upravljanje bukom u gradu beogradu - palgo. · pdf filestrukturna buka je rezultat vibracije...

Program PODRŠKA LOKALNIM SAMOUPRAVAMA U SRBIJI U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA

UPRAVLJANJE BUKOM U

GRADU BEOGRADU

Мakedonska 22/VIII11000 Beograd

Tel: 011 3223 446Faks: 011 3221 215

e-mail: [email protected]

www.skgo.orgeuintegracije.skgo.org

www.facebook.com/skgo.sctmwww.twitter.com/skgo_sctm


UPRAVLJANJE BUKOM U GRADU BEOGRADU

Dušan DamjanovićAna Mitić


Beograd, 2015.


AutoriDušan DamjanovićAna Mitić

IzdavačStalna konferencija gradova i opština– Savez gradova i opština SrbijeMakedonska 22, 11000 Beograd

Za izdavačaĐorđe Staničić, generalni sekretar SKGO

Dizajn i priprema za štampuAtelje, Beogradwww.atelje.rs

ŠtampaDosije studio, Beogradwww.dosije.rs

Tiraž300 primeraka

ISBN 978-86-88459-46-4

Sadržaj

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), uz podršku Kraljevine Švedske i u saradnji sa Švedskom asocijacijom lokalnih vlasti i regiona (SALAR), od decembra 2011. godine do kraja septembra 2015. sprovodila je program „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji u procesu evropskih integracija“, čiji je glavni cilj bio unapređenje pravnog okvira i jačanje kapaciteta gra-dova i opština za dalji proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Opšti cilj ovog programa bio je da doprinese jačanju dobrog upravljanja, odgovornosti i transparentnosti lokalne samouprave u Srbiji u procesu pridruživanja, kao i ravnomernom i održivom razvoju lokalne samouprave i bližim vezama između Srbije i EU.

Program je, takođe, trebalo da doprinese jačanju profesionalizma, znanja i stručnosti uprava u gradovima i opštinama da odgovore na zahteve koje pred njih postavlja pristupanje Evropskoj uniji. Ovo je posebno značajno u domenu zaštite životne sredine, budući da proces pristupanja EU u ovoj oblasti ima ogroman uticaj na nacionalni, regionalni i lokalni nivo. Šta više, na lokalnom nivou taj uticaj se najneposrednije oseća. Stoga, primena obimnih i ambi-cioznih pravnih tekovina EU u domenu zaštite životne sredine predstavlja glavni izazov za lo-kalne administracije u smislu administrativnih kapaciteta i finansijskih sredstava potrebnih za ispunjenje standarda EU u ovoj oblasti. Jasno je da ovi suštinski uticaji politike zaštite životne sredine EU zahtevaju blagovremenu pripremu lokalnih organa vlasti i jačanje svesti o ulozi koju imaju u procesu pristupanja.

Program „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji u procesu evropskih integracija“ za-snivao se na bilateralnoj saradnji između dve sestrinske asocijacije lokalnih vlasti - SALAR i SKGO: dok je Stalna konferencija gradova i opština bila glavni nosilac programskih aktivnosti, Švedska asocijacija lokalnih vlasti je imala ulogu resursne baze za obezbeđivanje međunarodne ekspertize. U tom smislu, uloga švedskog partnera ogledala se u transferu znanja između šved-skih i srpskih jedinica lokalne samouprave.

Kad je reč o zaštiti životne sredine, jedan od vidova prenosa znanja i iskustava bio je i putem direktne saradnje švedskih i srpskih lokalnih samouprava u okviru tematskih klastera. Naime, formirana su tri tematska klastera od po jedne švedske i tri srpske opštine koji su se bavili pitanjima upravljanja otpadom i međuopštinskom saradnjom, lokalnom energetikom i energetskom efikasnošću i zaštitom vazduha i zaštitom od buke.

Tematski klaster za zaštitu od buke činili su švedski grad Malme, grad Beograd i grad-ske opštine Savski venac i Novi Beograd. Kao jedan od rezultata rada ovog klastera pred čitaocima se nalaze vodiči „Upravljanje bukom u gradu Beogradu“ i „Urbanističke mere za smanjenje buke u gradu Beogradu“, koji se bave problematikom buke u urbanim sredinama i načinima za smanjenje njenog uticaja na životnu sredinu i stanovništvo. Svesrdnu podršku izradi vodiča dali su Gradska uprava grada Beograda, sekretarijati za zaštitu životne sredi-ne, upravu, zdravstvo, saobraćaj, urbanizam i građevinske poslove, komunalne i stambene poslove, energetiku i imovinsko i pravne poslove, kao i predstavnici gradskih opština Savski venac i Novi Beograd. Prateći izradu i kontrolišući kvalitet materijala, poseban doprinos pri-premi vodiča dale su i kolege iz Malmea. Stoga, ovom prilikom zahvaljujemo svim pomenu-tim službama na angažmanu i podršci.

Đorđe Staničić Generalni sekretar SKGO

9

Pojmovnik

akustika Grana fizike koja se bavi proučavanjem zvuka, njegovim nastankom, prostiranjem u raznim sredinama, osobinama i prijemom. Deli se na opštu i primenjenu.

akustiČkO ZONiRaNJE Određivanje granične vrednosti indikatora buke za različita područja prema njihovoj nameni. U tom smislu, akustička zona jeste područje na čijoj je celoj površini propisana jedinstvena granična vrednost indikatora buke.

akustiČkO plaNiRaNJE Preduzimanje mera zaštite od buke u budućnosti: prostorno planiranje, projektovanje i planiranje sistema saobraćaja, primena zvučne zaštite putem odgovarajuće zvučne izolacije i zvučnih barijera, kao i praćenje nivoa buke koju emituju izvori buke.

akciONi plaNOvi ZaštitE Od bukE u živOtNOJ sREdiNi

Planovi koji sadrže mere zaštite od buke i njenih efekata u životnoj sredini, kao i mere za smanjenje buke u slučaju prekoračenja graničnih vrednosti.

buka Zvučna pojava koju doživljavamo kao ometajuću. Pojam je subjektivnog karaktera i zavisi od brojnih kulturnih i individualnih faktora. Pored toga, smetnje koje izaziva buka nisu isključivo vezane za nivo buke, već i za zvučno okruženje u kojem se zvuk pojavljuje. Utiče na zdravlje svih, a može i da remeti javni mir.

GRaNiČNa vREdNOst bukE

Najviša dozvoljena vrednost indikatora buke. Može biti različita za različite izvore buke, odnosno za različite akustičke zone, kao i za različite zatvorene i otvorene prostore u kojima borave ljudi.

dEcibEl (db) Jedinica za merenje relativne jačine zvuka.

db(a) Fizička jedinica zvučnog pritiska, ponderisana (A) tako da odražava osetljivost ljudskog uha u odnosu na frekvenciju zvuka. Ljudsko uho neke zvukove doživljava kao jače ili u većoj meri ometajuće od drugih.

dOZvOlJENi NivO bukE

Najviša vrednost merodavnog pokazatelja za neku specifičnu komunalnu sredinu, shodno odgovarajućem propisu.

EkvivalENtNi NivO bukE (leq)

Nivo postojanog (nepromenljivog) zvuka koji, u datom periodu vremena i na datom mestu, ima istu A-ponderisanu energiju zvuka kao i promenljivi zvuk koji se meri.

Zvuk Oscilovanje čestica u elastičnoj sredini, koje se prostire brzinom svojstvenoj toj sredini. Prostire se kroz medijume u sva tri agregatna stanja. Ne može da se prostire u bezvazdušnom prostoru.

ZvuČNa Zaštita Skup mera kojima se obezbeđuje da zvuk pri prenosu iz jednog u drugi prostor bude oslabljen, kao i mere da se buka uređaja i instalacija u objektu smanji. Podrazumeva i skup mera koje se sprovode u spoljnom prostoru, a koje utiču na smanjenje nivoa zvuka pri prostiranju. Realizuje se projektovanjem i izvođenjem zvučne izolacije konstrukcija i merama smanjenja, odnosno ograničenja buke.

10 UPRAVLJANJE BUKOM U GRADU BEOGRADU

ZvuČNa iZOlaciJa Svojstvo građevinske konstrukcije da, u što većoj meri, spreči prenošenje zvučne energije iz jednog prostora u drugi. Zvučna izolacija može da bude od vazdušnog ili strukturnog zvuka i ostvaruje se na objektu arhitektonsko-građevinskim merama koje sprečavaju prenos zvuka iz jednog u drugi prostor.

iNdikatOR bukE Fizička veličina kojom se opisuje buka u životnoj sredini, a koja je u uzajamnoj vezi sa štetnim efektom buke.

ldEN i lN Evropska direktiva o strateškim kartama buke za svaki posmatrani izvor buke nameće opšte indikatore buke : LDEN i LN, izražene u dB(A). LDEN ili opšti indikator („dan, veče, noć“, od eng. Day Evening Night) predstavlja srednji nivo buke tokom 24 sata. Izračunava se na osnovu srednjih nivoa buke tokom cele godine, za dnevne periode (od 6h do 18h), veče (od 18h do 22h) i noć (od 22h do 6h). Ponderisanje se primenjuje za osetljivije periode tokom večeri (+5 dB(A)) i noći (+10 dB(A)), kako bi se uračunale razlike u osetljivosti prema zvuku u odnosu na period dana. LN ili noćni indikator predstavlja srednji nivo buke za noćni period (od 22h do 6h) i obično se vezuje uz mogućnost ometanja sna. Ovi indikatori zvučnog uznemiravanja, budući da su u prosečnim vrednostima, ne moraju da odražavaju nelagodnost koju pojedinac oseća u različitim situacijama i prema svakom izvoru buke (na primer, izolovani prolasci vozova ili preleti aviona). Ipak, relativno prihvatljivim nivoom buke u gradskoj sredini smatra se srednja vrednost zvučnog ambijenta LDEN < 65 dB(A) i LN < 60 dB(A).

MapiRaNJE bukE Podrazumeva prikaz podataka o postojećim ili predviđenim nivoima buke, u skladu sa indikatorima buke, što dalje ukazuje na probijanje važećih relevantnih graničnih vrednosti, te na broj ljudi koji su time pogođeni ili broj stanova koji su izloženi određenim vrednostima indikatora buke na određenom području.

stRatEška kaRta bukE Predstavlja podatke o nivoima buke na određenom području i služi za procenu ukupne izloženosti buci određenog područja od različitih izvora buke ili za predviđanje ukupne buke na nekom području. Izrada strateških karata buke jeste predstavljanje podataka o postojećim ili procenjenim nivoima buke, uključujući i prekoračenja propisanih graničnih vrednosti, broj ljudi izloženih buci na nekom području ili broj domaćinstava izloženih određenim vrednostima indikatora buke na određenom području.

stRuktuRNi Zvuk Zvuk koji se širi kroz čvrsto telo. Strukturna buka je rezultat vibracije čvrstih tela stvorenih mehaničkom pobudom.

11

Predgovor

Doći će dan kada će čovek morati da se protiv buke bori neumoljivo, kao protiv kolere i kuge.

Robert Koh,bakteriolog i dobitnik Nobelove nagrade za medicinu i fiziologiju 1905.

Na kvalitet života u velikim gradovima utiče mnoštvo problema u domenu zaštite prirodne i životne sredine, koji često zavise od lokalnih prilika i antropogenih činilaca. Negativni uticaji zagađenja životne sredine primetni su na celom području Beograda, iako nepravilno raspoređe-ni na njegovoj teritoriji. Prekomerna buka, karakteristična za sve veće aglomeracije, predstav-lja jedan od najčešćih problema koji vrlo negativno utiče na kvalitet života u Beogradu.

Često se previđa da je buka izvor mnogih zdravstvenih problema, a da se smanjenje pro-duktivnosti pojedinca, izazvano bukom, odražava kako na neposredno radno okruženje, tako i na društvo u celini.

Osnovni izvori prekomerne buke u Beogradu su svakako saobraćaj, različite komunalne i privredne delatnosti, gradilišta, ali i mesta zabave, restorani, splavovi i dr. Različit karakter svih ovih izvora buke podrazumeva primenu različitih pristupa kako prilikom mapiranja, tako i kasnije, prilikom izrade mera za unapređenje zvučnog ambijenta.

Stručne službe grada Beograda dugi niz godina prate promene zvučnog okruženja na više mernih mesta i konstatuju vrlo visoke nivoe buke i sve ozbiljnije posledice ove vrste zagađenja na fizičko i mentalno zdravlje stanovnika glavnog grada. Prepoznajući sve razmere ovog problema, pristupili smo izradi vodiča „Upravljanje bukom u gradu Beogradu“ sa ciljem da čitaoce i čitatelj-ke upoznamo najpre sa uticajem prekomerne buke na zdravlje različitih kategorija stanovništva, a zatim i da ponudimo odgovarajuće mere za efikasno upravljanje bukom u gradu Beogradu.

Proklamovana intencija svih aktera uključenih u izradu ovog vodiča, pa i šire – u rešava-nje problema konkretne javne politike na lokalnom nivou, jeste da se prioritizacijom narednih koraka, promocijom dobrih praksi i razmenom znanja i iskustava, dođe do održivog rešenja za oblast upravljanja bukom na nivou Grada Beograda.

Uvod u problematiku upravljanja bukom

15

1. Uvod u problematiku upravljanja bukom

1.1. Osnovni pojmovi

Šta je zvuk, a šta buka?

Da bismo napravili donekle pojednostavljenu razliku između dva osnovna pojma, možemo reći da je zvuk ono što čujemo, a buka svaki neželjeni zvuk. Zvuk postaje buka kada stvara neprijatan, ometajući ili osećaj opasan po zdravlje. Svaka osoba ima sopstveni doživljaj buke koji zavisi od više aspekata koji se odnose na kontekst, lične osobine i kulturne navike. Takođe, različito doživljavamo zvuk ili buku koju sami pravimo od one koju trpimo.

Zvuk je rezultat akustične vibracije koju karakteriše: njen intenzitet, od slabe do jake, koji predstavlja nivo zvuka, izražen u decibelima (dB); njena visina ili frekvencija, od niske do visoke, merena u hercima (Hz); njen ton, koji zovemo i bojom zvuka, koji omogućuje razlikovanje zvuka koji je postignut sviranjem iste note na dva različita muzička instrumenta; i njeno trajanje.

Zvučno polje je prostor u kome postoji zvuk, a karakteriše ga čujni opseg frekvencija od 20 Hz do 20 kHz (ispod je infrazvuk, a iznad ultrazvuk1) i čujni opseg jačine zvuka koji se kreće od 0 do 120 dB. Intenzitet zvuka se, dakle, izražava u decibelima na skali koja ide od 0 dB(A), donjeg praga čujnosti kod čoveka, do 120 dB(A), gornje zvučne granice našeg životnog okruže-nja. Ipak, intenzitet veći od 85 dB(A) predstavlja moguću opasnost.

Referentni nivo od 0 dB(A) odgovara minimalnom nivou zvučnog pritiska koji omogućuje da naše uši uopšte opaze zvuk. Na ovako niskom nivou nalaze se zvuci tela, sopstvenih zglo-bova, srca, cirkulacije krvi, itd.

Sledeći prag se nalazi na 80 dB(A) i predstavlja vrednost koja služi kao osnova za definisanje buke u radnoj sredini. Naime, Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju buci, iz 2011. godine, u Republici Srbiji je utvrđena dnevna granična vrednost izloženosti

1 Ljudsko uho ne može da registruje infrazvuk, ali ga čovek može osetiti, posebno u zoni grudnog koša. Studije su pokazale da je kod slona infrazvuk osnova komunikacije u krdu. Čovek ne čuje ni ultrazvuk, koji čuju psi, delfini i slepi miševi.


buci, LEX,8h = 85 dB(A), kao i dnevna akciona vrednost izloženosti buci, LEX,8h = 80 dB(A). Na radnim mestima na kojima se obavljaju poslovi pri kojima dnevna izloženost buci značajno varira od jed-nog do drugog radnog dana, nedeljna izloženost buci ne sme da prekorači vrednost od 85 dB(A) uz obavezu preduzimanja odgovarajućih preventivnih mera za smanjenje rizika usled izloženosti buci, u skladu sa poslovima koji se obavljaju. Prekoračenje narednog praga od 85 dB(A) predsta-vlja pravu opasnost – ukoliko je osoba izložena ovom nivou buke na radnom mestu tokom 8 sati, obavezno je nošenje zaštite za uši.

pOkaZatElJi Za pROcENu NivOa Zvuka

Izloženi ste zvuku od 85 dB(A) i više:kada ste primorani da vičete da biste razgovorali sa osobom koja se nalazi ispred vas;•ako u javnom prevozu drugi ljudi, koji sede ili stoje pored vas, jasno čuju zvuk koji dopire •iz vaših slušalica;ako se van automobila u kome se nalazite jasno čuje zvuk sa vašeg radija iako su svi •prozori zatvoreni.

Prag od 120 dB(A) označava granicu bola izazvanog bukom. Pri ovolikoj buci bole nas uši, ali ovo svojevrsno upozorenje dolazi, nažalost, prekasno. Razlika između ovog i prethodnog praga je celih 35 dB(A), dok je pritisak čak 56 puta jači. Oštećenje vlasnih ćelija unutrašnjeg uha (stereo-cilije sprovode i pojačavaju zvučne signale) nastupa mnogo pre samog osećaja bola u ušima.

Opažanje buke

Kao što smo videli, ljudsko uho razaznaje kako vrlo tihe, tako i vrlo glasne zvukove, od šapata do zvuka supersoničnog aviona, odnosno od 20 Hz (niske frekvencije) do 20 kHz (visoke frekven-cije). Ljudsko uho nije jednako osetljivo na različite frekvencije. Između dva zvuka jednake jačine, dubok zvuk će biti doživljen kao slabiji u odnosu na visok ton. Iz tog razloga je stvorena fiziološka jedinica mere za buku koja uzima u obzir ovu posebnu osetljivost uha: decibel ili dB(A).

