕ ОtБ V D арр. 1, 1 = OPXТlOTEOOy; osnove па -ЕО­imaju gen. mn. па -бv passim, npr. Еtб v = ЕТЕООУ; medutim, u posebnim slucajevima (ako је dvosloZna ili pod prinudom sistema) grupa ЕОО se cuva; Ь) *EТI > Е : imena па -ICЛЕ С;, -ICЛТIС; passim, npr. НЕ раICЛЕ �

1 89

па vazama, МЕуаКЛЕ �, 8Е! . .l.Lо80кЛЕ � па komadi­та grncarije (оотрака) D арр. 1, 7, 1 .3 ; pored toga, medutim, -КЛЕЕ � prema genitivu -КЛЕОЩ, akuzati­vu -КЛЮ, npr. ХОЕVОКЛЕЕ � D арр. 1, 5 , 3 itd. ; с) *ЕО > Q (»nepravo« ou), samo и atickom: imena sa Е>ЕО­(koje se drugde cuva) > 80 -/Е>оu- passim, npr. E>O Ku6L6E � = E>ou- D арр. 1, 7, 4а; IG е 950, 4; Е>о фаVЁ � ibid. 1 1 О; gen. jedn. -Eo-osnova па -о �/-ощ passim itd. ;

6. naknadno dиzenje prilikom uproscavanja kon­sonantskih grupa *vF, рР, лF izostaje kao и zapad­nojonskom: и staroatickom pismu, gde znakovi Е, О oznacavaju i � , Q (ир. br. 3), moze se, и najboljem slucaju, potvrditi и metrickim tekstovima, koji su, pak, ро pravilu sastavljeni и drugoj , pesnickoj tradi-cij i : npr. калщ IG е 982, 2, metriCki ..... ..... , za razliku od калоv D арр. 1, 2, 2, metricki -..... ; [tE ]v6E КОРЕ v 1 G е 706, 1 , metricki -..... ..... - = tчvБЕ KOPТlV nasuprot КО РЕ IKOUPТl passim;

7 . nazal ispred konsonanta se и »vulgarnom« pisanju cesto ne belezi, pre svega па vazama (ир. Кretschmer 1 6 1-166): 'ЛtалаtЕ = 'АtалаvtТl, 'А-6poJ,taXE = 'Av6poJ,taXll, VUфЕ/ТI = vuJ,tфТl, офLХ� = ОфLУ� itd.;

8 . ао > тт kao и susednim d�alektima beotskom i zapadnojonskom: TETTapE�, 8алаttа passim, gla­goli па -ттоо = -0000; па vazama (ир. Кretschmer 1 78d.) i mitoloska imena kao K[a]tav6p[a] = -тт­= Kaooav6pa, 'ОлutЕЩ (sa varijacijama) = '0-6UOOEU� itd.;

1 90

9. ро > рр kao и zapadnojonskom (osim и odredenim slucajevima) : 'АРРLфроvос; D арр. 1, 7, 2 = 'Аро(фроvос;, Е>аррюс; cesto, па vazama (ир. Кretschmer 1 77d.) ПЕIPЕЩ = -рр- = ПЕРОЕUС;, ФЕР­РЕфа't'tа (sa varijacijama) = ПЕРОЕф6vТ} (8to је bilo toliko neuobicajeno, da је па kletvenim tablica­та zamenjivano sa ФРЕОЕфоvТ) i slicno: uр. Mei­sterhans/Schwyzer 99);

1 0. и staroatickom pismu ;, '\јЈ se redovno belezi sa X�, Ф�, samo povremeno sa K�, П�, и vulgar­noatickom dolazi i permutovano и ох, оф: <ј>орахс; (uр. br. 1 ), ХОЕvокл.ЕЕ с; (ир. br. 5), ali КОЕvокл.Ес; ili �ХЕvокл.Е с; па vazama (ир. Kretschmer 1 79, odno­sno 1 80); EUXOaj.1EVOC; D арр. I, 4, 2, 2, ali [E]UoXa­ј.1ЕУОС; (gde?); 'ОфОЮС>ЕС; D арр. I, 5 , 6 = 'O'\jJL<XC>ТJC;; aorist урафОaL = УР<Х'\јЈш passim; medutim, Ха­ролс; па jednoj vazi (uр. Кretschmer 1 79) i passim ЕураофЕV = fypa'\jJEv;

1 1 . * h se сuуа i u starom pismu belezi sa Н, В, kao и zapadno- i centralnojonskom, povremeno i unutar reci : ћос; D арр. I, 1 = ос;; hLEpa = LEP<X, ћорос; = орос; passim; e�KaTE L D арр. 1, 5 , 5 = е ' 'НК<ХТ'[Ј (uр. istocnojonski 't�Ka'tТJL, IV 15 О 1 1 ) ; EuhOPKO IG Р 34, 6 = EUOPKOO , cak i каећ(ХЛЕР IG р 1 08, 43 ; ipak, uvodenju jonskog alfabeta prethodi duzi period kolebanja и upotrebi, koj i se moze sledi­ti unazad sve do 459/8 . god. pre Hr. : Еv 'Ал.LЕUОLV IG е 929, 3 ;

1 2 . dual je п а natpisima и zivoj upotrebi do 409. godine pre Hr. (росеу od 409. i 408. godine javljaju

1 9 1

se prve, mnogobrojne potvrde upotrebe 6uo sa pl l l " ralom), potom se postepeno povlaCi, а od poslednj l: trecine IV veka pre Нr. javlja se samo и formalnol l l tw 8ЕОО (= »Demetra i Persefona«) kao i и brojtJ 61.Ю: ир. Meisterhans/Schwyzer 1 99-203 ; и knj i­zevnosti se dual samo nesto malo dше ошzао: ир. Keck, koji poslednje potvrde nalazi kod atickih Ье­sednika 32 1 . godine;

1 3 . gen. jedn. imenica muskog roda a-deklina­cije па -ou (о starom nacinu belezenja sa -о v. br. 3) ро ugledu па o-osnove, buduci da se gen. mn. ove dve k1ase podudarao (и a-deklinacij i prema br. 5а) : �Jtоu6L6б D арр. 1, 3 , 1 , МЕЛ.Е ОLб D арр. 1, 7, 4а, �ЕLVLб ibid. 4Ь; �ОРЕб IG Р 373 , 29 = �OPEOU itd . ;

1 4. tzv. »aticka deklinacUa« па -(Е)ООС; kao и jonskom (pre svega usled metateze kvantiteta, ир. br. 4) : јmепа sa АЕОО-, -ЛЕWС; kao АЕб оtраtос; IG 12

954, 5 , АЕбхаРЕ С; vise puta; 'АРХЕ [ Л ] � б с; IG Р 95 1 , 6 1 ; gen. 'АРКЕОLЛЕW IG 12 1 080 itd. ;

1 5 . oblici korenskog aorista и dualu i pluralu glagola M6W!J.L, t L8ТJ!J.L se cuvaju: аУЕ8ПЕУ D арр. 1, 5 , 6 = aVE8EtТJV; лаРЕ60!Ј.ЕУ IG е 302, 30; 3 1 4, 2 ; лаРЕ600ау passim itd. ; usamljeni oblici sa -К- , kao лаРЕ6оока [ У ] , potvrdeni su tek od 385 . pre Hr. ;

1 6. predlog 1;uv (X�uv), kao и mikenskom (ир. Risch 7), do 4 1 0. pre Hr. preovladuje nad ouv, koji se zatim probUa; od 378. godine 1;uv је ograniceno па formulu УУОО!Ј.Т)У 1;U!Ј.�аЛЛЕо8aL passim.

1 92

1 7 . Mikenski

L Т Ь и m bIS c h e r e r 3 1 4-36 1 ; Е . V i 1 b o r g, A Теп­

tative Grammar of Mycenaean Greek, GбtеЬоrg 1 960; Ј. С h а d w i с kI L. В а u m Ь а с Ь, ТЬе Мусепаеan Greek Vocabulary, G1 4 1 , 1 963, 1 57-27 1 ; А. M o r p u r g o, My­сепаеае Graecitatis lexicon, Roma 1 963 ; М. L е ј е u п е ( 1 ), Index inverse du grec mycenien, Paris 1 964; С. Ј. Ruij g h , Etudes sur lа grammaire et lе vocabulaire du grec mycenien, Amsterdam 1 967; И о ffm апп/ S с hеrеr 25-28; L. В аи m Ь а с Ь ( 1 ), ТЬе Мусепаеan Greek Уоса­bulary 11, Gl 49, 1 97 1 , 1 5 1-190; Ј. - Р. O l iv i erlL. а о ­d artlC. S ey d e l /C . S o urv i n o u , Index generaux de lineaire В, Roma 1 973

М. V е п t r i sl Ј. С h а d w i с k ( 1 ), Evidence for Greek Dialect in the Мусепаеan Archives, ЈИS 73, 1 953, 84- 1 ОЗ ; М. V e n t r i sl Ј. C h a d w i c k (2), Documents in Мусепаеan Greek, Cambridge 1 95 6, 2 1 973 (Ј. СЬ.); Studies in Мусепаеan Inscriptions and Dialect, London 1 956dd. ; Nestor. Edited Ьу Е. L. В е п п е t t , Jr. [bi­bliografija koja izlazi jednom mesecno], MadisonIWis . 1 957dd. ; о. L а п d a и, Mykenisch-griechische Personen­патеп, GбtеЬоrg 1 958 ; М. L е ј е u п е (2), Memoires de Philologie Mycenienne. Premiere serie ( 1 955-1 957), Ра­ris 1 958 ; Deuxieme serie ( 1 958-1 963), Roma 1 97 1 ; Troi­sieme serie ( 1 964-1 968), Roma 1 972; Е. R i s с h ( 1 ), Friihgeschichte der griechischen Sprache, МИ 1 6, 1 959, 2 1 5-227; L . D е r о у, Initiation а l ' epigraphie mycenien­пе, Roma 1 962; L. R. Р а 1 m е r, ТЬе Interpretation of Мусепаеan Greek Texts, Oxford 1 963 ; L. R. Р а 1 m е rl Ј. В о а r d m а п, Оп the Кnossos Tablets, Oxford 1 963 ; S . Luri a , Die Sprache der mykenischen Inschriften, Юiо

13 Uvod u grfke dija1ekte 1 93

42, 1 964, 5-60; М. D о r i а, Avviamento аНо studio де! miceneo, Roma 1 965; А. В а r t о п е k ( 1 ), Mycenaean Koine Reconsidered, Proceedings of the Cambridge Colloquium оп Mycenaean Studies, Cambridge 1 966, 95- 103 ; Е. R i s с h (2), Les differences dialectales dans Је mycenien, ibid. 1 50-1 57; W. С. С о w g i 1 1, Ancient Greek Dialectology in the Light of Mycenaean, Ancient Indo-European Dialects, Berkeley/Los Angeles 1 966, 77-95; А. Н е u Ь е с k ( 1 ), Aus der Welt der friihgriechi­schen Lineartafeln, Gottingen 1966; А. В а r t о п е k (2), Greek Dialectology after the Decipherment of Linear В, Studia Mycenaea. Proceedings of the Mycenaean Sym­posium Вто Apri1 1 966, Вrnо 1 968, 37-5 1 , Appendix: 1 55-2 1 О; L. В а u m Ь а с h (2), Studies in Mycenaean Ins­criptions and Dialect 1 953-1 964, Roma 1 968; Ј. Rai ­son, Les vases а inscriptions peintes де I 'age mycenien et leur contexte arcMologique, Roma 1968 (ир. R. S chmi t t , Кratylos 13 , 1 968, 1 90-1 92); А. Н е u Ь е с k (2), 1 5 Jahre Mykenologie : Ein Forschungsbericht, Gymnasium 76, 1 969, 5 1 6-532; Ј. - Р. о 1 i v i е r ( 1 ), ТЬе Mycenae Та­blets IV. А Revised Transliteration, Leiden 1 969; Ј. Chadwick , Linear В Tablets from Тhebes, Minos 1 0, 1 970, 1 1 5-137 ; Р. Н. I 1 i e v s k i, 11 sincretismo dei casi in miceneo. Е sincretizzato 10 strumentale con il dativo?, SMEA 1 2, 1 970, 88-1 1 6; Ј. - Р. 0 1 i v i е r (2), Les instru­ments де travail : editions, lexiques, grammaires, Minos 1 1 , 1 970, 3-1 6; М. S. R u i Р е r е z, Le dialecte mycenien, Minos 1 1 , 1 970, 1 36-1 66; Тh. G. S Р У r о Р о u 1 о s ( 1 ), ТЬе Discovery of the Palace Archives of Boeotian ТЬе­bes, Kadmos 9, 1 970, 1 70-1 72; А. В а r t о п е k (3), Rele­vance of the Linear В Linguistic Phenomena for the Classification of Mycenaean, Minos 1 2, 1 97 1 , 329-345 ; С. С а m е r а, La quistione [sic ! ] деl digamma nel greco

1 94

miceneo, SMEA 1 3 , 1 97 1 , 1 23-1 38 ; Ј. С h а d w i с kI Ј. Т . К i l l е п/Ј. - Р. O l i v i er , ТЬе Кnossos Tablets. Fourth edition, Cambridge 1 97 1 ; А. Н е u Ь е с k (3), Sy llаЫс r in Мусепаеan Greek?, Minos 1 2, 1 97 1 , 55-79; St. Н i 1 1 е rl о. Р а п а g 1, Linear В : Fortschritte und Forschungs­stand. Ein F orschungsbericht, Saeculum 22, 1 97 1 , 1 23-1 94; W. М е r 1 i п g е п, Linear В (und А). III. Ве­ri cht, AAHG 24, 1 97 1 , 1-34; М. Х i r о у а п п i, Some SJPelling Variations in the Linear В Tablets, рЬН. Diss. University ofWisconsin 1 972; Е. L. В е п п е t t, Jr./ Ј .- Р. 0 1 i v i е r, The Pylos Tablets Transcribed. 1, Roma 1 973 ; А. S а с с о п i ( 1 ), Corpus delle iscrizioni vascolari in liJl1eare В, Roma 1 974; А. S а с с о п i (2), Corpus delle is­crizioni in lineare В di Micene, Roma 1974; Th. G. S py ­rcop o u l o s (2)1 Ј . C h a d w i c k , The Thebes Tablets 11, S,alamanca 1 975

Iz » Mikenskim dijalektom« grckog jezika kon­

v,encionalno se naziva - u skladu sa arheoloskim o:znacavanjem perioda »mikenske kulture« - jezik tekstova koji su zabelezni linearnim В pismom (о njemu ир. gore II) па vise hiljada glinenih plocica (odnosno njihovih fragmenata) u obliku palmovog Шса ili stranica knjige, te па pecatima i vazama. Takve ploCice sacuvale su se sasvim slucajno, usled velikog pozara, i to cak ne preteZno u Mikeni, nego najvecim delom upravo па drugim mestima. Grcki karakter ovih tekstova prvi su dokazali Ventris i Cedvik (Ventris/Chadwick ( 1 » . 8to se tice nala­z ista, preko 4000 glinenih plocica, vecinom frag­mentarno ocuvanih, potice iz palate u Кnosu па

