SEMINARSKI RAD

METODE I TEHNIKA IZRADE ISTRAŽIVAČKOG

RADA

NAZIV TEME : UTICAJ DRUŠTVENIH MREŽA NA PONAŠANJE MLADIH

Banja Luka, februar 2013.g.

SADRŽAJ

UVOD............................................................................................................................3

1. DRUŠTVENE MREŽE.............................................................................................4

1.1. Facebook......................................................................................................................... 5

1.2. Twiter..................................................................................................................5

2. UTICAJ DRUŠTVENIH MREŽA NA PONAŠANJE MLADIH.............................7

3. ZAKLJUČAK..........................................................................................................12

4. LITERATURA.........................................................................................................13

2

UVOD

Društvene mreže nešto su noviji fenomen u internetskim sferama, riječ je zapravo o

besplatnim online servisima, koje korisnici mogu koristiti. Kod aplikacija za

društveno umrežavanje, preduvjet za povezivanje je izrada vlastitog profila koji

mogu uključivati osobne podatke, obrazovanje, interese, sklonosti i mnoge druge.

Neke od njih može upisati sam korisnik, dok se dio može generirati automatski.

Društvene mreže omogućuju pojedincima neku vrstu anonimnosti pri kontaktu s

drugim osobama, iako su na korisničkim profilima ispisane osobne informacije.

Jednostavnost i lakoća pristupanju nepoznatoj osobi, na temelju zajedničkih interesa

nikad nisu bili lakši. Zbog opasnosti koje prijete korisnicima društvenih mreža

svakako treba obratiti pažnju na otkrivanje velike količine osobnih ili povjerljivih

informacija.

1. DRUŠTVENE MREŽE

3

Prva društvena mreža nastala 1997. godine pod imenom Six Degrees. Korisnicima

ove mreže je bilo omogućeno stvaranje korisničkih profila, stvaranje liste prijatelja, te

godinu dana kasnije (1998.) i mogućnost pretraživanja lista drugih korisnika. Sve su

ove mogućnosti postojale i ranije, međutim Six Degrees je objedinio sve navedene

mogućnosti u jednu cjelinu. Six Degrees je zamišljen kao virtualno mjesto na kojem

korisnici mogu izmjenjivati poruke ili komunicirati s drugim korisnicima. Usluga nije

nadograđivana novim tehnologijama, te su korisnici počeli gubiti interes za ovim

načinom komunikacije. Six Degrees je 2000. godine zbog nedovoljnog broja aktivnih

korisnika i nedovoljnih prihoda propao.

Kroz godine stvarao se i cijeli niz društvenih mreža gdje je korisnicima bilo

omogućeno stvaranje osobnih i profesionalnih profila ili profila za traženje partnera.

Mogućnosti su se s godinama značajno proširile, dodane su neke nove poput

stvaranja liste ili stvaranja osobnih bilješki, tekstova koji su bili dostupni drugim

korisnicima. Izrađivale su se i specifične društvene mreže za određene skupine ljudi

na temelju zajedničkog interesa, poslovnih prilika i dijeljenja podataka/medija.

Bitno je napomenuti da nisu sve društvene mreže postigle jednak uspjeh u svijetu!

Tako npr. Windows live Spaces (Microsoft) u SAD-u nije postigao uspjeh, dok u

Evropi je Myspace pokrenut 2003. godine, tek je nakon godinu dana postojanja

postigao zapažen uspjeh i to pretežno među tinejdžerima. Zatim, primjerice Mixi

postiže uspjeh u Japanu, LunarStorm u Švedskoj, Hyves u Nizozemskoj, Grono u

Poljskoj, Hi5 na američkim kontinentima i Europi, itd.

_____________________________________________________________________http://www.cis.hr/www.edicija/LinkedDocuments/CCERT-PUBDOC-2009-08-273.pdf postavljeno 08. 2009., posjećeno 12. 02. 2013. godine.

1.1. Facebook

4

Facebook je najzastupljenija društvena mreža koju je osnovao Mark Zuckerberg 2004.

godine za vrijeme studija na Univerzitetu Harvardu. Društvena mreža je besplatna za

korištenje, a zaradu stvara od oglašavanja. Korisnički profil je moguće postaviti na

srpski, ali i određen broj drugih svjetskih jezika. Nakon stvaranja profila, korisnik

može odabrati da li želi da njegov profil bude privatan ili javni. Stvaranjem profila

korisniku je omogućeno postavljanje ličnih fotografija na profil, liste ličnih interesa,

izmjena javnih ili privatnih poruka, te stvaranje grupa koje se temelje na zajedničkim

interesima pojedinaca.

Uzrok velike popularnosti društvene mreže Facebook je svakako velik broj

mogudnosti koje su na raspolaganju korisnicima mreže, korištenje putem mobilnog

telefona, te najveći izbor funkcija.