Nivo zvuka tip zvučnog ambijenta Razgovor> 90 db(A) prolazak motora na 2 metra; pneumatski čekić nemoguć90 db(A) prolazak kamiona na auto-putu na razdaljini od 10 metara uz vikanje80 db(A) pored auto-puta, magistrale, gradilišta teško70 db(A) frekventna ulica, široki bulevar

glasan razgovor60 db(A) centar grada, dostavna ulica50 db(A) mirna ulica, stambena zona

normalan glas40 db(A) unutrašnje dvorište, seoski kraj danju30 db(A) seoski predeo noću

tih glas20 db(A) nenaseljeno područje

1. Uvod u problematiku upravljanja bukom 17

Prethodna tabela informativno prikazuje odnose između nivoa buke, tipa zvučnog ambi-jenta u kome se nalazimo, kao i proizvedenog efekta po čujnost (razaznavanje govora). Ove vrednosti su u tabeli date tek u ilustrativne svrhe, budući da percepcija buke ima jak subjektiv-ni karakter i da veoma zavisi od lokalnog ili vremenskog konteksta.

Pred bukom, dakle, nismo svi jednaki. Iako se zvuk, odnosno nivoi buke izražavaju univer-zalnim jedinicama, nijedna zvučna skala ne može da pruži apsolutnu indikaciju o izazvanoj smetnji kod pojedinca. Naš lični doživljaj zvuka i buke uslovljen je našim psihofizičkim stanjem, biološkim materijalom, kulturnom sredinom, ali i ličnim iskustvima.

povećanje nivoa zvuka za:

znači uvećanje zvučne energije x puta:

ili promenu zvučne impresije:

3 dB 2Teško primetno: teško pravimo razliku u slučaju promene zvuka za svega 3 dB

5 dB 3Jasno primetno: osećamo zvučno pogoršanje ili poboljšanje u zavisnosti da li se zvuk povećava ili smanjuje za 5 dB

10 db 10 kao da je zvuk duplo jači

20 dB 100Kao da je zvuk 4 puta jači: varijacija od 20 dB može da probudi ili da omete pažnju

50 dB 100.000Kao da je zvuk 30 puta jači : od iznenadne varijacije od 50 dB možemo poskočiti / prepasti se

Iz prethodne tabele, koja prikazuje subjektivnost osećaja prilikom promene nivoa zvuka, čitamo da se uvećanje nivoa zvuka od 3 dB(A) jedva može primetiti, kao i da promena nivoa buke od 10 dB(A) odgovara osećaju o dvostruko jačem zvuku. Slično tome, buka opada sa uda-ljavanjem od izvora zvuka: kada je udaljenost udvostručena, nivo zvuka opada za 6 dB.

Decibeli se ne sabiraju aritmetički, već logaritamskom progresijom. Dakle, kada se spoje dva izvora zvuka istog intenziteta, nivo zvuka se povećava za tri decibela, što za ljudsko uho predstavlja jedva primetnu promenu. Na primer, sabiranjem dva zvuka od 60 dB ne dobija se zvuk od 120 dB, već od 63 dB. Drugim rečima, ukoliko se putni saobraćaj prepolovi, zvučno okruženje je prijatnije za svega 3 dB.

60 db 60 db 63 db

+ =


Ukoliko udesetostručimo izvor zvuka, gde su svih deset jednakog intenziteta, nivo buke će se povećati za 10 dB, što odgovara osećaju udvostručene jačine zvuka. Prema tome, auto-mobilski saobraćaj bi trebalo smanjiti deset puta da bi se nivo buke na posmatranoj lokaciji umanjio za 10 dB (pod pretpostavkom da se vozila kreću istom brzinom).

Kada je razlika između dva izvora zvuka 10 dB, ljudsko uho prepoznaje samo glasniji izvor, što se objašnjava tzv. efektom maskiranja zvuka.

Buka u gradskim uslovima

Pod gradskom bukom podrazumevamo različite vrste izvora buke koji nam mogu pričiniti manje ili veće neprijatnosti i smetnje: glasna muzika i proslave, drumski, avionski i železnički saobraćaj, industrija, građevinski radovi, noćni klubovi, alarmi, lavež pasa, sportske aktivnosti, buka iz susedstva itd. Stoga je gradska buka prepoznata kao veoma važno pitanje iz kompleksa tema životne sredine. Buka utiče na naše fiziološko i psihološko stanje tako što ometa osnovne ljudske aktivnosti – spavanje, odmor, učenje, rad i komunikaciju. Iako su odavno uočene veze između ljudskog zdravlja i buke, tek su skorija istraživanja pokazala da i manja buka, koja se ranije smatrala bezopasnom, može imati vrlo negativan uticaj po zdravlje čoveka.

Od pobrojanih izvora buke, u gradskim uslovima najveći uticaj na čoveka ima saobraćaj – drumski, avionski i železnički. Kako sve veći broj Evropljana živi u gradovima (prema podacima Ujedinjenih nacija iz 2011. godine, na evropskom kontinentu živi 739,3 miliona stanovnika, od čega 72,9% u gradovima2), tako se i obim saobraćaja stalno uvećava. Stoga ne čudi da nacio-nalne statistike beleže sve veći broj žalbi i prijava koje su u vezi sa zvučnim okruženjem.

2 Ovaj statistički podatak dobija pun smisao tek ako ga uporedimo sa 51,3% gradskog stanovništva u ukupnom stanovništvu Evrope 1950. godine, odnosno ako imamo u vidu procenu da će 2050. godine čak 82,2% stanovnika Evrope živeti u gradovima.

=

+


Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je 40% stanovnika Evropske unije izlo-ženo buci drumskog saobraćaja koja premašuje 55 dB(A), da je 20% danju izloženo nivo-ima buke koji premašuju 65 dB(A), dok je više od 30% stanovnika noću izloženo nivoima buke preko 55 dB(A).3 Ista organizacija preporučuje da je za kvalitetan san neophodno da komunalna buka koja noću dopire u spavaće sobe, ne prelazi 30 dB(A), a da je za dobre uslove za predavanje i učenje potrebno da buka u učionicama ne prelazi nivo od 35 dB(A).

3

1.2. Izvori saobraćajne buke

Saobraćajna buka na nekoj lokaciji zavisi od više faktora, a među njima su najočigledniji: vid saobraćaja, udeo teretnog saobraćaja u ukupnom saobraćaju, nagib i tip ulice, gabariti objekata i gustina naseljenosti, podloga, brzina kretanja vozila (blizina semafora i raskrsnica) i opšte tehničko stanje vozila. Ovde se mogu dodati i vremenski parametri koji se odnose na doba dana kada posmatramo fenomen saobraćajne buke, dan u nedelji, doba godine i sl.

Buka automobilskog saobraćaja

Automobilski saobraćaj predstavlja glavni izvor buke u gradskim uslovima. Buka automo-bila nastaje kao rezultat rada velikog broja uređaja i sistema od kojih svaki proizvodi buku manjeg ili većeg intenziteta. Pored buke motora i mehaničke buke, tu je i buka izduvnog i usisnog sistema, kočnica, zaustavljanja i kretanja na semaforu, ali i buka koju stvara kontakt između gume i kolovoza. Ovde moramo da napomenemo da izvor buke nastao od vozila varira u odnosu na brzinu njegovog kretanja. Ukoliko se vozilo kreće brzinom manjom od 50 km/h, pretežno čujemo buku motora. Iznad ove vrednosti, dominira zvuk koji se stvara u kontaktu pneumatika i kolovoza. Ukupna emisija buke nastale od vozila zavisi, dakle, od njegove brzine, ali i od saobraćajnog toka (dobar protok saobraćaja ili „kreni-stani“), nagiba kolovoza i mate-rijala od koga je izrađen kolovoz.

Automobilska industrija se više decenija bavi problemom buke od vozila – od 1970. buka je smanjena za 8 dB(A). Današnji razvoj auto-industrije ka hibridnim/električnim motorima predstavlja korak napred i po pitanju nivoa saobraćajne buke. U kategoriji kamiona, tehnološke inovacije su tokom poslednje 3–4 decenije zvučne emisije smanjile za 11 dB(A).

Elementi kontrole saobraćaja, u kontekstu mogućih rešenja za smanjenje saobraćajne buke, svakako su: urbanistički planovi višeg i nižeg reda, planiranje saobraćajnica, ograničenje

3 http://www.euro.who.int/en/health-topics/environment-and-health/noise


teretnog saobraćaja, poseban režim za vozila za isporuku, izgradnja parking prostora, uvećanje kapaciteta javnog gradskog prevoza i njegova promocija, i dr.

Videli smo da ukupna emisija buke nastale od vozila zavisi, u najvećoj meri, od brzine vo-zila. Tako se smanjenjem brzine od 10 km/h, pri brzinama od 90 do 130 km/h, nivo buke uma-njuje za 0,7–1 dB(A), odnosno za 1–1,5 dB(A) pri brzinama od 50 do 90 km/h. Unapređenjem akustičkih osobina kolovoza na auto-putevima, nivo buke se može umanjiti za 3–5 dB(A) u odnosu na tradicionalan kolovoz u dobrom stanju. Ove prednosti tihog kolovoza se gube pri manjim brzinama i većoj mehaničkoj buci.

U saobraćaju se primenjuju i akustičke barijere između kolovoza i stambenih objekata. One mogu umanjiti nivo buke i za 7 dB(A), što nije zanemarljivo ukoliko znamo da se umanjenje izvora buke od 10 dB(A) doživljava kao da je zvuk duplo slabiji. Sa druge strane, postoji moguć-nost pokrivanja puta koje potpuno otklanja problem buke, iako je to znatno skuplje rešenje, ili izgradnja puta u useku ili na nasipu.

Buka železničkog saobraćaja

Iako se železnički saobraćaj generalno prihvata kao manje štetan izvor buke u odnosu na buku automobilskog saobraćaja, i ovde se dominantan izvor buke menja u zavisnosti od brzine: pri brzini manjoj od 40 km/h dominira buka motora i izduvnih sistema, pri brzinama od 40 pa sve do 300 km/h dominira buka točkova, a pri brzinama preko 300 km/h preovlađuje aerodi-namička buka4.

Iako se među različitim vidovima saobraćaja železnica izdvaja po tome što stvara najma-nje neprijatnosti za stanovništvo, i dalje je moguće uticati na pojedine karakteristične izvore buke – buku točkova na šinama, aerodinamično zviždanje ili škripanje kočnica. Da bi se smanjila buka od prolaska vozova pri brzinama ispod i oko 100 km/h, najlogičnije je intervenisati na mestu dodira točkova i pruge (zamena kočionih materijala i tome sl.).

Buka vazdušnog saobraćaja

Buka aviona predstavlja značajan izvor akustičkih smetnji, posebno za stanovnike naselja u bli-zini aerodroma. Smanjenje buke nastale od avionskog saobraćaja predstavlja konstantan izazov za inženjere i konstruktore aviona (u smislu manje potrošnje goriva, tiših motora i manjeg zagađenja). Evropska inicijativa ACARE (Advisory Council for Aeronautics Research in Europe) predviđa da nove letelice budu dva puta tiše, da nivo LDEN u blizini aerodroma dostigne vrednost od 65 dB(A), kao i da se zvučno zagađenje u okolini heliodroma umanji za 50% do 2020. godine.

4 Aerodinamička buka je buka koju izaziva turbulentni protok vazduha preko površine nekog tela.


1.3. Ciljevi vodiča

Upravljanje bukom je posebno izazovno za Gradsku upravu Grada Beograda iz razloga što se u velikim gradovima odigravaju stalne i dinamične urbane transformacije, u smislu prome-na intenziteta i koncentracije privrednih aktivnosti. Ove dinamične promene ne treba da nas navedu na (pogrešan) zaključak o neminovnosti pogoršanja našeg zvučnog ambijenta, već upravo na promišljanje načina kontrole zagađenja bukom.

Bukom se u Gradu Beogradu u ovom trenuku bave: Sekretarijat za zaštitu životne sredine (do sada posebno Sektor za inspekcijski nadzor, Odeljenje za nadzor u oblasti zaštite vazduha i zaštite od buke u životnoj sredini, koje je obavljalo poslove inspekcijskog nadzora u oblasti zagađenja vazduha, emisije buke i vibracija, prometa i korišćenja hemikalija i uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu, a pored drugih poslova, bilo je odgovorno i za strateške karte buke i aku-stičko zoniranje); Sekretarijat za zdravstvo; Sekretarijat za saobraćaj; Sekretarijat za upravu; Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove; Sekretarijat za komunalne i stambene poslove i Sekretarijat za inspekcijske poslove, ali i Agencija za investicije i stanovanje, Gradsko saobra-ćajno preduzeće Beograd, JUP Urbanistički zavod Beograda, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda i dr.

Da bi se optimalno iskoristili rezultati monitoringa buke i donele usklađene odluke, ne-ophodno je da se nadležnosti sekretarijata usaglase i definišu zajednički kriterijumi za oblast upravljanja bukom na nivou Grada Beograda. Takođe, neophodno je uspostaviti koordinisano delovanje, kao i horizontalno i vertikalno umrežavanje nadležnih organa (i njihovih hijerarhij-skih nivoa) pri primeni planiranih mera za zaštitu od buke.

Zašto smo pristupili izradi vodiča

Izradi vodiča za upravljanje bukom pristupljeno je na osnovu plana aktivnosti Programa „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji u procesu evropskih integracija“ za 2014. godinu, koji sprovode Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) i Švedska asocijacija lokalnih vla-sti i regiona (SALAR), uz finansijsku podršku SIDA, kao i na osnovu plana rada Klastera čija je tema zaštita od buke u Gradu Beogradu, formiranog u okviru jedne od komponenti programa. Na osnovu potreba koje je formulisao Klaster, stručni tim je, zajedno sa članovima Klastera iz Grada Beograda i dveju gradskih opština, izradio vodič koji je pred vama. Konstantnu i značajnu podršku timu dali su, svojim iskustvom i znanjem, predstavnici departmana za životnu sredinu Grada Malmea, Švedska.


Ideja saradnje gradskih sekretarijata sa Klasterom za buku i zajedničko predlaganje sadržaja i konkretnih mera pri izradi ovog Vodiča ima za cilj da se uspostavi zajednička metodologija rada, kao i da krajnji proizvod – vodič za upravljanje bukom u Beogradu – bude koristan alat svim nad-ležnim organima u procesu upravljanja bukom u Gradu Beogradu, kao i gradskim opštinama.

Koji je cilj vodiča?

Cilj ovog vodiča je da, pored upoznavanja sa opštom problematikom upravljanja bukom, čitaoce i čitateljke upozna sa uticajem koji buka ima na javno zdravlje, a zatim i da definiše ko-rake ka unapređenju upravljanja bukom, odnosno ponudi mere za efikasno upravljanje bukom u Gradu Beogradu.

Pored toga, cilj vodiča je i promocija inovativnog pristupa u rešavanju problema konkretne javne politike na lokalnom nivou, uz uključenje aspekta rodne ravnopravnosti u proces priori-tizacije, promocija dobrih praksi i razmena znanja i iskustava.

Kome je vodič namenjen

Vodič za upravljanje bukom namenjen je donosiocima odluka i stručnjacima u okviru Grad-ske uprave i 17 gradskih opština u Beogradu. U njemu se nalaze objedinjena znanja iz više dis-ciplina, te on predstavlja prvi pokušaj sinergetskog delovanja u pravcu efikasnog i efektivnog upravljanja bukom u ovom značajnom metropolitenskom području.

Druge publikacije

Paralelno sa izradom vodiča za upravljanje bukom, stručni tim je priredio i poseban vodič pod nazivom „Urbanističke mere za smanjenje buke u gradu Beogradu“ čiji je cilj da stručnjake i donosioce odluka upozna sa konkretnim merama urbanističkog planiranja i projektovanja koje mogu uticati na smanjenje buke u gradu. Kako se u gradovima odigravaju stalne i dinamične ur-bane promene, činilaca koji utiču na akustički kvalitet je mnogo, a analizirane mere su od značaja za više disciplina i struka, odnosno za rad više gradskih sekretarijata, javnih preduzeća i posebnih organizacija. Od svih mera koje se mogu primeniti za smanjenje buke u gradskim uslovima, eko-nomski su najopravdanije preventivne mere očuvanja zadovoljavajućeg nivoa buke i mere zaštite od buke, a među njima je set planerskih i arhitektonskih mera od najvećeg uticaja na sistemske i dugoročne promene. Vodič o urbanističkim merama je pripremljen sa idejom da se u budućnosti ove mere mogu primeniti pri izradi akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini.


1.4. Uloga lokalne samouprave u upravljanju bukom

Prema Zakonu o zaštiti od buke u životnoj sredini5, kojim se definišu mere i uslovi zaštite od buke, merenje, nadzor i pristup informacijama o buci, određeni su i subjekti zaštite životne sredine od buke, među kojima se, pored republičkog i pokrajinskog nivoa, nalaze i jedinice lo-kalne samouprave (Grad Beograd, gradovi i opštine)6.

Republika Srbija, preko ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine i Agen-cije za zaštitu životne sredine pre svega, vrši obezbeđivanje zaštite od buke u životnoj sredini na svojoj teritoriji. Nadležno ministarstvo utvrđuje mere i uslove zvučne zaštite u planovima, programima i projektima, predlaže akcioni plan zaštite od buke na nivou Srbije, ali i vrši nadzor i kontrolu primene ovih mera. S druge strane, Agencija za zaštitu životne sredine je odgovorna za izradu strateških karata buke na celoj teritoriji Republike Srbije, vodi i ažurira bazu podataka iz monitoringa buke u informacionom sistemu zaštite životne sredine.

Autonomna pokrajina takođe utvrđuje mere i uslove zvučne zaštite u planovima, progra-mima i projektima, vrši nadzor i kontrolu primene mera, ali i obezbeđuje finansiranje monito-ringa buke u životnoj sredini na svojoj teritoriji. Pokrajina ove poslove obavlja kao poverene.