1 95

Кritu; daleko preko 1 000, i to и celini »potpunij ih« tablica, nadeno је и palati и Pi1u, na jugozapadu Ре­loponeza; preko 80 nj ih otkriveno је и razlicitim zgradama и Mikeni а, pored nekoliko iz Tirinta, vise desetina plocica potice iz novij ih nalaza и ТеЫ (ир. izvestaje о nalazima i nj ihova izdanja и Chad­wick, Spyropoulos ( 1 ) i (2)) . Danas su merodavna sledeca izdanja ovih plocica: za Кnos (navodi se kao »KN«) Chadwickl Ki11enl 01ivier, za Pil (»РУ«) BennettlOlivier i za Mikenu (»му«) Olivier ( 1 ) i Sacconi (2) . U njima su и obzir uzeta i mnogobrojna »ponovna spajanja« (tzv. »joins«) fragmenata ranije jedinstvenih glinenih ploCica. Oblik tablica odgo­vara i1i раlmоуоm Шси i1i »stranicama knj ige«; tekstovi su vecinom vrl0 kratki i cesto nepo!puni, najdu.zi dostiZu оЫm od oko 20 do 25 redova. Sto se tice vremena nj ihovog nastanka, nalazi iz kopnenih naselja datuju se bez izuzetka и »mikenski III В« ре­riod, negde па prelazu iz ХIII и ХII vek; za razliku od njih, tablice iz Кnosa Ы, prema tradicionalnom shvatanju, spadale и »kasnominojski II« period, od­nosno и drugu polovinu ХУ veka, te Ы od onih prvih Ыlе oko dva veka starije . Medutim, оуај pro­Ыеm је danas potpuno kontroverzan (ир. Palmerl Boardman), otkada је Palmer posumnjao и knosku stratigrafiju i pokusao da, па osnovu ostalih, kasnije datuje i tamosnje nalaze па linearu В. Ispisane vaze, koje gotovo bez izuzetka spadaju и ХIII vek pre Hr. , pronadene su и ТеЫ, Orhomenu, Kreusi, Eleusini, Тirintu, Mikeni i па Кritu. Те tekstove оЬјауi1i su Raison i Sacconi ( 1 ) . Dok natpisi па vazama uopste

1 96

sadrze gotovo saтo imena, sadrzaj tckNtova 1 1 1 1 p, 1 1 nenim tablicaтa tematski je vrlo ogral1 i�cl 1 1 N l tЋ'О tipan: radi se о zabeleskaтa nalik па POpiNC I,а potrebe arhiva i uprave, kao sto su inventari (ortl(ta svih vrsta), knjizenja (poseda itd.) i slicno; sve и svc­ти, informacije koje пат tablice рмаји su kako sadrzinski tako i jezicki vrlo jednostrane. Izgleda da и to vreme pismo nije korisceno и literame svrhe и pravom smislu.

Uobicajeni nacin navodenja mikenskih teksto­уа belezi jedan za drugim najpre nalaziste (ир. gore; majuskulom), zatim klasu kojoj tablica pripada (ug­lavnom па osnovu oznaka za reci koje оуа sadrzi; oz­пасауа se kombinacijom majuskula-minuskula [»Аа« itd.] ) i, najzad, serijski broj : па pr. РУ Та 64 1 pred­stavlja опи сиуепи, tzv. »Plocicu od tri stope«, koja је 1 953 . obezbedila prvi naknadni dokaz za isprav­nost Ventrisovog desifrovanja lineamog В pisma (ир. gore 11).

Is Mikenski se уес i hronoloski (ир. Iz) nalazi па

јеdnој drugoj ravni и odnosu па ostale dijalekte и се­lini : Ventrisovo desifrovanje lineara В i sledstveno otkrivanje mikenskog dijalekta pomerili su pocetak pismene potvrdenosti grckog jezika za oko pola mi­lenijuma unazad. Уес i to је dovoljan razlog sto se mikenski пе moze neposredno porediti sa drugim di­jalektima: vremenski razmak izmedu iscezavanja mikenskih izvora i ројауе najstarijih natpisa pisanih alfabetom duzi је nego опај protekao otada do pro-

1 97

dora prvih uticaja kojne па lokalne dijalekte. Glavna karakteristika ovog narecja, njegova izrazita starina, и skladu је sa vremenom predaje . Оnа se najjasnije oCituje и ocuvanju pojava dokиcivih inace jedino istorij sko-uporednom metodom [ир. О 4, 6, 7 i Risch ( 1 )] .

Odnos mikenskog prema kasnij im dijalektima iz razlicitih razloga ni do danas ј08 nije jednoznacno razja8njen: treba ga, istina, izvesno odvoj iti od dor­skih i severozapadnogrckih narecja (ир. О 8) i prido­dati ga ostalim, »pred-dorskim« dijalektima, kao 8to se moglo а limine ocekivati iz istorijskih razloga. Tradicionalno utvrdeni dijalektol08ki kriterijumi za klasifikaciju cesto nе dozvoljavaju nedvosmislene konstatacije, zato 8to је, najpre, korpus ogranicenog оЫmа, а mnogi presudni oblici nisu zabelezeni i zato 8to, s druge strane, (suvi8e neprecizna) ortogra­fija donekle zamagljuje pojedine pojave. Kada se uz to uzme u obzir i vremenska distanca (ир. gore) i promene do koj ih је и meduvremenu moglo doci и ostalim dijalektima, onda se jedino moze reci da је mikenski najblizi arkadskom i kiparskom, odnosno njihovim predstupnjevima ili nj ihovom zajednic­kom predstupnju. Podudaranja sa ovim dijalektima

. veCinom ukUucuju i jonski i aticki (ир. О 3 , 8), od­nosno eolski (ир. О 2, 1 8) i samo su и malom broju slucajeva, kao 8to su О 13, 1 9, »iskljucive izoglose«. U svakom slucaju, mikenski nije neposredni pret­hodnik nijednog od dijalekata 1 veka, buduci da su razlicite osobenosti svojstvene samo nјеmи (ир. 0 2 [imenice srednjeg roda tipa *арџ.о] , 8 [*thi > /si/] ) .

1 98

Mnogo se raspravljal0 о jezickom karakteru mikenskog dijalekta, buduci da je upadUivo kako su razlike medu narecj ima pojedinih nalazista izuzetno mаlе (to је takode dalo povoda i za pokusaj »ujed­nacavanja« datovanja: ир. Iz). Sve и svemu, jezik je и Knosu isti kao и Pi1u i Mikeni, а ono sto se razliku­је (ир. О 2 [ре-то : ре-та] , 1 о, 1 7), moze se pripisa­ti idiolektu odredenog pisara. Takvi »dubleti« [о tome ир. pre svih Bartonek ( 1 ), Risch (2)] ne mogu se, naime, tacno »razvrstati« па kritske, pi1ske itd. varijante. Zbog toga svakako valja pretpostaviti da је па celokupnom podrucju vladala jedinstvena »j ezicka norma« [Risch (2), 1 56 : »mycenien nor­mаl«] . То znaci da mikenski nije nekakav »mesoviti dijalekat«, vec zajednicki jezik administracije, »ko­ji se zasnivao па jednom odredenom dijalektu i и svim centrima mikenske kulture Ыо pri1icno је­dinstveno upotrebljavan« (Hoffinann/Scherer 27). Imајисј to и vidu, lako је razumeti zasto је dijalekat nestao sa gasenjem mikenske kulture i nije ostavio neposrednog naslednika. Poznavanje pisma upotre­bljavanog jedino и administrativne svrhe izgubil0 se onda kada је propala suverenost pojedinih »mј­kenskih« centara, а sa nj ima i nj ihove drzavne uprave.

о 1 . *а se cuva: da-тоЉd Ј!Щ = 6fi' J!ot;, та­

-tеlЈ!d tЕ р = Ј!*ТЈР, do-е-гаЉОЕлd = 60VЛТЈ (ир. br. 4) passim;

1 99

2. *71'} , 1Ј > О (retko а) i *!" > op/po (delom .i l )� uvek Ir/ prema Hojbeku [Heubeck (3)] i dr.) kao \1 arkadskom, kiparskom i eolskim narecj ima: de-ko< -tоЉЕКОtoС; РУ Сп 600, 2 = 6Екатос; »DecimU1l«, pe-mо/аЛЕР!!О (РУ, pored togape-mаlаЛЕр!!а K N , РУ) = алер!!а passim, а-mољ.р!!о КN Sg 1 8 1 1 , 5 = ар!!а, а-mо-tаљ.р!!ота = ар!!ата, e-ne-wo-/�vf.­Fo- = ЕУУЕа passim; to-ре-zаIТОРЛЕ�а = траЛЕ�П, qe-tо-rо-lfC!про- (ир. br. 7) = тпра- passim itd. ;

3 . LEPOC; kao и arkadskom, kiparskom, jonskOln, atickom: ije-rо/LјЕро- = LEp6C;, i-je-re-u, i-е-rе-ulLје­рЕЩ (ир. br. 5) = LEPEUC;, i-је-rе-јаlLјЕрELа = LЕРЕШ passim;

4. kontrakcija vokala kao posledica hijata оо!; uvek) se пе javlja: do-е-rо/БОЕАОС;, do-е-rа/БОЕАБ. (ир. br. 1 ) = 60VAOC;, БОUАТ), e-е-siIЕЕvаL = Etat, ko-tо-nо-о-kо/ктOLVООХОС; (ир. br. 1 7) = *КТOL­VOVXOC;, a-pi-me-de-of А!!фL!!Е6ЕОС; = -!!�6оuС; pas­sim; pre svega infinitiv tematskih glagola па *-ЕЕУ: e-kе-еIЕХЕЕv РУ ЕЬ 297, 1 .2, Ер 704, 5 .6 = ЕХНУ, a-nа-ke-еtavаУЕЕV РУ Aq 2 1 8, 1 = avaYELv itd. ;

5 . prelazni glas ј , у izmedu L, u i vokala kao u kiparskom i pamfilskom, аН пе bez izuzetka: i-je-ro, i-je-re-u (pored i-e-re-u РУ Еп 74, 1 6; 659, 4), i-je-re-ja (ир. br. 3), po-ti-ni-јаIЛОТVLја = л6тvш passim, a-re-ku-tu-ru-wof ААЕlCтрuwбv РУ An 654, 8; Es 650, 2 = 'AAEICTPUWV itd. ;

6. *у se cuva и svim pozicijama (ир. najskorije Camera) : wa-tulFаатu = &aTu, wa-nа-kаlFаvа� = &ya�, we-tоIFпос; = ЕТОС;, e-ra-wo, e-rаз-wо!ЕА<XL-

200

'''ОУ = Ёл.а.LOV, di-wе/дLFЕL (ир. br. 1 0) = dat. јеиl 1 . �LL, de-ki-si-wО/дЕ�LFоr:; = bE�L6r:;, kO-WО/ICОрFоr:;, ko-wа/lCорFd = 1C6por:;, 1C6рТ] passim, ke-se-nu­-wо�ЕvFor:; = �EYOC; ру Сп 286, 1 itd. ;

7. labiovelari * Јс-! , l!! , l!! h, za razliku od kasnijeg grckog (gde su delom presli и labUale, а delom и dentale i velare), и mikenskom se jos uvek сиуаји kao takvi i beleze vlastitim znakovnim nizom qa, qe, qi, qo : -qe/-Jc-!E = -tЕ »i«, qe-to-ro-/Jc-!Etpo- (ир. br. 2), e-qе-tа/ЕЈс-!Еtdr:; = dor. E1tEtdr:;, а-tо-ро-qољ.рtо­лоЈс-!ос; = aptoK61tor:;, qo-u-ko-ro/ l!!о'Uкол.оr:; = �о'Uк6л.or:; itd. ;

8. tL > OL kao и arkadskom, kiparskom,jonskom, atickom i lezbljanskom: liспј nastavci з . lica jedn. i з . liса mп. , kao pa-si/фd ОL ру Ер 704, 5 = фТ]ОL, e-ko-si/*EXOVOL (ир. br. 20) = EXO'UOL passim; а-ри­-dо-siЈа1t'UЬоОLr:; = a1t6booLr:;, pe-ru-si-nu-wo/ ЛЕ­p'UoLvFor:; (ир. br. 5) = 1tEP'UOLV6r:; passim itd. U јmепјmа naroda, kao i drugde ponekad, *thi > OL : ko-ri-si-јо/КорLVОLor:; = KOPLV8LOr:; (za razliku od ko-ri-to/ K6pLV8or:;), za-ku-si-јо/Zа.к'UvоLOr:; = Za.­Kuv8LOr:; itd. ;

9. gen. jedn. o-osnova па -о-јо/-оLO kao (и ери ј) delimicno и tesalskom: te-o-jo/ 8юLO = 8ЕО" pas­sim, do-е-rо-јОЉОЕл.оLO = ьоuл.О'U KN С 9 1 2 v 1 , ku-ru-so-jo/XP'UOOLO = XPuoo'U ру Ае зоз , 2;

1 0. dat. jedn. I I I deklinacije па -е/-н: di-wе/ДL­FH = дLL, ро-mе-nе/1tОLI.I.ЕVН = 1tOLI.I.EVL, po-sе-dа­-о-nе/ПоонЬа.оvн = ПООНЬWVL, ka-ru-kе/lCd р'U­ICн = KtlP'UKL, wa-nа-kа-tеlFа.vа.КtН = a.Va.KtL itd.