2009. Facebook broji 122,7 milijona posjetilaca, dok danas čak do 500 milijona!²

1.2. Twitter

Twitter je besplatna društvena mreža koja korisnicima omogućuje slanje i primanje

poruka, pisanje bilješki u obliku bloga, te postavljanje fotografija na korisnički profil.

Poruke od najviše 140 znakova prikazuju se na stranici autora, te se šalju korisnicima

koji su to odabrali. Svaki korisnik je u mogućnosti odabrati da li želi da se njegove

poruke šalju samo korisnicima koji su na listi prijatelja ili svima koji imaju pristup

korisničkom profilu pošiljalaca. Poruke je osim na vlastiti profil moguće primati i

putem SMS-a na mobilni telefon besplatno, međutim slanje poruka na Twitter mrežu

putem SMS poruka se naplaćuje po tarifama mobilnih operatera. Također, Twitter

mreži je mogude pristupiti putem mobilnog telefona kroz modificiranu aplikaciju

namijenjenu mobilnim uređajima.

Twitter je s radom započeo 2006. godine, te stekao velik broj korisnika i popularnost

diljem svijeta. Jednostavnost korištenja i komuniciranja s drugim korisnicima svakako

prednost.³

² http://sh.wikipedia.org/wiki/Facebook postavljeno 11. 4. 2007., posjećeno 10. 02. 2013. godine.³http://sh.wikipedia.org/wiki/Twitter postavljeno 11. 4. 2007., posjećeno 10. 02. 2013. godine.

5

Prednosti koje nude današnje društvenih mreže su: besplatan neobavezan pristup,

sticanje novih prijatelja, osnivanje novog posla, informatičko obrazovanje,

kontaktiranje rodbine/starih prijatelja, praćenje aktuelnih tema.

Nedostaci društvenih mreža su: nema privatnosti, lažni identiteti, stvaranje ovisnosti,

Cyber nasilje, uhođenje.

2. UTICAJ DRUŠTVENIH MREŽA NA PONAŠANJE MLADIH

6

Socijalne navike tinejdžera u savremenom dobu se u mnogo čemu razlikuju od onih

prije dvadeset godina. Prije svega, veliki uticaj na njihovo ponašanje imaju mediji,

posebno društvene mreže, poput Facebooka, Twittera kao i drugih. Za mnoge

tinejdžere ovo je način komunikacije sa okolinom, “svet privida iznova postaje aktuelan”

(Vukasnović,D)4 Oni tako isprobavaju i treniraju svoje društvene sposobnosti.

Stavljajući određenu informaciju na svoju Facebook stranicu, prije svega žele vidjeti

kako će drugi reagovati na njihov post.

Kako je pokazala zadnja studija američkih naučnika, Facebook i slične socijalne

mreže mogu pomoći stidljivim tinejdžerima da steknu više povjerenja u svoje

sposobnosti i postanu otvoreniji ka javnosti. Oni znaju da je ono što napišu na svoju

stranicu javno, ali zbog toga što je ispred njih ekran, a ne gomila ljudi, to im daje

osjećaj anonimnosti.

Samosvest, samoizražavanje, samopotvrđivanje, samooblikovanje. Danas manje nego

ikada znamo ko smo i čini se da smo u konstantnoj potrazi za mogućnostima,

ambijentima, situacijama od kojih ćemo moći da dobijemo potvrdu da nas neko

primećuje, da smo nekome potrebni, da neko priželjkuje našu pažnju i da smo mi ti

koji se za nešto pitaju. Formiranje identiteta je proces kroz koji svako prodje i svaki

je unikatan. I sam proces je unikatan.5

Oni tinejdžeri koji provode više vremena na Facebook-u, redovno ažuriraju svoj profil

sa gomilom fotografija i ”lajkova” imaju i puno više virtuelnih empatija. Naime, ostali

više simpatišu ovakvu osobu, te bi rado, zbog toga, postojeću emocionalnu

povezanost i prijateljstvo prenijeli i u stvarni svijet.

Međutim, nemaju društvene mreže samo pozitivne efekte na mlade naraštaje.

Posljednje studije pokazuju da korištenje Facebooka u velikoj mjeri može pogoršati

4Vuksanović, D. Filozofija Medija – Ontologija, Estetika, Kritika. Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu i Čigoja štampa, Beograd, 2007., str 9.

5 Lalman, M. Istorija Socioloških Ideja, TOM II. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004.

7

postojeće simptome i stanje narcisoidnosti kod tinejdžera. Na primjer, ako neko sklon

ovakvom ponašanju postavi narcisoidne stavove na svoj profil, a dvadeset osoba

komentariše taj post, onda je problem već formiran.6

Pored toga, djeca koja previše gledaju razne vrste medija, mogu imati problema sa

depresijom i anksioznošću. Istraživanje obavljeno među djecom dobi između četvrte i

osme godine, koja su koristila previše internet, muziku i video igre, pokazalo je da

imaju više psihičkih problema od onih koji to koriste u puno manjoj mjeri.