Kakva je uloga gradova i opština u upravljanju bukom

Pored utvrđivanja mera i uslova zvučne zaštite u planovima, programima i projektima, uklju-čujući i one na koje daje saglasnost u postupku strateške procene uticaja, procene uticaja proje-kata na životnu sredinu, odnosno u postupku izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i aktivnosti, jedinice lokalne samouprave, tj. gradovi i opštine obavljaju i druge poverene poslove: vrše akustičko zoniranje na svojoj teritoriji, određuju mere zabrane i ograničenja, donose lokalne akcione planove zaštite od buke u životnoj sredini, obezbeđuju finansiranje monitoringa buke na svojoj teritoriji i vrše nadzor i kontrolu primene mera zaštite od buke u životnoj sredini.

Gradovi i opštine, kao i drugi subjekti zaštite životne sredine od buke, odgovorni su za sva-ku aktivnost ili nepreduzimanje mera kojima se prouzrokuje izloženost buci iznad graničnih vrednosti. Takođe su dužni da međusobno sarađuju, obezbeđuju koordinaciju i usklađi-vanje u donošenju i sprovođenju mera i odluka, u skladu sa Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini i drugim zakonima kojima se uređuje zaštita životne sredine.

5 „Službeni glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010.6 Drugi subjekti koje pominje zakon su: privredna društva, pravna lica i preduzetnici koji u obavljanju privredne delatnosti emituju

buku, naučne i stručne organizacije i druge javne službe, udruženja i građani.


Koji instrumenti za upravljanje bukom su predviđeni zakonom

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini prepoznaje i definiše: preventivne mere zaštite od buke (prostorno, urbanističko i akustičko planiranje7, zvučna zaštita, utvrđivanje ispu-njenosti uslova zaštite od buke); indikatore buke i granične vrednosti; pojedinačne izvo-re buke (proizvodnja, promet i upotreba izvora buke, zoniranje, održavanje javnih skupova i aktivnosti); izradu strateških karata buke; akcione planove zaštite od buke u životnoj sredini i njihovu sadržinu.

7

Pod izradom strateških karata buke misli se na predstavljanje podataka o postojećim ili procenjenim nivoima buke, uključujući prekoračenja propisanih graničnih vrednosti8, broja muškaraca i žena, dečaka i devojčica9 izloženih buci na nekom području ili broja domaćinstava izloženih određenim vrednostima indikatora buke na određenom području. Zakonom je propi-sano da se strateške karte buke obavezno izrađuju za aglomeracije sa više od 100.000 stanovni-ka, zatim za glavne puteve sa prosečnim godišnjim protokom saobraćaja većim od 3.000.000 vozila, za glavne pruge sa prosečnim godišnjim protokom saobraćaja većim od 30.000 vozova i za glavne aerodrome. Strateške karte buke, koje je potrebno revidirati najmanje jednom u pet godina, koriste se kao osnova za izradu akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini i kao sredstvo za obaveštavanje javnosti o nivou buke u životnoj sredini i njenim štetnim efektima.

Pod akcionim planovima zaštite od buke u životnoj sredini misli se na planove koji sadrže mere zaštite od buke i njenih efekata u životnoj sredini, kao i mere za smanjenje buke u slučaju prekoračenja graničnih vrednosti. Akcione planove zaštite od buke koji se odnose na drumski, vazdušni i železnički saobraćaj, kao i na područja uz državnu granicu donosi Vlada. Akcione planove za naselja, kao i za postrojenja i aktivnosti za koje integrisanu dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, priprema i donosi jedinica lokalne samouprave10. Akcioni planovi se raz-matraju i eventualno revidiraju u slučaju pojave značajnih promena u postojećem nivou buke, a najmanje svake pete godine. Akcioni planovi sadrže informacije o izvorima buke u datom naselju, kratak pregled rezultata izrade strateških karata buke, kao i procenu broja stanovnika izloženih buci, identifikaciju problema i situaciju koju treba poboljšati. Dalje se u akcionim planovima navode sve mere koje su već preduzete za smanjenje buke, kao i svi projekti u pri-premi, srednjoročne i dugoročne mere i aktivnosti za period od pet godina (uključujući i mere

7 Akustičko planiranje jeste preduzimanje mera zaštite od buke u budućnosti, kao što su prostorno planiranje, projektovanje i plani-ranje sistema saobraćaja, primena zvučne zaštite putem odgovarajuće zvučne izolacije i zvučnih barijera, kao i praćenje nivoa buke koju emituju izvori buke.

8 Granične vrednosti mogu biti različite za različite izvore buke, odnosno za različite akustičke zone, kao i za različite zatvorene i otvo-rene prostore u kojima borave ljudi.

9 Za uvođenje rodne perspektive u javne politike od značaja je da svi podaci koji se unose u zvanična dokumenta budu segregirani po polu; prema Zakonu o ravnopravnosti polova („Službeni glasnik RS“, br. 104/2009), svi podaci koji se prikupljaju, evidentraju i obrađuju u institucijama i ustanovama RS, moraju biti segregirani po polu (čl. 40).

10 Ministarstvo daje saglasnost na akcioni plan za aglomeracije na teritoriji jedinice lokalne samouprave.


za očuvanje nivoa buke u zonama gde je to stanje zadovoljavajuće): planiranje saobraćaja, korišćenje zemljišta, tehničke mere na izvorima buke, izbor tiših izvora buke, smanjenje pre-nosa zvuka, pravne, ekonomske i podsticajne mere. Planovi su dragoceni i zbog toga što sadrže procenu broja stanovnika ugroženih bukom, zatim rezultate učešća javnosti u postupku pri-preme akcionih planova, a posebno izvore finansiranja (sredstva budžeta i druga finansijska sredstva, ocena efikasnosti i očekivane koristi u odnosu na troškove).

Metoda merenja buke u Beogradu

Na osnovu ugovora sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine Gradske uprave Grada Beograda, Gradski zavod za javno zdravlje duže od 35 godina prati nivo buke u Beogradu. To-kom poslednjih 15 godina (počevši od 1999. godine), merenja su u potpunosti usaglašena sa savremenim standardima u pogledu načina i vremena uzimanja uzoraka.

Dominantni izvor buke u Beogradu čine saobraćaj i druge aktivnosti na gradskim ulicama – o saobraćajnoj buci se zbog toga govori kao o jedinom pravom, tj. merodavnom izvoru buke, a ispravno merenje moguće je jedino obaviti celodnevnim praćenjem ovog fenomena. Tokom 2003. godine uvedena je praksa praćenja buke dva puta godišnje (u proleće i u jesen).

Na prometnim lokacijama, ekvivalentni nivo buke ima stabilnu vrednost koja se za pet-naestominutne intervale malo menja (što znači da je osnovni interval od 15 minuta dobro odabran). Suprotno tome, što je promet nižeg intenziteta, to će i promene nivoa buke u većoj meri zavisiti od obima saobraćaja.

U izveštaju Gradskog zavoda za javno zdravlje o komunalnoj buci u gradu Beogradu, na-vodi se da je, tokom 2013. godine, nivo buke meren na čak 35 referentnih tačaka (odabranih u dogovoru sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine). Ova merna mesta su odabrana kao reprezentativna za pojedine gradske zone, različitih namena, uključujući i merna mesta duž najznačajnijih gradskih saobraćajnica.11

Procedura merenja buke u Beogradu podrazumeva praćenje svih parametara buke konti-nualno, tokom 24 sata. Merenjima je obuhvaćeno praćenje parametara LMAX (odnosno L1), L5, L10, L50, L90, L95, LMIN (odnosno L99), kao i LAeq,15min i LE. Merenja se odnose na petnaestominu-tne vremenske intervale. Na kraju svakog ovakvog intervala rezultati se prebacuju u memoriju mernog instrumenta, a instrument se resetuje za novu seriju merenja. Merenjem tokom dužeg vremenskog perioda omogućeno je egzaktno izračunavanje LAeq, a ne njegova procena na os-novu uzorkovanja u proizvoljnim intervalima. Ovo je posebno važno jer se time može izbeći situacija u kojoj je procenjena vrednost nivoa buke veća od stvarne, odnosno propisivanje nepotrebno strogih mera bez pravog tehničkog opravdanja.12

11 U dogovoru sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine, 2013. godine je umesto mernog mesta „Gandijeva 72“ određeno novo merno mesto, KBC „Dr Dragiša Mišović“.

12 Slaviša Mladenović, Komunalna buka u Beogradu u 2013. godini (Beograd: Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, Jedinica za ispiti-vanje kvaliteta i unapređenja stanja životne sredine, decembar 2013), str. 5–6.


Instrumenti koji nedostaju

U izveštaju Gradskog zavoda za javno zdravlje o komunalnoj buci u Beogradu za 2013. godinu, navodi se da je dosadašnji monitoring buke pokazao da postoji potreba da se defi-niciji mernog mesta pristupa na dva različita načina – prvi bi se, kao i do sada, odnosio na stacionarna mesta i na evidentiranje uticaja od nestacionarnih zvučnih izvora, dok bi drugi u obzir uzeo promenljive uslove koji karakterišu dinamične gradove kao što je Beograd. Uz takvu fleksibilnost, bilo bi moguće reagovati na aktuelne potrebe i rešavati akutne probleme buke u Beogradu, na primer kritične autobuske terminale, probleme bučnog noćnog života u cen-tralnim gradskim zonama (Skadarska, Strahinjića bana, Njegoševa i dr). U izveštaju se predlaže promptno reagovanje i evidentiranje stanja i to tako što bi se na takvim mernim mestima buka pratila tokom 24 sata ili tokom nekoliko dana, kako bi se, nakon davanja ocena i predlaganja mera za unapređenje, merna mesta mogla izmestiti i na druge lokacije.

Opredeljenje Grada Beograda i gradskih opština u oblasti upravljanja bukom

Kako se nivo buke u Beogradu sistematično prati već duže od 35 godina, uočeni su kon-stantno visoki nivoi komunalne buke, i tokom dana i tokom noći, koji na velikoj većini mer-nih mesta premašuju propisane vrednosti. U proseku, najveća prekoračenja dozvoljenih nivoa buke su u zoni gradskog centra i u zoni pored prometnih saobraćajnica, kao i u stambenim zonama. Prepoznato je da komunalna buka u Beogradu najvećim delom potiče od saobraćaja, dok industrija, mala privreda, građevinarstvo i druge aktivnosti imaju manji značaj.

Stoga je Grad Beograd, u svojoj aktuelnoj strategiji razvoja (važi do 2016. godine), među strateške ciljeve u oblasti životne sredine, svrstao i sledeći cilj: „Smanjiti nivo buke u ugroženim gradskim zonama i aglomeracijama, kao i duž prometnih saobraćajnica, aktivnom politikom u oblasti propisa i nadzora građenja sa visokim standardima građevinskih materijala i sistema koji štite od buke“. U istom dokumentu, ističe se i prioritetni projekat akustičkog zoniranja, kao jedna od preventivnih mera zaštite od buke. Pod akustičkim zoniranjem ovde mislimo na određivanje graničnih vrednosti indikatora buke za različita područja grada prema njihovoj nameni i utvrđivanje posebnih režima korišćenja tih područja. U tako utvrđenim akustičkim zonama moguće je zabraniti ili ograničiti upotrebu izvora buke, odnosno obavljanje delatnosti ili aktivnosti koje prouzrokuju buku čiji je nivo iznad propisanih graničnih vrednosti.

Poseban cilj Programa zaštite životne sredine za Grad Beograd Gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine u oblasti zaštite od buke jeste: unapređenje monitoringa i smanjenje izloženosti ljudi povećanim nivoima buke i vibracija. Za dostizanje tog cilja potrebno je: izraditi


strateške karte buke; izvršiti akustičko zoniranje buke na teritoriji Beograda; proširiti i moder-nizovati sistem za monitoring buke; unaprediti postojeće mere zaštite od buke adekvatnim prostornim i urbanističkim planiranjem; smanjiti nivo buke pored saobraćajnica i industrija koje tangiraju stanovanje sprovođenjem pasivnih i aktivnih mera zaštite od buke.

Gradska opština Savski venac je u cilju unapređenja životne sredine definisala strateš-ke projekte smanjenja ukupnog saobraćaja na teritoriji opštine, kao osnovnog emitera buke, zatim unapređenja strukture saobraćajnih sredstava sa aspekta smanjenja nivoa buke, ali i konkretne zadatke, poput učestvovanja u izradi katastra izvora buke, predloga proširenja i dis-lociranja pojedinih mernih mesta u okviru monitoringa buke, sa podrškom u edukaciji, uključi-vanju građana u procese donošenja odluka značajnih za životnu sredinu i primenu mera.

Aktuelni izveštaj za buku Gradske opštine Savski venac (sa akcionim planom) sadrži slede-će aktivnosti: povećati svest stanovništva o štetnim zdravstvenim efektima komunalne buke i merama za smanjenje zagađenja životne sredine bukom kroz kampanje i edukacije; smanjiti nivo buke koja potiče od motornih vozila; povećati broj mernih mesta za merenje nivoa komu-nalne buke na teritoriji opštine; na definisanim mernim mestima opštine, pored merenja nivoa komunalne buke, obezbediti i podatke o karakteristikama saobraćaja; ažurirati kartu zona na-mene prostora za opštinu, za koje su definisane granične vrednosti indikatora buke u Uredbi o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uzne-miravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini13. Takođe, revizija Lokalnog akcionog plana za zaštitu životne sredine GO Savski venac je u toku, čime će lokalne aktivnosti (shodno mi-nimalnim nadležnostima GO) biti usaglašene sa aktuelnim (prvim) Programom zaštite životne sredine Grada Beograda i Akcionim planom.

1.5. Podrška javnosti u sprovođenju mera za smanjenje buke

Zašto treba uključiti javnost

Kako bi mere za smanjenje buke u Beogradu bile uspešne, neophodno je obezbediti aktivnu i postojanu podršku javnosti. Zbog čega je do sada podrška javnosti izostajala ili bila u velikoj meri neprimetna? Razloga ima nekoliko: izvora buke je mnogo (teško je smanjiti buku od svih izvora istovremeno, a ni svi građani nisu izloženi podjednakom nivou buke od istih izvora), doživljaj buke je subjektivan (zbog fizičkih karakteristika srednjeg uha i neurološkog fenomena adaptacije i zamora), efekti koje buka ima po ljudsko zdravlje nedovoljno su poznati široj jav-nosti (vrlo su retke javne kampanje na ovu temu), ali i iz razloga što šira javnost ne zna kako i

13 „Službeni glasnik RS“, br. 75/2010.


prema kome treba da usmeri svoje nezadovoljstvo zvučnim ambijentom (nedovoljna obrađe-nost ove problematike u javnosti dostupnim dokumentima i nedovoljno jasna institucionalna podela nadležnosti).

Informisanje javnosti i javne kampanje za smanjenje buke

Subjekti zaštite životne sredine od buke (državni organi, organi jedinice lokalne samoupra-ve, ovlašćene i druge organizacije) imaju zakonsku obavezu da obezbede informisanje javnosti o buci u životnoj sredini i da javnosti obezbede pristup podacima iz strateških karata buke i akcionih planova.

Navedene informacije i podaci moraju javnosti biti saopšteni na jasan i razumljiv način, uz upotrebu primerenih informacionih tehnologija. Ove obaveze proističu i iz ratifikacije Arhuske konvencije. Konvencija obavezuje države članice da dostupnim učine informacije od značaja za životnu sredinu, da širokoj javnosti omoguće da učestvuje u donošenju odluka (pri izradi prostornih, generalnih urbanističkih i regulacionih planova, lokalnih ekoloških planova, kao i u pripremi propisa, u procedurama izrade analize uticaja na životnu sredinu, i sl.) i javnosti obezbede adekvatnu pravnu zaštitu u slučaju nepoštovanja ovih prava.

Podaci o buci u životnoj sredini sastavni su deo izveštaja o stanju životne sredine u Repu-blici Srbiji. Pored informisanja i uključivanja javnosti u odlučivanje o životnoj sredini, subjekti zaštite životne sredine od buke treba da podižu svest i znanje javnosti o štetnim efektima buke, a posebno o negativnim uticajima buke na javno zdravlje. Ovo se najefikasnije postiže javnim kampanjama i edukativnim događajima.

Šta se može postići zajedničkim delovanjem svih sektora

Može se konstatovati da su mehanizmi informisanja javnosti o mogućnostima učešća ne-dovoljno razvijeni na skoro svim nivoima, te da zavređuju kvalitetnija rešenja koja će uistinu građanima i građankama pružiti informacije, te time učiniti prvi korak u procesu uključivanja javnosti u donošenje odluka vezanih za životnu sredinu. Uključivanjem javnosti moguće je, pre svega, raditi na novim vrednostima zajednice koje podrazumevaju i veću ulogu organizacija civilnog društva u kreiranju javnih politika na lokalnom nivou.

Učešće javnosti u procesu donošenja odluka u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji je od ključnog značaja za očuvanje osnovnih načela održivog razvoja i sprečavanja neodgovornog ponašanja. Država treba da olakša i ohrabri javnu svest i učešće, omogućujući da ekološka in-formacija bude široko dostupna. Ovaj princip detaljno je razrađen u Arhuskoj konvenciji koja je najvažniji međunarodni dokument, kojim se omogućava učestvovanje javnosti prilikom izra-de planova, programa i politika koje se odnose na životnu sredinu. Konvencija države članice


obavezuje da dostupnim učine informacije od značaja za životnu sredinu, da širokoj javnosti omoguće da učestvuje u donošenju odluka (pri izradi prostornih, generalnih urbanističkih i regulacionih planova, lokalnih ekoloških planova, kao i učešće u pripremi propisa, u procedu-rama izrade analize uticaja na životnu sredinu, i sl.) i obezbede im adekvatnu pravnu zaštitu u slučaju nepoštovanja ovih prava.

Učešće javnosti predstavlja jedan od osnovnih oblika uključivanja građana i građanki u procese odlučivanja o pitanjima koja su značajna za životnu sredinu. Država koja omogućava adekvatno učešće javnosti u procesu donošenja odluka i odluke donosi u konsultacijama sa građanima i građankama, u osnovi ima daleko racionalniji i jeftiniji način upravljanja.