20 1

passim. Pored toga, и Pi1u i Mikeni samo и pojedi­пјт slucajevima, pre svega kod sigmatskih osnova, па -i/- L : e-u-mе-dе-i/ЕuЈА.Е ЬЕ·С = EUJA.�bEL РУ Fr 1 1 84, 2 ; we-tе-i-wе-tе-ilFпЕ"С FEtE"C = *EtEL EtE L РУ Es 644, 1 - 1 3 ; аН takode i po-sе-dа-о-ni/ПООELЬа.о­VL = ПООELЬWVL РУ Un 7 1 8, 1 ;

1 1 . instr. тп. и 1 i III deklinacUi па -рil-фL (za sintaksu ир. Ilievski 1 04-1 1 6): a-ni-ја-рilб.VL6. ФL раssiт, ро-рilЛО(Ь)фL РУ Та 642, 3 itd. ;

12. broj *ЕЈА.- » 1 « = ЕУ- и е-те po-dеlEЈА.ЕL ло­Ьн = Еу\. лоЫ РУ Та 64 1 , 1 ; e-mе-dеlEЈА.EL-ЬЕ = Еу\. ЬЕ РУ ЕЬ 495, 1 ; Ер 6 1 3 , 2 ;

13 . glagolski nastavak и 3 . licu jedn. i тп. те­dija -tоl-tОL, odnosno -tоl-vtОL, kao и arkadskom i kiparskom: e-u-kе-tо-qеIЕUХЕtоL-f(!Е = ЕUХПa.L РУ ЕЬ 297, 1 ; Ер 704, 5; e-sо-tоIЕО(О)оvtОL (?) = fOOOVta.L KN Ат 600.а, 60 1 .а;

14. particip и zenskom rodu па -a-sal-a.ooa. kao и arkadskom i delimicno dorskim narecjima: а-ре­-а-sаљ.люооа. = алоu оо. КN Ар 6 1 8, 1 ;

1 5 . patronimski pridev па -LO- kao и eolskim narecj ima: e-te-wo-ke-re-we-i-jol 'Е't'ЕFок:л.ЕFЕ­·Сос; РУ Ап 654, 8d. ; Aq 64, 1 5 = 'Е't'ЕОК:л.�LOС;, ku-гu-те-ni-јоlкл.UЈА.ЕVLOС; (?) KN Da 1 1 73 , 2 itd . ;

1 6 . *ПООELЬ6. бv = ПООELЬWV kao u jonskom, atickom: po-sе-dа-оIПООЕLЬ6. БV, gen. po-se-da-o­-nоIПООELЬ6.0VОС;, dat. po-se-da-o-nel-o-ni (ир. br. 1 0) passim;

202

1 7 . *lCtoLvd »parcela ili sl.« kao и govoru Ro­(Ја: ko-to-na (ру), ko-to-i-na (KN) i srodne reCi pas­sina;

1 8 . predlozi : а-рuљ.лu kao и arkadskom, ki­parskom i eolskim narecjima; ku-sul suv kao и atic­kom i ЛЕба (pored toga i !1Eta) kao и eolskim dij alektima: pe-tj q. wa-tul ЛЕба Faotu = !1п<l aotu КN y 1 1 4.Ь;

1 9. рrеdl0gро-silлооt KN passim odgovara ar­kadsko-kiparskom ЛЩ;;

20. и pogledu nekih vamih osobina mikenski se ne moze tacno svrstati zbog svog nepreciznog naCina pisanja: tako, npr., mora ostati otvoreno (Ьа8 kao i и kiparskom: uр. IV 1 3 О 22) kako se и mi­kenskom realizova1a prvobitna grupa *ns: e-ko-si (uр. br. 8) = ЕХОУOL, Exo ot ili EXOOt, ak. mn. si-a2-ro ру Сп 608, 1 = оюл.оv�, оюл.о � ili оюл.щ? То 8to mnogi prednost daju varijanti -yo-I-y� posledica је notome arhaicnosti mikenskog dijalekta (uр. Is).

203

v GRUPISANJE DIJALEКATA

1 . Glavne skupine

Е. R i s с Ь, Il problema dell ' unita linguistica greca, Le »Protolingue«. Atti deI IV Convegno intemazionale di Iinguisti, Milano 1 965, 9 1- 109; Ј. В. Н а i п s w о r t h, Greek Views of Greek Dialectology, TPS 1 967, 62-76; B ar tonek

Bavljenje grckim dijalektima seze jos u anticko doba. Као sto је vec ranije receno (odeljak Ш 1 ), modemo istrazivanje па ovom podrucju otpocelo је upravo polemikom sa tim antickim ucenj ima, ро ko­jima treba razlikovati cetiri dijalekta (docnij i autori povremeno kao peti dodaju kojnu!) . Nas glavni iz­vor za to shvatanje је јеdnо mesto kod Strabona (8, 1 , 2 ; ир. i 1 4, 5, 26), koje је Hejnsvort (Hainsworth 67) opisao kao »najsistematicnij i dijalektoloski ode� ljak koji potice iz antike«. Тamо se razlikuju Ъx�, 'AteL�, �<.t)pL�, АtоЛL�, sto је svakako uslovljeno igrom slucaja kojom su ovi dijalekti usli u knjizevnu

204

upotrebu. Medutim, u isto vreme se jonski i (starij i) aticki (pre poj ave kojne) ponovo izjednacavaju (ро-8tO su se Jonj ani u Ма1и Aziju doselili iz Atike), а u skladu sa tim, iz sistemskih razloga, i dorski i eolski, koj i Ы se kod razlicitih plemena Ыli vise ili manje izmesali (Strabon ovde ima u vidu ono 8tO nikako ne sme biti zaboravljeno, etnograf�u Grcke). Da su рој­movi jonski, dorski itd. apstrakcij e i da ove glavne dijalekatske grupe ukljucuju mnogo veci broj роје­dinacnih narecj a anticke stvamosti, mora se zaklju­Citi iz dugog niza svedocanstava. Neka ovde kao primer bude pomenuto samo ono Herodotovo о ceti­ri podgrupe j onskog dijalekta (ир. IV 1 5 Is). Stalno rastuca masa epigrafskih izvora omogucava nam da­nas da sve jasnije raspoznajemo veci broj dijalekata, odnosno poddijalekata, i modernoj grckoj dija­lektologij i time postavUa zadatak da razvrsta ovo mn08tvo lokalnih narecja u skladu sa njihovim uza­jamnim vezama i tacno rasvetli nj ihov odnos prema »osvestanoj« podeli najonski, dorski i eolski. 1 Hejn­svort је, naime, krajnje ostro zahtevao da onaj ko sa­gledava temeljne zablude i slabosti anticke grcke dijalektologij e, mora takode uvideti da ovi tradicio­nalni pojmovi »nemaju vrednost temeljnih pretpo­stavki, osim ak:o se mogu restituisati па lingvistickoj osnovi« (Hainsworth 76, ир. Risch 95d.).

Da ЫЬ, kao sto se ovim traZi1o, iz osnova omogu­cio »novi pocetak«, ја sam u svom »Uvodu« krenuo od opisa pojedinacnih narecja, dakle od potvrdene dijalekatske raznovrsnosti, а ne od nekog odredenog sistema podele u koj i su pojedini dijalekti morali

205

unapred biti иklopljeni. Medutim, i ovde su prilikom prakticnog izvodenja postavljene granice, buduci da se svako i najmanje raspoznatlj ivo lokalno narecje nije moglo posebno razmatrati, а da se time u potpu­nosti ne »razrusi« иkиpno izlaganje. Pokиsao sam da u tome nadem neki srednji put i zato sam, pred ТumЬ­-КikеrsоvоmlТumb-Sеrеrоvоm klasi:fikacijom па devet glavnih sa иkиpno 26 pododeUaka, odnosno Behtelovom па 29 zasebnih poglavUa, prednost dao podeli па »samo« 1 7 ravnopravnih celina. Уес pri ta­kvoj podeli neki ocito medusobno povezani dijalekti morali su biti objedinjeni, kao u slucaju jonskog ili severozapadnogrckog, onih narecja izmedu Epira, Lokride i Fokide, koja se nizom osobenosti jasno izdvajaju od svih drugih dijalekata (ир. lУ 1 Is), ра i od dorskih - сјте se neadekvatnim pokazuje ranije shvatanje koje dijalekte grckog severozapada ubraja u dorske.

Е. B o i s ac q , Les dialectes doriens. Phonetique et morphologie, These de Bruxel1es, Paris/Liege 1 891 ; ThumblKi eckers 69-77, 3 1 5-32 1 ; М. L. C h e l i , Са­rattere dei dialetti dorici, ASNP 29, 1 960, 1 5-44; B arto ­n e k 87-95 .

Oko toga sta predstavlja jezgro dorskog dijale­katskog podrucja, »dorski u uzem smislu«, ne moze biti sumnje: to su narecja celokиpnog juZnog i istoc­nog Peloponeza, susednih oblasti u Saronskom za­livu i odatle kolonizovanih ostrva u јuZnот Egeju, od Mela do Roda (zajedno sa njihovim kolonijama) i Кrita. Na svim tim mestima Dorci su prevladali nad

206

starij im, ali уе6 grckim lokalnim stanovnistvom. Ро ugledu па Bartonjeka, mnostvo tamosnjih dijalekata ovde је okupljeno u pet grupa: saronsku, zapadnoar­golidsku, ostrvsko-dorsku, kritsku i lakonsko-me­sensku (ир. IV 2-6). Sva оуа narecja zajedno imaju prvenstveno slede6e karakteristike, mada se па njih ne ogranicavaju: 1 . *а ostaje nepromenjeno kao <Х , koje se inace najduze odrzal0 u borbi protiv nadiru6e kojne; 2 . F se сиуа passim, delom i do 11 veka pre Hr. ; 3 . Ер > ар (ир. IV 2 0 1 , IV 6 0 1 ); 4. tL se сиуа nepromenjeno passim - narocito br. 1 , 2 i 4 daju dorskom vrl0 arhaicno obelezje; 5. nom. mn. clana tO L = OL passim (ир. , medutim, IV 5 0 1 4) ; 6 . licni nastavak l . lica mn. - �.Щ; (ир. IV 2 0 1 1 , IV 4 0 1 0 i passim) : najupadljivUe obelezje dorskog dijalekta uopste; 7. tzv. »dorski futur« па -О'ю- passim; 8 . -�­u futuru i aoristu glagola па -�ы passim; 9. apokopa zavrsnog vokala kod predloga ау6., :тюр6., Kat6., ЛОtL . Arens (ир. 11 1) је izvrsio unutrasnju podelu dorskog dijalekatskog podrucja па Doris severior i Doris тitior - »strogo-dorski« bili Ы lakonski (za­jedno sa narecj ima odatle proisteklih kolonija), те­senski, kritiski i kirenski, а » umereno-dorski« svi ostali dijalekti - prema gt:nitivskim oblicima 'LЛЛW, odnosno '(ЛЛО'U, opstije uzev, prema ё/О kao proiz­vodima naknadnog duzenja i kontrakcije vokala. Docnija dijalektologija pridavala је Arensovoj ро­deli manji znacaj (ир. Thumb/Кieckers 3 1 5-32 1 ), а tek ји је nedavno Bartonjek (Bartonek 96-1 23), znatno је modifikuju6i, rehabilitovao. Slicno kao i

207

narecja obuhvacena nazivom severozapadnogrcki, dorskim dij alektima priblizava se i elidski sa izve­snim posebnim razvojima (*ё > [re] = А: ир. ЈУ 8 О 2) kao i samo u obrisima raspoznatlj ivi ahaj ski. Ви­duci da imaju vise zajednickih osobina nego pojedi­nacnih razlika, svi ovi dijalekti tesnje su povezani u jednu veliku grupu, koja se, saglasno svom preisto­rij skom polozaju, oznacava kao zapadnogrcka.

w. Р о r z i g, Sprachgeographische Untersuchungen zu den altgriechischen Dialekten, IF 6 1 , 1 954, 1 47-1 69 (и sklopu toga 1 49- 1 5 5 : 1 . Тhessalisch und Кleinasia­tisch-.Aolisch); Т h u m b/S с h е r е r 1-5 ; G. R е s t е I 1 i, La posizione dell ' eolico dell ' Asia Minore (lesbico) е del tessalico rispetto all 'antico еоНсо, Аеvum 37, 1 963, 383-389; Р. W а t h е 1 е t, Les traits eoliens dans la langue de l ' ерорее grecque, Roma 1 970.

Drevni autori nisu se mogli sloziti oko toga sta sve spada u eolski dijalekat; u svakom slucaju, nji­Ьоуа svedocanstva se znatno razlikuju u pogledu оЫта ројта »eolski« . Jedino sto nije sporno jeste da eolskom pripada dijalekat ostrva Lezba, а to za anticke gramaticare primarno znaci: j ezik lezbljan­ske lirike. Medutim, cijenica je da lezbljanski poka­zuje niz karakteristicnih podudarnosti sa beotskim i tesalskim narecjem, tacinje sa osnovicom ta dva ш­jalekta, па kojoj se, pre svega u beotskom, аН i u пе­kim oblastima Tesalije, oCituje snaZan zapadnogrcki uticaj (ир. ЈУ 9 Is, ЈУ 1 0 Is). Prema opstem shvata­пји, оуа trijada moze se objediniti u eolsku dijale-

208

katsku grupu (slika se donekle usloZnjava kada im se dodaju i eolizmi epskogjezika [ир. pre svega Wa­thelet]) . Njihove zajednicke odlike su: 1 . о umesto а pre svega па mestu nekada1lnjih ie. »slogotvomih« nazala/likvida, ali i и drugim slucajevima (а > о ispred nazala) : passim; 2. labiovelari ispred *е> la­bijali passim (ир. IV 9 О 7, IY 1 0 О 8, IY 1 1 0 6); 3 . »eolski« dat. mn. п а -ЕаШ и III deklinaciji passim; 4. particip perfekta aktiva па -ovt- passim (ир. IY 9 О 1 7, IY 1 0 0 1 9, IV 1 1 О 1 4); 5 . patronimski pridev па -LO- umesto genitiva ocevog imena passim. Pojave и lezbljanskom dijalektu delom imaju ekvivalent i sa­то и beotskom ili samo и tesalskom (razvoj grupe nazal/likvida + *slj > geminate и lezbljanskom i te­salskom za razliku od »zapadnogrckog« naknadnog duzenja и beotskom; gradivni pridevi и lezbljanskom i tesalskom па -LO� umesto па -EO�) ili, cak, ni и jed­nom od ovih dijalekata. U ove slucajeve, kada se lez­bljanski razlikиje kako od beotskog tako i od tesalskog (ир. pre svega Porzig 149-1 55), spada pre svega lez­bljansko at spram beotskog i tesalskog tt : da 1i se ov­de radi о zapadnogrckom uticaju па beotski i tesalski i, prema tome, »pra-eolskom« at ili је pre и pitanju jonski uticaj па lezbljanski, 1Ito »pra-eolskim« cini tt? Kada se ima и vidu znacaj upravo ovog 1Iiboleta4

4 Hebrejski »klas«; znak raspoznavanja Galadita (»Ijudi od Galada«), роmоси kojeg su, zbog drugaCijeg izgovora (s umesto s), prepoznavali lefremite (»Ijude iz рlеmепа Jefremo­va«) i иЫјаli ih (Knjiga sudija 12 , 5d.); zatim i opstije znасепје »znak raspoznavanja, signal, lozinka« i sl .

1 4 Uvod u grfke dijalckte 209

OL/tL za klasifikaciju grckih dtialekata и celini, onda prosudivanje о ovim unutareolskim razi1azenjima dobija opstij i znacaj : centralno pitanje za podelu di­jalekata, od kojeg sve dalje zavisi, strogo formulisa­по glasi10 Ы: da 1i lezbljanski i1i pak tesalski (i beotski) odslikava »cistij i«, Rravi eolski?

I Thumb/S cherer 1 94-1 97; Е. R i s с Ь, Das At1i­

sche im Rahmen der griechischen Dia1ekte, МИ 2 1 , 1 9М, 1-1 4; И о ffm апп/S сhеrеr 37-40; А. B artonek , At­tic-Ionic Dia1ects Reclassified, SFFВU Е 15 , 1970, 149-1 57.

