MIXER Pi{e: Lamija Begagi}

UVOD U BiHTri {kolska ~asa

Sarajevo je glavni grad Republike Bosne i Hercegovine.

Mo`e{ li, natprosje~ni ~itao~e iz gradske sredine, {iroke op}e in-

formiranosti i op}e kulture, uo~iti {ta je u navedenoj re~enici

pogre{no? Grad jeste. Uklije{ten me|u planine, uvijek hladan i

nepredvidiv, razvu~en kao jufka, neplanski gra|en, a planski ru-

{en, no, unato~ svemu, ipak grad. I takav razvu~en, i takav ne-

skladan, ima u sebi ambasade, lijepe i fasadirane, za razliku od

mnogih sarajevskih ku}a. Ambasade u kojima se brane granice

Schengena, {titi dignitet Europske Unije i prosje~nog Bosanca

iznova podsje}a da ima pravo na slobodu kretanja samo gdje

drugi ho}e i samo kad drugi, uz jak garant tre}ih, dozvole. Sad

kad smo dokazali da Sarajevo jeste grad i da Sarajevo sa svim

tim ambasadama, konzulatima, predstavni{tvima i organima

vlasti jeste i glavni, vratimo se na{oj zamci. [ta Sarajevo nije?

Sarajevo, zapravo, jeste sve navedeno, ali Bosna i Hercegovina

ne{to nije. Bosna i Hercegovina nije republika. Je li monarhija?

Nije, iako ima Visokog Predstavnika koji nema `ezlo i krunu, ali

ima bonske ovlasti kojima ma{e sa sigurne visine prijestola. Je

li autokracija? Nije, mada polovicom dr`ave suvereno vlada re-

nesansni ~ovjek: i premijer, i revolucionar, i zabavlja~, i gradi-

telj monumentalnih zdanja {to su sama sebi svrha, i narodni pje-

va~, ukratko ~ovjek toliko samozaljubljen da je svoje ime utkao

~ak i u ime stranke. Je li teokracija? Nije, premda vrhovni vjerski

poglavar jedne od tri vjerske zajednice u najtira`nijim dnevnim

novinama svakodnevno za svoje stado bira travu koju danas

imaju da pasu, uvijek zeleniju od ju~era{nje.

[ta je onda kog vraga (umjesto rije~i vrag, ostavlja ti se, nat-

prosje~ni ~itao~e iz gradske sredine, na volju da umetne{ koju

drugu rije~) ta Bosna i Hercegovina?

Potpisnica ovih redova, dr`avljanstvom Bosanka, ubje|enjem

[ve|anka, na`alost, nema odgovor na tvoje pitanje. Pjesnik Mak

Dizdar na sli~no je pitanje odgovorio stihovima Bosna, da pro-sti{, jedna zemlja imade, i hladna, i gladna, i posna, i bosa, i k to-mu jo{, da prosti{, prkosna od sna. Stihovi, za razliku od mnogih

drugih pisanih dokumenata, daju sebi za pravo da budu potpu-

no neta~ni. Kada ih u~enici analiziraju, ne bi se trebali obazira-

ti na njihovu ta~nost, ve} bi u njima trebali primijetiti bogatsvo

poetske imaginacije, lijep jezik i izbru{en stil. Osim ako se radi

o stihovima iz nedodirljive rodoljubive ili patriotske poezije. Za-

virimo na trenutak u neku u~ionicu i analizirajmo citiranu pje-

smu Maka Dizdara Zapis o zemlji.

BOSANSKI JEZIK I KNJI@EVNOSTU~iteljica: Kakva je Bosna u stihovima Maka Dizdara?

U~enik: Tu`na.

U~iteljica: Za{to to ka`e{?

U~enik: Ne ka`em ja. Ka`e pjesnik. Naravno da je tu`na kad je

gladna, hladna i bosa.

U~iteljica: Da, ali {ta nam pjesnik time poru~uje?

U~enik: Da je siroma{na.

U~iteljica: Ne ba{.

U~enik: Da je religiozna?

U~iteljica: Kako to misli{, kako Bosna mo`e biti religiozna?

U~enik: Pjesnik ka`e da je posna. Poste samo vjernici.

U~iteljica: Postan nije onaj koji posti.

U~enik: Ve}?

U~iteljica: Hrana koja se smije jesti kad se posti.

U~enik: Kad se posti, onda se ne jede.

U~iteljica: Nije to tema ovog ~asa. Kakva je, na kraju, Bosna?

U~enik: Prkosna.

U~iteljica: Bravo. Kakav je neko kad je prkosan?

U~enik: Nezgodan.

U~iteljica: Za{to tako misli{?

U~enik: Jer nije dobro raditi ne{to samo jer neko drugi `eli da

ba{ to ne uradimo.

U~iteljica: Nije. Ali nekad jeste.

U~enik: Kada?

U~iteljica: Kada smo povrije|eni i ugro`eni.

U~enik: Je li Bosna ugro`ena?

U~iteljica: Sada nije. Ali, bila je.

U~enik: Za{to?

U~iteljica: Drugi su je htjeli osvojiti.

U~enik: Za{to?

U~iteljica: Jer je lijepa.

U~enik: Kako kad je bosa i hladna i gladna?

U~iteljica: Nije. Pjesnik je to rekao preneseno.

U~enik: [ta zna~i preneseno?

U~iteljica: To nije tema dana{njeg ~asa.

U~enik: I druge su zemlje lijepe.

U~iteljica: Jesu, ali nisu prkosne.