Međutim, teško je reći koliko je rano i kada odobriti djeci pristup internetu i

društevnim mrežama. S obzirom da se u svemu mogu posmatrati, kako pozitivne, tako

i negativne strane, kako onda pronaći najbolje rješenje? Naučnici, prije svega,

preporučuju da roditelji razmisle o tehnologiji koju namjeravaju dati djeci, te da o

tome razgovaraju sa njima. Oni će najbolje procijeniti kada je njihovo dijete spremno

za pristup online društvenim mrežama i u kojoj mjeri.

Recimo, da se mnogi roditelji žale na slabo učenje i loše ocjene kod djece. Konkretno,

za rješenje ovog problema se veoma efikasnim pokazao sistem ”tech pauze”. Naime,

učenicima se preporučuje učenje od 10-20 minuta ili onoliko koliko se mogu

skoncentrisati na određeno gradivo. Nakon toga bi trebali uzeti malu pauzu, da

provjere e-mail, Facebook ili poruku na mobitelu, a onda se opet fokusirati na učenje.

Ovo je drugačiji oblik umjerenosti, jer znaju da moraju tako postupiti, jer u suprotnom

neće postići željene rezultate.

Na društvenim mrežama dogodio se velik broj sigurnosnih incidenata, počevši od

brojnih napada pa sve do napada virusima i crvima i sve to vedinom zbog nepažnje

korisnika i sigurnosnih propusta u korištenim web preglednicima. Kod phishing

napada, napadači su uspjeli otuđiti korisničke profile određenog broja korisnika, te s

njihovih profila poslati phishing poruke e-pošte svim korisnicima na listi prijatelja.

Poruke e-pošte su sadržavale poveznicu na ilegalne zlonamjerne stranice koje su

imale jednaki izgled kao i originalna stranica društvene mreže. Korisnici koji su

upisali svoja korisnička imena i lozinke su bili ugroženi, jer su napadači imali nadzor

nad krivotvorenom stranicom. Napadi ovakve vrste dogodili su se na Facebook,

6 http://www.woman.ba/2011/08/12/utjecaj-drustvenih-mreza-na-ponasanje-djece/ posjećeno 10. 02. 2013. Godine.

8

MySpace, Twitter i LinkedIn mreži. Na Twitteru se dogodio još jedan incident jer

dozvoljava postavljanje komentara u obliku HTML koda zbog kojeg korisnicima nije

bilo mogude vidjeti svoj profil nekoliko sati, ali na sredu korisnički podaci su

sačuvani i Twitter je nastavio sa normalnim radom.7

Korištenjem društvenih mreža svaki se korisnik zapravo svjesno odriče dijela svoje

privatnosti, stoga je važno kvalitetno ocijeniti da li bi ga neki podaci mogli ugroziti na

bilo koji način te shodno tome (ne) objavljivati pojedine informacije o sebi na nekoj

od društvenih mreža.

Korišćenje Facebook-a i drugih društvenih mreža može imati značajno nepovoljne

efekte na tinejdžere i mlade ljude, pokazuje najnovije istraživanje koje je na 119.

konferenciji američkog udruženja psihologa održanoj u Vašingtonu tokom proteklog

vikenda prezentovao autor istraživanja “Kako društvene mreže mogu pomoći i

naškoditi našoj deci”, doktor Leri Rouzen, profesor psihologije na državnom

univerzitetu u Kaliforniji.

Otkrića do kojih je tokom istraživanja došao doktor Rouzen rezultat su odgovora 1000

adolescenata koji su odgovarali na pitanja testa koja im je prosledio istraživač kao i

njegove petnaestominutne opservacije 300 tinejdžera tokom sprovođenja istraživanja.

Tinejdžeri i adolescenti su veoma privrženi digitalnim servisima današnjice, i

provode veliki deo svog vremena na sajtovima društvenih mreža, kao i u komunikaciji

sa prijateljima i rođacima preko SMS poruka, daleko više nego komunicirajući sa

istim ljudima telefonom ili licem u lice.

Niko ne može da porekne da je Facebook promenio društvene odnose, naročito među

mladim ljudima, ali uticaj društvenih mreža nije samo pozitivan, ističe Rouzen.

7http://www.cis.hr/www.edicija/LinkedDocuments/CCERT-PUBDOC-2009-08-273.pdf postavljeno

08. 2009., posjećeno 12. 02. 2013. godine.

9

Tinejdžeri koji koriste Facebook pokazuju mnogo češće narcističke tendencije ali i

znakove psiholoških poremećaja, uključujući tu i asocijalno ponašanje, maniju i

agresivnost.