Uticaj buke na javno zdravlje

33

2. Uticaj buke na javno zdravlje

Kako čujemo

Obrada slušne informacije zavisi od same informacije koju naš slušni aparat prima. Naime, ukoliko je ta informacija ocenjena kao relevantna i ukoliko je promenljivog karaktera, onda je i obrada intenzivna. U protivnom, razvrstavanjem informacija, ona će jednostavno biti potisnu-ta iz naše svesti. Zato se i kaže da sluh (doslovno) nikada ne spava.

Ne zaboravimo da je primarni zadatak sluha očuvanje ličnog integriteta, odnosno spasa-vanje života. Tek nakon ove primarne funkcije na red dolazi i obrada korisnih ili nekorisnih, od-nosno prijatnih ili neprijatnih informacija. Čovek sluhom dobija čak 86% svih komunikacijskih informacija! Naše uši se, dakle, nikada ne odmaraju – čak i dok spavamo, naše uši primaju, a mozak interpretira zvukove.

Funkcije spoljašnjeg, srednjeg i unutrašnjeg uha

Srednje uvo Unutrašnje uvoSpoljašnje uvosakuplja zvuke koji se prenose vazduhom

membrana vibrirakao odgovor nazvuk na kraju ušnog kanala

nakovanj

percepcijaniskih

frekvencija

percepcija(doživljaj) visokih

frekvencija

slušni nerv sprovodisignal do mozga

kohlea pretvara mehaničke vibracije u neuronske impulse

zvuk putuje krozušni kanal

ušna školjka prikupljazvukove iz okruženja

uzengija

čekić

prenosni mehanizam

pretvaranje u neuronske impulse


Spoljašnje uho se sastoji iz vidljivog dela uha – ušne školjke i ušnog kanala. Zvučni talasi iz vazduha, prikupljeni u ušnoj školjci, putuju ušnim kanalom do bubne opne (membrane). Oni pokreću bubnu opnu na vibracije. Srednje uho je vazduhom ispunjena šupljina, odvojena od spoljašnjeg uha bubnom opnom. Srednje uho sadrži tri najmanje kosti u ljudskom telu (slušne koščice). One vibriraju zajedno sa bubnom opnom i zvučne talase pretvaraju u mehaničku energiju. Unutrašnje uho sadrži kohleu, organ po obliku sličan pužu, koji je ispunjen tečnošću i sadrži hiljade sitnih nervnih vlakana. Mehanička aktivnost slušnih koščica pokreće tečnost i stimuliše nervna vlakna. Nervna vlakna zatim šalju električne impulse duž slušnog nerva do mozga koji ove impulse prepoznaje kao zvuk.

Nauka koja se bavi načinima na koje naša svest registruje zvuk, zove se psihoakustika. Ukoliko proučavanju sluha pristupimo sa aspekta fiziologije, to znači da ćemo pažnju usmeriti na funkcionisanje spoljašnjeg i unutrašnjeg uha, kao najvažnijih delova veoma kompleksnog sistema za analizu zvuka kod čoveka. Ukoliko pitanju pristupimo sa tačke gledišta medici-ne, bavićemo se nedostacima sluha na koje se žale pacijenti. U cilju otkrivanja problema sa sluhom, potrebno je definisati normalan sluh. Odstupanja od normalnog sluha kreću se od postepenog gubitka sluha, tzv. staračke nagluvosti (prezbiakuzija ili presbyacusis) do gluvoće. Medicina traga za infektivnim, traumatskim ili kontekstualnim uzrocima ovih nedostataka.

2.1. Dozvoljeni nivoi buke

Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini i na zdravlje ljudi, kao i vrstama i načinu prikupljanja podataka potrebnih za njihovo ocenjivanje14, propisuje dozvoljene nivoe buke u sredini u kojoj čovek boravi, kao i metode merenja buke.

Pravilnik koji se odnosi na radna mesta na kojima se obavljaju poslovi pri kojima zaposleni jesu ili mogu biti izloženi buci, jeste Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju buci15. Njime se propisuju minimalni zahtevi koje je poslodavac dužan da ispuni u obezbeđivanju primene preventivnih mera sa ciljem otklanjanja ili svođenja na najmanju moguću meru rizika od nastanka povrede ili oštećenja zdravlja zaposlenih koji nastaju ili mogu da nastanu pri izlaganju buci, a naročito rizika od nastanka oštećenja sluha, zahtevi koje su dužni da ispune pravna lica sa licencom za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne okoline u postupku preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline, granična kao i akciona vrednost izloženosti buci. U poglavlju 1.1. naveli smo da je ovim pravilnikom iz 2011. godine utvrđena dnevna granična vrednost izloženosti buci – LEX,8h = 85 dB(A), kao i dnevna akciona

14 „Službeni glasnik RS“, br. 75/2010.15 „Službeni glasnik RS“, br. 96/2011.

2. Uticaj buke na javno zdravlje 35

vrednost izloženosti buci – LEX,8h = 80 dB(A). Istim dokumentom poslodavac se obavezuje da otkloni ili smanji na najmanju moguću meru rizik koji nastaje usled izloženosti zaposlenih buci a uzimajući u obzir savremena tehnička rešenja i dostupnost mera za kontrolu rizika na njego-vom izvoru.

Smatra se da je svake godine izuzetno velik broj radnika izložen štetnoj buci na svom radnom mestu (npr. u Americi se govori o 30 miliona ljudi koji se nalaze u ovakvoj situaciji). Izlaganje visokim nivoima buke može da dovede do trajnog gubitka sluha koji se ne može nadomestiti ni operacijom niti slušnim aparatom. Kratkoročna izloženost jakoj buci takođe može da izazove privremene smetnje, čak i zujanje u ušima (tinnitus). Iako ove smetnje mogu da nestanu same u roku od svega nekoliko minuta ili nekoliko sati nakon napuštanja bučne prostorije, ponovlje-na izloženost jakoj buci može dovesti do trajnog oštećenja ili gubitka sluha. Glasna buka može da stvori i fizički i psihički stres, smanji produktivnost, ometa komunikaciju i koncentraciju, ali i da doprinese broju povreda i nesreća na radu (tako što se od buke teško mogu čuti zvukovi upozorenja). Gubitak sluha prouzrokovan bukom smanjuje sposobnost za opažanje zvukova visoke frekvencije i za razumevanje govora, ali takođe ozbiljno narušava komunikacione spo-sobnosti. Krajnji efekti gubitka sluha mogu biti dalekosežni jer mogu osujetiti socijalizaciju, umanjiti kvalitet porodičnog života, pa tako dovesti i do društvene izopštenosti.

Sledeća tabela prikazuje (prema regulativi američke OSHA16) koliko najviše sati čovek bez oštećenog sluha sme da provede u bučnom okruženju da ne bi oštetio sluh (kod osoba sa već oštećenim sluhom, maksimalan nivo buke za 8 sati je 85 dB).

Međunarodni (OsHa) standard za kontinuiranu buku, dnevno

Nivo buke

Maksimalna dozvoljena izloženost buci (provedeno vreme u bučnoj sredini)

Nivo buke

Maksimalna dozvoljena izloženost buci (provedeno vreme u bučnoj sredini)

90 dB 8 sati 102 dB 1,5 sat 92 dB 6 sati 105 dB 1 sat 95 dB 4 sata 110 dB 30 minuta 97 dB 3 sata 115 dB 15 minuta 100 dB 2 sata

2.2. Uticaj saobraćajne buke na javno zdravlje

Zagađenje bukom nije samo smetnja koja potiče iz naše životne sredine, ono predstavlja i ozbiljnu pretnju za javno zdravlje. Zbog toga relativno nov izazov za kreatore javnih politi-ka predstavlja upravo kvantifikacija oboljenja i zdravstvenih problema izazvanih bukom. Na osnovu nalaza Svetske zdravstvene organizacije i njenih preporuka u smislu striktnije kontrole

16 Occupational Safety & Health Administration (OSHA).


emitera buke, duži niz godina isticana je potreba za ažuriranjem evropskih pravila o dozvolje-nim nivoima buke nastale od vozila.

Direktiva 97/24/EC definisala je pravila za granične vrednosti emisija buke nastale od mo-tocikala, dok je Direktiva 2001/43/EC regulisala buku od guma za motorna vozila i njihove pri-kolice i njihovo uklapanje. Usvojena je i okvirna Direktiva 2007/46/EC, koja je postavila bazu za izdavanje atesta za motorna vozila i prikolice, njihove sisteme, komponente i posebne tehničke jedinice namenjene takvim vozilima.

Predlog Evropske komisije iz decembra 2011. za regulisanje buke nastale od vozila, u cilju smanjenja vrednosti buke putničkih vozila, vozila za isporuku, autobusa i kamiona, usvojen je 2. aprila 2014. godine u Evropskom parlamentu. Glavna promena koju je nova Direktiva 540/2014 Evropskog parlamenta i Saveta Evrope o buci nastaloj od vozila17 donela jeste zame-na stare metode testiranja iz Direktive o buci nastaloj od vozila (70/157/EEC) novim metodom ispitivanja koji prati međunarodne standarde (što olakšava izvoz na vanevropska tržišta) i koji bolje odražava savremene navike u vožnji.

Taj novi metod testiranja, koji se tokom prethodne tri godine koristio u EU za potrebe mo-nitoringa, razvijen je pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE). Tako će tzv. dodatne odredbe za emisiju zvuka (additional sound emission provisions, ASEP) biti uključene u postupak testiranja. To su preventivni zahtevi koji treba da obezbede da se zvučne emisije vozila u realnim uslovima (na putevima) bitnije ne razlikuju od onoga što se može očekivati od rezultata testiranja za isto vozilo. Granične vrednosti će biti snižene u dva koraka, i to za 2 dB(A) u prvom i za dodatna 2 dB(A) u drugom koraku za putničke automobile, autobuse i manje kamione; za 1 dB(A) u prvom, a potom za 2 dB(A) u drugom koraku za veće kamione. Za svaki korak biće potrebno više godina, a ove mere će smanjiti negativne efekte izazvane bukom nastalom od vozila za oko 25%.

Međutim, Direktiva 540/2014 uvela je još jednu novinu, a tiče se obaveze povećanja emi-tovanja buke. Naime, u prethodnih nekoliko godina počeo je da se razmatra problem premale emisije buke nastale od vozila na električni pogon i hibridnih vozila, koja su daleko tiša od vozila koja imaju motore sa unutrašnjim sagorevanjem i koriste naftne derivate. Uočilo se da hibridna i električna vozila, kada se kreću manjim brzinama, predstavljaju rizik po pešake, bici-kliste i osobe koje imaju probleme sa vidom. Stoga se predlaže da električna i hibridna vozila prave dodatnu buku kada se kreću manjim brzinama (ispod 29 km/h). Američka vladina agen-cija za bezbednost drumskog saobraćaja iznela je ovakav zahtev još u januaru 2013. godine, dok je u Evropskom parlamentu ovaj predlog podržan, a od strane Saveta Evrope usvojen u aprilu 2014. godine. Prema novom propisu, sva električna i hibridna vozila će morati da imaju ugrađen generator buke, kako bi bili čujni za pešake. Očekuje se da ova pravila stupe na snagu 2019. godine.

17 Regulation (EU) No 540/2014 of the European Parliament and of the Council of 16 April 2014 on the sound level of motor vehicles and of replacement silencing systems, and amending Directive 2007/46/EC and repealing Directive 70/157/EEC Text with EEA relevance, Official Journal L 158, 27. 5. 2014, pp. 131–195.

2. Uticaj buke na javno zdravlje 37

Ipak, smanjenje saobraćajne buke ostaje ključni zadatak za unapređenje zdravlja i kvaliteta života građana i građanki. Prema analizama Svetske zdravstvene organizacije, 1,8% srčanih udara u bogatijim zemljama EU može se dovesti u direktnu vezu sa nivoima saobraćajne buke preko 60 dB(A). U svojim smernicama iz 2009. godine o izlaganju buci noću18, ista organizacija navodi da dugotrajna izloženost prosečnim vrednostima nivoa buke iznad 55 dB, što odgovara buci u ulici opterećenoj saobraćajem, može da dovede do povišenog krvnog pritiska i infarkta. Svaki peti Evropljanin je redovno izložen takvim nivoima buke.19

Istraživanja na nivou EU pokazuju da su građani i građanke sve više svesni negativnih zdrav-stvenih posledica saobraćajne buke – u jednom istraživanju Evrobarometra, agencije Evropske komisije za anketiranje javnosti, skoro polovina svih ispitanika i ispitanica veruje da buka utiče na njihovo zdravlje „u velikoj meri“, dok još jedna trećina ispitanih smatra da ona utiče na nji-hovo zdravlje „u izvesnoj meri“.

ISTRAŽIVANJE

Stručnjaci Instituta za higijenu i medicinsku ekologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu takođe ukazuju na to da deca koja žive u bučnim ulicama i pohađaju bučna obdaništa ili škole, imaju viši krvni pritisak u odnosu na svoje vršnjake koji stanuju u tihim ulicama, odnosno pohađaju tihe vrtiće ili škole, a ovaj negativan efekat buke je izraženiji kod mla-đe nego kod starije dece. Kako su pokazali rezultati istraživanja „Komunalna buka i krvni pritisak gradske dece“, sprovedenog u periodu od 2006. do 2010, buka u okolini škola i ob-daništa, kao i na mestu stanovanja, jedan je od faktora koji utiču na vrednosti krvnog pri-tiska kod dece, uz činioce kao što su pol, uzrast, stanje uhranjenosti.20 Iako se dugotrajna izloženost gradskoj, komunalnoj – saobraćajnoj buci doživljava vrlo negativno, teško ju je kontrolisati ili na nju uticati. Drastičniji primer predstavljaju više vrednosti krvnog pritiska kod dece koja žive u blizini aerodroma u odnosu na decu izloženu nižim nivoima buke.

20

18 Night noise guidelines for Europe (WHO, 2009). Evropske smernice za noćnu buku detaljno obrađuju odnose između buke, kvaliteta sna i zdravlja. U smernicama se navodi da je spavanje važna biološka funkcija, a da nedostatak sna duboko utiče na zdravlje.

19 Takođe, u priručniku o proceni eksternih troškova u sektoru saobraćaja konsultantske organizacije CEDelftiz 2008. godine (Han-dbook on estimation of external costs in the transport sector), navodi se da je buka drumskog i železničkog saobraćaja odgovorna za 50.000 fatalnih srčanih udara godišnje u Evropi, kao i za 200.000 slučajeva kardiovaskularnih oboljenja.

20 Istraživanje je obuhvatilo 10 obdaništa i 7 osnovnih škola na teritoriji opštine Stari grad, u kojima je anketirano ukupno 2.800 dece, od toga 800 uzrasta od 3 do 7 godina i 2.000 dece školskog uzrasta od 7 do 11 godina (od prvog do četvrtog razreda osnovne škole). Nivoi buke mereni su ispred svih obdaništa i škola u toku dana i u svim ulicama opštine Stari grad u toku noći, a kod dece su mereni težina, visina i krv. Izvor: http://www.zdravoskop.rs/zdravstvena-zastita/1-vesti1/315-zbog-buke-i-deci-raste-pritisak

Unapređenjeupravljanja bukom

41

3. Unapređenje upravljanja bukom

3.1. Analiza zakonskih i regulatornih preduslova za uspešno upravljanje bukom

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini

Osnovni okvir za upravljanje bukom u gradskom okruženju u Republici Srbiji postavlja Za-kon o zaštiti od buke u životnoj sredini21. Ovaj pravni akt definiše pitanja od značaja za za-štitu životne sredine i zdravlje ljudi, poput subjekata zaštite životne sredine od buke, mera i uslova zaštite od buke, metoda za merenje buke u životnoj sredini, kao i pristup informacijama o buci i nadzor. Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini bavi se preventivnim merama zaštite od buke, definiše indikatore buke i granične vrednosti i objašnjava pojedinačne izvore buke, te daje smernice za izradu strateških karata buke i akcionih planova zaštite od buke u život-noj sredini. Dodatno, Zakon reguliše merenje buke u životnoj sredini (monitoring, pojedinačno merenje, ovlašćene stručne organizacije za merenje buke i informacioni sistem), pristup infor-macijama o buci (obaveštavanje javnosti) i nadzor.

Usvojen je i niz podzakonskih akata koji omogućavaju sprovođenje ovog Zakona, a to su:Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indika-- tora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini i na zdravlje ljudi, kao i vrstama i načinu prikupljanja podataka potrebnih za njihovo ocenjivanje22;Pravilnik o metodologiji za određivanje akustičkih zona- 23;Pravilnik o sadržini i metodama izrade strateških karata buke i načinu njihovog prikazi-- vanja javnosti24;Pravilnik o metodologiji za izradu akcionih planova- 25;

21 „Službeni glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010.22 „Službeni glasnik RS“, br. 75/2010.23 „Službeni glasnik RS“, br. 72/2010.24 „Službeni glasnik RS“, br. 80/2010.25 „Službeni glasnik RS“, br. 72/2010.


Pravilnik o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke- 26;Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava stručna organizacija za merenje buke, kao i - dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za dobijanje ovlašćenja za merenje buke27; Pravilnik o merilima nivoa zvuka- 28.

Prostorno, urbanističko i akustičko planiranje

Kroz prostorno i urbanističko planiranje nužno je obezbediti određene mere i uslove za-štite od buke, poput međusobnog prostornog rasporeda infrastrukture, kao i zona i objekata za industrijska postrojenja, poslovanje i komercijalne delatnosti, stanovanje, rekreaciju, itd. Pomoću planiranja namenske upotrebe prostora i posebnih režima korišćenja određenih po-dručja, planiranje saobraćaja, smanjenje buke merama zvučne zaštite i kontrole izvora buke, sprovodi se i određivanje granične vrednosti indikatora buke za određeno područje tj. akustič-ko zoniranje.

Zakon o planiranju i izgradnji29 obezbeđuje pravni osnov za ove aktivnosti, definišući pra-vila uređenja i pravila građenja, a relevantni su i Zakon o javnim putevima30 i Pravilnik o uslovima koje, sa aspekta bezbednosti saobraćaja, moraju da ispunjavaju putni objekti i drugi elementi javnog puta31.