U~enik: Jesu li Bosnu htjeli osvojili jer je prkosna?

U~iteljica: Ne, nego je nisu osvojili jer je prkosna.

U~enik: Je li Bosna sretna {to je nisu osvojili?

U~iteljica: Jeste.

U~enik: Za{to je onda i dalje hladna i gladna i bosa?

U~iteljica: Ne}e jo{ dugo. Bit }e bolje.

U~enik: Je li Bosna psovka?

U~iteljica: Pobogu, nije!

U~enik: Za{to se onda pjesnik izvinjava kad joj ime pomene?

U~iteljica: Kako to misli{?

U~enik: Za{to ka`e „da prosti{„?

U~iteljica: Jer je to njegovo lirsko izra`ajno sredstvo.

U~enik: Kakvo sredstvo?!

U~iteljica: E, to nije tema dana{nje pri~e. Zvonilo je.

Potpisnica ovih redova, Bosanka po dr`avljanstvu, knji`evnica

po ubje|enju, ne mo`e da ne primjeti kako od Zapisa o zemlji na-

stane zapi{ po literaturi. O zemlji u kojoj je prkos va`niji od ogr-

jeva, hrane i kaputa, u kojoj je bildanje nacije va`nije od ~ita-

nja poezije, vrijedi napisati tek jedan stih, skra}enu verziju Ma-

kove pjesme: Bosna, da prosti{!

* * * Probajmo ispo~etka.

Sarajevo je glavni grad Bosne i Hercegovine, ma {ta ta Bosna i

Hercegovina (slu`bena skra}enica je BiH, neslu`bena PIH) bila.

Ovdje je ve} red da, budu}i u funkciji autorice novinskog teksta, a

ne knji`evnice, ubacim pone{to faktografije: Dejtonskim mirov-

nim sporazumom zaustavljen je rat u BiH, a zemlja je dobila us-

tav koji je dijeli na dva entiteta - Republiku Srpsku i Federaciju

Bosne i Hercegovine, dok potonju dijeli na deset kantona ili `u-

panija. Dr`avno ure|enje je specifi~no i u ovom obliku jo{ nevi-

|eno u svijetu. Prilikom uspostavljanja kantonalnog ustroja polo-

vice zemlje, politi~ari, dr`avnici i lideri povla~ili su smjele para-

lele sa unutra{njim ure|enjem [vicarske. Zavirimo opet u na{u

u~ionicu gdje su u~enici spakovali ~itanku, ostavili Maka Dizdara

da po~iva kao ste}ak, kako je i zaslu`io, te izvadili Moju okolinu.

KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 68, GOD. IV, BEOGRAD, UTORAK, 7. APRIL 2009.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a Ili}, Tomislav Markovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 21. aprila

MIXERLamija Begagi}: Uvod u BiH

CEMENTDejan Ognjanovi}: U zoni mrtvih

[TRAFTAPavle Levi: Kapo iz Omarske

VREME SMRTI I RAZONODEPredrag Luci}: Prvi put s NATO-om na jutrenje

BULEVAR ZVEZDASMILJANI], Radomir

BLOK BR. VProcessor Opa~i}: Ve~e bez Jakija

I BETON BR. 68 DANAS, Utorak, 7. april 2009.

USKORO:Antimemorandum-dumNova knjiga Betona

Foto:

Beta

II

MOJA OKOLINAU~iteljica: Gdje se nalazi [vicarska?

U~enik: U Europi.

U~iteljica: Iz ~ega se ona sastoji?

U~enik: Iz kantona.

U~iteljica: Bravo. Kao i na{a zemlja. Koliko

kantona ima na{a domovina?

U~enik: Deset.

U~iteljica: Odli~no. Mo`e{ li ih nabrojati?

U~enik: Ali, u~iteljice, danas radimo [vicarsku.

U~iteljica: Da, ali ponavljanje je majka znanja.

U~enik: Sarajevski, Zeni~ko-dobojski, Srednje-

bosanski, Tuzlanski, Bosansko-podrinjski, Po-

savski, Zapadnohercegova~ki, Hercegova~ko-

neretvanski, Unsko-sanski i Livanjski.

U~iteljica: Odli~no. Dakle, [vicarska. [vicarska

za razliku od Bosne i Hercegovine, ima dvade-

set i {est kantona.

U~enik: Mo`ete li ih nabrojati?

U~iteljica: Ne.

U~enik: Za{to?

U~iteljica: Jer nije va`no. Ne mo`emo znati sve

o svakoj zemlji.

U~enik: Za{to moramo znati da ih je dvadeset i

{est ako ne znamo koji su?

U~iteljica: Da bismo uporedili Bosnu sa [vicar-

skom. Ona je tako|er Federacija, a i Bosna ima

Federaciju.

U~enik: Ima li [vicarska Republiku Srpsku?

U~iteljica: Naravno da nema.

U~enik: A ima li Br~ko?

U~iteljica: Nema.

U~enik: Ima li tri ~lana predsjedni{tva?

U~iteljica: Nema.

U~enik: Ima li Visokog Predstavnika?

U~iteljica: Nema. Ali ne pri~amo sada o Bosni i

Hercegovini. Pri~amo o [vicarskoj, maloj eu-

ropskoj zemlji koja, kao i Bosna i Hercegovina,

nije u Europskoj Uniji.

U~enik: Za{to?

U~iteljica: Jer ne ̀ eli, nije ni u Uniji sve sjajno.

U~enik: @eli li Bosna u Uniju?

U~iteljica: @eli.

U~enik: Za{to ako nije sve sjajno?

