Bulevar Vojvode Mišića 39 11000 Beograd tel: +381 (11) 650-538 fax: +381 (11) 651-469

D:\PRAVILNICI I UPUTSTVA\Uputstvo za MapSoft KORISNIK.doc 1/52 21.11.03 13:47

Republički geodetski zavod Sektor za informatiku i komunikacije Republički geodetski zavod Sektor za informatiku i komunikacije

Skraćeno uputstvo za korišćenje MapSofta2000

SADRŽAJ MapSoft2000 ..................................................................................................................................................... 1

Instalacija programskog sistema....................................................................................................1

Podešavanje korisničkog interfejsa................................................................................................2

Razmeštaj toolbar-ova..........................................................................2

Atributski prozori ...................................................................................2

Displej za digitalizaciju..........................................................................3

Korisnička podešavanja........................................................................4

Vrući tasteri ...........................................................................................5

Podešavanje prikaza simbola i oznaka i podešavanje njihovih boja prikaza 6

Korišćenje Help-a..................................................................................8

Otvaranje novog projekta...............................................................................................................8

Podešavanje radnih parametara..................................................................................................10

Georeferenciranje skeniranih podloga .........................................................................................10

Koncepcija programa DigiScan 2000 .................................................10

Postupak pri georeferenciranju...........................................................11

Rektifikacija skeniranih podloga koje će se koristiti u Acad-u ............15

Povezivanje georeferenciranih rastera u projekat .......................................................................15

Povezivanje rastera ............................................................................15

Digitalizacija sa skeniranih geodetskih podloga ..........................................................................17

Računanje površina .....................................................................................................................20

Kontrola neparnih linija .......................................................................20

Kontrola identičnih tačaka...................................................................21

Otkrivanje parcela-ostrva....................................................................22

Preklapanje površina ..........................................................................22

Računanje površina ............................................................................23

Zaokruživanje površina.......................................................................24

Konverzija polja AREA........................................................................25

i

Otkrivanje grešaka u polju AREA .......................................................25

Konverzija podataka.....................................................................................................................26

Uvoz podataka ....................................................................................26

Izvoz podataka....................................................................................28

Skript datoteke .............................................................................................................................29

COGO alati...................................................................................................................................30

Formiranje DGP-a na osnovu originalnih podataka tahimetrijskog snimanja ..............................32

Interaktivni unos podatka....................................................................32

Unos podatka kroz zapisnike..............................................................33

Formiranje DGP-a na osnovu originalnih podataka ortogonalnog snimanja ...............................35

Interaktivni unos podatka....................................................................35

Unos podatka kroz zapisnike..............................................................35

Kartografska obrada podataka.....................................................................................................37

Crtanje izlaznih dokumenata........................................................................................................38

Kreiranje sopstvenog opisa dokumenta .............................................40

Administracija baze podataka u režimu održavanja ....................................................................42

Provo�enje promena u postupku održavanja ..............................................................................44

Postupak sprovo�enja deobe parcele ................................................47

Rad sa grupom projekta...............................................................................................................48

ii

MapSoft2000

Instalacija programskog sistema Instalacija programskog sistema Mapsoft 2000 se izvršava kroz nekoliko koraka:

1. Operativni sistem treba podići sa administratorskim pravima.

2. Ubaciti instalacioni disk u CD čitač na računaru ili CD čitač kome korisnik može da pristupi preko mreže.

3. Ukoliko je na CD čitaču podešen auto start instalacija se sama pokreće.Ukoliko to nije slučaj potrebno je pokrenuti program E:/MapSoft/setup.exe sa CD-a ili kopije CD-a na hard disku.

4. Korisnik treba da klikne na ekranski taster Instalacija softvera, tkđ. i u sledećem koraku na Instalacija MapSoft 2000

5. Kroz instalacionu proceduru korisnika vodi čarobnjak koji mu pomaže da lakše obavi instalacionu proceduru i to:

1) Upoznaje ga sa licenocom u dva koraka, prvi put na engleskom a drugi put na srpskom jeziku. Korisnik treba da potvrdi prvi put sa Next a drugi put sa Yes,

2) Daje informacije o programskom sistemu MapSoft (šta je i čemu služi). Kliknuti na Next,

3) Potrebno je uneti korisničke informacije i to prvo treba ukucati ime i prezime osobe na koju glasi licenca a zatim naziv kompanije i sve to potvrditi sa Next,

4) Nudi putanju na kojoj će biti instaliran program i dovoljno je da je korisnik samo potvrdi C:/Program Files/PhotoSoft, klikom na dugme Next,

5) Daje mogućnost da se izabere verzija MapSofta (Profesional, Standard, Lite, Lite+) u zavisnosti od hardverskog ključa koji korisnik poseduje. Izbor se vrši klikom na odgovarajuću grafičku ikonu,

6) Vrši se izbor komponenti koje će da se instaliraju (Programi, Help i dodatne alatke). Potrebno je da korisnik čekira sve ponuđene opcije i potvrdi sa Next,

7) Dodeljuje se ime korisničkoj grupi – PhotoSoft. Korisnik treba da prihvati ponuđeno ime i klikne na Next,

8) Čarobnjak nudi mogućnost povratka kroz instalaciju pritiskom na taster Back, gde korisnik ima mogućnost da ispravi neki od dotada unetih podataka. Ukoliko je sve ispravno uneto korisnik potvrđuje (klikom na Next) da želi da proces instalacije započne.

6. Počinje proces kopiranja datoteka sa CD-a na računar (u pozadini 'ide' grafička animacija – globus).

7. Nakon kopiranja datoteka sa CD-a na računar potrebno je instalirati Sentinel drajver koji je potreban za rad sa hardverskim ključem. Korisnik treba da klikne na ekranski taster Next.

8. Na kraju instalacione procedure je potrebno restartovati računar kako bi se instalacija do kraja sprovela korektno, a to se postiže pritiskom na taster Finish.

1

Podešavanje korisničkog interfejsa

Razmeštaj toolbar-ova Prilikom prvog pozivanja programa, posle instalacije, palete alatki (toolbar-ovi) su složeni jedan preko drugog na korisnom prostoru Mapsofta (Slika 1). Potrebno ih je razmestiti i podesiti korisničko okruženje za što udobniji rad.

Slika 1, Izgled korisničkog prozora posle instalacije

Uključivanje i isključivanje toolbar-ova se vrši komandom iz padajućeg menija Prikaz/Paleta alatki, čekiranjem ili odčekiranjem određenih grupa, dok se isključivanje može izvesti prostim klikom na krstić u gornjem desnom uglu toolbar-a.

Razmeštaj grupa se vrši pomoću miša tako što se levim tasterom miša klikne uz ivicu grupe i sa tako pritisnutom tasterom pomeranjem miša pronađe najbolji položaj za grupu. Na mestu gde se otpusti levi taser miša ostaje položaj grupe dugmića toolbar-a.

Atributski prozori Atributski prozori su prozori smešteni uz desnu ivicu korisnog prostora. U njima se podešavaju atributi određenih entiteta (simbol, sloj) bilo prilikom kreiranja, izmene ili samo prikaza.

Uključivanje i isključivanje prikaza atributskih prozora se vrši kroz komandu padajućeg menija

Prikaz/Atributski prozori/Položajna osnova

Prikaz/Atributski prozori/Visinska osnova

Prikaz/Atributski prozori/Mreža vodova

prostim klikom na željenu opciju dodaje se štiklir (uključen prikaz), ili briše štiklir (isključen prikaz) (Slika 2). Isključivanje se može obaviti prostim klikom na krstić u gornjem desnom uglu samog atribuskog prozora.

2

Slika 2, Prikaz atributskih prozora

Prilikom prvog poziva programa posle instalacije Atributski prozori i Prozor podela na listove su zalepljeni uz desnu ivicu korisnog prostora. Time je smanjen radni prostor. Posoji mogućnost da se Atributski prozori i Prozor podele na listove 'odlepe od ivice' tako što će se kliknuti desnim tasterom miša na samom prozoru i u ponuđenim opcijama kliknuti levim tasterom na komandu Dozvoli lepljenje (time smo skinuli štiklir ispred komande) (Slika 3). Sada se levim tasterom (ne puštati ga) miša 'uhvati' prozor i premesti na željenu poziciju. Moguće je obaviti ponovo lepljenje štikliranjem komande Dozvoli lepljenje.

Slika 3, Lepljenje i odlepljivanje atributskih prozora

Displej za digitalizaciju Displej za digitalizaciju služi za unos oznake tačke i njene visine prilikom kreiranja ili za prikaz tekućih koordinata.

Pre početka digitalizacije potrebno je uključiti mod za digitalizaciju. Inicijalizacija moda za digitalizaciju podrazumeva određivanje uređaja sa kojeg će da se vrši prikupljanje podataka (digitajzer, stereorestitucioni instrument, miš). Inicijalizacija moda za digitalizaciju se vrši komandom iz padajućeg menija Podešavanje/Način digitalizacije/MD miš (Slika 4) ili iz toolbar-a

.Posle pokretanja opcije proverava se funkcionisanje uređaja za digitalizaciju (tako što se miš pomera levo – desno i posmatra menjanje koordinata pozicije miša na statusnoj liniji). Ako se koordinate menjaju, uređaj ispravno funkcioniše, vrši se potvrda pokrenute opcije bilo pritiskom na levi taser miša ili pritiskom ENTER-a na tastaturi.

3

Slika 4,Uključivanje MD moda za digitalizaciju

Ukoliko se sada započne sa npr. kreiranjem tačaka u radnom prozoru se pojavljuje displej za digitalizaciju. Njegov položaj možemo menjati (lepiti ga uz gornju ili donju ivicu korisnog prostora) tako što se levim tasterom miša 'uhvati' prozor i primakne ivici (Slika 5).

Slika 5, Prikaz displeja za digitalizaciju

Korisnička podešavanja Korisnička podešavanja se određuju na nivou aplikacije (programa) iz menija Podešavanja/Korisnička podešavanja (Slika 6)

Slika 6, Pozivanje komande za korisnička podešavanja

4

Maskiranje simbola se vrši radi lakšeg uočavanja entiteta (tačaka) na ekranu. U prvu kućicu ukucavamo broj simbola tačke koji želimo da zamenimo a u drugu kućicu broj simbola tačke čiji prikaz želimo na ekranu . Primer (Slika 7). U bazi tačaka se ništa ne menja tj. ostaje simbol koji je izabran komandom Podešavanje/Simboli/Tačke.

Slika 7, Maska za korisnička podešavanja

Rastojanje linije od pikira se može podesiti unošenjem željene vrednosti (u milimetrima) u kvadratić pored oznake Rastojanje linije od pikira.

Zvuk koji će se čuti prilikom kreiranja, pronalaženja, ne nalaženja ili greške entiteta uključujemo/isključujemo čekiranjem kružića ispred oznake. Na licu mesta možemo da ižvršimo testiranje.

Postoji mogućnost da biramo boju:

Pozadine vektora (podloge)

Koordinatne mreže

Entiteta pri izboru

Krstastog kursora u režimu merenja

Krstatstog kursora u režimu selekcije

Izmena boja se vrši tako što kliknemo mišem u kvadrat u kome je upisan indeks boje, koji se nalazi desno od željene opcije. Zatim indeks boje biramo klikom na kvadratić određene boje ili ukucavamo indeks željene boje (ukoliko ga znamo).

Nije preporučljivo menjati boju entiteta pri izboru, boju krstastog kursora u režimu merenja ili selekcije (ponuđena boja je crvena). Iz tog razloga nije preporučljivo birati crvenu boju za boju pozadine, boju koordinatne mreže, boju rastera ili pozadine rastera.

Indeks boje rastera i pozadine rastera se podešava na isti način, stim što postoji opcija za korišćenje transparentne pozadine koja se koristi prilikom preklapanja rastera.

Vrući tasteri Vrući tasteri su prečice za pozivanje komandi i mogu se po želji korisnika kreirati za svaku komandu iz menija. Koristi se kombinacija tastera CTRL, ALT i/ili SHIFT sa nekim od ostalih tastera. Podešavanja se vrše iz dijaloga Alati/Podešavanje okruženja/Vrući tasteri (Slika 8).

5

Slika 8, Pozivanje komande za kreiranje vrućih tastera

Nakon pozivanja komande pojavljuje se dijalog prozor (Slika 9).