Preterana svakodnevna upotreba medija i tehnologija ima negativan uticaj na zdravlje

sve dece, kako u mlađem tako i u tinejdžerskom uzrastu, čineći ih sklonim

anksioznosti, depresiji i drugim psihološkim poremećajima, ali i podložnijim nekim

zdravstveim problemima koji bi se mogli pojaviti u budućnosti.

Facebook izaziva poremećaj pažnje i može negativno uticati na procese učenja.

Istraživanje pokazuje da deca školskog uzrasta ali i studenti koji su proveravali

novosti sa Facebook-a najmanje jednom tokom petnaestominutnog ispitivanja imaju

niže ocene u školi i na studijama.

Međutim, Facebook ima i neke pozitivne uticaje na razvoj dece i adolescenata koje

ističe doktor Rouzen. Naime, mladi koji provode više vremena na Facebook-u

pokazuju više “virtuelnog saosećanja” prema svojim online prijateljima. Introvertna

deca u adolescentskom uzrastu mogu se zahvaljujući Facebook-u bezbolnije

socijalizovati iza bezbednosti ekrana monitora ili telefona nego što bi to bio slučaj u

realnim situacijama.

Rouzen je uputio poruku roditeljima da moraju kontrolisati aktivnosti svoje dece na

društvenim mrežama. To uključuje i razgovor o uklanjanju neprikladnog sadržaja i

prekid veza sa ljudima koje roditelji smatraju problematičnim. Međutim, špijuniranje

dece je besmisleno, smatra doktor Rouzen. Roditelji moraju biti svesni i obavešteni o

trendovima na internetu i najnovijim tehnologijama, veb sajtovima i programima koje

deca koriste, ali istovremeno, ne smeju biti paranoični s tim u vezi.

“Ukoliko mislite da treba imati neki kompjuterski program za tajno praćenje

aktivnosti vašeg deteta na društvenim mrežama, samo gubite vreme. Dete će naći

rešenje za to u roku od par minuta,” kaže Rouzen. Umesto toga, doktor Rouzen

savetuje roditeljima da razgovaraju sa svojom decom o tome šta je primereno

njihovom uzrastu i da nastoje da izgrade odnos poverenja sa njima, tako da kada se

pojavi problem, bilo da je reč o nekoj uznemiravajućoj fotografiji ili zlostavljanju

deteta, ono oseti da može da razgovara sa roditeljima o tome. Komunikacija je suština

10

roditeljstva. “Treba da razgovarate sa svojom decom, ili još bolje, da ih slušate.

Pričajte jedan minut, slušajte pet minuta,” savet je doktora Rouzena.8

Prošle godine objavljeni su rezultati istraživanja prema kojima je 57% žena koje su

učestvovale u istraživanju izjavilo da češće komunicira sa ljudima na internetu nego u

realnom životu, licem u lice, a 39% ispitanica je sebe nazvalo Facebook zavisnicima.

Još jedna studija, objavljena u martu prošle godine pokazala je da su ljudi toliko

opsjednuti društvenim mrežama da je 48% ispitanih priznalo da provjerava novosti na

svojim Facebook i Twitter profilima tokom noći ili odmah po buđenju. Tada je

objavljen i neverovatan podatak da 19% ispitanika mlađih od 25 godina objavljuje

statusne poruke na Facebook-u ili Twitter-u ukoliko se probudi u toku noći.

8 http://www.informacija.rs/Drustvene-mreze/Preterana-upotreba-Facebook-a-dovodi-do-psihickih- poremacaja-kod-mladih.html postavljeno 10.08.2011., posjećeno 10.02.2013.godine.

11

Z A K L J U Č A K

Teško je zamisliva i održiva bilo koja civilizacija bez postojanja i poštovanja

moralno-etičkih fenomena. Život u današnje vrijeme, kada su zastupljeni humanizam,

demokratija i ljudske slobode, moralniji je u odnosu na stare civilizacije.

Fejsbuk je zaista jedan planetarni fenomen. Svjesno je napravljen da služi kao veoma

razrađeno sredstvo za komuniciranje. Poprimio je karakteristike globalne epidemije.

Proširio se na gotovo cijelu planetu Zemlju (bar na onaj dioo koji je pokriven

Internetom) i za sada se ovoj epidemiji ne može stati na put. 

Razmišljanja o blogovima na internetu kao i o personalnim sajtovima, dakle sajtovima

pojedinaca ili grupa koje se bave raznim djelatnostima, nude raznovrsne usluge i koje

prodaju razne proizvode, konstantno dovode u pitanje pozicioniranje komunikacije i

dragocjenost njenog postojanja kod pojedinca u društvu. Razvoj Zemlje u

tehnološkom smislu je pomjerio granice komunikacije pa je samim tim ovom pojmu

dojdelio i zamršenost koja nastavlja da se mrsi sve više, iz dana u dan. 