U~iteljica: E, Europska Unija nije tema dana{nje

pri~e. Zvonilo je.

Ko zna bi li mladi Bosanci, da nije zvono ozna-

~ilo kraj pri~e o [vicarskoj, saznali kako je pro-

sje~an ̀ ivotni vijek u toj zemljici 80 godina, ko

zna bi li bili bogatiji za informaciju da je pisme-

nost 100%...

Da je bilo vi{e vremena, na~inila bi se, mo`da,

jo{ koja usporedba, recimo ona o jezicima, jer i

[vicarska, kao i BiH, ima vi{e od jednog slu`be-

nog jezika. Sa pismima je stvar druga~ija: dok u

[vicarskoj svi pi{u samo latinicom, u Bosni i

Hercegovini pi{u na tri na~ina: latinicom, }iri-

licom i palcem.

* * * Ponavljanje je majka znanja. Ponavljanje gre-

{aka, pak, nije znanje, nego glupost. Stara iz-

reka ka`e da nije lud ko je lud, ve} ko dva puta

nogom udari u isti prag. Nije lud ko je dopustio

da mu postave zidove, ve} ko ~etrnaest godina

udara glavom u isti zid, a ne shvata da je zid ja-

~i od glave, ali slabiji od onoga {to je u glavi.

Mi }emo, ipak, da ne budemo najgori od sve

djece, ponoviti nau~eno. Sarajevo jeste glavni

grad, zemlja jeste Bosna i Hercegovina, nije re-

publika, ni kraljevina, ni teokracija, ve} je ne-

{to ~etvrto, u tom obliku dosad nevi|eno: puki

zbir dvije cjeline, komplikovano ure|ene, u ko-

joj je broj birokrata i ~inovnika obrnuto propor-

cionalan u~inku birokratskog aparata. Naroda

su tri, sva tri konstitutivna, jezika su tri, sva tri

slu`bena, ~lana predsjedni{tva su tri, sva tri za-

nemarivih ovlasti, pisma su dva, entiteta su

dva, distrikt je jedan. Za kraj, kad smo ve} uro-

nili u svijet brojki, trznimo iz sna na{e |ake ko-

ji jo{ od pro{log ~asa pjevu{e Dinu Merlina i hit

Moj je `ivot [vicarska, skoro pa savr{en...

MATEMATIKAU~iteljica: Mama je i{la u novi tr`ni centar. Ko-

liko je potro{ila ako je na odjelu kozmetike po-

tro{ila 150KM, na odjelu mesa i mesnih prera-

|evina 40KM, u butiku 200KM, a u prodavnici

ra~unarske opreme 400KM?

U~enik: Tri plate!

Nije lud ko je dopustio da mu postave zidove,

ve} ko ~etrnaest godina udara glavom u isti

zid, a ne shvata da je zid ja~i od glave, ali slabi-

ji od onoga {to je u glavi.

U glavi je mozak, mozak slu`i da mislimo. I ba{ je

razum taj koji bi nam trebao re}i da je historija

pro{lost, a matematika sada{njost. I razum je taj

koji me prodornim piskom u trenutku zavr{ava-

nja ovog teksta upozorio na iznenadno kolektiv-

no mi koje je nepozvano u{lo u tekst.

Iz mno`ine, vra}am se u sigurnost jednine iz

koje jedino mo`e{ govoriti bez kovitlaca stra-

sti. Iz svoje jednine, potpisnica ovih redova,

Bosanka po dr`avljanstvu, hedonista po ubje-

|enju, pozdravlja tebe, natprosje~ni ~itao~e iz

gradske sredine, u `elji da nadolaze}e lijepe

dane prolje}a i ljeta provede{ i u Bosni i Herce-

govini, sada kada o njoj zna{ vi{e.

Enjoy Bosnia!

A tragaju}i za svojim idealnim odmorom, pot-

pisnica razmatra Hrvatsku, Crnu Goru ili brat-

ske islamske zemlje u kojima je sloboda kre-

tanja stvarno njeno pravo, a ne tek mrtvo

slovo na papiru. U potrazi za najboljim mje-

stom za pro~itati nagomilane knjige, {to je

svrha ljetovanja, autorica ispisuje svoju sva-

kida{nju jadikovku koja, za razliku od Tinove,

ima ovakav kraj:

Jer mi je mu~no biti Bo{njak,

jesti suh hljeb i ~e{njak,

(Kada bih mogla biti do{ljak,

kada bih mogla biti drugdje),

No, mu~no je, najmu~nije,

bez vize ne mo}’ sti}i nigdje

BETON BR. 68 DANAS, Utorak, 7. april 2009.

CEMENTPi{e: Dejan Ognjanovi}

U ZEMLJI MRTVIH ZOMBI JE PREDSEDNIK

Zona mrtvih, re`ija: Milan Konjevi} i Milan Todorovi}

Srbija, bliska budu}nost.

Na{a vojska izvodi zajedni~ke ve`be sa NATO-om. Biv{i CIA agenti poma`u na{oj policiji (i vole da jedu

sarmu). Predsednik zemlje je duboko zabrinut za pravdu i istinu - dakle, pozitivac.

Gde to ima? Na filmu, naravno. Prvom srpskom zombi filmu.

Neke stvari, ipak, ni filmska fikcija ne mo`e da izmeni: Pan~evo je i dalje (tako bar ka`u) najzaga|eniji

grad u Evropi, Zastavin „Jugo“ je idealan horor-auto da otka`e kad je najpotrebniji, a Srbija je jo{ uvek

zemlja zombija i mutnih {pekulacija u vrhu vlasti.