Zvučna zaštita

Zvučna zaštita predstavlja skup mera koje u objektu treba da obezbede da zvuk, pri preno-su iz jednog u drugi prostor, bude oslabljen, a da buka od uređaja i instalacija bude smanjena, dok u spoljnom prostoru treba da obezbede smanjenje nivoa zvuka pri prostiranju. Ove mere se sprovode kroz projektovanje i izvođenje zvučne izolacije građevinskih konstrukcija.

Zvučna izolacija, kao važno svojstvo građevinske konstrukcije da umanjuje prenošenje zvučne energije iz jednog prostora u drugi, može da štiti od vazdušnog ili strukturnog zvuka. Na objektu se ostvaruje arhitektonsko-građevinskim merama koje sprečavaju prenos zvuka, a u pravno-formalnom smislu ih reguliše Zakon o planiranju i izgradnji, definišući zahteve koje moraju ispunjavati građevinski i drugi proizvodi koji se koriste prilikom građenja objekta ili izvođenja radova.

26 „Službeni glasnik RS“, br. 72/2010.27 „Službeni glasnik RS“, br. 72/2010.28 „Službeni glasnik RS“, br. 39/2014.29 „Službeni glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – od-

luka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014 i 145/2014.30 „Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 123/07 i 101/11.31 „Službeni glasnik RS“, br. 50/2011.

3. Unapređenje upravljanja bukom 43

Neophodna upotreba i ugradnja izolacionih i tihih materijala mora biti definisana projek-tno-tehničkom dokumentacijom, a građevinske mere podrazumevaju i profesionalno izvođe-nje građevinskih radova i detalja.

Nakon izgradnje, potrebno je izvršiti tehnički pregled objekta kako bi se pristupilo izdava-nju upotrebne dozvole. Pri tehničkom pregledu, proveravaju se položaj i osnovne dimenzije objekta, npr. da li su poštovani propisani uslovi o minimalnoj udaljenosti objekta, odnosno njegovih delova od granica građevinske parcele i ranije izgrađenih objekata na istoj i susednim parcelama. Za pojedine vrste objekata proveravaju se elementi tehničke zaštite objekta, među kojima su i delovi objekta, odnosno radovi kojima se obezbeđuje odgovarajuća zvučna zaštita. Za sve objekte se pregledom instalacija naročito proverava termička zaštita cevi, pro-vodnika i kanala koji su ugrađeni. Ovo je definisano Pravilnikom o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta i izdavanju upotrebne dozvole32 (čl. 7, 9, 11). Za projekte za koje je izrađena studija o proceni uticaja na životnu sredinu, tehničkim pregledom se utvrđuje i ispunjenost uslova i mera zaštite od buke, odnosno zvučne zaštite.

Utvrđivanje ispunjenosti uslova zaštite od buke

Pri izradi planova i programa na koje se primenjuju zakoni kojima se uređuje postupak strateške procene uticaja na životnu sredinu, odnosno projekata za koje je potrebno izraditi studiju procene uticaja projekata na životnu sredinu, moraju se pripremiti procena nivoa buke i mere zaštite od buke u životnoj sredini.

Ova oblast je definisana sledećim propisima:Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu- 33;Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu- 34;Pravilnik o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje - obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu35;Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu- 36;Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine- 37.

Kroz studiju o proceni uticaja na životnu sredinu neophodno je predvideti moguće ne-posredne i posredne štetne efekte buke na životnu sredinu, ali i utvrditi uslove i mere kojima se štetni efekti buke mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti.

32 „Službeni glasnik RS“, br. 93/2011.33 „Službeni glasnik RS“, br. 135/2004 i 88/2010.34 „Službeni glasnik RS“, br. 135/2004 i 36/2009.35 „Službeni glasnik RS“, br. 69/2005.36 „Službeni glasnik RS“, br. 69/2005.37 „Službeni glasnik RS“, br. 135/2004.


Integrisana dozvola se izdaje na osnovu ispunjenosti uslova za rad postrojenja i aktiv-nosti koji sadrže mere zaštite od buke, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine.

Indikatori buke i granične vrednosti buke

Indikatori buke su fizičke veličine koje se koriste da bi se utvrdili nivoi buke u životnoj sredini, kao i da bi se procenili i predvideli nivoi buke i nivoi njenih štetnih efekata, a izraža-vaju se jedinicom dB(A). Vrednosti indikatora buke utvrđuju se primenom metoda merenja, proračuna ili procene, a koriste se za izradu strateških karata buke i planiranje mera zaštite od buke.

Ovu oblast upravljanja bukom propisala je i uredila Vlada, Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štet-nih efekata buke u životnoj sredini i na zdravlje ljudi, kao i vrstama i načinu prikupljanja podataka potrebnih za njihovo ocenjivanje38.

Postoje osnovni indikatori buke koji se koriste za izradu strateških karata buke: ukupni indikator buke (opisuje ometanje bukom za vremenski period od 24 časa, za dan–veče–noć), indikator dnevne buke, indikator večernje buke i indikator noćne buke, kao i dodatni indika-tori buke koji se koriste za monitoring buke i za pojedinačna merenja: merodavni nivo buke i nivo izloženosti buci. Period od 24 časa, u ovom kontekstu, deli se na tri referentna vremenska intervala: dan traje 12 časova (od 6 do 18 časova); veče traje 4 časa (od 18 do 22 časa); noć traje 8 časova (od 22 do 6 časova).

Pri određivanju indikatora buke, uzima se u obzir samo direktan zvuk, a ne i zvuk koji se reflektuje od fasade posmatrane zgrade. Visina tačke u kojoj se određuju indikatori dnevne i noćne buke, zavisi od primene.

Kada se određuje izloženost zgrade buci za izradu strateške karte buke, visina tačke je 4,0m ± 0,2 m (3,8 do 4,2 m) iznad tla, na najizloženijem delu fasade, a to je spoljni zid okrenut prema posmatranom zvučnom izvoru. Mogu se odabrati i druge visine, ali ne manje od 1,5 m iznad tla. Za potrebe akustičkog planiranja ili akustičkog zoniranja prostora, mogu se odabrati i druge visine, ali ne niže od 1,5 m iznad tla, na primer:

kod seoskih područja sa jednospratnim kućama, - kod planiranja lokalnih mera zaštite od buke za određene stanove,- pri izradi detaljnih karata buke u manjim, ograničenim zonama, kada treba prikazati - izloženost pojedinačnih stanova buci.

Propisane granične vrednosti buke su najviše dozvoljene vrednosti indikatora buke, iznad kojih je zabranjeno emitovanje buke u životnoj sredini. Granične vrednosti mogu biti različite

38 „Službeni glasnik RS“, br. 75/2010.


za različite izvore buke, odnosno za različite akustičke zone, kao i za različite zatvorene i otvo-rene prostore u kojima borave ljudi. Granične vrednosti indikatora buke se odnose na ukupnu buku koja potiče od svih izvora buke na posmatranoj lokaciji, i propisane su od strane Vlade.

Granične vrednosti indikatora buke na otvorenom prostoru

Namena otvorenih prostoranivo buke u db(a)

za dan i veče za noć

1.Područja za odmor i rekreaciju, bolničke zone i oporavilišta, kulturno-istorijski lokaliteti, veliki parkovi

50 40

2. Turistička područja, kampovi i školske zone 50 453. Čisto stambena područja 55 45

4.Poslovno-stambena područja, trgovačko-stambena područja i dečja igrališta

60 50

5.Gradski centar, zanatska, trgovačka, administrativno-upravna zona sa stanovima, zona duž auto-puteva, magistralnih i gradskih saobraćajnica

65 55

6.Industrijska, skladišna i servisna područja i transportni terminali bez stambenih zgrada

Na granici ove zone buka ne sme prelaziti graničnu vrednost

u zoni sa kojom se graniči

Granične vrednosti indikatora buke u zatvorenim prostorijama

Namena zatvorenih prostorijanivo buke u db(a)

za dan i veče za noć

1.Boravišne prostorije (spavaća i dnevna soba) u stambenoj zgradi, pri zatvorenim prozorima

35 30

2. 2.1

U javnim i drugim objektima, pri zatvorenim prozorima Zdravstvene ustanove i privatna praksa, i u njima:

a) bolesničke sobe 35 30 b) ordinacije 40 40 v) operacioni blok bez medicinskih uređaja i opreme 35 35

2.2Prostorije u objektima za odmor dece i učenika, i spavaće sobe domova za boravak starih lica i penzionera

35 30

2.3Prostorije za vaspitno-obrazovni rad (učionice, slušaonice, kabineti i sl.), bioskopske dvorane i čitaonice u bibliotekama

40 40

2.4 pozorišne i koncertne dvorane 30 302.5 hotelske sobe 35 30

Štetni efekti buke jesu negativni uticaji buke na zdravlje ljudi, a ocenjuju se na osnovu odnosa doza buke–efekat, koji predstavlja vezu između ometanja bukom i ukupnog indikatora buke, kao i vezu između remećenja sna i indikatora noćne buke. Procenat stanovništva ugrožen bukom od saobraćaja se u državama Evropske unije procenjuje propisanim jednačinama.


Akustičko zoniranje

Akustičko zoniranje je postupak određivanja i propisivanja jedinstvene granične vredno-sti indikatora buke za cele površine različitih područja prema njihovoj nameni, a definisan je Pravilnikom o metodologiji za određivanje akustičkih zona39.

Jedinica lokalne samouprave određuje akustičke zone u naselju, kao i granične vrednosti indikatora buke u tim zonama (za dan i noć) izražene u decibelima, prema postojećem stanju izgrađenosti, načinu korišćenja zemljišta i planiranim namenama prostora, tj. na osnovu refe-rentnih karata prostornih planova.

Akustičke zone definišu se na osnovu geografskog opisa područja koje se razmatra, opisa glavnih karakteristika izvora buke značajnih za navedeno područje i graničnih vrednosti.

Akustičke zone se prikazuju za pojedinačnu zonu naselja, jednu ili dve zone srodne namene, kompleks objekata koji može biti izvor buke ili je ugrožen bukom, kao i za zone duž auto-puta, magistralnih i regionalnih saobraćajnica i sabirnih gradskih ulica u kojima se odvija tranzitni, teretni i javni gradski saobraćaj (najmanja širina prikazivanja je odgovarajuća regulaciji tih sao-braćajnica, odnosno koridora u skladu sa zakonom kojim se uređuju javni putevi).

Pravilnik definiše sledećih šest akustičkih zona:područja za odmor i rekreaciju, bolničke zone i oporavilišta, kulturno-istorijski lokali-1. teti, veliki parkovi; turistička područja, kampovi i školske zone; 2. čisto stambena područja; 3. poslovno-stambena područja, trgovačko-stambena područja i dečja igrališta; 4. gradski centar, zanatska, trgovačka, administrativno-upravna zona sa stanovima, zona 5. duž auto-puteva, magistralnih i gradskih saobraćajnica; industrijska, skladišna i servisna područja i transportni terminali bez stambenih zgrada.6. 40

Stateške karte buke

Strateška karta buke je karta koju čini skup podataka o postojećim nivoima buke na odre-đenom području, a služi za procenu ukupne izloženosti buci određenog područja od različitih izvora buke ili za predviđanje ukupne buke na nekom području.

Pod izradom strateških karata buke podrazumeva se predstavljanje podataka o postojećim ili procenjenim nivoima buke, uključujući i prekoračenja propisanih graničnih vrednosti, broj

39 „Službeni glasnik RS“, br. 72/2010.40 U skladu sa Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štet-

nih efekata buke u životnoj sredini i na zdravlje ljudi, kao i vrstama i načinu prikupljanja podataka potrebnih za njihovo ocenjivanje, „Službeni glasnik RS“, br. 75/2010.


ljudi izloženih buci na nekom području ili broj domaćinstava izloženih određenim vrednostima indikatora buke na određenom području.

Zakonom je propisano da se strateške karte buke obavezno izrađuju za aglomeracije sa više od 100.000 stanovnika, za glavne puteve sa prosečnim godišnjim protokom saobraćaja većim od 3.000.000 vozila, za glavne pruge sa prosečnim godišnjim protokom saobraćaja ve-ćim od 30.000 vozova i za glavne aerodrome.

Sadržina i metode izrade strateških karata buke, kao i način njihovog prikazivanja javnosti, bliže se uređuju Pravilnikom o sadržini i metodama izrade strateških karata buke i načinu njihovog prikazivanja javnosti41.

Strateška karta buke sadrži podatke o nivoima buke na određenom području u prethodnoj kalendarskoj godini: podatke o postojećem, prethodnom ili predviđenom stanju buke izra-ženom indikatorima buke, prekoračenja graničnih nivoa buke, procenjen broj stanova, škola, bolnica i zgrada sličnih namena koji su izloženi određenim vrednostima indikatora buke i pro-cenjen broj ljudi koji je izložen buci na nekom području.

Kako bi se informisala javnost i izradili akcioni planovi, strateška karta buke sadrži grafički prikaz indikatora buke, karte koje prikazuju područja s prekoračenjem graničnih vrednosti, kar-te u kojima se postojeće stanje poredi s mogućim budućim situacijama, itd.

Strateška karta buke izrađuje se kroz tekstualne i grafičke priloge, korišćenjem računskog programa, za vremenska razdoblja „dan–veče–noć“ i „noć“. Proračun indikatora buke sprovodi se za mrežu tačaka 10 x 10 metara na visini od 4 metra iznad tla. Za potrebe izrade strateških karata buke, obezbeđuje se trodimenzionalni digitalan model područja izrade karte buke.

Procena uznemiravanja i štetnog efekta buke na stanovništvo vrši se na osnovu odnosa doza buke – efekat, u skladu sa propisanim metodama. Strateške karte buke prikazuju se jav-nosti kao grafički prikaz i kao numerički podaci u tabelama.

Strateške karte buke, koje je potrebno revidirati najmanje jednom u pet godina, koriste se kao osnova za izradu akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini i kao sredstvo za oba-veštavanje javnosti o nivou buke u životnoj sredini i njenim štetnim efektima.

Akcioni planovi zaštite od buke u životnoj sredini

Pod akcionim planovima zaštite od buke u životnoj sredini misli se na planove koji sadrže mere zaštite od buke i njenih efekata u životnoj sredini, kao i mere za smanjenje buke u sluča-ju prekoračenja graničnih vrednosti. Ovaj instrument upravljanja bukom definiše Pravilnik o metodologiji za izradu akcionih planova42.

Akcioni plan zaštite od buke u životnoj sredini izrađuje se za područja gde postoje prekora-čenja graničnih vrednosti, a na osnovu strateške karte buke za isto područje.

41 „Službeni glasnik RS“, br. 80/2010.42 „Službeni glasnik RS“, br. 72/2010.


Za potrebe izrade akcionih planova izrađuju se konfliktne karte buke iz kojih je vidljiva razlika između postojećeg, odnosno predviđenog stanja buke i graničnih vrednosti indikatora buke. Konfliktna karta buke izrađuje se na osnovu strateške karte buke, metodom proračuna, pri čemu se od nivoa postojećeg, odnosno predviđenog stanja buke oduzimaju granične vred-nosti buke.

Osnove za izradu akcionih planova zaštite od buke su mere zaštite od buke u životnoj sredini (planiranje namene prostora, planiranje saobraćaja, preduzimanje tehničkih mera na izvorima buke, izbor izvora buke s nižim vrednostima emisije buke, primena zvučne izolacije, mere na putu prostiranja buke, primena zakonske regulative i drugih propisa), procena troško-va i efikasnosti mera za smanjenje buke na određenom području, popis pravnih i fizičkih lica koja svojom delatnošću utiču na izloženost buci, kao i vremenski plan izvršenja pojedinih aktivnosti tokom sprovođenja mera zaštite od buke.

Akcione planove zaštite od buke koji se odnose na drumski, vazdušni i železnički saobraćaj, kao i na područja uz državnu granicu, donosi Vlada. Akcione planove za naselja, kao i za po-strojenja i aktivnosti za koje integrisanu dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, priprema i donosi jedinica lokalne samouprave, odnosno obezbeđuje uslove i stara se o njegovom spro-vođenju, a saglasnost daje ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine.

Subjekti zaštite životne sredine od buke koji obezbeđuju izradu akcionih planova obave-zno sprovode javnu raspravu i podatke iz akcionih planova predstavljaju javnosti raspoloživim sredstvima informisanja. Akcioni planovi u potpunosti moraju biti dostupni javnosti.

Merenje buke

Sistematsko merenje, ocenjivanje ili proračun određenog indikatora buke predstavlja mo-nitoring buke, a dobijeni podaci treba da budu sastavni deo jedinstvenog informacionog siste-ma životne sredine u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine.

Merenje buke u životnoj sredini vrši se prema standardima SRPS ISO 1996–1 i SRPS ISO 1996–2, a uređeno je Pravilnikom o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke43, Pravilnikom o uslovima koje mora da ispunjava stručna organizacija za merenje buke, kao i dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za dobijanje ovlašćenja za merenje buke44, kao i Pravilnikom o merilima nivoa zvuka45.

Izveštaj o merenju buke sadrži: opšti deo (podatke o ovlašćenoj organizaciji, podatke o naručiocu, spisak opreme (merni lanac) i podatke o kalibraciji, itd.), zadatak merenja (zahtev naručioca formulisan u skladu sa rešenjem inspektora ili zahteve i uslove merenja samoinici-jativnog naručioca merenja), uslove i rezultate merenja (opis lokacije objekta, evidenciju

43 „Službeni glasnik RS“, br. 72/2010,44 „Službeni glasnik RS“, br. 72/2010.45 „Službeni glasnik RS“, br. 39/2014.


izvora buke, datum i čas merenja (od–do), režim rada i položaj izvora buke, opis mernog mesta, podatak o zoni i meteorološkim uslovima, oznaku merne tačke, opis buke prema vremenskom toku (da li je buka promenljiva ili nepromenljiva, isprekidana, impulsna), opis buke prema fre-kvencijskom sadržaju (širokopojasna, uskopojasna ili buka u kojoj se javljaju pojedinačni to-novi); odabranu dinamičku karakteristiku instrumenta za merenje, izmereni ekvivalentni nivo buke, sa priloženom tercnom, odnosno oktavnom analizom, merodavni nivo buke i lica koja su prisustvovala merenju), zaključak (ocenu buke prema propisanim kriterijumima za svaku mernu tačku i potpis ovlašćenih lica koja su vršila merenje i potpis odgovornog lica i pečat ovlašćene organizacije) i priloge (grafički prilozi, odnosno fotodokumentacija, kao i rešenje nadležnog organa kojim se nalaže merenje, ukoliko je to osnov za merenje buke).

