ustavno pravo

Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji,polazeći od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije,da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih organa da zastupaju i štite interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, građani Srbije donose

U S T A V R E P U B L I K E S R B I J E

Ustav Srbije pripada grupi ustava koji započinju preambulom.Preambula je uvodni tekst u Ustav. Sistematizovana je pre normativnog dela Ustava i od njega je jasno odvojena. Mesto preambule u Ustavu određuju: forma, sadržaj i pravna priroda pravila koje preambula sadrži.Forma preambule razlikuje se od normativnog dela.Preambula nema članove. Tekst je pisan u svečanom tonu i deklarativnim stilom, i po tome više liči na svečanu izjavu nego na pravnu normu.

Prvi deo Ustava obuhvata osnovna načela na kojima počiva ustavni sistem Srbije. S obzirom na sadržaj načela, moguće je izdvojiti tri grupe pravila: opšta načela, načela koja se odnose na ljudska i manjinska prava, i ustavne odredbe koje se odnose na formalna obeležja države.Kao polazne i osnovne ustavne principe Ustav navodi: vladavinu prava, podelu vlasti, suverenost građana, politički pluralizam,svetovnost države, pravo građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, kao i zabranu sukoba interesa.Set principa koji se odnose na ljudska i manjinska prava obuhvata: garantovanje ravnopravnosti polova, zaštita državljana Republike Srbije u inostranstvu, zaštita nacionalnih manjina, i osnovne garancije statusa stranaca .

Član 1 Republika SrbijaRepublika Srbija je država srpskog naroda i svih naroda kojiu njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi,načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskimpravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

Član 2 Nosioci suverenostiSuverenost potiče od građana koji je vrše referendumom,narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa nitipojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, nitiuspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana

Član 82 Osnovna načelaEkonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva natržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu,slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednihsubjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblikasvojine.Republika Srbija je jedinstveno privredno područje sajedinstvenim tržištem roba, rada, kapitala i usluga.Uticaj tržišne privrede na socijalni i ekonomski položajzaposlenih usklađuje se kroz socijalni dijalog između sindikata i poslodavaca.

„Ukoliko želimo razumeti značenje ustava jedne zemlje,ako želimo opisati njegovo delovanje ili proceniti njegove vrline ,onda ga moramo razmatrati u širem kontekstu celokupnog skupa ustavnih pravila čiji je ustav samo jedan deo,mada često njegov najvažnije deo“ K.Ver

USTAVNO PRAVO

I-UVOD

1.PREDMET USTAVNOG PRAVA I METODI

Pod predmetom UP podrazumevamo uređivanje osnovnih političkih odnosa u državnoj zajednici; subjekte zajednice, njihove slobode i prava i učestvovanje u formiranju vlasti, organizacija državne vlasti ,oblike državnog uređenja , instrumente i mehanizme vladavine.

Predmet nauke UP oblikovao se postepeno , više ili manje precizno određen nastankom moderne ustavnosti krajem XVIII i početkom XIX veka. UP je posebna grana prava u pravnom sistemu koja obuhvata pravne propise koji uređuju ustavnu materiju.U širem smislu UP proučava društvene pojave ,dok u užem smislu UP proučava pravo,pravne institute i odnose.Predmet UP bliže se određuje kao sistem izučavanja pravnih pravila kojima se uređuju odnosi između građana i države.UP proučava celokupnu ustavnu materiju (materiu constitutionis) nezavisno od toga kojim je aktima ta materija zapisana (npr,Engleska nema Ustav ali je ustavna materija uređena nekim drugim pravnim propisima – ustavne konvencije, povelje ili čak deo ustavne materije nije uređen pravnim propisima ,nego nepisanim pravilima ponašanja –ustavnim običajima).

Neki autori smatraju da su predmet UP (sem celopkupne materie constitutionis) i političke institucije. Savremena pravna teorija smatra da je sadržaj UP sledeći:-građani i njihove slobode,-organizacija državne vlasti (vertikalna i horizontalna),-oblici državnog uređenja ,-zaštita ustavnosti ,revizija ustava i sl.Što se tiče metoda UP oni mogu biti : OPŠTI METODI, to su metodi koji se koriste i u drugima naukama,kao npr komparativni metod ,pravno-normativni metod, različiti metodi tumačenja prava, egzegetski metod (egzegeza-objašnjenje) itd. POSEBNI METODI, UP zapravo nema svoje posebne metode , već koristi metode njemu srodnih društvenih nauka,ka na primer, sociološki metod(izučavanje slučajeva,ankete i slično) , istorijski, politikološki i slično. Ustav ( Osnovni zakon-Nemačka; Instrument vladavine-Švedska) je pravni propis najjače pravne snage, najčešće kodifikovani pravni akt.

2.NAZIV NAUKE USTAVNOG PRAVA

Naziv načne discipline označava sam predmet njenog izučavanja.U ustavno-pravnoj teoriji za ovu naučnu disciplinu koriste dva naziva- DRŽAVNO I USTAVNO PRAVO.Državno pravo nastalo je u okviru nemačko-pravne teorije,oslanjajući se na Hegelovu filozofiju, društvene i političke prilike toga doba u Nemačkoj.Nemačka buržoazija je bila prisiljena da svoju vlast zaštiti kompromisima sa snagama plemstva i monarhom , oslonivši se prvenstveno na državu i njen aparat.Ustav je shvaćen kao najviši pravni akt koji uređuje odnose u državi ,Osnovni zakon kako se i danas naziva ustav Nemačke ,a ustavno pravo državno pravo.Ustavno pravo je naziv nastao u okviru francuske pravne teorije, u upotrebi ne samo u kontinetalnom nego i anglosaksonskom pravu .Društvene i političke prilike u ovim zemljama odlikuju se radikalnim raskidom sa vlašću feudalnog plemstva.Ovde postoji shvatanje da ljudska

2

prava prethode ustavu, jer se ljudi rađaju sa pravima ,a ustav samo obezbeđuje njihovu primenu i zaštitu. Danas većina zemalja koristi termin UP, jer ustav postavlja granice državnoj vlasti.Sam termin državno pravo nije dovoljno precizan , jer državu sem ustavnog, proučava i upravno pravo.Kod nas se koristi termin UP,sem kraćeg razdoblja u XIX veku kada se koristio termin drzavno.

3.USTAVNO PRAVO KAO GRANA PRAVNOG SISTEMA-FORMALNI KRITERIJUMI

UP je posebna grana pravnog sistema.Ova grana prava obuhvata pravna pravila , od kojih je najveći broj sadržan u ustavu , a kojima se uređuju osnovni i najvažniji društveni odnosi. Ustav zauzima najviše mesto u hijerarhiji pravnih akata, predstavlja osnovni formalni izvor prava. Ustav kao akt najviše pravne snage propisuje:-koji je organ nadležan za donošenje zakona(nadležni organ),-koji je postupak donošenja zakona i-koji je pravni osnov za donošenja zakona(ustavni osnov).Navedena tri element upućuju na zaključak da se ustavom uređuju sva bitna svojstva koja se odnose na formalna obeležja zakona kao najvažnijeg izvora prava svake od grane pravnog sistema. Materijalni kriterijumi se odnose na sadržinsku usklađenost različitih grana pravnog sistema sa ustavnim pravom kao osnovnom granom pravnog sistema. Ustavom se uređuju osnovni principi , instituti i načela na kojima počiva uređivanje društvenih odnosa u okviru ostalih grana pravnog sistema.

4.ODNOS USTAVNOG PRAVA I DRUGIH GRANA PRAVNOG SISTEMA

ODNOS UP I UPRAVNOG PRAVA- Ustavno i upravno pravo imaju najviše dodirnih tačaka. I ustavno i upravno pravo izučavaju državu i njenu organizaciju. Povezanost ove dve grane prava ogleda se u oblasti EGZEKUTIVE (izvršna i upravna funkcija vlasti).Ipak UP proučava neke oblasti koje nisu obuhvaćene upravnim pravom,kao npr: oblik vladavine, sloboda i prava građana, pravosudni sistem, itd.Takođe upravno pravo proučava neke oblasti koje nisu obuhvaćene UP ,npr, upravni postupak,upravni spor itd.ODNOS UP I KRIVIČNOG PRAVA- manifestuje se u materijalnom i procesnom KP. Povezani su jer ustav uređuje materijalno KP: sankcija,pretpostavka nevinosti,lični karakter krivične odgovornosti.Takođe ustav uređuje procesno KP: lišenje slobode, pritvor, pravo građana na zakonito suđenje,javnost suđenja itd.ODNOS UP I GRAĐANSKOG I STVARNOG PRAVA- Ustav sadrži odredbe o oblicima svojine koji čine ekonomsku osnovu zajednice, isto tako određuje koji oblici svojine postoje u jednoj zajednici,čije oblike izučava stavrno pravo. Ustav štiti privatnu svojinu i propisuje uslove pod kojima se ona može ograničiti (eksproprijacija, nacionalizacija,poseban režim dobara od opšteg interesa ,od kulturnog i istorijskog značaja),utvrđuje pravni osnov za donošenje zakona u ovoj oblasti i dr.ODNOS UP I PORODIČNOG PRAVA-Ustav uređuje status građanskog i crkvenog braka, garantuje jednakost bračne i vanbračne dece,posebnu zaštitu majki i trudnica,sloboda o odlučivanju rađanja dece itd.ODNOS UP I NASLEDNOG PRAVA-Ustav garantuje pravo nasleđivanja, koje predstvalja individualno pravo građana.ODNOS UP I RADNOG PRAVA- Ustav uređuje mnoga pitanja vezana za rad, sadrži pravni osnov za radno i socijalno zakonodavstvo.Ustav garantuje pravo na rad, pravo na dnevni,nedeljni i godišnji odmor,pravo na štrajk,zaštitu na radu.ODNOS UP I MEĐUNARODNOG PRAVA- Danas međunarodno pravo značajno utiče na unutrašnje pravo. Brojne međunarodne konvecije utiču na unutrašnje pravo zemlje,ako ih je ista ratifikovala. S druge strane i unutrašnje pravo utiče na međunarodno pravo, jer ustav uređuje pitanje državne granice, državljanstva, utd.

3

ODNOS UP I FINANSIJSKOG PRAVA-Finansijsko pravo izučava finansiranje države, a ustavno pravo izučava nadležnost organa koji donose propise o finansiranju države, proceduru donošenja finansijskog zakona(budžet ).ODNOS UP I PRIVREDNOG PRAVA-Ustavno pravo je povezano sa privrednim pravom , jer ustav bankarski sistem,devizni, carinski sistem, monetarni, itd.ODNOS UP I SOCIJALNOG PRAVA- Ova dva prava su povezana jer se Ustavom garantuju brojna socijalno-ekonomska prava, kulturna i obrazovna.

5.USTAV KAO IZVOR USTAVNOG PRAVA

Izvori UP su sledeći:1. Ustav2. Ustavni i organski zakoni3. Zakoni4. Poslovnici zakodavnih tela,njihovih domova kao i drugih organa vlasti5. Izuzetno, podzakonski akti6. Sudske odluke7. Ustavni običaji

Nisu svi izvori iste važnosti i od istog značaja.Ustav je najznačaniji izvor ustavnog prava u formalnom smislu, u najvećem broju savremenih država. Ustav je akt najviše pravne snage,formalni izvor prava i obično je u pisanom obliku,sa kojim u skladu moraju biti svi ostali pravni akti .Ustav može postojati u vidu jednog pravnog akta i u vidu više pravnih akata koji zajedno čine ustav jedne zemlje. Kada je ustav donet u vidu jedinstvenog pravnog akta onda se smatra da je kodifikovan.Čak i takav kodifikovani ustav sadrži samo najvažnije ustavne norme,dok se druge norme nalaze najčešće u zakonima. Dešava se da ustav jedne države sastoji iz više pravnih akata .Tu razlikujemo dve situacije:

1. U jednoj situaciji imamo ustav i druge pravne propise koji imaju manju snagu od ustava ,ali veću od ostalih zakona,primeri su Finska i Švedska.

2. U drugoj situaciji imamo više pravnih akata od kojih svaki ima najvišu pravnu snagu,iako se nijedan od njih ne naziva formalno ustavom.Primeri su ustavni sistemi Francuske i Španije.

Sem ovih situacija moguća je i situacija kada postoji više pravnih akata, pri čemu svi ti akti imaju snagu zakona.Smatraju se ustavom jer uređuju ustavnu materiju , pa ih građani opštom saglasnošću smatraju ustavom(Novi Zeland,Kanada).Kod federacija imamo slučaj da postoji federalni ustav ,ali I ustavi federalnih jedinica ,pri čemu federalni ustav ima supermaciju(nadmoć) nad ustavima federalnih jedinica. Ustavi federalnih jedinica moraju biti sagalasni sa saveznim ustavom.

6.USTAVNI I ORAGANSKI ZAKONI KAO IZVORI USTAVNOG PRAVA

Ustavni i organski zakoni su pravni akti koji se donose u formi zakona, vezano za ustavnu materiju. Razlikuje se od običnih zakona po svom sadržaju i postupku donošenja,koji je složeniji od zakonodavnog. Njihova pravna snaga je manja od ustava,ali veća od običnih zakona.Ustavni zakon može biti donet u isto vreme kad i ustav,kao akt sprovođenja ustava. Tada ustavni zakon uređuje režim prelaska jednog ustavnog sistema u drugi.UZ može biti donet i posle donošenja ustava ( tada obično menja ili dopunjava ustav ,a njegova snaga je jednaka pravnoj snazi ustava). UZ može biti donet i kao akt kojim se uređuju pitanja koja bi se mogla urediti i samim ustavom,a nisu uređena ustavom-jer je to prepušteno zakonodavcu.Ovi zakoni se donose posle donošenja ustava.Organski zakoni su pravni akti koji uređuju ustavnu materiju, sa pravnom snagom manjom od ustava a većoj od zakona.Najčešće su to pitanja koja se odnose na

4

pojedine organe državne vlasti, njihov izbor , nadležnost, način rada i dr.Otuda i naziv organski zakon. Ovakvi akti mogu biti doneti uz ustav kao osnovni i najviši pr.akt.“Nema ustava koji bi se mogao pravilno razumeti bez uvažavanja relacije koja postoji između ustava I organskog zakona”.

7.ZAKONI KAO IZVORI USTAVNOG PRAVA

Zakoni mogu biti formalni izvori UP,oni predstavljaju dopunske izvore up(ustav je osnovni izvor ). Zakoni konkretnije uređuju neku oblast. Opsežnije ustave ,po pravilu, prati manji broj zakona koji uređuju ustavnu materiju,I obrnuto, kraći ustavi zahtevaju donošenje većeg broja zakona kojima se uređuje deo ustavne materije. Iako se svaki zakon donosi na osnovu ustava, nisu svi zakoni izvori UP,to su samo zakoni koji uređuju ustavnu materiju, npr: zakon o izborima, zakon o ustavnom sudu, zakon o vladi,o ljudskim pravima, zakon o školstvu,zdravstvu.Izuzetno ,izvori UP mogu biti I podzakonski akti,tj. Uredbe sa zakonskom snagom(uredbe za slučaj nužde)-one se donose u slučaju neposredne ratne opasnosti,velikih elementarnih nepogoda,opsadno stanje I sl. Ove uredbe donosi vlada ili drugi organ izvršne vlasti. Uslovi pod kojima I akti podzakonskog karaktera mogu biti izvor UP propisani su Ustavom.

8.POSLOVNIK KAO IZVOR USTAVNOG PRAVA

Predstavljaju specifičan izvor UP.Poslovnici sadrže pravila o unutrašnjoj organizaciji I procedure rada određenog organa vlasti. U pitanju se najčešće poslovnici zakonodavnog tela (skupštine) I njegovih domova, vlade I drugih organa vlasti. Kada zakonodavno donose svoj poslovnik ,samim tim propisuje svoju unutrašnju organizaciju I način rada. U tom smislu poslovnik je akt samoorganizovanja zakonodoavnog tela.Iako nema karakter zakona, poslovnik se donosi u formi specifične rezolucije(parlamenta) I zbog svog sadržaja I pitanja koja uređuje , izuzetno je značajan pravni akt I važan formalni izvor UP.

9.ODLUKE SUDOVA I USTAVNI OBIČAJI KAO IZVORI USTAVNOG PRAVA

Odluke sudova(sudska praksa)- U većini savremenih zemalja ne smatra se formalnim izvorom prava, jer donoseći presudu sud samo primenjuje pravo,ali sudska praksa važan materijalni izvor prava.U anglosanksonskom pravu sudska praksa je formalni izvor prava,uključujući I UP.To je slučaj sa zemljama koje nemaju ustav u formalnom smislu, vec samo u materijalnom( Engleska),pa izvore UP u materijalnom smislu su sve odluke sudova donete u pitanjima koja bi inače ,kada bi postojao ustav u formalnom smislu, bila uređena ustavom. To su tzv. Ustavna pitanja kojima se stvara novo ustavno pravilo I koja su važan izvor UP.U ostalim zemljama koje imaju ustav u formalnom smislu ,podeljena su mišljenja da li sudska praksa može biti formalni izvor UP ili ne. Kada sud odlučuje o ustavnosti zakona ,postavlja se pitanje da li je reč samo o tom konkretnom slučaju o kome se vodi spor,ili odluka suda deluje prema svima. Odluka suda o ustavnosti može ponekad dovesti do faktičke revizije ustava I tako postati materijalni izvor UP.Običajno pravo- Ustavni običaji su nepisana opšta pravila ponašanja koja se odnose na ustavnu materiju. Od trenutka kada su se pojavili prvi pisani ustavi , ustavnim običajima se najčešće tumači ili dopunjava pisani ustav, ostaju izvor ustava u materijalnom smislu.Posebnu vrstu ustavnih običaja čine contra constitutionem ,koji dovode do faktičke promene ustava iako ustav u formalnom smislu ostaje nepromenjen.Do toga najčešće dolazi kada se ustav ne menja duže vreme iako postoji potreba za njegovom promenom.Ustavni običaji su naročito značajni u anglosaksonskom pravu.

10.IZVORI USTAVNOG PRAVA U SRBIJI

5

Izvori UP u Srbiji mogu biti formalni I materijalni izvori.Formalni izvori UP su:1.USTAV REPUBLIKE SRBIJE, osnovni I najvažniji izvor UP. Ustav je usvojen na referendum održanom 28. I 29. Oktobra 2006.godine, a proglašen u Narodnoj skupštini 8.novembra 2006.godine.

Dopunski formalni izvori prava su sledeći.-Ustavni zakon sa sprovođenje Ustava,takođe usvojen 8.novembra 2006.godine I predstavlja najznačajniji dopunski izvor UP.-Zakoni, npr. Zakon o ministarstvima, Zakon o sudijama, Zakon o lokalnim izborima, Z. o Vladi RS,Z. o zaštitniku građana.-Poslovnici (Poslovnik o radu Narodne skupštine RS).-Statut APV,statuti gradova, satuti jedina lokalne samouprave I statute opština.-Ratifikovane međunarodne konvencije I opšteprihvaćena pravila MP smatraju se delom pravnog poretka I neposredno se primenjuju.-Izuzetno I podzakonski akti (npr.ratne uredbe) uslove za njihovo donošenje I postupa propisuje Ustav,kao I vremensko dejstvo.

Materijalni izvori UP su :-Odluke Ustavnog suda Republike Srbije I -Ustavni običaji.

II-O USTAVU

11.POREKLO I ZNAČENJE NAZIVA USTAV

Naziv ustav vodi poreklo od latinske reči constitution. U rimskom pravu kostitucijama su se nazivali edikti koji su donosili rimski imperatori, uređujući njima ,između ostalog ,I pitanja o državnoj organizaciji I njenom funkcionisanju. U staroj Grčkoj postojali su ustavi grčkih država-polisa. Ti ustavi nisu označavali pravni akt, već konkretno državno I društveno uređenje polisa. U feudalnom društvu katolička crkva preuzima iz rimskog prava termin ustav,označavajući tim akte koji uređuju organizaciju crkve. Tokom vremena ustav iz crkvenog prelazi u svetovni život.U našem jeziku termin ustav doslovno znači –branu,prepreku,ograničenje, što on zaista I jeste,pravni akt ograničavanje državne vlasti.Termin UP koristi se u dva različita značenja,kao naziv za posebnu granu pravnog sistema I označavajući posebnu naučnu discipline.Termin ustavni sistem označava brojne propise koji se sadržinski odnose na ustavno pravo(ustavno uređenje).Termin ustavni poredak označava međusobnu vezu ustavnog sistema I društvenih odnosa.

12.POJAM USTAVA U MATERIJALNOM SMISLU

Ustav u materijalnom smislu čini sadržaj ustavne materije, pri čemu forma ustavne materije nije bitna. Osnovno obeležje pojma ustava u materijalnom smislu je oslanjanje na sadržaj odnosa uređenih ustavom (ustavna materija , nezavisno od toga da li su ti odnosi stvarno i uređeni ustavnom normom ili nekim drugim propisima,pa čak i običajima (R.Lukić). Ustav u materijalnom smislu može se razumeti i kao svojevrstan društveni ugovor u kome su zapisani osnovni principi na kojima počiva politička zajednica.Kada se govori o ustavu u materijalnom smislu ,jedna grupa teoretičara vezuje sadržaj ustavne materije za državu a druga grupa teoretičara za društvo.I-Teoretičari koji ustavnu materiju vezuju za državu dele se na:

6

-teoretičare koji UM vezuju samo za državu (govori se o organizaciji države ,status, nadležnosti).Država je vezana ustavom.-teoretičari koji UM vezuju samo za pravo (ovde je bitno da se ustavne norme donose po posebnom postupku i u posebnoj formi,jer ustavne norme imaju veću pravnu snagu od običnih zakona).-teoretičare koji UM podjednako vezuju i za državu i za pravo.II-Teoretičari koji ustavnu materiju vezuju za društvo smatraju da ustavnu materiju čine socijalni i ekonomski odnosi u društvu. Zajedničko za sve teoretičare jeste da u prvi plan stavljaju sadržaj ustavne materije a ne formu.

13.POJAM USTAVA U FORMALNOM SMISLU

Forma ustava je njegovo bitno svojstvo ,osobina po kojoj se ustav razlikuje od zakona i drugih pravnih akata(Vračar). Postoji više elemenata koji određuju formu ustava. Ustav u formalnom smislu ima tri bitna elementa:

1. Ustav ima svoju formu,a to je najpre pisana forma.Ona omogućava da se građani upoznaju sa sadržinom ustava. Smanjuju se različite interpretacije ustava,a ustav postaje transparentan. Pisana forma obezbeđuje sigurnija jemstva za poštovanje ustava od strane države.

2. Ustav je kodifikovani pravni akt ,što znači da je ustav jedinstveni pravni akt.Izuzetno,ustav može biti i nekodifikovan, u kom slučaju ustav čini više pisanih pravnih akata.Kodifikacija nije svojstvo samo ustava, već može i biti odlika zakona.

3. Ustav je pravni akt najveće pravne snage,najbitnije svojstvo i najviše mesto koje ustav zauzima u hijerarhiji pravnih akata.Njega donosi poseban –ustavotvorni organ , po postupku koji je složenije od postupaka kojim se donose zakoni i drugi akti.

Pored formalnih obeležja ,uporište za najveću snagu ustava je I LEGITIMITET(saglasnost,pristanak) ustava,njegova sadržina koji priznaju,prihvataju I spremni su da poštuju ,kako građani jedne političke zajednice, tako I vlast. (“vlast je legitimna,samo ako je legalna”)Ustav u materijalnom smislu je uvek širi od ustava u formalnom smislu.Osobine ustava su :ustav je pravni akt najviše snage;ustav je instrument I simbol; ustavom se štite prava građana I organizuje vlast;ustav je politički akt ,jer njegove norme uvek nose I političko obeležje.

14. KLASIFIKACIJA USTAVA NA PISANE I NEPISANE,KODIFIKOVANE I NEKODIFIKOVANE

Najveći broj država donosi svoje ustave u pisanom obliku.Nepisani ustavi nisu ustavi u formalnom smislu,već samo ustavi u materijalnom smislu I vezuju se za ustavne običaje.Kao primer za nepisane ustave navodi se Engleska ( Engleska, kolevka ustavnosti bez ustava),njen ustav sačinjavaju pravni propisi-zakoni, zatim pisani izvori prava(npr. srednjovekovni ugovori između vladara I plemića),opšte pravo(common law), nepisani ustavni običaji.Kodifikovani su oni ustavi koji se sastoje iz jednog jedinstvenog pravnog akta kojim su obuhvaćena najbitnija ustavna pravila. Većina zemalja ima kodifikovane ustave (npr,Nemačka).Nekodifikovani su oni ustavi koji se sastoje iz više pravnih akata u kojima su sadržana ustavna pravila. Tu razlikujemo dve grupe zemalja:

1. Zemlje kod kojih ustav čini više pravnih akata od kojih svaki akt imaju najveću pravnu snagu. Pojedinačno uzev ,svaki od tih akata je akt najveće pravne snage, a svi zajedno čine nekodifikovani ustav.Ovi akti se razlikuju od običnih zakona(donose ih različiti oragani , različitim postupkom). Primer ovakvih ustava jeste Švedska,Finska.

7

2. Zemlje kod kojih ustav čini više pravnih akata ,ali ti akti imaju snagu običnog zakona,niti nose naziv ustav.Ovde ustavnu materiju uredjuju obični zakoni,pa čak I dokumenti koji nemaju karakter pravnih akata.

15.KLASIFIKACIJA USTAVA NA ČVRSTE I MEKE

Kao osnovni klasifikacioni kriterijum uzima se postupak ustavne revizije.Najveći broj ustava spada u čvrste ustave.ČVRSTI USTAVI su oni koji se menjaju po proceduri složenijoj od procedure za donošenje zakona.Ovde postoji poseban organ koji donosi ustav(ustavotvorna skupština) i poseban postupak za donošenja ustava. Čvrsti ustavi se dele na dve gupe (u zavisnosti od stupnja čvrstine).1.Ustavi za čiju reviziju su nadležni , pored zakonodavnog tela i drugi organi (ustavotvorna skupština)i građani birači(kada se primenjuje ustavni referendum).2.Ustavi za čiju reviziju je nadležno samo zakonodavno telo , po postupku složenijem od zakonodavnog.MEKI(FLUIDNI) USTAVI su ustavi koji se menjaju po istoj proceduri kao i zakoni.Meki ustavi se razlikuju od zakona samo po svom sadržaju .Treba napomenuti da stabilnost ustava ne zavisi od toga da li je neki ustav čvrst ili mek,već od društveno-ekonomskih prilika u konkretnoj državi.Meki ustavi se lakše menjaju ,njih ne štiti složena procedura revizije,zato se lakše prilagođavaju promena u društvu.

16.KLASIFIKACIJA USTAVA PREMA ORGANU KOJI DONOSI USTAV

Prema organu koji donosi ustav,ustave delimo na tri grupe:1.Oktroisani ustav-kao jednostrani akt nosioca apsolutne vlasti , donosi suveren,najčešće monarh. Nastaju onda kada je vladar prinuđen da donese ustav i tako smanji svoju apsolutnu vlast. Ovakvi ustavi su stvar prošlosti.2.Ustavi koje donosi ustvatvorna skupština ili zakonodavno telo.Ovde građani imaju ustavotvornu vlast zajedno sa parlamentom(ustavni referndum ili poveravaju svojim izabranim predstavnicima ustavotvornu vlat),pa se zato ovi ustavi nazivaju narodnim ustavima. Najveći broj ustava pripada ovoj gupi.3.Ustavi-paktovi , ovde ustave donosi predstavničko telo ,ali oni stupaju na snagu tek kad ih potpiše monarh. Ovim ustavima se uspostavljaju parlamentarne monarhije.

17.KLASIFIKACIJA USTAVA-KRITERIJUMI PREMA KOJIMA SE USTAVI KLASIFIKUJU

Različitost klasifikacija počiva na razlici kriterijuma koji se koriste kao osnova klasifikacije. U ustavno-pravnoj teoriji postoje tradicionalne i novije tipologije ustava. Kao tradicionalne klasifikacije ustava najčešće se navode Brajsova i Verova klasifikacija,a među novijim mogu se pomenuti Levenštajnova,Azkinova,de Smitova.Prema Brajsu,ako je kriterijum forma akta,razlikujemo:-Pisane ustave i nepisane ustave.-Common law ustave koje donosi isti organ koji donosi i zakone i ustave statute.Ako je kriterijum potupak ustavne revizije , razlikuju se:-Čvrsti ustavi-kod kojih je postupak revizije složeniji od zakonodavnog postupka.-Meke ustave-postupak revizije isti kao zakonodavni postupak.Ako je kriterijum broj pravnih akata koji čine ustav:-Kodifikovane ustave-ove ustave čini jedan jedinstveni akt.-Nekodifikovane ustave-koje čine više pravnih akata.Prema kriterijumu organa koji donosi ustav,razlikujemo :-Oktroisane ustave, narodne ustave i ustave paktove.

Sledeći,u osnovi,Brajsovu tipologiju, Ver daje svoju tipologiju grupišući ih u šest osnovnih grupa, zadržavajući podelu na pisane i nepisane,čvrste i meke ,dodajući sledeće podele:

8

-Na najviše i podređene ustave, zavisno od toga da li zakonodavna vlast može promeniti ustav ili ne.-Federalne i unitarne ustave, metoda raspodele funkcija vlasti između centralnih i necentralnih org.drž.vlasti.-Ustave podele vlasti i ustava jedinstva vlasti,zavisno od oblika organizacije vlasti.-Republikanski (narodni i demokratski) i monarhijski(apsolutistički ustavi)ustavi drž.uređenja.

Novije klasifikacije ustava:Po Levenštajnu (klasifikacija nastala kao kritika tradicionalne tipolagije)ustave grupiše na osnovu tri parametra:

1. Ako je kriterijum originalnost ustava:-originalne ustave,koji se ne ugledaju na postojeće ustave, „ustav utolovljuje ,novi, istinski kreativni kao i originalni funkcionalni tok političke vlasti i formiranje državne volje“ .-derivatne ustave ,koji se ugledaju na već postojeće ustave,prilagođavajući ih

nacionalnom okruženju“. 2. Ako je kriterijum odnos ustava i ustavne stvarnosti: -normativne ustave,ustav koji se zaista primenjuje,odlikuje ih integrisanost u društvo i prihvatanje i poštovanje ustavnih pravila. -nominalne ustave-ovi ustavi se ne primenjuju,mada ih odlikuje pravno važenje. -semantičke ustave,ustavi koji se primenjuju u interesu vlasti. 3. Zavisno od toga da li u ustavi preovlađuje ideološko-programski principi ili su ustavne norme realne, dele se na ideološko-programske i ideološko-neutralne. Postoje klasifikacije koje ustave dele na demokratske i nedemokratske, zatim na jednopartijske i višepartijske ustave itd.

18.DONOŠENJE USTAVA U ZEMLJAMA KOJE NEMAJU USTAV

„Ustav je akt oraganizovanja ili samoorganizovanja državno-pravnog poretka ,pa zbog toga nastanak prve države vlasti uvek je praćen donošenjem ustava“ .(S.Vračar)Ovde razlikujemo dva slučaja: 1.Prvi slučaj je kada je država tek formirana pa donosi svoj prvi ustav. 2.Drugi slučaj je kad država postoji izvesno vreme, pa donosi svoj prvi ustav.Oba slučaja se danas ređe sreću.Prvi slučaj postoji kada nastane neka nova država , koja nastoji što pre da donese svoj ustav- jer donošenjem ustava ona ustvari potvrđuje svoje postojanje kao država,isto tako i uređuje svoje ustrojstvo, organizaciju vlasti,prava i slobode koje garantuje svojim državljanima.Drugi slučaj je karakterističan za onaj period kada su donošeni prvi pisani ustavi,gde su države već postojale ali nisu imale ustave,period koji datira od kraja XVIII veka.

19.DONOŠENJA USTAVA U ZEMLJAMA KOJE IMAJU USTAV

Danas postoji mnogo zemalja u kojima je nakon donošenja prvog ustava doneto još dosta novih ustava. Tako je, na primer, u Brazilu i Venecueli doneto više od dvadeset ustava, u proteklih 150 godina. Tu razlikujemo dve situacije:1. Ako se novi ustav donosi saglasno odredbama postojećeg ustava, onda kažemo da postoji

kontinuitet u ustavnom razvoju. Novi ustav se donosi zbog prevaziđenosti starog ustava.2. Ako se novi ustav ne donosi u skladu sa odredbama postojećeg ustava,onda kažemo da

nema kontinuitet u ustavnom razvoju.Novi ustav se donosi s ciljem da se prekine sa dotadašnjim ustavnim razvitkom,što se dešava kod socijalnih revolucija i promena u društvu i državi.Temeljna promena socijalnih i političkih prilika izražava se i u činjenici da se novi ustav ne donosi na osnovu procesnih pravila sadržanim u ranijem ustavu.

20. FAKTIČKA PROMENA USTAVUstav se može menjati faktičkom promenom ustava i formalnom revizijom ustava.

9

-Faktička promena ustava je takva promena ustava kad tekst ostaje isti,ali se sadržaj tog teksta menja, tako što mu se daje novi smisao. Tekst se ne menja ,već smisao ustavne norme. Faktička promena ustava se može odigrati na tri načina:

1.Ustavnim običajem(regulator društvenih odnosa).2.Sudskim tumačenjem ustava.3.Kada se ustav menja zakonima.

Kod ustavnog običaja se ustavna norma drugačije tumači.Na taj način se prevazilazi pravna praznina, ukoliko postoji, i otklanja raskorak između ustava i stvarnosti. Kod sudskog tumačenja sudovi ocenjuju ustavnost pojednih ustavnih normi.I tu se tekst ustava ne menja ali se menja sadržaj,tj. različito se tumače pojedine ustavne norme. Kod promene ustava putem zakona, eventualno i drugih propisa, postoji kod zemalja koji ne poznaju ocenu ustavnosti.U praksi se zakoni češće primenjuju od ustava, pa je logično da će određena ustavna norma dobiti ono značenje koje ima u zakonu.

21. FORMALNA REVIZIJA USTAVA

Formalna revizija ustava je takva promena ustava kada se menja ustavni tekst,pa time i sadržaj tog teksta.Revizija može biti:-potpuna revizija ustava (kada se donosi novi ustav).-delimična revizija ustava (izmene i dopune), koja se vrši :

a). Kada se ustav dopunjava-tada se u ustav unosi neko novo pravilo.b). Kada jedna ustavna norma zamenjuje drugu-to je izmena postojećeg ustava.

Formalna revizja ustava odvija se po posebnom postupku,čiji je postupak propisan u samom ustavu. Kod mekih ustava postupak revizije je isti kao i zakonodavni postupak, dok je kod čvrstih ustava taj postupak složeniji od zakonodavnog, što je najčešće i slučaj.Odredbe o reviziji ustava nalaze se obično u posebnim poglavljima(Belgija,Španija,Švajcarska), mada se mogu nalaziti u poglavljima zajedno sa nekim drugim odredbama. Najčešće se odredbe o reviziji ustava nalaze u poglavljima o organizaciji vlasti.

21.KARAKTERISTIČNI ELEMENTI POSTUPKA FORMALNE REVIZIJE USTAVA

Postoji više elemenata,koji postupak ustavne revizije čine složenijim i drugačijim od postupka revizije zakona, a koji se mogu grupisati u dve grupe:

1. Pravo incijative za reviziju ustava. Ovim pravom razpolaže svaki građanin, načelno. Inicijativa može,ali i ne mora da dovede do revizije ustava. Najpre se razmatra u radnim telima parlamenta, pa ako se prihvati, onda započinje postupak revizije ustava.