Уес su stari uvidali veze lzmedu jonskog i atic­kog dijalekta, koj i su ustvari bili j edno, naime jedan jedinstvenijonsko-aticki (ир. pre svega Strabon 8, 1 , 2). Oni su to povezivali sa tzv. »jonskom seobom« sa grckog kopna па ostrva i maloazijskи оЬаlи. Da i pored svih razlika и pojedinostima (koje и izvesnom smislu atickom pribavljaju posebno mesto), izmedu jonskog i atickog (Ris [Risch 1 ] se poigravao ро.­mоm »kopneni jonski«) postoj i bliska srodnost ро­kazиju narocito neke пјЉоуе zajednicke osobine : ] . *а > ТЈ sa izиzetkom tzv. »0: purum« и atickom (ир. IV 1 5 О 2, IV 1 6 О 2): nesumnjivo najupadlj ivije obelezje ; 2 . metateza kvantiteta ТЈа > Е а, О: о/ТЈО > ЕОО i sledstveno tome ројауа tzv. »aticke deklinacJ­је« (ир. IV 1 5 0 4, 12 ; IV 1 6 0 4, 14) ; 3 . rani gubitak *!! (ир. IV 1 5 0 5); 4. zavrsetak 3 . liса mп. aorista -оау kod nesigmatskih aorista (ир. IV 1 6 О 1 5); 5 . prosireni oblici и mnozini liспЉ zamenica �!lЕЩ, V!lШ<; itd. umesto *<'i!lE, *,}!lE; 6. nepostojanje ap<r

2 1 0

kope zavrsnog vokala kod predloga (uр. IV 1 5 О 1 7). Tradicionalnu deobu ove grupe, koja etnicki tennin »jonski« suprotstavlja geografskom »aticki«, Bar­tonjekje nedavno podvrgao kritici : оп narecju ЕuЬе­је priznaje poseban prelazni polozaj izmedu atickog i (ostatka) jonskog i tako до izvesne mere odustaje од izolovane pozicije atickog unutar cele grupe.

w. р о r z i g, Sprachgeographische Uotersuchungeo zu део altgriechischeo Dialekteo, IF 6 1 , 1 954, 1 47-169 (и sk10pu toga 1 56-1 64: 2. Arkadisch-Kyprisch und 10-oisch-Attisch); А. S t е i о е r, Studi sull'arcadico-ciprio, RIL 88, 1 955 , 325-359; Т h и m bIS с h е r е r 1 1 0д.; А. М о r р и r g о D а v i е s, Тhe Treatmeot of *!" and *Ј io Mycenaean and Arcado-Cyprian, Atti е Memorie del 1 о

Congresso Internazionale di Micenologia. 11. Roma 1 968, 79 1-8 1 4; А. М o r e s с h i п i Q u а t t о r d i о, Coosidera­ziooi sиll'arcadico-cipriota, SSL 1 0, 1 970, 1 3 8-1 64.

U antickoj podeli dijalekata nije bila adekvatno razmatrana arkadsko-kiparska grupa, buduci da su ta dva dijalekta, arkadski и centralnom Peloponezu i kiparski па udaljenom ostrvu Кipru, drevnim gra­maticarima ocito bila manje-vise nepoznata, posto nisu imala literamu primenu. Bliska srodnost ova dva narecja nalazi potporu и drevnom predanju о doseljavanju kiparskih Grka sa Peloponeza. I pored svih razlika иzrokovanih potpuno drugaCij im okrи­zenjima и istorij sko доЬа, povezanost arkadskog i kiparskog ogleda se preteZno и sledeCim osobenim zajednickim odlikama: 1 . *!" > ор (uр., medutim, Morpurgo Davies); 2. Е > L ispred nazala passim; 3 .

2 1 1

-о > -'U passim, npr. u predlogu ал'U i glagolskom nastavkи -t'U (ир. IV 1 2 О 4, IV 1 3 0 6); 4. asibilaci­ја labiovelara ispred palatalnih vokala (ир. IV 1 2 О 7, IV 1 3 О 8); 5 . јтепјсе па -EU<; > -1]<;/-Е <; (ир. IV 1 2 О 1 4, IV 1 3 О 1 5); 6. pokazna zamenica OY'U; 7 . liспј nastavak 3 . lica jedn. medija -tOL (ир. IV 12 О 1 6, IV 1 3 0 1 7); 8. predlozi ауа > ОУ, ло<; = лр6<; passim; 9 . veznik ка<; = KCJ.L . Оуој (izvomo ре­loponeskoj) grupi upadljivo је blizak i mikenski di­jalekat, сјје prikljucivanje ostalim narecj ima (ир. u pojedinostima u poglavlju V 2) stvara poteskoce preteZno уес iz hronoloskih razloga. Medutim, nije izvesno u kolikoj se meri јо!; u II yekи pre Hr. Ыо razvio samostalni arkadsko-kiparski. Prema пајпо­ујјјт istraZivanj ima, pre svih Porciha, оуа grupa i jonsko-aticka u to vreme su јо!; uvek cinile j edin­stveno ()}istocnogrcko«) dijalekatsko podrucje.

Samo па osnovu poredenja u istorijsko doba аи­tenticno posvedocenih lokalnih narecja valja, dakle, - а о tome danas postoj i gotovo j ednodusna sagla­snost - razlikovati иkирпо cetiri glavne grupe:

1 . dorski ; zaj edno sa bliskim dijalektima se­verozapadnogrckim, elidskim i ahajskim: zapadno­grcki ;

2. eolski (sa lezbljanskim, tesalskim, beotskim); 3 . jonsko-aticki; 4. arkadsko-kiparski. Pritom u obzir nisu иzeti prostorno sasvim iz­

dvojeni pamfilski (ир. gore IV 1 4), koji ispoljava upadlj ivo siroko rasporostranjene veze sa ostalim di-

2 1 2

jalektima, baS kao ni mikenski (ир. gore ЈУ 1 7), koj i ј е zbog svoje bitno уесе starine v r e m e n s k i izolo­van, te zbog toga и izvesnom smislu »neuporediv«.

Iz ovoga se jasno vidi da su bliskije povezani di­jalekti prostomo cesto vrlo udaljeni (kada Ы susedni dijalekti uvek bili i medusobno najsrodniji , onda Ы skoro svaka diskusija postala izlisna) i da se уаlја ra­spitivati za razloge »rascepkanosti« srodnih i prvo­bitno manje ili vise jedinstvenih dija1ekata (ekstremni slucaj : arkadski/kiparski) . Pritom anticka, delom lе­gendama predanja о istorij i plemena (о seobama, osnivanju kolonija itd.), odnosno njihovo istorij sko jezgro, ponekad daju prve smemice za moguce od­govore.

2 . Opsta slika: obrazovanje dijalekata

Н. С о 1 1 i t z, Die Verwandschaftsverhiiltnisse der Griechischen Dialekte, Gottingen 1 885 ; с. D. В и с k ( 1 ), Тhe Intепеlаtiоns of the Greek Dialects, СРЬ 2, 1 907, 24 1-276; Р. К r е t s с h m е r, Zur Geschichte der griechi­schen Dialekte, 01 1 , 1 909, 9-59 (и sklopu toga 9-34: 1 . Ionier und Acblier); Т h и m blК i е с k е r s 47-68; S c hwyzer 1 75-100 (»Die griechischen Dialekte«); А. т о v а r ( 1 ), Ensayo sobre la estratigrafia de los dialectos griegos . 1. Primitiva extensi6n geografica del jonio, Еmе­rita 1 2, 1 944, 245-335 ; Е. R i s с h ( 1 ), Altgriechische Dialektgeographie ?, МИ 6, 1 949, 1 9-28; F. R. Adra­dos , La dialectologia griega соmо fuente para e l estudio de las migraciones indoeuropeas еn Grecia, Salamanca 1 952; w. Р о r z i g, Sprachgeographische Untersuchun-

2 1 3

gen zu den altgriechischen Dialekten, IF 6 1 , 1 954, 147-1 69; С. D. В u с k (2), Тhe Greek Dialects, Chicago 1 955 ; Е. R i s с h (2), Die Gliederung der griechischen Dialekte in neuer Sicht, МН 12 , 1 955 , 6 1-76; Ј. C h a d ­wi ck ( 1 ), Тhe Greek Dialects and Greek Prehistory, GR 3, 1 956, 38-50; А. Т о v а r (2), Nochmals Ionier und Achaeer im Lichte der Linear-B-Tafeln, MNHMH� XAPIN. Gedenkschrift Paul Кretschmer. 11, Wien 1 957, 1 8 8-1 93 ; Ј. С h а d w i с k (2), Тhe Prehistory of the Greek Language, Cambridge 1 963 (Тhe Cambridge An­cient Нistory. Revised edition, 11 : XXXIX); R. С о l е ­man, Тhe Dialect Geography of Ancient Greece, TPS 1 963, 58-1 26; L. R. Р а 1 m е r, ТЬе Language ofHomer, А Companion to Homer, London 1 963, 75-1 78 (u sklopu toga 84-94: 11. ТЬе Greek Dialects); Е. R i s с h (3), 1 1 problema dell'uniti linguistica greca, Le »Protolingue«. Atti del IV Convegno intemazionale di linguisti, Milano 1 965, 9 1- 109; R. С а 1 а Ь r е s е, Gli studi di dialettologia greca, AeR N. S. 1 1 , 1 966, 49-59; w. С. С o w g i 1 l, An­cient Greek Dialectology in the Light ofMycenaean, An­cient Indo-European Dialects, BerkeleylLos Angeles 1 966, 77-95 ; А. В а r t о п е k ( 1 ), Greek Dialectology after the Decipherment of Linear В, Studia Мусепаеа. Procee­dings of the Мусепаеan Symposium Вmо April 1 966, Вmо 1 968, 37-5 1 , Appendix: 1 55-2 1 0; А. L 6 p e z E i r e ( 1 ), Panorama actual d e l а dialectologia griega, ЕСщs 54, 1 968, 287-305; Ј. С h а d w i с k (3), Greek and Pre-Greek, ТPS 1969, 80-98; Е. G r u m а с Ь, Тhe Со­ming of the Greeks, Manchester 1 969 (najpre u: Bulletin of the ЈоЬп Rylands Library 5 1 , 1 968/ 1 969) ; H o ff­m ann/ S cherer 29-34; R. L a z z е r о п i, Correnti lin­guistiche пеl greco preletterario, SSL 9, 1969, 1 1 1-1 38 ; W. Р. W У а t t , Jr., ТЬе Prehistory ofthe Greek Dialects, ТАРА 1 0 1 , 1 970, 557-632; А. В а r t о п е k (2), Greek

2 1 4

Dialects in the second Millennium В. с. , Eirene 9, 1 97 1 , 49-67; А . L 6 р е z Е i r е (2), Las migraciones griegas а lа luz de lа dialectologia, Zephyrus 2 1 -22, 1 97 1 , 289-298; В а r t о п е k 5-48 i passim; М. L е ј е u п е, Phonetique historique du mycenien et du grec ancien, Paris 1 972 (ир. A. H e u b e c k, Кratylos 1 7, 1 972, 1 57-1 63); A. L 6 p e z Е i r е (3), Los Jonios у е l 16nico-Atico, Zephyrus 23-24, 1 972-73, 1 97-207; А. Н [е u Ь е с k] , Sprache. 1: Griech. Sprache, Der Кleine Раиlу 5, 1 974, stupci 323-327

Nasuprot vrl0 »jednostavnoj« antickoj podeli па cetiri ili pet dija1ekata, klasifikacija koju је iz­vrsila modema dijalektologija (skicirana gore У 1 ), па osnovu preteZno epigrafskih svedocanstava iz ar­hajskog i klasicnog (а delom i tek iz helenistickog) doba, pruZila је jednu mnogo kompleksniju sliku. Ти su pojedinacni dUalekti medusobno povezani manjim ili vecim brojem podudamosti, koje svojim prostiranjemjasno ukazuju па postojanje veza izme­du pojedinih narecja i glavnih grupa. Za ilustraciju tih veza istrazivaci su sacinili tabelame prikaze (pregledne karte) sa izabranim dijalekatskim оЬе­leZjima razlicite rasprostranjenosti (najpre Bak [Buck ( 1 ), pojednostavljeno Buck (2)] , sazetije TumbIКi­kers [ThumbIKieckers 53 ] , Ris [Risch (2), 7 5 : »pregledna tabela« koja je vec postala »klasicna«] i drugi). Qva klasifikacija sa dijalekatsko-geograf­skog stanovista u sustini је sinhronijski deskriptiv­па; s obzirom па postojeci materijal, ona se odnosi otpri like па drugu trecinu prvog milenijuma pre Hr. , te mikenski (ир. gore ЈУ 1 7), nuZno, ne uzima u obzir.

2 1 5

Vec i samo postojanje tog mikenskog dij alek­ta, koji ј е па pocetku pismene predaje ostalih па­recja Ыо vec odavno iscezao, unosi и ovu diskиsiju istorij sko-dijahronij sku komponentu. Zbog toga se prosto патесе jedna preistorij sko-dijahronij ska analiza istorij ski potvrdenih Cinjenica, koja ih vidi kao rezиltat povesnog razvoja i donekle, naravno, kao posledicu istorije pojedinih grckih рlетепа. Prema tome, pred пата nije izbor: podeliti grcke dijalekate sa tacke gledista lingvisticke geografije ili etnicke istorije ; mora se pokusati i jedno i drugo. Lingvisticka klasifikacija istorij ski potvrdenih di­jalekata neophodan је preduslov za etnoistorUski pristup, koj i (anticka) povesna, arheoloska i dr. svedocanstva treba da uskladi sa jezickim Cinjeni­сата.

Vec је Коliс odlucno istupao protiv » rodoslov­пе« podele grckih dijalekata, а zatim su narocito TumblКikers (ThumblКieckers 5 1-53) i Kolman (pre svega 125 : karta) posredstvom dijalekatskih obeleZja razlicitog » domasaja« jasno predocili sna­zniju uzajamnu » prepletenost« pojedinih narecja, koja ијеdnо onemogucava » strogo rasclanjепје dija­lekata и vidu rodoslovnog st�bla« (ThumblКieckers 52). Ne treba, stoga, da cudi ako se shematski prika­zi podele dijalekata kod razl�Citih istrazivaca пе ро­dudaraju ni za istorij sko doba (koliko li је tek cesce to slucaj kada se radi о preistorijskom periodu!) . Vec se и ThumblКieckers 54 iznosi zamerka da је kod procene odabranih dijaIekatskih obelezja od strane istrazivaca primetan » jedan subjektivni то-

2 1 6

menat«. Razume se da svaka »podudarnost« izmedu dva dijalekta, kartografski receno: svaka »izoglosa« пе znaci nuZno i svedocanstvo, odnosno potvrdu пјј­hovog zajednistva i/Ш prostomog susedstva u isto­rijsko Ш preistorijsko doba. Iz iskustva znamo da samo zajednicke isk1jucive »novine« nesto znace, аН пе i zajednicko ocuvanje neke pojave, neki »ar­haizam« (о metodologiji ир. pre svih Adrados, koj i је kao trecu vrstu izoglosa uveo »elecci6n«, izbor izmedu razlicitih, prvobitno ravnopravnih moguc­nosti). Isto tako, mora postojati mogucnost da se is­k1juce sekundarne pozajmljenice kao i slucajne ро­dudamosti (tu vec presudno moze biti postojanje mnostva, tj . »snopa« izoglosa). Kod grckih dijaleka­ta, s obzirom па specificnu situaciju njihove predaje, odlucujucu ulogu ima i vreme nastanka odredene pojave koja se uzima kao kriterijum za podelu narec­ја: znatan broj takvih osobenih medudija1ekatskih razlika nastao је tek u posle-mikensko doba, kako sada j asno predocava narocito Lezen (Lejeune) u prvom prikazu grcke istorij ske fonologije koji dos­ledno ukljucuj e i mikenski (npr. labiovelari se u mikenskom jos uvek cuvajt1 kao takvi: ир. IУ 1 7 О 7). Navedeni kriterijumi, doduse, u velikoj meri ро­таШ u razvrstavanju (istorijskih) dijalekata prvog milenijuma pre Hr. , аН nikako пе dolaze u obzir kao distinktivne crte za drugi mi1enijum [ир. pre svega Risch (2)] . Sto se tice tog perioda, postoj i samo таli broj upotreblj ivih parametara za k1asifikaciju dijalekata, pre svih to је ocuvanje (и dorsko-seve­rozapadnogrckom, beotskom, tesalskom), odnosno

2 1 7

asibilacija (> OL) grupe tL (и jonsko-atickom, ar­kadsko-kiparskom, lezbljanskom) : ир. gore V 1 i nize !