Sve je više dokaza da facebook i druge društvene mreže mladi mogu koristiti i u neke

bolje svrhe. Kako se nalazimo u digitalnom dobu trebamo se prilagođavati modernim

trendovima koje nam to doba donosi, takođe u vremenu ekonomske krize kada mnogi

gube posao a mladi ljudi sa svježim znanjem i diplomom teško dolaze do posla,

potrebno je iskoristiti sve resurse. Ako ste navikli da svakodnevno koristite neku

društvenu mrežu i provodite po nekoliko sati na svojim profilima, organizujte ih tako

da oni rade za vas i pomognu vam u pronalaženju željenog posla.Društvene mreže

mogu postati uz pravilno korišćenje mjesto ličnog napretka. Ako znate kako da

upravljate društvenim mrežama i koristite sve mogućnosti koje vam pružaju, možete

biti na korak bliže poslu. 

12

L I T E R A T U R A

1. Vuksanović, D. Filozofija Medija – Ontologija, Estetika, Kritika. Fakultet dramskih

umetnosti u Beogradu i Čigoja štampa, Beograd, 2007., str 9.

2. Lalman, M. Istorija Socioloških Ideja, TOM II. Zavod za udžbenike i nastavna

sredstva, Beograd, 2004., str 13.

INTERNET IZVORI

http://sh.wikipedia.org/wiki/Facebook postavljeno 02. 2004., posjećeno 10. 02. 2013.

godine.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Twitter postavljeno 02. 2004., posjećeno 10. 02. 2013.

godine.

http://www.cis.hr/www.edicija/LinkedDocuments/CCERT-PUBDOC-2009-08-

273.pdf postavljeno 08. 2009., posjećeno 12. 02. 2013. godine.

http://www.woman.ba/2011/08/12/utjecaj-drustvenih-mreza-na-ponasanje-djece/

posjećeno 10. 02. 2013. Godine.

http://www.informacija.rs/Drustvene-mreze/Preterana-upotreba-Facebook-a-dovodi-

do-psihickih-poremacaja-kod-mladih.html postavljeno 10.08. 2011., posjećeno 10.

02. 2013. godine.

13

14

http://www.informacija.rs/Drustvene-mreze/Preterana-upotreba-Facebook-a-dovodi-do-psihickih-poremacaja-kod-mladih.html

http://www.woman.ba/2011/08/12/utjecaj-drustvenih-mreza-na-ponasanje-djece

http://www.ikragujevac.com/it/2765-drustvene-mreze-kao-efikasno-sredstvo-u-

trazenju-posla.html

http://www.informacija.rs/Drustvene-mreze/Preterana-upotreba-Facebook-a-dovodi-do-psihickih-poremacaja-kod-mladih.html

http://www.woman.ba/2011/08/12/utjecaj-drustvenih-mreza-na-ponasanje-djece

15

http://www.ikragujevac.com/it/2765-drustvene-mreze-kao-efikasno-sredstvo-u-

trazenju-posla.html

Ideja ovog teksta je da kroz metod tekstualne analize, uz korišćenje izvoda iz akademskih istraživanja ali i uz razmatranje navoda iz štampe, tumačenja socioloških činjenica i navođenjem suprotstavljenih stavova, prikaže kompleksnost jednog fenomena u oblasti/delatnosti koja se danas proizvoljno i neodgovorno koristi i interpretira. Internet kao takav, predstavlja komunikacijski fenomen u kojem kompleksna međupovezanost sajta ‘fejsbuk’ sa realnim životom sama po sebi prenosi informaciju učesnicima na ovim poljima i zato zahteva sistematski postupak analize kojim bi se ta kompleksnost objasnila usled činjenice da “svet privida iznova postaje aktuelan”(Vukasnović, D) .