Srbija - Zona mrtvih. Tako bar sledi iz naslova koji potpisuju Milan Konjevi} i Milan Todorovi}.

Istina, Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu u kojima bi na najpresti`nijem me|unarodnom filmskom

festivalu kakav je FEST premijeru moglo da ima ne{to {to bi svuda drugde i{lo direktno na DVD.

Mogu}e je samo jedno obja{njenje: isplati se praviti film koji ide niz dlaku establi{mentu. Dok su nomi-

nalni uzori na koje se autori u intervjuima stalno pozivaju, a pre svih John Carpenter i George Romero,

bili `estoki autsajderi i buntovnici u ~ijim su delima predstavnici autoriteta po pravilu karikirani i

satiri~no obra|eni, dva Milana snimaju film u kome je predsednik dr`ave naj~istiji i najmoralniji od svih.

U prokazanoj tradiciji ameri~kih prore`imskih filmova, eventualne spletke u vrhu delo su „mangupa u

na{im redovima“, dakle pojedinaca, koje }e drug Predsednik, ~im za njih dozna, da rasplete i izbri{e.

Zna~i: sistem je dobar, zli su samo pojedinci koji sebi procrvljaju put u njegov vrh.

Neki radikalni elementi u na{oj kritici mogli bi Zonu mrtvih ~ak proglasiti „izdajni~kim“ produktom, bu-

du}i da se on otvoreno zala`e za Evro-Atlantske integracije (u jednom momentu, bez trunke ironije, NA-

TO zvani~nici u vestima ~estitaju srpskoj vojsci na kompetenciji!), rasnu jednakost (heroj je „Afro-Ame-

rikanac“) i rodnu jednakost (jedan od glavnih likova je ̀ ena, policajka). Dok su ba}u{ke Rusi pokazani u

negativnom svetlu (kroz dijalog se eksplicitno tvrdi da je incident u ̂ ernobilu zapravo bio poku{aj zata-

{kavanja zombi-najezde u tom kraju koja je okon~ana nuklearnim putem), nekada{nji CIA agent je glav-

ni junak, pozitivac za koga niko ne pita {ta je tra`io u Beogradu. [tavi{e, Zona mrtvih promovi{e Srbiju u

kojoj svi, od omladine na `urkama, preko policajaca pa do samog Predsednika, govore na (lo{em) en-

gleskom. Tako imamo prividni paradoks, da je „prvi srpski zombi film“ zapravo ~itav - titlovan na srpski

(za onu manjinu koja jo{ natuca jezik Svetskog Policajca).

Ipak, na stranu takve eventualne zamerke, gotovo je neshvatljivo izbegavanje scenarista da se bave

temama koje su sami pokrenuli. Recimo, svuda u promo-materijalu se nagla{ava lokalitet Pan~eva kao

stra{no va`an za „ekolo{ku“ dimenziju i anga`man: a onda u filmu vidimo da su zombi nastali ne kao

nusproizvod Petrohemije, nego glupog incidenta kada jedan jedini metak probu{i cisternu sa nezgod-

nom materijom parkiranu na jednom koloseku koji je mogao da bude i u Ni{koj Banji s istovetnim po-

sledicama, dakle, bez veze s Pan~evom. Kasnije se ispostavi da su na{i mangupi tu materiju proizveli

jo{ po~etkom 1980-ih, i onda je izvozili na strana rati{ta, ~ime se nagove{tava aktuelno pitanje stvar-

nog srpskog izvoza oru`ja na tu|a zara}ena podru~ja: me|utim, u nabrajanju rati{ta na kojima je do-

ma}a zombova~a kori{}ena kukavi~ki se izbegavaju ona najlogi~nija, iz najbli`eg okru`enja. Ili mo-

`da ono {to je, prema ovom filmu, bilo dobro za Somaliju nije bilo upotrebljivo za Bosnu ili Kosovo? To

pitanje ostaje da visi u vazduhu, jer autori nemaju smelosti da do kraja dovedu ono {to su zapo~eli. Ali

za{to su onda uop{te zapo~injali?

U zemlji u kojoj je prevlast kulta mrtvih tako o~igledna i gde je ve-

}ina stanovni{tva ve} zombifikovana ekonomskom i politi~kom situacijom, napraviti film o zombijima, i ne

upotrebiti, ~ak ni uzgred, nekakvu satiri~nu ̀ aoku (kako su to ~inili zombi-filmovi George A. Romera) kraj-

nje je neozbiljno tra}enje realnih resursa. Nesvesni subverzivnih ̀ anrovskih potencijala horora, ili barem

nezainteresovani za njih, dva Milana iz horora preuzimaju samo najpovr{nije atrakcije i najotrcanije kli{ee,

po~ev od karikaturalno tipskih „likova“ pa do izlizanih „dramskih situacija“. Takvim pristupom jo{ jednom

pokazuju lice Srbije kao zemlje u debelom zaostatku za svetom, u kojoj se pravi velika halabuka oko toga

{to je neko u 2008-oj snimio jeftini oma` tre}erazrednim niskobud`etskim filmovima kakvi su se pravili

po~etkom 1980-ih, a koji su ve} po sebi bili razvodnjeni derivati ̀ estokih i originalnih dela Romera i Car-

pentera. Da, to zna~i upravo to: Zona mrtvih je beslovesni oma` uzorima koji su ve} i sami bili eksploata-

torske recikla`e, recimo „ekolo{ki“ italijansko-filipinski horor~i} kakav je Zombi 3.