Kreiranje vrućih tastera se vrši iz nekoliko koraka:

1) Potrebno je da selektujemo komandu za koju želimo da kreiramo vrući taster, tako što mišem stanemo na njen naziv. U spisku se nalaze sve komande koje program koristi i možemo ih listati pomoću trake za listanje tabelarnog pregleda. Nakon izabrane komande u donjem delu u mestu za opis komande se prikazuje njen puni naziv.

2) Treba proveriti da li je za izabranu komandu već ranije kreiran vrući taster, tako što u prozoru ispod naziva Dodeljeni vrući tasteri stoji upisana kombinacija koja je iskorišćena.

3) Pritisne se ekranski taster Kreirajte vući taster i u ponuđeni prozor otkuca željena kombinacija tastera. Ukoliko je ta kombinacija već iskorišćena ispod prozora će biti upisana poruka Trenutno dodeljeno i objašnjenje komande za koju je dodeljeno. Moguće je izabrati dve opcije Potvrdi ili Odustani.

Slika 9, Dijalog prozor za podešavanje vrućih tastera

Moguće je kreirati više različitih vrućih tastera za istu komandu.

Ova podešavanja se čuvaju u datoteci MapSoft.MAC koja se nalazi na putanji instalacije C:/Program Files/PhotoSoft/MapSoft2000. Tako formirani vrući tasteri se mogu prenositi na druge računare prostim kopiranjem ove datoteke.

Podešavanje prikaza simbola i oznaka i podešavanje njihovih boja prikaza Prikaz simbola, slojeva i boja se vrši za svaki entitet posebno (Slika 10), komandama:

Podešavanje/Slojevi/Tačke

Podešavanje/Slojevi/Linije

6

Podešavanje/Slojevi/Površine

Podešavanje/Slojevi/Opisi

Prikaz simbola i oznaka uključujemo/isključujemo čekiranjem ili dečekiranjem kvadratića pored rednog broja sloja u koloni za Simbol ili Oznaku. Boju biramo tako što kliknemo u kvadratić boje pored rednog broja sloja. Aktivni sloj označavamo tako što ga selektujemo a zatim pritisnemo ekranski taster Aktivni ili duplim klikom na opis sloja. Postoji mogućnost da uključimo prikaz svih slojeva tako što selektujemo sve postojeće slojeve pritiskom na taster Izaberi sve a zatim pritiskom na taster Simbol odgovorimo sa Yes. Isti postupak se primenjuje za uključivanje prikaza svih oznaka. Isključivanje prikaza svih simbola i oznaka se obavlja na identičan način osim što se u dijalog prozoru kod upita Prikaza simbola ili oznaka odgovara sa No (Slika 11).

Slika 10,Podešavanje slojeva

Slika 11,Prikaz maske za podešavanje simbola, oznake, boje i tekućeg sloja za entitet tačaka

Snimanje podešavanja se pokreće komandom Podešavanje/Snimanje podešavanja (Slika 12). Pod ovim se podrazmeva snimanje podešavanja atributa za prikaz simbola i oznake, njihovih boja svakog entiteta kao i neka korisnička podešavanja kao što su maskiranje simbola, rastojanje linije od pikira, boja pozadine vektora i boja pozadine rastera. Svi ovi parametri će biti sačuvani u datoteci koja će nositi naziv projekta i imaće ekstenziju mpr. Ponudjena putanja gde će biti smeštena ova datoteka je C:/Program Files/PhotoSoft/MapSoft2000/Work. Korisnik može da izmeni ovu putanju kao i sam naziv datoteke.

Datoteka sa snimljenim podešavanjima može da se učita u program u svakom trenutku komandom Podešavanja/Učitavanje podešavanja. Potrebno je da korisnik selektuje datoteku sa željenim nazivom i da sve potvrdi klikom na taster Open.

7

Slika 12,Snimanje podešavanja

Korišćenje Help-a Help se može pozivati komandom Pomoć/Sadržaj (Slika 13).

Slika 13, Pozivanje Help-a

Sadržaj Help-a je podeljen u četiri logične celine:

Uputstvo

Referentni priručnik

Aplikativni moduli

Komande

U svakom dijalogu postoji taster Help iza kojeg se krije njegovo detaljno objašnjenje. Do istog objašnjenja možemo doći i na drugi način tako što kada selektujemo željenu komandu (kada njen naziv postane plav) pritisnemo taster F1 sa tastature.

Otvaranje novog projekta Da bi otvorili novi projekat potrebno je da uradimo sledeće:

1) Kreiramo datoteku sa podelom na listove. U nekom od tekstualnih editora (NotePad-u, TextPad-u) unosimo sledećim redom podatke: oznaku lista, Y-koordinatu donjeg levog temena lista, X-koordinatu donjeg levog temena lista, razmeru lista i odvajamo ih bar jednim space-om (Slika 14).

Slika 14, Izgled datoteke podele na listove

2) Kreiramo novi folder u koji će biti smešten naš projekat. Ovo možemo uraditi na dva načina:

8

a) Koristeći Windows Explorer na radnom disku formiramo novi folder komandom File/New/Folder pod nazivom MapSoft 2000. Ispod njega treba da se nalaze folderi naših radilišta (projekata). Sada na folderu MapSoft 2000 kreiramo novi sa nazivom radilišta npr. Sabac2500.

b) Pokretanjem komande za otvarane novog projekta Projekat/Novi u MapSoftu.

3) Pokrećemo proceduru za otvaranje novog projekta sa podešavanjem parametara projekta iz MapSoft-a, komandom Projekat/Novi

a) Pojavljuje se maska za Izbor direktorijuma (foldera) za novi projekat i naziva novog projekta (Slika 15).

Slika 15, Izgled maske za formiranje foldera i naziva projekta

Izbor foldera se vrši pritiskom na strelicu čime se dobija lista postojećih foldera. Duplim klikom na željeni folder se pozicioniramo na njega i na taj način birano putanju . Ukoliko treba da formirano novi folder koristimo ikonu Create New Folder i na ponuđeno mesto ukucavamo naziv foldera. Pošto smo se pozicionirali na ispravnu putanju definišemo naziv projekta tako što u kućicu pored oznake File name: ukucavamo ime projekta (MapSoft će ponuditi ekstenziju mpf – Mapsoft projekt koju ne treba menjati) i potvrđujemo sa Save.

b) Program sam daje masku za podešavanje parametara projekta (Slika 16).

Podešavaju se razmera projekta, broj decimala za zaokruživanje, format lista detalja tako što se čekira željena opcija.

Bira se aktivna datoteka podele na listove, tako što se čekira opcija Državni koordinatni sistem i ižvrši povezivanje sa navedenom datotekom: klikne se na kvadratić sa tri tačke, pokaže putanja do odgovarajuće datoteke, selektuje datoteka i sve potvrdi sa Open.

Slika 16, Maska za podešavanje parametara projekta

Pritiskom na ekranski taster Nacrtaj dobijamo mapu podele u grafičkom režimu iz koje vršimo vizuelnu kontrolu ispravnosti datoteke podele na listove. Ukoliko se

9

pojavi neka greška ili samo želimo da pregledamo navedenu datoteku dovoljno je da pritisnemo ekranski taster Edit i naći ćemo se u tekstualnom režimu.

Potrebno je da se unese izvor podataka tako što treba kliknuti na strelicu, kako se dobija ponuđena lista, i izabrati jednu od vrsta podataka.

Sve izabrane parametre projekta treba potvrditi pritiskom na taster Potvrdi.

Podešavanje radnih parametara Radni parametri se mogu zadati kroz komandu Podešavanje/Radni parametri/Opšti (Slika 17),

Slika 17, Maska za podešavanje radnih parametara

ili uključivanjem željene opcije preko ikone sa palete alatki Radih parametara.

Georeferenciranje skeniranih podloga Georeferenciranjem skeniranih podloga se kroz postupak merenja i kalibracije utvrđuju deformacije sistematskog karaktera koje su uticale na deformaciju podloge i određuju parametri georeferenciranja (funkcija za transformaciju) na osnovu kojih se za svaki piksel digitalne slike može dobiti pozicija u željenom referentnom kooordinatnom sistemu. Obavlja se kroz program DigiScan 2000 koji je prvenstveno namenjen za pripremu skeniranih podloga za prikaz ili digitalizaciju u okviru MapSoft-a.

Koncepcija programa DigiScan 2000 Koncepcija programa je jednostavna i zasniva se na logici rada koja je i inače prisutna kod većine standardnih Windows aplikacija, a sastoji se u otvaranju i obradi dokumenta. U jednom trenutku u DigiScan može biti učitan samo jedan dokumenat. Ako je potrebno ostvariti istovremen rad sa više skeniranih podloga, može se bez ograničenja, pokrenuti više instanci DigiScan-a.

Ono što je za DigiScan pomalo neočekivano, s obzirom da on radi sa skeniranim podlogama, tj. rasterskim slikama, je to što dokument DigiScan-a nije datoteka u kome se čuva rasterska slika, već je to datoteka sa podacima za georeferenciranje i kalibraciju te slike. Podrazumevana ekstenzija ove datoteke je *.RGD i ne preporučuje se dodeljivanje drugih ekstenzija. Isto tako, obavezno je da datoteka sa skeniranom slikom i *.RGD datoteka imaju isto ime i da se nalaze u istom direktorijumu. Ekstenzija datoteke sa skeniranom slikom je proizvoljna, ali se strogo preporučuje, zbog rada drugih programa, da se koristi standardna ekstenzija za dati rasterski format (najčešće je to TIFF).

Preporučuje se da se na radnom disku otvori direktorijum sa nazivom DigiScan 2000, a ispod njega za svaki projekat otvori poseban direktorijum (sa nazivom projekta) u kome će se nalaziti sve datoteke sa rasterskim slikama i datoteke sa njihovim podacima georeferenciranja. U ovom direktorijumu se, pored ovih datoteka, kreiraju za svaku rastersku sliku i po dve dodatne datoteke sa podacima merenja kalibracionih tačaka *.CPT i pratećim izveštajem o kalibraciji *.RPT.

Sve što je potrebno za početak rada u DigiScan-u je da postoji datoteka sa skeniranom slikom. Sve ostale datoteke se kreiraju u okviru DigiScan-a kroz rad.

10

Kada je u pitanju prilagođavanje programa korisničkim zahtevima, kao što je definisanje vrućih tastera, izbor paleta alatki i sl., sve je rešeno u skladu sa standardima koji važe i za ostale Windows aplikacije (a opisano je u početku rada sa MapSoft-om).

Postupak pri georeferenciranju Georeferenciranje se izvodi kroz nekoliko koraka:

1. Učitavanje skenirane podloge se vrši komandom iz padajućeg menija: Fajl/Novi ili pokretanjem ikone iz toolbar-a Fajl. Dobija se maska za izbor fajla sa rasterskom slikom koji treba kalibrisati (Slika 18).

Izbor foldera se vrši pritiskom na strelicu čime se dobija lista postojećih foldera. Duplim klikom na željeni folder se pozicioniramo na njega i na taj način birano putanju . Ukoliko treba da formirano novi folder koristimo ikonu Create New Folder i na ponuđeno mesto ukucavamo naziv foldera. Pošto smo se pozicionirali na ispravnu putanju vršimo izbor fajla za kalibrisanje tako što ga selektujemo i pritisnemo taster Open.

Slika 18, Maska za izbor rasterskog fajla koji treba kalibrisati

2. Zadavanje parametara georeferenciranja se vrši iz dva razloga:

1) Kroz ove parametre se definiše mreža temena koja u ovom slučaju predstavlja kalibracione tačke

2) Ovim parametrima se definiše koristan prostor podloge koja se georeferencira, a koji ima uticaja na kasnije faze obrade

Zadavanje parametara se pokreće komandom iz padajućeg menija Slika/Podaci georeferenciranja ili pokretanjem ikone iz toolbar-a Slika. Dobija se maska za unos parametara georeferenciranja (Slika 19).

11

Slika 19, Maska za unos parametara za georeferenciranje

Od podataka se unosi: oznaka detaljnog lista, komentar koji treba da asocira na radilište, ime i prezime operatera koji vrši georeferenciranje, razmera podloge, čekira se kružić ispred pravouglih koordinata, unesu Y i X koordinata donjeg levog temena lista, dimenzije korisnog porstora i dimenzije grida koordinatne mreže. Nakon unetih podataka potrebno je pritisnuti taster Potvrdi.

Nakon potvrde zadavanja ovih parametara, u ASCII tekstualnoj datoteci koja ima isto ime kao i *.RGD datoteka, samo sa ekstenzijom *.CPT, dat je spisak ovih kalibracionih tačaka, sa njihovim oznakama, koordinatama u referentnom koordinatnom sistemu, izmerenim pikselskim (rasterskim) koordinatama (inicijalno negativne vrednosti), i oznakom da li se ta tačka koristi kod izravnanja. Da bi se kreirala ova datoteka, neophodno je zadati sve parametre iz dijaloga za zadavanje podataka o georeferenciranju rastera.