16

Pojam ‘realnost’ dolazi pod uticaj medija koji time, nesmotreno ali i nametljivo, podpadajući pod mnogostruke uticaje globalizacije, stvaraju kulturnu homogenost. Internetkao zaseban medij, a koji je delom sačinjen iz raznih drugih medija, poput razvoja same nauke i tehnike, s jedne strane olakšava svakodnevnicu a s druge strane je ne čini stabilnom i uređenom već čini da izmiče našoj kontroli. Posledice ‘internet stvarnosti’ ili sajber stvarnosti ne ostaju samo zapažene i zatočene u takvom virtuelnom svetu već se manifestuju i na sferu komunikacije real life-a tj njegovih aktera. Sajt ‘fejsbuk’, više nego bilo koji drugi, služi kao vrlo dobar primer toga jer sam omogućava virtuelnu interakciju ljudi na bezbroj polja koja nisu sačinjena isključivo od imaginarnih činilaca već i od oblasti direktno prenetih iz stvarnog života. Mnogobrojni su primeri vezani za ovu tvrdnju o zaista posebnoj medijaciji između realnog sveta i onog ne tako realnog i njhovim zasebnim analiziranjem sledi predstavljanje konfrontiranih stavova po pitanju komunikološke problematike koja postaje sve aktuelnija.‘Fejsbuk’ bez sumnje u prvi mah deluje kao magična utopija od svakodnevnice koja obiluje nostalgijom u psihološkom smislu da je današnje vreme vreme u kojem se liberalne želje i akti pojedinca mogu odvijati samo u ‘slobodnim trenucima’ kojih je sve manje. Uzevši u obzir da je slobodno vreme dragocenije danas nego pre dvadesetak godina, formiranje fejsa se može protumačiti i kao medijska poruka koja je plasirana tržištu poput all – in – one proizvoda koji se može upotrebiti na raznolike načine a da pritom vreme za korišćenje istog i dalje ostaje faktor koji ograničava ali i koji doprinosi upražnjavanju komunikacije. Stavovi po pitanju ovog intencionalno plasiranog produkta koji obiluje raznolikim vidovima interakcije korisnika se razlikuju koliko i sam sadržaj na kojem se nije štedelo. Koncept ovakvog interaktivnog komunikacionog sistema je možda usledio i kao “reakcija na skandalozno kulturno nazadovanje nacije usled nadirućeg prostakluka, licemerja i kiča koji ubrzano prožimaju ovdašnje društvo” . U eri globalizacije u kojoj se sve manje pretenduje na intervencije u stvarnosti čini se da se “odbrana kulture postavlja kao izazov svakom svesnom pojedincu koji svojom mišlju, stavom i delom promoviše visoke etičke i estetske standarde” . Ono što je “kreativno, inteligentno, delikatno, domišljato, autentično, duhovito i dostojanstveno” se kreće u smeru nezavisnom od ambicija genijalnih projekata za koje se

17

pojam ‘otuđenost’ ne vezuje kao nekakva koincidencija. Ono što je “prostačko, jeftino, patetično, podilazeće, bahato, ružno i nehumano” čini opis megalomanskog broja ne samo usluga koje nude virtuelna zadovoljstva već i radikalno suženog načina komuniciranja. Kulturolog i publicista, Zorica Tomić, u analiziranju ‘knjige lica’ navodi da “sada pojedinac, pored najmanje jednog mobilnog telefona, kome se svakako još uvek ne može oduzeti vođstvo među sredstvima brze komunikacije, bilo gde i bilo kada ima dostupan brz internet kojim još brže stiže do svojih prijatelja okupljenih na jedinstvenom mestu za druženje, na Fejsbuku”. Mnogi (a to se nekako odnosi mahom na populaciju ljudi od osamnaest do tridesetpet godina) smatraju da je fejsbuk fenomen novog veka jer je uspeo da objedini veliki broj kompjuterskih atrakcija, kao što su igrice, mogućnost četovanja, aploudovanja fotografija, video snimaka, muzike i još mnogo toga. Nasuprot ovako usko pozicioniranom tumačenju fenomena nesagledivih komunikacionih sposobnosti stoji mišljenje psihologa da je 21. vek vek u kome smo više nego ikada suočeni sa