Mo`da bi kukavi~luk i nesposobnost da se bave sopstvenim zapletom i njegovim idejnim implikacijama

bili bar donekle opravdani da su autori bar bili u stanju da postignu ~istu adrenalinsku akciju u kojoj ne-

ma vremena ni mesta za „filozofiranje“ bilo koje vrste. Avaj, akcije ima vrlo malo, a uslikana je i re`ira-

na sa slabim ose}ajem za kadriranje, tajming i saspens, te skoro potpuno upropa{}ena besomu~nim po-

skakivanjem kamere kad god se pojave ̀ ivi mrtvaci. Ovo je prava {teta jer sada gledaoci mogu da u`iva-

ju u dobrim maskama Miroslava Lakobrije samo preko fotografija na internetu, a ne i u samom filmu,

gde se kamera trese sve u {esnaest dok i najtvr|i u publici ne dobiju morsku bolest. Izme|u tih nekoliko

scena zemljotresne kamere nalaze se preduge „dramske“ scene koje slu`e kao savr{en povod za prvo

sporadi~no, a onda sve glasnije smejanje publike u neverici {ta gleda i slu{a. Neplanirani smeh najgora

je kletva bilo kog filma, a horora naro~ito; Zona mrtvih je najsme{nija upravo u trenucima u kojima to ni-

je nameravala da bude. ̂ ekajte samo da ~ujete tu`nu ̀ ivotnu pri~u o tome kako je crni CIA agent (Ken Fo-

ri, „zvezda“ desetina ultra-jeftinih horor~i}a) izgubio ̀ enu... koja je jednog dana tako i{la... i okliznula

se... i pala na {ine... Ili da vidite nelagodno tragikomi~nu scenu u kojoj Miki Krstovi} postaje zombi i mu-

mla molbe da mu pucaju u glavu...

Zbog ovakvih, i niza drugih nenamerno sme{nih scena, Zona mrtvih nije previ{e dosadna, iako je smeh

koji izaziva prili~no gorak, jer pre svega podse}a na jednu veliku protra}enu {ansu, ne samo da se po-

tentna doma}a tema adekvatno realizuje, nego i da se na {irem planu, distribucijom u inostranstvu, po-

ka`u realni potencijali ovda{nje ̀ anrovske proizvodnje. Iako }e ova koprodukcija sa [panijom i Italijom

imati odre|enu distribuciju u tim zemljama, te{ko je zamisliti da }e produkt ovako traljav ~ak i na ele-

mentarnom zanatskom i `anrovskom nivou nekoga tamo zainteresovati da jo{ koji put pogleda srpski

horor. U pore|enju sa ovim, ~ak i horor tipa Ljubav i drugi zlo~ini deluje polu-svarljivo.

Eto, dobili smo prvi srpski zombi film. Ostaje nam da se pitamo jo{ koliko }emo ~ekati do pojave prvog

dobrog srpskog zombi filma, i da li }e - nakon Zone mrtvih - tom eventualnom poku{aju iko ponovo dati

{ansu. Jer, koga je zombi-zmija ujela

Ko se boji zombija jo{: Prepoznajte predsednika

III BETON BR. 68 DANAS, Utorak, 7. april 2009.

^im je SEKA stigla u Srbiju, shvatili smo da se nepotizam ne isplati.

Tomislav Markovi}

ETONJERKA POLUMESECAB

[TRAFTAPi{e: Pavle Levi

KAPO IZ OMARSKE

Nisam gledao film Sveti Georgije ubiva a`dahu - niti }u ga gledati.

Deo ovog filma sniman je u Omarskoj, u okviru rudni~kog kom-

pleksa u kome se u vreme rata u Bosni i Hercegovini nalazio kon-

centracioni logor za ne-srpski ̀ ivalj (jedan od nekoliko na terito-

riji op{tine Prijedor). U periodu od maja do avgusta 1992. godi-

ne kroz logor u Omarskoj pro{lo je na hiljade, a ̀ ivote je u njemu

izgubilo vi{e stotina ljudi. Tela velikog broja nastradalih jo{ uvek

nisu pronadjena - pretpostavlja se da posmrtnih ostataka ima po

rudarskim jamama i u neidentifikovanim primarnim i sekundar-

nim grobnicama diljem kompleksa. Re~ je, dakle, o lokalitetu ko-

ji je slu`io kao jedan od instrumenata sistematskog terora kojim

je uspostavljana Republika Srpska. A sada se RS pridru`ila dr`av-

nim institucijama u Srbiji u finansiranju i pomo}i pri realizaciji

jednog od „najskupljih srpskih filmova svih vremena.“

Osporavanje A`dahe vidim ne kao eti~ki ve} pre svega kao po-

liti~ki ~in. Zato ne gledati ovaj film nije kraj ve} tek po~etak

pri~e. Njen puni smisao do}i }e do izra`aja kroz jednu iscrpnu

politi~ko-filmsku diskusiju sa onima koji A`dahu tako|e nisu

gledali. Film, taj verovatno najzna~ajniji medij dvadesetog ve-

ka, su{tinski je i neraskidivo vezan za politi~ke procese i ideo-

lo{ka pitanja. I ba{ zbog toga, u ime ogromnih mogu}nosti

dru{tvenog anga`mana koje nudi filmska umetnost, u ime lju-

bavi prema „velikom ekranu“ i po{tovanja prema instituciji bi-

oskopa, potrebno je razmi{ljati i pisati o ~injenici da je lokali-

tet na kome su se u najskorijoj pro{losti u ime „srpskih nacio-

nalnih interesa“ de{avali organizovani masovni zlo~ini jedno-

stavno iskori{}en kao pogodan za snimanje jednog istorijskog

etno-spektakla.