3. Merenje kalibracionih tačaka se izvodi u dve faze:

1) Prva je faza inicijalnog merenja u kome se od korisnika zahteva da izmeri pozicije za prve četiri kalibracione tačke iz *.CPT datoteke. Obično su to tačke u uglovima korisnog prostora podloge. Ova merenja mogu da se izvode samo približno, bez uvećanog prikaza rasterske slike na ekranu monitora. Od kvaliteta ovih merenja zavisi koliko će u sledećoj fazi merenja inicijalna pozicija mernog kursora odgovarati položaju kalibracionih tačaka na rasterskoj slici.

Inicijalno merenje se pokreće komandom iz padajućeg menija Kalibracija/Inicijalno merenje ili pokretanjem ikone iz toolbar-a Kalibracija. Merenje počinje od donje leve tačke a meri se u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu.

Nakon završenog inicijalnog merenja sledi transformacija i izravnanje, pri čemu se koristi afina transformacija. Korisniku je omogućeno da pogleda izveštaj o rezultatima kalibracije koji se standardno snimaju u datoteci sa ekstenzijom *.RPT.

2) Sledeća faza je fino merenje u okviru koje je potrebno ponovo izmeriti prve četiri, a zatim i ostale tačke iz *.CPT datoteke. Opcija za fino merenje se pokreće komandom iz padajućeg menija Kalibracija/Fino Merenje ili pokretanjem ikone

iz toolbar-a Kalibracija. Redosled merenja odgovara redosledu tačaka u ovoj datoteci. Pri merenju neke kalibracione tačke softver u vidno polje automatski dovodi područje rasterske slike na kome bi trebalo da se nalazi ta tačka. Korisnik može dopustiti da ga softver sprovede kroz sva potrebna merenja, što je najbolja varijanta kod prvobitnog merenja, ili da sam bira tačke koje treba izmeriti, što se najčešće koristi kod ponavljanja merenja. Važno je da se merenje vrši pažljivo pikirajući centar pikira decimetarskog krstića. Tokom merenja je moguće preći

12

na sledeću, prethodnu ili krajnju tačku i uključiti ili isključiti merenje iz transformacije pokretanjem odgovarajuće ikone .

4. Nakon finog merenja kalibracionih tačaka, vrši se izbor odgovarajućeg tipa kalibracije. Kalibracija predstavlja izbor modela transformacije i proces izravnanja sa ocenom tačnosti. U opštem slučaju, najkvalitetnije rezultate treba očekivati kod primene kolokacije sa filtriranjem. Kod ovog tipa kalibracije, sistematske greške, tj. deformacije se vrlo uspešno otklanjanju iz rezultata merenja, dok se grube greške jasno uočavaju i izdvajaju iz skupa merenja.

Ovo je često jedan iterativni postupak gde se bira tip kalibracije, pregledaju rezultati izravnanja i ponavljaju ili izbacuju iz izravnanja merenja na pojedinim kalibracionim tačkama, sve dotle dok se ne dobiju zadovoljavajući rezultati.

U izveštaju nakon izravnanja posebnu pažnju treba obratiti na srednje kvadratne greške dobijene na osnovu popravaka na tačkama nakon transformacije i otklanjanja deformacija. Isto tako, treba proveriti da li u izveštaju ima popravaka koje su označene kao posledica grubih grešaka merenja.

Tehničkim normativima je propisano da ocena srednje kvadratne greške iz izravnanja ne sme da pređe veličinu od 0.1*razmera plana. Pod grubom greškom merenja smatramo trostruku vrednost ocene srednje kvadratne greške. U izveštaju o izvršenoj transformaciji proverava se vrednost ocene srednje kvadratne greške posle kolokacije sa filtriranjem (npr. Collocation : My= 0.044 Mx= 0.046) i popravke svakog merenja (poslednje dve kolone uz svako merenje). Opcija se pokreće iz padajućeg menija Kalibracija/Kalibracija i u dijalog prozoru čekira opcija Kolokacija sa filtriranjem ili iz toolbara direktno izborom tipa transformacije. Fino merenje i kalibracija se rade u iterativnom postupku tako što se u slučaju grubih grešaka ponavljaju merenja za pojedine tačke.

Ukoliko se ni ponovljenim merenjima gruba greška ne otkloni, vršimo odstranjivanje tačaka iz izravnanja ali pod uslovom da ove tačke nisu ivične tačke (Frame1, Frame2, Frame3 ili Frame4)

Odstranjivanje tačaka iz postupka izravnanja može se vršiti pozivom komande iz toolbar-a .

Pokretanjem ove opcije dobijamo masku za Pregled tačaka koje učestvuju u izravnanju. U njoj vršimo isključivanje tačaka iz izravnanja tako što odčekiramo štiklir ispred oznake tačke.

Slika 20, Maska za pregled tačaka koje će učestvovati u izravnanju

5. Rektifikacija skenirane podloge

Cilj rektifikacije skenirane podloge je da se dobije nova rasterska datoteka kod koje će biti otkolonjene deformacije sistematskog karaktera, a koje su prethodno utvrđene u postupku kalibracije.

Preporučuje se da se koristi opcija za standardnu rektifikaciju, osim u slučajevima kada se radi o podlogama kod kojih je rasterski koordinatni sistem zarotiran za veći iznos u odnosu na

13

referentni koordinatni sistem, ili se želi dobijanje rektifikovane slike koja će biti zarotirana u odnosu na prvobitnu sliku. U tim slučajevima je pogodnije da se koristi specijalna rektifikacija.

Komanda za pokretanje standardne rektifikacije se dobija iz padajućeg menija Rektifikacija/Standardna (Slika 21).

Slika 21, Pokretanje standardne rektifikacije

Pokretanjem komande Rektifikacije/Standardna, otvoren je prozor – Pode{avanja za rektifikovanu rastersku sliku (Slika 22).

Slika 22,Maska podešavanja za rektifikovanu rastersku sliku

Unutar ovog dijaloga potrebno je zadati parametre koje će DigiScan koristiti prilikom rektifikacije skenirane slike:

1) Opšti parametri vezani za rektifikovanu skeniranu sliku:

Putanja fajla – Potrebno je zadati putanju do rektifikovane rasterske slike. Unos se mo`e izvršiti ili direktnim unošenjem sa tastature, ili korišćenjem Windows Save As dijaloga. Ako se ne specifira drugačije DigiScan će rektifikovanu sliku smestiti u isti direktorijum u kome se nalazi i originalna slika, s tim što će joj na postojeće ime dodeliti ekstenziju –n. Preporučuje se da se novoformirane datoteke smeste na putanju D:DigiScan2000/Naziv radilišta/Rektifikovano.

Rezolucija (DPI) – Potrebno je zadati izlaznu rezoluciju rektifikovane rasterske slike u DPI – broju ta~aka po in~u (eng.: Dot Per Inch). DigiScan }e ponuditi rezoluciju u kojoj se nalazi originalna slika.

Azimut (dd mm ss) – U ova tri polja se zadaje uglovna vrednost azimuta u staroj podeli (po poljima: stepeni, minuti i sekunde) za koju će rektifikovana slika biti zarotirana u odnosu na originalnu sliku. Smer rotacije je u smeru kazaljke na satu.

14

Razmera – U ovom polju se zadaje vrednost imenioca razmere rektifikovane slike. DigiScan će ponuditi vrednost koja je specificirana prilikom zadavanja parametara georeferenciranja.

2) Parametri vezani za parametre georeferenciranja rektifikovane rasterske slike:

Prostor:

Levo [m] – Koordinata Y donjeg levog ugla korisnog prostora plana zadata u metrima

Desno [m] – Koordinata X donjeg levog ugla korisnog prostora plana zadata u metrima

Dimenzije:

Horiz [mm] – Dimenzije korisnog prostora plana po Y osi (horizontalno) zadato u milimetrima

Vert [mm] – Dimenzije korisnog prostora plana po X osi (vertikalno) zadato u milimetrima

Margine:

Levo [mm] – Vrednost margine rektifikovane slike mereno od leve ivice definisanog korisnog prostora plana zadato u milimetrima

Desno [mm] – Vrednost margine rektifikovane slike mereno od desne ivice definisanog korisnog prostora plana zadato u milimetrima.

Gore [mm] – Vrednost margine rektifikovane slike mereno od gornje ivice definisanog korisnog prostora plana zadato u milimetrima

Dole [mm] – Vrednost margine rektifikovane slike mereno od donje ivice definisanog korisnog prostora plana zadato u milimetrima.

Rektifikacija skeniranih podloga koje će se koristiti u Acad-u Ukoliko je urađena standardna rektifikacija za potrebe MapSofta, preporučuje se da se pokrene već postojeća rgd datoteka. U njoj je potrebno boju pozadine invertovati tako da pozadina rasterske podloge bude crna.

Zatim treba pokrenuti Standardnu Rektifikaciju i podesti parametre na sledeći način:

1) Putanja do novoformiranih faljova treba da bude D:/DigiScan 2000/Naziv radilišta/Za Acad

2) Vrednosti svih margina podesiti na 0mm

3) Čekirati opciju za pravljenje «world» datoteke

Tom prilikom će DigiScan napraviti TFW datoteku koja sadrži podatke georeferenciranja koje koristi Acad i koja ide uz odgovarajući TIF .

Važno je da boja pozadine rastera ostane crna.

Povezivanje georeferenciranih rastera u projekat Otvoriti projekat za datu K.o. u MapSoft-u i vizuelno proveriti da li je podela na listove dobra. Ako je sve u redu formiran je projekat za datu K.o. Sledi povezivanje georeferenciranih rastera u projekat.

Povezivanje rastera 1. Poziva se komanda iz padajućeg menija Podešavanje/Povezivanje/Podaci orijentacije (Slika

23.)

15

Slika 23, Pozivanje komande za povezivanje rastera

Kreira se nova ili pokaže na postojeću datoteku tipa *.mrd unutar koje se čuvaju parametri povezanih rastera. Opcija se poziva iz dijaloga klikom na dugme (Slika 24). Prethodno program nudi snimanje *.mrd datoteke na putanji na kojoj je otvoren projekat. Treba samo potvrditi pritiskom na taster Save.

Slika 24, Putanja do baza podataka sa orjentacionim parametrima

2. Klikom na ekranski taster Povezivanje rastera otvara se dijalog prozor: Povezivanje rastera, unutar kojeg se vrši dodavanje novih rastera, brisanje postojećih, isključivanje prikaza pojedinih rastera i editovanje parametara rastera (minimalne i maksimalne razmere prikaza, boje prikaza rastera) (Slika 25).

Nove rastere dodajemo tako što pritisnemo ekranski taster Dodaj. Program nudi Windows Save As dijalog u kome nalazimo putanju na kojoj su smešteni georeferencirani rasteri. Biramo odgovarajuće rgd-datoteke i potvrđujemo sa Open.

Slika 25, Prozor za dodavanje, isključivanje i editovanje parametara rastera

3. Nakon toga treba uklju~iti prikaz rasterskih podloga, ikona i osve`iti ekran . Rasteri su povezani i u grafičkom režimu rada bi trebalo da budu vidljivi.

Boja rastera i njegova pozadina se mogu menjati komandom iz padajućeg menija Podešavanja/Korisnička podešavanja. Ovi parametri se mogu podesiti samo za monohromatski raster a indeks boje predstavlja boju u opsegu od 0 (crna) do 255 (bela). Primer: , .

16

Ukoliko se čekira opcija Transparentna pozadina, prikazuje se ona boja rastera koja je definisana u prozoru za Povezivanje rastera.

Digitalizacija sa skeniranih geodetskih podloga Pre početka digitalizacije tačaka, linija i tekstova sa skeniranih geodetskih podloga je potrebno izvršiti podešavanje okruženja i to:

1. Inicijalizovati mod za digitalizaciju komandom Podešavanje/Način digitalizacije/MD-miš (detaljnije je opisano u poglavlju Displej za digitalizaciju – strana 3 i 4).

2. Maskirati topografsi simbol za pikir nekim uočljivijim topografskim simbolom, kroz Korisnička podešavanja (detaljnije je opisano u poglavlju Korisnička podešavanja – strana 4).

3. Podesiti atribute koji će biti dodeljeni novom entitetu i to: grafičko (simbol) i slojevsko (sloj) svojstvo za sve entitete i smer kreiranja simbola i znak pripadnosti za entitet linije.