2. Pravo predlaganja ustavne revizije. Pravo predlaganja imaju sledeći subjekti:-članovi predstavničkog tela , koji ovim pravom raspolažu kao kolektiv.Pravo na pokretanje postupka ustavne revizije je pravo grupe poslanika,ustavom se utvrđuje koliki je taj broj, procentualno.-parlament –ako je parlament sastavljen od dva doma , onda svaki dom ima pravo predlaganje.-vlada ili šef države, tj. Organa kojima je povereno vršenje izvršne funkcije vlasti(može biti monocefalna I bicefalna).-biračko telo,određeni broj građana , koji imaju biračko pravo ,najčešće primenom instituta narodne incijative,kolektivno(pojedinac kao takav nema pravo da predlaže ustavnu reviziju). -federalne jedinice, ovim pravom raspolažu bilo poslanici u federalnom domu saveznog parlamenta,bilo predstavnička tela federalnih jedinica.

Predlog ustavne revizije se najpre razmatra , pa ako se prihvati od strane nadležnog organa(ustavotvorna skupština,parlament) kreće postupak revizije ustava. Za odluku o ustavnoj reviziji potrebna je kvalifikovana većina (često dvotrećinska) u svako domu parlamenta,ili se moraju izjasniti građani na referendum.

10

23.ORGAN KOJI ODLUČUJE O REVIZIJI USTAVA-KO ODLUČUJE O REVIZIJI USTAVA?(tj, ko je nosilac ustavotvorne vlasti)

O reviziji ustava odlučuje:1.Referendum-omogućava najneposrednije učestvovanje građana o donošenju odluke o revizji ustava. Referendum može biti obavezan ,ustavom uređeno (SAD, Švajcarska, Japan ) ili fakultativan (Italija,Francucka) .Ovakav vid odlučivanja o reviziji ustava,karakteristika je manjeg broja ustavnih sistema.2.Ustavotvorna skupština je poseban organ, Ustavotvornu skupštinu biraju građani.Njen posao je samo donošenje odluke o reviziji ustava, nakon čega se ustavotvorna skupština raspušta.Karakteristično za vreme kada su donošeni prvi pisani ustavi,a danas se retko sreće(samo onda kada je u državi došlo do krupnih političkih promena).3.Novi parlament ,gde imamo dve faze:

-prva faza je kada se donosi odluka o reviziji ustava. Nju donosi parlament u starom sazivu. Nakon toga parlament se raspušta I raspisuju se izbori za novi parlament.-druga faza odvija se nakon izbora, bira se novi pralament I on konačno odlučuje o reviziji ustava. Ovu odluku parlament ne donosi samostalno već zajedno sa građanima .Građani kada biraju parlament ustvari se izjašnjavaju za reviziju ustava.To je tzv, prikriveni referendum,koji postoji u manjem broju zemalja (Belgija).

24.ZABRANA REVIZIJE USTAVA

U nekim ustavima postoje odredbe kojima se izričito zabranjuje revizija ustava. Najčešće, isključivanjem od mogućnosti revizije uživaju ustavne odredbe kojima se uređuje oblik vladavine(Italija,Francuska) ili neke druge ustavne odredbe ili pak najznačajniji ustavni principi.Zabrana revizije ustava sreće se u manjem broj ustavnih sistema. U nekim ustavnim sistemima ustavotvorci žele zaštiti ustav,pa dopuštaju sam delimičnu reviziju ustava,a zabranjuju potpunu reviziju ustava.Zabrana ustavne revizije postoji u slučaju vanrednih prilika (rat,neposredna ratna opasnost, vanredna stanja), kada je zabranjeno menjati ustav.Zabrana revizije u ovom slučaju temporarna.Zabrana revizije ustava se u različitim zemljama različito uređuje.Kod federalnih država,odluka o reviziji federalnog ustava postaje konačna tek kada se sa njom saglasi određen broj federalnih jedinica.

25.USTAVNI REFERENDUM –OBLICI I DEJSTVO

Referendum omogućava najneposrednije sudelovanje građana u donošenju odluke o reviziji ustava. Referendum može biti:1. Savetodavni referendum-koji se raspisuje da bi se saslušalo mišljenje gradjana o nekom

pitanju.Mišljenje građana nije obavezujuće ali mu omogućava da rešenja predložena u odluci koriguje i uskladi sa mišljenjem građana.

2. Obavezni referendum- kod njega organ vlasti ima ustavnu ili zakonsku obavezu da raspiše referendum. Ovde je potrebna saglasnost volja zakonodavnog tela i građana, birača.

3. Fakultativni referendum- ovde se referendum može ,ali i ne mora raspisati.Ako se raspiše , onda je odluka na ovom referendumu obavezujuća za zakonodavno telo.

4. Prethodni referendum- pre nego što se donose neka odluka raspisuje se referendum. Na taj način građani sprečavaju ili omogućavaju donošenje neke odluke,jer je odluka doneta na prethodnom referendumu obavezujuća za zakonodavno telo.

5. Naknadni referendum- gde se najpre donose neka odluka, a onda se raspiše referendum.Može biti obavezni i fakultativni.Odluka doneta je obavezujuća za zakonodavno telo.

Građani najmanje utiču na savetodavno referendumu,a najviše na naknadnom referendumu.

26.POSTUPAK PROMENE USTAVA REPUBLIKE SRBIJE

11

Predlog za promenu Ustava RS mogu podneti:1. Birači,potrebno je najmanje 150.000 birača.2. Narodni poslanici, gde se traži da predlog narodnog poslanika podrži najmanje 1/3

ukupnih narodnih poslanika.3. Vlada RS.

-Odluku o promeni ustava donosi Narodna skupština RS, ali pošto ta odluka ide na raferendum radi potvrđivanja,onda možemo reći da se ustavotvorna vlast deli između Narodne skupštine i građana. -Da bi se usvoji predlog za promenom Ustava potrebna je najmanje 2/3(dvotrećinska) većina svih narodnih poslanika.Kada se predlog usvoji ,priprema se akt o promeni Ustava koji se razmatra u Narodnoj skupštini i usvaja. Za usvajanje akta potrebna je kvalifikovana većina od 2/3 broja narodnih poslanika.-Ako predlog ustava ne dobije većinu,onda se ne može menjati ustav,niti se narednih godinu dana može podneti predlog za reviziju ustava.-Pri reviziji ustava ide se na ustavni referendum.On je obavezan ,ako se ustav menja u onom delu koji se ondnosi na ljudska i manjinska prava,ako se proglašava ratno i vanredno stanje i ako je reč o postupku promene ustava.U svim ostalim slučajevima referendum nije obavezan ,već je fakultativan i odlučuje se prostom većinom.-Ustav je usvojen, ako ga podrži većina birača koji su izašli na referendum (prosta većina). Referendum se mora održati 60 dana od dana kada se usvoji kat o promeni Ustava.Promenu Ustava RS proglašava Narodna skupština odlukom o proglašenju ustava.

27.PREAMBULA-POJAM,SADRŽAJ I PRAVNA PRIRODA

“Analizom ustava ,čak I onog koji se sastoji isključivo iz pravnih normi ,koji je spolja sudeći ideološki maksimalno neutralan , doći se do zaključka o ideologiji koju on makar I prećutno zastupa” M.Jovičić

Veliki broj ustava sadrži preambulu,ali isto tako nije mali broj onih ustava koji ne sadrže prambulu,već ih čini samo normativni deo.Preambula uvek prethodi normativnom delu ustava , može biti duža i kraća, ponekad se sastoji samo iz jedne rečenice.Preambula uvek čini zasebnu celinu u ustavu. Unošenje preambule predstavlja izraz želje nosioca novog režima da iznesu motive koji su ih rukovodili u donošenju ustava .Sadržaj preambule se razlikuje od države do države, neki ustavi se u preambuli pozivaju na religiju (što je slučaj sa zemljama Latinske Amerike), na istoriju,tj, dan kada je država dobila nezavisnost, na zaluge pojedinih ličnosti,obično se u preambuli ističu i garantuju ljudska prava ,govori se o miru u svetu, o saradnji među narodima i slično.-Neki teoretičari (Kelzen) smatraju da preambula nema pravni karakter ( tekst preambule nema ni članova ni paragrafa i obično se ne propisuju nikakve pravne norme).- Drugi teoretičari smatraju da preambula ima pravni karakter ,zato što se u preambuli navode značajna pitanja jedne države i samim tim što ustav počinje preabulom.-Treći teoretičari smatraju da deo preambule koji je svečan I deklarativan nema pravni karakater,dok deo preambule koji se iznosi u vidu pravne norme ima pravni karakter (primer preambula ustava Francuske čiji je sastavni deo Deklaracija o pravima čoveka i građanina).

28.SISTEMATIKA NORMATIVNOG DELA USTAVA

Svaki ustav,kao akt najviše pravne snage, ima normativni deo,gde se nalaze ustavne norme po članovima ili paragrafima, kao osnovim jedinicama sistematizacije. Članovi ili paragrafi se obeležavaju rednim brojevima, a nailazimo i na primere ustava u kojima su članovi ,pored obeležavanja rednim brojevima i posebno naslovljen- RUBRUM(npr,Portugalija). Ustavne norme su grupisane po srodnom sadržaju ,ako je taj sadržaj složen onda se ustavne

12

norme iz istog člana odvajaju po tačkama i stavovima. Tačke se takođe označavaju rednim brojevima(ređe slovima), dok se stavovi ne označavaju posebno.Više srodnih članova mogu biti povezani u poseban odeljak ili glavu. Različite zemlje različito vrše sistematizaciju svog ustava. Tako npr ustav SAD sadrži sedam članova koji su označeni rimskim brojevima. Prva četri člana sadrže određeni broj odeljaka ,dok preostala tri člana nemaju odeljke. Odeljci u obeleženi arapskim brojevima.-Ustav RS započinje kratkom preambulom, pripada grupi kraćih ustava(206 člana). U njoj se ističe položaj pokrajine KIM i govori se o ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji.Pored preambule ustav sadrži još deset delova.Delovi su označeni tekstualno-na primer: prvi deo“Načela ustava“ , drugi deo „Ljudska i manjinska prava“ itd.

-Preambula-Normativni deo (deset delova)

1. Načela ustava2. Ljudska i manjiska prava3. Ekonomsko uređenje i javne finansije4. Nadležnosti RS5. Uređenje vlasti(narodna skupština, predsednik republike, vlada, vojska,

sudovi,visoki savet sudstva,javno tužilaštvo)6. Ustavni sud7. Teritorijalno uređenje (pokrajinska autonomija; loklana samouprava)8. Ustavnost i zakonitost 9. Promena ustava10.Završna odredba

Pojedini delovi ustava sistematizovana su po tačkama , na primer deo o ljudskim i manjinskim pravima ima tri posebne tačke:osnovna načela, ljudska prava i slobode, i prava nacionalinih manjina.

29.DODACI USTAVU I USTAVNI AMANDMANI

U pojedinim ustavnim sistemima( posebno onim koji su se razvijali pod uticijam engleske ustavnosti) ustav,pored osnovnog teksta(normativni deo, i eventualno, preambula)čine i dodaci ustavu.-Dodaci ustavu dopunjuju određene ustavne norme.Njihova pravna snaga jednaka je pravnoj snazi ustavnih normi. Donose se istovremeno sa ustavom,pa se na taj način rasterećuje ustavni tekst(ustav Indije).-Ustavni amandmani se ,za razliku od dodataka ustavu,ne donose istovremeno kao ustav,već nakanadno (SAD).Amandamanima se dopunjavaju pojedina ustavna pitanja koja ustavom nisu bila uređena .Sem toga , amandmani služe i za promenu pojedinih ustavnih normi. U tom slučaju (kada menjaju ili ukidaju pojedine ustavne norme) amandmani imaju istu pravnu snagu kao i ostale ustavne norme.

TEMELJNI PRINCIPI USTAVA –SLOBODA, JEDNAKOST,LEGITIMITET I SUVERENITET

Principi konstitucionalizma, koji su u osnovi formulisani u teorijskom opusu nastalom tokom XVII I XVIII veka.Centralno pitanje konstitucionalizma- kako osigurati slobodu ljudi u političkoj zajednici, odn.kako razrešiti protivrečje između načela slobode i načela suvereniteta.Pitanje racionalnog opravdanja nužnosti političke zajednice.Liberalni I liberalno-demokartski konstitucionalizam“Ustav sistemsko-teorijsko mesto na kojem se ostvaruje konsenzualno pozitiviranje ljudske slobode I zahteva za pravednošću, na način osnovnih prava” (N.Dimitrijević).

13

30.SLOBODA KAO TEMELJNI PRINCIP USTAVA

Liberalni konstitucionalizam(negativan pojam slobode) smatra da je sloboda odsustvo svake prinude. Dopušteno je sve ono što zakonom nije zabranjeno. Liberalni konstitucionalizam govori o slobodi građana u civilnom društvu. To je tzv, „sloboda od“ ili negativno određenje pojma slobode. Država ne sme da se upliće u individualna i lična prava i u svojinu,a nečiju slobodu može ograničiti samo u onoj meri u kojoj ta sloboda ometa slobodu drugoga.U odnosima između države i građanina primat pripada ličnim pravima.Očuvanje slobode je razlog poštovanja zakona. Liberalno-demokratski konstitucionalizam ,govori o slobodi građanina u sferi javne vlasti, a ne samo o slobodi građanina u civilnom društvu-kao što čini liberalni konstitucoinalizam. Ovde se sloboda određuje kao „sloboda za“ .Ovde je sloboda nerazdvojno vezana za ustavna prava,a građanin ima i lične i političke slobode.

31.JEDNAKOST KAO TEMELJNI PRINCIP USTAVA

Načelo jednakosti neosporno je jedno od osnovnih načela ustava. Kao i sloboda ,načelo jednakosti je polazište velikih deklaracija o slobodama i pravima građana. „Svi ljudi su rođeni jednaki“ zapisano je u Deklaraciji o nezavisnosti. Jednakost je usko vezana za princip slobode,jer je sloboda u političkoj zajednici moguća samo među jednakima.-Liberalni konstitucionalizam shvata jednakost kao pravnu jednakost .To znači da su svi građani jednaki pred zakonom bez obzira na pol ,godine, naciju, obrazovanje,itd. To takođe znači da građani imaju jednake obaveze (da poštuju Ustav i zakon) i jednaku zaštitu svojih prava. Ovakvu jednakost garantuje ustav,gde se pretpostavlja spremacija (nadmoć) ustava,kao i razna jemstva. Jedna grupa jemstava jeste da građani imaju pravo na zakonito suđenje ,pravo na naknadu štete usled nezakonitog rada državnih organa itd. Druga grupa jemstava jeste da organi vlasti deluju prema građaninu na osnovu zakona, gde spada:nezavisnost sudova, suđenje na osnovu zakona i slično.Najznačajnije ustavno jemstvo političke jednakosti građana je u biračkom pravu. -Liberalno-demokratski konstitucionalizam, shvata jednakost kao pravnu i kao političku jednakost. Paolitička jednakost podrazumeva da građani sudeluju u kontroli organa vlasti.Ustavno jemstvo političke jednakosti jeste opšte,neposredno i tajno pravo glasa,koje se ne može uskratiti na osnovu pola,vere,rase.Početkom XX veka jednakost se počinje shvatati kao pravna ,politička i socijalna jednakost. Socijalna jednakost znači da svaki pojedinac ima jednake mogućnosti nezavisno od svog društvenog položaja, ova jednakost dolazi do izražaja u tzv, državama blagostanja.

32.LEGITIMITET I SUVERNITET KAO TEMELJNI PRINCIP USTAVA

Legitimetet: Da bi zaštititli svoja prava ljudi stvaraju političku zajednicu (država), pri čemu svoja prava prenose na suverena kako bi ih on štitio.Ovo shvatanje je shvatanje liberalnog konstitucionalizma, koje pretpostavlja supremaciju ustava , obavezu svih građana,kao i samog suverena da se pokoravaju ustavu i zakonu.Po teoriji liberalno-demokratskog konstitucionalizma građani se ne odriču svojih prirodnih prava u korist suverena. Građani i dalje ostaju originarni nosioci svojih prirodnih prava, pri čemu imaju mogućnost kontrole. Ovde je supremacija ustava zamenjena supremacijom sloboda i prava građana.Ovde je vlast podvrgnuta kontroli građana ,sudovi su samostalni,sude na osnovu ustava i zakona, i slično.Suverenost:Vlast je suverena u granicama svoje legitimnosti,koje postavlja sporazum o zajednici koji je dat u ustavu. Princip narodnog suvereniteta-Narod je nosilac državne vlasti. Pod državnom vlašću se podrazumeva izvorna i,u principu, neograničena vlast države

14

Državna vlast, kao vlast nad ljudima, mora, prema principu narodnog suvereniteta, uvek svoj izvor imati u narodu.

Član 25.Suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građan

Nastanak i razvoj ustavnosti

Magna Carta Libertatum (1215. g.)Garantuje plemstvu određene privilegije:Zaštita plemićkih poseda od protivpravnog mešanja kralja, Suđenje pred posebnim sudom sastavljenim od plemstva, Ograničenje kraljevih prerogativa u vezi sa nasleđivanjem poseda, Pravo plemića da obrazuju posebno telo sa zadatkom da kontroliše kralja u poštovanju prava iz Povelje, Pravo oružane pobune sa ciljem da kralja prisili na poštovanje poveljom ustanovljenih garancija.Petition of Right (1628. g.)Dva bitna principa ograničenja kraljeve vlasti:Kralj ne može bez odobrenja parlamenta nametnuti poreze Niko ne sme biti uhapšen bez suđenja od strane sudija njemu ravnih po statusu niti uklonjen sasvoje zemlje bez odgovarajućeg postupka.Habeas Corpus Act (1679. g.)Prava građana u krivičnom postupku i pred sudskim organima, uz garanciju nepovredivosti lične slobode . Zabrana nezakonitog hapšenja bez sudskog naloga Zabrana dugotrajnog zadržavanja u zatvoru bez očiglednih dokaza o krivici Zaštita od maltretiranja u istrazi i iznuđenog priznanja.Bill of Rights (1689. g.)Najcelovitiji ustavni dokument donet u Engleskoj. Oslanja se na Magna Carta Libertatum I Petition of Right, I preuzima iz njih osnovne principe ograničenja političke vlasti kralja. Pravo građana na podnošenje peticija kralju, Pravo članova parlamenta na slobodu govora,princip slobodnih izbora za parlament.

Razvitak pisane ustavnosti -četiri etape u razvoju pisane ustavnosti,Period od pojave prvih pisanih ustava do sredine XIX veka (1848. g.) Period od sredine XIX veka do Prvog svetskog rata, Period između dva svetska rata, Period posle Drugog svetskog rata. Buržoasko-demokratske revolucije prvi pisani ustavi nastanak moderne ustavnosti Teorijska misao liberalne buržoazije s kraja XVII i početka XIX veka Osnovne ideje koje čine suštinu ustavnosti: Ograničenje vlasti koje nastaje odvajanjem države, prava i vlasti od versko ideološke organizacije Ljudske slobode i prava kao individualne slobode i prava,koje se stiču rođenjem i koje postavljaju I određuju granice vlasti Pisani ustav kao najvišI pravni akt Hijerarhija pravnih akata Princip podele vlasti Uređivanje organizacije vlasti.Ustavnost do 1848. g.Švedska 1617. Organski zakon o Rikstagu, 1634. Instrument vladanja i 1766.Zakon o štampi. Francuska 1789. Deklaracija o pravima čoveka i građanina i1791. prvi ustav. Poljska prvi ustav 1791. Belgija prvi i jedini ustav 1831. Jasno izražen princip ustavne parlamentarne monarhije. SAD prvi i sada važeći ustav donet 1787. Liberija 1847. g.Ustavnost od 1848. g. do Prvog svetskog rataIntenzivan razvoj ustavnosti, „ustavni pokret“ Konačan raskid sa feudalizmom I buđenje nacionalnih pokreta Ustavi u okvirima tradicije liberalnog I leberalno-demokratskog konstitucionalizma. ideja narodne suverenosti,biračkopravo još uvek nije opšte, ali izbornost postaje osnovni princip obrazovanjanajvažnijih organa vlasti, parlamentarne monarhije, parlamentarna i sudskakontrola izvršne vlasti.Nemačka 1848. (Frankfurtski ustav), Danska 1849, Luksemburg 1868, Bugarska1879, Rusija 1906.godinaUstavnost između dva svetska rata

15

Tradicionalno stanovište o ustavnoj pravnoj državi dopunjeno je konceptomsocijalne pravne države garancija minimumasocijalne I ekonomske sigurnostigrađana. Vajmarki ustav 1919. g.Razvoj pisane ustavnosti posle Drugog svetskog rata Raspad kolonijalnog sistemai stvaranje brojnih nezavisnih država. Ustavi socijalističkih zemalja. Liberalno-demokratski ustavi, ustavi socijalističkih zemalja, ustavi zemalja oslobođenih odkolonijale vlasti, ustavi zemalja u tranziciji, koji se donose posle sloma socijalizma.

DEO IV-LJUDSKA PRAVA

32.DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA

“Ljudska prava prethode ustavu ,jer se ljudi sa njima rađaju ,ali se ustavom I pravnim poretkom obezbeđuje njihova konkretna primena I zaštita.”K.FridrihPo svom značaju izdvajaju se sledeće deklaracije:-Deklaracija prava države Virdžinije (1776.god), koja je predstvljala uzor drugim državama u Severnoj Americi.-Deklaracija o nezavnisnosti SAD(doneta 4. jul 1776.god) polazi od škole prirodnog prava,po njoj svaki čovek ima pravo na život,slobodu I traženje sreće.Da bi osigurali ta prava ,ljudi formiraju državu.Država I vlast su garant I zaštitnik ljudskih prava I sloboda.

…Mi smatramo očiglednim istinama da su svi ljudi stvoreni jednaki , i da ih je njihov Tvorac obdario neotuđivim pravima među koje spadaju život,cloboda i traženje

sreće...Traganje za srećom je prirodno pravo čoveka.

-Deklaracije prava čoveka I građanina je doneta u vreme francuske buržoaske revolucije 1789.godine.I danas ova deklaracija čini deo preambule francuskog ustava. Svaki čovek ima pravo na život I slobodu,sloboda je sve ono što drugome ne škodi.Zakon zabranjuje samo ono radnje koje su štetne za društvo.Pred zakonom su svi ljudi jednaki I svaki čovek je nevin dok se ne dokaže suprotno. Privatna svojina je neprikosnovena.

Čl.1. Ljudi se rađaju I žive slobodni I jednaki u pravima.Društvene tazlike mogu biti zasnovane samo na zajedničkoj koristi.

-Deklaracija prava radnog I ekspolatisanog naroda (1918.godina) ,specifičnost ove deklaracije je u tome,što ona govori o pravima radnog I eksploatisanog naroda ,a ne o pravima svih ljudi.Promoviše socijalizam I promenu svojinskih odnosa.Postavlja zadatak uništenje svake eksploatacije čoveka,potpuno uklanjanje podele društva na klase.Na bazi svih ovih deklaracija možemo reći da su osnovna ljudska prava:pravo na život, slobodu, pravo na slobodu govora,veroispovesti,pravo privatne svojine I mnoga druga prava.

33.MEDJUNARODNE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA-NAJVAŽNIJI IZVORI

16

Ljudska prava I slobode ,čije garantovanje I obezbeđenje je odlučujuće za demokratsku konstituciju, obezbeđuje na samo ustavima ,već I brojnim aktima međunarodnog prava.Sve do kraja Drugogo svetskog rata smatralo se da su ljudska prava stvar unutrašnjeg prava neke države , niko sa strane tj,van te države, nije smeo da se meša u to kako neka država postupa sa svojim građanima. Vreme je pokazalo da kršenje ljudskih prava u jednoj zemlji vrlo često ima međunarodne posledice, što je uzrokovalo pojavu raznih međunarodnih konvencija.Njihov cilj jeste zaštita ljudskih prava.Svaka država koja ratifikuje takvu jednu konvenciju automatski je dužna da je se pridržava.Najznačajnije konvencije o ljudskim pravima su:1. Povelja Ujedinjenih nacija (1945.godina) u čijoj se preambuli naglašava vera u “OSNOVNA

PRAVA ČOVEKA, U DOSTOJANSTVO I VREDNOST LJUDSKE LIČNOSTI , I RAVNOPRAVNOST LJUDI I ŽENA , NACIJA VELIKIH I MALIH”.

2. Opšta deklaracija o pravima čoveka (1948.godina) u njoj se govori o pravu život,slobodu,zabrana ropstva..

3. Međunarodni pakt o građanskim I političkim pravima (PGP) iz 1948.godine.4. Međunarodni pakt o eknomskim,socijalnim I kulturnim pravima(PESK) IZ

1966.godine. Brojna su I regionalne međunarodne konvencije: konvencija o ropstvu , deklaracija o pravima deteta Itd.

Akti Saveta Evrope: Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava I sloboda(1950.) Evropska konvencija o sprečavanju mučenja i nečovečnih i ponižavajućihkazni Ili postupaka (1993.) Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima (1992.) Okvirna konvencija za zaštitu prava nacionalnih manjina (1995)Evropska socijalna povelja (1996.) Evropska unija i ljudska prava član 6 st. 1Ugovora o EU Charter of Fundamental Rights of the European Union Klauzula oljudskim pravima u ugovorima sa trećim državama Organizacija američkihdržava: Američka konvencija o ljudskim pravima Organizacija Afričkih država:Afrička konvencija o ljudskim pravima. Uticaj konvencija na nacionalno pravo država.

35.DRŽAVLJANSTVO

Državljanstvo označava:-pripadnost konkretnog gtađanina(državljanina) konkretnoj državnoj zajednici i vezu sa njom.-apstraknu osobu koja je svedena na politička prava.Pravo na državljanstvo garantuje Opšta deklaracija o pravima čoveka i PGP, gde Opšta deklaracija govori o tome da svaki čovek ima pravo na jedno državljanstvo. Na taj način izbegavaju se bipatridi (lica koja imaju dvojno državljanstvo) i apatridi ili apoliti (lica bez državljanstva).Zabranjuje se samovoljno oduzimanje državljanstva.Državljanstvo se uređuje ustavom,ali samo u najopštijim crtama-uglavnom se prepušta zakonodavcu.Postoje ustavi koji državljanstvo uređuju u posebnom poglavlju i to relativno sveobuhvatno, gde se govori o načinu sticanja državljanstva, o gubitku istog,pravu na azil i mnoga druga pitanje. Dok se u drugim ustavima ne uređuje u posebnim poglavljima već u onim gde se govori o granici,državnim simbolima i sl.(Indija i Kuba).Oni građanina shvataju kao pripadnika određene državne zajednice.U najvećem broju ustava o državljanstvu se govori u onom poglavlju ustava koje govori o ljudskim pravima.Ovde se građanin shvata kao subjekt kome pripadaju određena politička prava (npr Ustav Belgije).

36.DRŽAVLJANSTVO-GARANTOVANJE PRAVA NA DRŽAVLJANSTVO U POVELJI U LJUDSKIM I MANJISKIM PRAVIMA I GRAĐANSKIM SLOBODAMA I USTAVU SRBIJE

Ustav uređuje osnovna pitanja vezana za državljanstvo ,pre svega zaštita koju je država dužna da pruži svojim državljanima, kao i pravo da istu uživa. Odredbe o državljanstvu RS nalaze se u poglavlju o ljudskim i manjiskim pravima. Tu se kaže:

17

-državljanin RS ne može biti proteran iz Srbije,ne može biti lišen državljanstva RS ,državljanin RS ima pravo da promeni svoje državljanstvo,itd.Pored toga ,u Ustavu se kaže da dete koje je rođeno u Srbiji ima pravo na državljanstvo RS ali pod uslovom da to dete ne može da stekne neko drugo državljanstvo. Ovo rešenje obezbeđuje zaštitu od apatrizma. U Ustavu postoji generalna odredba koja štiti prava i obaveze svojih državljana u inostranstvu. Kako se stiče i kako prestaje državljanstvo uređeno je zakonom.

37.TIPOLOGIJA LJUDSKIH PRAVA I NJIHOV ZNAČAJ

Kako se ustavom jemče brojna ljudska prava, različita po svom karakteru i sadržaju ustavnih granica,pojavila se potreba da se ona grupišu prema srodstvima. Ljudska prava možemo klasifikovati:-prava aktivnog i prava pasivnog statusa,-zakonska i etička prava: zakonska prava se uređuju zakonom ,a etička ne.-individualna prava i prava kolektiva: individualna prava pripadaju svakom pojedincu (to je pravo na život i slobodu),dok kolektivna prava pripadaju određenoj grupi-na primer prava penzionera,prava učenika.-prirodna i građanska prava : prirodna prava se stiču rođenjem i ne zavise od toga kojoj državi pripada čovek,a građanska prava postoje samo u okvirima te države.-lična,politička i socijalno-ekonomsko prava, itd.

Treba reći da mnoga prava mogu bitit svrstana na različite načine,npr,sloboda štampe može biti lična sloboda koja štiti duhovni integritet ličnosti ,ali može biti i polička sloboda. Zato je veoma značajno napraviti precizne kriterujume za tipologiju ljudskih prava. Prema sadržaju ljudska prava delimo na:

1. Osnovna prava mogu biti:-lične slobode: fizički integritet(pravi na život i slobodu kretanja), duhovni integritet( sloboda misli, naučnog i umetničkog stvaralaštva itd), zaštita privatnosti i statusna prava(pravo na državljanstvo).-političke slobode: pravo da se učestvuje u javnim poslovima-biračko pravo,sloboda štampe itd.

2. Zakonska prava su : - socijalno-ekonomsko prava: pravo na štrajk, pravo na penziju,pravo na zaradu itd. -pravo na zaštitu zdravlja. -pravo nacionalnih manjina: pravo manjina na upotrebu svog jezika i pisma, pravo na školovanje.

38.PRAVO NA LIČNOST KAO PRETPOSTAVKA LJUDSKIH PRAVA

Najopštija ljudska prava jesu:pravo na ličnost, pravo na jednakost I pravo na dostojanstvo.Pravo na ličnost je garantovano Opštom deklaracijom UN.Pravo na ličnost sastoji se iz pravne I poslovne sposobnosti .Svaki čovek ima pravnu sposobnost koja se stiče rođenjem ( I pre rođenja ,kada se radi o začetom a nerođenom detetu). Pravna sposobnost je bezuslovna , ne može biti ograničena.Poslovna sposobnost je sposobnost pojedinca da stiči prava I obaveze ,I da se koristi svojim pravima I slobodama,pravo pojedinca da bude subjekt prava . Stiče se punoletsvom .Poslovna sposobnost je sposobnost lica da u svoje ime I za svoj račun stupa u pravne odnose. Ova sposobnost može biti ograničena ,potpuno ili delimično(npr,kada je neko lice duševno obolelo).

39.PRAVO NA JEDNAKOST KAO PRETPOSTAVKA LJUDSKIH PRAVA

U Deklaracije prava čoveka I građanina (1789.) napisano je: “Ljudi se rađaju slobodni I jednaki u pavima”.

18

Jednakost je prirodno pravo čoveka.Garantovanje jednakosti obezbeđuje sigurnost u odnosu između individue I države.Pravo na jednakost garantuje Opšta deklaracijaUN (jednakost pred zakonom,pravo na jednaku zaštitu protiv bilo kakve diskriminacije) ,kao I Međunarodni pakt o građanskim I političkim pravima (jednakost muškarca I žene) I Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava. Jednakost pred zakonom znači da građani pred zakonom imaju jednaka prava I obaveze. Garantuje se jednakost ljudi bez obzira na rasu , pol,jezik I veroispovest,ekonomsko stanje itd.U pojedinim ustavima(npr,Poljska) postoje posebne odredbe koje govore o jednakosti muškarca I žene I to u svim oblastima života.

40.PRAVO NA DOSTOJANSTVO KAO PRETPOSTAVKA LJUDSKIH PRAVA

“Priznavanje urođenog dostojanstva I jednakih neotuđivih prava svih članova ljudske porodice je temelj slobode,pravde I mira u svetu”.Dostojanstvo ličnosti je vrednost koju štite osnovni međunarodni dokumenti o ljudskim pravima.Garantovano je Opštom deklaracijom UN I PGP. Jemče neprikosnovenost ličnosti I njenog dostojansta ili pravo svakog na Slobodan razvitak ličnosti.Većina ustava govori o dostojanstvu ličnosti .Svaki čovek , čim se rodi, ima pravo na dostojanstvo koje ne može samovoljno biti oduzeto. Dostojanstvo ličnosti uzima se kao preduslov za ostvarivanja svih drugih sloboda i prava. Povezano je sa ličnom slobodom I obično se zajedno garantuje,jer čovek koji nema ličnu slobodu ,automatski nema ni sopstveno dostojanstvo.

41.PRAVO NA ŽIVOT

Pravo na život je prirodno I osnovno čovekovo pravo,zato garanciju I nije neophodno izričito zapisati u ustavu. Spada u prava kojima se štiti fizički integritet ličnosti,garantuje se zajedno sa slobodom ličnosti I njenom bezbednošću. Ovo pravo garantuju brojni dokumenti: Opšta deklaracija UN,PGP I Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava. Kad kažemo pravo na život,to znači zabranu smrtne kazne(kao u Evropskoj konvenciji) ili se propisuju uslovi pod kojima se smrtna kazna može izvršiti(kao u PGP), zatim zabranjuje se telesno kažnjavanje ljudi,zabranjuju se razne ponižavajuće kazne I slično. Sem toga zabranjuje se izvršenje smrtne kazne nad licima mlađim od 18 godina I izvršenje smrtne kazne nad ženama u drugom stanju, osuđena lica imaju pravo da zahtevaju pomilovanje I slično. Pojedini ustavi ne navode posebno ovo pravo,jer smatraju da se ono podrazumeva.

42.PRAVO NA ŽIVOT U POVELJI O LJUDSKIM I MANJINSKIM PRAVIMA I GRAĐANSKIM SLOBODAMA I USTAVU SRBIJE

Ustav jemči neprikosnovenost ljudskog života.U Ustavu RS se ka ž e: -ljudski život je neprikosnoven-u RS nema smrtne kazne I zabranjeno je kloniranje ljudskih bića.Vezano za to u Srbiji postoji sloboda odlučivanje o rađanju dece,koja spadaju u apsolutno zaštićena prava, što znači da ova prava ne mogu biti suspendovana ili ukinuta čak ni za vreme vanrednog stanja.U povelji kaže da svako ima pravo na život,niko ne može biti držan u ropstvu,trgovina robljem je zabranjena. To važi za sve, bez obzira na rasu,pol,obrazovanje,naciju,religiju, itd.

43.LIČNA SLOBODA

Lična sloboda je jedna od najznačajnijih sloboda čoveka,koje garantovano brojnim međunarodnim dokumentima: Opštom deklaracijom UN,PGP I Evropska konvencija za zaštitu ljuskih prava.Jedan od pravih akata koji je garantovao ličnu slobodu bio je Habeas corpus Act (1679.god),već od kraja XII veka institut Habeas corpusa pružao je pojedincu zaštitu od samovoljnog I aribtrernog lišenja slobode

19

Habeas corpus act, (лат. Habeas corpus = imaj telo) predstavlja najvažniji zakon o pravima čoveka u anglosaksonskom pravu donet 1679. godine. On je propisao jedno od najvažnijih prava građana - zaštitu od arbitrarnog lišavanja slobode. Njime je izvršna vlast stavljena pod kontrolu sudske vlast. Osnovna načela ovog zakona svode se na zabranu nezakonitog hapšenja bez sudskog naloga, zabranu dugotrajnog zadržavanja u pritvoru bez dokaza o krivici, zaštitu od maltretiranja u istrazi i iznuđivanja iskaza. On je utvrdio obavezu da se uhapšeno lice odmah privede sudu koji treba da donese rešenje o opravdanosti lišavanja slobode.Pravo iz Habeas corpus akta je uneto u Američki ustav iz 1789, a odigralo je i značajnu ulogu u borbi za nezavisnost.