***Veliki filmski kriti~ar i teoreti~ar Ser` Danej, nekada{nji urednik

francuskog ~asopisa Cahiers du cinema (Filmske sveske), ubedlji-

vo je ukazao da razvoj filmske kulture, izme|u ostalog, zavisi i od

na{eg razumevanja upravo toga da neke filmove ne treba gledati.

Danejev centralni primer je film Kapo (1960) reditelja \ila Pon-

tekorva (ina~e, ne{to kasnije, autora izuzetnog anti-kolonijal-

nog filma Bitka za Al`ir). Pi{u}i o sebi kao o nepopravljivom fil-

mofilu - nekome ko je u potpunosti `iveo za film i od filma; ko-

ga su neprestani odlasci u bioskop oformili („pitanje nije jed-

nostavno koje ste filmove gledali odrastaju}i, ve} koji su filmo-

vi gledali vas“) - Danej se osvr}e na ~injenicu da je Kapoa, film o

koncentracionim logorima iz Drugog svetskog rata, svesno od-

lu~io nikada da ne odgleda. Na tu ga je odluku navela kritika

ovog filma koju je razvio jedan drugi kriti~ar i reditelj, @ak Ri-

vet. Rivet je kritikovao Pontekorvovu neodgovornu upotrebu

pokretne kamere koja telo logora{ice koja umire na bodljikavoj

`ici nepromi{ljeno estetizuje i spektakularizuje.

Daneju je bilo dovoljno da pro~ita Rivetovu kritiku i da se sa

njom momentalno identifikuje:

Me|u filmovima koje nisam gledao nalaze se ne samo Oktobar, Dan

se budi i Bambi, ve} i opskurni Kapo. (...) Jesam li ja jedini koji ni-kad nije gledao ovaj film, a ipak ga nije zaboravio? Jer, ja Kapoa ni-sam gledao, ali sam ga i pored toga video. Video sam ga jer mi ga jeneko pokazao - re~ima. Ovaj film, ~iji je naslov, poput lozinke, pratio~itav moj `ivot u kinu, poznajem samo preko jednog kratkog teksta:

prikaza koji je @ak Rivet napisao juna 1961. za Cahiers du cinema. ...

U svom prikazu Rivet nije prepri~avao film. On je jednostavno, ujednoj re~enici, opisao samo jedan kadar. Ta mi se re~enica ure-zala u pam}enje, a glasi ovako:

Obratite pa`nju u Kapou na kadar u kome Riva izvr{ava samoubi-

stvo baciv{i se na elektri~nu ogradu: ~ovek koji se u tom trenut-

ku odlu~i za vo`nju kamere unapred, kako bi {to bolje kadrirao

mrtvo telo - pa`ljivo sme{taju}i podignutu ruku u }o{ak finalne

kompozicije - taj je ~ovek vredan najdubljeg prezira.

Jedan jednostavan pokret kamerom bio je, dakle, pokret koji je bi-lo neophodno izbe}i. Pokret koji je - o~igledno - spreman da u~i-ni samo nekakav gad. ^im sam pro~itao ove re~i, znao sam da jeautor apsolutno u pravu. (...) Kao budu}i filmski kriti~ar, timesam stekao svoja prva ube|enja. Zaista, tokom godina, „vo`njakamere u Kapu“ postala je moja pokretna dogma, aksiom o komese ne diskutuje, ta~ka sa kojom se zavr{ava svaka debata. Nisam

hteo da imam ni{ta, ba{ ni{ta, ni sa kim koga odvratnost Kapoa

nije momentalno uznemirila.

Samonametnutom zabranom na gledanje, Danej je udvostru~io

distancu koju je ve} Rivet uspostavio u odnosu na Kapoa. Time je

jo{ vi{e osna`io otpor prema ovom filmu.

Postoji, me|utim, jedna zna~ajna razlika izme|u Kapoa i A`dahezbog koje ni gledao~eva politi~ka intervencija - poku{aj da se,

kako bi rekao Danej, „jednom filmu stane na put“ - ne mo`e bi-

ti ista u ova dva slu~aja. Danej se beskompromisno kriti~ki odre-

dio prema na~inu na koji je Kapo pristupio i obradio tematiku

koncentracionih logora. U slu~aju A`dahe, pak, re~ je o filmu,

ta~nije o ~inu snimanja, koji se ratnim de{avanjima u Omarskoj

uop{te ne bavi ve} ih, upravo suprotno, potire, marginalizuje ili,

u najmanju ruku, zaobilazi. Stoga, otkazivanje ljubavi bioskopu

u slu~aju A`dahe predstavlja neophodan ali tek prvi korak ka ar-

tikulaciji jedne anga`ovane kulturno-politi~ke pozicije. Ta bi se

pozicija temeljila na spoju kriti~ke teorije i kinematografske/vi-

deo prakse; ispitivanje odnosa izme|u logora i filma, stvarnosti

i slike, neminovno bi dovelo do ideolo{ke diskreditacije upravo

onog tipa razuzdanog medijsko-proizvodnog procesa kakav je

snimanje spektakularnih finalnih scena A`dahe u rudni~kom

kompleksu u Omarskoj.