Ovakva situacija u vezi је sa oskudnom pisa­пот predajom П milenijuma, koja је povrh toga ostecena nepreciznim i па presudnim mestima cesto netacnim паСјпот belezenja u linearu В (ир. IV 1 7 О 20). Опа nas upoznaje jedino, i samo fragmen­tarno, sa tzv. mikenskim dijalektom. Sve to nas је dovelo u nezavidan polozaj da о podeli dijalekata grckog govornog podrucja u 11 milenijumu mozemo dobiti samo vrlo nepotpunu sliku, а da па pitanje о obrazovanju pojedinacnih dijalekata istorij skog vre­тепа пе mozemo ponuditi vise od pukih nagadanja i pretpostavki. Ipak, otkrivanje mikenskog - dijalekta koji se odlikuje znatnom jednobraznoscu па svim nalazistima, svakako usled obrazovanja prostranih teritor�a pod centralnom vlascu - stvorilo ј е ovde prvi cvrst oslonac па kojem treba dalje graditi. Pri­tom se potvrdilo опо za sta ran�e nije bilo dostupnih dokaza, da opsta podela grckih dijalekata u 11 mile­nijumu pre Hr. znatno odstupa od опе docnije .

Istorijsku pozadinu za оуај dalekosezni preo­brafaj sveta grckih dijalekata i plemena, koji se de­sio izmedu mikenske i arhajske grcke epohe, cini takozvana »Dorska seoba« u XIIIXI veku (dijalekto­log�a i plemenska istorija tesno su povezane, sto se jasno ocituje па primeru arkadskog i kiparskog [ир. IV 1 3 Is, V 1 ] ili zasebnih clanova eolske dija­lekatske grupe, koji su se docnije jedan od drugog znatno udalj ili) . Radi se о prodoru Doraca (i nj ima

2 1 8

srodnih plemena) sa severo(zapadnog) Balkana u centralnu Grcku i па Peloponez te, kao posledici toga, о seobama па istok Eolaca, Јопаса i Kiprana, dakle gotovo svih »preddorskih plemena«, па egejska ostrva (kao i Кipar) i preko mora u Malu Aziju, sto је Grcima otvorilo поуј prostor za nastanj ivanje. 06-gledno је da је tek u оуоm prelomnom periodu ta­kozvanih »mracnih vekova«, tokom kojeg vise пјје dolazilo do vecih politickih povezivanja, kako паје­zickom tako i па drzavno-politickom polju (»parti­kularizam« је u оЬа slucaja geografski uslovyen) nastalo sarenilo grcke dijalekatske karte koj im se опа i docnije odlikuje.

U nastavku ovog izlaganja Ысе predstavljeni razliciti »modeli« podele dijalekata onog ranog do­Ьа (11 milenijum pre Hr.), koje је nauka do sada razmatrala, i to sto је moguce saZetije (ј bez prateceg obrazlozenja) [za istorijat proucavanja ир. gore 111 1 , zatim Calabrese, Cowgill] . Prethodno се, kao izuze­tak, posebno biti navedene jedino podudarnosti iz­medu eolske i arkadsko-kiparske grupe narecja. Опе su toliko upadljive, da su morale ропоуо opravdati stav о уесеm stepenu jedinstva, koje је dobilo naziv (Hoffmann I-II) »ahejski« (prema homerskoj zajed­nickoj oznaci 'АхшоС za sve Grke koji su se ЬопН pod Trojom) - пе treba ga pomesati sa ahajskim па­recjem oblasti АЬаје (ир. IV 7) - ili, neutralnije, »centralnogrcki« : *!" > ор, predlog ava. > ov itd. Znacajna razlika izmedu оуе dve grupe tice se raz­уоја t L koje se u arkadskom (ир. IV 1 2 О 8 ) i kipar­skom (ир. IV 1 3 0 9) asibilovalo (> OL), dok u okvi-

2 1 9

ru eolske grпре zapadni dijalekti beotski i tesalski sa ocuvanim tL odstupaju od lezbljanskog sa aL (ир. gore V 1 ), pri сети novija, dijalekatsko-geografski usmerena istrazivanja [Porzig, Risch (2) itd.] tL smatraju autentiCno eolskim: time Ы, medutim, Ыlа posvedocena nemogucnost prvobitnog jedinstva eolskih dijalekata i arkadsko-kiparskog (па kojem npr. insistirajos i Palmer) . Као sto se и slucaju sibo­leta aL/tL arkadsko-kiparski priblizava jonsko-atic­kom (gde је takode tL > aL), to је slucaj i sa nekim drugim osobinama (ир. iscrpno Соlетan 69-80). Medutim, ni tu пе nedostaje razlika; ир. pre svega L6pez Eire (3), koj i и istorij i jonsko-atickog raz­likиje dve еtзре, prvu и kojoj је ovaj tesno povezan sa mikenskim i arkadsko-kiparskim - sve osobe­nosti jonsko-atickog odreduju se za vreme posle 1 200. pre Hr. - i drugu, kada је оп и kontaktu sa dorskim. Imajuci ovo и vidu, cini se neopravdanim svoditi па manj i broj tri istorij ske grupe : eolsku, arkadsko-kiparsku i j onsko-atickи (koje se tradi­cionalno protivstavljaju dorsko-severozapadnogrc­koj = zapadnogrckoj grupi kao istocnogrcka). Dok zapadnogrcki, kao sto је iz istorijskih razloga i осе­kivano, ima prilicno izolovan polozaj , а pamfilski se »пе иklapa и ovu podelu« (HoffmannlScherer 33), izmedu preostale tri grпре i mikenskog dijalekta (koj i pripada drugoj vremenskoj ravni) moze se, da­kle, ustanoviti niz poprecnih veza, koje su prema ponudenom tumacenju i proceni znасаја svake od njih пиZnо davale povoda za skoro sva zamisliva grupisanja.

220

U teZnj i da »objedine etnografska i (dijalekat­sko-)geografska stanovista« i ostavljajuci ро strani pamfilski kao »mesavinu zapadno- i centralnogrc­kih dijalekata«, ТumЬ i Kikers (ThumblК.ieckers 67-68, и originalu razmaknutim slogom) su smatra­Н, а и tome su ih sledili i docnij i autori, da је prvo­Ыtnо grupisanje grckih narecja bilo ovakvo (тој shematski prikaz) :

Zapadnogreki Centralnogreki Istocnogrcki

Dorski Ahajski E1idski Severozapadnogreki

Eolski (u centralnoj Grekoj)

Arkadsko-kiparski (па Peloponezu)

Jonsko-aticki

Bak (Buck (2), 9) је и svojoj »klasifikaciji« (koju su opet sledili i drugi) dosao do jedne, kako se vidi, svakako drugacije izvrsene podele па dva dela, пе precizirajuci pritom za koji vremenski period опа vaZi (ovde је pojednostavljeno prikazana) :

Zapadnogreki Istoenogreki

Severozapadnogrcki Jonsko-aticki LezbIjanski

esalski

Dorski Ве tski Arkadsko-kiparski

Р filski

Porcih (Porzig 168) sa »tri plemenske grupe« ima па umu »ranu grckи istoriju« (тој shematski prikaz):

22 1

Zapadni Grci

Severozapadnogrcki Dorski

Eolci

Eolski

Istocni Grci

Jonsko-aticki }UПkadskо-kiрarski

Уес је Ris [Risch ( 1 )] ukazao па mogucnost da se i kod drevnih jezika primenjuju metode modeme dijalekatske geografije i па osnovu prostome raspo­dele odstupanja donose pouzdani zakljucci о starosti pojedinih ројауа а time i о uzajamnim уеzaша izme­du dijalekata i о nj ihovom razlikovanju. Tako је u isti mаЬ prevazideno i ranije vrlo omiljeno razdva­јапје »cistih« od »mesovitih« dijalekata [ир. pre svega Risch (3), 92d. ] . Ris је tom prilikom istakao da иоЫсајепа cetvoma podela zapadnogrckil eolskil arkadsko-kiparskil jonsko-aticki ni u jednoj odred­nici nije potpuno saglasna dijalekatsko-geografskim rezultatima: podela i grupisanje dijalekata arhaj skog i klasicnog doba пе Ы trebalo da se shvata kao пе­prekinuti nastavak odnosa u 11 milenijumu. Zatim su gotovo jednovremeno radovi Porciha i Risa [Risch (2)] - njegaje u osnovi sledio Cedvik [Chadwick ( 1 ) (2)] - doneli odlucujuCi, u izvesnom smislu »koper­nikanski« obrt, pokusavajuci da уес poznati materi­јаl iznova razvrstaju i protumace па поуој metodskoj osnovi. Cvrsto polaziste za Porciha, Risa [Risch (2) (3)] itd. predstavljale su razlike izmedu lezbljanskog i tesalskog (ир. gore V 1 ), а time i pitanje о izvomom eolskom. Роmоси geografskog prostiranja doticnih jezickih ројауа moze se pokazati da па lezbljanski cesto utice susedni maloazijski jonski, dok tesalski

222

(svakako опај u Pelazgiotidi: ир. IY 1 О Is) clIva »praeolsko« stanje, Cija se slika, prirodno, time bitno mепја. Istovremeno, takve izoglose koje lezbljanski odvajaju od tesalskog, а ukljucuju arkadsko-kiparski, jasno ukazuju па to da se ova grupa nalazi blize јоп­sko-atickom nego eolskom. Na osnovu toga Porcih i Ris su doSli do zakljucka da su arkadsko-kiparski i jonsko-aticki razliciti razvoj i jednog jedinstvenog dij alekta, koj i Porcih naziva istocno-, а Ris juzno­grckim. Iz toga, za Risa, proizlazi sledeca slika (ovde shematizovana ) :

Severnogrcki Dorsko-severozapadnogrcki Eolski (tacan medusobni odnos? ovde svakako spada i pamfilski)

Juinogrcki lonsko-arkadsko-kiparsko-mikenski

(tek se u poslemikensko doba nezavisno razvijaju; aticki se tek tada odvoj io od jonskog).

Pristup koj i su иуеН Porcih i Ris, da se роmоси protezanja izoglosa osvetUavaju starost i istorija oso­ЬепЉ dijalekatskih obelezja, primenio је i Laceroni (Lazzeroni), koj i nastoj i da pokaze da је u pretho­merskom periodu postojala jedna »egejska kojna« па maloazijsko-jonskoj osnovi.

Nalik Porcihu i Risu, pionirski poduhvat izveo је i Kolman, koj i је prednost dao statistickoj metodi (а drzao је se па slican, nesto pobolj san пасјп i Bar­tonjek, za zapadnogrcki) i tako narocito ispitao neke od поујј јЬ teza, kao па primer опи о arkadsko-kipar-

223

sko-jonsko-atickoj povezanosti i tesalsko-lezbljan­skoj suprotnosti . on pokusava da za grcke dijalekte utvrdi »koeficijente medusobnih odnosa« i prema tome proceni njihove uzajamne veze; а one, ро Коl­manu, u istorij skom periodu izgledaju ovako (ovde рој ednostavlj eno ) :

Zapadnogreki

Elidski Dorski dijalekti

Ahajski Severozapadnogreki

»most« (»bridge« ) Istocnogreki

Beotski Tesalski, Lezbljanski l\rkadsko-kiparski

Pamfilski Mikenski Jonsko-aticki

on iz ovoga izvodi dihotomiju za preistorijsko doba (srednjeheladsk:i period):

Zapadnogrck:i : Istocnogrcki Slika koju posle jednog dija1ektoloskog pregleda

skicira Kaugil (Cowgi11 94d.) grupise dijalekatske skupine 1 milenijuma prema karakteristikama koje su јm zajednicke sa susednim dijalektima Gedna od drugih najvise odudaraju narecja koja su dijagonal­по protivstavljena; mikenski se пе da preciznije svr­stati u »jиznи grupu«):

Zapadnogrcki (Dorsko-severozapadnogreki)

Jonski

EoIski

»Ahejski« (l\rkadsko-kiparski)

Nadovezujuci se па Risa, Vajat (Wyatt) је tezio da uspostavi relativnu hronologiju jezickih prome-

224

па, pomocu koj ih Ы se moglo skicirati dijalekto­losko »серanје« grckog sveta (563). Ј опје dosao do dvojne podele (ovde shematizovane):

Severnogrcki (konzervativan) (njegova dalја podela nije dijaIekatska, nego sociolekatska:

»severnogreki vise i nife klase«)

Juinogrcki (inovativan) Jonsko-aticki, arkadsko-kiparski

Shemama koje su ponudili drugi istraZivaei u пај­skorijoj proslosti uglavnom odgovara i podela dijale­kata koju је razmatrao Hojbek (НеuЬесk 325), imajuci па umu mikenski period (ovde shematizovana) :

Severozapadna grupa: Preci Dorsko-severozapadnogrckog »(ј eolskog?)«

Jugoistoena grupa: Preci Jonskog, Arkadsko-kiparskog; zatim mikenski

Medutim, zbog osobenosti mikenskog dijalekta (up. gore ЈУ 1 7), п*dnо od kasnij ih »jugoistocnih narecja« nije, ро Hojbeku (nasuprot prvenstveno Risovom stavu), njegov »direktni potomak«; оп u pamfilskom vidi »dorsku osnovu«.