Merenje buke u životnoj sredini može da vrši akreditovana stručna organizacija koja ima sedište na teritoriji Republike Srbije i poseduje opremu u skladu sa standardima i ima prostor za čuvanje i držanje opreme i dokumentacije. Oprema mora da bude etalonirana svake dve godine od strane akreditovane laboratorije. U stručnoj organizaciji koja se ovlašćuje, mora postojati lice odgovorno za potpisivanje izveštaja o merenju i lice ovlašćeno za merenje buke.

3.2. Potrebe za unapređenjem pravnog okvira

U skladu sa čl. 10 Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, tj. u skladu sa dužnošću subje-kata zaštite životne sredine od buke da međusobno sarađuju, obezbeđuju koordinaciju i uskla-đivanje u donošenju i sprovođenju mera i odluka, jedinice lokalne samouprave mogu i treba da ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine podnose predloge izmena i dopuna propisa u oblasti upravljanja bukom i daju sugestije za unapređenje utvrđenih postupaka i procedura.

Jedan od predloga za unapređenje pravnog okvira bilo bi poveravanje nadležnosti izrade strateških karata buke jedinicama lokalne samouprave za aglomeracije sa više od 100.000 stanovnika, a odgovarajućim vršiocima javnih ovlašćenja, odnosno javnim preduzećima i dru-gim oblicima organizovanja čiji je osnivač Republika Srbija, poveravanje nadležnosti izrade strateških karata buke za glavne puteve sa prosečnim godišnjim protokom saobraćaja većim od 3.000.000 vozila, za glavne pruge sa prosečnim godišnjim protokom saobraćaja većim od 30.000 vozova i za glavne aerodrome. Kako je trenutno obavljanje ove aktivnosti na celoj teritoriji Republike Srbije povereno Agenciji za zaštitu životne sredine, a kako nema dovoljno institucionalnih kapaciteta za ovakav zadatak, postoji značajna prepreka za izradu strateških karata buke.

S obzirom da je Zakonom utvrđeno da se strateške karte buke, koje je potrebno revidirati najmanje jednom u pet godina, koriste kao osnova za izradu akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini, ali i kao sredstvo za obaveštavanje javnosti o nivou buke u životnoj sredini i


njenim štetnim efektima, nedostatak strateških karata buke ima značajne posledice za uprav-ljanje bukom na nivou jedinica lokalnih samouprava.

Drugi značajan izazov tiče se nadležnosti za utvrđivanje metoda i postupaka koji se koriste za upravljanje bukom. Kao što je prethodno prikazano kroz listu važećih propisa, trenutno se na nivou državne uprave, tj. na nivou centralne vlasti:

propisuju indikatori buke, granične vrednosti, metode za ocenjivanje indikatora buke, - uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini i na zdravlje ljudi, kao i vrste i način prikupljanja podataka potrebnih za njihovo ocenjivanje; propisuje metodologija za određivanje akustičkih zona;- bliže uređuju sadržina i metodi izrade strateških karata buke, kao i način njihovog pri-- kazivanja javnosti;donosi plan aktivnosti i odlučuje o izvorima finansiranja za izradu strateških karata buke;- propisuje metodologija za izradu akcionih planova;- propisuje metodologija za izradu i vođenje informacionog sistema buke;- propisuju metodi merenja buke, sadržina i obim izveštaja o merenju buke.-

U skladu sa tim, najznačajniji instrument koji jedinice lokalne samouprave mogu bezuslovno da koriste za upravljanje bukom predstavlja akustičko zoniranje na sopstvenoj teritoriji. U akustičkim zo-nama, jedinice lokalne samouprave mogu zabraniti ili ograničiti upotrebu izvora buke, odnosno obav-ljanje delatnosti i drugih aktivnosti koje prouzrokuju buku iznad propisanih graničnih vrednosti.

Grad Beograd je ovaj instrument iskoristio, te je još 2011. godine doneta Odluka o radnom vre-menu ugostiteljskih, zanatskih i trgovinskih objekata na teritoriji grada Beograda46, kojom je defini-sano da ugostiteljski objekti za pružanje usluge ishrane i pića koji se nalaze u stambenim zgradama, mogu početi sa radom najranije od 06,00 sati i mogu raditi najduže do 24,00 sata radnim danima i nedeljom, a petkom i subotom od 06,00 sati do 01,00 sat. Dodatno, ovi ugostiteljski objekti mogu emitovati muziku ili priređivati muzički program najduže do 23,00 sata, a petkom i subotom do 24,00 sata.

Osim toga, Grad Beograd je u aprilu 2014. godine doneo Rešenje o utvrđivanju Programa korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Beograda za period januar–jun 2014. godine47, u kom je predviđen projekat Akustičkog zoniranja dela centralne zone grada Beograda (delovi opština Stari grad, Savski venac, Palilula, Vračar, Zemun i Novi Beograd). Naznačeno je da ovaj projekat predstavlja prvu fazu u procesu akustičkog zoniranja grada Beograda jer će se zoniranje teritorije grada odvijati u fazama tokom narednih godina, a prema odgovarajućim planovima i raspoloživim finansijskim sredstvima za tu namenu. Rezul-tat projekta biće mapa sa ucrtanim akustičkim zonama.

U julu 2014. Grad Beograd, odnosno Sekretarijat za zaštitu životne sredine, raspisao je Po-ziv za podnošenje ponuda u otvorenom postupku javne nabavke usluga za Akustičko zoniranje

46 Odluka o radnom vremenu ugostiteljskih, zanatskih i trgovinskih objekata na teritoriji grada Beograda, „Službeni list grada Beogra-da“, br. 86/2014.

47 „Službeni list grada Beograda“, br. 37/2014.


dela centralne zone grada Beograda, koji je bio otvoren do avgusta, a zatim je rok produžen do 25. septembra 2014. godine. Pored ovih preventivnih mera, jedinicama lokalne samouprave su na raspolaganju i restriktivne mere, ali su te mere teško sprovodive u lokalnom kontekstu (vrlo retko dolazi do izvršenja rešenja inspektora za zaštitu životne sredine).

Konačno, postojeći pravno-regulatorni okvir se u nedovoljnoj meri bavi akustičkim plani-ranjem. Iako je ovaj pojam definisan Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini, ne postoje indikacije o načinu njegove primene. Nema jasnih operativnih smernica za integrativno pre-duzimanje mera zaštite od buke u budućnosti, kao što su prostorno planiranje, projektovanje i planiranje sistema saobraćaja, primena zvučne zaštite putem odgovarajuće zvučne izolacije i zvučnih barijera, kao i praćenje nivoa buke koju emituju izvori buke.

Prethodno opisani zakonski i podzakonski akti koji su usvajani u Republici Srbiji od 2009. godine, rezultat su transponovanja Direktive 2002/49/EC u domaću legislativu, kao deo pro-cesa evropskih integracija. Definitivni prelazni periodi (granični datumi obavezne primene ovih propisa) usaglašeni su nakon održavanja bilateralnog skrininga za Poglavlje 27 – Životna sredi-na u Briselu, od 17. do 21. novembra 2014. godine.

3.3. Evropski pravni okvir i praksa

U prošlosti, aktivnosti sa ciljem smanjenja buke u životnoj sredini u zemljama Evropske unije nisu imale isti prioritet kao neki drugi problemi zaštite životne sredine, poput zagađenja vazduha i vode. Naime, smatralo se da se najbolja rešenja za problem buke nalaze na nacional-nom, odnosno na lokalnom nivou (u skladu sa principom supsidijarnosti).

Tokom celog 20. veka, propisi EU o upravljanju bukom zasnivali su se na internim tržišnim ciljevima, te ne čudi da su se dominantno fokusirali na uspostavljanje graničnih vrednosti buke za motorna vozila, belu tehniku i druge proizvode. Kako je vremenom sve više informacija o uticaju buke na zdravlje postajalo dostupno i kako je postalo jasno da su globalne mere najisplativije, potreba za višim stepenom zaštite građana i građanki EU, putem mera za ceo prostor EU, postala je očigledna.48

Rast obima saobraćaja i industrijski rast uticali su na povećanu emisiju buke u zemljama EU, što podrazumeva i povećanje nivoa buke, a zatim i efekata, odnosno vezanih troškova. Jav-na politika upravljanja bukom, na nivou EU, u sebi sadrži ciljeve prevencije i/ili ograničenja ne-gativnih zdravstvenih efekata, kao i unapređenja kvaliteta života u gradovima. Paleta odgovora koje nudi ova evropska javna politika obuhvata preventivno delovanje, mere koje umanjuju nivoe buke, očuvanje mirnih i tihih zona, određivanje graničnih vrednosti i tome sl.

48 Politika EU o dozvoljenim nivoima buke u životnoj sredini: http://ec.europa.eu/environment/noise/home.htm.


Maksimalni nivoi buke (granične vrednosti) za određena područja, iz različitih izvora bukepodručje ld (dan) lE (veče) lN (noć)Područje 1. nivoa zaštite (zona rekreacije) 50 50 40Područje 2. nivoa zaštite (rezidencijalna zona) 55 55 45Područje 3. nivoa zaštite (razne namene – poslovno-stambena, administrativno-upravna, trgovačka zona)

60 60 55

Područje 4. nivoa zaštite (industrijska zona) 70 70 70

Primena evropske direktive o buci (2002/49/EC)

Direktiva Evropske komisije o proceni i upravljanju bukom u životnoj sredini49:uspostavlja nadležne merodavne organe odgovorne za vođenje politike zaštite od buke;- uvodi obaveznu izradu strateških karata buke;- uvodi godišnji složeni ekvivalentni zvučni nivo za dan, veče i noć;- uvodi obavezu informisanja javnosti;- uvodi niz organizacionih mera i postupaka kao posebne aktivnosti (predikcije, očuva-- nje tihih zona, redovno izveštavanje, izrada posebnih dokumenata, rezimea, itd.);postavlja čvrste rokove za jasno definisane aktivnosti i dostavljanje izveštaja o tome.-

Evropska direktiva o buci je 25. juna 2002. godine postavila zajedničke temelje za borbu protiv buke u životnoj sredini50. Direktivom se zahteva izrada strateških karata buke i akcionih planova namenjenih borbi protiv zagađenja bukom, posebno od saobraćajne infrastrukture, kao i zaštiti mirnih područja.

Kroz Progres monitoring godinama je praćena usklađenost zakonodavstva koje se odnosi na upravljanje bukom u Srbiji sa propisima u Evropskoj uniji. U Izveštaju o napretku za 2013. godinu pro-cenjeno je da je Direktiva 2002/49/EC potpuno transponovana u domaće zakonodavstvo usvajanjem Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, uredbe i tri pravilnika. Međutim, kroz projekte ENVAP51 i PLAC52, ustanovljeno je da je nivo transpozicije ove Direktive samo 46%. Najveći uočeni nedostaci su nedovoljno jasno definisane nadležnosti za izradu strateških karata buke, nedostatak definicije tihih zona (u gradovima i na otvorenom), nedovoljno precizno definisana buka od industrije, itd.

49 Directive 2002/49/EC of the European Parliament and of the Council of 25 June 2002 relating to the assessment and management of environmental noise – Declaration by the Commission in the Conciliation Committee on the Directive relating to the assessment and management of environmental noise. Official Journal L 189, 18. 7. 2002, pp. 12–25.

50 Direktiva se bavi bukom u životnoj sredini (putevi, železnica, aerodromi, industrija, itd.), ali se ne bavi bukom u domaćinstvu, bukom na radnom mestu, u unutrašnjosti prevoznih vozila, niti bukom prouzrokovanom vojnim aktivnostima.

51 Projekat međunarodne saradnje „Priprema za pregovore Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji“ (Environment Accession Pro-ject), podržan od strane Kraljevine Švedske, fokusiran na analizu nedostataka domaćeg zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine pred eksplanatorni i bilateralni skrinig.

52 Policy and Legal Advice Centre (PLAC) projekat, podržan od strane Delegacije EU, pruža Srbiji podršku u pripremama za pristupanje Evropskoj uniji u jedanaest prioritetnih oblasti koje odgovaraju kritičnim pregovaračkim poglavljima, putem unapređenja zakono-davnog procesa i procesa strateškog planiranja. Najvažniji partner i korisnik PLAC projekta je Kancelarija za evropske integracije, a važni korisnici su i resorna ministarstva i institucije koje su zadužene za proces usklađivanja u pojedinim prioritetnim oblastima.


Najznačajniji cilj Direktive iz 2002. godine je da se putem strateških karata buke omogući ujednačen metod procene izloženosti buci u životnoj sredini, u svim zemljama EU, da se spro-vedu akcioni planovi sa ciljem smanjenja nivoa izloženosti buci i očuvanja mirnih područja, kao i da se javnost informiše i pozove da učestvuje u procesu odlučivanja.

U prvoj fazi (do 30. juna 2007. godine), direktivom je bila predviđena izrada strateških ka-rata buke i akcionih planova koji se odnose pretežno na veliku infrastrukturu (puteve sa više od 6 miliona vozila godišnje, železničke pravce sa više od 60.000 prolaska vozova godišnje, aero-drome sa više od 50.000 letova godišnje) i na aglomeracije sa više od 250.000 stanovnika. U drugoj fazi (do 30. juna 2012. godine, i svake pete godine), bila je predviđena izrada strateških karata buke i akcionih planova za preostalu veliku infrastrukturu (saobraćajni pravci sa više od 3 miliona vozila godišnje, železnički pravci sa više od 30.000 prolazaka godišnje), sve aerodro-me i sva naseljena mesta sa preko 100.000 stanovnika.

Strateške karte buke koriste propisane indikatore za prikazivanje nivoa buke – LN (noć) i LDEN(dan–veče–noć). Indikator LN označava srednji zvučni nivo za noćni period, od 22h do 6h, dok LDEN ozna-čava srednji zvučni nivo za dnevni period, uz ponderisanje od 5 dB(A) za večernji period (18–22h) i 10 dB(A) za noćni period (22–6h). Ponderisanje je neophodno da bi se tačnije prikazao osećaj koji određeni izvor buke stvara uveče i noću u odnosu na doživljaj istog zvuka preko dana.

Strateške karte zvučnih nivoa prikazuju pragove od po 5 dB(A), u obliku izofona (obojenih delova karte koji spajaju sva mesta sa istim vrednostima nivoa buke). Najbučnija područja su obojena ljubičastom bojom, dok su zelenom označene tiše i mirnije zone.

Primer strateške karte buke (naselje Nogent-sur-Marne i Le-Perreux-sur-Marne, okolina Pariza)


Modeliranje karata buke podrazumeva unošenje podataka o topografiji, putevima, pruga-ma, objektima, barijerama i drugih, u softver. Emisija zvuka se izračunava tako što se unose sledeće karakteristike izvora buke: protok, brzina, tip vozila, tip infrastrukture, itd. U meri u kojoj su validni podaci dostupni, izračunavaju se prosečne godišnje vrednosti. Potom se izvode proračuni u skladu sa preporučenim standardima određene zemlje.

Buka drumskog, železničkog i avionskog saobraćaja, kao i buka od industrijskih aktivnosti, izračunava se posebno za svaki izvor, kako bismo, nakon ukrštanja sa ostalim podacima, dobili opšti pregled stanja infrastrukturne buke na određenoj teritoriji.

Pored strateških karata i akcionih planova za pomenute makro celine, koji su nametnu-ti evropskom direktivom koja, između ostalog, nalaže njihovo revidiranje na minimalno pet godina, važno je raditi i na definisanju teritorijalizovanih akustičkih zona koje služe da se in-formacije iz strateških karata ukrste sa podacima „sa terena“ ili sa informacijama lokalnog karaktera (gustina naseljenosti date teritorije, namena površina, planovi detaljne regulacije, prepoznavanje objekata koji su posebno osetljivi na zagađenje bukom, učestalost pritužbi na povišene nivoe buke itd.). Na taj način se identifikuju područja na kojima je neophodno ograni-čiti nivoe buke, vrši se njihova prioritizacija i olakšava proces donošenja odluka. Kako je princip određivanja teritorijalizovanih akustičkih zona da se počne od podataka kojima se na lokalu već raspolaže, to znači da se na zonama može raditi lokalno, uz pomoć GIS-a (Geografskog informacionog sistema).

U Srbiji se nastojalo da se prva faza primene Direktive sprovede do 30. juna 2015. godine, te da se do tada izrade strateške karte buke (kao i odgovarajući akcioni planovi) za Beograd, Novi Sad i Niš, a da se druga faza primene sprovede do kraja 2020. godine, te da se do tada izrade stra-teške karte buke za Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Čačak, Užice, Suboticu i druge gradove. Zbog nedovoljnih institucionalnih, stručnih i tehničkih kapaciteta, a i da bi se uskladili rokovi izrade karata sa rokovima zadatim u EU, utvrđeno je da je potrebno izmeniti ovu dinamiku.

Prilikom sastanaka bilateralnog skrininga za Pregovaračku grupu 27 – Životna sredina, odr-žanog u periodu od 17. do 21. novembra 2014. godine u Briselu, konstatovano je da stra-teške karte buke, u skladu sa principom „zagađivač plaća“, treba da izrade jedinice lokalne samouprave – što se razlikuje od odredbi trenutno važećeg Zakona. U pogledu rokova izrade, potrebno je uskladiti izradu karata tako da se izrađuju kao i u zemljama EU: 2017, 2022, 2027 (itd., u petogodišnjim ciklusima). Iz navedenih razloga, predviđena je revizija nacionalnih propisa kojima je regulisana ova oblast.