Ličnu slobodu garantuje največi broj ustava,koje obuhvataju:-Pretpostavka nevinosti, čovek je nevin dok se ne dokaže da je kriv. Krivična odgovornost je individualizirana.-Lični karakter krivične odogovornosti, za KD može odgovara samo ono lice koje je počinilo K.delo.-Lišenje slobode, kada se čovek liši slobode to mora biti po određenom postupku ,I od strane određenih organa,pismeno se saopštava razlog za stavljanje u pritvor, upoznaje sa pravima na odbranu, omogući mu se da obavesti najbližu rodbinu,određuje se vreme dokle može da traje pritvor,itd.-Svaki čovek ima pravo na suđenje ,pred redovnim I nadležnim sudom.Zabranjeno je osnivanje specijalnih sudova .Sud mora biti nezavistan,suđenje javno,a žalba dopuštena. -Optuženi ima pravo na odbranu koju može sam birati ili se dobija odbrana po službenoj dužnosti.-Izrečena kazna treba da bude srazmerna učinjenom krivičnom delu .Zabranjuju se nehumane kazne,prinudni rad, telesne I ponižavajuće kazne.Većina ustava zabranjuje smrtnu kaznu.-Ukoliko je neko lice neopravdano osuđeno ,onda to lice (u veliko broju ustava) ima pravo na naknadu štete.-I svedoci uživaju određene ustavne garancije,zabranjeno se svedočenje pod prinudom ,svedok ne može svedočiti sam protiv sebe, ima pravo na tumača ako ne razume jezik na kome se vodi postupak.

44. GARANTOVANJE LIČNE SLOBODE U POVELJI O LJUDSKIM I MANJISKIM PRAVIMA I GRAĐANSKIM SLOBODAMA U USTAVU SRBIJE

Svakom pojedincu Ustav jemči pravo na slobodu i bezbednost (ličnu slobod) kao jedno od osnovnih prava i utvrđuju više posebnih jemstava koja štite ovo pravo ,a odnose se na izričito propisivanje uslova pod kojima se lična sloboda pojedinca može ograničiti: uređivnaje postupka lišenja slobode,određivanje organa koji je nadležan da o tome odlučuje i garantovanje određenih prava kojima se pojedinac može koristiti u postupku pred državnim organom kada je njegova lična sloboda ograničena.U Ustavu RS se kaže da svako ima pravo na ličnu slobodu.Ako se ta sloboda ograniči onda:-Zakonsko uređivanje razloga za lišenje slobode i postupka lišenja slobode.-to lice ima pravo da zna zašto se lišava slobode , da o lišenju slobode obavesti lice koje sam izabere, ima pravo da ništa ne izjavi,pravo da bude saslušan u prisustvu lica koje sam izabere,pravo da se žali sudu zbog lišenja slobode.Prema takvom licu zabranjeno je bilo kakvo nasilje I iznuđivanje iskaza.Da bi lice bilo pritvoreno moraju kumulativno biti ispunjena tri uslova:-mora postojati osnovana sumnja da je lice izvršilo krivično delo ,odluku o pritvoru mora doneti nadležni sud, u pismenoj formi uz obrazloženje u roku od 12 sati, I ako je to zaista neophodno za vođenje postupka. Pravo da bez odlaganje ,a najduže u roku od 48 sati bude izveden pred nadležni sud.Na kraju sud odlučuje da če odrediti pritvor ili ne .Lice kome se odredi pritvor ima pravo na žalbu o kojoj se odlučuje u narednih 48 sati. Pritvor po odluci prvostepenog suda može trajati najduže 3 meseca ,a viši sud može produžitit trajanje pritvora na još tri meseca.Ukoliko se u tom roku ne podigne optužnica,onda okrivljeni mora da se pusti na slobodu.(„Trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće vreme „)

20

http://sr.wikipedia.org/wiki/1789

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Istraga&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/Krivica

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%B7

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82

http://sr.wikipedia.org/wiki/1689

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Anglosaksonsko_pravo&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA

-Opšta načela postupka i prava okrivljenog pred sudom obuhvataju više posebnih garancija koja okrivljenom garantuju fer suđenje. Pravo svakog pojedinca na suđenje pred nezavisnim , nepristarsnim i zakonom ustanovljenim sudom kao i pravo na javno suđenje u razumnom roku; pravo na besplatnog prevodioca ukoliko ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu kao i pravo na besplatnog tumača ako je slep,gluv ili nem;pravo na javnost sudskog postupka koja se može isključiti samo zbog zaštite interesa maloletnika ili zaštite privatnosti učesnika u postupku, zbog zaštite nacionalne bezbednosti i javnog reda i mira. Okrivljenom se garantuje pravo na branioca i nesmatanu komunikaciju s istim.Svako ko mu se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja,pravo da ne daje iskaz protiv sebe ili sebi bliskih lica,kao i pravo da odbije da da iskaz.-Načela pravne sigurnosti u kaznenom pravu. -niko ne može biti kažnjen za delo koje nije bilo propisano zakonom, retroaktivna primena zakona-odstupanje u krivičnom zakonodavstu,primena onog zakona koji je povoljniji za učinoca krivičnog dela.-postoji pretpostavka nevinosti: svako je nevin dok se ne dokaže da je kriv.-postoji pravo na žalbu. (pravo žalbe na presudu)Ustav zabranjuje ponovno suđenje u istoj stvari I to u tri slučaja:kada je postupak pravosnažano obustavljen, kada je optužba pravosnažno odbijena,kada je lice pravosnažno osuđeno ili oslobođeno. Ponavljanje postupka je dopušteno samo onda kada se otkriju neke činjenice koje menjaju ishod presude,ili kada je u prethodnom postupku došlo do bitne povrede prava. Ustav zabranjuje izmenu sudske odluke na štetu okrivljenog u postupku koji se vodi po vanrednom pravnom leku.Lice koje neopravdano osuđeno ima pravo na rehabilitaciju I naknadu štete.U grupi apsolutno zaštićenih prava su pravo na pravično suđenje i set prava vezan za pravično suđenje i pravo na pravnu sigurnost u kaznenom postupku,od kojih nije moguće odstupiti ni za vreme vanrednog stanja niti za vreme rat.

45.SLOB0DA KRETANJA I NASTANJIVANJA

Sloboda kretanja I nastanjivanja znači da se građani mogu slobodno kretati unutar jedne države (nacionalne teritorije) ,da u njoj slobodno biraju mesto boravišta , da tu državu mogu slobodno napustiti i ponovo se vratiti u nju.Slobodu kretanja garantuju brojni međunarodni dokumenti: Opšta deklaracija UN,PGP I Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava.U nekim slučajevima je moguće ograničiti slobodu kretanja:ako je u pitanju bezbednost države , javno zdravlje,širenje zaraznih bolesti,javni red,sloboda drugih, itd.Treba naglasiti da ako neko ima različita politička i ideološka uverenja to ne može biti razlog da mu se ograniči sloboda kretanja. Najveći broj Ustava garantuje slobodu kretanja i nastanjivanja, mada postoje izuzeci Kuba, Kina).

46. GARANTOVANJA SLOBODE KRETANJE I NASTANJIVANJA U POVELJI O LJUDSKIM I MANJISKIM PRAVIMA I GRAĐANSKIM SLOBODAMA U USTAVU SRBIJE

Sloboda kretanja i nastanjivanja znači da se građani mogu slobodno kretati unutar RS,da Srbiju mogu slobodno napustiti i ponovo vratiti u nju.U nekim slučajevima je moguće ograničiti slobodu kretanja:ako je u pitanju bezbednost države , javno zdravlje, širenje zaraznih bolesti,javni red,itd. Treba naglasiti da ako neko ima različita politička i ideološka uverenja to ne može biti razlog da mu se ograniči sloboda kretanja.Zabranjen je progon ljudi zbog rase,vere,nacije,itd.

47.PRAVA KOJA ŠTITE DUHOVNI INTEGRITET LIČNOSTI-SLOBODA MISLI

„Sloboda izmene misli i mišljenja je jedno od najdragocenijih prava čoveka.“

21

U prava koja štite duhovni integritet ličnosti spadaju:sloboda misli,sloboda veroispovesti i sloboda naučnog i umetničkog stvaralaštva. Često smatraju političkih pravima, zbog njihove tesne veze sa njima.Sloboda misliSloboda misli znači da nijedan čovek ne može biti uznemiren zbog svog mišljenja,ima pravo na slobodno izražavanje istog,koje uključuje prava pojedinca da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja i pavo da zahteva, prima i širi obaveštenja i ideje. Ovo pravo garantuju brojni međunarodni dokumenti: Opšta deklaracija UN,PGP,Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava. Većina ustava garantuje slobodu misli uz koju ide sloboda govora,kao i sloboda naučnog i umetničkog stvaralaštva.Sloboda misli je prirodno i neograničeno čovekovo pravo. Misao se ne može ograničiti ni normom,pa bilo to i ustavna norma. Ali zato je moguće, u nekim slučajevima ograničiti izražavanja te misli, tj, govora da bi se zaštitila bezbednost zemlje,javni red,javno zdravlje i moral.

48.GARANTOVANJE SLOBODE MISLI U POVELJI U LJUDSKIM I MANJISKIM PRAVIMA I GRAĐANSKIM SLOBODAMA I USTAVU SRBIJE

U Ustavu Srbije se kaže da svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti.Sloboda misli znači da nijedan čovek ne može biti uznemiravan zbog svoh mišljenja.Sloboda misli je prirodno i neograničeno pravo.Moguće je ograničiti jedino slobodu izražavanja te misli, onda kada je ugrožena bezbednost RS,javni moral,zdravlje itd.Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od države .Verske zajednice imaju pavo da vrše verske obrede i organizuju versku školu, može se ograničiti radi zaštite zdravlja,morala, javne bezbednosti i slično. Zabranjeno je izazivati versku mržnju. Ustav Srbije garantuje pravo pojedinca na a prigovor savesti,koji omoguća pravo da se ne služi vojni rok oružjem,ako je protivno veri ili savesti, ostavlja obavezu služenja vojnog roka bez oružja.

49.PRAVA KOJA ŠTITE DUHOVNI INTEGRITET LIČNOSTI-SLOBODA VEROISPOVESTI

Niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim I drugim uverenjima.Sloboda veroispovesti je tradicionalno lično pravo,koje garantuju brojni međunarodni dokumenti: Opšta deklaracija UN,PGP, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava.Većina ustava garantuje slobodu veroispovesti.Sloboda veroispovesti znači da svaki pojedinac ima pravo da veruje i pravo da bude ateista.U tom smisli u ustavima postoje tri režima,tj,odnosa između crkve i države:1. Režim gde je priznata jedna religija ,a crkva je proglašena državnom.2. Režim gde je crkva odvojena od države .Tu je religija privatna stvar svakog čoveka, a crkva je

privatna ustanova.3. Režim koji daje slobodu svim religijama,ali samo su neke crkve priznate i njima se pruža

pomoć.Većina država je danas sekulrna, tj, crkva je odvojena od države.

50.GARANTOVANJE SLOBODE VEROSIPOVESTI U POVELJU O LJUDSKIM I MANJINSKIM PRAVIMA I GRAĐANSKIM SLOBODAMA I USTAVU SRBIJE

U Ustavu Srbije se kaže sa svako ima pravo na slobodu veroispovesti. Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od države.Verske zajednice imaju pravo da vrše verske obrede ,organizuju verske škole. Ta sloboda se može ograničiti radi zaštite zdravlja,morala,javne bezbednost i slično. Zabranjeno je izazivati versku mržnju i netrepeljivost, kažnjivost propisana

22

ustavom. O zabrani rada verske zajednice odlučuje Ustavni sud, ukoliko ugrožava individualna prava među kojima je pravo na život,pravo deteta, pravo na psihičko i fizičko zdravlje. Ustav Srbije garantuje pravo pojedinca na progovor savesti, tj,pravo da ne služi vojni rok pod oružjem,ako je protivno njegovoj veri I savesti. On ima pravo I obavezu na služenje vojnog roka bez oružja.

51.PRAVO NA PRIVATNOST

Pravo na privatnost je osnovno ljudsko pravo, koje garantuju brojni međunarodni dokumenti,Opšta deklaracija UN,PGP, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava. Pravo na privatnost znači da se niko ne može proizvoljno mešati u nečiji privatni život,njegov stan I njegovu porodicu.-Nepovredivost stana- u stan niko ne može da uđe I vrši pretres bez pristanka vlasnika ili sudskog naloga. Ako postoji sudski nalog onda je pretres moguć I bez pristanka vlasnika stana ukoliko pretresu prisustvuju dva punoletna svedoka.U nekim slučajevima moguć je pretres stana I bez sudskog naloga I bez prisustva svedoka, kada je u pitanju hvatanje počinioca krivičnog dela I kada postoji ozbiljna opasnost po ljude I imovinu.-Tajnost pisama-garantovana je tajnost pisama I drugih sredstava komunikacije(telefon,telegraf, elektronska pošta itd).I ovo pravo je moguće ograničiti samo na osnovu odluke suda(radi zaštite bezbednosti države I ako se vodi krivični postupak) I to samo na određeno vreme(naš Ustav ne propisuje koje je to vreme.-Zaštita podataka o ličnosti-niko ne može biti praćen,fotografisan,sniman bez sopstvenog pristanka.Garantuje se zaštita porodice porodice I braka. Brak se može zaključiti samo uz pristanak onih lica koji sklapaju brak.Porodica je osnovna ćelija društva I nju štiti država .Bračna I vanbračna deca su izjednačena, žena ima pravo da odlučuje hoće li roditi dete ili ne , zabranjuje se noćni rad trudnica I majku, zabranjuje se dečiji rad. Veći broj ustava ova prava svrstava u socijalno-ekonomski prava,mada su ovo suštinski prava koja štite privatnost.Ustav RS izričito zabranjuje da se podaci o nekoj ličnosti koriste za druge namene osim za one za koje su I prikupljani. Odstupanje je dopušteno za potrebe vođenja krivičnog postupka I za zaštitu bezbednosti Republike.Ako dođe do zloupotrebe podataka o nekoj ličnosti onda ta ličnost ima prava na sudsku zaštitu.

53.IZBORNO PRAVO-SADRŽAJ I OBLICI

U politička prava spadaju biračko pravo,sloboda štampe I sloboda udruživanja.Ova prava se garantuju već prvim pisanim ustavima.-Biračko pravo( pravo aktivnog statusa)Biračko pravo je pravo građana da sudjeluju u konstituisanju organa državne vlasti,neposredno učešće u odlučivanju (referendum,narodna inicijativa I kontrola državne vlasti ). Biračko pravo je jedno od najznačajnijih u grupi političkih prava. Razlikujemo izborna prava građana I biračko pravo. Biračko pravo je jedno od izbornih prava.Ovo pravo garantuju brojni međunarodni dokumenti,Opšta deklaracija UN,PGP , Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava. Postoji aktivno I pasivno biračko pravo.-Aktivno biračko pravo je opšte I jednako,po principu “jedan čovek,jedan glas”. Većina ustava garantuje svakome biračko pravo,bez obzira na pol,obrazovanje I slično.Posle Prvog svetskog rata žene u većem broju zemalja su dobile aktivno biračko pravo.( Prva važnija zemlja koja je dala pravo glasa ženama ,Novi Zeland 1893.godine,Jugoslavija 1945.godine)

Da bi neko imao aktvno biračko pravo , većina ustava ne propisuje neke posebne uslove, sem da je to lice državljanin,da je poslovno sposoban(tj,punoletan).Stranci mogu steći aktivno biračko pravo i to onda kada su duže vreme nastanjene u jednoj državi.-Pasivno biračko pravo je pravo građanina da bude biran.Tu se već propisuju uslovi koje lice mora ispuniti:

-starosna dob je obično viša od starosne dobi kod aktivnog biračkog prava -državljanstvo se posmatra kao državljanstvo stečeno rođenjem.

23

-gleda se institut parlamentarne nepodudadrnosti,lice koje bira ne može istovremeno obavljati neku drugu profesionalnu delatnost.

54.AKTIVNO I PASIVNO BIRAČKO PRAVO U SRBIJI-USLOVI STICANJA I NAČIN OSTVARIVANJA

Izborno pravo je garantovano Ustavom RS kao pravo svakog državljanina RS.Ovo pravo ima svako lice koje je punoletno i poslovno sposobno.Biračko pravo može biti aktivno(pravo da bira) i pasivno pravo(pravo da bude biran).Uslovi za sticanje oba su istovetni.Kod pasivnog biračkog prava zabranjuje se sukob interesa.Ustav ne dopušta da narodni poslanik obavlja neke druge poslove ili javne funkcije. Narodni poslanik može biti član Vlade,sudija Ustavnog suda ili predsednik Republike. Parlamentarna nepodudarnost je izričito propisana ustavom.Biračko pravo uživaju svi građani pod jednakim uslovima,pri čemu se poštuje princip „jedan čovek jedan glas“. Glasanje je tajno.Biračko pravo spada u izborna prava, gde spadaju još i pravo građana da kandiduje narodne poslanike itd.Izborno pravo uživa pravnu zaštitu .Pravo da bliže uredi sadržaj I način ostvarivanja prava na pravnu zaštitu izbornog prava Ustav delegira zakonodavcu.

55.SLOBADA ŠTAMPE

Ovo pravo garantuju brojni međunarodni dokumenti:Opšta deklaracija UN,PGP,Evropska konvencija za zaštitu ljudska prava. Ovo pravo garantuje većina ustava.Sloboda štampe se ponekad shvata kao lična sloboda ,a ponekad kao politička.Pojedini ustavi navode kada je moguće ograničiti slobodu štampe: radi zaštite bezbednosti države,zaštite javnog morala,zaštite časti,zaštita dostojanstva neke ličnosti itd. Neki ustavi izričito zabranjuju ograničenje slobode štampe,a neki uopšte ne sadrže norme o ograničavanju ovog prava.Pored ustava sloboda štampe se uređuje zakonima.Tu se govori o pitanjima cenzure(u Italiji je izričito zabranjena cenzura štampe), o finansiranju štampe itd.

56.GARANTOVANJE SLOBODE ŠTAMPE U POVELJI O LJUDSKIM I MANJISNKIM PRAVIMA I GRAĐANSKIM SLOBODAMAI USTAVU SRBIJE

Po Ustavu Srbije svako ima pravo da osnuje novine i druga sredstva javnog informisanja.Izuzetak su elektronski mediji(radio i televiziji).Njihovo osnivanje nije uređeno Ustavom,već zakonom i to zbog ograničenih frekvencija.Sredstva javnog informisanja trebaju tačno i blagovremeno obeveštavajući javnost o bitnim pitanjima,što je propisano Ustavom,ali ne propisuje sankcije ukoliko se ova obaveza ne poštuje. Ustav propisuje pravo na dostupnost informacija od javnog značaja. Informacije treba da budu dostupne svakome. Ustavom je propisano da u Srbiji nema cenzure.Ako neko objavi neistinitu ili nepotpunu informaciju, i time povredi nečije pravo ili interes, postoji pravo na ispravke i pravo na odgovor.Sloboda medija se može ograničiti u sledećim slučajevima:-kada se poziva na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka-kada se propagira rat-kada se zagovara rasna, verska ili nacionalna mržnja itd.

57.POLITIČKA PRAVA –SLOBODE UDRUŽIVANJA I PILITIČKOG ORGANIZOVANJA

Ovo pravo garantuju brojni međunarodni dokumenti:Opšta deklaracija UN,PGP,Evropska konvencija za zaštitu ljudska prava.

24

Sloboda udruživanja znači pravo građana da obrazuju dobrovoljne zajednice radi ostvarivanja različitih interesa i da njom zajedno upravljaju ,zajednice koje uživaju status javnih i ustavom zaštićenih institucija .Mnogi ustavi posebno uređuju pravo na udruživanje i pravo na političko organizovanje. .Sloboda udruživanja se shvata šire od političkog organizovanja.Neki ustavi garantuju zajedno oba ova prava,dok neki garantuju samo pravo na udruživanje. Obično se to pravo na udruživanje nalazi u preambuli ustava (slučaj kod socijalnih zemalja).U veliko broju ustava garantuje se pravo na sindikalno udruživanje,koje mnogi smatraju socijalno-ekonomskim pravom.

58.GARANTOVANJE SLOBODE UDRUŽIVANJA I PRAVA NA POLITIČKO ORGANIZOVANJE U POVELJI O LJUDSKIM I MANJISKIM PRAVIMA I GRAĐANSKIM

SLOBODAMA I U USTAVU SRBIJE

Ustav RS dozvoljava svaki oblik udruživanja,bilo da je reč o profesionalinim udruženjima , sindikalnim organizacijima ili o političkim partijama.Političke partije, i druga udruženja osnivaju se tako što se upisuju u registar kod nadležnog organa.Pri tome nije potrebno nikakvo posebno odobrenje-dovoljan je samo upis kod nadležnog organa.Ustav navodi tri slučaja u kojima je sloboda udruživanja ograničena:1. Zabranjeno je osnivanje tajnih i paravojnih oraganizacija.2. Lica kao što su sudije ustavnog suda ,sudije, javni tužioci i sl, ne mogu da budu

pripadnici političkih stranaka.3. Ustavni sud može zabraniti delovanje određenih organizacija i to onda kada one

pozivaju na rušenje ustavnog poretka , na kršenje ljudskih i manjiskih prava, na izazivanju verske, rasne i nacionalne mržnje itd.

Kada se građani okupljaju u zatvorenim prostorima onda oni to mogu da čine bez prethodnog odobrenja.Kada se građani okupljaju na otvorenom prostoru(štrajkovi,demonstracije),onda to moraju da prijave nadležnom organu.Ovo okupljanje može ograničiti ako je u pitanju zaštita javnog morala,zdravlja ili bezbednosti.Ustav ne sadrži izričite odredbe o tome ko je taj ko odlučuje o zabrani okupljanja.

59.SOCIJALNO-EKONOMSKA PRAVAPRAVO NA RAD I PRAVO PO OSNOVU RADA

Socijalno-ekonomska prava su novija ljudska prava.Mnogi ih nazivaju pravima treće generacije.Socijalno-ekonomska prava se prvi put garantuju u Vajmarskom ustavu 1919.godine (koncept socijalno-pravne države).Ovo prava garantuju brojni međunarodni dokumenti ,posebno PGP i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava. Danas ,najveći broj ustava garantuje socijalno-ekonomska prava.Ova prava nisu individualna prava ,već pripadaju pojednim kolektivitetima,njih ,načelno uživa svaki pojedinac koji pripada određenoj društvenoj grupi.-Pravo na radOvo pravo garantuju brojni međunarodni dokumenti , Opšta deklaraciaj UN,PGP,Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava.U pravo na rad spada:-sloboda rada: svaki čovek može da izabere šta hoće da radi i čime se bavi-zabrana prinudnog rada-zabrana zapošljavanja dece-bezbednost i higijena na radu-svaki građanin treba da ima jednak pristup zapošljavanju-pravo za jednaku platu i jednak radPravo po osnovu rada su sledeće:-pravo na dnevni,nedeljni i godišnji odmor

25

-pravo na materijalnu pomoć i slučaju bolesti-pravo na štrajk-pravo na osnivanje sindikata-pravo na penziju i mnoga druga prava.

60.SOCIJALNO-EKONOMSKA PRAVAPRAVO NA OBRAZOVANJE I PRAVO NA ZAŠTITU ZDRAVLJA

Pravo na obrazovanjeGarantovano je Opštom deklaracijo UN,PGP,kao i PESK-om.Tu se uređuje kakvo mora da bude osnovno obrazovanje,srednje ,više i visoko.Osnovno obrazovanje treba da bude obavezno i besplatno.Srednje obrazovanje treba da bude dostupno svima,pri čemu postupno treba da se uvede bsplatnost. Slično je i sa višim obrazovanjem.Većina ustava garantuje pravo na obrazovanje,pri čemu aktivnu ulogu igra država jer daje materijalna sredstva. Uglavnom je besplatno samo osnovno obrazovanje.Nastoji se da svi stupnjevi obrazovanja budu podjednako dostupni svima. Postoji pravo na javno i privatno obrazovanje, autonomiju univerziteta itd.

Cilj obrozovanje jeste pun razvoj ljudske ličnosti.Pravo na zaštitu zdravljaPravo na zaštitu zdravlja garantovano je Opštom deklaracijom UN, kao I PESK-om, koji svakom licu garantuju najbolje psihičko I metalno zdravlje , I nalaže državama potpisnicama Pakta da preduzimaju konkretne mere. U Ustavu Bugarske govori se o besplatno korišćenju medicinskih usluga ,a zdrastvena zaštita građana se finansira iz budžeta .U novije vreme , u mnogim ustavima govori se o tzv. Ekološkim pravima,štite osnovne prirodne resurse,prirodna dobra , biljni I životinjski svet.Ova prava su značajna za život I zdravlje ljudi.Mnogi ustavi navode da oni koji prouzrokuju zagađenje treba das nose troškove njegovog otklanjanja.

61.SLOBODA PRAVA I NACIONALNIH MANJINA

Danas većina ustava govori o posebnoj grupi prava, to su prava nacionalnih manjina.O tim pravima govori se u Ustavima Kanade,Španije,Švedske,Slovačke, faktički u svim državama koje imaju multientičku strukturu.Prava nacionalnih manjina garantuje se i međunarodnim konvencijama ( Haška preporuka o pravu nacionalnih manjina na obrazovanje iz 1996.godine, Preporuka iz Osla 1998.godine itd).Gledano sadržinskih prava nacionalnih manjina nisu neka posebna prava, prava koja imaju svi ostali građani. Posebnost tih prava,nije dakle u sadržaju već u subjektima kojima pripadaju.Drugim rečima, nacionalim manjima se posebno garantuju sledeća prava:-Ravnopravnost svih nacionalnih manjina-Zabrana diskriminacije po osnovu nacionale pripadnosti-Svako ima pravo da izrazi svoju nacionalnu pripadnost, ali i pravo da se ne izjhašnjava o istoj.-Nacionalne manjine imaju pravo na upotrebu maternjeg jezika i pisma,pravo na obrazovanje na maternjem jeziku itd.-Neki ustavi dopuštaju da predstavnici nacionalnih manjina imaju određen broj poslanika u pralamentu.

62.PRAVA I SLOBODE NACIONALNIH MANJINA GARANTOVAMA POVELJOM O LJUDSKI I MANJISKIM PRAVIMA I GRAĐANSKIM SLOBODAMA I USTAVOM SRBIJE

Ova prava garantovana su u posebnom poglavlju Ustava. Nacionalne manjine imaju sva prava I slobode koje Ustav garantuje I još neka dodatna prava:-sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti .-podsticanje I uvažavanje razlika,-zabranjena je diskrimancija na nacionalnoj osnovi , izazivanje , podsticanje neravnopravnosti, mržnje I netrepeljivosti.

26

-zabranjena je nasilna asimilacija(ne može se veštački menjati nacionalni sastav stanovništva).-sredine u kojima žive nacionalne manjine moraju voditi računa da nacionalne manjine budu zastupljene u organima državne uprave I na javnim funkcijama. -zabrana diskrimancije ,ravnopravnost pred sudom I jednaka zakonska zaštita.-pravo na ravnopravnost u vođenju javnih poslova.Nacionalne manjine imaju pravo na očuvanje posebnosti,a to je :1.pravo da upotrebljavaju svoje simbole na javnim mestima2.pravo da koriste svoj jezik I pismo 3.pravo na školovanje na svom jeziku i ustanovama koje finansira budžet4.pravo da imena ulica budu napisana na njihovom jeziku itd.Da bi zaštitili svoja prava nacionalne manjine imaju pravo sudsku zaštitu , na ustavnosudsku zaštitu ,i na zaštitu od strane ombudsmana.

63.DUŽNOSTI GRAĐANA

„Prirodna posledica uživanja svakog prava ,pa i samog njegovog postojanja ,jeste određen kompleks obaveza ,odnosno dužnosti .“ FiraSlobode i prava građana povezane su sa njihovim dužnostima,koje mogu biti:-Opšte i posebne Opšte dužnosti građana su : poštovanje ustava,zakona i ljudskih prava(minmalan uslov za opstajanje političke zajednice).Posebne dužnosti građana su :-građani su dužni da brane svoju zemlju-da štite javna dobra-da čuvaju svoju životnu sredinu i kulturno-istorijske spomenike-da se staraju o vaspitanju dece,kao pto deca treba da se staraju o svojim nemoćnim roditeljima-da plaćaju poroze i doprinose-obaveza čuvanja državne tajne itd.

64.DUŽNOSTI GRAĐANA PREMA POVELJI O LJUDSKIM I MANJISKIM PRAVIMA I GRAĐANSKIM SLOBODAMA I USTAVU SRBIJE

Prema Ustavu RS dužnosti građana su :-obavezno osnovno školovanje( obrazovanje)-da poštuju prava I slobode drugih-da čuvaju i unaprađuju životnu sredinu-da plaćaju poreze i druge dažbine-da poštuju ustavi zakon.

65.PRAVA STRANACA

U međunarodnom pravu se pretpostavlja da stranci i domaći državljani uživaju ista ljudska prava.Najveći broj ustava garantuje strancima lična prava i određena socijalno-ekonomska prava ,dok im se uskraćuju politička prava koja imaju samo domaći državljani. Izvestan broj ustava dozvoljava strancima neka politička prava ,npr,pravo izbora lokalnih ali ne i centralnih organa vlasti.Najveći broj ustava garantuje strancima pravo azila (utočišta). Azil je pravo političkih i vojnih begunaca da se nastane u drugim zemljama uzdružavajući se od svog političkog rada.Pravo azila garatovano je samo strancima , a uslovi pod kojima neko može dobiti azil propisani su Ustavom.

66.PRAVA STRANACA GARANTOVANA POVELJOM O LJUDSKIM I MANJISKI PRAVIMA I GRAĐANSKIM SLOBODAMA I USTAVU SRBIJE

27

Stranci u Srbiji uživaju prava i slobode garantovane Usatavom. Kada je u pitanju sloboda kretanje i nastanjivanja onda tu važe posebni uslovi,što znači da se na strance primenjuje poseban režim ulaska i boravka ,koji se uređuje zakonom.Stranac može biti proteran iz zemlje samo na osnovu odluke nadležnog organa i uz uslov da mu tamo gde se proteruje ne preti progon zbog njegove rase, vere ili političkog mišljenja .Stranci imaju pravo na žalbu.Imaju pravo azila i to u slučaju kada osnovano strahuju zbog svoje rase, pola,verosipovesti ili političkog mišljenja.Stranci imaju pravo svojine na nepokretnosti i pravo koncesije na prirodnim bogastvima i to u skladu sa međunarodnim ugovorima.

67.OPŠTI PRINCIPI NAKOJIMA POČIVA USTAVNA ZAŠTITA LJUDSKIH PRAVA

Opšti principi na kojima počiva zaštita ljudskih prava su :1. Princip ustavnosti i zakonitosti-svaki građanin je dužan da poštuje ustav i zakone.

Sem građana i organi vlasti su dužni da poštuju ustav i zakone. Na taj način se građani štite od samovolje državnih organa vlasti.

2. Nezavisnost sudova-samo nezavisni sudovi mogu biti nepristrasni kada primenjuju pravo.

3. Neposredna primenjivost ustavnih odredbi o ljudskim pravima- ova oderedba znači da se ljudska prava utvrđena ustavom ne mogu ograničiti zakonom,već samo ustavom.

4. Građani imaju pravo tužbe redovnim sudovima ukoliko je piovređeno neko njihovo ljudsko pravo.

5. Građani imaju pravo na naknadu štete usled nezakonitog rada državnih organa. Na taj način građani se štite od samovolje državnih službenika i njihovog neažurnog rada.

Neki ustavi predviđaju pravo da građani sami zaštite svoje pravo i slobodu („da silom odbiju napad“).

68.OPŠTA OGRANIČENJA LJUDSKIH PRAVA

Ako su ljudska prava garantovana ustavom ,onda se ona mogu ograničiti samo ustavom a izuzetno zakonom i podzakonskim aktima (vanredno stanje).Ljudska prava se mogu ograničiti ako je povređen javni interes ,interes države i slično. Postoje ljudska prava koja se nikad ne mogu ograničiti , niti suspendovati.To je pravo na život i integritet ličnosti ,na primer, dok se npr biračko pravo, sloboda štampe,pravo na štrajk itd mogu ograničiti. (npr u Ustavu Nemačke se kaže da onaj ko zloupotrebi slobodu štampe ,tajnost pisama i slično , izgubiće ta prava, do će stepen gubitka utvrditi Savezni ustavni sud).

69.OGRANIČENJA KONKRETNIH LJUDSKIH PRAVA-USLOVI POD KOJIMA SU DOPUŠTENA OGRANIČENJA I SADRŽAJ OGRANIČENJA

Mogu se ograničiti sledeća ljudska prava:-pravo na fizički integritet ličnosti u krivičnom postupku,uređuju se razlozi zašto je neko lišen slobode,postupak hapšenja ,zabrana telesnog kažnjavanja i smrtne kazne,zabrana ponižavajućih kazni,uslovi pod kojima je eventualno dopuštena smrtna kazna itd.-pravo slobode kretanja i nastanjivanja-ulazak u zemlju,progon iz zemlje,ekstradicija... i ovo pravo se može ograničiti u određenim slučajevima. -nepovredivost stana-ako postoji sudski nalog za pretres, koji dozvoljava pretres, čim se samim tim ovo pravo ograničava.-tajnost pisama i drugih sredstava komunikacije –utvrđuju se razlozi kada se tajnost može ograničiti.-pravo na veroispovest-obično se uređuje koje se veroispovesti dozvoljene u jednoj državi i koji se verski obredi mogu upražnjavati.

28

-biračko pravo-(kao političko pravo) ograničava se tako što se kaže da pravo glasa imaju samo punoletni građani. Ako je u pitanju pasivno biračko pravo ono se može ograničiti kada postoji pralamentarna nepodudarnost.-sloboda udruživanja i političkog organizovanja takođe se može ograničiti zavisno od ciljeva tog udruživanje.Ako su ciljevi raspirivanje rasne i nacionalne mržnje,onda se zabranjuje ili ograničava rad takve politčke pratije.

70.ZLOUPOTREBA LJUDSKIH PRAVA-POJAM I SANKCIJE

Zloupotreba ljudskih prava je korišćenje prava ili sloboda protivno razlogu zbog koga je pravoili sloboda zagarantovano. Zloupotrebu prava ustvari sankcionišu izričitim propisivanjem zloupotrebe prava.Zabrana zloupotrebe može da bude propisana:-opštom ustavnom normom:ovde se zabranjuje svaka zloupotreba ljudskih prava, ustanovljava se kažnjivost ,pa se zakonodavcu delegira daljni postupak.-konkretnom odredbom:ovde se uz svako konkretno pravo, govori I o njegovoj zloupotrebi I sankciji koja sledi, bilo da je reč o krivičnoj ili o nekoj drugoj odgovornosti.