Grafičko svojstvo – simbol se dodeljuje komandom Podešavanje/Simboli, bira se željeni entitet a zatim i odgovarajući grafički simbol iz digitalnog topografskog ključa. Izbor se vrši klikom miša na sam simbol ili ukucavanjem indeksa simbola u kvadratić pored ispisa Izbor simbola (Slika 26).

Primer: U slučaju kreiranja tačaka pri podešenim atributima sa slike nova tačka će biti u 2. sloju (Detaljne tačke), sa grafičkim simbolom sa indeksom 11 u bazi podataka projekta.

Slika 26, Podešavanje simbola za tačke

Slojevsko svojstvo-sloj se dodeljuje komandom Podešavanje/Slojevi, bira se željeni entitet a zatim i sloj u koji će se smestiti entitet (detaljnije na strani 6).

Kreiranje tačaka se pokreće komandom Kreiranje/Tačke/Pojedinačno (Slika 27).

17

Slika 27, Digitalizacija ta�aka pojedinačno

Početak digitalizacije tačaka podrazumeva i zadavanje oznake za početnu tačku unutar displeja za

digitalizaciju npr:

Kreiranje tačaka i linija se može izvoditi istovremeno pokretanjem neke od komandi iz padajućeg menija Kreiranje/Tacke i linije (Slika 28). Ova opcija se koristi za bržu i konformniju digitalizaciju parcela.

Slika 28,Digitalizacija tačaka i linija istovremeno

Kada je potrebno uraditi neku od izmena nad entitetom pozivamo komandu iz padajućeg menija Izmena (Slika 29) biramo entitet i dobijamo padajući meni u kome biramo željenu operaciju. Mogu se menjati atributi, brisati ili vraćati entitet iz baze podataka. Sledeći korak je način selekcije entiteta : pojedinačno, prozorom, poligonom, detaljni list ili celo radilište.

Slika 29, Izmena entiteta

Izmena atributa tačke se vrši čekiranjem jedne ili više željenih opcija (Slika 30).

18

Slika 30, Prozor za izmenu atributa tačaka

Brisanje tačaka se izvodi jednostavnim pozivanjem komande Izmena/Tačke/Brisanje, selekcijom entiteta i potvrdom da se izvrši zadata operacija.

Prilikom brisanja entiteta voditi računa da on ne učestvuje u kreiranju nekog drugog entiteta (da tačka ne učestvuje u formiranju linije ili površine, linija u kreiranju površine) jer poštovanje topoloških principa neće dozvoliti brisanje, sve dok se ne ukloni entitet u čijem formiranju učestvuje.

Brisanje entiteta ne znači njegovo fizičko uklanjanje iz baze, već samo prevođenje sloga u neaktivno stanje (u bazi se automatski dodeljuje * na početku rekorda). Program neće dozvoliti kreiranje novog entiteta na istoj poziciji tako da u tom slučaju vršimo vraćanje tačaka iz baze.

Postupak vraćanja iz baze je sledeći. Poziva se komanda Izmena/Tačke/Vraćanje i posle izbora načina selekcije program prikazuje u crvenoj boji sve neaktivne (izbrisane) entitete. Potrebno je izabrati entitet koji želimo da vratimo i potvrdimo da želimo da se zadata komanda sprovede.

Kreiranje površina se sprovodi po principu maksimalnog prelomnog ugla, gde se podrazumeva da se za definisanje konture jedne površine uzimaju u obzir samo linije sa slojem istim ili višim od trenutno aktivnog sloja za površine - hijerarhija slojeva. Ovaj princip je ugrađen u logiku programa, tako da se pri kreiranju svake nove površine automatski vrši provera ovog principa. U slučaju greške korisnik se upozorava na pogodan način. Provera se sastoji u sledećem:

1) Primenjujući princip maksimalnog prelomnog ugla, početna linija kojom se definiše površina mora dovesti do zatvaranja njene konture;

2) Ukoliko neka linija konture ne pripada istom sloju kao i površina koja se definiše, njen sloj mora biti viši od sloja površine;

3) U konturi sloja 1 mogu učestvovati samo linije sloja 1;

4) U konturama ostalih slojeva ne mora postojati nijedna linija koja pripada istom sloju kao i površina koja se definiše.

Kreiranje površina se pokreće komandom Kreiranje/Površine i može da se vrši na dva načina:

1. Selekcijom dve susedne tačke konture: uzastopno se selektuju bilo koje dve susedne tačke konture površine pri čemu redosled selekcije tačaka treba da odgovara smeru kazaljke na časovniku. Tom prilikom mora biti uključen prvi način selekcije za površine (selekcija površina - dve uzastopne tačke). Program će kreirati površinu i prikazati konturu crvenom bojom i našom potvrdom ponuditi broj površine koji mi možemo da izmenimo. Taj broj će upisati u težište konture.

Ovaj način formiranja površina je naročito pogodan za kreiranje površina u kojima učestvuje veliki broj tačaka (puteva, K.o...) zbog toga što program ukazuje na grešku - prikazom crvenog kursora na mestu gde je načinjena greška.

2. Selekcijom tačke unutar konture: kursor se pozicionira u unutrašnjost konture. Tom prilikom mora biti uključen drugi ili treći način selekcije. Drugi način – selekcija površine preko težišta je nepovoljnija pošto je potrebno kursor pozicionirati u težište konture. Dok je treći, selekcija

površine – tačka unutar konture .najpovoljniji jer je dovoljno kliknuti bilo gde unutar konture. Oznaka površine će biti smeštena na mesto gde smo kliknuli mišem.

19

Napomena:

Posle svake urađene operacije izaći iz komande sa Esc, pritiskom na desni taster miša ili klikom na

ikonu za prekid tekuće operacije . Sada se može pozivati nova komanda.

Poželjno je posle svakog urađenog postupka osvežiti ekran pritiskom na ikonu , da bi se jasno videlo šta je urađeno.

Računanje površina Kada su pripremljeni digitalni podaci jedne katastarske opštine koji su dobijeni manuelnom digitalizacijom sa skeniranih geodetskih podloga vrši se računanja površina.

Pre računanja površina je potrebno sprovesti sledeće kontrole:

• kontrola neparnih linija;

• kontrola identičnih tačaka;

• otkrivanje parcela ostrva;

• preklapanje površina sloja Površina parcela i sloja Površina objekata;

• upoređenje površine katastarske opštine sa zbirom površina grupa;

• upoređenje površine svake pojedinačne grupe sa površinom parcela koje čine pojedinu grupu.

Računanja površina i kontrola koje se pri tome sprovode vrši se u programskom modulu čije komande se pozivaju iz padajućeg menija Aplikacije/Računanje povrština (Slika 31).

Slika 31, Pozivanje komandi za kontrolu i računanje površina

Kontrola neparnih linija Kontrola neparnih linija se sprovodi za parove slojeva katastarska opština - grupe i grupe – površine parcela. Ova operacija se vrši onda kada je kreiranje geometrije i topologije ta~aka, linija i površina na nekom projektu zaokru`eno i dovedeno do kraja. Za izvo|enje operacije potrebno je zadati dva sloja površina koja moraju ispunjavati uslov da u kontinuitetu prekrivaju istu teritoriju: glavni sloj i sporedni sloj, pri ~emu se površine sporednog sloja prostorno moraju sadr`ati unutar glavnog sloja.

Glavni sloj

Sloj unutar koga će biti sprovedena analiza sporednog sloja. U kombo boksu (Slika 32) se nalazi lista aktuelnih lejera za entitet POVRŠINE. Obi~no se uzima hijerarhijski viši sloj ~ija je topologija jednostavnija i ~ije grani~ne linije u stvari predstavljaju spoljnu granicu (obod) sporednog sloja površina.

20

Sporedni sloj

Sloj koji se proverava, i u kome se mogu o~ekivati greške topologije. Izabrani sloj ne mo`e biti isti kao glavni sloj. Linije koje ~ine grani~ne linije sporednog sloja površina moraju se prostirati kontinualno unutar glavnog sloja površina da bi pokretanje funkcije imalo smisla. Opcija se poziva unutar modula u meniju Kontrole/Neparne linije (Slika 31).

Slika 32, Maska za otkrivanje neparnih linija

Kao rezultat rada funkcija }e ostaviti za sobom datoteku Linchk.out sa listom neparnih linija u formatu:

Oznaka 1. ta~ke Oznaka 2. ta~ke Broj pojavljivanja linije Indeks sloja linije

PAŽNJA: Otkrivanje neparnih linija je provera koju ima smisla sprovoditi samo za slojeve površina ~ije konturne linije bez prekida prekrivaju ~itavu teritoriju projekta.

Kontrola identičnih tačaka Kontrolu identičnih tačaka treba izvršiti za sve slojeve površina i to treba proveriti sve bliske tačke koje se nalaze na udaljenosti manjoj od 0,30 metara. Opcija se poziva iz padajućeg menija Aplikacije/Računanje površina//Kontrole/Identične tačke (Slika 31).

Slika 33, Maska za otkrivanje idenitčnih tačaka

Kriterijum za izbor površina omogu}ava tri na~ina za zadavanje površina nad kojima }e biti izvršena kontrola (Slika 33):

Pojedinačna površina – predvi|a unošenje pojedina~ne oznake površine.

Sloj površina – predvi|a izbor jednog od slojeva nad kojim }e biti izvršena kontrola.

Sve površine – predvi|a kontrolu svih površina.

Zadavanje imena i putanje izlaznog fajla može se izvršiti na dva na~ina: zadavanjem preko tastature ili koriš}enjem Open file dijaloga.

U interaktivnom re`imu rada MapSoft ima ugra|en sistem zaštite koji spre~ava kreiranje ta~aka sa identi~nim koordinatama. Me|utim, prilikom kreiranja mo`e do}i do nehoti~nog gomilanja bliskih ta~aka koje nisu identi~ne, ali se nalaze na tako malom rastojanju koje nije u saglasnosti sa osnovnom razmerom za koju se podaci prikupljaju. Ponekad je korisnik zbog gustog detalja prinu|en da kreira bliske ta~ke. U svim ovim slu~ajevima MapSoft je prinu|en da više ta~aka smešta na istu inkrementalnu poziciju koja se ra~una kao 0.001 x Osn_Raz.

21

Za jednu zadatu površinu, za sve površine jednog sloja ili za sve površine biće otkrivena sva ovakva mesta i formirati odgovaraju}i izveštaj Tacchk.out.

Otkrivanje parcela-ostrva Otkrivanje parcela-ostrva je kontrola koja se sprovodi u završnoj fazi formiranja površina. Poziva se iz padajućeg menija Aplikacije/Računanje površina/Kontrole/Otkrivanje Ostrva (Slika 31). Ova kontrola pravi spisak svih površina parcela ~ija ivi~na kontura nije ni u kakvoj topološkoj vezi sa svojom okolinom. Pošto je re~ o manjem broju slu~ajeva, ovako dobijen spisak slu`i za proveru da li su sva ostrva korektno definisana. Izveštaj se šalje u odgovaraju}u datoteku Povost.out (Slika 34). Format datoteke je sledeći: Oznaka parcele-‘ostrva’ Oznaka parcele-‘roditelja’.

Slika 34, Maska za otkrivanje parcela ostrva

PAŽNJA: U izveštaju se ne}e pojaviti parcele-ostrva koje su spojene "nevidljivom" linijom sa spoljnom konturom. Sa topološkog aspekta takve parcele se ne}e smatrati ostrvima, a njihova površina se ne}e pojavljivati dva puta u bilansu površina.

Dodeljivanje pripadnosti parcele ostrva parceli unutar koje se ona nalazi pokreće se iz padajućeg menija: Izmene/Površine/Površine ostrva. Po pokretanju opcije prvo se selektuje površina od koje se oduzima druga (roditeljska parcela), a potom se selektuje redom jedna ili više parcela ostrva. Za selekciju mogu da se koriste sva tri načina za selekciju površina (selekcija pomoću dve tačke, pomoću težišta i tačke unutar konture ).

Preklapanje površina Preklapanje površina služi za zadavanje oznake površine/sloja koja/koji će biti presečen drugom/drugim površinom/slojem, pokretanje odgovarajućeg algoritma i sastavljanje izveštaja. Komanda se poziva iz padajućeg menija Aplikacije/Računaje površina/Preklapanje Površina (Slika 31).

Dobija se maska za unos podataka (Slika 35).