S obzirom na to da države koje posle 2012. godine postaju članice EU moraju u trenutku pristupanja imati izrađene strateške karte buke i akcione planove za obe faze primene Di-rektive, određeno je za koja naselja, puteve, železničke pruge i aerodrome je obavezna izrada strateških karata buke i akcionih planova, a sve će se izraditi u istoj fazi – rok za usvajanje je 2017. godina.


Socio-ekonomski efekti

Pored zakonske obaveze gradova i opština da se bave akustičkim zoniranjem, jedinice lokalne samouprave moraju biti uključene i u obavezne procese izrade strateških karata buke i izrade akci-onih planova zaštite od buke. Prepoznavanje akustičkih izazova daje mogućnost da se preliminarno uoče osetljive oblasti, da se obavi njihova prioritizacija na osnovu objektivnih podataka, te da se na taj način značajno olakša izrada mera za unapređenje zvučnog ambijenta i pratećih pojava.

Da bi se gradovi i opštine uspešno bavili pripremom i izradom odgovarajućih akcionih pla-nova zaštite od buke u životnoj sredini, neophodno je postaviti niz pitanja iz korpusa socijalnih i ekonomskih razvojnih dilema za određenu teritoriju.

Loš akustički kvalitet i destruktivno dejstvo buke sve su prisutniji u vreme ubrzane urbani-zacije, a posebno su ugrožene najosetljivije kategorije stanovništva. Sa aspekta osetljivosti na efekte buke, najugroženiji su deca, stari i osobe sa hroničnim oboljenjima.

Budući da deci treba više sna nego odraslima, ona su – samim tim – više izložena noćnoj buci. Buka koja utiče na razvoj dece u ranom detinjstvu i na uslove u kojima ona stiču svoje obrazo-vanje, mogu imati ozbiljne i dugoročne posledice na njihova kasnija profesionalna i akademska postignuća, ali i na njihovo zdravlje. Takođe, istraživanja efekata konstantne izloženosti dece buci avionskog saobraćaja nedvosmisleno su pokazala da ova izloženost umanjuje njihove ko-gnitivne performanse, ali i dovela u vezu izloženost buci sa problemima krvnog pritiska i lučenja hormona kateholamina (hormona koje oslobađaju nadbubrežne žlezde u odgovoru na stres).

Hronični bolesnici i starije osobe su osetljivije na zvučne smetnje. Drugačiji tempo spavanja ima-ju radnici koji rade noćne smene, pa je i kod njih rizik od smetnji prouzrokovanih bukom povećan.

Pored toga, stanovništvo koje živi u bučnim delovima grada ili u objektima bez adekvatne zvučne izolacije, trpi veće posledice povišenih nivoa buke od drugih (imućnijih) građana, što pokreće i teme socijalnih nepravdi i ekonomskih disbalansa u savremenom društvu.

Uvođenje principa rodne ravnopravnosti u oblast zaštite životne sredine i upravljanja bukom

Rodna ravnopravnost podrazumeva da muškarci i žene imaju jednake preduslove za ostva-rivanje ljudskih prava i da imaju jednake mogućnosti da doprinesu napretku (kulturnom, poli-tičkom, ekonomskom, socijalnom), ali i da uživaju koristi od napretka svoje zajednice.

Uvođenje rodne perspektive (eng. gender mainstreaming) znači sagledavanje činjenice da žene i muškarci imaju različite uloge u privatnom i javnom životu i da nijedan problem ne poga-đa sve na isti način. Zato je bitno da se u istraživanjima problema prikupljaju i analiziraju rodno segregirani podaci, a da u procesu donošenja odluka učestvuju i žene i muškarci, kako bi njihova perspektiva bila ugrađena u nove odluke i uvažena kroz način na koji se planira prostor, pružaju


usluge, organizuju javni servisi, itd. Ovaj princip mora biti primenjivan dosledno u svim javnim politikama jer je to jedini način da politike zaista odgovaraju na potrebe svih građana i građanki.

Ključna pitanja koja treba razumeti i uzeti u obzir prilikom kreiranja javne politike jesu:Na koga problem utiče? (na žene i muškarce, devojke i mladiće, devojčice i dečake) - Ko je uključen u istraživanje problema? (rodno segregirani podaci)- Ko je uključen u rešavanje problema? (i žene i muškarci, devojke i mladići)- Kako rešavanje problema utiče na živote žena i muškaraca? (rodno segregirani podaci)-

Evropska povelja za primenu rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou (2006) predviđa jednako pravo žena i muškaraca da imaju korist od strategija i usluga vezanih za životnu sredi-nu, uključujući lokalne strategije vezane za otpad, buku, kvalitet vazduha, biodiverzitet i uticaj na klimatske promene (čl. 28). Dodatno, prepoznaje se važnost prostornog, saobraćajnog, ekonomskog razvoja i strategija i planova namene zemljišta za stvaranje uslova za primenu prava na ravnopravnost između žena i muškaraca (čl. 25).

U opštinama i gradovima Evrope u kojima se uvođenje rodne perpektive kontinuirano sprovo-di, značajno je unapređena efikasnost rada i usluge su bolje prilagođene građanima i građankama.

Evropska povelja za primenu rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou ima više od 1.330 potpisnica iz 30 zemalja, a u decembru 2013. godine 15 opština i gradova u Srbiji bili su potpisnici ovog dokumenta.

Primena principa rodne ravnopravnosti u cilju postizanja održivog razvoja i zaštite životne sredine se već gotovo tri decenije prepoznaje u inicijativama i dokumentima svetskih i evrop-skih organizacija i institucija. Dobri primeri su Konferencija žena Ujedinjenih nacija u Najrobiju 1985. godine, konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju u Rio de Žaneiru 1992. godine i donošenje Agende 21, Prvi sastanak Svetske skupštine žena na temu životne sredine (Global Women’s Assembly on Environment) u Najrobiju 2004. godine, konferencija Ujedinje-nih nacija RIO+20 o održivom razvoju u Rio de Žaneiru 2012. godine i usvajanje deklaracije Budućnost kakvu želimo, kao i donošenje Zaključaka Evropskog saveta u Luksemburgu 2012. godine pod naslovom Evropski savet o rodnoj ravnopravnosti i životnoj sredini – jačanje kom-petentnosti i sposobnosti za donošenje odluka na polju klimatskih promena.

Jasno je da postojeći i očekivani uticaji na životnu sredinu moraju da se ispituju u skladu sa rod-no osetljivim kriterijumima (analiza efekata mera i javnih politika i na živote muškaraca i na živote žena) i da se još u toku planiranja moraju uzeti u obzir različiti odgovori (rodno segregirani podaci).

U kontekstu upravljanja bukom, potrebni su inovativni pristupi u rešavanju odnosa između buke u životnoj sredini i kvaliteta boravka muškaraca i žena u gradskom prostoru, a posebno u otvorenim javnim prostorima i u stambenim gradskim zonama.

Osnovni cilj rodno osvešćenog pristupa planiranju je da se smanji zagađenje bukom, da se stvaraju ugodna akustička okruženja za sve i da se pri upravljanju bukom, u obzir uzimaju različite potrebe u odnosu na rod, kao i na kulturološke karakteristike i starosno doba53.

53 U Prilogu 5.2. nalazi se ilustracija istraživanja koje je sprovela opština Savski venac, koja analizira dobijene podatke sa aspekta rodne ravnopravnosti. Uvođenje rodne perspektive je sve češće u projektima zaštite životne sredine, a neki od uspešnih primera su projekti GIZ-a: “Strengthening Local Self-Government” i “IMPACT – Municipal Waste and Wastewater Management”.


AKUSTIčKO I RODNO OSVEšćENO PLANIRANJE U BERLINU

Grad Berlin je 2008. godine usvojio Akcioni plan za smanjenje buke koji sadrži iscrpan pri-kaz trenutnog stanja zagađenja bukom, kao i razrađene strateške mere za smanjenje buke u gradu. Međutim, Berlin je usvojio još jedan značajan dokument – Lokalnu strategiju uvođenja rodne perspektive u urbani razvoj.

Akcioni plan za smanjenje buke, 2008, i Lokalna strategija uvođenja rodne perspektive u urbani razvoj Grada Berlina, 2011.

Ova dva dokumenta se u nekim poglavljima preklapaju jer se jasno definiše da „postojeći i očekivani uticaji na životnu sredinu moraju da se ispituju u skladu sa rodno osetljivim krite-rijumima“ (analiza efekata mera i javnih politika i na živote muškaraca i na živote žena), kao i da se još u toku planiranja moraju uzeti u obzir različiti odgovori (rodno segregirani poda-ci). Ističe se da su potrebni inovativni pristupi u rešavanju tenzija između buke u životnoj sredini i kvaliteta boravka muškaraca i žena u gradskom prostoru, a posebno u otvorenim javnim prostorima i u stambenim gradskim zonama.

Mere za upravljanje bukom

61

4. Mere za upravljanje bukom

Mere za upravljanje bukom se mogu podeliti na preventivne (ili proaktivne) i sanacione (ili reaktivne). U ovim dvema kategorijama možemo uočiti nekoliko setova mera, u odnosu na naučne i profesionalne oblasti u okviru kojih se primenjuju. Kako se danas mnoštvo struka bavi proučavanjem i rešavanjem problema buke u životnoj sredini, a posebno u gradskoj sredini, ove mere, ali i kategorije često se prožimaju i preklapaju.

PREVENTIVNE MERE

Mere za očuvanje zadovoljavajućeg nivoa buke i mere zaštite od buke / akustiČkO plaNiRaNJE

planerske i arhitektonske mere•Prostorno planiranje (planovi, programi, strateška procena uticaja na životnu sredinu)- Urbanističko planiranje (korišćenje zemljišta – zoniranje, pozicioniranje objekata, - zvučne barijere, ozelenjavanje)Saobraćajno planiranje (lociranje saobraćajnih terminala, uvođenje zona usporenog - saobraćaja, definisanje pešačkih zona, planiranje biciklističke infrastrukture)Arhitektonsko projektovanje (procena uticaja na životnu sredinu, orijentacija i volu-- metrija objekta, funkcionalna analiza, pozicioniranje instalacija)

pravne, ekonomske i administrativne mere•Regulisanje režima teretnog saobraćaja, ograničavanje pristupa dostavnim vozilima, itd.- Regulisanje održavanja javnih skupova -

Organizacione i operativne mere•Akustičko zoniranje- Merenje i praćenje nivoa buke-


SANACIONE MERE

Mere smanjenja buke

tehničke i građevinske mere•Proizvodnja, promet i upotreba izvora buke (vozila na motorni pogon, mašine i meha-- nizacija, uređaji, instalacije, itd.)Izbor tiših izvora buke (tiši asfalt, tiše kočnice za železnicu, tiše instalacije)- Arhitektonsko projektovanje (predviđanje izolacionih materijala, izdavanje dozvole za - izgradnju i rad, odnosno obavljanje aktivnosti)Građenje (upotreba izolacionih i tihih materijala, izvođenje građevinskih detalja)-

pravne, ekonomske i administrativne mere•Regulisanje rada ugostiteljskih objekata- Regulisanje obavljanja komunalnih delatnosti (npr. odnošenje otpada), građevinskih - radova, itd.Inspekcijski nadzor nad primenom usvojenih pravnih akata-

Organizacione i operativne mere•Izrada strateških karata buke (utvrđivanje ispunjenosti uslova zaštite od buke)- Izrada akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini-

S obzirom da su neke od ovih mera već objašnjene kroz prikaz zakonskog okvira za upravlja-nje bukom (prvenstveno organizacione i operativne mere), neće sve biti detaljnije prikazane, već samo one koje zahtevaju dalju razradu.

Setovi preventivnih i sanacionih mera koji se odnose na planiranje, projektovanje i građenje detaljnije su prikazani u poglavlju 4. vodiča „Urbanističke mere za smanjenje buke u gradu Beogradu“.54

54

54 Vidi: Dušan Damjanović, Ana Mitić, Urbanističke mere za smanjenje buke u gradu Beogradu (Beograd: SKGO, 2015).

4. Mere za upravljanje bukom 63

4.1. Prvi set preventivnih mera: planiranje i projektovanje

Planiranje i projektovanje sa ciljem ublažavanja negativnih posledica buke u gradskim uslo-vima, predstavljaju osnovni set mera za proaktivno delovanje.

Planiranje

U ove mere spada izrada prostornih i strateških planova i programa, ali i izrada studija strateške procene uticaja na životnu sredinu koja ih prati. Kroz urbanističko planiranje uspo-stavlja se i način korišćenja površina zemljišta, odnosno zoniranje funkcija, što je kasnije usko povezano sa akustičkim zoniranjem jer se za zone različitih funkcija definišu različiti indikatori buke. Kroz planove nižeg reda (regulacione planove), definišu se udaljenosti objekata od ulica, međusobni odnosi objekata, obavezne zone ozelenjavanja, itd.

Planiranje saobraćaja, kao sastavni deo urbanističkih planova višeg i nižeg reda, daje mo-gućnost za smanjenje buke od saobraćaja adekvatnim pozicioniranjem saobraćajnih terminala, planiranjem zona usporenog saobraćaja, definisanjem pešačkih zona, planiranjem biciklističke infrastrukture, planiranjem većih saobraćajnica ispod nivoa terena u slučaju povoljne topogra-fije ili projektovanjem akustičkih barijera pri projektovanju i izgradnji velikih saobraćajnica.

Mere za smanjenje širenja buke u okolini – barijere

Zvučne barijere se uglavnom koriste pored auto-puteva, za ublažavanje negativnih efekata buke na najbliže okruženje, a kada se pažljivo pristupi njihovom pozicioniranju, izboru materi-jala, tekstura i boja – mogu postati atraktivan element pejzaža. S obzirom na velike površine zvučnih barijera, one mogu predstavljati i poligon za uključivanje javnosti kroz kreativni anga-žman predstavnika lokalne zajednice.

Ipak, zvučne barijere uvek proizvode diskontinuitet u prostoru, a predstavljaju značajan finansijski izdatak, pa se njihovoj primeni pristupa samo kada je to zaista nužno, posebno u gradskim sredinama.


Projektovanje

Buka u zatvorenim prostorima u velikoj meri zavisi od odnosa ulice/puta i okolnog terena, rastojanja zgrade od saobraćajnice, ali i prostorne organizacije zgrade, volumetrije, odnosno gabarita objekta, kao i funkcionalne analize.

Načelno se preporučuje veća gustina bloka prema saobraćajnici, tako da izgradnja komer-cijalnih objekata uz saobraćajnicu štiti stambene objekte u svojoj zaleđini. Ukoliko je nužno po-zicionirati stambene objekte uz saobraćajnicu, treba kraću stranu objekta izložiti većem nivou buke – uz ulicu, i shodno tome projektovati dnevne i noćne zone stanova. Pri projektovanju, posebnu pažnju treba posvetiti pozicioniranju instalacija i upotrebi tiših cevi, kao i izolacionih materijala i građevinskih proizvoda.

Pri izradi projekata za objekte industrijskih postrojenja, obavezna je izrada studije procene uticaja na životnu sredinu, u skladu sa kojom se kasnije izdaju građevinska dozvola i dozvola za rad postrojenja, odnosno za obavljanje predviđenih aktivnosti.

U slučaju zgrada u okolini auto-puta, treba imati u vidu da ukoliko želimo da na fasadi zgrade zabeležimo ekvivalentni nivo buke od 60 dB(A), pri protoku od 2.000 vozila na sat (od čega je 20% teških vozila), neophodno je da zgrada bude udaljena najmanje 100 m od samog puta.

Iako se položaj zgrada u odnosu na saobraćajnicu navodi među najefikasnijim merama za umanjenje saobraćajne buke, odnosno povećanje komfora u zatvorenim prostorima, jasno je da se vrlo mali broj zgrada duž saobraćajnica postavlja u skladu sa ovim principom.

4.2. Drugi set preventivnih mera: propisi i upravljanje

Značajno unapređenje u upravljanju bukom moglo bi se sprovesti kroz regulatorne delat-nosti, kao što je već objašnjeno u poglavlju 3.2. Na osnovu inostranih primera dobre prakse, neke od konkretnih mera za smanjenje i kontrolu buke u gradskim sredinama koje se mogu postići definisanjem pravnih akata jesu:

sistematično istraživanje i ocenjivanje buke koja nastaje usled odvijanja saobraćaja - (proračunom i merenjem) i efikasnije tretiranje buke od saobraćaja u prostornim i ur-banističkim planovima;sistematične režimske saobraćajne mere: regulisanje protoka teretnog saobraćaja (pro-- storno i vremenski);ograničenje upotrebe automobila i brzine saobraćaja u centru grada;- ograničenje vremena korišćenja i performansi dostavnih vozila (dozvole izdaje Sekreta-- rijat za saobraćaj);uvođenje aspekata zaštite od buke u procedure za tehnički pregled motornih vozila (MUP);-


definisanje tihih zona u urbanističkim planovima – simultanim radom na urbanistič-- kom planiranju i akustičkom zoniranju;uvođenje odredbe o procentu tihih fasada svake stambene jedinice u nacionalne standarde;- u procedure koje se tiču javnih nabavki usluga i roba koje imaju uticaj na akustiku grad-- ske sredine, uvesti aspekte zaštite od buke – kroz tendere za radove (ugrađivanje tihih uličnih pokrivača umesto asfalta), nabavke vozila javnog prevoza (pribavljanje i upotre-ba električnih autobusa), vozila za čišćenje i odnošenje smeća, vozila za čišćenje snega, vozila parking servisa, dostavna vozila i sl.

Preventivno upravljanje bukom pri održavanju javnih skupova regulisano je tako da or-ganizatori javnih skupova, zabavnih i sportskih priredbi i drugih aktivnosti na otvorenom i u zatvorenom prostoru, imaju obavezu da u prijavi za održavanje javnih skupova i aktivnosti, dostave podatke o merama zaštite od buke ukoliko upotreba zvučnih i drugih uređaja može da prekorači propisane granične vrednosti. Na zahtev organizatora, potrebne mere zaštite od buke određuje jedinica lokalne samouprave.