71.ODSTUPANJE OD LJUDSKIH PRAVA U VANREDNIM PRILIKAMA

Vanredne prilike su npr, rat,neposredna ratna opasnost,elemetarne nepogode,invazija ili oružana pobuna,javni neredi,nemiri itd.Međunarodno pravo utvrđuje minimum ljudskih prava koja se moraju obezbediti čak I za vreme vanrednog stanja.U dokumentima kao što su PGP,Evropska konvencija o ljudskim pravima su takstativno nabrojana prava koja se ne mogu suspendovati ni u vanrednim prilikama.Kada dođe do vanrednih prilika u nekoj zemlji ,Ustavom je obično propisano oja se ljudska prava ograničavaju ,koji državni organi donose odluku o ograničavanju ljudskih prava itd.Obično su odluke o ograničenju ljudskih prava u vanrednim prilikama vremenski ograničene I traju dok traju vanredne prilike. Ponekad takve odluke važe na teritoriji cele države, a ponekad samo na delu teritorije. Obično se ograničava:sloboda kretanja,sloboda misli I štampe,pravo na štrajk itd.Kontrolu odluke kojom se ograničavaju ljudska prava vrši zakonodavno telo I to u najkraćem mogućem vremenu.

72. REŽIM LJUDSKIH PRAVA U VANREDNIM PRILIKAMA PREMA USTAVU REPUBLIKE SRBIJE

Vanredno stanje proglašava Narodna skupština I to onda kada je ugrožen opstanak države ili građana.Dok traje vanredno stanje Narodna skupština ne može biti raspuštena. Ukoliko Narodna skupština ne može da se sastane, vanredno stanje mogu da proglase predsednik Republike,predsednik Narodne skupštine I predsednik Vlade zajedno. Njihovu odluku mora da potvrdi Narodna skupština u roku od 48 sati ili onda čim bude mogla da se sastane.Odluka o vanrednom stanju važi najduže 90 dana , s tim što se može produžiti I narednih 90 dana(ako za to glasa većina od ukupnog broja poslanika).Dok traje vanredno stanje Narodna skupština (ili Vlada uz supotpis predsednika Republike) može ograničiti ljudska I manjiska prava ,ali samo u onom obimu koliko je neophodno.Obično se ograničavaju sledeća prava:sloboda kretanja, sloboda medija, sloboda udruživanja,pravo na štrajk itd.Ove mere prestaju da važe kada prođe vanredno stanje ili ratno stanje.Dok traje vanredno stanje ne smeju se ograničiti sledeća prava( zato se I zovu apsolutno zaštićena prava:pravo na život,na fizički I psihički integritet, na ljudsko dostojanstvo,pravo na brak, pravo na slobodu odlučivanja o rađanju dece,ako je lice lišeno slobode prema njemu se mora postupati čovečno ,suđenje trena da bude nezavisno I pravično ,itd.

73.APSOLUTNO ZAŠTIĆENA PRAVA

29

Apsolutno zaštićena prava su ona prava koja se ne mogu ograničiti ili suspendovati čak ni za vreme rata ili vanrednog stanja. Takva prava su : -Pravo na život-u našem Ustavu ne postoji smrtna kazna ,zabranjeno je kloniranje ljudskih bića. -nepovredivost prava na fizički I psihički integritet ličnosti -pravo na brak I na slobodno odlučivanje o rađanju dece -pravo na pravnu sposobnost(pravna sposobnost se stiče rođenjem) -pravo na pravično suđenje,I pravnu sigurnost u kaznenom postupku -sloboda misli,savesti I veroispovesti(kao I prigovor savesti) -svako ima pravo da izražava svoju nacionalnu pripadnost, u tom smislu zabranjena je bilo kakva diskriminaija po osnovi rase, vere,nacije,pola itd. -zabranjeno je ropstvo I položaj sličan ropstvu.

74.APSOLUTNO ZAŠTIĆENA PRAVA PREMA POVELJI O LJUDSKIM I MANJISKIM PRAVIMA I GRAĐANSKIM SLOBODAMA

Povelja o ljudskim I manjiskim pravima kaže:-svako ima pravo na život-niko ne sme biti držan u ropstvu-trgovina robljem je zabranjena u svim oblicima-niko ne sme biti mučen,niti podvrgnut nečpvečnom I ponižavajućem ponašanju-svako ima pravo da bude priznat kao pravni subjekt-pred zakonom su svi jednaki-bez obzira na ras,pol,naciju,veru itd-niko ne sme biti proizvoljno uhapšen ili proteran -svako ima pravo na fer i pravično suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim

sudom-svako je nevin dok se ne dokaže daje kriv-svako ima pravo na brak koji se sklapa slobodnom voljom-svako ima pravo na slobodu misli,savesti i vere.

75.OBLICI ZAŠTITE LJUDSKIH PRAVA-SISTEM ZAŠTITE I ORAGANI KOJI ODLUČUJU O ZAŠTITI LJUDSKIH PRAVA

Ljudska prava se mogu štititi pred:1.oragnima uprave2.redovnim sudovima3.ustavnim sudovima4.putem ombudsmanaTo su ujedno I oblici zaštite ljudskih prava.Ako je stranka nezadovoljna odlukom prvostepenog organa uprave, imaće pravo da se žali drugostepenom oraganu uprave,koji može poništiti rešenje prvostepenog organa,a može ga I potvrditi.Ako čovek-građanin ni tada nije zadovoljan ,može se obratiti sudu.Sud je osnovni oblik zaštite ljudskih prava.Zaštitu obezbeđuju redovni sudovi.Građanin od suda može zahtevati: povraćaj u pređašnje stanje,naknadu štete zbog povrede svojih prava itd.Kada povreda ljudskog prava ima obeležje krivičnog dela ,onda sud odlučuje u krivičnom postupku, u slučaju kada nema obelžje krivičnog dela ,vodi se parnični postupak.Sem redovnih sudova zaštitu može obezbediti upravni sud.Pred upravnim sudom vode se tzv.upravni sporovi (ako građanin nije zadovoljan odlukom drugostepenog organa može se pokrenuti uravni spor pred upravnim sudom).

76.SUDSKA ZAŠTITA LJUDSKIH PRAVA

Sud je osnovni oblik zaštite ljudskih prava.Zaštitu obezbeđuju redovni sudovi. Svaki građanin može se obratiti tužbom nadležnom sudu kako bi zaštitio svoju slobodu ili pravo.Građanin od suda može zahtevati: povraćaj u pređašnje stanje,naknadu štete zbog povrede svojih prava itd.

30

Kada povreda ljudskog prava ima obeležje krivičnog dela ,onda sud odlučuje u krivičnom postupku, u slučaju kada nema obelžje krivičnog dela ,vodi se parnični postupak.Sem redovnih sudova zaštitu može obezbediti upravni sud.Pred upravnim sudom vode se tzv.upravni sporovi (ako građanin nije zadovoljan odlukom drugostepenog organa može se pokrenuti uravni spor pred upravnim sudom).

77.SUDSKA ZAŠTITA LJUDSKIH PRAVA-GARANCIJE U POVELJI O LJUDSKIM I MANJISKIM PRAVIMA I GRAĐANSKI SLOBODAMA I U USTAVU SRBIJE

Ustav RS garantuje sudsku zaštitu ljudskih I manjiskih prava .Pri ograničavanju ljudskih I manjiskih prava,svi državni organi ,a naročito sudovi dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava,o obimu I vremenu ograničenja .Zaštitu obezbeđuju redovni sudovi. Svaki građanin može se obratiti tužbom nadležnom sudu kako bi zaštitio svoju slobodu ili pravo.Građanin od suda može zahtevati: povraćaj u pređašnje stanje,naknadu štete zbog povrede svojih prava itd.Kada povreda ljudskog prava ima obeležje krivičnog dela ,onda sud odlučuje u krivičnom postupku, u slučaju kada nema obelžje krivičnog dela ,vodi se parnični postupak.Sem redovnih sudova zaštitu može obezbediti upravni sud.Pred upravnim sudom vode se tzv.upravni sporovi (ako građanin nije zadovoljan odlukom drugostepenog organa može se pokrenuti uravni spor pred upravnim sudom).

78.USTAVNOSUDSKA ZAŠTITA LJUDSKIH PRAVASADRŽAJ I INSTRUMENTI

Ako građanin smatra da je neko njegovo ljudsko pravo povređeno neustavnim ili nezakonitim pravnim aktom ,onda građanin ima pravo da se neposredno obrati ustavnom sudu.Ustavni sud štiti ljudska prava na dva načina:

1.opšti oblik zaštite- ovde ustavni sud obavlja svoj osnovni posao,kontrola ustavnosti I zakonitosti.Štiteći ustavnost,ustavni sud štiti ljudska prava.Ovakav vid zaštite je preventivan.U nekim ustavnim sistemima je jedini način zaštite(u Italiji).2.zaštita putem ustavne žalbe- to znači da se građanin može neposredno obratiti ustavno sudu .Sem građanina,ustavnom sudu se može obratiti I ombudsman.U nekim ustavnim sistemima ustavna žalba se naziva popularna tužba( actio popularis) kojom se može koristiti svaki građanin bez obzira da li je povređeno njegovo pravo ili pravo nekog drugoga građanina. Ustavna žalba ima svoje nedostatke,vrlo često je ustavni sud preopterećen ,pa ovaj vid zaštite postaje neefikasan (dugo traje). Sem toga javljaju se problemi pri razgraničavanju nadležnosti ustavnog suda I redovnih sudova( obzirom da jedni I drugi štite ljudska prava).

79.USTAVNOSUDSKA ZAŠTITA LJUDSKIH PRAVAGARANCIJE U POVELJI O LJUDSKIM I MANJISKIM PRAVIMA I GRAĐANSKIM

SLOBODAMA

Ustavni sud je samostalan I nezavistan državni organ koji štiti ustavnost I zakonistost, ljudska I manjinska prava I slobode.Koristi se institut ustavne žalbe,koja se koristi kada je:-uskraćeno ili povređeno ljudsko ili manjisko pravo-kada je povreda prava naneta aktom državnog organa-ustavna žalba se koristi supsidijarno-prethodno moraju biti iscrpljena sva pravna sredstva za zaštitu prava u unutrašnjem pravu.Ovi uslovi moraju biti kumulativno ispunjeni(sva tri zajedno) da bi se mogla koristi ustavna žalba.

80.MEĐUNARODNA PRAVNA ZAŠTITA LJUDSKIH PRAVA

Zaštita ljudskih prava vrše različita tela u okviru međunarodnih organizacija.To su :-Komitet za ljudska prava UN i druga tela- oni vrše nadzor nad stanjem ljudskih prava u nekoj zemlji i daju preporuke kako da se poštuju ljudska prava. Države koje su članice tih tela

31

obavezno podnose godišnje izveštaje o stanju ljudskih prava.Izveštaje mogu podnostiti i nevladine organizacije.-Međunarodni sudovi(npr, Evropski sud za ljudska praca sa sedištem u Strazburu).Građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava.U unutrašnjem pravu, ustav opštom normom prihvata primat međunarodnog nad unutrašnjim pravom u domenu ljduskih prava.

81.POSEBNI ORAGANI ZAŠTITE LJUDSKIH PRAVAOMBUDSMAN

U nekim ustavnim sistemima postoje, pored redovnih sudova, i posebne institucije čiji jezadatak da štite ljudska prava. To je ombudsman (parlamentarni poverenik, narodni pravobranilac, zaštitnik građana,medijator,komesar parlamenta za upravu) koji danas postoji u velikom broju ustavnih sistema i ima posebno značajnu ulogu u zaštiti prava građana pred organima uprave. U novije vreme biraju se ombudsmani za razne oblasti ljudskih prava (npr. prava deteta,ravnopravnost polova, prava nacionalnih manjina i sl.). Ombudsman nije organ vlasti. Njegov autoritet počiva na nezavisnosti prema parlamentu koji ga bira, na odnosu prema demokratskoj javnosti, na značaju posla koji obavlja i konačno na ličnom ugledu pojedinca koji obavlja funkciju ombudsmana. On ne raspolaže ovlašćenjima kojima raspolažu sudovi i nije zamena za redovnu sudsku zaštitu ljudskih prava. Njegovo delovanje je specifično, jer osim kontrole zakonitosti rada javnih vlasti obuhvata i kontrolu zakonitosti i posebno njihov odnos prema građanima (efikasnost, pravičnost).Posebno je značajna njihova nadležnost vezana za zaštitu ljudskih prava pred organima državne vlasti, posebno kada su u pitanju diskreciona ovlašćenja tih organa. Ombudsman deluje i preventivno. On prati ostvarivanje ljudskih prava, upozorava na njihovo kršenje, predlaže preduzimanje mera u cilju ostvarivanja ljudskih prava i otklanjanja povreda.Deluje vaspitno jer javnosti skreće pažnju na kršenje ljudskih prava. Nastao u Švedskoj 1904.godine.

82.POSEBNI ORAGANI ZAŠTITE LJUDSKIH PRAVA U USTAVNOM SISTEMU SRBIJE

Zaštitinik građana je nazavisan državni organ,koji štiti prava građana,kontroliše rad organa uprave i rad organizacije koje imaju javna ovlašćenja.Uživa imunitet kao narodni poslanik.Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine,predsednika Republike,Vlade,Ustavnog suda i sudova.Zaštitinika građana bira i razrešava Narodna skupština,kojoj i odgovara za svoj rad.Postoji pokrajinski ombudsman i lokalni ombudsman.Njihova osnovna uloga jeste da štite ljudska i manjiska prava i da kontrolišu rad organa državne uprave.

83.PRAVNA SREDSTVA ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA

Za zaštitu ljudskih prava značajni su i pravni instrumenti kojima se pojedinac može korsitit u svrhu zaštite svojih sloboda i prava,instrumenti individualne zaštite. Kada se povredi neko individualno pravo građanina,tada građanin kao pravno sredstvo zaštite koristi tužbu i žalbu na prvostepenu odluku.Kada se povredi neko kolektivno pravo,onda se postavlja pitanje aktivne legitimacije ( tj ko podnosi tužbu,ili žalbu).Moguća su različita rešenja:-žalbu podnosi lice-pojedinac koga je ovlastila organizacija radi zaštite kolektivnih prava-žalbu podnosi ovlašćeni organ(državni ili nezavisni društveni organ). Taj organ je ovlašćen da pokrene postupak ako se povredi neko kolektivno pravo.-podnosi se popularna tužba,nju podnosi svaki pojedniac nezavisno od toga čije je ljudsko pravo povređeno.

32

DEO VIZBORI I UČEŠĆE GRAĐANA U VRŠENJU VLASTI

84.ZNAČAJ IZBORA U USTAVNOM SISTEMU

Izborni sistem je sastavni deo celine ustavnog i političkog sistema jedne zemlje.To je sistem pravila na osnovu kojih se konstituišu predstavnička tela kao najznačajniji organi državne vlasti.Izbori su sredstva ,a pravila o izborima način na koji se obrazuju organi vlasti.Zbog značaja koji imaju u svakom ustavnom sistemu (jer se putem izbora konstituišu organi državne vlasti) izbori su uređeni pravnim propisima koji uređuju više oblasti:

1.Materijalno izborno pravo(skup prava i dužnosti učesnika u izborima,status i uloge)2.Procesno izborno pravo(postupak izbora,njegov tok)3.Pravila izborne matematike koja se primenjuju na odlučivanje o raspodeli mandata4.Tehnička pravila sporvođenja izbora.

Građani putem izbora učestvuju u konstituisanju organa vlasti I na taj način vlast dobija svoj legitimetet.Odredbe o izborima uglavnom se nalaze u poglavlju o ljudskim pravima.Kada je u pitanju biračko pravo,pravi se razlika između aktivnog I pasivnog biračkog prava.-Aktivno biračko pravo označava onoga ko može da bira,biračko pravo je opšte,jednako I tajno.-Pasivno biračko pravo označava onoga ko može da bude biran,tu se dalje navodi:

-godine starosti:pasivno biračko pravo stiče se kasnije nego aktivno biračko pravo.-nastanjivanje,prebivalište I dužina borvka u određenoj izbornoj jedinici.-državljanstvo:najčešće se insistira da to bude državljanstvo stečeno rođenjem ( protek

određenog vremena od sticanja državljanstva).-parlamentarna nepodudarnost:tu se govori da lice koje obavlja funkciju poslanika ne

može u isto vreme da obavlja neku drugu javnu ili profesionalnu delatnost.Sem o biračkom pravu,govori se I o:

-mandatu poslanika, tj, trajanje mandata,karakteru (da li je reč o slobodnom ili o imperativnom mandatu),I o prestanku mandata. Sistem raspodele mandata kriterijum je za razlikovanje tipa izbornog sistema(većinski ili proporcionalni).

-o raspisivanju izbora,koji mogu biti redovni i vanredni.-organi za sprovođenje izbora-kontroli izbora,postoje domaći strani posmatrači koji kontrolišu pravilnost izbora.-političke partije, pored birača najvažniji činioci izbora.

85.IZBORNO ZAKONODAVSTVOSADRŽAJ PITANJA KOJAUREĐUJU,KARAKTER I PRIRODA IZBORNIH ZAKONA

Izbori se uređuju ustavom I izbornim zakonima.Izborno zakonodavstvo može biti kodifikovano (celokupna izborna materija se uređuje sa jednim zakonom) I nekodifikovano(celokupna izborna materija se uređuje sa više zakona,npr, zakon o izborinim jednicama,zakon o biračkim spiskovima itd).Karakter izbornih zakonaIzborni zakoni se donose I menjaju na poseban način.Za donošenje I menjanje ovih zakona postupak je složeniji nego kada su u pitanju obični zakoni. Izborne zakone donosi zakonodavno telo.Sadržaj I priroda izbornih zakonaIzbornim zakonima zakonodavac uređuje sledeća pitanja:-broj poslanika u predstavničkom telu-aktivno I pasivno biračko pravo:zakonom se uređuje kada biračko pravo mogu uživati stranci , kada se neko lice lišava biračkog prava( ako je duševno obolelo),itd.Zakonom se uređuje I pasivno biračko pravo:koji su to posebni uslovi koje poslanik mora ispuniti da bi mogao biti poslanik I slično.

33

-izborne jedinice:ovo pitanje se uređuje zakonom I to najčešće posebnim zakonom o izbornim jednicama.-postupak izbora, I ovo pitanje se uređuje izbornim zakonom,pri čemu se obavezno mora poštovati tajnost izbora.

86.IZBORNE RADNJE PRE GLASANJA

1.Najpre se donosi odluka o raspisivanju izbora.Tu odluku donosi predsednik parlamenta ili šef države.U odluci se navodi dan održavanja izbora,koji mogu biti redovni ili vanredni.Ako su izbori redovni ,onda se moraju raspisati 90 dana pre isteka mandata poslanika tekućeg saziva ili najviše 90 ,a najmanje 60 dana pre isteka mandata poslanika. Ako su u pitanju vanredni izbori (na primer, zbog raspuštanja parlamenta) onda se odluka o raspisivanju donosi odmah po raspuštanju parlamenta.2.Građani I političke partije predlažu kandidate za poslanike.Moguće je pojedinačno kandidovanje I kandidovanje po listama.3.Evidencija biračkog tela vodi se u biračkim spiskovima4.Obrazuju se organi za sprovođenje izbora:u izbornim jednicama obrazuju se izborne komisije,a u biračkim mestima obrazuju se birački odbori.5.Izborne jedinice se obrazuju I na taj način da svaka izborna jedinica ima približno jednak broj birača(princip “jedan čovek-jedan glas”).6.Obrazuju se biračka mesta u okviru izbornih jedinica.Na biračkim mestima odvija sa glasanje.7.Priprema se izborni materijal.Izbornimaterijal čine: birački spisak,overeni izvodi iz biračkih spiskova( oni se dostavljaju na svako biračko mesto), posebni izvodi iz biračkog spiska(za vojnike,lica u pritvoru, I slično),glasački listići,pribor za glasanje(glasačke kutije,paravani) I td.8.Prijem izbornog materijala propisuje se zakonom ili upustvima koja donosi centralna izborna komisija.

87.IZBORNE RADNJE U TOKU GLASANJA

Ovde spadaju sve radnje koje se odvijaju na dan izbora –dok traje glasanje.Tu spadaju:-kontrola izbornog materijala:pre nego što se otvori biračko mesto kontroliše se izborni materijal,a posebno značajna je u tome kontrola glasačke kutije- kontrola I praćenje glasačke kutije -vrši se pečaćenje glasačke kutije,glasačka kutija se kontroliše u prisustvu prvog birača.Rezultat kontrole se upisujeu kontrolni listić koga potpisuje prvi birač I članovi biračkog odbora.Kontrolni listić se ubacuje u glasačku kutiju,koja se zatim pečati.-vrši se glasanje:posebno se uređuje vreme glasanja,izgled biračkog mesta,tajnost glasanja,način I tehnika glasnja idr.

88.IZBORNE RADNJE PO ZAVRŠETKU GLASANJA

Ovde spadaju sve radnje koje se odvijaju posle zatvaranja biračkih mesta,gde spadaju :-odvajanje važećih od nevažečih glasačkih listića, nevažeći se prebrojavaju I njihov broj se unosi u zapisnik. Posebno se čuvaju.-odvajenje neupotrebljivih glasačkih listića I postupanje sa njima. Neupotrebljivi glasački listići se prebrojavaju ,njihov broj se unosi u zapisnik I posebno čuva.-utvrđivanje rezultata(glasanja na biračkom mestu).Rezultat se utvrđuje brojanjem važećih glasačkih listića.-sastavlja se zapisnik o radu biračkog odbora. U taj zapisnik se unose:broj birača koji su glasali, broj neupotrebljenih glasačkih listića,broj nevažećih glasačkih listića,broj važećih glasačkih listića, broj birača koji su glasali uz pomoć drugog lica I dr.-zapisnik se dostavlja izbornim komisijama-izborna komisija utvrđuje rezultat glasanja u izbornoj jednici

34

-rezultat glasanja se saopštava I to najpre privremeni rezultati,a zatim konačni rezultati, koji se objavljuju u Službenom glasniku Republike Srbije-izborni materijal se čuva u skladu sa zakonskim propisima.

89.IZBORNE RADNJE KOJE SE ODVIJAJU U TOKU CELOKUPNOG IZBORNOG POSTUPKA

Tokom celog izbornog postupka odvijaju se sledeće aktivnosti:-vrši se kontrola izbora,političke partije imaju pravo da kontrolišu tok izbora,a tu su I organi koji odlučuju ako dođe do nekog spora vezanog za izbore.-vrši se posmtranje izbora, koje vrše strani I domaći posmatrači.-vrši se zaštita izbornog prava.

90.BIRAČKI SPISAK –NAČELA VOĐENJA

Birački spisak je evidencija o biračima.On je javna isprava I treba da je ažurna. U birački spisak se upisuju se lica sa biračkim pravom.Birački spisak ,vode po službenoj dužnosti organi vlasti(organi uprave). U godini izbora ,pozivaju se svi građani da ostvare uvid u birački spisak,da bi se unele eventualne promene.Po isteku roka za uvid,birački spisak se zaključuje I objavljuje ukupan broj birača.Svaki građanin ima pravo uvida u birački spisak.Izvodi iz biračkog spiska sastavljaju se posebno za svako biračko mesto.Za lica u pritvoru I lica na odluženju vojnog roka takođe se sastavljaju posebni izvodi iz biračkog spiska.Ukoliko građanin nije upisan u birački spisak-on ne gubi svoje biračko pravo,ali to pravo ne može koristiti sve dokne bude upisan u birački spisak.

91.RASPISIVANJE IZBORA

Raspisivanje izbora se uređuje Ustavom.Postoje redovni I vanredni izbori.Ako su izbori redovni onda se izbori moraju raspisati 90 dana pre isteka mandata poslanika tekučeg saziva,ili najviše 90 ,a najmanje 60 dana pre isteka mandata poslanika. Ako su u pitanju vanredni izbori (na primer zbog raspuštanja pralamenta) onda se odluka o raspisivanju donosi odmah po raspuštanju parlamenta.Ustavom se uređuje ko je nadležan za donošenje odluke o raspisivanju izbora .Propisana su I pravila o produženju mandata za slučaj vanrednih prilika(rat,neposredna ratna opsanost itd).

92.PRAVO NA KANDIDOVANJESUBJEKTI I OBLICI OSTVARIVANJE

Kandidate mogu da predlažu političke stranke I građani.Da bi kandidatura neke osobe bila valjana potrebno je da postoji minimalan broj potpisa koji se stavljaju na predlog za tu osobu. Kandidati se mogu isticati:-pojedinačno(uninominalno kandidovanje)-I na listama ( kandidovanje po listama).Uninominalno kandidovanje je karakteristično za većinske izborne sisteme,dok je kandidovanje po listama karakteristično za proporcionalne izborne sisteme.Kandidatske liste mogu biti:

1.Vezane ili nepromenjive liste(zatvorene,blokirane), ove liste ističu političke partije(ređe grupa građana).Ovde biraču ostaje samo da glasa ,ali ne i da bira,razlog tome je što većinu predloženih kandidata sa liste ne poznaje,pa ih ne može ni birati, već može samo glasati za njih rukovodeći se političkom strankom kojoj pripada taj kandidat,što je ujedno i nedostatak ovih lista.

2.Nevezane ili fleksibilne liste(promenjive),ove liste takođe ističu političke pratije.Ovde birači mogu nekog kandidata sa izostave sa liste ili da promene redosled kandidata.

35

3.Slobodne ili otvorene liste,ovde birač prilikom glasanja slobodno sastavlja svoju listu.On odlučuje kome će dodeliti svoj glas tj, on dodeljuje svoj glas kandidatima sa različitih kandidatskih lista.Ovaj postupak se naziva panaširanje.

93.TIPOVI KANDIDATSKIH LISTIKandidatske liste mogu biti:

1.Vezane ili nepromenjive liste(zatvorene,blokirane), ove liste ističu političke partije(ređe grupa građana).Ovde biraču ostaje samo da glasa ,ali ne i da bira,razlog tome je što većinu predloženih kandidata sa liste ne poznaje,pa ih ne može ni birati, već može samo glasati za njih rukovodeći se političkom strankom kojoj pripada taj kandidat,što je ujedno i nedostatak ovih lista.

2.Nevezane ili fleksibilne liste(promenjive),ove liste takođe ističu političke pratije.Ovde birači mogu nekog kandidata sa izostave sa liste ili da promene redosled kandidata.

3.Slobodne ili otvorene liste,ovde birač prilikom glasanja slobodno sastavlja svoju listu.On odlučuje kome će dodeliti svoj glas tj, on dodeljuje svoj glas kandidatima sa različitih kandidatskih lista.Ovaj postupak se naziva panaširanje.Kandidovanje po listama je karakteritično za proporcionalni izborni sistem.

94.TIP KANDIDATSKE LISTE U IZBORNOM SISTEMU REPUBLIKE SRBIJE

Izbor poslanika u Narodnu skupštinu : Pravo kandidovanja imaju političke stranke i grupe građana. Kandidovanje je po listama. Za validnost liste neophodna je podrška najmanje 10.000 birača. Potpisi birača moraju biti sudski overeni.Sem toga , za validnost liste potrebno je da na listi bude najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola ,kao i da na svako četvrtom mestu bude kandidat manje zastupljenog pola.Liste koje ne ispunjavaju ove uslove su formalno neispravne.Biračko telo nije podeljeno na izborne jedinice, terirtorija Srbije čini jednu izbornu jedinicu.Primenjuje se proporcionalno načelo,a poslanički mandati se dele primenom d Ontove formule.U raspodeli mandata mogu učestvovati samo o ne kandidatske liste koje su osvojile najmanje 5% glasova.Za liste nacionalnih manjina propisan je prirodni izborni prag.Prilikom distribucije mandata odlučujuću ulogu igra predlagač liste.Ukoliko on to ne učini onda RIK (Republička izborna komisija) deli mandate prema redolsedu kandidata na izborne liste.

Izbor poslanika u Skupštitnu APV(Vojvodina)Ovde se polovina poslanika bira po većinskom sistemu,a polovina po proporcionalnom sistemu. -Kod poslanika koji se biraju po većinskom sistemu obrazuje se 60 izbornih jedinica.Svaka opština ima najmanje jednog poslanika.Kandidovanje je uninominalno .Za uninominalnu kandidaturu potrebna je podrška 200 birača u izbornoj jedinici (potpisi moraju biti sudski overeni). Glasanje se vrši u dva kruga, ako u prvom krugu izađe preko polovine birača i ako kandidat osvoji preko polovine glasova u izbornoj jedinici , onda je taj kandidat pobedio. Ukoliko se to ne desi ide drugi krug nakon 15 dana, u kom se glasa za dva kandidata koji su u prvom krugu osvojili najviše ,ali nedovoljno glasova.Pobednik drugog kruga je onaj kandidat koji osvoji največi broj glasova.-Kod poslanika koji se biraju po proprcionalnom sistemu obrazuje se jedna izborna jedinica koja obuhvata teritoriju čitave Vojvodine.Ovde je kandidovanje po listama koje predlažu političke stranke i grupe građana.Za validnost liste potrebna je podrška najmanje 6000 birača,a za liste nacionalnih manjina najmanje 3000(potpisi moraju biti sudski overeni). Na distribuciju manadata primenjuje se d Ontovo pravilo. Zakonski izborni prag je 5 %, kod liste nacionalnih manjina primenjuje se prirodni prag..Mandati koji pripadaju kandidatskoj listi distrubuiraju se tako što 1/3 mandata ide po redosledu na listi ,a 2/3 određuje predlagač liste. I ovde se poštuje pravilo da svaki četvrti mandat bude poveren manje zastupljenom polu.

Izbor odbornikaMinimalna broj odbornika skupštine opštine iznosi 19,a maksimalan broj iznosi 75.Kandidovanje je po listama koje predlažu političke stranke i grupe građana.Za validnost liste potrebna je podrška 200 birača za izbornu listu ili najmanje 30 birača po jendom kandidatu, da

36

najmanje 30% kandidata bude manjeg zastupljenog pola , da svaki četvrti bude manje zastupljeni pol.Na području opštine (grada) obrazuje se jedna izborna jedinica,na taj način se sprečava sepanje i rasipanje glasova.Odbornici skupštine opštine su biraju po proprcionalnom sistemu primenom Nimajerovog obrazca.Zakonski izborni prag je 3%,što važi i za nacionalne manjine.Mandati se dele tako što 1/3 mandata pripada kandidatima po redosledu sa liste , a 2/3 mandata idu po predlogu podnosioca liste.

95.IZBORNE JEDINICE-POJAM I OBLICI

Biračko telo obuhvata veliko broj građana ,pa se postavlja pitanje kako obezbediti učešće tako velikog broja građana u izboru poslanika.To se radi na taj način što se obrazuju izborne jedinice, drugim rečima,biračko telo se deli na izborne jedinice.Pri formiranju izbornih jedinica gleda se da budu jednake veličine,tj,da imaju približno jednak broj birača. U jednoj državi moguće je obrazovati: jednu Ili više izbornih jednica.Države koje imaju manji broj stanovnika mogu da se odluče na jednu izbornu jedinicu I tada se za celu državu ističe jedna kandidatska lista(državna lista). Birač(bez obzira koliko je država mala I ima mali broj stanovnika),ipak ne poznaje kandidate sa liste,stoga se samo glasa,ali ne I bira. Takvi izbori postaju samo formalnost.Države koje obrazuju veći broj izbornih jedinica(mnogo češći slučaj) rade po broju stanovnika izborne jednice(obuhvaćena su lica koja imaju I nemaju biračko pravo) ili po broju birača te izborne jedinice(obuhvaćena su samo lica koja I maju biračko pravo),ponekad koriste I teritorijalnu podelu.U federacijama se obrazuju dve vrste izbornih jedinica,s obzorom da pralament ima dva doma.Prvi dom je dom građana gde se poslanici biraju po principu “jedan čovek,jedan glaas”, a drugi dom je dom fedralnih jedinica, u kojem svaka federalna jedina ima jednak broj poslanika nezavisno od svoje veličine.U nekim ustavnim sistemima vodi se računa kolike je veličine ta federalna jedinica,pa prema tome veće federalne jedinice imaju veći broj poslanika od manjih federalnihe jedinica.

96.KRITERIJUMI POSTVALJANJA GRANICA IZBORNIH JEDiNICA I UTICAJ NA IZBORNI REZULTAT

Uninominalne izborne jedinice su izborne jedinice u kojima se bira jedan poslanik ,poštujući princip “jedan čovek jedan glas”. Pošto su izborne jedinice mala , birač poznaje kandidata kome daje svoj glas.Uninominalne izborne jedinice se obrazuju kod većinskog izbornog sistema.Prilikom njihovog obrazovanja,vodi se računa o dva kriterijuma:1.o broju stanovnika te izborne jedinice,tj, obuhvataju se kako osobe koje imaju biračko pravo ,tako i one koje nemaju. Ovde se jedan posalnik bira na određeni broj stanovnika.2.o broju birača te izborne jedinice,tj, obuhvataju se samo osobe koje imaju biračko pravo. Ovde se jedan poslanik bira na određeni broj birača.Plurinominalne izborne jedince su jedinice u kojima se bira više od jednog poslanika.Ovde se moraju zadovoljiti dva načela:jednakost biračkog prava I načelo srazmernog predstavljanja.Plurinominalne izborne jedinice se obrazuju kod proprcionalnog izbornog sistema.Pošto su izborne jedinice velike ,birač ne poznaje kandidata,pa svoj glas daje političkoj partiji a ne kandidatu. PIJ imaju veću stabilnost granica u odnosu na uninominalne izborne jedince.Granice izbornih jedinica su veoma bitne , postvaljanje tih granica pristrano može uticati na izborni rezultat-džerimandernig, kovanica nastala u SAD , kada je pristrasno postavljena granica izborne jedinice da bi pobedio senator Džeri Elbridž.Pošto je ta granica izgledom podsećala na salamandera, nastala je I sama kovanica džerimandering.

97.TIPOVI IZBORNIH JEDINCA(odgovor se ponavlja)

37

Postoje sledeći tipovi izbornih jedinca:Uninominalne izborne jedinice su izborne jedinice u kojima se bira jedan poslanik ,poštujući princip “jedan čovek jedan glas”. Pošto su izborne jedinice mala , birač poznaje kandidata kome daje svoj glas.Uninominalne izborne jedinice se obrazuju kod većinskog izbornog sistema.Prilikom njihovog obrazovanja,vodi se računa o dva kriterijuma:1.o broju stanovnika te izborne jedinice,tj, obuhvataju se kako osobe koje imaju biračko pravo ,tako i one koje nemaju. Ovde se jedan posalnik bira na određeni broj stanovnika.2.o broju birača te izborne jedinice,tj, obuhvataju se samo osobe koje imaju biračko pravo. Ovde se jedan poslanik bira na određeni broj birača.Plurinominalne izborne jedince su jedince u kojima se bira više od jednog poslanika.Ovde se moraju zadovoljiti dva načela:jednakost biračkog prava I načelo srazmernog predstavljanja.Plurinominalne izborne jedinic ese obrazuju kod proprcionalnog izbornog sistema.Pošto su izborne jedinice velike ,birač ne poznaje kandidata,pa svoj glas daje političkoj partiji a ne kandidatu. PIJ imaju veću stabilnost granica u odnosu na uninominalne izborne jedince.Granice izbornih jedinica su veoma bitne , postvaljanje tih granica pristrano može uticati na izborni rezultat-džerimandernig, kovanica nastala u SAD , kada je pristrasno postavljena granica izborne jedinice da bi pobedio senator Džeri Elbridž.Pošto je ta granica izgledom podsećala na salamandera, nastala je I sama kovanica džerimandering.

98.GERRYMANDERING

Granice izbornih jedinica su veoma bitne , postvaljanje tih granica pristrano može uticati na izborni rezultat-džerimandernig, kovanica nastala u SAD , kada je pristrasno postavljena granica izborne jedinice da bi pobedio senator Džeri Elbridž.Pošto je ta granica izgledom podsećala na salamandera, nastala je I sama kovanica džerimandering.