Slika 35, Maska za preklapanje površina

Glavna površina se odnosi na površinu ili sloj površina koji će biti presečen sporednom površinom ili sporednim slojem. U slu~aju da je izabran sloj, izlazni izveštaj }e biti sastavljen po redosledu površina u sloju.

Sporedna površina se odnosi na površinu ili sloj površina kojom će se presecati glavna površina ili glavni sloj. U izlaznom izveštaju }e se za svaku glavnu površinu pojaviti spisak sporednih površina ili njihovih delova koji je presecaju.

22

Tipovi izveštaja

Omogu}ena su dva osnovna tipa izveštaja: prost i slo`en. Putanje do odgovaraju}ih datoteka izveštaja Povizr1.met zadaju se u odgovaraju}em prostoru ili se biraju pozivom Open File dijaloga.

U prostom izveštaju kontroliše se dodeljivanje oznaka površinama objekata unutar pojedine parcele. Naime objekat treba da dobije složenu oznaku: broj parce ~ broj objekta unutar parcele (npr.1254~1). U složenom izveštaju – Povizr2.met dobijaju se i oznake tačaka preseka dve površine. Površine pod objektima moraju se nalaziti unutar parcela ili im se granice mogu preklapati. Ukoliko se granice dve površine presecju u izveštaju se tačka preseka označava prefiksom “PRS-“. Ovom operacijom se može prekontrolisati da li linije površina objekata presecaju granice parcela.

Trebalo bi formirati izveštaj preklapanja slojeva: Detaljnih listova i sloja Katastarske opštine. Ovaj izveštaj pretstavlja površinu detaljnih listova »sa« i »bez« detalja. Prethodno treba kreirati površine detaljnih listova komandom padajućeg menija Aplikacije/Računavnje površina/Kreiranje površine listova. Dobija se maska (Slika 36) koja ukazuje na koje će slojeve biti smeštene tačke, linije, površine i nazivi koji učestvuju u kreiranju detaljnih listova. Potrebno je samo izvršiti potvrdu ponuđenih slojeva.

Slika 36, Maska za kreiranje površina listova

Računanje površina Računanje površina se izvršava iz dva koraka. Prvi je inicijalno računanje i sortiranje površina koje se poziva komandom padajućeg menija Aplikacije/Računanje površina/inicijalno računanje i sortiranje (Slika 37).

Slika 37, Inicijalno računanje i sortiranje površina

Pod inicijalnim računanjem podrazumeva se preračunavanje svih kreiranih površina u projektu i to stvarnih (dobijenih iz koordinata tačaka koje čine površinu) ili zaokruženih (iz tabele – polje AREA). Inicijalno računanje programa radi automatski prilikom pokretanja kontrole neparnih linija (ukoliko je prethodno formirana neka nova površina ili je rađena neka promena u tabeli površina).

Drugi korak predstavlja kreiranje željenog izveštaja koji se vrši pokretanjem komande iz padajućeg menija Aplikacije/Računanje površina/Računanje površina (Slika 38). U izveštaju Povizr.out daju se površine pojedinačno i zbirno. Moguće je kreirati prost – izveštaj koji sadrži

23

numeričke vrednosti izabranih površina i potpun izveštaj koji pored površina daje i spisak tačaka sa koordinatama koje učestvuju u kreiranju površina.

Slika 38,Kreiranje izveštaja o računanju površina

Zaokruživanje površina Nakon sprovedenih kontrola i otklanjanja grešaka možemo izvršiti zaokruživanje površina, pokretanjem komande iz padajućeg menija Aplikacije/Računanje površina/Zaokruživanje površina (Slika 39). Postupak se izvodi jednovremeno za sve entitete baze podataka površina, pri čemu se sprovodi niz operacija čiji su rezultat vrednosti zaokruženih površina koje se automatski smeštaju u polje AREA baze podataka površina, bez obzira da li je u polju prethodno bila smeštena neka vrednost.

Slika 39, Zaokruživanje površina

Prema Pravilniku o tehničkim normativima za izradu geodetskih planova, površine se u katastarskom operatu iskazuju do na kvadratni metar. Ovaj logičan i opravdan zahtev na prvi pogled izgleda sasvim lako sprovodljiv. Međutim, pri matematičkom zaokruživanju realnih brojnih vrednosti površina na celobrojne vrednosti, dolazi do pojave da se analitički izračunate i složene površine ne slažu posle zaokruživanja, što je posledica deficita ili suficita matematičkih grešaka zaokruživanja. Taj problem se u MapSoft-u praktično rešava ovom opcijom. Redosled operacija koje se izvode automatski je sledeći:

• matematičko zaokruživanje površine K.O.;

• matematičko zaokruživanje svih površina grupa;

• izravnanje zaokruženih površina grupa unutar zaokružene površine K.O.;

• matematičko zaokruživanje svih površina parcela;

• izravnanje zaokruženih površina parcela unutar zaokruženih površina grupa (grupa po grupa);

24

• matematičko zaokruživanje površina svih drugih slojeva (od sloja 4 pa nadalje);

• izravnanje zaokruženih površina objekata unutar parcele, u slučaju kada je čitava površina parcele pod objektima.

Konverzija polja AREA Zaokružene površine čuvaju se u tabeli površina u polju pod nazivom AREA.

Program omogućava da se u bazi podataka zadrže stare površine, tj. površine koje se nalaze u katastarskom operatu. Dakle, iako su se stvarne površine parcela posle digitalizacije promenile, površine koje će se koristiti za dalji rad su one iz operata. Uslov za to je da su u fazi pregleda otklonjene sve velike razlike koje su posledice grubih grešaka.

Zaključak: U polju AREA mogu da se nalaze tri vrednosti:

• površine sračunate iz digitalnog katastarskog plana

• nule

• službene površine iz katastarskog operata

Konverzija (uvoz/izvoz podataka) polja AREA se poziva iz padajućeg menija Aplikacije/Računanje površina/Konverzija polja AREA (Slika 40).

Slika 40, Pozivanje konverzije polja AREA

Ovom komandom možemo (Slika 41) :

1) izvesti podatke iz polja AREA u tekstualnu datoteku

2) napuniti polje AREA nulama

3) učitati podatke neke tekstualne datoteke u polje AREA

Slika 41, Maska za konverziju polja AREA

Otkrivanje grešaka u polju AREA Otkrivanje grešaka u polju AREA omogućava otkrivanje razlika između matematički dobijene površine i površine koja je upisana u polje AREA. Ove razlike mogu biti posledica različitog

25

načina računanja površina, ili greške koja je nastala u toku obrade ili održavanja DGP-a. Kada je polje AREA generisano putem procesa formiranja DGP-a iz površina sračunatih iz koordinata, tada se mogu pojavljivati samo razlike koje su posledica zaokružavanja površina na okrugao metar. Ova kontrola je naročito korisna kada se površine parcela preuzimaju iz postojećeg operata i kada se zahteva da one budu službene. Tada se ova kontrola koristi za otkrivanje većih odstupanja za koje treba utvrditi uzroke i eventualno ispraviti greške. Od korisnika se zahteva da u odgovarajućem dijalogu zada kriterijum za prijavljivanje odstupanja. Podaci se šalju u odgovarajuću datoteku sa jednostavnom formatom:

Oznaka površine Površina (u metrima kvadratnim)

Komanda se poziva iz padajućeg menija Aplikacije/Računanje površina/Kontrole/Grešake površina (Slika 42).

Slika 42, Pozivanje komande za otkrivanje grešaka u polju AREA

Sve eventualne greške koje je nemoguće otkloniti evidentiraju se u spisku grešaka koji treba da sadrži: redni broj greške, oznaku lista detalja na kojem se greška nalazi, broj parcele i opis greške.

Konverzija podataka

Uvoz podataka Uvoz podataka u MapSoft-ov projekat vrši se iz padajućeg menija Projekat/Uvoz-Izvoz/Uvoz (Slika 43).

Slika 43, Pozivanje komande za uvoz/izvoz podataka

Nakon pozivanje komande za uvoz podataka program daje masku za podešavanje parametara prilikom uvoza podataka (Slika 44).

Podešavaju se:

1) Format uvoza

26

• Sopstveni ASCII format

• DXF format (AutoCad Data Excange Format)

• ESRI Shapefile format

• MapInfo Interchange Format (MapInfo MIF)

• FoxPro 3.0 DBF

Konverzija preko sopstvenog ASCII formata omogućava jednostavan unos podataka korišćenjem običnih tekst editora. Struktura ulaznih datotaka je opisana u Help-u Pomoć/Sadržaj/Uputstvo/Konverzija/Opis formata predviđenih zakonverziju. Pri tom, treba imati u vidu da konverzija preko ASCII i DXF formata garantuje 100% razmenu podataka, s tim što u DXF formatu treba poštovati određena pravila. Konverzija u formate koji nisu predviđeni unutar MapSoft-a uvek je moguća korišćenjem nekog među formata koji je masovno zastupljen u GIS aplikacijama, kao što su AutoCAD DXF, ESRI Shapefile ili MapInfo MIF.

Slika 44, Maska za podešavanje parametara prilikom uvoza podataka

2) Entiteti koji se uvoze, kao i putanje do odgovarajućih uvoznih datoteka

Izbor željenih entiteta se vrši čekiranjem polja ispred naziva entiteta, a putanja do datoteke koja se uvozi se zadaje u File/Open dijalogu.

3) Područje za konverziju

• Ekran – uvoze se samo oni podaci koji se nalaze u području koje ograničava ekran

• List - uvoze se samo oni podaci koji se nalaze u području izabranog detaljnog lista

• Projekat - uvoze se samo oni podaci koji se nalaze u granicama definisanim granicama projekta

• Sve – uvoze se svi podaci koji se nalaze u uvoznoj datoteci bez obzira na granice područja

• Prozor - uvoze se samo oni podaci koji se nalaze u području koje ograničava prozor čije dimenzije sami zadajemo

• Poligon - uvoze se samo oni podaci koji se nalaze u području koje ograničava zadati poligon

27

4) Slojevi odgovarjućih entiteta

Ukoliko se uvoze svi slojevi čekira se opcija Svi ispred ekranskog taster Detalji. Ukoliko se vrši izbor odgovarajućih slojeva pritiskom na taster Detalji dobija se maska unutar koje se vrši izbor.

5) Indeksi odgovarajućih entiteta

Ova opcija nema značenja prilikom uvoza podataka.

Postoji ekranski taster Poslednje podešavanje čijim pozivanjem se vraćaju zadnja učitana podešavanja.

Prilikom uvoza podataka u projekat, program pravi datoteke MapOdba.tac, MapOdba.lin, MapOdba.pov, MapOdba.naz u koji se smeštaju entiteti koji nisu uspešno učitani u bazu. Struktura sloga u toj datoteci je: Slog ulazne datoteke + Error. Error predstavlja šifru greške zbog koje slog nije učitan u bazu podataka. Šifarnik grešaka se može pronaći u Uputstvu za MapSoft ili u padajućem meniju Help-a Pomoć/Sadržaj/Uputstvo/Konverzija podataka/Konvencije u označavanju fajlova/Datotaka MapOdba.

Izvoz podataka Izvoz podataka iz MapSoft-ovog projekata vrši se iz padajućeg menija Projekat/Uvoz-Izvoz/Izvoz (Slika 43). Nakon pozivanje komande za uvoz podataka program daje masku za podešavanje parametara prilikom izvoza podataka (Slika 44). Podešavanja su identična sa podešavanjima prilikom uvoza izuzev izvoza u AcadDXF format.

Format zapisa datoteke prilikom izvoza podataka u AutoCAD-ov DXF format može biti binarni i ASCII i to sa potpunim ili delimičnim sadržajem baze u smislu konvertovanih atributa za svaki entitet. Tip binarne DXF datoteke je nečitljiv ali zato zauzima manje prostora na disku; dok je tip ASCII datoteke čitljiv i zauzima više mesta na disku. Celokupan sadržaj podrazumeva da će biti konvertovane i topološke veze, dok delimičan to ne podrazumeva. Mogu se konvertovati samo DXF entiteti bez Mapsoftovog okruženja. Za neke inženjerske potrebe može se vršiti projekcija tačaka i linija na XOY ravan (Slika 45).

Slika 45, Maska za podešavanje parametara izvoza podataka u DXF format

Prilikom izvoza može se kao dodatni filter koristiti indeks (redni broj sloga) u bazi podataka. U razmeni će učestvovati samo entiteti čiji indeks sloga pada u zadati interval indeksa (uključujući i granične vrednosti).