činjenicom koliko smo sami, jer su naši kontakti sve slabiji, iako imamo društvenu obavezu da komuniciramo a za to imamo veliki broj tehničkih pomagala. Da li onda fejsbuk zbližava ljude ili čini nešto suprotno tome i da li je zaista naš društveni život alarmantno degradiran ovim oblikom virtuelne komunikacije? Da li je pravo druženje među ljudima (lice u lice) kao tradicionalna, iskonska forma komunikacije na ivici opstanka i da li monitori prete da postanu totalna zamena za prozor, ulicu, park, restoran? Fejsbuk je zaista jedan planetarni fenomen. Svesno je napravljen da služi kao veoma razrađeno sredstvo za komuniciranje. Poprimio je karakteristike globalne epidemije. Proširio se na gotovo celu planetu Zemlju (bar na onaj deo koji je pokriven internetom) i za sada se ovoj epidemiji ne može stati na put. Razmišljanja o blogovima na internetu kao i o personalnim sajtovima, dakle sajtovima pojedinaca ili grupa koje se bave raznim delatnostima, nude raznovrsne usluge i koje prodaju razne proizvode, konstantno dovode u pitanje pozicioniranje komunikacije i dragocenost njenog postojanja kod pojedinca u društvu. Razvoj Zemlje u tehnološkom smislu je pomerio granice komunikacije pa je samim tim ovom pojmu dodelio i zamršenost koja nastavlja da se mrsi sve više, iz dana u dan. Analiziranjem fejsbuka kao fenomena, čini se da je komunikologija kao grana psihologije i sociologije dosta izmenjena u smislu njenog poimanja. Iako prost za pristup i upotrebu, fejsbuk je zapravo kompleksniji komunikacijski sistem koji se u žargonu naziva ‘društvena koreografija’. Tok poruka ili ide iz centra ka periferiji, tako da osoba ne može da povratno koriguje informaciju, ili jedna osoba komunicira sa mnogo osoba. Njegovi korisnici svakako ne spadaju u kategoriju ‘pričalaca/pisaca’ u kojoj se komunikacija vrši jednosmerno ali je činjenica da postoje poruke koje se emituju preko sajta a koje nisu dostupne korekciji. Kada uzmemo tu činjenicu u obzir i kada uzmemo u obzir da dobar deo korisnika ovog sajta nije svestan šireg komunikacijskog konteksta koji sajt nudi, neminovno se dolazi do zaključka da će se mali broj korisnika potruditi da dovede u pitanje sve ono što im se nudi, već će rizično, pa i bez razmišljanja, propustiti značenje poruka koje idu od izvora do cilja i tako onemogućiti prepoznavanje i korigovanje predrasuda i nesporazuma. Sa stanovišta simple user –a neće se uzeti u obzir ko je autor ove virtuelne zajednice niti za koju namenu je napravljena. Korisnik (stanovnik) je doživljava kao gotov proizvod i skoro je sigurno da se sudovi korisnika, kada bi i došlo do raščlanjivanja njenog značenja, svrhe i značaja, ne bi pomirili. Oskudica u ličnim interpretacijama ovakvih sajber prostora se zasniva na želji za konzumacijom proizvoda brzo, površno i bez artikulisanog pristupa a zarad uštede vremena koja samim tim pokreće destruktivnu dozu društvene netolerancije. Rolf Jensen, filozof medija, je pisao da ljudi koriste priču kako bi precizirali vrednosti koje neguju. Na sličan način se negovanju ovih vrednosti doprinosi i u stvarnom životu i u virtuelnom. A s tim na umu, ljudi kao akteri na fejsbuk sceni su ravnopravni pri stupanju na nju što ne znači da ta scena predstavlja stvarnost. Dakle, reality show u pravom smislu te reči (tih reči). Kamera ne snima sve, režija ne dopušta da publika vidi i čuje sve što je zabeleženo. Naš lik, podatke i dela na fejsbuku takođe cenzurišemo i mi sami, dajemo se publici onoliko koliko mi to želimo. Niti je to dobro, niti je loše ali svakako nismo ostali anonimni. Svesno prihvatajući rizik da se za nas pročuje i ‘providi’, neki bi dalje ovo protumačili kao želju za