99.BROJ ČLANOVA PARLAMENTAKRITERIJUM I NAČIN ODREĐIVANJA

Broj poslanika može biti unapred određen u ustavu ili izbornom zakonu.Tako,utvrđeni broj poslanika deli se između izbornih jednica.U svakoj izbornoj jedinici bira se određeni broj poslanika, čija raspodela zavisi od toga da li je izborni siste većinski ili proporcionalni.U većinskim izbornim sistemima (uninominalno kandidovanje)bira se onoliko izbornih jedinca koliko se bira poslanika u parlamentu.To znači da svaka izborna jedinica ima jendog poslanika.U proporcionalnim izbornim sistemima ( kanidadtske liste) broj poslanika se određuje srazmerno broju birača u izbornim jedinicama.što znači da izborne jedinice ne moraju uvek da imaju jednak broj posalnika.Kod proporcionalnih izbornih sistema mora se voditi računa o sledećem:-svaka izborna jedinica mora imati u parlamentu najmanje jednog poslanika („jedan čovek jedan glas“).-broj poslanika izborne jedinice treba da je srazmeran broju birača te izborne jedinice(princip proporcionalnosti).Da bi se ova dva principa ispoštovala primenjuje se metod najmanjeg delitelja.Ponekad je broj poslanika u pralamentu poznat tek nakon održavanja izbora .Tada se kao osnovni kriterijum za određivanje broja poslanika uzima broj palih glasova( broj birača koji nisu izašli na izbore) .Kakv će biti rezultat izbora zavisi od broja ljudi izašlih na izbore. Ako je apstinencija birača veća,broj poslanika biće manji o obrnuto.

100.TIPOVI IZBORNIH SISTEMA

Različiti izborni sistemi prepoznaju se s obzirom na principe koji se primenjuju na raspodelu poslaničkih mandata.Postoji više metoda preračunavanja osvojenih glasova u poslaničke mandate.To su metodi raspodele mandata koji se u osnovi mogu svrstati u sve osnovne grupe od

38

kojih jednu čini većinski ,a drugu proprcionali(srazmerni)sistem. U nekim ustavnim sistemima sreće se kombinacija ova dva sistema.

101.APSOLUTNA VEĆINA KAO SISTEM OSVAJANJA MANDATA

Pravilo izbora u sistemu apsolutne većine je da mandate osvaja onaj među kandidatima u izbornoj utakmici ,koji dostigne najmanje polovinu glasova birača. Razlikuju se dva kriterijuma za dodelu mandata, I s obzirom na to dva oblika aposlutne većine,strožiji I blaži.-Za osvajanje poslaničkom mandta potrebno je osvojiti 50%+1 glas u izbornoj jedinici.Zbog toga se ovaj system naziva I sistemom iznadpolovične većine. Razlike između strožijeg I blažeg oblika apsolutne većine nastaje iz različitih kriterijuma prema kojima se izračunava procenat glasova. (Strožiji oblik AV ,osvajanje mandata zahteva 50+1 od ukupnog biračkog tela; blaži,50%+1glas od broja birača koji su izašli na izbore).-Sistem višekružnog ili dvokružnog glasanja, u sistemu AV potrebna minimalna većina glasova se teško dostiže,zato ovaj sistem karakteriše ponovljeno glasanje (glasanje u dva ili više krugoava).Po pravilu ,u prvom krugu se za punovažnost izbora zahteva da najmanje 50% birača izađe na izbore,a uslov za izbor kandidata je osvajanje najmanje 50%+1glas od broja birača izašlih na izbore.Glasanje se ponavlja kada nijedan od kandidata ne osvoji minimalan broj glasova.U drugom krugu, se po pravilu, više ne zahteva određeni procenat izlaska na birališta,a izabran kandidat je onak+j koji osvoji najveći broj glasova.Osnovna slabost višekružnog ili dvokružnog glasanja odnosi se na dužinu trajanja izbora, usled čega se smanjuje zainteresovanost birača.

102.RELATIVNA VEĆINA KAO PRINCIP OSVAJANJA MANDATA

U sistemu relativne većine kriterijum za osvajanje mandata je najveći broj glasova .Izabranim se smatra kandidat koji je među svim istaknutim kandidatima osvojio najveći broj glasova. Poslanik, dakle , može biti izabran I sa manje od polovine glasova birača.Zato se ovaj sistem još naziva I sistemom ispodpolovične većine. Ne poznaje glasanje u dva kruga ,pa se naziva još jendokružnim sistemom.Proporcionalni sistem razmernim predstavljanjem omogućava se da ispoljena lepeza političkog raspoloženja birača bude što vernije zastupljena u predstavničkom telu.Proporcionalni system omogućava podelu poslaničkih mandata između većeg broja političkih partija, srazmerno broju glasova koji je osvojila svaka od partija ponaosob.

103.SISTEM IZBORNOG KOLIČNIKAHEROVA KVOTA KAO SISTEM RASPODELE MANDATA

Sistem izbornog količnika je jedan od metoda koji se primenjuje na raspodelu poslaničkih mesta između različitih političkih pratija ,srazmerno broju glasova koji je svaka od njih osvojila.Ovaj metod se još naziva sistem izbornih kvota ,ili kraće kvotni metod. Postoji dva oblika, Herova kvota ili čisti siste izbornog količnika, drugi je system umanjenog količnika (Hagenbah-Bišopova metoda,Drup Kvota,Imperijal kvota).Herova kvota (čist sistem izbornog količnika)Izračunavanje izborne kvote podelom broja palih glasova sa brojem poslanika oji se bira. Broj poslanika koji je dobila svaka lista kandidata se dobija podelom broja dobijenih glasova dotične liste sa brojem izbornog količnika

104.SISTEM UMANJENJA IZBORNOG KOLIČNIKA KAO PRINCIP RASPODELE MANDATA

39

Teškoće pri raspodeli preostalih mandata u izbornim sistemima u kojima se primenjuje izborni količnik ,ublažavaju se i umanjenjem izbornog količnika, čim se postiže pravilnija raspodela mandata i smanjuje broj neraspoređenih mandata.Primenom ovog metoda postižu se slični efekti kao i primenom metoda najvećeg prosečnog broja glasova. Postoji više ovakvih metoda. Hagenbah-Bišopova metoda.Ovom metodom se izborni količnik umanjuje na taj način što se broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici uvećava za 1. Imperijal kvota takođe počiva na umanjenom izbornom količniku, koji se umanjuje tako što se broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici uvećava za 2.Kada se poslanički mandati određuju putem tzv. Drup kvote onda se izborni količnik umanjuje tako što se broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici uvećava za 1 i tako dobijeni izborni količnik uvećava za 1.

105.NERASPOREĐENI MANDATI U IZBORNIM SISTEMIMA KOJI POČIVAJU NA IZBORNOM KOLIČNIKU-način rešavanja ovog problema

Hagen-Bišopov metod, Imperijal vota, drup kvota.

106.D ONTOV SISTEM KAO PRINCIP RASPODELE MANDATA

Jedan od načina raspode mandata u sistemu proporcionalnog predstavljanja je d Ontovo pravilo preračunavanja datih glasova u mandate ( dobila ime po svom pronalazaču, belgijski professor d Onta, a sreće se i pod nazivom system takmičenja lista ili system najmanjeg zajedničkom delitelja). Prvi put primenjen u Belgiji 1899.godine.D Ontov sistem Utvrđivanje ukupnog broja glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista (u izbornoj jedinici), Broj glasova koji je dobila svaka lista u izbornoj jedinici se podeli s brojem 1, a zatim 2, 3, 4, i sve do broja predstavnika koji se biraju u toj izbornoj jedinici. Dobijeni rezultati (količnici) se ređaju po veličini, a zatim se izdvaja onoliko najvećih rezultata, tj. dobijenih količnika koliko se uizbornoj jedinici bira predstavnika.Kandidatske liste dobijaju onoliko predstavničkih mandata koliko imaju najvećih količnika. I kod primene ovog sistema moguće je da neko poslaničko mesto ostane neraspoređeno.čl. 82 Zakona o izboru narodnih poslanika. Nimajerova formula Ukupan broj poslaničkih mandata množi se brojem glasova koji je osvojila svaka od kandidatskih lista. Dobijeni rezultat se deli ukupnim brojem glasova svih kandidatskih lista. Svakoj od lista se dodeljuje onoliko mandata koliko celih brojeva proizilazi iz ove proporcije.

107.NIMAJEROVA FORMULA KAO PRINCIP RASPODELE MANDATA

Nimajerova formula je jedan od postupaka koji se primenjuje na preračunavanje glasova u poslaničke mandate.Ukupan broj poslaničkih mesta množi se sa brojem glasova koji je osvojila svaka od kandidatskih lista.Dobijeni proizvod se ,potom deli ukupnim brojem glasova svih političkih stranaka ,izuzimajući one koje su osvojile manje od broja glasova koji čine zakonski prag (3%,5%,7% I slično).Savakoj od kaniddatskih lista dodeljuje se onoliko mandata koliko celih brojeva proizilazi iz ove proporcije .Ukoliko jedan ili više mandata ostanu neraspoređeni oni se dodeljuju kandidatskim listama prema najvećim delovima razlomka.

108.MEŠOVITI IZBORNI SISTEM

Kombinovana primena većinskog I proporcionalnog sistema.

109.IZBORNI PRAG-POJAM I VRSTE

40

Izborna kvota-izborni prag je procentualno izražen broj glasova koji je potrebno osvojiti za jedno poslaničko mesto. Ova kvota se naziva I prirodni prag glasova.Izborna kvota( prirodni prag) važna je za izračunavanje kriterijuma eliminacije (zakonski prag) .-Prirodni prag glasova,izračunava se tako što se broj glasova (uzet kao100%) deli brojem poslanika koji se biraju.-Zakonski prag glasova- Zakonom utvrđen procentualno izražen minimalan broj glasova koji mora osvojiti kandidatska lista kako bi mogla učestvovati u raspodeli mandata. čl. 81 st. 1 i 2 Zakona o izboru narodnih poslanika.Zakonski prag se primenjuje kada kandidatska lista dostiže prirodni prag.Prema broju osvojenih glasova ona bi imala pravo da sudjeluju u raspodeli mandata,ali će iz raspodele mandata biti eliminisana ,jer je osvojila manji broj glasova od minimalno zakonom propisanog broja. .Zakonski prag je uvek veći od prirodnog praga,I u izbornim sistemima koji ga poznaju on najčešće iznosi 2%,3%,5%,7% I slično.

110.IZBORNI SISTEM ZA IZBOR POSLANIKA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

PRINCIP RASPODELE MANDATA

Izbor poslanika u Narodnu skupštinu RS uređen je Zakonom o izboru narodnih poslanika i nizom podzakonskih akata koji uređuju tehnička pitanja vezana za pripremu i organizovanje izbora. -Za sticanje aktivnog i pasivnog biračkog prava uslovi koje treba ispuniti su punoletstvo, državljansvo i poslovna sposobnost. Pasivno biračko pravo je ograničeno istitutom parlamentarne nepodudarnosti( prema Ustavu narodni poslanik ne može istovremeno biti poslanik u skupštini AP niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa, niti bilo koju drugu funkciju koja bi predstavljala sukob interesa.-Odluku o raspisivanju izbora donosi predsednik Republike,90 dana pre isteka mandata poslanika u NS, i u narednih 60 dana izbori moraju biti održani. Organi za sprovođenje izbora su Republička izborna komisija i birački odbori koji se obrazuju za svako biračko telo.Pravo kandidovanja pripada političkim strankama (pojedinačno ili u kolaiciji) i grupi građana. Kandidovanje je po listama, za čiju validnost je potrebna podrška najmanje 10000 birača.Potpisi birača moraju biti sudski overeni. Pored toga, za vilidnost liste potrebno je da na listi bude najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola,kao i da se na svakom četvrtom mestu bude kandidat manje zastupljenog pola.Teritorija RS čini jednu izbornu jednicu.Raspodela poslaničkih mandata počiva na proporcionalnom nečelu.Poslaničkimandat dodelju se primenom d Ontove formule.U raspodeli mandata mogu sudelovati samo one kandidatske liste koje su osvojile najmanje 5% glasova.Narodna skupština RS broji 250 poslanika , i taj broj je određen u Ustavu.

111.IZBOR POSLANIKA U SKUPŠTINU AP VOJVODINE

Izbor poslanika uređen je Ustavom, koji propisiju da se poslanici biraju na četri godine na neposrednim izborima tajnim glasanjem. Skupština APV broji 120 poslanika .Broj poslanika je utvrđen Statutom APV.Polovina poslanika se bira po većinskom ,a polovina po proporcionalnom izbornom sistemu.Obrazuju se izborne jedinice (ukupno 60), svaka opština bira najmanje jednog poslanika ,a zavisno od broja birača u nekim opštinama bira se više poslanika.Organi za sprovođenje izbora su Pokrajinska izborna komisija, izborne komisije koje se obrazuju u izbornim jedinicama i birački odbori na biračkim mestima.Kandidovanje je uninominalno za polovinu poslanika koji se biraju po većinskom sistemu. Uslov za pojedinačnu kandidaturu je prebivalište u izbornoj jedinici u kojoj se kandidat kandiduje. Poslanici koji se biraju po proporcionalnom sistemu kandiduju se po listama, koje predlažu političke stranke ili grupe građana,sa najmanje 200 potpisa,koji moraju biti sudski overeni.Za validnost liste potrebna je podrška najmanje 6000 birača, nacionalne manjine 3000 birača.Izborni system u AP Vojvodine je mešovit.

41

112.IZBOR ODBORNIKA

Izborom odbornika skupštine opštine (grada) uređuje Ustav i Zakon o lokalnim izborima. Ustav utvrđuje da se odbornici biraju na period od četri godine, na neposrednim izborima tajnim glasanjem.Aktivno i pasivno biračko pravo za izbor odbornika stiče se pod opštim uslovima.Zakon o loklanim izborima propisuje da je za sticanje aktivnog i pasivnog biračkog prava potrebno da birač ispuni još jedan uslov –da ima prebivalište na teritoriji opštine u kojoj ostvaruje biračko pravo.Pasivno biračko pravo za izbor odbornika je ograničeno zakonom propisanom nespojivošću funkcija.Odluku o raspisivanju izbora donosi predsednik NS,od dana do raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći više od 60 ni manje od 30 dana.Oragani za sprovođenje izbora je opštinska izborna komisija i birački odbori.Broj odbornika ne sme biti manji od 19 niti veći od 75.Kandidovanje je po listama, za čiju validnost je potrebna podršla birača ,najmanje 200 birača za izbornu listu ili 30 birača po jednom kandidati.

113.KONTROLA IZBORAOBLICI OSTVARIVANJA I SUBJEKTI KOJI IMAJU PRAVO KONTROLE IZBORA

Kontrola izbora obuhvata niz aktivnosti počev od donošenja odluke o raspisivanju izbora pa sve do objavljivanja konačnih rezultat izbora.Postoje dva oblika kontrole:

1. Kad kontrolu izbora vrši neposredni učesnici izbora(političke partije,koalicija,itd). Oni imaju neposredan uvid u rad organa za sprovođenje izbora I mogu da koriste razna pravna sredstva za zaštitu izbornih prava.

2. Kad kontrolu izbora vrše domaći I strani posmatrači.Oni nemaju nemaju neposredan uvid u rad organ za sprovođenje izbora.

Zaštitu izbornih prava vrše:organi sa sprovođenje izbora,redovni sudovi,sudovi za izborne sporove I ustavni sudovi.

114.IZBORNI SPOROVI I ZAŠTITA IZBORNOG PRAVA

Izborne sporove rešavaju:-izborne komisije(kao prvostepeni organ)-centralna izborna komisija(kao drugostepeni organ )-redovni sudoviU nekim izbornim sistemima obrazuju se tzv, izborni sudovi,koji su specijalizovani za rešavanje izbornih sporova(npr,Urugvaj).Sem navedenih organa,izborne sporove rešavaju I ustavni sudovi,koji odlučuju o :-onim sporovima o kojima ne odlučuje izborna komisija-o ustavnosti zakonistosti sprovođenja izbora-I o pitanjima instituta ustavne žalbe

115.PRAVNA SREDSTVA ZA ZAŠTITU IZBORNOG PRAVA

Pravna sredstva za zaštitu izbornog prava su:-prigovor koji se podnosi prvostepenom organu(npr,izbornoj komisiji)-prigovor koji se podnosi drugostepenom organu(npr,centralnoj izbornoj komisiji)-žalba na odluku drugostepenog organa,podnosi se sudu I predstavlja upravni spor

42

-zahtev da se izborni spor rešava pred redovnim sudom ,posebnim izbornim sudom ili ustavnim sudom-ustavna žalba ustavnom sudom.Pravna sredstva se mogu koristiti tokom celokupnog postupka odvijanja izbora.Rokovi za njihovo kiršćenje su kratki,što je normalno , s obzirom da se izbori odvijaju u kratkom vremenskom periodu.

116.SUBJEKTI KOJI IMAJU PRAVO DA KORISTE PRAVNA SREDSTVA ZA ZAŠTITU IZBORNOG PRAVA

Pravo da koriste instrumente zaštite izbornih prava I procedure izbornih prava pripada svim učesnicima izbornih aktivnosti ,pre svega polotčkim strankama ,građanima I organima koji se staraju o zakonitom sprovođenju izbora.Zaštitu izbornog prava traži onaj subjekt čije je izborno pravo povređeno.U nekim ustavnim sistemima postoji mogućnost opšte tužbe ,što znači da zaštitu izbornog prava može da traži bilo koji subjekt nezavisno od toga da li je povređeno njegovo ili tuđe pravo.

117.REŠAVANJE IZBORNIH SPOROVA U SRBIJI-ONI KOJI O TOME ODLUČUJU , INSTRUMENTI ZAŠTITE I SUBJEKTI KOJI SE MOGU KORISTITI PRAVOM ZA

ZAŠTITU IZBORNOG PRAVA

Izborne sporove rešavaju:-izborne komisije(kao prvostepeni organ)-centralna izborna komisija(kao drugostepeni organ )-redovni sudoviSem navedenih organa,izborne sporove rešavaju I ustavni sudovi ,čija je nadležnost subsidijarana , jer Ustavni sud rešava samo one izborne sporove koji nisu u nadležnosti sudova.Takvi izborni sporovi su na primer oni koji su povereni Narodnoj skupštitni.Pravna sredstva za zaštitu izbornog prava su:-prigovor koji se podnosi prvostepenom organu(npr,izbornoj komisiji)-prigovor koji se podnosi drugostepenom organu(npr,centralnoj izbornoj komisiji)-žalba na odluku drugostepenog organa,podnosi se sudu I predstavlja upravni spor-zahtev da se izborni spor rešava pred redovnim sudom ,posebnim izbornim sudom ili ustavnim sudom-ustavna žalba ustavnom sudom.Pravna sredstva se mogu koristiti tokom celokupnog postupka odvijanja izbora.Rokovi za njihovo kiršćenje su kratki,što je normalno , s obzirom da se izbori odvijaju u kratkom vremenskom periodu.Subjekti koji se mogu koristi pravom na zaštitu izbornog prava su :-svi učesnici izbornih aktivnosti(političke stranke,građani,organi za sprovođenje izbora)

118.OBLICI NEPOSREDNOG UČEŠĆA GRAĐANA U ODLUČIVANJU O JAVNIM POSLOVIMA

I međunarodnim pravom (PGP) I unutrašnjim ,garantovano je pravo građana da odlučuju o javnim poslovima ,bilo to neposredno ili preko svojih,slobodno izabranih predstavnika.Građani neposredno odlučuju o javnim poslovima putem:-narodne inicijative,gde građani sudjeluju pre nego što se odluka donose,-referenduma, učestvuju u donošenju odluka.Učešće građana u odlučivanju jeste njihovo pravo,ali ne i njihova obaveza.

119.NARODNA INICIJATIVA

43

Narodna inicijativa oblik je neposrednog odlučivanja građana,karakterističan po tome da građani, koristeći instrumente narodne inicijative koji im stoje na raspolaganju, samo pokreću odlučivanje(iniciraju odlučivanje ili podnose formalni predlog koji pokreće postupak odlučivanja).

Narodna incijativa je učešće građana i pre nego što se odluka donose, može imati neformalni i formalni oblik. Ustav sadrži opštu odredbu o narodnoj inicijativi, a posebno reguliše neke oblike narodne inicijative – one koji ispunjavaju formalne i druge uslove za pokretanje postupka odlučivanja: zakonodavna inicijativa – pravo građana da predlažu zakone (čl. 107 st. 1); ustavna inicijativa – pravo građana da predlože reviziju ustava (čl. 203st. 1); zahtev za raspisivanje referenduma – pravo građana da zatraže raspisivanje republičkog referenduma (čl. 108 st. 1).NI ima neformalni oblik kada se građani obraćaju oragnima državne vlasti i tako iznose svoje predloge,kritike,zahteve i slično. Može biti u obliki peticije.Član 56 Pravo na peticijuSvako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upućujepeticije i druge predloge državnim organima, organizacijamakojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomnepokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da odnjih dobije odgovor kada ga traži.Zbog upućivanja peticija i predloga niko ne može da trpištetne posledice.Niko ne može da trpi štetne posledice za stavove iznete upodnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je time učiniokrivično delo.Organi državne vlasti su dužni da razmotre zahteve građana i da obaveste o preduzetim koracima. Državni organi (vlada ,ministarstvo) mogu, ali ne moraju da pokrenu postupak za neku odluku. Ako li doše do pokretanja postupka onda su oni formalni predlagači odluka,dok su građani dali podsticaj.inicijativu za donošenje odluka.NI ima formalni oblik ,kada grupa građana podnese predlog za donošenje zakona ili ustava, kolikoa mora biti ta grupa precizno je utvrđeno ustavom, u pitanju je kolektivno pravo.

120.REFERENDUM

Referendum je oblik neposredne demokratije , tj. oblik neposrednog učešća građana u vršenju državne vlasti i donošenja političkih odluka. Putem referenduma građani se izjašnjavaju (neposredno i tajno) da li su za ili protiv određenog zakona, akta, političke ili druge odluke koje su već donesene ili se njihovo donošenje planira.Referndum može biti :

1. Savetodavni referendum , raspisuje se da bi se saslušalo mišljenje građana koje nije obavezujuće.

2. Obavezni referendum, organ vlasti ima obavezu da raspiše referndum, ovde je potrebna saglasnost volja zakonodavnog tela i građana.

3. Fakultativni referendum, se može a i ne mora raspisati. U slučaju da se raspiše ,odluka doneta na fakultativnom referenfumu je obavezujuća za zakonodavno telo.

4. Prethodni referendum, pre nego što se donese neka odluk raspisuje se referendum ,na taj način građani sprečavaju ili omogućavaju donošenje neke odluke ,jer je odluka doneta na ovom referendumu obavezujuća za zakonodavno telo.

5. Nakanadni referendum, najpre se donese odluk a, a zatim raspiše referndum. Naknadni referendum može biti obavezni I fakultativni.Odluka doneta na naknadnom referendumu je obavezujuća za zakonodavno telo.

Građani najmanje utiču na savetodavnom referendumu ,a najviše na naknadnom .

121.PRAVO GRAĐANA NA OBRAĆANJE ORGANIMA DRŽAVNE VLASTI

44

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0

Pravo građana da se obraćaju organima državne vlasti kao I organima loklane vlasti je opšte individualno pravo koje građani ostvaruju putem molbi,zahteva,inicijativa,peticija i slično.To je demokratsko pravo putem koga građani mogu uticati na rad organa vlasti, garantovano je ustavom. Isto tako se garantuje da g rađani ne mogu snositi negativne posledice zbog kritika državne vlasti.Pravo građana da se obraćaju organima državna vlasti je individualno pravo, što znači da je ono pravo svakog pojedinca. Ova pravo ,ako građani to žele ,mogu se koristiti i kao kolektivna. Treba je razlikovati od narodne inicijative, koje je kolektivno pravo kojim se pojedinac ne može koristit, jer se vezuje za određen broj građana(propisan u ustavu ili zakonu). Kada primi inicijativu zakonodavni organ je dužan da pokrene postupak , što nije slučaj sa pravom obraćanja.

122. OBLICI NEPOSREDNOG UČEŠĆA GRAĐANA U ODLUČIVANJU O JAVNIM POSLOVIMA U USTAVNOM SISTEMU SRBIJE

Neposredno učešće građana u odlučivanju o javnim poslovima je ,prema Ustavu, oblik ostvarivanja suverenosti građana. Ustav izričito navodi dva oblika neposrednog učešća građana, referendum i narodna inicijativa.Pored toga, Zakon o loklanoj samoupravi navodi još zborove građana, kao i mesnu samoupravu. Građani imaju pravo na narodnu inicijativu koja se ostvaruje kroz pravo birača da predlaže donošenje ili promenu nekog pravnog propisa.Kao uslov za validnost predloga za promenu Ustava ,Ustav zahteva da predlog bude podržana potpisima najmanje 150.000 birača, dok je za validnost predlog za donošenje zakona potrebno 30.000. Predlog za promenu statita AP Vojvodine je validan ako ga svojim potpisima podrže 40.000 birača, a predlog za donošenje odluke Skupštine APV 7.000 birača.

VI-ORGANIZACIJA VLASTI

123.ORGANIZACIJA VLASTI-POJAM I OBLICI

Sa nastankom pisane ustavnosti i donošenjem pisanih ustava uređuje se I organizacija vlasti u državnoj zajednici. U periodu nastanka konstitucionalizma ustavotvorci su smatrali da je organizacija vlasti prvorazredno pitanje koje treba urediti osnovnim aktom političke zajednice (ustavom). Ustav određuje granice u kojima deluje državna vlast i uspostavlja podelu državnih funkcija između različitih organa državne vlasti, kako bi se osiguralo da ni jedan od organa ne prigrabi apsolutnu vlast. U najširem smislu, organizacija vlasti se može odrediti kao skup državnih institucija, način njihovog izbora , organizacija i nadležnosti , kao I međusobni odnosi između ovih institucija.Organizacija vlasti može biti:1.Horizontalna2.Vertikalna organizacija vlati.Horizontalna podela vlasti je raspodela funkcija državne vlasti između različitih organa vlasti koji se obrazuju na istom nivou. To je podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast.1.Zakonodavnu vlast vrši zakonodavno telo.2.Izvršna vlast(izvršni organi-vlada I šef države)3.Sudska vlast(sudovi).Novija teorija govori o još jednoj vlasti a to je upravna vlast ,koju vrše upravni organi. Razliku je se od izvršne vlasti jer se bavi pravom u konkretnim(pojedinačnim) slučajevima. Razlike od sudske vlasti je u tome što se sudska vlast primenjuje kada postoji spor o pravu , dok upravna vlast primenjuje pravo na konkretne slučajeve,ali samo ukoliko ne postoji spor o pravu.Upravna funkcija vlasti poverena je organima uprave koji donose opšte I pojedinačne pravne akte I preduzimaju radnje u cilju primene prava.

Vertikalna podela vlasti(ili teritorijalna organizacija vlasti) je raspodela nadležnosti između centralnih i necentralnih organa vlasti,gde razlikujemo:

45

-predsednički,-parlamentarni I -skupštinski sistem.

124.PREDSEDNIČKI S I S T E M

-Predsednički sistem odlikuje koncetracija izvršne vlasti u rukama pojedinca –šefa države(zakonodavnu vlast ima zakonodavno telo; sudsku vlast ima sud).Podela vlasti je vrlo stroga , da bi se sprečilo da bilo ko od njih prigrabi svu vlast za sebe.-Tipičan primer predsedničkog sistema jesu SAD(zakodavnu vlast vrši Kongres,a izvršnu vlast predsednik republike. Sam izbor predsednika pripada građanima, ima široka ovlašćenja,I polaže odgovornot građanima koji su ga birali,a Kongresu samo ukoliko prekrši Ustav.-Najvišu sudsku vlast ima Vrhovni sud,sudije vrhovnog suda imenuje Predsednik Republike(uz misljenje I odobrenje senata)Sudije Vrhovnog suda su praktično doživotno na toj funkciji( “sve dotle dok se dobro drže”-kaže Ustav SAD).

1 2 5 . P A R L A M E N T A R N I S I S T E M

Parlamentarni sistem poseban je oblik organizacije vlasti zasnovan na podeli vlastiOdlikuje ga politička odgovornost izvršne vlasti (vlade) prema predstavničkom telu(parlamentu), koji je bira. Vlada mora uživati poverenje parlamentarne većine da bi ostvarila svoja ovlašćenja. Parlament raspolaže instrumentima kojima može kontinuirano nadzirati i kontrolisati rad vlade.Rad parlamenta odvija se u radnim telima, u poslaničkim grupama i na plenarnom zasedanju (u punom sastavu). Parlamentarna zasedanja se odvijaju kontinuirano ili povremeno. Parlament, po pravilu, raspolaže sledećim ovlašćenjima: 1.ustavotvorna nadležnost parlamenta– parlament samostalno ili u podeljenojnadležnosti sa građanima odlučuje o donošenju ili reviziji ustava2. zakonodavna nadležnost parlamenta– parlament na predlog ovlašćenih predlagača donosi ustavne zakone,organske zakone, finansijske zakone i druge zakone3.ovlašćenja parlamenta vezana za kontrolu rada vlade– čine ih poslanička pitanja,interpelacija, glasanje o poverenju, budžetsko pravo parlamenta i parlamentarna istraga4.ovlašćenja parlamenta vezana za izbore– odnose se na unutarparlamentarne izbore i izbore organa vlastiPored opštih pravnih akata parlament može donositi pojedinačne pravne akte (odluke,zaključke) i političke akte (deklaracije, rezolucije).Vlada raspolaže određenim instrumentima kojima može da utiče na rad parlamenta: pravo da podnese ostavku, pravo da od parlamenta zatraži glasanje o poverenju i pravo da zatraži raspuštanje parlamenta.Parlamentarni sistem vlasti prvo je uspostavljen u Engleskoj. Savremeni parlamentarizam se primenjuje u različitim varijantama u velikom broju političkih sistema i država.Parlamentarizam se definiše kao tzv. „gipka podela vlasti“, postojanje mehanizama uzajamnog pritiska jedne vlasti na drugu.(sistem kočnica i ravnoteža“-check and balances).

126. SKUPŠTINSKI SISTEM VLASTI

Sistem jedinstva vlasti ili skupštinski sistem određen je centralnim i dominantnim mestom predstavničkog tela – skupštine u sistemu organizacije vlasti. Upravo takva pozicija skupštine oslonjena je na neposredan izbor njenih članova od strane građana.Egzekutivna pozicija skupštine u sistemu organizacije vlasti učvršćuje njeno pravo da izvršnu i sudsku vlast poveri izvršnim i sudskim organima vlasti, čije članove neposredno bira. Organi izvršne vlasti odgovaraju za svoj rad skupštini, ali sami ne raspolažu instrumentima kojima bi skupštinu prinudili na određeno postupanje.Prema R.Markoviću odlike skupštinskog sistema su:

46

-skupština je ta koja imenuje članove izvršnih organa vlasti(egzekutive).-skupština ima pravo da razreši egzekutivu i da poništi odluke egzekutive-egzekutiva nema instrumente kojima bi mogla uticati na Skuštinu-izvršna vlast ima kolegijalni oblik.

Postoji apsolutni i relativni oblik jedinstva vlasti. U apsolutnom obliku načelo jedinstva vlasti postoji kada sve državne funkcije vrši jedan isti državni organ. Takav apsolutni oblik jedinstva vlasti je gotovo nezamisliv i praktično neostvariv. U relativnom obliku jedinstvo vlasti postoji kada nije obezbeđena nezavisnost neke od državnih vlasti. Naime,svaku od državnih funkcija vrši poseban državni organ, pa u tom smislu postoji jedinstvo vlasti.Princip jedinstva vlasti ostvaruje se u modernom političkom sistemu samo u svom relativnom obliku i nije često praktikovan. U istoriji političkih sistema princip jedinstva vlasti u obliku skupštinskog ili konventskog sistema postojao je u vreme Pariske komune1871. godine, u nekadašnjem Sovjetskom Savezu, u bivšoj SFR Jugoslaviji, a danas je zastupljen u Švajcarskoj.

127.ZAKONODAVNO TELO –IZBOR I MANDAT POSLANIKA

Parlament je organ zakonodavne vlasti. On se bira neposredno od građana i na tome temelji svoj legalitet. Parlament donosi najznačanije pravne propise-ustav i zakone.Parlamentarizam u najširem smislu reči označava sistem predstvaničke vladavine koga odlikuje izbor zakonodavnog tela od strane građana na opštim ,neposrednim izborima, tajnim glasanjem,i predstvalja izraz suverenosti građana ,koju iskazuju neposredno izborom poslanika u zakonodavno telo.Parlamentarizam kao oblik predstavničke vladavine počiva na izborima, izbori, izborno pravo i izborne procedure su izuzetno značajan činilac parlamentarizma ,a zakoni koji uređuju izbore predtvaljaju temeljne pravne akte ustavnog značaja.Poslanici u pralamentu biraju se na dva načina,zavisno od toga u koji pralamentarni dom se biraju.Donji dom je predstavništvo građana.: U donjem domu parlamenta nalaze se predstavnici građana,koji se biraju na izborima opštim biračkim pravom i tajnim glasanjem.Ako se biraju većinskim sistemom (načelo većine)onda će poslanik biti onaj koji osvoji najveći broj glasova.Ako je u pitanju proporcionalni sistem(načelo reprezentovanja) ,onda će se voditi računa da različiti interesi birača budu što vernije zastupljeni u parlamentu.Gornji dom:ima različitu ulogu u pojedinim zemljama,na primer u Engleskoj ,gornji dom je dom lordova i tu ulazi samo plemstvo-poslanik se postaje svojim položajem(ne izborom).U federaciji gornji dom predstavljaju federalne jedinice,dok je u nekim zemljama mešovitog sastava(npr Italija).Deo poslanika se bira,deo se imenuje,a deo si poslanici po svom položaju.Parlament se bira na određeni period,precizirano Ustavom.Obično je mandat gornjeg doma nešto duži od mandata donjeg doma.Mandat poslanika u parlamentu može biti produžen(u slučaju vanrednog stanja),isto tako može i prestati pre roka i to onda kada se parlament raspusti(na predlog vlade) , u slučajevima kada se ne donose budžet ,ili kada se oba doma u parlamentu ne mogu složiti oko donošenja zakona.

128.USTAVOTVORNA VLAST PARLAMENTA

Ustav je osnovni i najviši pravni akt.Ustav donosi parlament,zato se i govori o ustavotvornoj vlasti parlamenta.Parlamet može doneti Ustav na dva načina: 1.samostalno2.uz sudelovanje građana.-Ako parlament donosi Ustav samostalno ,onda postoje tri načina na koja se to može uraditi:

1.obrazuje se ustavotvorna skupština ,čiji je zadatak priprema i donošenje ustava.Čim se ustav donose,ova skupština prestaje sa radom.Ovakve ustavotrovne skupštine karakteristične su za period donošenja prvih pisanih ustava.

47

2.Bira se novi parlament.Parlament koji je usvojio incijativu za promenu ustava raspušta se i bira se novi parlament.Kada se novi parlament izabere ,on donosi odluku o promeni ustava,to je tzv,prikriveni referendum, jer građani koji su se izjasnili za novi parlament ustvari su se posredno izjasnili za promenu ustava.3.Parlament tekućeg zasiva oslučuje o novom ustavu,pri čemu je strožija procedura,nego kada se donose novi zakoni.

-Ako parlament donosi Ustav uz sudelovanje građana onda postoje dva načina:1.građani predlažu Parlamentu da donose novi Ustav,predlog može dati samo gripa građana ,a ne pojedinac.Predlog mora imati određenu formu.