Posle izvoza podataka MapSoft pravi datoteke MapBris.tac, MapBris.lin, MapBris.pov i MapBris.naz u kojima su smešteni brisani (neaktivni) slogovi.

Napomena:

Prostorni filter kod uvoza ili izvoza podataka može biti Ekran, List, Projekat, Sve, Prozor i Poligon. Ovi filteri rade u skladu sa toolbar-om ( ) koji određuje način selekcije entiteta tj. da li se vrši uključivanje svih entiteta koji se seku sa poligonom, uključivanje svih entiteta koji se nalaze unutar poligona, uključivanje svih entiteta koji sa nalaze na ivici poligona.

Pre početka uvoza ili izvoza podataka potrebno je podesiti željeni način selekcije!

28

Skript datoteke Skrpit datoteke su pomoćne datoteke koje se koriste u slučajevima kada je potrebno vizuelno prekontrolisati novokreirane tačke pre nego što se one upišu u bazu. Najčešći slučaj primene je u fazi održavanja baze podataka kada je potrebno pre unosa u bazu proveriti podatke koji su donešeni sa terena. Ovaj metod se koristi i prilikom inicijalnog kreiranja baze klasičnim geodetskim metodama (ortogonalna, polarna) kao i prilikom korišćenja COGO funkcija.

Kreiranje skript datoteke podrazumeva kreiranje tekstualnog fajla (*.scr, gde je * = ime fajla) u kome se nalaze podaci o oznakama tačaka i njihovim koordinatama u formatu koji je predviđen internim MapSoft ASCII standardom. MapSoft-u je ovaj fajl potrebno na odgovarajući način prijaviti, i nakon toga tačke koje se nalaze u njemu će se prikazivati na ekranu zajedno sa ostalim sadržajem baze podataka. U istom momentu unutar MapSoft-a samo jedna skript datoteka može biti aktivna.

Skript datoteke mogu da se kreiraju:

Izvan MapSoft-a ručno ili automatski (korišćenjem programa koji respektuju format skript datoteke).

Korišćenjem funkcija MapSoft-a koje respekuju rad sa skript datotekama i koje svoje rezultate umesto u bazu podatke smeštaju u skript fajlove.

Postupak rada:

1) U nekom tekstualnom editoru npr. TextPad-u kreirati praznu datoteku, smestiti je na folder radilišta i dati joj ime npr. Tacke.scr.

2) Izvršiti povezivanje skript datoteke u MapSoft-u komandom padajućeg menija Podešavanja/Povezivanje/Skript fajlovi (Slika 46).

Slika 46, Povezivanje Skript fajlova

3) Uključiti prikaz tačaka iz skript datoteka iz padajućeg menija Podešavanje/Radni parametri/Opšti i čekirati opciju Skript fajlovi/tačke ili pritiskom na taster za prikaz tačaka iz toolbar-a Skript fajlovi:

Od ovog trenutka podaci koji se odnose na tačke će se, umesto u bazu, smeštati skript datoteku.

4) Kreirati tačke (digitalizacijom, konstrukcijom, unosom originalnih merenja), a one će se na ekranu prikazivati u crvenoj boji. Ovim tačkama se može normalno pristupiti kao da se nalaze u bazi podataka.

5) Preuzimanje tačaka iz skript datoteke vršimo komandom iz padajućeg menija Kreiranje/Tačke/Preuzimanjem (Slika 47) kada smo sigurni da je njihova pozicija korektna.

29

Slika 47, Preuzimanje tačaka iz skript datoteke

COGO alati Cogo alati predstavljaju skup komandi koje omogućuju da se novi sadržaj kreira i menja zadavanjem jednostavnih i složenih geometrijskih uslova. Postoje sledeće komande koje su razvrstane u 8 grupa:

1. Tačke

−

−

−

−

−

−

−

−

−

−

Određivanje tačke u preseku linija

Produžetak linije do preseka sa drugom linijom

Određivanje tačke presecanjem pravaca

Određivanje tačke presecanjem azimuta

Određivanje tačke lučnim presekom

Određivanje tačke ortogonalnim koordinatama

Određivanje tačke preko polarnih koordinata

Određivanje tačke njenim relativnim koordinatama

Zadavanje tačke njenim apsolutnim koordinatama

Pomeranje postojeće tačke za iznose po X i Y osi

Komande se mogu pozivati iz toolbar-a:

2. Tačke na kružnom luku

−

−

−

−

−

Konstrukcija tačaka na kružnom luku definisanog centrom, početkom i krajem

Konstrukcija tačaka na kružnom luku definisanog trima tačkama

3. Tačke na krugu

Konstrukcija tačaka na krugu koji je definisan centrom i radijusom

Konstrukcija tačaka na krugu koji je definisan centrom i trenutnim položajem kursora

Konstrukcija tačaka na krugu koji je definisan trima tačkama

4. Linije

30

− Konstrukcija linija koja je paralelna datoj liniji i na datom rastojanju od nje

−

−

−

−

−

−

−

−

−

−

−

−

−

−

−

−

−

−

−

Translacija postojeće linije za dati iznos

Rotacija linije dok se ne postigne njena paralelnost sa referentnom linijom

5. Poligoni

Korekcija uglova objekata radi zadovoljenja uslova upravnosti

Translacija objekata u nekom smeru

Rotacija uglova objekata za obezbeđivanje paralelnosti jedne njegove linije sa nekom referentnom linijom

Konstrukcija jednog temena objekta

Svođenje objekta na osnovu za dubinu strehe

6. Komleksne funkcije

Deoba linija na delove

Kopiranje poligona na određenu lokaciju

Kopiranje poligona tako da izgleda kao slika u ogledalu u odnosu na odabranu pravu

Pomeranje poligona na određenu lokaciju

7. Geodetske funkcije

Presecanje nazad

Računanje koordinata ortogonalnom metodom

Spuštanje upravne sa tačke na zadati pravac

Računanje centra kruga definisanog trima tačkama

Računanje centra kruga definisanog sa n tačaka

8. Podela površina

Paralelno

Iz tačke

Na odstojanju

Komande se pozivaju iz padajućeg menija Aplikacije/CoGo (Slika 48).

31

Slika 48, Pozivanje Cogo komandi

Detaljniji opis za korišćenje nabrojanih komandi se može dobiti pozivanjem Help-a, tako što se mišem označi željena komanda (tako da se njen naziv osenči plavom bojom) i tada pritisne taster F1 koji poziva Help.

Isto objašnjenje se može dobiti pozivanjem komande padajućeg menija Pomoć/Sadržaj/Komande/Komande menija/Aplikacije/COGO.

Formiranje DGP-a na osnovu originalnih podataka tahimetrijskog snimanja Da bi se započelo sa unosom originalnih podataka tahimetrijskog snimanja podrazumeva se da je urađeno sledeće:

1) Georeferenciranje skenirane geodetske podloge

2) Otvoren projekat u MapSoft-u

3) Povezani rasteri u MapSoft-u

4) Učitane tačke geodetske mreže

Unos podataka tahimetrijskog snimanja može da se izvrši na dva načina:

Korišćenjem interaktivne COGO funkcije

Korišćenjem funkcije FieldBookEdit (formiranjem zapisnika)

Interaktivni unos podatka Interaktivni unos podatka podrazumeva pokretanje komande Aplikacije/COGO/Tačke/Polarne koordinate (Slika 49).

32

Slika 49, Pozivanje komande za unos podataka tahimetrijskog snimanja preko COGO alata

Unos podatka kroz zapisnike Unos podatka tahimetrijskog snimanja kroz zapisnike podrazumeva pokretanje komande Aplikacije/Zapisnik.

Potrebno je:

1) Formirati zapisnik polarnog snimanja pozivanjem komande Aplikacije/Zapisnik/Edit (Slika 50).

Slika 50, Pozivanje funckije FieldBookEdit

Pokrenuti komandu Fajl/Novi/PolKoord (Slika 51) i izabrati tip zapisnika.

Slika 51, Pozivanje komande za formiranje zapisnika tahimetrijskog snimanja

Sada se popunjava formular (Slika 52) traženim podacima. Prelazak u sledeće polje za popunjavanje se vrši pritiskom na taster Tab na tastaturi ili poentiranjem miša na željenoj poziciji.

33

Slika 52, Formular tahimetrijskog zapisnika

Posle unošenja svih podataka sa date stanice, potrebno je sačuvati datoteku komandom FieldBookEdita Fajl/Snimi. Preporuka je da naziv datoteke nosi oznaku stanice sa koje je vršeno snimanje npr: P356.pol

Ukoliko se prilikom kartiranja tačaka ustanovi neka greška, moguće je ponovo otvoriti već postojeći zapisnik, izvršiti izmene i sačuvati ga.

2) Učitati zapisnik tahimetrijskog snimanja u MapSoft-ovu bazu komandom Aplikacije/Zapisnik/Uvoz/Polarne koordinate (Slika 53).

Prvo program traži da se unese podatak da li će računanja vršiti u staroj ili novoj podeli (stepeni ili gradusi) i dovoljno je da korisnik otkuca veliko slovo S ili G.

Zatim je potrebno, kroz File/Open dijalog, pronaći putanju do datoteke koju želimo da učitamo.

Program daje izveštaj *.PRI (*-naziv datoteke) u kome su uneti podaci tahimetrisjkog snimanja sa sračunatim kooordinatama detaljnih tačaka. Zatvaranjem ovog prozora na ekranu se pojavljuju iskartirane tačke prikazane u crvenoj boji i upit Da li je konstrukcija korektno izvršena? U zavisnosti od datog odgovora program će upisati tačke u bazu ili odustati od zadate komande (pre toga sledi još jedan upit Da li želite slanje podataka u sekvencijalnu datoteku). Nakon upisa podatka u bazu program daje izveštaj *.PIZ o unetim tačkama u tabelu tačaka (njihove koordinate, količina upisa i datum upisa u tabelu).

Slika 53, Uvoz zapisnika polarnog snimanja

34

Formiranje DGP-a na osnovu originalnih podataka ortogonalnog snimanja Da bi se započelo sa unosom originalnih podataka ortogonalnog snimanja podrazumeva se da je urađeno sledeće:

1) Georeferenciranje skenirane geodetske podloge

2) Otvoren projekat u MapSoft-u

3) Povezani rasteri u MapSoft-u

4) Učitane tačke geodetske mreže

Unos podataka tahimetrijskog snimanja može da se izvrši na dva načina:

Korišćenjem interaktivne COGO funkcije

Korišćenjem funkcije FieldBookEdit (formiranjem zapisnika)

Interaktivni unos podatka Interaktivni unos podatka podrazumeva pokretanje komande Aplikacije/COGO/Tačke/Ortogonalne koordinate (Slika 54).

Slika 54, Pozivanje komande za unos podataka ortogonalnog snimanja preko COGO alata

Unos podatka kroz zapisnike Unos podatka tahimetrijskog snimanja kroz zapisnike podrazumeva pokretanje komande Aplikacije/Zapisnik.

Potrebno je:

1) Formirati zapisnik ortogonalnog snimanja pozivanjem komande Aplikacije/Zapisnik/Edit (Slika 55).

35

Slika 55, Pozivanje funckije FieldBookEdit

Pokrenuti komandu Fajl/Novi/OrtKoord (Slika 56).

Slika 56, Pozivanje komande za formiranje zapisnika tahimetrisjkog snimanja

Sada se popunjava formular (Slika 57) traženim podacima. Prelazak u sledeće polje za popunjavanje se vrši pritiskom na taster Tab na tastaturi ili poentiranjem miša na željenoj poziciji.

Slika 57, Formular ortogonalnog zapisnika

Posle unošenja svih podataka sa date stanice, potrebno je sačuvati datoteku komandom FieldBookEdita Fajl/Snimi. Preporuka je da naziv datoteke nosi oznaku linije sa koje je vršeno snimanje npr: P356-P278.ort

Ukoliko se prilikom kartiranja tačaka ustanovi neka greška, moguće je ponovo otvoriti već postojeći zapisnik, izvršiti izmene i sačuvati ga.

2) Učitati zapisnik ortogonalnog snimanja u MapSoft-ovu bazu komandom Aplikacije/Zapisnik/Uvoz/Ortogonalne koordinate (Slika 58).

Potrebno je kroz File/Open dijalog, pronaći putanju do datoteke koju želimo da učitamo.