Drugim re~ima, nakon strate{kog pra`njenja vidnog polja odlu-

kom da se, u ime Filma, A`daha ne gleda, morao bi uslediti po-vratak gledanju. Ali, gledanju ~ega? Jednostavno, gledanju dru-

ga~ijih filmova. A ovaj tekst zapravo je apel za obnovu tradicije

cinema verite (film-istina) u cilju neophodnog nam, otvorenog

suo~avanja sa de{avanjima tokom ratnih devedesetih.

Potrebno je dokumentarnu formu postaviti na mesto filmske

fikcije, na mesto kino-fantazmi kakva je ona u Svetog Georgija.

Moglo bi se, recimo, po}i od jednostavne a proverene paralelne

strukture koju je francuski reditelj Alen Rene iskoristio u vlasti-

tom prikazu koncentracionih logora u filmu No} i magla (1955).

Korisni istra`iva~ki orijentiri bili bi uspostavljeni kombinova-

njem postoje}ih snimaka logora u Omarskoj (od kojih su neki

obi{li svet i me|u prvima ovekove~ili projekat etni~kog ~i{}enja

u Bosni), sa dokumentarnom gra|om o „Snimanju Svetog Geor-

gija“ u rudarskom kompleksu (iz danas veoma popularnog `an-

ra, „The Making of...“). Filmskim jezikom, slikom, zvukom i mon-

ta`om, tako bi se o jednom te istom mestu, mestu terora, progo-

vorilo iz dve vremenske perspektive - perspektive devedesetih i

perspektive kraja prve decenije 21. veka. Mo`da bi tada i Geor-

gije uvideo da „ubiti a`dahu“ zapravo zna~i krenuti u obra~un

sa kapoom iz logora u Omarskoj.

***Umesto odjavne {pice, Danej o filmu No} i magla:

Jednom, dvaput, triput... gledao sam ~uvene hrpe mrtvih tela, ko-se i zuba. (...) Kakvo ~udnovato kr{tenje slikom: razumeti u jed-nom te istom trenutku da su logori bili stvarni, a da je film bio po-{ten. Razumeti da je film (jedino film?) u stanju da dopre do gra-nica de-naturalizovane ljudskosti

Mali oglasi

Ako vam zatreba 900.000 dolara, samo me protrljajte pe-

snicom.

[ifra “Miladinova ~arobna lampa”

Parama oduzetim od kriminalaca pla}amo zlo~ine nasilnika.

Va`no je da se kapital obr}e!

[ifra “Nomen est Homen”

Uni{tavam romska naselja u rekordnom roku popularnom me-

todom “Gone with a wind”.

[ifra “\ilas Tajfun”

Skra}ujem radnu nedelju na ~etiri dana usred ekonomske kri-

ze, hvatam ratne zlo~ince i pretvaram vodu u vino.

[ifra “Rasime, spasi me”

U sklopu poreza na luksuz, udaramo namet na pamet, porez

na perorez, taksu na profilaksu, naknadu na nadu, doprinose

na penzose, danak na ka~amak, putarinu na le`arinu, hara~

na bakra~, |umruk na sud`uk i da`bine na babine.

[ifra “Kad se mora nije te{ko”

Tra`imo salu u kojoj mesta nisu numerisana.

[ifra “Gde su srpske LDP stolice, tu su srpski radikali”

Menjam Vreme zmija za `ivu zve~arku.

[ifra “Manje zlo”

Ve~ernje novosti organizuju kurs kreativnog pisanja za decu

svih uzrasta u cilju razvijanja srpske udvori~ke pismenosti.

[ifra “Predsedniku ima ko da pi{e”

Nari~em za otetim Kosovom diljem sveta za skromnu ministar-

sku platu (Metohija gratis).

[ifra “Prorok Jeremija”

Uteriva~ dugova sa dugogodi{njim iskustvom i poznava-

njem rada na pajseru tra`i adekvatan posao u Ministarstvu

finansija.

[ifra “Poreznik brze ruke”

Javno preduze}e “Infostan” organizuje nagradnu igru za

199.000 Beogra|ana pod nazivom “Do|e{ mi”. U drugi krug

prolaze svi u~esnici koji plate ra~un za ono {to nisu potro{i-

li, a pobednik je onaj ko plati i ono {to mu iz “Infostana” ni-

su tra`ili.

[ifra “Prodavanje cigle”

U cilju pribli`avanja Evropske unije na{im gra|anima, Vlada

Srbije organizuje besplatni obilazak {vedskog stola za najsi-

roma{nije slojeve stanovni{tva.

[ifra “Pogled u budu}nost”

Gra|ani Srbije hitno tra`e stavljanje na belu {engensku listu!

[ifra “Navukli smo se na belo”

Kratki rezovi

VREME SMRTI I RAZONODElirika utokePi{e: Predrag Luci}

BLOK BR. V Processor Opa~i}: Ve~e bez Jakija

BULEVAR ZVEZDAPi{e: Redakcija Betona

SMILJANI], RADOMIR

SMILJANI], Radomir (Jagodina, 1934), pisac, osniva~ paramilitarnih orga-

nizacija, aktivista srpskog nacionalisti~kog pokreta. “Id” UKS-a. Jedno vre-

me gusar na Dunavu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Se-

damdesetih godina va`io je za pisca apartnog senzibiliteta, {to je i Jovan De-

reti} naveo u svojoj Istoriji srpske knji`evnosti, isti~u}i Smiljani}evu “hegeli-

jansku” tr ilogiju (Neko je oklevetao Hegela, 1973; U Andima Hegelovo telo,

1975; Bekstvo na Helgoland, 1977). Me|utim, pored toposa f ilozofa samo-

zvanca i koketovanja sa crnotalasnim kafanskim temama (Ubistvo u kafaniDardaneli, 1980), Smiljani} je, ipak, najvi{e sluha pokazao za “disidentske”