2.ustavni referendum:postoji više oblika referenduma.-Savetodavni referendum , raspisuje se da bi se saslušalo mišljenje građana koje nije obavezujuće.-Obavezni referendum, organ vlasti ima obavezu da raspiše referndum, ovde je potrebna saglasnost volja zakonodavnog tela i građana.-Fakultativni referendum, se može a i ne mora raspisati. U slučaju da se raspiše ,odluka doneta na fakultativnom referenfumu je obavezujuća za zakonodavno telo.-Prethodni referendum, pre nego što se donese neka odluk raspisuje se referendum ,na taj način građani sprečavaju ili omogućavaju donošenje neke odluke ,jer je odluka doneta na ovom referendumu obavezujuća za zakonodavno telo.-Nakanadni referendum, najpre se donese odluk a, a zatim raspiše referndum. Naknadni referendum može biti obavezni I fakultativni.Odluka doneta na naknadnom referendumu je obavezujuća za zakonodavno telo.Građani najmanje utiču na savetodavnom referendumu ,a najviše na naknadnom .

129.ZAKONODAVNA VLAST PARLAMENTA-SADRŽAJ I OBLICI OSTVARIVANJA(VRSTE ZAKONA)

Parlament je organ koji vrši zakonodavnu vlast,izuzetno ,parlament može deo svojih zakonodavnih ovlašćenja preneti na vladu(u slučaju neposredne ratne opsanosti,vanrednog stanja).Parlament donosi ustav I različite vrste zakona,koji mogu biti:

1.Ustavni zakoni, zakoni koji uređuju ustavnu materiju,a imaju formu zakna.Njihova pravna snaga je manja od ustava,ali veća odo običnih zakona.postoji više vrsta ustavnih zakona:

-ustavni zakon kao akt revizije ustava(njima se menjaju se neke ustavne norme),-ustavni zakoni kao akt dopune ustava -ustavni zakoni za sprovođenje ustava(njima se uređuje prelazni režim za primenu novog ustava)

2.Organski zakoni. Između organski i ustavnih zakona nema suštinske razlike.Procedura za njjihovo donošenje strožija je od procedure za donošenje ostalih zakona.

3.Osnovni zakoni.To su opšti pravni akti,obično ovi zakoni sveobuhvatno uređuju neku oblast.

4.Budžetski zakoni.uređuju sržavne prihode i rashode.važe godinu dana.5.Zakoni o ratifikaciji međunarodnog prava.Njih donosi parlament,i to kada država

prihvati neku međunarodnu obavezu.

130.INSTRUMENTI PARLAMENTARNE KONTROLE VLADE

Parlamentrana kontrola vlade je bitna odlika parlamentarizma.Ovlašćenja parlamenta da kontroliše rad vlade čini supstancijalno jezgro odnosa koji oblikuju prirodu parlamentarnog sistema. Raspolaže instrumentima koja omugućuju ostvarivanje prava parlamentrane kontrole vlade,koja imaju različitu prirodu i dejstva , neka pružaju uvid u aktivnosti vlade dok druga mogu prinuditi vladu na ostavku ili do pada vlade.

48

1.Poslaničko pitanje-poslanici usmeno ili pismeno postavljaju pitanja o radu pojedinih ministara ili cele Vlade ,na koja su ministri dužni da odgovore, nakon čega se otvara debata u kojoj poslanik iznosi da li je zadovoljan odgovorom ili ne.2.Interpelacija-može da podnese grupa poslanka(samo u pismenoj formi),anikako pojedinac.Koliko poslanika mora da broji ta grupa određeno je ustavom.Kada vlada odgovori na interepelaciju,nastaje debata o radu vlade.Kao rezultat debate može doći do glasanja o poverenju vladi.3.Glasanje o poverenju vladi, zahtev za glasanje podnosi grupa poslanika.Koliko poslanika mora da broji ta grupa određeno je ustavom ili poslovnikom parlamenta.Vodi se debata,nakon koje se glasa o poverenju vladi.Vlada kojoj je izglasano nepoverenje nastavlja da obavlja svoj posao do izbora nove vlade.4.Budžetsko pravo parlamenta- parlament je taj koji usvaja budžet,ako ga ne usvoji ,znak je d anije zadovoljan radom vlade.Na taj način parlament može prinuditi vladu na ostavku. U današnje vreme,ako parlament ne glasa za budžet ,onda se koristi prethodni-što omogućava vladi da obavlja svoje poslove i onda kada parlament nije glasao za budžet.5.Parlamentarne istrage-parlametn može pokrenuti istragu o radu vlade.Istragu vrši posebno radno telo koje bira parlament.Nakon istrage ,radno telo,podnosi izvešta koji može biti povod da se glase o poverenju vladi.

131.PRAVA PARLAMENTA VEZANA ZA IZBORE

Parlament raspolaže pravom izbora određenih organa .Pravo izbora obuhvata izbor organa državne vlasti i pravo izbora radnih tela i predsednika parlamenta.1.Pravo izbora vlade je ovlašćenje parlamenta koje predstvlja bitnu karakteristiku parlamentarnog sistema.Način izbora i ovlašćenja parlamenta u vezi sa izborom vlade mogu biti različiti.(Vlade se razlikuju s obzirom na ulogu koju mandatar za sastav vlade ima pri izboru(razrešenju)članova vlade. Ako ovaj kriterijum uzmemo u obzir razlikuju se parlamentarne vlade i kancelarske vlade.

Kancelarskom vladom naziva se vlada koju odlikuje izbor predsednika vlade u parlamentu i pravo predsednika vlade da imenuje i razrešava ostale članove vlade.Parlament se izjašnjava o programu vlade i bira njenog predsednika, ali se ne izjašnjava o personalnom sastavu vlade. Nakon izbora u parlamentu predsednik vlade, koji se naziva kancelar (Austrija, Nemačka), postavlja i razrešava ostale ministre. U toku trajanja mandata vlade on može izmeniti njen personlani sastav, razrešiti neke ministre i umestonjih imenovati nove. Predsednik vlade je dužan da obavesti parlament o sastavu vlade isvakoj izmeni sastava vlade. Za kancelarsku vladu karakteristično je da pred parlamentom odgovara samo predsednik vlade kako za svoj rad tako i za rad vlade iministara. Ministri u kancelarskoj vladi odgovaraju predsedniku vlade za svoj rad i radministarstva kojim rukovode.

U poređenju sa položajem prvog ministra u parlamentarnoj vladi, položaj kancelara odlikuje nezavisnost prilikom izbora (imenovanja) i razrešenjačlanova vlade. Ovako visok stepen samostalnosti kancelara pri određivanju sastava vlade ima za posledicu preuzimanje odgovornosti pred parlamentom, ne samo za svoj rad i rad vlade, već i za rad svakog od

ministara u vladi 49

Parlamentarnu vladu odlikuje izbor u parlamentu i podrška parlamentarne većine.Mandatar za sastav vlade predlaže parlamentu ministre, buduće članove vlade, a parlamentu je poveren njihov izbor. Ovlašćenja prvog ministra pri izboru vladeobuhvataju samo pravo predlaganja članova vlade, a konačnu odluku o izboru donosi parlament. Ovakav način izbora vlade reflektuje se i na odgovornost vlade pred parlamentom. Pred parlamentom odgovara kako predsednik vlade (prvi ministar) kojiodgovara kako za svoj rad tako i za rad cele vlade, tako i svaki od ministara ponaosob.Predsednik vlade ne može opozvati niti razrešiti bilo kog ministra u vladi. To možeučiniti samo parlament, samostalno ili na predlog predsednika vlade. Iako odgovoran nesamo za svoj rad već i za rad vlade, prvi ministar nije nezavisan pri izboru članova vlade, jer o tome odluku donosi parlament. On ne uživa samostalnost ni kada namerava dazameni ministra čijim radom nije zadovoljan, jer je odlučivanje o razrešenju ministra urukama parlamenta. U tome treba tražiti razloge za podjednaku odgovornost prvogministra i svakog drugog ministra pred parlamentom.

2.Izbor predsenika republike je u nadležnosti parlamenta i to u posebnom postupku.3.Izbor pravosudnih organa(sudije ,javni tužioci), mogu biti različita po sadržaju i obimu.Obuhvataju pravo parlamenta da bira sudije vrhovnog suda ,ali i pravo da bira sudije svih sudova,koje obavlja samostalno ili je vezano predlogom koje iznosi poesbno telo obrazovano u okviru pravosuđa(visoki magistrat pravde)4.Pravo parlameta da bira ombudsman, u sistemima u kojima postoji institucija parlamentranog zastupnika građana (ombudsmana).5.Pravo parlament da bira guvernera centralne banke.6.Unutarparlamentarni izbori.Parlament bira predsednika i potpredsednika parlamenta,sekretara parlamenta i članove radnih tela.

132.PRAVO PARLAMENTA DA UREDI SOPSTVENU ORGANIZACIJU

Pravo parlamenta da sam uređuje svoju unutrašnju organizaciju proizilazi iz ustavnog principa o parlamentarnoj autonomiji, koji parlament realizuje i razrađuje odredbama skupštinskog poslovnika .Parlament sam bira organe i obrazuje, po potrebi parlamentarna tela. Iako unutrašnja organizacija parlamenta ne određuje direktno vlast odlučivanja, ona predstavlja ključnu formu kroz koju se definišu političke pozicije izabranih predstavnika, a one se kasnije potvrđuju u skupštinskom plenumu. Ako je parlament dvodoman ,svaki od domova donosi svoj poslovni,koji reguliše prava poslanika,kućni red i parlamentarne procedure.

133.AKTI PARLAMENTA

U okviru svojih nadležnosti parlament donosi opšte i pojedinačne pravne akte,kao i akte političke prirode. -Opšti pravni akti su Ustav, zakoni i poslovnik o radu parlamenta.Ustav je osnovni i najviši pravni akt jedne zemlje,kao i poslovnik o radu parlamenta kojim se uređuje unutrašnja oraganizacija parlamenta, parlamentarni postupci kao i status i prava poslanika.-Pojedničani pravni akti su odluke koje parlament donosi najčešće u okviru izbornih ovlašćenja i zakljulčci,koji se koriste u parlamentarnoj proceduri kao instrument upravljanja parlamentarnim postupcima.Sem opštih i pojedinačnih pravni akata ,parlament donosi i političke akte, tj deklaracije i rezolucije.Deklaracija je izjava o stavu parlamenta o važnim društvenim pitanjima ili politici koju parlament želi da vodi . Politički obavezuje njenog donosioca.

Rezolucija je političkii akt kojim parlament utvrđuje pravce svoje politike i definiše mere za njeno sprovođenje. U rezoluciji je sadržana neka važna politička odluka ili su formulisani zahtevi i

50

saopšten stav predstavničkog tela o politici koju će ono samo ili drugi organi državne vlasti u vezi sa pitanjem na koje se odnosi rezolucija.

134.BIKAMERALNI PARLAMENTI- DRUGI DOM U FEDERALNIM DRŽAVAMA I DRUGI DOM U OBLIKU SENATA

Parlamenti se mogu sastojati od jednog ili dva zasebna parlamentarna doma, pa se po tome dijele na jednodomne i dvodomne. Postoje, doduše, prilično rijetki primjeri trodomnih parlamenata.

U dvodomnih parlamentima se razlikuju tzv. donji i gornji dom. Donji dom dvodomnog parlamenta u pravilu ima većinu zakonodavnih i drugih ovlasti koja je ustavom neke države namijenjena legislativi, dok gornji dom u pravilu ima savjetodavnu ili nadzornu funkciju.

Članove parlamenta najčešće biraju građani na neposrednim i tajnim izborima, ali se mogu birati i posredno od strane nižih parlamenata, posebno organiziranih tijela, odnosno imenovati od strane šefa države, vlade ili za to ovlaštenih društvenih organizacija (sindikati, crkva i sl.). Takva imenovanja, odnosno posredni izbori se najčešće koriste za gornji dom parlamenta.

Broj članova parlamenta varira od države do države, s obzirom na njenu veličinu, broj stanovnika, ustavno uređenje i određene geo-političke okolnosti. Donji dom parlamenta obično broji između 100 i 200 zastupnika, dok je gornji dom u pravilu manji i ima od 50 do 100 zastupnika.

135.RADNA TELA PARLAMENTA-OBLICI I NADLEŽNOSTI

U parlamentu se obrazuju radna tela ,u koja sem poslanika ulaze i predstvanici vlade i stručnjaci iz pojedinih oblasti,ali bez prava odlučivanja.Postoje stalna( samo ime kaže,rade stalno tokom parlamentarnog zasedanja) i povremena radna tela (rade povremeno kada za to postoji potreba). Povremene radna tela su:

1.Anketni odbori, njih obrazuje parlament da bi seizvršila određena anketa.Anketni odbro , po završetku svog rada sastavlja izveštaj koji podnosi parlamentu,nakon čega se prestaje sa radom.

2.Odbori koji sprovode parlamentarnu istragu , vode istragu o određenom problemu, za koji podnose izveštaj parlamentu, o kom se vodi rasprava. Ishod može biti da neki minister podnese ostavku ili da se pokrene postupak glasanja o poverenju vladi.

3.Mešoviti odbori za rešavanje sukoba domova.Oni se formiraju onda kada se domovi ne slažu oko donošenja određenih zakona,a potrebna je sglasnost oba doma.Po završetku rada, odbor podnose parlamentu svoj predlog kako da se reši sporno pitanje.Radna tela mogu još da budu matična radna tela(razmatraju sadržaj zakona) i radna tela koja razmatraju formalnu stranu zakona( tipa, da li je zakon podneo ovlašćeni predlagač).

136.PARLAMENTARNE GRUPE

U parlamentu se obrazuju parlamentarne grupe (parlamentarni klubovi-Austrija; parlamentrane frakcije-Nemačka; poslaničke grupe-Jugoslavija).

Parlamentarna grupa je specifična ustanova ustavnog prava i institucija parlamentarnog sistema. O pravnoj prirodi parlamentarne grupe postoje različita gledišta. U ovom radu učinjen je napor da se odredi njihova pravna priroda uzimajući u obzir njihove funkcije u oblasti parlamentarnog prava kao i ulogu koju parlamentarne grupe ostvaruju sa aspekta političke reprezentacije. S obzirom na funkcije parlamentarne grupe i njena strukturna obeležja koja izviru iz parlamentarnog prava, parlamentarna grupa se može odrediti kao posebna ustanova, odnosno pravni subjekt sui generis ustavnog prava. U tim okvirima, dakle

51

http://sh.wikipedia.org/wiki/Izbori

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Dvodomni_parlament&action=edit&redlink=1

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Jednodomni_parlament&action=edit&redlink=1

sa svojim pravnim svojstvima, parlamentarna grupa deluje kao samostalna reprezentacija u procesu formiranja državne volje.

Poslaničke grupe obrazuju poslanici koji pripadaju istoj političkoj stranic i imaju isti politički program. Koliko je potrebno poslanika da bi se formirala poslanika gripa utvrđuje se poslovnikom ili Ustavom(npr,u Astriji je dovoljno 5 poslanika za formiranje poslaničke grupe, u Francuskoj 20,itd).Poslaničke grupe imaju sledeća ovlašćenja:-ovlašćenja procesne prirode- to je pravo poslaničke gripe da predlažu dnevni red,da biraju svog govornika u debati i td.-ovlašćenja materijalne prirode-pravo poslaničke grupe da definišu politiku koju će poslanička gripa zastupati.-pravo poslaničke grupe da uredi sopstvenu organizaciju, donose svoj poslovnik i biraju svog predsednika.

137.OBLICI I NAČINI RADA PARLAMENTA

Načini rada. Stalno i povremeno zasedanje parlamenta.Parlament stalno zaseda onda kada je mogzće sazvati parlament u svakom trenutku,povremeno,onda kada između njegovih zasedanja postoji određeni vremenski razmak, gde razlikujemo:

-redovna zasedanja parlamenta(uobičajenoje da bude prolećne i jesenje zasedanje pri čemu zasedanje traje 3-4 meseca).-vanredno zasedanje , se vrši na predlog ovlašćenih subjekata(vlade ili gupe poslanika) po posebnom postupku.U slučaju ratne opasnosti i vanrednog stanja parlament se sastaje bez poziva i bez predloga ovlašćenih subjekata.Oblici rada.Rad parlamenta odvija se:

1. Radnim telima-U radnim telima pripremaju se predlozi raznih zakona(npr, zakon o školstvu razmatra se u odboru za prosvetu).

2. Poslaničkim grupama. Utvrđuje se ko će od poslaničke grupe uzeti reč,formulišu se amandmani i slično.

3. Na planarnom zasedanju. Ukoliko parlament ima jedan dom ,onda se na plenarnom zasedanju okupljaju svi poslanici.Ukoliko parlament ima dva doma onda domovi zasedaju i odlučuju odvojeno,a parlament usvaja njihove odluke samo pod uslovom da su istovetne.

138.ZAKONODAVNI POSTUPAK

Pod zakonodavnim postupkom podrazumevaju se sve radnje od momenta podnošenja predloga za donošenje zakona ,pa sve do donošenja zakona.Zakon mora biti donet u propisanoj formi i mora izražavati interese različitih subjekata.Upravo stoga zakonodavni postupak je složen i odvija se u više faza i pred različitim telima ( npr,Island, projekat nekog zakona mora tri puta da se pročita u parlamentu,da bi se izbegle česte izmene zakona).Ustavni zakoni,pri donošenju,prolaze posebno strogu proceduru.Po posebnom postupku donosi se zakon o budžetu (u nekim zemljama ,Italija,Španija, zakonodavni postupak se detaljno uređuje u posebnom poglavlju Ustava).

139.STATUSNA PRAVA POSLANIKA

Statusna prava poslanika su individualna ,tj, važe za svakog poslanika ponaosob.Ona se garantuju Ustavom.Statusna prava poslanika su:-materijalni poslanički imunitet-procesni poslanički imunitet-pravo na parlamentarni indemnitet

52

U nekim parlamentarnim sistemima postoje i sledeća statusna prava.-pravo poslanika da ne bude pozvan u vojsku-pravo da odbije da svedoči itd.Poslanička funkcija je nespojiva sa nekim drugim pozivom ili zanimanjem (parlamentarna nepodudarnost).

140.IMUNITETSKA PRAVA POSLANIKA

Postoji materijalni i procesni imunitet poslanika.-Materijalni imunitet je individualno pravo (ima ga svaki poslanik), znači da poslanik ne može odgovarati za svoj govor u parlamentu, niti za svoj glas u odlučivanju.Ovaj imunitet je apsolutan-što znači da poslanik ne može odgovarari za svoj govor(ili glas)ni onda kada mu istekne mandat (zato se kaže da je poslanik parlamentarno neodgovoran).-Procesni imunitet,znači da poslanik ne može krivično goniti.Procesni imunitet je ralitivan,što znači da se poslanik može krivično goniti po isteku mandata.(parlamentarno nepovrediv).-Parlamentarni indemniteti su prava poslanika na razne prinadležnosti(privilegije).Tako na primer poslanik ima pravo na besplatan prevoz javnim prevozom ,pravo na dnevnicu itd.-Poslanik ima pravo na slobodan mandat, znači da poslanik glasa po svom ličnom uverenju i ne mora da sluša instrukcije svoje stranke ili svojih birača. Ako su birači nezadovoljni radom svog poslanika,oni ne mogu da ga opozovu,jer poslanik ima pravo na slobodan mandat,tj,da glasa po svom uverenju.Poslaniku prestaje mandat ako se raspusti skupština,ako poslanik da ostavku,zbog inkobatibilnosti,ako odsustvuje sa sednice parlamenta.Poslaniku ne može prestati mandat zbog prelaska u drugu stranku- mandat je u vlasništvu poslanika a ne stranke kojoj poslanik pripada.

141.PARLAMENTARNA NEPODUDARNOST

Parlamentarna nepodudarnost(inkompatibilnost) znači da poslanik ne može obavljati profesionalnu ili javnu delatnost dokle god je poslanik.Ustav kaže da poslanika ne može obavljati dužnost sudije,ministra, niti može biti pripadnik policije (sve dok je poslanik).Parlamentarna nepodudarnost dakle isključuje istovremeno obavljanje zakonodavne ,izvrše i sudske vlasti od strane jedne ličnosti.

142.PRAVA POSLANIKA U USTAVOTVORNOM I ZAKONODAVNOM POSTUPKU

1.Pravo predlaganja Ustava:Predlog se podnosi u pismenom obliku sa obrazloženjem.Predlog ne može podneti jedan poslanik,već grupa poslanika (kolektivno pravo).Predlog podnosi najmanje 50 poslanika,odnosno najmanje 10 % poslanika(broj je preciziran u Ustavu). U većini ustavnih sistema ovlašćeni predlagači za donošenje Ustava:vlada,šef države i građani.2.Pravo predlaganja zakona.Ovo je individualno pravo,što znači da svaki poslanik ima pravo da predloži zakon.Predlog se podnosi u pismenom obliku sa obrazloženjem.U slučaju da je reč o važnim zakonima(kao što su ustavni zakoni),onda ovo pravo postaje kolektivo pravo,a broj poslanika se utvrđuje Ustavom.3.Pravo podnošenja amandmana.Individualno pravo svako poslanika.Amandmani se podnose u pisanom obliku,njima se zahteva izmena neke norme u zakonu.4.Učestvovanje u debati kada se donosi predlog Ustava i zakona. Debata se odvija u radnim telima parlamenta i na plenranom zasedanju.Ako je poslanik član radnog tela,onda ima pravo da učestvuje u debati i ima pravo da glasa o predlogu.A ako nije član radnog tela, ima pravo da učestvuje u debati ali ne i da glasa.Treba znati da je pravo poslanika da govori na plenarnom zasedanju ograničeno.Razlog racionalizacija rada parlamenta.Zato se poslaniku daje ograničeno vreme govora.

53

5.Učestvovanje u glasanja. Individualni pravo poslanika .Glasanje može biti javno i tajno.Javno se glasa kada je reč o aktima koja donosi parlament(podizanje ruke,elektronski).Tajno se glasa kada je reč o ličnostima(vrši se putem glasčkih listića).

143.DUŽNOSTI POSLANIKAČlan 282.Narodni poslanik je dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine.

Narodnom poslaniku ne može da se uskrati ulazak i boravak u zgradi Narodne skupštine.

Član 283.Narodni poslanik je dužan da svoje odsustvo sa sednice prijavi predsedniku Narodne skupštine, koji o tome obaveštava Narodnu skupštinu.

Član 284.Narodni poslanik ostvaruje pravo na platu, u skladu sa zakonom, kao i naknadu troškova za obavljanje poslaničke funkcije, u skladu sa

odlukom nadležnog odbora.

Narodni poslanik s invaliditetom ostvaruje posebna prava, u skladu sa zakonom i odlukom nadležnog odbora.

Član 285.Narodni poslanik ima pravo da budeblagovremenoobavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika, redovnim

dostavljanjem službenih publikacija Narodne skupštine i informativnog i dokumentacionog materijala o pitanjima koja su na dnevnom redu sednice

Narodne skupštine i o drugim pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine.

Član 286.Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine,

ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na

čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika, osim na sednici Narodne skupštine.

Izuzetno, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe,pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti i na sednici Narodne skupštine,

usmeno,u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta,utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika

koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.

Predsednik Narodne skupštine daje reč prijavljenim predsednicima, odnosno ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa, počevši od predstavnika

brojčano najmanje poslaničke grupe,pa do brojčano najveće poslaničke grupe.

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da traženo obaveštenje, odnosno objašnjenje,u pisanom obliku dostave narodnom poslaniku,u roku od 15 dana.

Član 287.Narodnom poslaniku se, za rad u Narodnoj skupštini, omogućuje korišćenje biblioteke i dokumentacije.

Narodni poslanik ima pravo da koristi prostorije koje su mu stavljene na raspolaganje za rad i za sastanke sa građanima, u skladu s aktom o

unutrašnjem redu u Narodnoj skupštini.

* *

Dužnosti poslanika uređuju se poslovnikom parlamenta,za razliku od prava koja se uređuju Ustavom. Dužnosti poslanika su :-Da predstavlja interese birača.Logično je da poslanik predstavlja interese birača, jer je na tu poziciju došao izborom. Međutim,načelo slobodnog mandata kaže da poslanik može glasati po svom uverenju I svojoj volji ,a ne onako kako kažu birači. Poslanik ne može odgovarri ako glasa po svojoj volji a ne po volji birača. Ova dužnost je više moralne prirode,a njeno neispunjenje je političke prirode(a ne pravne).-Da prisustvuje sednicama parlamenta.Ovo je pravna dužnost poslanika.Ako poslanik ne poštuje ovu obavezu ,onda parlament ne može da radi,jer nema kvoruma.Najčešće je za kvorum potrebna prisustnost preko polovine od ukupnog broja poslanika u parlamentu. Za neispunjenje ove dužnosti sleduju sankcije u vidu gubitka poslaničke naknade,pa čak I gubitka mandata.-Dužnost poštovanja parlamentarnog reda. Ako neko ne poštuje red slede sankcije:opomena,oduzimanje reči ,udaljavanje sa sednice I slično.

144.NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJEIZBOR,ORGANIZACIJA,NADLEŽNOSTI,NAČIN RADA

Члан 2.Народна скупштина је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији.

Члан 3.Народну скупштину представља председник Народне скупштине.

54

Члан 4.Седиште Народне скупштине је у Београду.

Члан 5.Народна скупштина има печат.

Члан 6.Рад Народне скупштине је јаван.

Члан 7.Народна скупштина у оквиру својих надлежности врши следеће функције:

- представничку,

- законодавну,

- изборну и

- контролну.

Члан 8.

Народна скупштина доноси: закон, буџет, завршни рачун, план развоја, просторни план, пословник, стратегију,

декларацију, резолуцију, препоруку, одлуку, закључак и аутентично тумачење закона.

Надлежни одбор Народне скупштине доноси акт којим се уређују јединствена методолошка правила за израду

прописа, која надлежни органи примењују при изради предлога закона и других аката, које доноси Народна

скупштина.

Акти из ст. 1. и 2. овог члана објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Акт радног тела Народне скупштине објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије“, у складу са

Пословником.

-

Narodna skupština RS je najviše predstavničko telo.Izbor Narodne skupštine:Narodna skupština ima 250 narodnih poslanika ,koji se biraju tajnim glasanjem na neposrednim izborima.Izbori se raspisuju 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine,izbore raspisuje Predsednik republike. Prvu sednicu NS zakazuje predsednik NS iz prethodnog saziva i na njoj se potvrđuju poslanički mandati.Kada se potvrdi 2/3 mandata smatra se da je Narodna skupština konstituisana.Postoji mogućnost žalbe Ustavnom sudu u roku od 72 časa.Mandat narodnih poslanika traje 4 godine.Narodni poslanik uživa imunitet(procesni i materijalni).Ako je narodni poslanik zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je zaprećena kazna zatvora duža od 5 godina , tada on može biti pritvoren i bez odobrenja Narodne skupštine.Organizacija:Sem poslanika NS ima svog predsednika i potpredsednike(jednog ili više).Ima samo jedan dom, u kom se obrazuju stalna ili povremena radna tela)npr,odbor za finansije),kao i poslaničke grupe,koje isto tako imaju svog predsedfnika i njegovog zamenika.Nadležnost Narodne skupštine:Skupština ima ustavotvornu I zakonodavnu vlast u Republici Srbiji.Neke od nadležnosti NS su:-donosi i menja Ustav(ustavotvorna vlast)-donosi zakone(zakonodavna vlast)-proglašava ratno i vanredno stanje-odlučuje o promena granice Republike Srbije-bira Vladu-bira i razrešava sudije Ustavnog suda-bira i razrešava guvernera Narodne banke SrbijeNačin rada Narodne skupštine:Narodna skupština svoje odluke donosi većinom glasova. Ima dva redovna godišnja zasedanja, koja traju maksimalno 90 dana.Prvo redovno zasedanje počinje prvog radno dana u martu,a drugo-prvog radnog dana u oktobru.Na zahtev Vlade ili bar 1/3 poslanika Narodne skuupštine ima i vanredno zasedanje sa tačno određenim dnevnim redom.

55

Ako je rat ili vanredno stanje, onda se Narodna skupština sastaje bez poziva.Pravo da predloži zakon ili neki drugi opšti akt ima svaki narodni poslanik,Vlada,skupština Autonomne pokrajine ili najmanje 30.000 birača.Na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača Narodna skupština raspisuje referendum o pitanju iz svoje nadležnosti ( s tim da neki poslovi ne mogu biti predmet referenduma, finansijski zakoni, budžet ,ljudska i manjiska prava,obaveze iz međunardnih ugovora i slično).Narodnu skupštinu raspušta:-Predsednik Republike,na predlog Vlade ili Predsednik Republike ukazom(Ustavom određenim slučajevima).Istovremeno kada raspusti Narodnu skupštinu ,predsednik Republike mora raspisati nove izbore, stim da se izbori okončaju 60 dana od dana raspisivanje.Raspuštena Narodna skupština vrši samo tekuće i hitne poslove.Ne može biti raspuštena za vreme rata ili vanrednog stanja

145. OSNOVNE KARAKTERISTIKE POLOŽAJA VLADE U USTAVNOM SISTEMU

Vlada je kolektivno telo koje vrši izvršnu vlast.U vladi se nalaze resorni ministri (ministri prosvete,zdrastva,itd ) ,a ponekad i ministri bez portfelja( oni ne rukovode nijednim resorom). Vladu bira parlament, i ona može biti:

1.Jednostranačka(homogena )vlada .Ovdje jedna politička stranka ima većinu poslanika u pralamentu.2.Kolaciona vlada.Ovde nijedna politička stranka nema većinu poslanika u parlamentu I zato se obrazuju koalicije.3.Koncetraciona vlada.Ona se obrazuje od predstavnika svih pralamentarnih stranaka . Ovakav slučaj je karakterističan za vanredne situacije.4.Manjinska vlada. Ovde se vlada obrazuje od jedne političke stranke ,pri čemu tra stranka nema parlamentranu većinu.

Između vlade i parlamenta mora postojati ravnoteža vlasti.To znači da parlament svojim instrumentima kontroliše rad vlade (ti instrumenti su:poslanička pitanja,interpelacija,parlamentarne istrage i slično). S duge strane vlada ima pravo da zatraži raspuštanje parlamenta i raspisivanje izbora.

146.TIPOVI VLADE

Organ izvršne vlasti koji se obrazuje u parlamentarnom sistemu vlasti. Vlada je kolektivno telo kome su povereni poslovi izvršne vlasti. Vladu čine ministri koji se nalaze na čelu različitih upravnih resora (mada pored ovih ministara vlada može imati i ministre bez portfelja). Vlada „proističe“ iz parlamenta. Prema stranačkoj pripadnosti vlade delimo na:

1. Političke vlade-gde se članovi vlade biraju po svojoj strančkoj pripadnosti2. Nepolitičke vlade- sam reč kaže,nevezano za političku pripadnost.

Političke vlade se dalje dele na :1.Jednostranačke vlade.Ovde jedna politička stranka ima većinu poslanika u parlamentu.Prema tome ,ona obrazuje vladu na čijem je čelu pripadnik većinske stramke.Pozicija jednostranačke vlade je jaka. One postoje kod većinskih sistema.2.Koalicione vlade.Tu nijedna stranka nema većinu u parlamentu,pa zato stupaju u koalicije kako bi mogle obrazovati vladu. Koalicione vlade obično postoje tamo gde je proporcionalni izborni sistem(Italija ) ili mešoviti(Nemačka).Da li će neka kolaciona vlada biti uspešna i dugovečna zavisi od njihovog sporazuma.3.Koncetraciona vlada. Nijedna stranka nema većinu u parlamentu ,pri čemu stranke (iz raznih razloga) ne mogu da obrazuju koaliciju,a manjiska vlada nema podršku. Ovaj tip vlade se obrazuje u vanrednim prilikama da bi se pravazišla parlamentarna kriza. U sastav ulaze

56

predstavnici svih stranaka iz parlamenta,zato se ova vlada naziva i vladom narodnog jedinstva.Pozicija ove vlade je dosta slaba i ona opstaje samo dok se ne otkloni kriza, smatra se prelaznom vladom.4.Manjiska vlada. Tu nijedna stranka nema većinu u parlamentu ,stranke nisu spremne da formiraju koaliciju,a ni koncentracionu vladu. U sastav manjiske vlade ulazi stranka koja nema većinu u parlamentu ,ali ima najveći broj poslanika u parlamentu.Ovo je jednostranačka vlada,a stranke koje podržavaju manjinsku vladu ne ulaze u njen sastav.Ova vlada je nestabilna, mandat joj je kratak i smatra se prelaznom vladom.

Nepolitičke vlade mogu biti:-Ekspertske vlade. U sastav ekspertske vlade ulaze stručnjaci iz različitih oblasti .Ovakve vlade se obično formiraju kada je potrebno izvršiti krupne reforme u društvu.Kada reforma prođe , eksperstka vlada ustupa mesto političkoj vladi. Spada u prelazne vlade.-Činovničke vlade. U sastav ulaze visoki činovnici državne administracije. Ova vlada obavlja tekuće poslove vlade dok se ne stvore uslovi za izbor političke vlade. I ova vlada spada u prelazne vlade.

Prema kriterijumu uloge mandatara,vlade se dele na:-Parlamentrana vlada. Parlament bira predsednika i sve ministre.Predsednik vlade(tj,prvi ministar vlade) daje samo predlog za ministre,ali konačnu odluku donosi parlament.Predsednik vlade ne može nijednog ministra opozvati niti razrešiti (to može samo parlament).Predsednik vlade odgovara pred parlamentom samo za svoj rad i za rad vlade ,dok svaki ministar odgovara posebno za svoj rad pred parlamentom.-Kancelarska vlada. Parlament bira predsednika vlade (kancelar,Austrija,Nemačka).Kancelar ima velika ovlašćenja jer može imenovati i razrešavati ministre.Kancelar pred parlamentomodgovara za rad vlade,za svoj rad, i za rad svoji ministara.

Prema kriterijuma parlamentarne nepodudarnosti vlade se dele na:-Poslanička vlada,formira se u onim ustavnim sistemima u kojima poslanik može da bude ujedno i ministar u vladi.Takav je slučaj u Engleskoj.-Nepolsanička vlada,formira se u onim ustavnim sistemima u kojim aposlanik ne može da bude ujedno i ministar u vladi(Francuska).-Mešovita vlada, formira se ustavnim sisteima u kojima nema obaveze ,ali ni prepreke da poslanik bude ujedno i ministar u vladi.

Prema kriterijuma trajanja mandata vlade,onda se vlade dele:-Prelazne vlade ,njihov mandat traje kraće od mandata parlamenta, spadaju koncetraciona,manjiska,ekspertska i činovnička vlada.-Vlade čiji mandat traje koliko i mandat parlamenta, jednostranačke,parlamentrane i poslaničke vlade.

Prema kriterijumu položaja ministra u vladi, onda se vlade dele na:-Vlade čiji ministri imaju jednak položaj u njoj.-Vlade čiji ministri nemaju jednak položaj u njoj- u ovim vladam apostoje ministri bez portfelja(nisu zaduženi ni za jedan resor posebno).

Poseban tip vlade je kabinetska vlada(Engleska).U kabinet ne ulaze svi članovi vlade ,već samo neki od njih.Obično u kabinet ulaze ministri kji rukovode važnim resorimai ministri bez portfelja.Kabinet doprinosi efikasnijem radu vlade.

147.POSTUPAK IZBORA ČLANOVA VLADE

Vlada se bira posle sprovedenih izbora. Ukoliko se vlada ne izbere u propisanom roku, parlament se raspušta i raspisuju se novi izbori. Moguć je i izbor vlade u toku trajanja mandata parlamenta.