Program daje izveštaj *.PRI (*-naziv datoteke) u kome su uneti podaci ortogonalnog snimanja sa sračunatim kooordinatama detaljnih tačaka. Zatvaranjem ovog prozora na ekranu se pojavljuju iskartirane tačke prikazane u crvenoj boji i upit Da li je konstrukcija korektno izvršena? U zavisnosti od datog odgovora program će upisati tačke u bazu ili odustati od

36

zadate komande (pre toga sledi još jedan upit Da li želite slanje podataka u sekvencijalnu datoteku). Nakon upisa podatka u bazu program daje izveštaj *.OIZ o unetim tačkama u tabelu tačaka (njihove koordinate, količina upisa i datum upisa u tabelu).

Slika 58, Uvoz zapisnika ortogonalnog snimanja

Kartografska obrada podataka Pošto je kreiran sadržaj DGP-a (tačke, linije, površine, opisi) vrši se kartografska obrada podatka. Pod njom podrazumevamo:

1. Statističku proveru dodeljivanja topografskih simbola i slojeva entitetima projekta

Prilikom kreiranja entitetu se dodeljuje odgovarajući topografski simbol iz Digtalnog topografskog ključa i svaki entitet se svrstava u jedan od slojeva iz tabele slojeva. U završnoj obradi potrebno je proveriti logičnost dodeljivanja atributa entitetima tokom njihovog kreiranja.

Slojevske statistike i statistike simbola pozivaju se iz padajućeg menija Prikaz/Statistika/Tačke Linije ...(Slika 59).

Uvidom u statistiku simbola i slojeva pojedinih entiteta mogu se proveriti da li su dodeljeni nelogični indeksi simbola ili slojeva i to bilo da se radi o trenutno neaktivnim (praznim) simbolima ili slojevima ili su tematski nekonzistentni ili je pak zadat nemoguć indeks.

Slika 59, Statistika baze podataka

2. Vizuelni pregled i upoređenje sadržaja DGP-a sa sadržajem skeniranih planova. Ovim se ujedno kontroliše da li su prikupljeni svi podaci i da li su dodeljeni odgovarajući atributi.

37

Crtanje izlaznih dokumenata Crtanje izlaznih dokumenata iz MapSoft-a se pokreće pozivanjem komande Projekat/Crtaj (Slika 60).

Slika 60, Crtanje izlaznih dokumenata

Program daje masku za podešavanje parametara koji će uticati na format, sadržaj i opis izlaznog dokumenta (Slika 61).

Slika 61, Podešavanje parametara za crtanje izlaznih dokumenata

Podešavaju se:

1) Područje crtanja

• Ekran - crtaju se samo oni podaci koji se nalaze u području koje ograničava ekran

• List - crtaju se samo oni podaci koji se nalaze u području izabranog detaljnog lista

• Projekat - crtaju se samo oni podaci koji se nalaze u granicama definisanim granicama projekta

• Sve - crtaju se svi podaci koji se nalaze u bazi podataka bez obzira na granice područja

• Prozor - crtaju se samo oni podaci koji se nalaze u području koje ograničava prozor čije dimenzije sami zadajemo

• Poligon - crtaju se samo oni podaci koji se nalaze u području koje ograničava zadati poligon

Napomena:

38

Navedeni prostorni filteri rade u skladu sa toolbar-om ( ) koji određuje način selekcije entiteta tj. da li se vrši uključivanje svih entiteta koji se seku sa poligonom, uključivanje svih entiteta koji se nalaze unutar poligona, uključivanje svih entiteta koji sa nalaze na ivici poligona.

Pre početka podešavanja crtanja potrebno je podesiti željeni način selekcije!

2) Entiteti koji se crtaju

Izbor željenih entiteta se vrši čekiranjem polja ispred naziva entiteta.

3) Slojevi i oznake odgovarjućih entiteta

Ukoliko se uvoze svi slojevi čekira se opcija Svi ispred ekranskog taster Detalji. Ukoliko se vrši izbor odgovarajućih slojeva i oznaka pritiskom na taster Detalji dobija se maska unutar koje se vrši izbor.

4) Razmera crtanja

Program će ponuditi razmeru u kojoj je formiran projekat. Postoji mogućnost izmene na taj način što će se imenilac željene razmere ukucati u odgovarajuće polje ili se čekira opcija Uklopi i na taj način će se crtež razvući na dimezije korisnog prostora u odgovarajućoj razmeri.

5) Formatiranje sadržaja u korisnom prostoru

Postoji mogućnost da se:

• sadržaj smesti u središte korisnog prostora čekiranjem opcije Centriraj sadržaj

• da se odseče višak sadržaja ukoliko je izabran veći korisni prostor čekiranjem opcije Odseci višak

6) Opis dokumenta

Bira se jedan od postojećih opisa iz biblioteke opisa izlaznih dokumenata. Postoji mogućnost da se uključi ili isključi crtanje decimetarske mreže i koordinatnog teksta u opisu lista.

7) Printer

Ova grupa kontrola omogućava izbor izlaznog uredjaja. Predvidjene su dve vrste uredjaja:

• Windows upravljački programi

• Uredjaji za koje MapSoft poseduje posebne drajvere

Za uređaje koji su prijavljeni WINDOWS operativnom sistemu na raspolaganju će biti one opcije za podešavanje koje obezbeđuje konkretni drajver, na način na koji se to radi i u drugim Windows aplikacijama, odnosno za selektovani uređaj biće prikazani osnovni podaci unutar standardnog dijaloga.

Od MapSoft upravljačkih programa su ponuđeni:

1) Hewlett Packard 758X

2) Hewlett Packard 7475

3) Hewlett Packard LaserJet III (IIIp)

4) Hewlett Packard InkJet

5) Hewlett Packard DesignJet

6) Houston Instrument DMPL 60 Series

7) Roland DPX-4600A (RD-GLIII)

39

8) DXF-AutoCAD ASCII format

9) Rasterski format

Ukoliko se izabere DXF-AutoCAD format reč je, u stvari, o konverziji crteža u odgovarajući format. Ovakav DXF ne čuva topološke veze među entitetima, raslojavanje entiteta nije izvršeno po Lay-erima već samo po bojama. Preko crteža u DXF formatu obezbeđuje se mogućnost crtanja na sve izlazne uređaje koje podržava AutoCAD, čime se obezbeđuje veoma širok izbor izlaznih uređaja.

Ukoliko se izabere Rasterski format reč je o konverziji crteža u neki od rasterskih formata koji se odabere u opciji Podesavanje. Na ovaj način se obezbeđuje vektor/raster u veliki broj popularnih rasterskih formata.

Prilikom korišćenja Windows upravljačkih programa postoji mogućnost da se crtež sačuva u nekom fajlu, čekiranjem opcije Crtaj u fajl.

Pozivanjem ekranskog tastera Poslednje podešavanje vraćaju se zadnja učitana podešavanja.

Pozivanjem ekranskog tastera Pregled crtanja na ekranu se može videti izgled izlaznog dokumenta i time proveriti zadata podešavanja.

Kreiranje sopstvenog opisa dokumenta Korisnik može da kreira sopstveni opis dokumenta na sledeći način:

1) U tekstualnoj datoteci MapDoc.ser koja se nalazi na putanji instalacije programa C:/ProgramFiles/PhotoSoft/MapSoft2000 se zadaju komande čiji se spisak i opis nalazi u Referentnom priručniku (Pomoć/Sadržaj/Referentni priručnik/Pregled komandi i sintakse prevodioca za kreiranje grafičkih biblioteka). Novi opis najbolje je smestiti na sam kraj fajla, a može da se kreira i sopstveni fajl.

2) Prevodi se kreirana tekstualna datoteka MapDoc.ser u MapDoc.lib koja je čitljiva MapSoft-u, pozivanjem komande padajućeg menija Alati/Instalacija (Slika 62).

Slika 62, Insatlacija biblioteka

Program nudi masku za Podešavanje instalacije (Slika 63):

1. Čekira se polje ispred imena željene biblioteke

2. U File/Open dijalogu se podešava putanja do Ulaznog falja i ukazuje na njega (C:/ProgramFiles/PhotoSoft/MapSoft2000/MapDoc.ser)

3. U File/Open dijalogu program sam ukazuje da će prevedenu datoteke smestiti na putanju instalacije i zadati joj ime kao i ime ulaznog falja sa ekstenzijom lib.

40

Slika 63, Maska za podešavanje instalacije

3) Povezuje se prevedena datoteka MapDoc.lib sa MapSoft-om, pozivanjem komande Podešavanje/Povezivanje/Biblioteke (Slika 64).

Slika 64, Povezivanje biblioteka

Program daje masku za zadavanje fajla koji treba da se poveže (Slika 65).U našem slučaju je to Opis dokumenta. Pozivanjem File/Open dijaloga (klikom na tri tačke) se proverava da li su ponuđeni putanja i fajl ispravni i ukoliko jesu vrši se potvrda.

Slika 65, Maska za zadavanje fajla koji se povezuje

Nakon ovako sprovedenog postupka prilikom poziva komande za podešavanje crtanja Projekat /Crtaj u combo-boxu za izbor Opisa dokumenta će se pojaviti naziv novokreiranog opisa.

Na opisan način je moguće kreirati neki od grafičkih simbola entiteta (tačke, linije, površine) stim da je ulazna datoteka u kojoj se pišu komande za crtanje Mappts.ser, Maplin.ser, Mappol.ser.

41

Administracija baze podataka u režimu održavanja Proces održavanja DGP-a počinje zaključavanjem baze podataka. Podrazumeva se da su na projektu izvršene sve kontrole nadzornog organa i da je projekat stavljen u službenu upotrebu.

Zaključavanje baze podataka pokreće se iz padajućeg menija Aplikacije/Katastarsko održavanje/Zaključavanje baze podataka (Slika 66).

Slika 66, Zaključavanje baze podataka

Program daje upozorenje da posle zaključavanja, baza podataka prelazi u poseban režim rada u kome će promene nad bazom moći da vrši samo referent sa posebnim ovlašćenjima. Posle potvrde ovog upozorenja dobijamo masku za prijavljivanje korisničkog imena i lozinke za administratora (Slika 67).

Slika 67, Prijavljivanje administratora

Zatim sledi potvrda administratorske lozinke, kada je potrebno ponovo otkucati istu lozinku.

• Admistratorska ograničenja

1) Može da postoji samo jedan korisnik sa administratorskim pravima i on se kreira automatski pri zaključavanju baze, a sa proizvoljnim korisničkm imenom i proizvoljnom lozinkom. Korisniku sa administratorskim pravima mogu se menjati ime, prezime i lozinka, dok su prava i korisničko ime nepromenljivi. Navedene promene vršimo pozivom komande Aplikacije/Katastarsko održavanje/Dodeljivanje prava (Slika 68) u masci za dodelu prava (Slika 69).

Slika 68, Dodeljivanje prava i formiranje novih korisnika

42

Slika 69, Maska za dodelu prava i formiranje novih korisnika

2) Administrator može da kreira nove korisnike, briše postojeće i dobija izveštaj o istoriji kreiranja i brisanja korisnika i promena njihovih prava.

Novi korisnik se formira pritiskom na ekranski taster Novi, čime se dobija maska za dodelu prava (Slika 70). U njoj je potrebno proći kroz sve tri kartice (Korisnik, Lozinka i Prava) i popuniti formular. Potvrda unetih parametara podrazumeva pritisak na ekranski taster Dodeli. Nakon toga administrator može početi sa formiranjem novog korisnika.

Slika 70, Maska za dodelu prava

Brisanje postojećih korisnika se vrši izborom korisnika preko korisničkog imena iz combo-box-a, i pritiskom na ekranski taster Obriši (Slika 69).

Izveštaj o istoriji kreiranja i brisanja korisnika i promeni njihovih prava administrator dobija pritiskom na ekranski taster Izveštaj (Slika 69). Fajl nosi naziv Report.txt i nalazi se spušten na Statusnu liniju.

Slika 71, Izgled izveštaja o istoriji kreiranja i brisanja korisnika i promena njihovih prava

Dodela prava korisnika se vrši na kartici Prava čekiranjem jednog od nivoa korisnika (Slika 72).

Nivoi korisnika mogu biti:

−

−

−

−

0-administrator – nema prava da vrši promene, može da radi oporavak baze

1-referent za održavanje – vrši promene i ima sva prava kao 2 i 3

2-referent za izdavanje uverenja – štampa dokumenta i vrši konverziju

3-gost – samo pregleda podatke

Postoji mogućnost da se neki korisnici deaktiviraju odčekiranjem opcije Korisnik aktivan.

43

Slika 72, Dodela prava

3) Administrator može da menja sve parametre za sve korisnike osim njihovih korisničkih imena.

4) Korisničku lozinku svakog korisnika administrator može da menja bez poznavanja stare lozinke.