18

egzibicionizmom. Fejsbukov prostor je svojevrsni prostor za javno izlaganje koji publici nudi mogućnost razmatranja pitanja javnog priznanja nas kao pojedinaca.Samosvest, samoizražavanje, samopotvrđivanje, samooblikovanje. Četiri ‘S’ koja su stara koliko i priča o čoveku. Danas manje nego ikada znamo ko smo i čini se da smo u konstantnoj potrazi za mogućnostima, ambijentima, situacijama od kojih ćemo moći da dobijemo potvrdu da nas neko primećuje, da smo nekome potrebni, da neko priželjkuje našu pažnju i da smo mi ti koji se za nešto pitaju. Formiranje identiteta je proces kroz koji svako prodje i svaki je unikatan. I sam proces je unikatan. Fejsbuk nudi brže formiranje identiteta, poslužuje ga drugima i to radi javno. U raspravi da li je ovakvo delovanje racionalno možemo se poslužiti i objašnjenjima sociologa Mišel Lalman koja navodi da “pojedinac deluje na racionalan način iako norme zapravo imaju vrednost prinude. Ako pretpostavimo da su preferencije i ciljevi pojedinaca definisani onda su učesnici ti koji treba da vrše izbore u korišćenju sredstava. Shodno tome, selekcija jednog sleda akcija jeste racionalna”. Da li ćete ponovo obnoviti prijateljstvo u realnom svetu ili ne sa osobom sa kojom posle deset godina ponovo stupite u kontakt putem ovog naizgled sveobuhvatnog medija unutar medija ili će virtuelni nastavak druženja uspeti da zadovolji vaše vlastite potrebe, očigledno ne zavisi samo od nas samih. Budući da je publika važan faktor u stvaranju kritičkog mišljenja i razmišljanja ona je itekako važna za nas kao pojedince. U ovom slučaju, publiku čine naši ‘prijatelji’, mi smo tvorci (preduzimači, graditelji, umetnici) a delo koje stvaramo treba da reprezentuje nas same i to je naša ‘profile’ stranica . U okviru ove aktuelne trijade, umetnik – delo – publika, publika je “aktivan činilac stvaralačkog procesa, kako recepcije tako i nastanka umetničkog dela” (‘profile’ stranica i sve što učitavamo na nju), (Vuksanović, D.) Svako od nas, pojedinačno i nakon (ne)određeno provedenog vremena na sajtu odgovara na pitanja Da li je FB uneo promenu u vaš život? Da li vam olakšava kontakt sa prijateljima? Da li ste naveli istinite podatke u svom profilu? Smatrate li da FB koriste samo ljudi koji su usamljeni?Skriveno i pokazno, sramno i egzibicionističko, površno i suštinsko, oslobađajuće, kroteće i zarobljavajuće, stvaralačko i destruktivno, ljudsko i majmunoliko, autentično i prerušavajuće su samo neke od dihotomija paradoksalnosti ‘rajske krivice’ (Adam i Eva su živeli u Raju, goli, i nisu morali da brinu o imidžu) kao prauzroka komunikacije koja je nekada, čini se, nedostajala kao dopunjujući faktor koji čini identitet individue kompletnijim. Uz ovakva razmišljanja, a pogotovo uz pominjanje pojmova ‘površno’, ‘stvaralačko’ i ‘oslobađajuće’, fejsbuk nekako poprima svojstva dadaizma kojima nikome nisu u potpunosti strana. “Dada iznad svega stavlja sumnju. Dada sumnja u sve. Dada je besmislica. Čuvajte se Dade”, pisao je 1917. godine Tristan Cara, rumunski pisac, pesnik i osnivač dadaizma. Dadaisti su težili (kao i korisnici fejsbuka) da se priča o njihovim skandalima i upesima, da se održavaju javne diskusije o svakakvim pitanjima, pa je tako Cara, prilikom razgovora sa Rožeom Vitrakom objasnio da podržava publicitet i nije protiv uspeha jer te dve stvari smatra elementima života koji su prihvatljivi isto kao i njihove suprotnosti. Svaki korisnik fejsbuka je, u ovom smislu, pomalo dadaista a kao i Dada, fejsbuk je na čudnovat način pokret života i izražava se kroz društvene aktivnosti, ali one virtuelne.Kompleksno pitanje poimanja odnosa između pojedinca i zajednice, a još kompleksnije pitanje poimanja komunikacije sa ova dva činilaca društva, zahteva obradu individualnosti i njene najdublje prirode a bez mnogo pogubnih posledica, objavljivanjem našeg profila na fejsbuku dolazimo do konačnog cilja a to je osiguravanje ulaska a kasnije i postojanosti u sećanjima ljudi. Time ovaj sajt nekako ne napadno u ovom nestalnom svetu predstavlja utočište i način komuniciranja mnogo širim od ‘verbalnog’, fotografskog itd. Plesanjem u ovom virtuelnom prostoru nikako ne bi smo smeli da zanemarimo moć, istinu, ozbiljnost i transcendentnost ove kreativne igre koju omogućava prerušavanje. Imajući na umu da iskustva ovakvog preobražavanja mogu biti bezazlena, čovekove skrivene želje, njegove duboke strasti ali i zablude mogle bi doći do izražaja. Dakle, iako fejsbuk deluje kao zaštićena platforma za avanturu kakvog god tipa, pogled na vlastiti oblik života u društvu se menja i na jedan nov i originalan način se beleže putanje koje će sociologija i komunikologija slediti. A možda fejsbuk samo svodi društvenu igru na interesnu mehaniku koja isključuje strasti i vrednosti i izmiče sferi individualnog delovanja. Predmeti svakodnevnog života čiji je glavni i neizostavni sastojak moć komuniciranja su isto

19

toliko važni kao i ‘predmeti i pojave’ koji ispunjavaju virtuenlni svet. Razlika leži u načinu prihvatanja publiciteta i pokazivanju izoštrenog osećaja za odabir onoga što biva ponuđeno. Kroz komunikaciju na virtuelnim verbalno – likovnim kolažima stiče se utisak zaštićenosti i inferiornosti, odsustva straha od verbalnih duela do kojih i kada dođe, komunikacija se prekida usled skepticizma i straha od opažanja.Dakle, da li stvarno želimo kreativno, inteligentno, delikatno, domišljato, autentično, duhovito i dostojanstveno? Da li stvarno ne želimo prostačko, jeftino, patetično, podilazeće, bahato, ružno i nehumano? I zašta se borimo? Možda fejsbuk u sebi nosi pravu utopiju jer se u njemu gaji privreda potreba umesto privrede profita, makar većim delom. Ovakvo polu-idealističko razmišljanje ima sve manju šansu da opstane u ovom svetu u kome se nudi mnogo, a zapravo daje malo toga što je prihvatljivo. Kultura dijaloga kakav je fejsbuk, neminovno diktira dekonstrukciju komunikacije u smislu njenog ranijeg poimanja a posledice ovakvog preobražaja će biti nužno izučavati i tumačiti kroz isti princip. Kroz princip fenomena.

20