Iako se misljenja о grupisanju i podeli grckih dijalekata danas ocito sve vise јеdnа drugima pri­blizavaju, ipak је saglasnost u pitanju ovog posto-

15 Uvod u gr�ke dija1ekte 225

janja nareeja jednih uz druga jos uvek daleko. Stvar stoj i drugacije sa naslojavanjem narecja jednih pre­ko drugih, do kojeg su neki naucnici pokusa1i da dodu, kako Ы odatle mogli izvuci zakljucke о nizu od vise uzastopnih doseUenickih slojeva, odnosno talasa, grckih plemena. Ти su merodavni Ыli rezultati Кrecmerovog istrliZivanja (Кretschmer 9-34), koji se zasnivaju па lingvistickim argumentima Gonizmi u srednjoj i juZnoj Grckoj) kao i па antickoj tradiciji . on razlikuje tri sloja doseUenika grckog jezika: 1 . Jonce (oko 2000. pre Hr.), 2 . »Ahejce« (i1i Еоlcе; oko 1 700.), 3 . Zapadne Grke (oko 1 200. i1i kasnije) . Na Krecmera su se nadovezali pre svih Tovar [То­var ( 1 ) (2)] , Adrados (uprkos opste-metodoloskom usmerenju i teZnji ka cisto lingvistickoj argumenta­ciji) i drugi . Qva Кrecmerova teorija о tri talasa (пет. »Dreiwellentheorie«) Ыlа је u osnovi uzdr­mana kao krajnje pojednostavljenje - to Ы otprilike Ыl0 isto kao kada Ы se govori1o о razlicitim doselje­nickim ta1asima Kasti1jaca, Galicijaca i Katalonaca u Spaniju! - pre svega Risovom kritikom JRisch (2)] , kojoj su se pridruZili izmedu ostalih Cedvik [Chadwick ( 1 ) (2) (3)] i Lopez Eire [L6pez Eire ( 1 ) (2) (3)] , dok је па pr. Porcih (Porzig 1 68) jos uvek verovao u tri grupe plemena, koje su »prvobitno ро­tekle iz iste oblasti«. Teorija о tri talasa danas se moze smatrati prevazidenom. Do izdvajanja pojedi­nacnih dijalekata iz Gedinstvenog) »pragrckog« do-810 је, ро svemu sudeci, tek nakon doseljavanjа, znaci па grckom tlu (ир. Heubeck 323). Q datovanju ovog doseljavanja рunо se raspravljal0, ali to i dalje

226

ostaje otvoreno pitanje (da li se desilo oko 1 900. pre Hr. i1i, pak, oko 1 600. pre Hr.?); Grumah (Grumach) је pokusao da роmосu sinteze arheoloskih i lingvi­stickih podataka kao i mitolosko-istorijskih preda­пја potvrdi za Grke kasnije vreme doseljavanja, oko 1 200. godine pre Hr. То, medutim, protivreCi grc­kom karakteru tekstova па linearu В (koji је оп od pocetka osporavao, kao najpoznatiji protivnik Уеп­trisovog пасјпа desifrovanja). Podrobnija analiza ovih pitanja i raspetUavanje klupka sa tim povezanih problema (kao sto su vreme i pravac doseljavanja, karakter mikenske kulture, »objedinjenje« lingvi­stickih i arheoloskih svedocanstava itd.) пе moze, ipak, biti сјlј ovog »Uvoda«.

Zavrsiti svoje delo znaci zapaliti ga.

Georg Hr. Lihtenberg, Ajorizтi

227

INDICES

1 . Licna јmеnа

Ahilej 142 Aleksandar 149, 1 5 1 Alkej 27, 14 1 , 1 43-1 45 Alkman 85, 1 0 1 Antisten 30 Apolonije Diskol 3 1 Arhiloh 1 73, 1 78 Aristofan 28, 70, 73, 10 1 , 1 06,

123, 126, 128, 1 85 Atenej 83, 149

Balbila 29, 1 4 1 , 144

Damokrat 1 14 Damonon 99 Demosten 1 85 Diodor 84 Dion 1 1 6 Dionisije ЈатЬ 3 1 Dionisije Tracanin 32

Epiharm 70 Epikteta 82 Euklid 35, 1 83, 1 87 Ewnel 70

Filip V 1 34 Filita 3 1 Filoksen 3 1 Frahijarid 76

Glauk 1 72, 1 77 Gorgija 1 85 Grigorije Korintski 3 1 , 78

Hadrijan 141 Harmodije 149 Heraklit 1 78 Herodot 30, 84, 1 10, 133,

1 59, 1 70, 1 73, 1 74, 1 75, 1 80, 205

Heronda 1 73

229

Hesihije 32, 86, 93, 1 02, 1 05, 1 07, 1 08, 1 1 8, 1 53 , 1 59, 1 67

Hesiod 122, 1 73 Нiроnakt 173 Homer 8, 30, 32, 1 73, 1 74

-, Ilijada 1 73, 1 74 -, Odiseja 93, 94, 1 73 Isil 70

Jovan Filopon 3 1

Кadis 56 Korina 27, 1 22, 1 26-129 ��) Кsenofont I 85, 1 86 Кsutija 1 53

Nikandra 172

Onasil 1 5 8 Orest 142

230

Pausanija 24, 1 00, 1 03, 1 1 7, 1 59

Pindar 8, 1 22 Platon 30, 1 38, 1 79, 1 85 Plutarh 1 14 Praksila 70

Sabina 14 1 Sapfo 8 , 27, 14 1 , 1 43-146 Simonid 24 Sofron 70 Solon 1 85 Soter 1 32, 135 Strabon 44, 47, 81 , 1 10,

1 1 5, 1 53, 1 59, 1 86, 204, 205, 2 1 0

Svetonije 85

Teognid 70, 83 Teokrit l4 1 , 144, 146 Tersip 141 Timokreont 83 Trifon 3 1 , 144 Tukidid 23, 6 1 , 7 1 , 72, 84,

1 02, 1 23, 1 33, 142, 1 85

2 . Imеnа mesta

Abld 158 АЬаја 1 09, 1 12, 2 1 9 'AXaLWV aKt� 1 59 Akamanija 55, 57 AJcragant 82, 84, 87 Akraifija 122 Лks 95 Aleksandrija 3 1 , 32 Amat 1 60 Amorg 1 7 1 , 1 75, 1 77 Anafа 8 1 Andaniја 10 1 Andar 1 80 Arg 7 1 , 75, 76 Argolida 75, 76, 84 Arkada 92 Ama 123 As 140 Askra 122 Aspend 1 66, 1 67 Astipaleja 8 1 , 88 Atina/Atika 1 7, 1 8, 35, 36,

76, 1 25, 1 7 1 , 1 75, 1 76, 1 83 , 1 85-1 88, 205

Atrak 1 32, 1 37, 1 38

Bizant 70 BOLOV opor; 124 But 6 l

Didima 1 7 1 Dima 1 1 1 Dodona 58, 1 32 Dorida 55 Drer 92, 94 Drimaja 56

Eanteja 56 Efes 1 72, 1 75 Еginа 68, 69, 7 1 Egostena 7 1 , 72, 74 Eleusina 196 Eleuterna 95 Elida 1 14, 1 16 Enija 55, 57 Epidaur 68, 69, 71, 72, 73,

76, 84 Epir 55, 57, 62, 124, 206 Eres 140, 141 Eretrija 171 , 1 72, 1 75, 1 78,

1 79 Eritra 142, 1 7 1 , 1 72, 1 74,

1 75, 1 78, 1 84 Eta 56 Etolija 55, 57, 6 1 , 1 1 5 Eubeja 36, 1 7 1 , 1 74, 1 75,

1 79, 2 1 1 Euemon 149

Del 1 7 1 , 1 72, 1 76 Falana 1 32 Delfi 26, 56, 59, 6 1 , 62, 64, Farsal 1 32, 134, 1 37

76, 149, 1 5 1 Faselida 88

23 1

Fera 1 32, 1 34 Fest 93, 96 Figalija 1 0 1 , 149 Flijunt 69 Fokeja 1 42, 1 74, 1 75 Fokida 55, 58-60, 206 Folegandar 8 1 Ftiotida I3 1-133, 1 38

Gela 82, 84, 89 Gerontra 99 Gitij 99 Golgi 1 58, 1 59 Gortin 92-94, 96, 97

Halej 56 Halikarnas 1 72, 1 74 Halkida 20, 1 7 1 , 1 84 Herakleja 1 8, 99, 1 00,

1 04-1 06, 1 08 Henniona 7 1 Hestijeotida 1 3 1-133 Нij 142, 1 72, 1 74, 1 75 Hijerapitna 83, 94 Hipata 57 НitП 1 58

Idalij 1 58, 1 60-1 62 Itaka 1 09-1 12 Itan 97

Jalis 83

Кafiсin 1 6 1 Кalimnа 8 1 , 83, 84, 89, 90

232

Kamak 1 58 Кarpat 8 1 , 84, 89 Каtanа 1 72 Kefalenija 109-1 1 2 Кеј 1 7 1 , 1 72, 1 75, 1 77 Кijerij 1 32, 1 34 Кima (Eolida) 1 40 Кima (Ital�a) 1 7 1 , 1 72 Кiрзr 19, 38, 39, 1 57, 1 59,

1 60, 2 1 1 , 2 1 9 Кirenа 1 8, 77, 8 1 , 84-90,

1 0 1 Кitij 1 58, 1 60 Кlazотena 1 75 Кlеоna 69 Кlitor 148, 1 53 Кnid 8 1 , 83, 86-89 Кnos 20, 76, 93, 1 95, 1 96,

1 99 Kolofon 1 75, 1 84 Korint 1 8, 20, 24, 3 1 , 68-73,

77, 78 Korkira 1 8, 20, 6 1 , 69, 72,

74 Koroneja 1 22 Kos 8 1 , 83-86, 88-90, 1 0 1 ,

1 03, 1 1 0, 1 1 4, 1 27 Кranоп 1 32, 1 38 Кreusa 1 96 Кrisa 55, 63 Кrit 2 1 , 36, 83, 92-94, 1 96,

206 Кшiј 1 58, 1 59

LakedemonILakonija 1 8, 24, 84, 99, 1 07, 108

Lamija 57, 6 1 Lapa 94 Lapat 1 59 Larisa 1 32, 1 34, 138 Lata 92, 94 Lebadeja 122 Lebed l 75 Leontini 1 85 Leuktra 1 02 Lezb 140, 142, 208 Likosura 1 54 Lind 83, 86 Lokri Epizefirski 57, 60 Lokrida 55, 56, 58, 6 1 , 102,

206 Lusi 148, 1 53

Magnezya (Јопуа) 20, 2 1 , 69, 1 1 0, 1 72

Magnezija (ТesaЩа) lЗ l-lЗ3 Makedonya l34, 1 5 1 MaIida 55, 57, 59, 6 1 Мantinеја 148, 1 52, 1 55, 164 Marij 1 58 MasaIija 1 74 Medeon 55 Megara 68, 70--72, 77 Megara Hiblejska 70 Mel 36, 8 1 , 84, 86, 89, 1 74,

206 Mesena 1 0 1

Mesenija 100, 102 Metapont 1 1 0 Metidrij 149 Metimna 140 Mijunt 1 75 Mikena 76, 195, 1 96, 199,

202 Milet 35, 17 1 , 172, 1 75, 176,

1 8 1 Mitilena 140, 141

Naks 171 , 172, 175-177, 1 79 Naukratis 140 Naupakt 56, 6 1 , 1 02 Nes 140, 141 Nisir 84, 88, 89

Olimpija 21 , 24, 76, 1 14, 1 1 5 Olont 92 Orhотen 121 , 122, 148, 149,

1 54, 196 Orop 1 7 1 , 1 72, 1 75, 1 78,

1 79, 1 86

Рзf 39, 1 58, 1 59, 1 64 Par 1 7 1 Рamоп 1 04 Pelazgiotida 1 3 1-134, 1 37,

1 38, 223 Perebija 1 3 1-133 Perga 1 66 Pergam 140, 1 43 Pil 1 96, 199, 202 Pisatida 1 1 5

233

Posidonija 1 1 О pres 93 Prijena 2 1 , 83, 1 7 1 , 1 75

Rantidi 1 58 Riten 92 Rod 36, 8 1 , 82, 84-90, 203,

206

Salamina 24, 25, 1 58, 1 84 Salamina (Кiрar) 1 58 Sam 83 , 1 72, 1 75 Sama 1 1 0 Selinunt 70, 73 Sibaris 1 1 0 Sida 1 67 Sifno 1 79 Sikion 69, 70 Silij 1 66 Sirakuza 20, 69, 70, 72, 73 Skilunt 1 1 5 Smima 1 74 Soli 1 5 8 Sparta 99, 1 02, 1 07 Stimfal l 48, 1 5 1 Stiris 55 Strat 57

Tamas 1 58, 1 60 Tanagra 122

234

Tarent I 8, 99, 100, 102, 1 04, 105

Tas 1 7 1 , 1 72, 176 ТеЬа (Веоtiја) 12 1 , 1 22, 1 25,

196 ТеЬа (Egipat) 14 1 Tegeja 1 00, 1 12, 1 48, 149,

1 50, 1 53, 1 54, 1 65 Теј 93, 1 72, 1 75 Te1 82, 89 Тenar 99 Tened 140, 142 Tera 1 8, 36, 8 1 , 82, 84-90,

1 09, 1 74 Тeпn 57 Tesalija 62, 1 23 , 1 33, 208 Tesaliotida I3 1-134, 136-138 Tespija 1 22 Tesprotija 1 33 Tetonij 1 32 Tilis 76 Tirint 76, 1 96 Trezen 7 1 , 76 Trifilija 1 1 5 Troja 2 1 9 Turiji 104

Zakint 1 09, 1 1 1

3 . Gramaticki registar

Afereza pocetnog а- 1 68 Akcenat, eolski 32, 1 43 Aorist: sigmatski; aorist tematski 1 69; korenski aorist kod

БLБ<'ОЈА.L, tL8ТJ!A.L 1 92; aorist glagola па -!;оо sa -0(0)- 6 1 Ј ,

79, 88, 97, 1 08, sa -1;- 65, 79, 88, 97, 1 08, 1 12, 207; -L tta- kod glagola па -L!;OO 1 27; 3. Нсе тn. па -оау 2 1 О

Apokopa: izostaje 1 22, kod ауа, lCata, 3tapa 67, 74, 79, 90, 1 08, 1 19, 1 54, 1 64, 1 8 1 , 207, kod 3tEPL 1 08, 1 1 9, kod 3tOtL 67, 74, 1 08, 1 19, 207

Aticka deklinacija 1 80, 192, 2 1 О Baritoneza 32, 143 Brojevi: toc; » 1 « 97, 1 02; *Е!А.- » 1 « 202 Clan: proklitican 1 62; vidi Pokazna zamenica Deklinacija Јеdnina gen.: a-osnove muSk:og roda -ао 14 1 , > -а 63, >

-au 1 52, 1 54, 1 62, 1 68, prenet па zenski rod 1 54, -ou 192; o-osnove -б/оо 95, 1 05, 1 37, 1 63 , 1 89, -ou 1 77, -ОLO 1 34, 1 36, 1 4 1 , 201 , -OL 1 34, 1 36, -о-nе/-бv 1 63

Dat. : a-osnove -ш (prema -OL) 1 28; o-osnove -OL « lok.) 64, 1 1 8, 1 28; III deklinacija *-ei/-EL 201 , *-i/-L 201

Ak. : III deklinacija -ау 1 63 Mnozina gen. : a-osnove -аооу > -ау 63, 1 1 7 Dat. а-/б-оsnоvе �ЮV-ОЮL 1 69; III deklinacija -OL(V) >