57

Sam postupak počinje od predloga šefa države za mandatara vlade ,I tome nije samostalan, već je dužan saslušati mišljenje poslaničkih grupa u parlamentu ,pa tek onda izneti svoj predlog.Kad je izabran ,mandatar obavlja dva posla:-sastavlja programe vlade I predlaže članove vlade tj, ministre.U parlamentu se vrši rasprava ,usvaja program vlade,bira predsednik vlade I članovi(ministri). U kancelarskoj vladi,bira se samo predsednik vlade-kancelar,koji dalje bira članove vlade.

148.PRESTANAK MANDATA VLADE

Mandat vlade može trajati koliko i mandat parlamenta koji je izabrao vladu, ali može biti i kraći od mandata parlamenta (jedan isti parlamentarni saziv može sukcesivno izabrati više vlada). Prestanak mandata vladeI z g l a s a v a n j e nepoverenja od strane parlamenta Podnošenje ostavke Podnošenje ostavke od strane predsednika vlade povlačI za sobom ostavku celokupne vlade. Prestanak mandata ministra u vladi Razrešenje Ostavka Produžavanje mandata vlade Do produžavanja mandata vlade može doćI usled vanrednih oklonosti u kojima nije moguće organizovati izbore, a mandat parlamenta (a time i vlade) je istekao.Mandat vlade se produžava do prestanka razloga zbog kojih je produžen.

149.NADLEŽNOST VLADE I AKTI VLADE

Vlada predlaže nove zakone,izmenu već postojećih I obavezno daje svoje mišljenje o predlozima zakona. Vlada vrši kontrolu primene zakona,nadzire rad ministarstva I poništava njihove propise ukoliko su suprotni zakonu.U savremenim društvima dolazi do tzv, delegiranog zakonodavstva, što znači da parlament svoja zakonodavna ovlašćenja prenosi na Vladu , koja onda donosi uredbe sa zakonskom snagom.Vlada je tada u obavezi samo da takve uredbe podnese parlamentu na potvrdu,što je najčešće samo formalnost.Za vreme vanrednog stanja Vlada donosi odluku kojom se proglašava vanredno stanje,koja se mora ratifikovati u parlamentu. Ukoliko u takvim okolnostima,parlament ne može da se sastane,onda vlada donosi tzv. Ratne uredbekoje podnosi parlamentu na potvrdu,onda kada parlamet stekne mogućnost da se sastane.Što se tiče unutrašnje organizacije Vlade, Vlada ima svog predsednika ,potpredsednika(zamenjuju predsednika Vlade u ne rukovode nijednim redorom) i svoje članove ministre,koji su zaduženi za određene resore.Ministri su po pravilu istog ranga.Vlada ima i sekretara koji rukovodi generalnim sekreterijatom vlade.Vlada donosi opšte i pojedinčne pravne akte.Opšti pravni akti su uredbe ,koje mogu biti:

-Uredbe za izvršenje zakona,služe za sprovođenje zakona.-Autonomne uredbe, uredbe sa zakonskom snagom.Vlada ih donosi samostalno i

podnosi parlamentu na potvrdu.-Specifične odredbe sa zakonskom snagom(ordonanse u Francuskoj), ovi akti se

donose po osnovu delegiranog zakonodavstva,što se radi u redovnim prilikama,kada postoji potreba za brzim delovanjem.Ove uredbe su ograničenog trajanja.

-Ratne uredbe, koje vlada donosi u vanrednim prilikama(rat,neposredna ratna opasnost), pod uslovom da parlament ne može da se sastane.Podnose se na potvrdu parlamentu.Sem ovih opštih akata,Vlada donosi i pojedinačne pravne akte,odluke,zaključke itd.

150.ODNOS PARLAMENTA I VLADE

Između Vlade i parlamenta postoji ravnoteža. Parlament utiče na rad Vlade u sledećim instrumentima: poslanička pitanja,interpelacija, glasanje o poverenju vladi,parlamentarna istraga I budžetsko pravo.

58

Isto tako ,Vlada može da utiče na rad parlamenta u sledećim instrumentima,tj, vlada može da da ostavku, može zahtevati raspuštanje parlamemta I postaviti pitanje poverenja.Vlada mora uživati poverenje parlamentrane većine.Vlada za svoj rad odgovara parlamentu, dok on kontroliše rad Vlade, tako da postoji uzajamno ograničenje.

151.ODGOVORNOST VLADE-OBLICI I PRIRODA ODGOVORNOSTI

Odgovornost Vlade je kolektivna I politička.Takođe postoji ,pored kolektivne, I pojedinačna odgovornst ministara koji čine vladu,I ta odgovornost je politička I pravna.Parlament može ,u slučaju kada je nezadovoljan radom vlade, da izglasa nepoverenje istoj, što automatski znači pad vlade.Instrumenti kojim Vlada može da utiče na rad parlamenta su sledeći:1.Vlada ima pravo da podnese ostavku, to je onda kolektivno pravo.Ako predsednik vlade podnese ostavku vlada će takođe pasti,ali tada jeu pitanju individualno pravo predsednika vlade. Vlada preti ostavkom onda kada se ne slaže sa radom parlamenta, I na taj način vrši pritisak na parlament.2.Vlada može zahtevati da se glasa o poverenju. Ovo pravo vlada koristi kada želi da pred parlament iznese neki zakonski predlog ili neku nepopulranu meru za koju očekuje da je parlamet neće prihvatiti.Tada zahteva glasanje o poverenju,jer joj podrška olakšava položaj.3.Vlada ima pravo da predloži raspuštanje parlamenta. Taj predlog vlada upućuje šefu države,koji donosi odluku o raspuštanju parlamenta i raspisivanju ovih izbora. Ovo pravo vlada korsiti ukoliko se boji da će joj u pralamentu biti izglasno nepoverenje.

152.ODGOVORNOST VLADE ZA AKTE ŠEFA DRŽAVE

Ova odgovornost potiče iz engleske ustavnosti.U parlamentarnim monarhijama ministri overavaju akte koje donosi šef države pečatom i svojim potpisom, tzv. Premapotpisom.Takva overa označava da se ministar slaže sa aktom šefa države.Premapotpis na akte šefa države može staviti prvi minstar zajedno sa resornim ministrom,samo resorni ministar ili svi članovi vlase zajedno(ako su u pitanju važni akti)U skadinavski zemljama i u Italiji premapotpis je obavezan na sve akte šefa države.U Nemačkoj i Francuskoj je za neke akte obavezan premapotpis ,a za neke nije.

153.ODGOVORNOST MINISTARA

Odgovornost ministara koji čine vladu je politička i pravna,oni za svoj rad odgovaraju parlamentu.-Ministar odgovara za rad vlade čiji je član.-Ministar odgovara za svoj sopstveni rad.-Ministar odgovara za celokupan rad resora na čije se čelu nalazi.Svoju političku odgovornost ministar ne može preneti na službenika u svom resoru.-Ministar odgovara za akte šefa države onda kada na te akte stavo svoj premapotpis.Sem političke, postoji krivična i materijlna odgovornost ministara.-Ministar odgovara krivičmo kada učini kažnjivo delo. Ima pravo da se pozove na imunitet.-Ministar odgovara materijalno,onda kada nastane neka šteta uzrokovana njegovom radom.Da bi ministri dobro obovljali svoj posao postoji nadzor,koji može biti:-administrativni nadzor( nadzor u okviru samog ministarstva,tj.uprave)-administrativno-sudski nadzor( njga vrše sudovi i uprava)-politički nadzor( vrši parlament)-nadzor od strane obudsmana-nadzor najšire javnosti, jer i ona prati rad uprave,tj.ministarstva

154.VLADA REPUBLIKE SRBIJE

59

IZBOR ,NADLEŽNOSTI I ODGOVORNOSTI

Vlada Republike Srbije je parlamentarna vlada i vrši izvršnu vlast.Izbor Vlade:Predsednik Republike predlaže predsednika Vlade (mandatara).Predloženi mandatar iznosi pred Narodnu skupštinu svoj program i predlaže članove Vlade(ministre).Narodna skupština raspravlja o njima , glasa o programu Vlade i o njenim članovima.Vlada je izabrana ako za nju glasa većina poslanika , mora biti izabrana najkasnije u roku od 90 dana od konstituisanja Narodne skupštine, u protivnom Narodna skupština se raspušta,po sili zakona.Mandat Vlade traje koliko i mandate NS, a prestaje istekom vremena na koji je izabran,ako se vladi izglasa nepoverenje,ako se raspusti Narodna skupština,ako Predsednik Vlade da svoju ostavku.Vlada kojoj je prestao mandate vrši samo hitne poslove, do izbora nove Vlade.Takva Vlada ne može da predloži raspuštanje Narodne skupštine.Vlada ima predsednika vlade, jednog ili više potpredsednika i ministre, svi oni uživaju imuniitet.Nadležnost Vlade:Vlada obavlja sledeće poslove:

-predlaže Narodnoj skupštini zakone-izvršava zakone koje je donela Narodna skupština-donosi uredbe radi izvršavanja zakona-kontroliše rad ministarstva-Vlada ima pravo da predloži raspuštanje Narodne skupštine,ali odluka o raspuštanju donosi Predsednik Republike.

Odovornost Vlade:Vlada za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini,kao i svaki član Vlade(ponaposob), što je odlika parlamentarnih vlada.Narodna skupština ima instrumente kojima kontroliše rad Vlade,kao što su:-poslaničko pitanje- ovo je individualno pravo poslanika na koje mora dobiti odgovor.Poslanička pitanja ne mogu dovesti do pada Vlade.-interpelacija-podnosi najmanje 50 poslanika u pisanoj formi (kolektivno pravo). Vlada mora odgovoriti na interpelaciju i to u roku od 30 dana. Po osnovu interpelacije otvara se rasprava u Skupštini i ona , ponekad može dovesti do pada Vlade.-glasanje o poverenju- kolektivno pravo koje pokreće najmanje 60 poslanika, predlog se podnosi u pisanom obliku.Vladi je izglasano nepoverenje ako za to glasa nadpolivična većina svih poslanika .Čim se vladi izglasa nepoverenje,predsednik Republike je dužan pokrenuti postupak za formiranje nove vlade.Ako nova vlada ne bude izabrana u narednih 30 dana ,predsednik je dužan da raspusti skupštinu.

155.POLOŽAJ ŠEFA DRŽAVE U USTAVNOM SISTEMU

U organizaciji vlasti posebno mesto pripada šefu države. Institucija šefa države bila je predmet posebne pažnje,posebno u vreme donošenja prvih ustava,kada su apsolutne monarhije odlikovale objedinjena i koncetrisana ovlašćenja zakonodavne ,izvršne i sudske vlasti, u rukama monraha,vladara.

“Izvesne vlasti moraju da postoje ,ali nije pravedno da budu koncetrisane u rukama jednog čoveka,ako su svi građanijednaki”

AristotelOgraničenje vladareve vlasti teklo je postupno.Prvi korak bile su staleške skupštine(monarhije), koje su ograničavale vladara u odlučivanju o fiskalnim obavezama i porezima. U ustavnoj monarhiji, vladar je obično bio primoran da donese tzv, oktroisani (darovani) ustav i tako ustavom ograniči svoju vlast. U parlamentarnoj monarhiji, parlament je taj koji ograničava vlast vladara.Danas ,moge zemlje uvode premapotpis na sve ili na neke akte šefa države, na taj način šef države postaje protokolarna ličnost.

60

U republikama šef države gubi i svoje lične privilegije,jer na poziciju šefa države dolazi, ne nasleđivanjem , već izborom od strane parlamenta ili građana. Politički je odgovorana, za razliku od monarha,a pod određenim uslovima može odgovarati i krivično.

156.IZBOR ŠEFA DRŽAVE-USLOVI ZA IZBOR,POSTUPAK IZBORA I TRAJANJE MANDATA

Kada je u pitanju Republika ,onda se šef države bira id strane parlamenta(parlamentarni sistem vlasti) ili neposredno od strane građana(predsednički sistem vlasti).Kada je u pitanju monarhija,pozicija šefa države je nasledna, čija su pravila o nasleđivanju krune urežena ustavom(npr Engleska).Uslovi za izbor mogu biti:

1.Opšti uslovi(punolestvo,poslovna sposobnost,državljanstvo)2.Posebni uslovi. Da bi neko lice bilo izabrano za šefa države obično se zahteva da ima određene godine starosti ( npr, u Austriji I Islandu to je 35 godina,u Italiji 40 godina). Takođe mnoge zemlje zahtevaju ,kao poseban uslov,da njihov šef države bude državljanin po ređenju, dakle ne uvažava se ako on državljanstvo stekne naturalizacijom.Poseban uslov je nespojivost funkcija predsednika republike sa drugim državnim ili javnim funkcijama.

Treba napomenuti da neku ustavi dozvoljavaju samo jedan uzastopni izbor predsednika republike(Austrija I Nemačka),dok drugi dozvoljavaju najviše dva izbora, treči dozvoljavaju više puta.Postupak izbora predsednika republike (uređuje se Ustavom I posebnim zakonom).Predsednik republike može biti izabran:1.od strane parlamenta ili2.neposredno od građana.Građani odlučuju tajnim glasanjem ,neposredno koristeći opšte I jednako biračko pravo.Obično se koristi većinsko izborno pravilo,dva kruga izbora(uz propisivanje cenzusa ili bez cenzusa odaziva birača).U nekim državama predsednik biva izabran prostom većinom glasova birača.Neposredan izbor je I izbor preko elektorskog kolegijuma,koji biraju birači,a on dalje predsednika republike.Ako se predsednik bira od strane parlamenta onda se odlučuje kvalifikovanom većinom poslanika u svakom od domova.Ako se desi da nijedan kandidat ne bude izabran,glasanje će se ponoviti,ako treba I više puta.Ako ni tada ne bude uspeha,moguće je predsednika izabrati apsolutnom većinom.Dešava se da parlament bude proširen I to isključivo zbog zadatka da izabere predsnika, što ga čini svojevrsnim elektorskim kolegijumom.Mandat predsednika Republike(Island,mandat predsednika republike isti kao I mandat poslanika u parlamentu. U Nemačkoj I Francuskoj mandat je duži I iznosi 5 godina,u Finskoj I Austriji iznosi 6 godina,u Italiji 7 godina).Mandat predsednika Republike može biti produžen u slučaju vanrednog stanja I sve dok traje vanredno stanje. Isto tako može biti I kraći od izabranog roka ako:-usled smrtnog slučaja,-ako izgubi neki od uslova koji su neophodnni za predsednika-ako predsednik podnese ostavku-ako se predsednik razreši dužnosti ili opozove(npr.veleizdaja Ili povreda Ustava).

157.ZAMENA ŠEFA DRŽAVE KADA JE SPREČEN DA OBAVLJA NADLEŽNOSTI

61

Ako šef države ne može da obavlja svoje poslove ,onda te poslove preuzima ustavom odredjeni pojedinac ili organ.U nekim ustavnim sistemima(SAD,Kipar) poslove šefa države preuzima podpredsednik, u nekim (npr,Nemačka) predsednik parlamenta,u nekim predsednik vlade(Austrija),a u nekim posebno kolegijalno telo čije sastav je određen ustavom (Island).Ako poslove predssednika šefa države preuzme predsednik parlamenta ,onda prema načelu inkompatibilnosti,predsednik parlamenta (dok vrši posao šefa države) ne može obavljati svoju raniju funkciju.Posao predsednika pralamenta obavlja lice koje izabere parlament (Finska ,Mađarska).Poslovi šefa države mogu se preuzeti u celini ili delimično.Kada je reč o važnim pitanjima ,kao što je korišćenje zakonodavnog veta,raspuštanje parlamenta i slično,onda ta prava najčešće ne može koristiti lice koje zamenjuje šefa države.

158.NADLEŽNOSTI ŠEFA DRŽAVE

Poslovi(nadležnosti ili ovlaščenja)šefa države mogu biti:1.Tradicionalni poslovi.

Šef države predstavlja svoju državu u zemlji i inostranstvu,vodi međunarodne pregovore, zaključuje međunarodne ugovore i slično.Pri tom,šef države nije samostalan,već svoje poslove radi u okvirima koje utvrđuje parlament.

Šef države predlaže mandatara za sastav vlade, u čemu isto tako nije samostalan, jer mora da vodi računa da ta ličnost dobije podršku parlamentarne većine.U nekim ustavima to se postiže konsultovanjem sa predstavnicima poslaničkih grupa.

Šef države je komandant oružani snaga, proglašava ratno stanje.Ovaj posao najčešće obavlja zajendo sa vrhovnim savetom odbrane.

Šef države donosi odluku o raspisivanju izbora(izbori se raspisuje na osnovu ustava).Šef države daje pomilovanja i odlikovanja.Kada parlament izglasa zakon , onda šef države svojim ukazom proglašava da je zakon

donet.Raspisuje referndum.

2.Poslovi koji spadaju u izvršnu vlast.Postoje ustavni sistemi u kojima je izvršna vlast podeljena između vlade i šefa države.Tada šef vlade imenuje I razrešava članove vlade.U vanrednim prilika (rat) šef države može ograničiti ljudka prava garantova ustavom.Postoje ljudska prava koja su apsolutna I ona se ni u vanrednim prilikama ne mogu ograničavati .Dok traju vanredne prilike šef države ne može da raspusti skupštinu,ili da pokrene reviziju ustava.U nekim ustavnim sistemima šef države ima pravo da donosi uredbe sa zakonskom snagom, stim da ih podnese parlamentu na potvrdu.Posebno je značajno pravo zakonodavnog veta,koji može da bude apsolutni I sunspezivni veto.-Apsolutni veto znači da šef države odbacuje zakon koji je već izglasan u parlamentu.Takav zakon ne može stupiti na snagu.U savremenoj ustavnosti šef države obično nema apsolutni veti ,već samo suspenzivni.-Suspenzivni veto.Ako šef države stavi suspenzivni veto, taj zakon vraća se u parlament na ponovno odlučivanje,pri čemu je potrebna kvalifikovana većina za njegovo donošenje.Kada većina postoji onda zakon stupa na snagu.Poseban oblik zakonodavno veta je tzv. „džepni veto“ (SAD) koji je faktički apsolutni veto.

159.ODGOVORNOSTI ŠEFA DRŽAVE

Kada je reč o monarhijama onda šef države nema nikakve odgovornosti (apsolutno neodgovoran), odgovornost preuzima ministar koji premapotpisuje njegove akte.Kada je reč o republikama ,neodgovornst šefa države nije apsolutna,ali je velika.Za akte sa premapotpisom odgovoran je ministar ,a ne šef države.

62

Tamo gde nema prema potpisa(Bugarska) izričito se propisuje da šef države ne odgovara za donete akte.U ovakvim slučajevima ostaje nejasno ko je onda odgovoran za donete akte.U većini ustavnih sistema šef države je odgovaran samo u dva slučaja,kršenje ustava i veleizdaja.O optužbi protiv šefa države odlučuju najviši državni organi (npr,parlament-Austrija, vrhovni sud-Irska).

160.PREDSEDNIK REPUBLIKE SRBIJE-IZBOR I NADLEŽNOSTI

Predsednik Republike Srbije je šef države.Izbor:Bira se tajnim glasanjem na neposrednim izborima,koje raspisuje predsednik Narodne skupštine i to 90 dana pre isticanja mandata predsednika Republike,tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana.Predsednik se bira po većinskom sistemu-dvokružno.Da bi izbori bili uspešni potrebno je da na prvi krug izađu najmanje 50% birača. Da bi predsednik republike bio izabran potrebno je da dobije 50% glasova plus jedan.Ukoliko nijedan kandidat ne prođe u prvom krugu ,organizuje se drugi krug izbora,izabrana je onaj kandidat sa najvećim brojem glasova,pri čemu nije bitna izlaznost na izborima.Prilikom stupanja na dužnost predsednika Republike, pred Narodnom skupštinom polaže zakletvu.Predsednik ne može (dok je predsednik) imati bilo koju javnu ili profesionalnu funkciju.Mandat treaje 5 godina i teče od dana polaganja zakletve. Niko ne može više od dva puta biti biran za predsednika republike.Mandat prestaje:-istekom vremena na koje je izabran-ostavkom(podnosi je predsedniku Narodne skupštine)-razrešenjem(npr,kada povredi Ustav).Ako je Predsednik sprečen da obavlja svoje poslove ,zamenjivaće ga predsednik Narodne skupštine, na najduže 3 meseca.Nadležnosti:-Predsednik predstavlja Srbiju u zemlju i inostranstvu.-Ukazom proglašava zakone-Predlaže Narodnoj skupštini candidate za predsednika Vlade-Daje pomilovanja i odlikovanja-Komanduje Vojskom-Ima pravo sespenzivnog veta, čim utiče na zakonodavnu vlast.

161.USTAVNA NAČELA O SUDOVIMA

„Svako ima jednako pravo na pravično javno suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom.“Ustavna načela o sudovima su:1.Načelo podele vlasti.Sudska vlast je odvojena od zakonodavne vlasti .Zakonodavac je taj koji stvara pravo,sud je taj koji primenjuje pravo u konkretnom slučaju. Sudska vlast je odvojena I od izvršene vlasti (egzekutive), s tim da izvršna vlat mora biti potčinjena zakonu.2.Načelo nezavisnoti(isključiva jurisdikcija suda u svim pitanjima sudske prirode).Ovo načelo znači da državne institucije I privatna lica ne smeju vršiti uticaj na sud. Sudovi su nezavisni. Ovo načelo takođe znači da vansudsko organi vlasti nemaju pravo da menjaju sudske odluke . Preispitivnje sudske odluke može vršiti samo viši sud.3.Načelo legaliteta. Ovo je načelo označava da sud mora raditi u okviru ustava I zakona.Drugim rečima,iako je sud nezavistan u svom radu ,on je ipak zavistan u odnosu na ustav I zakon.4.Načelo stalnosti.Sudovi koji obavljaju suđenje su stalni .Ne postoji mogućnost da se suđenje odvija pred sudovima koji bi se osnovali specijalno za neki konkretan slučaj. U tom smislu vanredni sudovi su strogo zabranjeni(Španija,Nemačka itd).

63

5.Načelo dvostepenosti. Ovo načelo označava pravo žalbe višem sudu,ako je stranka nezadovoljna odlukomprvostepenog suda.Načelo dvostepenosti omogućava da se otklone raniji eventualni propusti.6.Načelo jedinstva sudskog sistema.Sudski sistem je jedinstven ,a sudska praksa se ujednačava.7.Načelo materijalne samostalnosti. Država obezbeđuje novčana sredstva za rad sudova.U nekim ustavnim sistemima postoji poseban sudski budžet (Bugarska).

162.STATUS SUDIJA U USTAVNOM SISTEMU

Sudije na položaj dolaze na dva načina:1.Izborom2.Imenovanjem.U većini ustavnim istema radi se imenovanje sudija.Kada se vrši izbor sudija ,o izboru onda najčešće odlučuje parlament,koji radi samostalno ili na predlog posebnih sudskih tela. Kada se vrši imenovanje sudija onda to imenovanje vrše posebna tela (npr.Visoki savet pravoudđa).Da bi neko bio izabran za sudiju mora da ispuni opšte I posebne uslove .-Opšti uslovi su da je državljanin te zemlje ,da je poslovno spodoban i slično. Vrlo često se zahteva poštovanje načela inkompatibilnosti,što znači da sudija ne može biti član političke stranke,npr. Ali,zato sudije mogu osnovati svoja udruženja radi odbrane sopstvenih interesa.-Posebni uslovi su oni kada se zahteva da sudija ima odgovarajuće pravničko obrozovanje i da dobro poznaje zakon.Takođe se zahteva da sudija budu poštene. Obično se zahtevaju određene godine života(npr,u Norveškoj sudija Vrhovnog suda mora imati minimum 30 godina života).Mandat sudije može biti:-Stalan(bez ograničenja) što znači da im mandat prestaje samo kada odu u starosnu penziju ili kada se razreše (zbog nezakonitog rada) ili na lični zahtev. -Vremenski ograničen mandat. Njihov mandat je obično duži od mandata parlamenta ili vlade.Sudija se može razrešiti:

1.ako je počinio krivično delo za koje je zaprećema bezuslovna kazna zatvora.2.ako je nestručan ili je trajno izgubio radnu sposobnost.3.ako se nedolično ponaša4.ako postoji nespojivost funkcija (npr,sudija je član neke političke stranke).

O razrešenju sudije odlučuje onaj organ koji ga je izabrao.Sudija ima pravo žalbe.Od razrešenja treba razlikovati suspenziju, koja predstavlja meru koja sudiju ne dopušta da obavlja svoj posao dok se ne okonča eventulani krivični postupak koji se vodi protiv njega.Sudija ne može biti premešten u neki drugi sud bez svoje saglasnosti (načelo stalnosti).Premeštaj je dopušten samo u slučaju reorganizacije sudova.Sudija ima pravo na žalbu.Sudija ima pravo na imunitet koji može biti materijalni i procesni.-Materijalni imunitet znači da sudija ne može biti odgovoran zbog dvog mišljenja iznetog u toku suđenja.Ova zaštita je trajna,pa se zato ovaj imunitet nazova imunitetom neodgovornosti.-Prosecni imunitet. O disciplinskoj odgovornosti sudije odlučuju sudski organi ,a o krivičnoj odgovornosti odlučuje redovan sud-kad se skine umnuitet.

163.PROCESNE GARANCIJE NEZAVISNOSTI SUDOVA

Procesne garancije nazavisnosti suda su:1.Načelo javnosti. Što znači da je sudski postupak javan I da je objavljivanje presude javno. Ovo načelo se samo ograničava samo ako bi javnsot bila opasna po red i moral.2.Sudska odluka se mora obrazložiti, to znači da sudska odluka mora da se zasniva na zakonu I dokazima.

64

3.Kolegijalnost suđenja. Kolegijalnost suđenja znači da sud sudi u veću,što doprinosi većoj objektivnosti suda.Ponekad I građani učestvuju u suđenju I to u oviru parote ( u anglosanksonskom pravu) ili oviru mešovitih sudova( kontinetalno pravo).4.Paravo na prirodnog sudiju, ovo pravo znači da administracija određuje kom sudiji će biti dodeljen koji predmet .Ovo pravo garantuju međunarodni dokumenti (načelo 14 Osnovnih načela o sudovima).5.Pravo na odbranu.Svako lice ima prav da se brani od optužbi sam ili preko advokata.Takođe ima pravo na branioca po službenoj dužnosti.

164.ORGANIZACIJA SUDOVA

Postoje sledeći sudovi:1.Sudovi opšte nadležnosti.2.Sudovi specijalizovane nadležnosti. -Sudovi opšte nadležnosti mogu biti prvostepeni I drugostepeni sudovi. Poseban oblik drugostepenih sudova jeste apelacioni sud,koji odlučuje po žalbama na odluke prvostepenih sudova.

Vrhovni sud je najviši oblik sudske vlasti. On odlučuje o redovnimi vanrednim pravnim sredstvima koja se izjavljuje na odluke sudova.Vrhovni sud rešava sukob nadležnosti između sudova.U zemljama koje namju ustavne sudove ,vrhovni sud odlučuje o zaštiti ustavnosti I zakonitosti.

Kasacioni sud je takođe najviši oblik sudske vlasti,ali specifičan,jer vrši sudsku vlast u poslendjem stepenu (u izuzetnim slučajevima I u prvom).-Sudovi specijalizovane nadležnosti mogu biti:

1.Administrativni (upravni sud),specijalizovani sudovi koji odlučuju kada je reč o upravnim stvarima.2.Trgovinski sud,odlučuju o sporovima između privrednih subjekata, mogu biti prvostepeni I drugostepeni.3.Vojni sudovi , u nekim zemljama (Italija,Francuska) sude samo za vojna krivična dela, nezavisno od to da li je delo počinilo vojno lice ili ne. Dok u drugim zemljama, poput Holandije,Belgije, sudi se samo vojnim licima, nezavisno od počinjenog dela. U trećim zemljama vojni sudovi ne postoje u mirnodopskim uslovima, već isključivo za vreme rata , Švedska,Norveška. Vojni sud može biti prvostepeni I drugostepeni.4.Izborni sud-rešavaju izborne sporove(Venecuela).5.Računski sud, specijalizovana vrsta suda koji vrši kontrolu nad budžetskim zakonima.

165.USTAVNI POLOŽAJ SUDIJA U USTAVNOM SISTEMU SRBIJE

Izbor sudija:Ako se sudija za tu funkciju bira prvi put onda njegov izbor vrši Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva. Izbor je na tri godine,nakon čega mogu biti birane da trajno obavljaju svoj poziv sudije.U tom slučaju izbor vrši isključivo Visoki savet sudstva.Sudija(po Ustavu) ne može biti član političke stranke , ni poslanik.Sudije imaju pravo na stalnost svoje funkcije(izuzetak,kada se biraju prvi put). Isto tako imaju pravo na nepokretnost ,što znači da se ne smeju premeštati na rad u neki drugi sud, bez njihovog pristanka. Izuzetak je jedino,ako I kada se ukine sud u kojem rade.Sudije su u svom radu nezavisne (vezane su samo Ustavom I zakonom), i imaju imunitet, materijalni –što znači da sudije ne mogu odgovari za mišljenje ili glasanje pri donošenju sudske odluke, sem ako je to mišljenje neko krivično delo. Procesni imunitet , ne dozvoljava da se sudije pritvore ukoliko to ne odbori Visoki savet sudstva.Sudijska funkcija prestaje:-kada sudija to sam zatraži-kad ispuni zakonom propisane uslove

65

-ako ga posle tri godine ne izaberu za stalnog sudiju-razrešenjem.

166.SUDOVI U USTAVNOM SISTEMU SRBIJE-POLOŽAJ I ORGANIZACIJA

Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.Sudovi su samostalni I nezavisni u svom radu, sude na osnovu Ustava , zakona I opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava.Rasprava pred sudom je javna,u kom učestvuju sudije I sudije porotnici.Sud sudi u veću(kolegijalnost suđenja),ili samostalno u slučaju kada je to zakonom propisano.Organizacija:Sudovi u RS mogu biti opšte I posebne nadležnosti. Najviši sud jeste Vrhovni kasacioni sud, čije sedište se nalazi u Beogradu . Predsednik Vrhovnog kasacionog suda se bira na 5 godina I ne može ponovo biti biran na isti položaj.U Srbiji se ne mogu osnivati preki ili vanredni sudovi.Visoki savet sudstva je nezavistan I samostalan organ, broji 11 članova, od kojih su jedni birani , dok su drugi tu po položaju.Posao Visokog saveta sudstva jeste uglavnom izbor I razrešenje sudija.

167.POJAM I SADRŽINA PRINCIPA USTAVNOSTI

Princip ustavnosti ima više značenja, pravno ,pravno-političko I političko značenje.-Pravno značenje principa ustavnostiPrincip ustavnosti označava da je ustav najviši pravni akt i da postoji hijerarhija među pravnim aktima.Formalno ustavan je samo onaj pravni akt koji je doneo nadležni organ u odgovarajućem zakonskom postupku.Ako pravni akt donese nenadlažni organ takav akt nije ustavan u formalnom pogledu. Materijalno ispravan je onaj akt kojije sadržinski usklađen sa višim aktom i sa ustavom.-Pravno-politički princip ustavnosti.Znači da vlast deluje u granicama prava i da štiti ljudska prava.

168.SISTEMI I OBLICI KONTROLE USTAVNOSTI

Zaštita ustavnosti vrši se sudskim i vansudskim putem, od kojih je dana danas najčešća zaštiota putem suda,gde razlikujemo:-slučaj kada ustavnost štite redovni sudovi (po pravilu Vrhovni sud)-slučaj kada ustavnost štiti Ustavni sud.Kada se zaštita ustavnosti vrši vansudskim putem,onda ustavnost štiti zakonodavno telo ili Ustavni savet( Francuska).Oblici kontrole ustavnosti mogu biti:1.Preventivna (prethodna kontrola ustavnosti) ,postoji onda kada se zakon dovodi u sklad sa ustavom ,pre nego što taj zakon stupi na snagu.Preventivna kontrola je najrazvijenija u Francuskoj i nju vrši Ustavni savet. Ona može biti:

-obavezna-parlamenta mora tražiti mišljenje o ustavnosti zakona i to pre nego što se zakon izglasa u parlamentu.Ovoj kontroli podležu samo važni akti.-fakultativna-parlament može,a i ne mora tražiti mišljenje ustavnog suda o ustavnosti zakona.Ovaj oblik ustavnosti primenju se u skandinavskim zemljama.

2.Represivna(naknadna kontrola ustavnosti) vrši se kada je zakon već stupio na snagu .U većini ustavnih sistema postoji naknadna kontrola ustavnosti.

169.USTAVNI SUD- POLOŽAJ U USTAVNOM SISTEMU I NADLEŽNOSTI

Ustavni sud je državni organ za zaštitu ustavnosti.Poslovi(nadležnosti) ustavnog suda su :

66

1.Vršenje kontrole i ocena ustavnosti zakona.U nekim ustavnim sistemima on vrši kontrolu ne samo zakona,već i podzakonskih akta(Slovenija), pa čak i svih pravnih akata(Rusija).2.Ustavni sud rešava sukob nadležnosti između različitih organa državne vlasti (npr,centralne vlasti i lokalnih vlasti).3.Ustavni sud odlučuje o optužbama protiv šefa države i drugih visokih činovnika.U nekim ustavnim sistemima Ustavni sud samo daje svoje mišljenje o povredi ustava , dok u drugim odlučuje da li je šef države povredio ustav ili ne4.Odlučuje o zabrani rada političke stranke. Ovo je jedna od novijh nadležnosti ustavnog suda.Preispituju se akti stranke , pa ako nisu u skladu sa ustavom,zabranjuje se delovanje te stranje(Nemačka).5.Ustavni sud odlučuje o izbornim sporovima. Na njemu je da oceni da li su izbori zakoniti.6.Ustavni sud štiti osnovna ljudska prava.7.Ustavni sud tumači ustav. I ovo je jedna od novijih nadležnosti ustavnog suda.N aovaj način ustavni sud može faktički menjati ustav ne dirajući u sam tekst zakona.

170.POLOŽAJ SUDIJA USTAVNOG SUDA U USTAVNOM SISTEMU

Da bi sudija bio izabran za sudiju ustavnog suda mora da zadovolji opšte(državljanstvo ,poslovna sposobnost, itd) i posebne uslove(tu se misli da sudija mora imati profesionalno obrazovanje ,pravni fakultet,mora biti pravni stručnjak i da radi određeni broj godina u struci).Postoji nespojivost sudijske funkcije sa ostalim javnim ili profesionalni funkcijama.Prema tome sudija ustavnog suda ne može biti poslanik ,član vlade i član stranke. Susija ustavnog suda se bira na dva načina:

1.Izborom od strane jednog državnog organa a na predlog drugog državnog organa. Najčešće šef države predčaže sudiju ustavnog suda,a parlament bira.2.Više državnih organa učestvuju u bianju sudija, pri čemu nijedan državni organ ne moće izabrati sve sudije,već samo određen broj. Na taj način se osigurava da nijedan državni organ nema odlučujući uticaj na sastav suda.

Što se tiče mandata sudija ustavnog suda- on je uglavno doživotan,a ako se biraju na određeni mandat,onda je taj mandat uvek duži od mandata parlamenata.(da parlament ne bi uticao na rad sudije).Sudijama prestaje mandat kada:-odu u starosnu penziju-kada daju ostavku-rezrešenjem(npr,kad neko učini neko krivično delo)-kada nastupi stanje inkompabilnosti.Kada je imunitet u pitanju,sudije ustavnog suda ,kao i sudije redovnog, imaju procesni i materijalni imunitet.