5) Administrator može da pregleda sve parametre za sve korisnike osim njihove korisničke lozinke.

6) Pri kreiranju novog korisnika ili promeni parametara postojećih korisničko ime, ime, prezime i lozinka moraju da se sastoje od najmanje četiri alfanumerička znaka.

• Ograničenja ostalih korisnika

Korisnici sa pravima po hijerarhiji nižim od administratorskih imaju ista ograničenja kada su u pitanju promene prava pristupa i indikacija korisnika. Svi korisnici mogu da gledaju samo vlastite parametre tj. indikacije (korisničko ime, ime, prezime) i prava (prava pristupa i aktivno stanje). Omogućena je samo promena korisničke lozinke i to tek po korektnom unošenju stare lozinke.

Provo�enje promena u postupku održavanja Proces održavanja državnog premera je zakonski uređen. Svi osnovni principi tog procesa usvojeni su iz konvencionalnog načina rada, te stoga moraju biti zadržani i pri održavanju digitalnog geodetskog plana.

Zakon, pre svega, insistira na konzistentnosti sadržaja plana i sadržaja elaborata održavanja premera. To znači da svaka promena na planu može biti sprovedena samo pod uslovom da je obezbeđena odgovarajuća dokumentacija i ispoštovana procedura. Kad su u pitanju geometrijske promene na planu, to znači:

−

−

−

−

−

evidentiranje zahteva stranke u spisku promena

snimanje promene na terenu i izrada pratećeg elaborata (terenska skica, originalni zapisnici)

provođenje promene na planu (kartiranje novih i poništavanje nevažećih tačaka, linija i površina)

računanje površina novog stanja

formiranje dokumentacije neophodne za sprovođenje upravnog postupka

Konzistentnost grafičkog i alfanumeričkog dela elaborata državnog premera se prati od onog trenutka kada je premer zvanično predat odgovarajućem državnom organu na održavanje. U informatičkom smislu to se može smatrati nultim – početnim, stanjem baze podataka od kojeg počinje praćenje istorije promena.

Osnovna zamisao je da se od trenutka zaključavanja baze podataka (trenutak kada se baza Digitalnog geodetskog plana stavlja u službenu upotrebu), pa na dalje, paralelno sa sprovođenjem promena vodi i istorija promena za tri najvažnija entiteta: TAČKE, LINIJE i POVRŠINE. Pri tome, vođenje istorije je potpuno nevidljivo za korisnika, koji koristi sve raspoložive funkcije osnovnog i drugih modula bez ikakvih ograničenja. Smisao ovog postupka je u tome da se korisnicima baze

44

može obezbediti da u svakom trenutku mogu da rekonstruišu bilo koje prethodno stanje, zaključno sa nultim, koje je bilo u trenutku zaključavanja baze.

Sprovođenje promena u sadržaju DGP-a se sastoji iz nekoliko koraka:

1. Otvaranje promene

Novu promenu može da otvori samo korisnik koji ima prava kao referent za održavanje. Otvaranje promene se pokreće komandom iz padajućeg menija Aplikacije/Katastarsko održavanje/Otvaranje promene (Slika 73).

Slika 73, Komanda za otvaranje promene

Slika 74, Maska za unos podataka prilikom otvaranja promene

Program daje masku za unos podataka prilikom otvaranja promene (Slika 74). Unose se:

1) ID – identitfikator (broj) promene u MapSoft-u

2) Broj predmenta – broj predmenta iz kancelarijskog poslovanja

3) Strana zapisnika – broj strane zapisnika

4) Komentar – tekstualni opis vrste promene

Podaci koje definiše sam program su:

1) Datum započinjanja promene

2) Datum zaključenja promene i

3) Korisničko ime referenta koji otvara promenu

45

Pošto se unesu neophodni podaci potrebno je da se sačuvaju pritiskom na ekranski taster Snimi. U ovom prozoru je omogućeno kretanje i pregled opisa prethodnih promena koričćenjem ekranskih tastera :

−

−

−

−

Početak - skok na prvi rekord u bazi promena

Prethodni - skok na prethodni rekord u bazi promena

Sledeći - skok na sledeći rekord u bazi promena

Kraj - Skok na poslednji rekord u bazi promena

Ako smo uspešno obavili unos iz komande izlazimo pritiskom na taster Izlaz.

2. Sprovođenje promene

Prilikom sprovođenja promene koriste se sve mogućnosti koje su na raspolaganju prilikom formiranja sadržaja DGP-a (sve navedene konstrukcije tačaka, linija, površina, naziva, Uvoz zapisnika, Unos tačaka iz skript datoteka).

3. Zaključivanje promene

Kada je promena sprovedena pokreće se zaključivanje promene komandom Aplikacije/Katastarsko održavanje/Zaključivanje promene (Slika 75).

Slika 75, Zaključivanje promene

Program daje masku za pravljenje bilansa starog i novog stanja tj. rekapitulaciju površina (Slika 76). Uslov za zaključivanje jedne promene je da se obezbedi da zbir površina izbrisnih parcela tokom jedne promene, uzetih iz polja AREA, bude identičan zbiru površina novonastalih parcela. Tako dobijene površine se tkđ. upisuju u polje AREA novih parcela. Eventualne razlike koje mogu da nastanu posle matematičkog zaokruživanja površina novih parcela otklanjaju se izravnanjem, po istom principu kao i u modulu za računanje površina – pritiskom na taster Sprovedi.

Slika 76, Izgled maske za zaključivanje promena

Staro stanje

Omogućava unos svih površina parcela (sloj 3) nad kojima su vršene izmene u okviru jedne promene, u smislu promene geometrije i topologije, ili u smislu brisanja. Ostale površine kao što su parcele ostrva, objekti i kulture program utvrđuje na osnovu stvarne pripadnosti koji otkriva u geometriji i topologiji DGP-a. Unos se može obaviti pomoću combo box-a (pojedinačnim

46

zadavanjem površina starog stanja) ili pomoću fajla koji se zadaje u odogovarjućem edit box-u. Nad listom starog stanja moguće su sledeće komande:

Dodaj – Prenosi selektovanu ili zadatu površinu iz combo box-a ili iz fajla u prostor za selekciju (list box).

Izbaci – Eliminiše selektovanu ili zadatu površinu u list box-u iz liste starog stanja.

Snimi – Snima sadržaj list box-a u fajl starog stanja za slučaj ponavljanja operacije, ili kao arhiva sprovedene promene.

Novo stanje

Omogućava unos svih površina kojie su kreirane ili nad kojima su izvršene izmene, u smislu promene geometrije ili topologije, u okviru jedne promene. Unos se može obaviti pomoću combo box-a (pojedinačnim zadavanjem površina novog stanja) ili pomoću fajla koji se zadaje u odogovarjućem edit box-u. Nad listom novog stanja moguće su sledeće komande:

Dodaj – Prenosi selektovanu ili zadatu površinu iz combo box-a ili iz fajla u prostor za selekciju (list box).

Izbaci – Eliminiše selektovanu ili zadatu površinu u combo box-u iz prostora za selekciju.

Snimi – Snima sadržaj list box-a u fajl novog stanja za slučaj ponavljanja operacije, ili kao arhivu sprovedene promene.

Rekapitulacija

Omogućava jednokratnu proveru bilansa površina u slojevima 1-6. Primenjuje se kada se želi provera konzistentnosti baze prilikom zaključivanja promena u kojima nije bilo nikakvih promena geometrije ili topologije površina.

Test

Omogućava jednokratnu proveru bilansa starog i novog stanja – OLDNEW.rpt. Primenjuje se neposredno pre poziva funkcije Sprovedi, kao potvrda da su sve potrebne površine navedene u spisku starog i novog stanja. Ovde je reč o proveri lokalne konzistentnosti površina.

Sprovedi

Sprovodi zaokruživanje površina novog stanja i njihovo uklapanje u bilans starog stanja, primenjujući geodetski princip po kome zbir zaokruženih površina novog stanja mora biti jednak zbiru zaokruženih površina starog stanja.

Postupak sprovo�enja deobe parcele 1) Otvori se promena u spisku promena

2) Vrši se deoba parcela pozivanjem jedne od tri komandi za deobu površina (Slika 77).

47

Slika 77, Komande za podelu površina

3) Briše se površina stare parcele i površine susednih parcela (one parcele u čijem formiranju učestvuju linije na kojima se nalaze novoformirane tačke)

4) Brišu se linije na kojima se nalaze novoformirane tačke

5) Konstruišu se nove linije

6) Kreiraju se nove površine kao i one susedne – brisane

7) Zaključuje se promena:

1. U staro stanje se upisuje oznaka brisane parcele čiju smo deobu izvršili

2. U novo stanje se upisuju novonastale parcele

3. Radi se Test, dobija OLDNEW.rpt i kontroliše da li su u starom i novom stanju navedene sve parcele

4. Pušta se procedura Sprovedi i na upit "Da li je potrebno uklapanje novog stanja u staro stanje" odgovara se potvrdno

5. Sve se potvrđuje pritiskom na taster Potvrdi.

Rad sa grupom projekta Da bi se prevazišao problem prikaza više projekata u okviru jedinstvenog radnog okruženja u MapSoftu je predviđena mogućnost rada sa grupom projekata (eng.: workspace). Grupu projekata predstavljaju pojedinačni MapSoft-ovi projekti koji su na odgovarajući način prijavljeni programu. Prijavljivanje podrazumeva otvaranje jednog novog fajla u kome se nalaze podaci o pojedinačnim projektima koji se nalaze prijavljeni unutar grupe projekata. Ovi podaci se čuvaju u fajlu *.mws, gde je * ime grupe projekata. Pojedinačni projekti vuku za sobom i sva korisnička podešavanja vezana za pojedinačna radilišta.

Novu grupu projekta otvaramo pokretanjem komande Projekat/Nova grupa projekata (Slika 78).

Slika 78, Otvaranje nove grupe projekata

48

Program nudi standardan File/Open dijalog (Slika 79) unutar koga je potrebno zadati putanju do foldera i ime fajla*.mws - grupe projekata u okviru koga se čuvaju podaci o projektima uključenim unutar grupe.

Slika 79, Maska za podešavanje grupe projekata

Broj pojedinačnih projekata koji se mogu prijaviti unutar grupe projekata je neograničen. Unutar grupe prijavljeni projekti nemaju jednak status. Baza jedanog projekta je matična (eng.: default), i editovanje sadržaja, kao i kreiranje novih entiteta je moguće samo unutar baze ovog projekta. Ukoliko je potrebno editovati sadržaj nekog projekta koji nije trenutno matični, proglašavanje njega kao matičnog se može uraditi jednostavno unutar odgovarajućeg dijaloga.

Za entitete nematičnih projekata unutar MapSoft-ovog radnog okruženja dostupne su sve funkcije koje ne vrše izmenu atributa postojećih entiteta, a njihova sintaksa i funkcionalnost je potpuno ista kao i prilikom rada sa pojedinačnim projektima. Treba voditi računa o tome da će svi novokreirani entiteti nekom od funkcija za kreiranje entiteta biti upisani u bazu matičnog projekta. Takođe, unutar jedne grupe moguće je prijaviti i pojedinačne projekte koji nisu u istoj razmeri, i koji se prostorno preklapaju ili mogu biti proizvoljno udaljeni.

Unutar maske za podešavanje grupe projekata (Slika 79) se vrše podešavanja vezana za grupu projekata, i podešavanja vezana za prikaz pojedinačnih projekata uključenih u grupu projekata.

Dodaj: Klikom na komandno dugme poziva se dijalog Izaberite jedan ili više fajlova koji predstavljaju MapSoft-ove projekte unutar koga je potrebno selektovati postojeće MapSoft-ove projekte (*.mpf) koji će učestvovati u otvorenoj grupi MapSoft-ovih projekata.

Izbaci: Klikom na komandno dugme selektovani MapSoft-ov projekat se izbacuje iz otvorene grupe MapSoft-ovh projekata.

Edit: Klikom na komandno dugme poziva se dijalog Editovanje prikaza projekta.

On/Off (komandno dugme): Klikom na komandno dugme selektovani MapSoft-ov projekat se uključuje/isključuje prilikom sledećeg iscrtavanja sadržaja ekrana.

Matični: Klikom na komandno dugme se selektovani MapSoft-ov projekat setuje kao matični. U jednom trenutku samo jedan projekat može biti matični.

On/Off (check box): Verifikacijom ovog polja se pojedinačni MapSoft-ov projekat uključuje/isključuje za prikaz prilikom sledećeg iscrtavanja sadržaja ekrana.

49