-hL 1 07, »eolski« -EOOL 58, 64, 73, 1 1 9, 1 28, 1 37, 146, 209, -OLC; 58, 64, 1 07, 1 12, 1 1 9, 1 28, 1 37

Ak. : a-osnove -<хс; 1 1 8, -шс; 1 1 8, 145, -ас; 1 36; o-osnove -б c;l-оос; 1 05, 1 1 8, -ос; 87, 96, 1 36, 1 53, -OLC; 145, -оvc;l-бС;/-ОС; 1 65, 203 ; opste -vС;V(оkal)/-с;К(оnsоnant) 96, -ЕС; « пот.) 1 1 2, 1 19

235

Instr. : -рi/-фL 202 Dua1 gen.-dat. : -OLOLC; umesto -OLLV 1 1 9 Diftong ispred *-уо-, *-УС; 1 45 Dua1 u Zivoj upotrebi 1 5 1 , 1 53, 19 1 Futur: dorski na -ОЕО- 65, 74, 89, 97, 1 1 2, 207; kod glagola

na -1;00 sa -00- 79, 89, sa -l;- 65, 79, 89, 97, 1 08, 207 Geminata роstalа оd grupе nazaИikvida + *st! 1 36, 145, 209 Genitiv ocevog irnena 1 29, 1 38, 146, 209 Glasovi: а < *"Ј, 7} 200; а > Е 1 5 1 , 1 6 1 ; а > О 1 34, 143, 1 5 1 , 1 54,

209; а oёuvano 20, 29, 199, 207; а > 1] 1 77, 1 89, 2 1 0; а > � (Н, В) 1 77; ш > [е] 1 26; ал > аu 96; *-аvо- > -шо-87; au > ао 1 76; ао > а 63, 1 1 1 , 1 1 7; -ао > -au 1 52, 1 54, 1 62, 1 68; ао > ЕОО, vidi Metateza kvantiteta; аоо > а 63, 1 17

� za F 77, 95, 105, 107, 1 1 7, 144 у > spirant (L, 0) 168; za F 32, 1 44 6 < vt 1 69; 6 > р 169; 66 = 1; 73, 96, 128; 6L > 1; 145 Е > а 1 1 6; E > L 72, 77, 94, 104, 125, 1 35, 1 6 1 , 2 1 1 ; za F 32,

144; Еа > 1] 86; Е1] > Е 1 89; EL < *е; 72; EL < *� 62, 72, 86, 1 25, 1 35, 1 77, 1 89; EL > L 72, 77, 1 25; ЕЛ > ал 62; ЕЛ > Eu 96; ev > LV 95, 1 1 3 , 1 52, 1 6 1 , 2 1 1 ; ЕО > q (ОУ, О) 1 90; ЕО > EU 86, 1 76; ЕО > о 77, 95; Ер > ар 58, 62, 72, 1 04, 207; *EOVEFL > *iL >'L 1 52; Eu > ou 95; ЕОО > О 1 89

Р: *Рр- > �p- 144; vidi Pismo 1; > 6-1 -66- 73, 96, 1 06, 128; 1; umesto 6 = [CI] 1 1 7; 1; > tt/,;

96; 1; < *!ј, *ts 96 h > 0 36, 44, 1 1 7, 145, 1 65, 1 75, 1 79; vidi Pismo: Н 1] < ш 1 26; Т)а > Еа , 1]0> ЕОО; vidi Metateza kvantiteta; Т)Л >

1]U 96 е > о [s] 1 06; ee/e < Ое 96; ее < Ое 96 L < *� 72, 77; L < EL 126; LЛ < *[i 163; -Loc;l-LOV > -Lc;/L(V) 167

236

л > V ispred dentala 87, 1 53 V < л ispred dentala 87, 1 53 ; УО oCuvano 78, 96, 133, 1 36,

1 53, 203 ; -y� ocuvano 78, 96, 203; УО > О 87, 96; -y� > -� 87, 96, 1 36, 1 53 ; vt > Ь 1 69

; = XL, KL 1 9 1 ; ; > ох 19 1 0 < *'tf, 1} 143, 1 5 1 , 1 52, 200, 209; 0 > u 135, 144, 1 52, 1 77;

-о > -u 1 5 1 , 1 52, 1 62, 1 68, 2 1 2; OL > [Щ 125; *-оуо- > -ою- 87; ор < *!' 1 52, 1 6 1 , 200, 209, 2 1 1 , 2 19; -o� > -u� 1 68

Р < Ь 1 69; Р < о, vidi Rotacizam; ро < *!' 143, 200, 209; ро wnesto ра 1 25, 135 ; ро > рр 19 1

О> h, е 78, 1 06, 1 1 8, 1 63; О> р , vidi Rotacizam; О asimi­lovano 107; -s nеоЬеlеienо 1 63 ; Ое > ее/е 96; Ое > <rt 58, 63; OL < *thi 1 98, 20 1 ; OL < tL, vidi tamo; 011 > PI1 96; ОО > ее 96; ОО > tt 127, 1 79, 1 90

t: tL se cuva 63, 73, 78, 88, 95, 1 06, 1 1 7, 127, 1 33, 1 36, 1 68, 207, 220; tL > oL 142, 144, 1 53, 1 63, 1 78, 20 1 , 209, 2 1 8, 2 1 9; tt < оо 1 27, 1 79, 1 90; tt/t < *tj, *ts 96

u < OL 1 26 'ф = ФL, ПL 1 9 1 ; 'ф > оф 19 1 *[ = miken. /r/ 200

vidi, osim toga, Diftong, Geminata, Labiovelari, Nazal! Gradivni pridevi па -LO� 58, 64, 209 Gradenje imena: srednji rod па *-110 200; wnesto imena па

-EU� oblici па -1)9 ak. -1)У 1 54, 1 64, 2 12; L-osnove sa -F-dek1inacijom 1 64

Нijat 200 Homerski obIici u arkadskom 1 5 1 Imperativ: 3 . Нсе тn. -vtw 65, 88, 1 80, -vtWV 88, 1 80,

-vtОV 88, -ЕLvtW < *-Е-ЕvtW kod kontraktnih glagola 66; u medtiu -оеw(у) 1 80, > -<rtб(V) 63, > -ееб/w 96

237

Infinitiv: atematski *-ЕУ 1 46, -јА.ЕУ 97, *-јА.Е-ЕУ (-!lfv, -!LТJV, -!LELV) 85, 88, 97, -уш 1 80; tematski -ЕУ 66, 79, 88, 97, 1 08, 1 1 2, 1 54, 1 65, *-Е-ЕУ (-ТjV, -ELV) 66, 88, 1 08, 1 12, 1 38, 1 46, 1 54, 1 65, 1 77, 1 80, 200, -јА.ЕУ 1 24, 1 29, 1 34, 1 38; kod kontraktnih glagola -ЕУ 88; и mediju -08ш > -<ЛaL 63, > -8(8)ш 96; -ош, �8а.L > -OELV, -08ELV 1 38

Isohronija ]67 Itacizam 126 Konjugacija: atematski glagoli vokalskih osnova 146; kon­

traktni glagoli -ЕОО > -LOO 94, 1 04; -EVOO > -ouoo 95, -"["[ОО = -0000 1 90, -alL�ОО = -alL6(6)0о 96, 1 06, 128 = -alL "["[ОО 96; vidi takode Aorist, Риtш, Imperativ, Jnfinitiv, Opta­tiv, Particip, perfekat, LiCni nastavci

Kontrakcija: n�e zastupljena 200, kontrakcije uopSte 1 89; > ё/б 207

Labiovelari: oCuvani 20 1 , 207; ispred *е/ё > labijali 1 24, 1 27, 1 36, 144, 1 52, 209; ispred o/u > кI:n: 1 78; asibilova­ni 1 52, 2 1 2; > s (и) 1 52; > "[�-, � 1 52; ispred i > s 1 62

Leksika: а'УРЕОО »шiтarn« 1 1 9, AFLбаv »Над« 1 32, 1 35, 'A:rtл.оuv 1 38, 'Ap"[a!LL; 78, *FpТJ"[EVOO 79, tpo; = tEp6; 1 44, !Са; »ј« 1 55, 1 59, 164, 2 12, !C"[oLvd 89, 203, !LEU; »mesec« 1 19, :n:о!Са 25, ПООЕL6drv itdJ По"[(E)LоaFоv itdJ ПоhoL6аv 74, 89, 1 08, 202, o:n:a6LOV »stadion« 78

LiCni nastavci: aktiv, 3 . licejedn. -"[L 63, 73, 78, 88, 95, 106, 127; I . Нсе mn. -!LE; 25, 65, 74, 88, 207; 3 . 1ice mn. -V'tL 63, 73, 88, 95, 1 06, 1 1 7, 1 28, 1 36, 1 37, sa -У8- = -у"[-1 28, 1 36, 1 37, -V8L 128, 1 37, sa -6- < -V't- 1 69, �L 1 44, 1 53, 1 63, 1 78, 201 , -OLV > -рLV 1 78; medij, 3 . 1ice jedn. -"[EL = -''[аL 1 38, -'tOL 1 50, 1 53, 1 64, 202, 2 12, -"[U < -"[OL 1 52, 1 62, 2 12; 3. Нсе mn. -V"[Ш = -V'taL 1 5 1 , 1 54, 202, -V'tU < -V'tОL 1 52, 1 62, 2 1 2, -V8ELV = -V'taL 138, -ELV­'taL< *-Е�ЕV'taL kod kontraktnih glagola 65d.

238

Licna zaшenјса: proSireni оЫјсј 2 1 0 Metateza kvantiteta 1 77, 1 80, 1 89, 2 1 О Metricko duienje 14 1 , 1 73 Nazal neobelezen pred konsonantom 1 69, 1 90 Naknadno duienje 77, 87, 1 1 8, 1 27, 1 53, 1 65, 1 78, 1 90; >

ё/б 207 ОСеуо јте, vidi Genitiv oeevog imena Optativ: I . Нсе јedn. -ою < *-oj"l 1 5 1 , 1 54 Рзrtiсјр: perfekta -ovt- 1 29, 1 38, 146, 209; dat. mп.

-Оvt-аооL(v) 1 08; feт. -аюа, -оюа 87, -аооа 88, 202; medij -Iltvo� > -ILLVO� 1 52, *-E-E-ILEVO� 58, 65

Patronimski pridev 58, 66, 1 24, 1 29, 133, 138, 146, 202, 209 perfekat: prezentska fleksija 89; vidi takode Рзrtiсјр Pismo:

А = [re, �] < *ё 1 16, 208 Е za *� 72, 86, 95, 1 77, 190; za *еј 72 F 32, 63, 73, 77, 95, 105, 1 1 1 , 1 1 7, 125, 1 27, 1 35, 144,

1 52, 1 62, 1 68, 1 78, 200d., 207; пеоЬеlеienо 24, 73, 77, 87, 95, 1 05, 1 17, 1 27, 135, 144, 1 52, 1 62, 1 75, 1 78, 2 1 0; vidi takode Glasovi: �, y, Е

Н 36; ocuvano 1 05, 1 1 1 , 1 36, 1 79, 1 9 1 ; izostaje 1 65; оЬ-lik 1- 1 00, 1 05 , 1 1 1 ; za *� 62, 72, 86, 95, 105 ; = ћЕ 1 79

О za *9 62, 72, 95, 1 77, 1 89; = [u] 1 26 ОУ za *9 62, 72, 1 35, 1 77, 1 89; = [u] 73, 1 05, 126 (} 73, 1 1 1 , 1 77, 1 88d. У = [u] 1 1 1 , 1 26, 1 76; = [Щ 1 76, 1 88d. Q za *9 95, 105 pamfilsko w (\1\) = *у 168

Роkaznа zamenica: пот. mn. oVot 97, 1 08, 134, 1 37, 1 80, 'totl'tOLOE, feт. 'tаtl'tШОЕ 64, 73, 78, 88, 97, 1 08, 1 19, 129, 1 37, 207; МЕ 137, 1 54; ОУЕ 1 34, 137, 1 64; OVL 1 54; ovu16vu 97, 1 54, 1 64, 2 1 2

239

Pravilo о naglaSavanju tri poslednja sloga 143 Predlozi: av6. = ov 1 54, 1 64, 2 12, 2 1 9; ал" = ал6 1 52,

1 62, 203, 2 12; EV sa ak. 58, 6 1 , 66, 74, 129, 1 33, 1 39; *EVC; (EtC; itd.) 95, 96, sa ak. 74, 142, 146; Е; > ЕС;К(ОП­sonant) 98; ;'UV = mJv 192, 203 ; 1tEOO 74, 79, 90, 98, 1 29, 1 46, 1 55, 203 ; 1tEptL 1 69; 1tOC; 1 55, 1 64, 2 12; 1tOOL 203 ; 1tpotL 142, 146; O'UV 1 92

Prelazni glas *ј 78, 1 62, 1 68, 200, *111F 1 68, 1 78, 200 Pridevi па -тLO- 73, 88 Proklitika, vidi Clan Psiloza, vidi Glasovi: h > (3 Refleksivna zamenica: FhE 1 67; Eoomou itd. 1 80 Rotacizam: intervoka1ski 1 78; па kraju reei 107, 1 1 8 Sufiks za grзdenје imena -аvЕС; 59 Zamenica: пот. mn. -EV umesto -ЕС; 97; KLC; = tLC; 1 34

240

SКRACENICE 1 ZNACI

ad loc. = ad locum, па [tom] mestu ak. = akuzativ aor. = aorist арр. = appendix, dodatak ark. = arkadski at. = aticki br. = broj dat. = dativ dor. = dorski feт. = feтininmn, zenski rod gen. = genitiv Ьоm. = homerski ibid. = ibideт, па istom mestu inf. = infinitiv instr. = instrmnental izd. = izdavae jedn. = jednina LI = liCnо ime lok. = lokativ miken. = mikenski nш. = nшоziпа пет. = neтaeki

1 6 Uvod u gri!ke dija1ekte 241

opt. = optativ scil. = scilicet (scire licet), роdrazшnеvа se schol. = scholia s. 1. = sine loco, bez mesta str. = strana up. = uporedi У. = vidi vok. = vokativ

•

< >

= rekonstruisan, nepotvrden oblik = postalo od = razvilo se u = uporedivo је = potpuno је podudamo

Podignuto о је sredstvo za skraCivanje.

IZBOR IZ NOVIJE LITERATURE О GRCКIM DIJALEKTIMA

а) Grёki dijalekti i dijalekatski natpisi uopste

J.-L. G а r е i а R а m 6 п, »Grieehisehe Dialekte«, u Der Neue Pauly. Enzyklopidie der AntЖе, edd. Н. Cancik und Н. Sehneider, Band 4 (Еро - Gro), Stuttgart I Wei-mar 1998.

'

Е. C r e s p o l J.-L. G a r e i a R a m 6 n l А. S t r i a n o, Dia­lectologia Graeca. Аctaз del 11 Coloquio Internaeional de Dialectologia Griega, Madrid 199 1 .