171. POSTUPAK PRED USTAVNIM SUDOM I PRAVNO DEJSTVO NJEGOVIH ODLUKA

Postupak pred ustavnim sudom uređuje se ustavom ,zakonom o ustavnom sudu i poslovnikom o radu ustavnog suda.Taj postupak pokreću oragani državne vlasti.U nekim ustavnim sistemima,ustavni sud pokreće postupak po službenoj dužnosti, ali tada je potrebna saglasnost svih sudija ili kvalifikovana većina.U većini ustavnih sistema,ustavni sud nema obavezu da po službenoj dužnosti pokreće postupak ocene ustavnosti.Kada šef države povredi ustav,onda postupak najčešče pokreće određeni broj poslanika u parlamentu.Svaki od navedenih postupaka ima svoje specifičnosti ,ali i zajedničke faze kao što su prethodni postupak,glavni postupak(pretres), većanje i odlučivanje.Dejstvo odluke ustavnog suda je da se uklanja neustavna pravna norma ili se konstatuje kršenje ustava,pa se odlučuje o krivici šefa države,ili se rešava o izbornim sporovima itd.

67

Odluka ustavnog suda je konačna i izvršna.Protiv takve odluke nije dopuštena žalba.Odluka se objavljuje u službenom glasniku i stupa na snagu po objavljivanju.

172.USTAVNI SUD U USTAVNOM SISTEMU SRBIJE-POLOŽAJ U USTAVNOM SISTEMU I NADLEŽNOSTI

Ustavni sud je samostalan i nezavistan državni organ, čije su odluke konačne,izvršne i opšteobavezujuće.Nadležnosti:1.Vrši zaštitu ustavnosti:

-ocenjuje da li su zakoni u skladu sa ustavom-ocenjuje da li su ostali opšti pravni akti u skladu sa ustavom-ocenjuje da li ratifikovani međunarodni ugovori u skladu sa ustavom,itd.

Ocena ustavnosti je naknadna ,dakle, vrši se onda kada zakon stupi na snagu.Izuzetak je jedino ocena ustavnosti zakona(ali ne i drugih opštih pavnih akata) koja može biti prethodna, uz uslov da to zatraži najmanje 1/3 poslanika.2.Vrši ocenu ustavnosti:

-da li su podzakonski pravni akti u skladu sa zakonom.3.Odlučuje o sukobu nadležnosti između različitih i istih nivoa vlasti.4.Zabranjuje rad politčke stranke koja vrši versku, rasnu ili nacionalnu mržnju.5.Odlučuje o izbornim sporovima-ali samo onih koji nisu u nadležnosti sudova.6.Odlučuje o razrešenju Predsednika Republike (kada on povredi Ustav) u roku od 45 dana.

173.POLOŽAJ SUDIJA USTAVNOG SUDA REPUBLIKE SRBIJE

Ustavi sud broji 15 sudija, koji se biraju i imenuju na 9 godina.Od toga 5 sudija bira Narodna skupština,5 Predsednik Republike ,a 5 na sednici Vrhovnog kasacionog suda. Uvek po jedan mora biti sa teritorije autonomne pokrajine.Uslov za izbor sudije ustavnog suda jeste, da ima najmanje 40 godina života i 15 godina iskustva u pravnoj struci.Jedno lice može biti,najviše dva puta birana za sudiju Ustavnog suda.Ne može vršti nek drugu javnu ili profesionalnu funkciju, izuzev profesure na Pravnom fakultetu u RS.Uživaju imunitete, o kom odlučuje Ustavni sud.Sudiji Ustavnog suda prestaje mandat:-istekom vremena na koje je izabran-na njegov lični zahtev-kada ispuni uslove za penziju-razrešenjem(kada učini krivično delo)O prestanku dužnosti sudije odlučuje Narodna skupština.

174.POSTUPAK PRED USTAVNIM SUDOM REPUBLIKE SRBIJE I PRAVNO DEJSTVO NJEGOVIH ODLUKA

Inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti može da pokrene svako pravno ili fizičko lice.Ta inicijativa se razmatra ,pa ako je osnovana-tek onda Ustavni sud pokreće postupak.Pravo pokretanja postupka za ocenu ustavnosti i zakonistosti imaju samo ovlašćeni predlagači: državni organi,organi lokalne samouprave i grupa od najmanje 25 narodnih poslanika.I Ustavni sud ima pravo pokretanja postupka.Odluke Ustavnog suda su izvršne i opšteobavezujuće.Ako je u pitanju zakon koji je na snazi , pa se on proglasi neustavnim , takav zakon prestaje da važi danom objavljivanja odluke o neustavnosti zakona(u Službenom glasniku RS).Ako je u pitanju zakon koji još nije stupio na snagu, a Ustavni sud utvrdi da je neustavan ,tada se takav zakon obično ni ne donese,ili ako se donese, proglašava se neustavnim čim stupi na snagu.

68

Ako je reč o zabrani neke političke partije (zbog kršenja Ustava),dejstvo je brisanja političke partije iz registra stranaka.

VII-VERTIKALNA(TERITORIJALNA) ORGANIZACIJA VLASTI(OBLIK DRŽAVNOG UREĐENJA)

175.UNITARNA DRŽAVA-POJAM I OBLICI

Unitarna država ili jedinstvena država je takva „prosta“ država koju karakteriše postojanje jedinstvenog nosioca državne vlasti. Funkcije državne vlasti su u nadležnosti organa vlasti obrazovanih na centralnom nivou. Samo organi centralne vlasti raspolažu pravom da vrše zakonodavnu, izvršnu, upravnu i sudsku vlast. Odluke ili zakoni koje donose centralni organi vlasti u unitarnoj državi prostiru se i imaju dejstvo na teritoriji cele države i podjednako obavezuju celokupno stanovništvo (sve građane) u državi.Upravo ovo obeležje unitarne države označava se kao „homogenost vlasti“. Takvu organizaciju vlasti ima veliki broj savremenih država – Švedska, Mađarska, Holandija,Francuska, Rumunija, Grčka, Poljska, Slovenija, Bugarska.Podela poslova između centralnih i necentralnih organa zasniva se na načelu decentralizacije vlasti, dekoncentracije vlasti ili na određenoj kombinaciji ova dva načela. Na osnovu toga nastala su tri osnovna tipa unitarnih država:decentralizovane unitarne države,centralizovane unitarne države i mešoviti tip unitarnih država.

1.Decentralizovana država je takva unitarna država u kojoj necentralni organi imaju veći ili manji steoen samostalnosti. Necentralni organi mogu obavljati poslove koji su-njihova izvorna nadležnost , ti poslovi se garantuju ustavom , pri čijem obavljanju imaju samostalnost. Preneti od strane centralnih organa ,centralni organi obično jedan deo svojih poslova prenose na necentralne organe,i ovde uživaju određen stepen samostalnosti,ali ne i dovoljan.2.Cantralizovana država je takva država u kojo necentralni organi obavljaju samo poslove iz prenete nadležnosti (tj,poslove koje im poveri centralna vlast).To je tzv. Dekoncentracija vlasti,pri obavljanju ovih poslova necentralni organi nemaju samostalnost ,već ih sentralni organi kontrolišu i nadziru.3.Mešoviti tip unitarne države predstvalja kombinacjiu secentralizacije i dekoncetracije.Odnosi između centralnih i necentralnih organa vlasti mogu biti dvojaki:

1).odnosi „duplog koloseka“2).odnosi „jednog koloseka“

Kod duplog koleseka obrazuju se dve vrste necentralnih organa: decentralizovani (koji obavljaju izvorne poslove i prenete ,pri čemu imaju samostalnost u obavaljanju poslova) i centralizovani (koji obavljaju samo poslove prenete od strane centralne vlasti i pri tome nemaju samostalnost).Kod jednog koleseka postoji samo jedna vrsta necentralnih organa koji obavljaju izvorne poslove (u njima su samostalni) i prenete( čije obavljanje kontroliše centralna vlast).

176.SLOŽENA DRŽAVA-POJAMI OBLICI

Složena država je opšti, nadređen naziv za različite državne konfiguracije u koje su uključene najmanje dve države članice:unija, federacija i regionalna država.Unija najčešće predstavlja oblik međunarodnog povezivanja dve ili više država. Države koje formiraju uniju mogu obrazovati neke zajedničke organe. Za uniju se samo uslovno može reći da je oblik državnog uređenja. S obzirom na svojstva i karakter veza između država članica razlikuju se sjedinjena,realna i personalna unija.

NAPOMENA:sjedinjena unija se ne spominje u knjizi.Sjedinjena unija je takva zajednica država koja je najbliža unitarnoj državi, od koje serazlikuje po tome što u njoj postoji pluralizam zakonodavstava, ali ne i pluralizam zakonodavaca. To, drugim rečima, znači da u sjedinjenoj uniji zakonodavac u zemlji donosi pravne norme koje nisu jednako primenjive na celoj teritoriji. Zakonodavac može, prilikom donošenja zakona, utvrditi da taj zakon

69

važi na delu državne teritorije, ili suprotno tome, zakonodavac može izuzeti određene delove teritorije od primene togzakona. Personalna unija je zajednica dve ili više država koja se zasniva na priznavanju istog vladara. Do toga dolazi kada, svaka država članica personalne unije, na osnovu pravila sopstvenog ustava dovodi na presto istog vladara. Države koje čine personalnu uniju su suverene i samo imaju zajedničkog vladara. Personalna unija je pojmovno bliska konfederaciji; to je najlabaviji oblik unije i ona danas ne postoji. Personalna unija nastaje na osnovu unutrašnjeg prava tih država(ustavom) a ne međunarodnim ugovorom.. Realna ili stvarna unija je zajednica država koje zadržavaju svoju samostalnost i pored toga što imaju neke zajedničke organe i poslove. Države su u realnoj uniji povezane određenim zajedničkim interesima, a od prirode i sadržaja ovih interesa zavise oblici ivrste institucija (organa) zajednice, njihov izbor, organizacija i nadležnost. Prema vrsti interesa koji povezuje njene članice realna unija može biti carinska unija (Evropska ekonomska zajednica 1968.godine, u njoj se ukidaju sve carinske barijere među zemljama carinske unije),monetarna unija i dr.

177.KONF EDERACIJA

Konfederacija (ili državni savez) je u svojoj suštini savez, koji je pojačan ustanovljavanjem jednog zajedničkog organa, koji nema apsolutno nikakvu višu, centralnu vlast koja bi konfederaciji davala obeležje suverenosti. Konfederacija je jedan ugovorni odnos udruživanja koji države međunarodno uspostavljaju. Konfederacija nema nijednu od tri klasične državne vlasti (zakonodavna, izvršna, sudska). Suštinski – konfederacija nema sredstva i načine da odluke centralnog, zajedničkog organa neposredno sprovede na teritoriji svojih članica.

Sprovođenje tih odluka, koje se donose jednoglasno (što očigledno nosi ogroman rizik blokade i neefikasnosti u radu), zavisi od volje država-članica - jer ih one sprovode. Otklanjanje ove imanentne osobine konfederacije u američkom ustavu i stvaranje federalne jurisdikcije biće osnovno merilo razlikovanja između federacije i konfederacije. Tako konfederacija kao pravni odnos, nema ni centralnu vlast, ni svoju teritoriju, niti svoje stanovništvo. Njen konstitutivni akt je međunarodni ugovor, a ne ustav. Države članice poseduju kako pravo nulifikacije (veta), tako i pravo secesije. Otuda je jasan zaključak da konfederacija nije država, te stoga ne može ni biti ni oblik složene države, već je pre jedan pojačani oblik saveza.

178.FEDERACIJA

Različiti oblici ugovornog udruživanja država u saveznu državu – federaciju, nalažu da se definišu njena sledeća svojstva:

a) priroda federacije ispoljava se u tome što federacija nije međunarodna unija nititvorevina međunarodnog prava nego je tvorevina državnog prava koja se zasniva naustavnom pravu (na ustavu); federalna država ima svoju zakonodavnu, izvršnu isudsku vlast; prvenstvo u federaciji ima federalni ustav koji uređuje saveznu državu injegovo postojanje ne isključuje postojanje ustava država članica federacije (npr. poredUstava SAD-a i svaka američka država ima svoj ustav); drugim rečima, za razliku odkonfederacije, federacija je poseban državno-pravni subjekt; pravna veza izmeđufederalnih jedinica (članica federacije) i savezne države (federacije) uspostavljena jesaveznim (federalnim) ustavom, kao najvišim pravnim aktom unutrašnjeg prava;

b) osnovni cilj federacije jeste da organizacijom državnog uređenja, odnosnoorganizacijom vlasti ostvari kompaktnost političkog sistema i državnu funkcionalnost,tj. da realizuje sklad između suvereniteta savezne države i autonomije federalnihjedinica; između savezne države i država članica obično putem saveznog ustavautvrđena je podela nadležnosti na taj način što neki državni poslovi pripadajuisključivo saveznoj državi, drugi isključivo državama članicama, a treći se dele izmeđusavezne države i država članica; savezna država je po pravilu moćnija ponadležnostima od država članica, pošto njoj uglavnom i najčešće pripadaju vojni,carinski, finansijsko-monetarni, spoljni, policijski, pravosudni i drugi poslovi;

70

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%82%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%A1%D0%90%D0%94

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82

http://sr.wikipedia.org/wiki/Suverenost

c) funkcionisanje federacije temelji se na tri osnovna principa:1. supremacija federalne države– znači da je ona savezna država koja raspolažepunom suverenošću, kako spoljnom tako i unutrašnjom2.autonomija federalnih jedenica– znači da federalne jedinice imaju svoju,federalnim ustavom utvrđenu nadležnost i individualizovan i poseban zakonodavni,izvršni i sudski sistem organa; autonomija federalnih jedinica je suštinsko obeležjefederalne države, jer bez nje udružene jedinice ne bi imale karakter federalnihjedinica, a federacija se samim tim ne bi razlikovala od decentralizovane unitarnedržave;3. participacija federalnih jedinica– ovaj princip ispoljava se u tome što federalnejedinice nemaju „pasivan položaj“ u okviru federacije, one nisu „politički statisti“ inemi posmatrači u kreiranju ciljeva i funkcija savezne države; naprotiv, nečelo participacije znači da federalne jedinice učestvuju u vršenju nadležnosti federacije;

horizontalna organizacija vlasti federacije pokazuje da federacija predstavlja takvu složenu državu koja se označava kao savezna država; zbog toga što federacija predstavlja saveznu državu ona ima svoje savezno predstavničko telo ili savezni parlament koji je po svojoj strukturi najčešće dvodomni; jedan dom saveznog(federalnog) parlamenta predstavlja sve građane federacije primenom odgovarajućeg demokratskog izbornog modela; u drugom federalnom domu zastupljene su sve federalne jedinice tako što daju jednak broj predstavnika bez obzira na veličinu svoje teritorije i broj stanovnika koji u njima živi; prvi dom je predstavnik građanstva, a drugi teritorijalnih jedinica u federalnoj državi; savezni parlament ima zakonodavni(legislativan) karakter; pored federalne zakonodavne vlasti, postoji savezna (federalna) izvršna(egzekutivna) vlast i samostalna sudska vlast saveznog(federalnog)značaja; e) klasifikacija osnovnih vrsta federacija izvedena je:1. prema načinu postank a – razlikuju se federacije nastale metodom agregacijei metodom devolucije; federacije nastaju putem agregacije(„odozdo“) tako što više država koje su do tada predstavljale samostalne pravne subjekte ili su bile povezane konfederalnim sporazumom, odluče da obrazuju federaciju ujedinjenjem putem ustava (SAD, Švajcarska); federacije nastaju putem devolucije(„odozgo“) kada sedo tada unitarna država promenom ustava preuređuje u složenu – federativnu državu.

179. STATUS FEDERALNIH JEDINICA U FEDERALNOJ DRŽAVI

Federacija je savez jednakih federalnih jedinica, nezavisno od veličine i broja stanovnika federalne jedinice.Sve federalne jedinice su ravnopravne,to jeste,pravno imaju iste mogućnosti.Federalne jedinice imaju sledeća prava:1.Pravo na samoorganizovanje,koje se ostvaruje tako što federalne jedinice donose svoj ustav.Federalne jedinice imaju svoje zakonodavno telo,vladu i ministre, kao i sudsku vlast, vrhovni i ustavni sud.2.Federalna jedinica ima ustavotvornu vlast, što znači da ima pravo da donese sopstveni ustav. Federalna jedinica ima svoje izvorne poslove(nadležnosti) koji proističu iz ustava.Pri obavljanju tih poslova federalne jedinice imaju samostalnost.Izvorni poslovi mogu biti unutrašnji poslovu,ali i poslovi spoljne politike.3.Odluka o promeni granica federalne jedinice , ne može se doneti bez učešća federalnih jedinica.

180.REGIONALNA DRŽAVA-POJAM I OBLICI

U drugoj polovini XX veka pojavljuju se regionalne države kao novi oblik državnog uređenja, koje predstavljaju poseban oblik institucionalne organizacije države koju odlikuje podela vlasti između različitih nivoa državne organizacije. Prva regionalna država obrazovana je u Italiji Ustavom iz 1948. godine, a potom, tri decenije kasnije u Španiji.Regionalna država na izvestan način spaja dobre strane unitarno i federalno uređene države, istovremeno otklanjajući slabosti jednog i drugog oblika državnog uređenja. Naime, regionalna federacija znatno više od federalne države obezbeđuje jedinstvo različitosti i onemogućava preveliku koncentraciju vlasti, što je svojstveno

71

unitarnoj državi. Osnovni smisao regionalne države ispoljava se u tome da se vlast približi građanima i omogući njihov neposredniji uticaj na vršenje vlasti, kao i da se načelo podele (i ograničenja) vlasti primeni ne samo na horizontalnoj već i na vertikalnoj ravni.Regionalno uređena država je specifičan oblik složene države koju odlikuju različitost oblika i specifični

odnosi između države (centralne vlasti) i autonomnih zajednica (regiona). Status regiona stiče

se uvažavanjem sledećih temeljnih principa regionalizacije:1. regionalna država utvrđuje preciznu podelu vlasti ili nadležnosti između organa centralnog, lokalnog i regionalnog nivoa;2. regioni se ustanovljavaju ustavom i po pravno ustanovljenoj proceduri;3. region ima pravo na samoorganizovanje;4. regioni nemaju elemente državnosti koje poseduju federalne jedinice u saveznoj državi, ali imaju sopstvene izborne organe (regionalna skupština, regionalna vlada) saposebnim ovlašćenjima u odnosu na rad i akte regionalnih organa;5. regioni mogu imati svoj najviši akt – ustav,ustavni zakonili statut regiona;6. regionima mora biti obezbeđen izvestan stepen finansijske autonomije, naročito uobliku prava na ubiranje sopstvenih poreza i prihoda;7. status, teritorija i granice regiona garantuju se ustavom i konstitutivnim aktom regiona.

Region predstavlja oblik administrativno teritorijalne podele ili oblik političko-teritorijalne autonomije.

181.NADLEŽNOST REGIONA I FINANSIJSKA AUTONOMIJA REGIONA

Kada se kaže nadležnost regiona ,onda se misli na poslove koje region obavlja.Regioni imaju tri grupe poslova (nadležnosti).

1.Izvorne nadležnosti.Ove poslove region obavlja samostalno ,bez bilo kakvog uticaja sa strane . Pri tom region ima finasijsku samostalnost, tj.sopstvene prihode.Koji će to biti poslovi utvrđuje se ustavom i konstitutivnim aktom regiona.Pri obavljanju ovih poslova regioni su dužni da poštuju načelo harmonizacije(tj,da regionalne vlasti međusobno sarađuju).2.Prenete nadležnosti.Tu regioni obavljaju poslove koji su im povereni od stran države .Pri obavljanju ovih poslova postoji određeni stupanj samostalnosti .Pri obavljanju ovih poslova takođe treba da se poštuje princip harmonizcije.3.Konkuretne nadležnosti. To su polsovi u kojima država ima određene kompetencije ,ali i regioni.Tako na primer,centralna vlast uređuje osnovna pitanja,dok regionalna vlast konkretizuje ta pitanja saglasno svojim potrebama.

Poslovi regiona su sledeći :regionalno planiranje,regionalna izgradnja,stambena politika,sport,javni red,zdravstvo,turizam,poljoprivreda,ribolov i mnogi drugi.Finansijski prihodi regiona sastoje se iz:1.Sopstvenih poreza,regioni imaju pravo sa razrezuju sopstvene poreze.2.Država(centralna vlast) takođe skuplja poreze ,a jedna deo prenosi regionima.3.Regioni imaju pravo da uzmu kredit ili zajam, s tim da ga vrate iz sopstvenih sredstava.

182.ZAŠTITA PRAVA NA REGIONALNU SAMOUPRAVU

Pravo na regionalnu samopravu uživa posebnu zaštitu,koje utvrđuju međunarodni dokumenti. Zaštita prava na regionalnu samoupravu obezbeđuje se garantovanjem različitih instrumenata koji regionima stoje na raspolaganju u cilju zaštite prava na regionalnu samoupravu.Status regiona je garantovan Ustavom i konstituitivnim aktom regiona. Status regiona je moguće menjati samo u saradnji sa regionom (čl.1. Deklaracije) jer je reč o njihovim interesima.

72

Regioni imaju pravo da budu konsultovani ili da učestvuju u procesu izrae i zaključivanja međunarodnih sporazuma čiji je država potpisnik,kada se oni odnose na suštinske interese regiona ili njihove nadležnosti.Isto tako,kada se odlučuje o teritoriji i granicama regiona, one ne mogu biti promenjene bez sagalasnosti regiona (čl.16 Povelje). Uključivanje regiona u odlučivanju o promeni područja na kome se region prostire može biti putem regionalnih organa ili uz neposredno učešće građana koji žive na području regiona.Ukoliko se povredi neko pravo regiona,onda regioni imaju pravo obraćanja nadležnim organima za zaštitu prava regionalne samouprave. Regioni raspolažu pravom da pred nadležnim sudom pokrenu postupak za zaštitu prava na regionalnu samoupravu.Pravo na zaštitu garantuje se ustavom ili odgovarajućim zakonom.

183.POLOŽAJ AUTONOMNIH POKRAJINA U USTAVNOM SISTEMU SRBIJE

Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne jedinice osnovane Ustavom.U njima građani ostvaruju pokrajinsku autonomoju.U Srbiji postoje dve autonomne pokrajine:AP Vojvodina i Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija. Status ovih pokrajina je različit,jer se ustavom predviđa „suštinska autonomija“ Kosova koja će se urediti posebnim zakonom.Ustav dopušta mogućnost osnivanja novih autonomnih pokrajina,mogućnost njihovog spajanja,ali i ukidanja. Postupak o osnivanja,spajanju ili ukidanju autonomnih pokrajina pokreće se na predlog građana,pri čemu taj predlog mora dobiti podršku na referendumu,koji je fakultativni.Za promenu teritorije AP potrebna je i saglasnost građana koji žive na toj teritoriji.Nadležnosti(poslovi) autonomnih pokrajina su pitanja od pokrajinskog značaja(poljoprivreda,lov, ribolov, zaštita životne sredine,prosveta,kultura, prostorno planiranje i razvoj,itd). AP utvrđuju simbole pokrajine i upravljaju pokrajinskom imovinom.Imaju svoje izvorne prihode i svoj budžet, sem toga, imaju i deo prihoda koji ima pripada iz budžeta RS. Budžet APV iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet RS, od čega 3% Vojvodina koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.

184.ORGANIZACIJA VLASTI U AUTONOMNOJ POKRAJINI U USTAVNOM SISTEMU SRBIJE

Organi autonomne pokrajine su:1.Skupština2.Izvršno veće3.Organi upraveU Vojvodini postoji još i Pokrajinski ombudsman.Skupština Vojvodine je jednodomna i broji 120 poslanika koje građani biraju na osnovu opšteg i jednakog biračkog prava,neposrednim izborom i tajnim glasanje.Mandat poslanika traje 4 godine. Skupština ima predsednika i potpredsednika koje biraju poslanici.U skupštini se određuju radna tela(odbori) , što se utvrđuje poslanikom skupštine.Skupština donosi satut pokrajine, koji predstavlja najviši pravni akt autonomne pokrajine.Sem njega skupština donosi razne odluke, kontroliše rad Izvršnog veća, bira i razrešava predsednika i potpredsednika skupštine, usvaja budžet i završni račun, itd.Izvršno veće vrši izvršnu vlast,tj, izvršava zakone, propise i druge pravne akte Republike Srbije koje ona poveri pokrajini na izvršavanje. Sem toga izvršno veće izvršava i odluke koje donose Skupština pokrajine.Izvršno veće čini predsednik,potpredsednik i članovi. Izvršno veće bira Skupština pokrajine.Kandidata za predsednika izvršnog veća predlaže najmanje 30 poslanika,a da bi bio izabran za njega se mora glasati većinom glasova u Skupštini pokrajine.Pokrajinski ombudsman je ustvari zaštitnik građana ,ukoliko ta prava povrede organi uparave. Bira Skupština AP dvotrećinskom većinom glasova ukupnog broja poslanika.Ombudsman ima 5 zamenika(koji se bave pravom deteta, pravom nacionalnih manjina i pravom ravnopravnosti polova).

73

185.STATUS LOKLANE ZAJEDNICE-OPŠTI USTAVNI OKVIR

Lokalna zajenica je osnovni oblik teritorijalne organizacije države.Njen status uređen je Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi (usvojio je Savet Evrope u Strazburu 1985.godine), a u unutrašnjem pravu uređen je ustavom i zakonom.Opšti okvir lokalne zajednice određen je sa tri principa:1.Princip supsidijarnosti, po kom svi poslovi koji se mogu obavljati na lokalnom nivou i treba obavljati na lokalnom nivou.Isto tako,svi poslovi koji se mogu obavljati na nivou regije, treba da se obavljaju na nivou regije.Centrala vlast obavlja one poslove koji se ne mogu obavljati ni na nivou loklane zajednice ,ni na nivou regiona.2.Pravo na lokalnu samoupravu. Ta prava se ne mogu promeniti niti smanjiti ,bez promene ustava ili zakona. Pravo na lokalnu samoupravu je zaštićeno na dva načina:

-preko ustavnog suda i-procesnim garancijama ( to znači da lokalne zajednice učestvuju u donošenju odluka

koje se tiču interesa lokalne zajednice).3.Postoji podela vlasti između države i lokalne zajednice.Ta podela vlasti može biti zasnovana na:

-načelu decentralizacije-lokalne zajdnice imaju svoje izvorne poslove i visok stepen samostalnosti

-načelo dekocentracije-loklane zajdnice vrše prenete poslove od stran ecentralnih vlasti. Tu je ograničen stepen samostalnosi lokalnih zajednica.

186.OBLICI LOKALNE SAMOUPRAVE

Postoje dva oblika lokalne samouprave:1.Decentralizovana lokalna samouprava.Obavlja izvorne poslove,ali i prenete poslove –pri čemu ih prilagođava svojim potrebama.2.Lokalna samouprava sa dekocentracijom vlasti ,obavlja samo prenete poslove ,pri čemu nema samostalnosti pri obavljanju tih poslova.

Prema osobinama,razlikujemo još dva oblika lokalne samouprave:1.Monotipska loklana sauprava(ili zajednica),gde svaka lokalna zajendica ima isti status,iste poslove i iste organe vlasti.2.Politipska lokalna samouprava. Kod njih se dopušta postojanje izvesnih razlika u statusu lokalnih zajednica.Tako,npr, nije ista lokalna zajednica u maloj,poljoprivrednoj sredini kao loklana zajednica u velikoj,gradskoj-urbanoj sredini. Ljudi koji žive u njima imaju različite potrebe i interese.

Prema nivoima vlasti razlikujemo:1.Jednostepena lokalna samouprava , vlast je organizovana na samo dva nivoa,na loklanom i na centralnom nivou.Primet takvih samuprava jesu Slovenija i Estonija.2.Dvostepena lokalna sampuprava , vlast je organizovana na loklanom nivou ,centralnom i na regionalnom .Primeri takvih samouprava jesu Turska,Švedska,Češka.3.Trostepena lokalna samouprava, vlast je organizovana na lokalnom, centralnom nivou, nivou regiona i na nivou oblasti(ili srezova) ,primer jesu Francuska,Italija.

187.NADLEŽNOSTI LOKLANE ZAJEDNICE

Lokalna zajednica obavlja izvorne i prenete poslove.Izvorne nadležnosti predstavljaju skup poslova koje lokalne zajednice obavljaju samostalno.Ovi poslovi su garantovani ustavom i konstituitivnim aktom lokalne zajednice. Običnos u to poslovi od značaja za stanovnike lokalne zajednice.Ove poslove lokalna zajendica finansira sopstvneim sredstvima (od raznih taksi i naknada).

74

Poverene nadležnosti su poslovi koje centralna vlast poverava loklanim organima.Ovde lokalni organi nisu samostalni u obavljanju poslova , takođe se koriste i sredstva centralnih vlasti.Poslovi loklane zajednice su ; vodosnabdevanje,komunalni poslovi,javni prevoz, održavanje higijene itd.

188.FINANSIJKSI OKVIR LOKALNE SAMOUPRAVE

1.Lokalna samouprava (lokalna vlast,lokalna zajednica) finansira se prema svojim dužnostima. Drugim rečima,loklana zajednica ima pravo na deo javnih prihoda koje ubire centralna vlast,a koliko će taj deo biti zavisi od obaveza koje ima lokalna vlast.2.Princip solidarnosti, znači da se mora voditi računa i o finasijski slabijim lokalnim zajednicama. Siromašnija je ona loklana zajednica čiji se stanovnici bave pretežno poljoprivredom od čiji se stanovnici bave trgovinom i industrijom.Da bi se smanjile razlike među njima vrši se finasijsko ujednačavanje.Zato finasiranje mora biti elastično.Izvori finasiranja su:1.Sopstveni,lokalna zajednica ima sopstvene prihode koje formira tako što stanovnicima naplaćuje razne takse,npr,taksa za zaštitu životne sredine.2.Prihode koje joj prenosi centralna vlast,pogotovo kada centralna zajednica obavlja prenete poslove.3.Zajmovi(krediti).

189.ORGANIZACIJA LOKALNE VLASTI

Organi lokalne vlasti su:1.Predstavnička tela, to su najčešće skupštine i saveti,koje biraju građani tajnim glasanjem ,na slobodnim izborima. Poslovi skupštine uređuju se ustavom ,zakonom i sattutom lokalne zajdenice.2.Izvršni organi loklane vlasti, to su odbori i veća.Izvršni organi za svoj rad odgovaraju skupštini loklane zajdnice.3.Sopstveni organi uprave. Na čelu opštine(kao lokalne zajednice) najčešće se nalazi gradonačelnik ili predsednik opštine.-Kada građani biraju čelnog čoveka opštine ,onda on obično nosi funkciju gradonačelnika ,koji ima dosta veliku samostalnost u obavljanju poslova ,i za svoj rad odgovara građanima koji su ga birali.-Kada skupština bira čelnog čoveka opštine ,onda on obično nosi funkciju predsednika opštine. On nema toliku samostalnost kao gradonačelnik i za svoj rad odgovara skupštinit opštine.Treba naglasiti da građani jedne loklane zajednice imaju pravo da odlučuju, i to putem zborova,referenduma i slično.

190.ZAŠTITA PRAVA NA LOKALNU SAMOUPRAVU

Lokalne samouprave (zajednice) imaju pravo na zaštitu svoji prava,što im se garantuje ustavom.Da bi se promenila granica jedne lokalne samouprave (npr,opštine) potrebna je njena saglasnost i učešće. Isto tako potrebno je učešće građana (najčešće putem referenduma) jer se radi o interesima tih građana.Ne samo granice, već i ostala pitanja koja se tiču loklanih zajednica ne mogu se rešavati bez loklanih zajednica. Takođe kada je reč o raspodeli finasijskih sredstava od strane centralnih vlasti, loklane zajednice moraju biti konsultovane.Ako se povredi neko od prava lolanih zajednica ,one mogu tražiti zaštitu od Ustavnog suda.

191.POLOŽAJ OPŠTINE U USTAVNOM SISTEMU SRBIJE

Jedice lokalne samouprave(teritorijalne organizacije RS )su:1.Opštine2.Gradovi

75

3.Grad Beograd.Teritoriju opštine ,grada,grada Beograda čine naseljena mesta katastarskih opština koja ulaze u sastav ovih jedinica lokalne samouprave.Svaka od ovih jedinica loklanih samouprava ima status pravnog lica.Opština je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava,koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrši sva prava I dužnosti I koja ima najmanje 10.000 stanovnika.Opština se osniva i ukida zakonom,isto tako određuje se teritorija i sedište opštine, pri čemu je vrlo bitno mišljenje građana. Građani se o tome izjašnjavaju na referendumu ( Ustav ne određuje koji je to referendum-da li naknadni ili prethodni, Ustav ne kaže da li je mišljenje građana samo mišljenje ili meritorna odluka, itd). Građani u opštini imaju pravo zakonske inicijative.Da bi predlog građana bio validan potrebno je da ga podrži najmanje 10% birača.Nadzor nad radom opštine vrši Vlada, tj. Ministarstvo za loklanu samoupravu.Ako neki akt opštine nije ustavan ili zakonit Vlada je dužna da pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti.Vlada može da pod određenim uslovima da raspusti skupštinu opštine (ako skupština ne zaseda duže od tri meseca,ako ne donese statut opštine ili ako ne donese budžet u zakonskom roku).Grad je teritorijalna jedinica utvrđena zakonom,koji predstvlja ekonomski, administrativni , geografski I kulturni centar šireg područja I ima više od 100.000 stanovnika.(čl.17). Teritorija grada može biti podeljena na gradske opštine.(23 grada ;150 opština)Izvršni organi grada su gradonačelnik I Gradsko veće.

192.ORGANI OPŠTINSKE SAMOUPRAVE U REPUBLICI SRBIJI

Organi opštine su:1.Skupštine opštine2.Predsednik opštine3.Opštinsko veće.Skupština opštine je predstvničko telo i nju biraju neposredno građani.Skupština donosi statut opštine, budžet i završni račun,imenuje i razrešava direktore komunalnih preduzeća itd.Pored statuta donosi i razne odluke, koje su ustvari podzakonski akti i opšti pravni akti.Predsednik opštine vrši izvršnu funkciju.Njega biraju građani neposredno na vreme od 4 godine.Predsednik izvršava odluke skupštine opštine i predstvalja opštinu .Za svoj rad odgovoran je biračima koji su ga birali. Za opoziv predsednika dovoljno je 10% birača da podnese predlog za opoziv.Opštinsko veće pomaže predsedniku opštine u obavljanju poslova, vršeći nadzor nad radom opštinske uprave(opštinskih činovnika).Opštinska uprava je služba koja se bavi administracijom.Na čelu opštinske uprave nalazi se načelnik koga postvalja skupština opštine.Neke opštine imaju opštinskog menadžera , a neke i građanskog branioca (ombudsman) koji štiti prava građana.

193.NADLEŽNOST OPŠTINA U SRBIJI

Opštine imaju izvorne i prenete poslove.Izvorni poslovi se vrše samostalno , uskladu sa zakonom, i te poslove čine:-usvajanje budžeta i završnog računa opštine-utvrđivanje simbola opštine-upravljanje opštinskom imovinom-staranje o ljudskim i manjiskim pravima-staranje o razvoju turizma u opštini-staranje o zaštiti i unapređenju poljoprivrednog zemljišta-staranje o korišćenju gradskog građevinskog zemljišta, itd.

76

Izvorne poslove opština finansira sopstvenim prihodom, koje ostvaruje tako što razrezuje takse za korišćenje građevinskog zemljišta, takse za isticanje firme, razne eko-takse, donacije. Opština ima pravo na deo prihoda iz budžeta Republike.Pord izvornih opština obavlja i poslove koji su joj povereni od strane Republike ili od strane Autonomne pokrajine (preneti poslovi), i finisiranje takvih poslova obezbeđuje Republika odnosno Pokrajina.

Srećno mi učenje, jedan ispit manje biće

77

ustavno pravo

Documents