glasove sa Dedinja. Osamdesetih godina se priklju~io aktivnom nacionalisti~-

kom bloku. Ono {to je ~uo u konspirativnim razgovorima ]osi}evog politi~-

kog krila, Smiljani} je sprovodio u delo. Pokrenuo je ~itav niz opskurnih or-

ganizacija, koje nisu bile li{ene lukrativnog ose}aja. Na po~etku svoje dece-

nijske manije, osnovao je tobo`e nezavisnu Zajednicu pisaca (Zapis). Tokom

osamdesetih godina, svakako pod ]osi}evim uticajem, odustao je od pozici-

je germanof ila i postao rusof il, ali dok je u nema~koj fazi nekada pominjao

poznanstvo (verovatnije, slu~ajni susret) sa Hajnr ihom Belom, od Rusa je

najpre zavoleo Vladimira @irinovskog i njegovu “kagebeovsku literaturu” (Ve-liki skok na Jug). Bio je jedan od ~lanova delegacije za do~ek @irinovskog, ko-

ji je tom pr ilikom trebalo da Srbima donese “mo}no rusko tajno eliptonskooru`je, od kojeg }e srpskim neprijateljima udariti krv na nos i na usta”. Od

Nemaca, Smiljani}u je najdra`i ostao Hitler i njemu je od 1990. naovamo po-

svetio najvi{e svoje stvarala~ke energije. Preveo je i priredio knjigu Enciklo-pedija demonije: Mein Kampf Adolfa Hitlera danas (1990) kao i samu knjigu

Main Kapmf (2004), koju je uzgred i dopisao. Me|utim, najslavnija epizoda

iz `ivota Radomira Smiljani}a svakako }e ostati njegovo gusarenje (pod po-

kroviteljstvom dr`ave). Naime, u vreme sankcija, po{to je sa Mili}em od Ma-

~ve, Enrikom Josifom, Jovicom Vlahovi}em i episkopom Filaretom osnovao

opskurno udru`enje “Bela ru`a” (varijacije su “Nova Vizantija”, “Pravoslav-

na sloga”), Smiljani} je krenuo da presre}e re~ne brodove i da po pr incipu

“tona za tonu” uzima reket, pravdaju}i to kr{enjem Rezolucije 820, koja je

naime tim brodovima zabranjivala prevoz komercijalne robe. Tako je Smilja-

ni} iskor istio sankcije za li~no boga}enje i pogor{avanje odnosa Srbije sa

svetom. Ma|arski brod “Egert” nije `eleo da pristane na takve ucene, pa su

Smiljani}evi gusari odlu~ili da ga zadr`e u tom delu Dunava “do prvih lasta-

vica”. Kao veliki po{tovalac Radovana Karad`i}a, Smiljani} ~esto citira njego-

vo “ne” svetu, koje mo`da najbolje sa`ima ludilo devedesetih ({to se i pro-

teklog 24. marta moglo ~uti sa tr ibine Kolar~evog univerziteta na promociji

Vremena zmija): “Niko nije uz nas Srbe, ali sa nama je Bog! Mi, dakle, nismo

sami, na{a mi{ica ima najvi{e mogu}e produhovljenje!” Smiljani}eva nacio-

nalisti~ka retorika ima dve klju~ne komponente: ksenofobi~ni fon i merkan-

tilne trope. Tako je 1999, u izdanju Narodne knjige, objavio roman sa omilje-

nom klju~nom re~i Mire Markovi} u naslovu Post skriptum: target, koji je tada

u delovima izlazio i na stranicama Politike, kao vid specijalnog rata protiv

mrskog Zapada. Smiljani} je 2001. osnovao Akademiju “Ivo Andri}” sa zaista

{irokim programom, od implementiranja putinizma kod nas do borbe protiv

Gintera Grasa, Miroslava Laj~aka i slovena~kog trgovinskog lanca “Merkator”,

o ~emu je najavio poseban roman. Tako|e, Smiljani} je osniva~ organizacije

“Putinovim putem” u ~ije ime je samom sebi dodelio nagradu. Sebe vidi kao

prethodnicu i branik Ruske Federacije na Balkanu. Nedavno mu je iza{la knji-

ga Pad nacizma. Kao i ostatak UKS-a, ~eka nacionalnu penziju

IVBETON BR. 68 DANAS, Utorak, 7. april 2009.

Jutro je svanulo svje`e,

Rosulja tratinu pokri,

Bodyguard iz ku}ne ve`e

Skoknuo u grm da mokri.

Drozdovi borbene poju,

Krtica umiva o~i,

Klizi sve kao po loju,

Bodyguard to~i li, to~i.

Budi se priroda snena,

Pravda se ispunja vi{a,

Do{la su nova vremena,

Bodyguard slobodno pi{a.

Grlica s grma pokisla

Prhnula, zatresla lisje,

Hrvatski barjak sred Bruxellesa,

Bodyguard Manneken Pis je.

Pti~ice hrle u kavez,

Slobode nema da nema,

U{li smo u NATO-savez,

Bodyguard alatku sprema.

Bodyguard na pola kapka

Zgleda se po toj divoti,

Radostan po lokvi {ljapka,

[estoj se raduje floti

PRVI PUT S NATO-OM NA JUTRENJE(pozdravno pisamce Ive Sanadera iz Natolanda Borisu Tadi}u u Beograd)

Foto

mon

ta`a

: Rec

ycle

Bin

Lad

en