М . В i 1 е I С. В r i х h е I R. Н о d о t, »Les dialectes grees, еез ineonnus«, BSL 79, 1 ( 1984), 1 55-203.

Е. R i s е Ь, »Die grieehischen Dialekte im 2. vorchristli­еЬen Jahrtausend«, SМEA 20 ( 1979), 91-1 1 1 (= Е. Risch, Кlejne Schriften, edd. А. Etter and М. Looser, Berlin I New York 198 1 , 269-289).

М. F i п k е 1 Ь е r g, »'Гhe Dialect Continuum of Ancient Greek«, Harvard Studies јn Classical Philology, Vol. 96 ( 1994), 1-36.

А. В а r t о п е k, Prehistorie а protohistorie reckjch dialek­tй, Вmо 1987.

243

Р. А. Н а п s е П, Сarmјnа Epigraphica Graeca, Saeculo­ruт VlII-Vа. Chr. п., Berlin 1 New York 1 983. Saeculi IVa. Chr. п . , Berlin 1 New York 1 989.

Ј. М. Н а 1 1, Ethnic Identity јn Greek Antiquity, Carnbridge 1 New York 1 997.

Ь) Pojedinacni dijalekti

Severozapadnogrcki: D. Ј. М е п d е z, Los dialectos dorios del Noroeste: graтa­

tica у estudio dialectal, Acta Salarnanticensia, filosifia у letras, 1 6 1 , Salarnanca 1985.

Argolidski: Р. F. А 1 v а r е Z, El arg61ico occidental у oriental еn las

inscriptiones de 10s siglos VII, vl у V a. С. , Тheses et Studia Philologica Salamanticensia, 19; Salamanca 198 1 .

R. S . S t r о u d, »An Argive Decree ftom Nernea Conceming Aspendos«, Hesperia, Vol. 53, � 2 (1984), 1 93-216.

S. V. т r а с у, »An Early Inscribed Gold Ring ftom the Ar­golis«, тhe Journal 01 Hellenic Stиdies, Vol. 1 06 ( 1986), 196.

Ostrvski dorski: L. М а r t i п V а z q u е Z, Inscripciones Rodias (Collecion

Tesis Doctorales, � 450/88.), Universidad Compluten­se de Madrid, Мadrid 1 988.

Кritski: М. W. B a l d w i n В o w s k y, »Epigrams to an Elder Sta­

tesman and а Young Noble ftom Lato Pros Кarnara (Crete)« , Hesperia, Vol. 58, �1 ( 1 989), 1 1 5-129.

244

Lakonsko-тesenski: В. Е d е r, Argolis, Lakonien, Messenien. Vom Еndе der ту­

kenischen Palastzeit bis zur Eiпwanderung der Dorier, Wien 1 998.

R. А. В а u s 1 а u g h, »Messenian Dia1ect and Dedications of the 'Methanioi'«, Hesperia, Уоl. 59, N"4 (1990), 66 1-668.

Eolski dijalekti: W. В 1 ii m е 1, Die aiolischen Dialekte. Phonologie und

Morphologie der inschriftlichen Texte aus generativer Sicht, Erganzungsћefte zur Zeitscћrit fiir vergleicћende Spracћforscћung, 30, GOttingen 1982.

Lezbljanski: Е. Т z а m а 1 i, Syntax und Stil bei Sappho, MUncћener Stu­

dien zur Spracћwissenscћaft. Beiћefte, 16; Dettelbach 1996.

R. Н о d о t, Le dialecte eolien d'Asie (La langue des ins­criptions, Vlf s. а. c.-W S. p. с.), Paris 1990.

Јоnsю: К. А. G а r Ь r а с ћ, А Gramтar о! Ље Ionic Inscriptions

froт Erythrae. Phonology and Morphology, Beitrage zur klassischen Pћilologie, 60; Meisenћeim ат Glan 1978.

А. Ј. Н е i s s е r е r, »Тће Pћilites Stele (SЮ3 284 = IEК 503)« , Hesperia, Уоl. 48, N" 3 ( 1979), 28 1-293 .

Aticki: L. Т ћ r е а t t е, Тhe Graтmar о! Attic Inscriptions.Vol. 1:

Pћonology, Berlin /New York 1980; Уоl. II: Morpћolo­gy, Berlin / New York 1996.

245

S. С о 1 v i п, Dialect in Aristophanes and the Politics о/ Language in Ancient Greek Literature, Oxford 1 999. (u sklopu toga, u eetvrtom poglavlju: gramatika lakonskog, megarskog i beotskog пзreсја, prema опоте kako su рrikazani u Aristofanovim komedijama. Sa.drZi takode i appendix: »Izvori za lпonski, megarski i beotski dijale­kat« (рр. 309-12» .

А. W i I I i, Тhe Languages о/ Aristophanes. Aspects oflin­guistic Variation in Classical Аијс Greek, Oxford 2003.

Mikenski: G. D u п k е 1, »Муcenaean and Central Greek«, Кadmos 20

( 198 1 ), 132-142, Floreant Studia Мусеnaеа. Akten des х. intemationalen mykenologischen Colloquiums in Salzburg vom 1 . - 5. Mai 1 995. Band I-П, Wien 1999.

1. Н а ј п а 1, »Sprachschichten des mykenischen Grie­chisch«, Supplementos а »Мinощ 14; Salamanca 1997.

Homerski jezik: W. F. W У а t t, Jr., »Homer's Linguistic Forebears«, тhe

Јоuгnal о/ Hellenic Studies, Vol. 1 12 ( 1992), 1 67-173.

KOin'i-dijаlеkat: С. В r i х h е, ed., La Коте grecque antique 1: unе langие

introuvable? Nancy1993. La Коте grecque аntЩuе 2: lа соnси"еncе. Nancy 1 996.

с) Grcko pismo

Ј. Т. Н о о k е r, Тhe Origin о/Ље Linear В Script, Supple­mentos а »Minos«, 8; Salamanca 1 979.

В. В. Р о w е 1 1, »Тhe Origin ofthe Puzzling Supplementals Ф, х, Ч1«, Transactions о/ Ље Аmегјсаn Philological Association, Vol. 1 17 ( 1987), 1-20.

246

L. Н. Ј е f f е r у, Тhe Local Scripts 01 Archaic Оуеесе, revi­sed edition with а supplement Ьу А. w. Johnston, Ох­ford 1 990.

Н. R. 1 т т е r w а h r, Attic Script: А Survey, Oxford 1990. R. D. W о о d а r d, Greek Writingfrom Knossos to Ноmеу:

А Linguistic Interpretation 01 the Origin 01 the Greek Alphabet and the Continuity 01 Аnсјеn! Greek Literacy, Oxford University Press 1997.

d) Zblrke dijalekatskih natpisa

R. М е r k e 1 Ь а с Ь, Die Inschriften vonAssos, Bonn 1976. w. R. Р а t о п / Е. L. Н i с k s, The Inscriptions olCos, Ох­

ford 1 98 1 . G. Р е t z 1, Die Inschriften von Smyrna, Bonn 1 982. L. D u Ь о i s, Inscriptions grecques dialectes de Sicile: соn­

tribution а l ' Etude du vocabulaire grec colonial, Roma 1 989.

R. А r е п а, Iscrizioni greche arcaiche di Sicilia е Magna Оуесја. 1 - Iscrizioni di Sicilia, iscrizioni di Megara IЫеа е Selinunte, Milan 1989

R. A r e n а / М. Н. Ј ат е s o n / D. R. Ј o r d a n / R. D. К о ­t a n s k y , А Lex Sacrafrom Selinous, Durham (N. С.) 1 993 .

Ј. С h a d w i c k / L. G o d a r t l Ј. Т. K i 1 1 е n / Ј.-Р. 0 1 i ­v i е r / А. S а с с о п i I I. А. S а k е 1 1 а r k i s, Corpus 01 Мусеnаеаn Inscriptions from Knossos, Уоl. 1 (1-1 063), Cambridge 1986. Уоl. 11 ( 1064-4495), Cambridge 1990. Уоl. III (5000--7999), Cambridge 1998. Уоl. IV (8000--9947) and Index to Volumes I-IV, Сат­bridge 1998.

247

R. М е r k е 1 Ь а с h et al., Steinepigraттe aus deт grie­chischen Osten, Bd. 1 : Die Westldiste Юеinasiеns von Кnidos bis Пiоn, Stuttgart und Leipzig 1 998. Bd. 2 : Die Nordkiiste Юеinasiеns (Мarmarasее und Pontos), MUnchen / Leipzig 200 1 . Bd. 3 : Der »Ferne Osten« und das Landesinnere bis zum Tauros, MUnchen / Leipzig 200 1 .

G. М а п g а п а r о, Sikelika, Studi di antichita е di epigrajia della Sicilia greca, Bibilioteca di Quшlетј Urbinati di Cultura Classica, по. 8, Pisa е Roma 1999.

248

249

SPISAK ILUSТRACIJA

1 . Кiparsko slogovno pismo (Nonnalni silabar; prema: Masson 58) 37

2. Lineamo В pismo (»Salamanca Сопventiоп«; prema: Minos 1 1 , 1 970, ХУII) 41

3 . Rasprostranjenost grekih dijalekata u klasicno doba 249

250

SADRZAJ

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Spisak skraCenica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1

1 GRCКI DUALЕКП 1 NЛНОVI IZVORI 1 . Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 7 2 . Natpisi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 3. КnjiZevni izvori. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 4. Izvestaji grшnаtieara.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

11 GRCКA PISМA Alfabet. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Кiparsko slogovno pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Linear B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

ш ISTORUAT PROUCAV ANJA, POMoCNA SREDSТVA 1 . Istorijat proucavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 2. Pomoena sredstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

N POJEDINACNI DUALЕКП 1 . Severozapadnogrcki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 2. Saronski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

25 1

3. Zapadnoargolidski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 4. Ostrvski dorski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 5 . Кritski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 6. Lakonsko-mesenski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 7. Ahajski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 8. Elidski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 3 9. Beotski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

1 0. Tesalski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 1 1 . Lezbljanski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 12. Arkadski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 13 . Кiparski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 55 14. РЗIПfilski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 15. Jonski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 69 16 . Aticki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 8 1 1 7. Mikenski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 93

v GRUPISANJE DUALEКATA 1 . Glavne skupine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 2. Opsta slika: Obrazovanje dijalekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 1 3

Indices 1 . Liena imena.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229 1 . Imenamesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 1 3. Gramaticki registar . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235

Skra.Cenice i znaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241 Izbor iz novije literatше о grekim dijalektima . . . . . . . . . . . 243

Spisak ilustracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250

252

Stampa i povez

�. B U D UCNDST

. � .. . " . . , ,, .

Novi Sad, Sumadijska 12 Za stampariju Novak Vukotic

• IZDAVACКA KNJIZARNICA ZORANA STOJANOVICA

21000 Novi Sad Nikole Pasica 6/Ш Tel. : 02 1/624-800 Faks: 02 1/623-853

E-mail : ikzs@eunet.yu

Вiblioteka ELEMENТI

9. Zan Pija.ze: PSIНOLOGUA ОЕТЕТА . i 10. У. fon Humbolt: GRANICE DELOTVORNOSТI Dф� 1 1 . Dejvid Нјиm: О МERILU UKUSA 13. Emil Lask: FILOZOFUA PRAVA 14. Роl Dil: SIМВОLlКА U ВIВLШ 16. У. Jensen I S. Frojd: GRADIVA 17. Georg Zimel: REMBRANT 18 . Z.-P. Уеman I Р. Vidal-Nake: MIТ 1 ТRAGEDUA. 1 1 9. Z. Bril: LILIТ ILI МRACNA МАЈКА 20. Z. Ruse: OBLIK 1 ZNACENJE ! l 2 1 . R. Legm: ЮЕЈА HUМANOSТI ' " 22. Zak Buvres: FILOZOFIJA, MIТOLOGUA 1 РSЩЈDONЛUКA 23. У. Dimitrijevic: NEIZVESNOST LJUDSKIН PRAVA 24. F. Fire: RADIONICA ISTORIJE 25. Р. Мат: PSIНOSOMAТIКA ODRASLE OSOBI;: 26. G. Zimel: PROBLEMI FILOZOFIJE ISТORUE , 27. М. Dragicevic - �e�jc: NEOFOLK KULTURA '1 28. zan Ruse: NARCIS ROMANOPISAC 29. Zan Ruse: MIТ О DON ZUANU 30. А1јо!а Mimica: POGLED UNAZAD , 31 . A1eksis РПопеnkо: ARHIPELAG EVROPSKE SVESТI " 32. ?;an-Pjer Уеmап I Pjer Vidal-Nake: MIТ 1 ТRAGEDUA, IЈ, 33. Z. Delez I F. Gatari: �TA ЈЕ FILOZOFJJA? :' 34. Dominik �naper: ZAJEDNICA GRAE>ANA 35. Ј. Ј_ Ушkеlman: ISTORIJA DREVNE UМEТNOSТI 36. F. Nice: О BUDUCNOSТI NA�IН OBRAZOVNIH USTANOVA 37. Remon Aron: OEMOКRAТIJA 1 TOTALIТARIZAM ' 38. Еmапие1 Levinas: MEE>U NAMA 39. Emst Kasirer: JEZIK 1 MIТ 40. Z. Delez I F. Gatari : КАРКА 4 1 . Maks УеЬег: DUHOVNI RAD КАО POZIV 42. Мјгеа Elijade: SLlКE 1 SIMBOLI 43. Каг1 Abraham: SPISI IZ PRIMENJENE PSIНOANALlZE 44. Slobodan Be1janski: POEТIKA PRAVA 45. Zan-Zak Ruso: OGLED О POREКLU JEZIКA 46. Alise Miler: DRAМA DAROVIТOG ОЕТЕТА 47. Manfred Majrhofer: SANSKRIТSКA 'pRAМATIКA 48. Teodor У. Adomo : МINIМA MORALIA , 49. Savo Lausevic: MI�UENJE SVJEDOCENJE 50. Milan Kangrga: NACIONALIZAM ILI ОЕМОКRAСПА 5 1 . Edmund Huser1: PREDAVANJA О FЕNОМЕNОLОGШ ,

UNUTRASNJE VREMENSKE SVlJESТI '

52. Миса Elijade: SVETO 1 PROFANO 53. Н. Уеlflјп: RAZМATRANJA О ISTORIJI UMETNOSn' , 54. Неlти! Plesner: GRANICE ZAJEDNICE 55. Zan Starobinski : ZIVO ОКО 56. Milorad Radovanovi6: PLANIRANJE JEZlКA ' 57. At1he1 Ganivet: �PANSКI IDEARIJUM < ' 58. Manfred Osten: » SVE ЈЕ VELOCIFERSКI" ILI GETEOVO ОТКЮСЕ

USPORENOSТI " 59. Неlти! Plesner: ZAКASNELA NACIJA 60. Emest Dzouns: HAMLET 1 EDIP 61 . Ridiger Smit: UVOD U GRCKE DIJALEKTE

и ргiр,.еmi Zis1en Gerten (prir.): SVESTRANI GLEN GULD G. Zimel: SOPENHAUER 1 NICE