4.3. Prvi set sanacionih mera: tehničke i građevinske mere

Kao što smo videli u poglavlju 1.2, motorni saobraćaj predstavlja glavni izvor buke u grad-skim uslovima, pa tako i u gradu Beogradu. Shodno tome, prvi korak ka ublažavanju negativnih efekata saobraćajne buke obuhvata sledeći set mera:

izmena režima saobraćaja, što podrazumeva - smanjenje protoka motornih vozila, •ograničenja u saobraćaju (ograničenje brzine, zone ograničenog pristupa), i •izmenu strukture saobraćajnog toka; •

korišćenje tihog asfalta (podloge od izuzetno elastičnog bitumenskog veziva) čija po-- vršina, tekstura i stepen poroznosti umanjuju nivo buke od 4,1 do 5,5 decibela (važna karakteristika tihog asfalta je da na njemu nema razlike u nivou buke između suvog i mokrog stanja asfalta);odabir vozila javnog gradskog prevoza na osnovu kriterijuma buke (uvođenje električ-- nih vozila u javni vozni park);sprovođenje javnih informativnih kampanja na temu saobraćajne buke i njenih negativ-- nih zdravstvenih efekata; promovisanje eko-vožnje, sa što manje bespotrebnog dodavanja ili oduzimanja gasa, - nastojanjem da se održavaju konstantna brzina i konstantno ponašanje tokom vožnje, bez agresivnog i nervoznog stila vožnje.


Tehničke mere podrazumevaju i proizvodnju, promet i upotrebu izvora buke koji se ne ko-riste u saobraćaju, već u drugim privrednim granama: mašina i mehanizacije, uređaja, aparata, instalacija, itd. Ovi izvori buke moraju biti usklađeni sa tehničkim propisima koji se odnose na granični nivo buke pod određenim uslovima upotrebe, a relevantni podaci o buci u uslovima upotrebe moraju biti označeni na proizvodu, u skladu sa posebnim propisima.

Građevinske mere podrazumevaju arhitektonsko projektovanje (planiranje izolacionih ma-terijala i građevinskih proizvoda od strane projektanata, a izdavanje građevinskih dozvola od strane administracije) i izvođenje građevinskih radova (pažljiva ugradnja izolacionih materijala i proizvoda i izvođenje građevinskih detalja od strane izvođača, a tehnička kontrola i izdavanje upotrebne dozvole od strane uprave).

4.4. Drugi set sanacionih mera: propisi i upravljanje

Kao što je objašnjeno u poglavlju 3.2, Grad Beograd u dobroj meri koristi svoje pravo da na nivou lokalne samouprave primeni regulatorne mere za smanjenje buke, kao što je slučaj sa usvajanjem Odluke o radnom vremenu ugostiteljskih, zanatskih i trgovinskih objekata na teritoriji Grada Beograda.

Regulisanje obavljanja komunalnih delatnosti (npr. odnošenje otpada, čišćenje snega, itd.) moglo bi se unaprediti sa aspekta poštovanja akustičkog komfora građana i propisanih indika-tora buke, ali neizostavno zahteva usaglašavanje rada više sekretarijata.

Inspekcijski nadzor nad primenom usvojenih pravnih akata takođe je diskutovan u poglav-lju 3.2 – neophodno je doslednije sprovođenje propisa i izvršavanje inspekcijskih rešenja.

Na osnovu inostranih primera dobre prakse, predlaže se definisanje regulatornog okvira za davanje subvencija za građevinske radove rekonstrukcije javnih objekata i privatnih kuća koji podižu akustički komfor, što bi se moglo povezati sa aktivnostima Fonda za energetsku efika-snost, te istovremeno tretirati i termičku i akustičku izolaciju.

Izrada strateških karata buke i detaljnih mapa buke

Izrada strateških karata buke, kao što je objašnjeno u poglavlju 3.1, jeste prikazivanje po-dataka o postojećim ili procenjenim nivoima buke, uključujući prekoračenja propisanih gra-ničnih vrednosti, broj ljudi izloženih buci na nekom području ili broj domaćinstava izloženih određenim vrednostima indikatora buke na određenom području. Pored toga što je izrada stra-teških karata buke zakonski obavezna, ona je i najefikasniji instrument za upravljanje bukom u


gradskom području jer predstavlja neophodan preduslov za izradu akcionih planova i definisa-nje najefikasnijih i ekonomski opravdanih mera.

Dodatno, mogu se raditi i detaljne mape buke koje analiziraju sve izvore buke i sve vrednosti indikatora buke na svim fasadama svih stanova (od najizloženijih do tihih fasada). Rezultati ovih mapa daju informacije za dimenzionisanje zvučne izolacije na fasadama, ali i za izbor prozora, ventilacionih kanala, instalacionih cevi, itd., što je izuzetno značajno pri rekonstrukciji objekata.

4.5. Faktori uspeha

Zašto definisati faktore uspeha

Već smo, u ranijim poglavljima, zaključili da je za uspešno upravljanje bukom, a posebno za donošenje efektivnih odluka, pored kvalitetnog monitoringa, neophodno usaglasiti nadležno-sti i poslove različitih nivoa vlasti, kao i definisati zajedničke kriterijume za ovu oblast. Takođe, neophodno je delovati koordinisano, po jedinstvenoj metodologiji rada, uz jasno formulisane mere za efikasno upravljanje bukom u gradu Beogradu.

Uvođenje faktora uspeha vezano je kako za inovativni pristup u uobličavanju konkretne javne politike na lokalnom nivou, tako i za sâm proces prioritizacije i uvođenje dobrih praksi. Definisanje faktora uspeha u ovoj oblasti predstavlja praktičnu vežbu objedinjavanja znanja iz različitih disciplina, koja vodi sinergetskom delovanju u upravljanju bukom u Beogradu.

Faktori uspeha za Grad Beograd

Lista faktora uspeha koju ovde predstavljamo, nastala je na osnovu dobre prakse Grada Malmea, na radionici na kojoj su eksperti ovog švedskog grada razmenili iskustva sa predstav-nicima Gradske uprave Grada Beograda (maj 2014). Ovoj listi se mogu dodati novi faktori uspeha, kao što se i njihova hijerarhija može menjati (brojevi u grafikonu označavaju aktuelno viđenje stanja u ovoj oblasti, na pr. „mapiranje“ pod brojem 2 je ocenjeno kao „veoma teško i veoma važno“, dok je „praćenje i izveštavanje o primeni mera“ pod brojem 14 u grafikonu smešteno u zoni „relativno lako i veoma važno“).

Uključivanje donosilaca odluka1. – Na radionici održanoj u maju 2014. u Beogradu, ovaj faktor je ocenjen kao najteži i najvažniji, i u tom smislu se nalazi „van radara“ grafikona za pozicioniranje faktora uspeha za Grad Beograd. Svrha ovog vodiča, koji donosi niz podataka o negativnim efektima koje buka može imati po zdravlje građana, posebno


osetljivih kategorija stanovništva, ali i o konkretnim merama za unapređenje koje ne iziskuju velika novčana ulaganja, jeste upravo da doprinese razumevanju važnosti teme i kod donosilaca odluka.Mapiranje/Izrada strateških karata buke2. – Iz razloga što se praćenje nivoa buke obično ogra-ničava na najosetljivije tačke u gradu (npr. najfrekventnije saobraćajnice), proces mapiranja je važan jer omogućuje objektivniju procenu broja ugroženih domaćinstava i stanovnika. Međusektorski pristup u radu uprave3. – Kako je ovaj vodič namenjen svim nadležnim organima u Gradu Beogradu, kao i gradskim opštinama, jedna od njegovih glavnih pre-poruka je upravo formiranje međusektorske radne grupe koja će se redovno sastajati i razmatrati probleme buke.Državna podrška i pomoć4. – Da bi jedinica lokalne samouprave mogla da iskoristi pristup državnim fondovima, neophodno je da na lokalu postoji jasno opredeljenje i dugoročni plan u oblasti upravljanja bukom u cilju brzog reagovanja, ali i pokrivanja dodatnih troš-kova sopstvenim sredstvima. JLS obezbeđuje finansiranje monitoringa buke u životnoj sredini na svojoj teritoriji, ali plan aktivnosti i izvore finansiranja za izradu strateških ka-rata buke donosi Vlada na predlog Ministarstva. Akcioni plan zaštite od buke u životnoj sredini definiše izvore finansiranja za predložene mere: sredstva budžeta i druga finan-sijska sredstva, daje ocenu efikasnosti i očekivane koristi u odnosu na troškove, itd.Javne nabavke5. – Uvođenje aspekata zaštite od buke u procedure javnih nabavki usluga i roba koje utiču na akustiku grada, prepoznato je kao jedan od faktora uspeha za Grad Beograd. U pitanju su tenderi za radove, nabavku vozila javnog prevoza, vozila za čišće-nje i odnošenje smeća, dostavna vozila i dr.Baze podataka6. – Postojanje odgovarajućih baza podataka unutar uprave predstavlja in-stitucionalnu memoriju neophodnu za prevazilaženje problema koji mogu nastati per-sonalnim promenama u upravi. Akcioni planovi koji se odnose na upravljanje bukom, kao i akustičke mape grada, treba javnosti da budu dostupni putem odgovarajućih internet portala (besplatno i bez ograničenja). Uvrštavanje problema buke u druge oblasti7. – Pitanje buke u urbanoj sredini treba da bude, uz razumevanje celine problema, uvršteno u različite aktivnosti Gradske uprave, pre svega u sektor saobraćaja, kao i urbanističkog planiranja.Širenje znanja i informacija8. – Jedinica lokalne samouprave je ta koja treba da preuzme ulogu koordinatora u poslovima upravljanja bukom, a posebno u pogledu širenja infor-macija o negativnim uticajima buke na javno zdravlje, odnosno mogućim merama. Trajni proces9. – Upravljanje bukom predstavlja kontinuirani proces, nikako izolovanu i jednokratnu aktivnost. Većina mera koje uključuju neku vrstu investicije, zahtevaju višegodišnju pripremu, planiranje i praćenje.Uključivanje i uticaj javnosti10. – Uključivanje javnosti podrazumeva veću ulogu organi-zacija civilnog društva u kreiranju javnih politika na lokalnom nivou. Između ostalog, neophodno je razvijati mehanizme za kvalitetno informisanje o mogućnostima uklju-čivanja javnosti u donošenje odluka vezanih za životnu sredinu.


Mediji / plan komunikacije11. Definisanje prioriteta12. – Pod prioritizacijom se, pre svega, misli na izradu akcionog plana koji omogućuje da se problemima buke pristupi promišljeno i sistematski. Akcionim pla-nom se prepoznaju i u prvi plan stavljaju zone i delovi grada koji su najugroženiji bukom.Umrežavanje13. – U cilju donošenja usklađenih odluka, neophodno je definisati zajednič-ke kriterijume u oblasti upravljanja bukom u Gradu Beogradu, dok je za koordinisano delovanje potrebno raditi i na horizontalnom i na vertikalnom umrežavanju nadležnih organa različitih nivoa uprave, po zajedničkoj metodologiji rada.Praćenje i izveštavanje o primeni mera14. – Ako se sprovedene mere konstantno prate, moguće je na taj način potvrditi njihovu svrsishodnost i pozitivnu ulogu koju imaju u poboljšanju kvaliteta životne sredine zajednice. Izveštaji kojima se prati napredak u sprovođenju mera, upućuju se relevantnim delovima uprave.

Ova lista faktora uspeha nije konačna. Ukoliko se prilikom prve naredne revizije ovog vo-diča dođe do novih saznanja, od važnosti za ovu tematiku, i do novih faktora, potrebno je uvrstiti ih u donji grafikon, uz simultanu proveru redosleda već identifikovanih faktora.

Faktori uspeha za Grad Beograd

MANJE VAŽNO VAŽNO

LAKO

TEŠKO

Uključivanje donosilaca odluka

Širenje znanja i informacija

Trajni proces

Uključivanje i uticaj javnosti

Mapiranje

Međusobni pristupu radu uprave

Državna podrška i pomoćJavne nabavke

Baze podataka

Uvrštavanje problemabuke u druge oblasti

Mediji/plan komunikacije

Definisanje prioriteta

Umrežavanje

Praćenje i izveštavanje o primeni mera

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

11.

12.

13.

14.

8.

9.

10.

Prilozi

73

5. Prilozi

5.1. Pregled nivoa buke u gradu Beogradu

Tabela rezultata merenja u prethodnih 10 godina

Merno mesto doba dana 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.Bul. despota Stefana 122

dan 73 73 75 75 65 68 66 68 82 75 70 71noć 69 67 68 70 59 65 63 64 76 67 66 66

Bul. Arsenija Čarnojevića 119

dan 70 68 67 68 67 68 70 68 66 63 69 67noć 66 63 63 63 64 64 67 65 61 59 65 63

Blagoja Parovića 63 dan 68 67 65 67 67 65 66 65 66 65 65 65noć 63 59 59 59 59 59 60 60 62 61 55 60

Borča, Bele Bartoka 26

dan 56 55 53 54 54 55 54 56 55 51 52 52noć 52 48 46 46 46 50 49 50 50 47 47 44

Bul. kralja Aleksandra 69

dan 66 64 63 65 63 64 62 69 69 70 69 69noć 62 59 61 61 60 60 54 66 60 67 65 65

KBC „Dr Dragiša Mišović“ 2

dan 53 55 55 55 52 56 50 50 66 52 54 49noć 53 49 50 47 45 49 46 47 54 45 48 51

Goce Delčeva 2 dan 65 62 65 63 63 67 70 70 60 68 67 66noć 62 57 58 57 57 62 65 66 50 63 62 60

Dalmatinska 1 dan 69 68 66 65 63 64 63 68 65 64 62 64noć 63 64 61 56 56 57 54 57 59 59 57 57

Zeleni venac dan 71 68 78 74 72 73 73 72 72 73 72 72noć 63 66 72 70 68 70 70 68 61 70 70 69

Jurija Gagarina 193 dan 70 65 67 59 60 61 61 63 60 63 58 60noć 68 63 60 49 54 56 55 57 55 58 54 55

Kalemegdan dan 64 53 55 53 58 54 53 53 52noć 51 54 51 50 47 46 46 49 49

Karađorđeva 23 dan 67 64 63 64 63 75 75 74 73 74 73 69noć 60 55 59 59 58 70 71 69 69 70 68 64

Klinički centar Višegradska 26

dan 56 57 57 55 57 57 56 54 58 55 57 62noć 49 46 50 46 48 50 48 49 50 52 49 52


Merno mesto doba dana 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.Kraljice Jelene 22 dan 64 62 62 61 61 63 69 62 64 69 62 68

noć 56 54 54 52 55 56 57 57 57 64 55 62Krivolačka 5 dan 75 73 73 69 73 75 74 75 74 74 75 74

noć 70 66 70 63 69 71 70 71 70 70 69 69Narodnog fronta 66 dan 69 67 68 67 66 67 67 62 66 69 66 68

noć 67 62 64 62 60 63 64 65 64 64 64 66Nemanjina 2 dan 72 67 73 70 70 71 70 67 70 70 70 69

noć 56 68 64 64 64 66 66 56 66 65 63 65Perside Milenković 9 dan 54 55 56 55 50 51 49 53 51

noć 48 47 50 48 64 50 49 48 47Pohorska 4 dan 66 64 59 65 59 64 65 59 66 60 59 69

noć 54 53 50 54 55 54 58 56 59 56 54 58Radojke Lakić 15 dan 66 54 56 57 57 56 60 50 55 55 52 55

noć 49 45 47 46 45 47 52 56 48 49 50 47Stevana Filipovića 32

dan 73 55 59 55 57 61 58 49 56 54 55 58noć 69 45 51 50 52 52 55 66 49 49 52 53

Ustanička 152 dan 68 65 65 64 67 67 66 60 66 66 65 65noć 60 56 58 52 59 61 60 65 57 61 59 59

Uzun Mirkova 2 dan 72 68 66 66 63 65 65 60 64 60 60 60noć 64 61 60 60 57 61 60 58 60 67 58 55

Zahumska dan 68 58 60 64 65 58 58 55 67 56 56 57noć 67 43 43 50 61 49 50 69 65 53 50 47

Vojvode Stepe 64 dan 64 68 66 62 58 68 65 65 75 69 65 68noć 63 62 61 60 49 63 60 73 71 60 62 64

Vojvode Mišića 43 dan 74 71 72 73 68 71 73 70 61 75 73 73noć 71 66 69 68 63 68 70 56 51 69 69 68

Zemun, Gimnazija dan 52 57 57 71 57 56 49 73 58 57 53noć 35 46 44 68 50 46 73 68 53 49 45

Zemun, Glavna 28 dan 75 78 74 75 73 57 75 73 73 73 74 72noć 71 73 68 68 69 50 70 68 69 68 70 67

Zemun, Ugrinovačka 147

dan 70 63 62 61 75 60 66 67 66 67 65noć 64 53 54 55 70 54 61 65 61 62 58

Ford – Grmeč dan 55 60 54 57 58 59 55 56noć 46 54 54 53 54 57 52 53

Hopovska 12 dan 52 55noć 50 48

Mirijevski bulevar 2 dan 64 64noć 58 58

Nedeljka Gvozdenovića 39

dan 64 60noć 59 53

Jovana Brankovića 2 dan 70 71noć 60 64

SO Surčin dan 69 65noć 61 59

5. Prilozi 75

Merodavni nivoi buke za dan, veče i noć po lokacijama (2013)

R. br. ulica dan* veče* Noć1. Bul. despota Stefana 122 71 70 662. Bul. Arsenija Čarnojevića 119 67 66 633. Blagoja Parovića 35 65 64 604. Borča, Bele Bartoka 26 52 49 445. Bul. kralja Aleksandra 601 69 69 656. KBC „Dr Dragiša Mišović“ 49 47 517. Goce Delčeva 2 66 65 608. Dalmatinska 1 64 63 579. Zeleni venac 72 73 69

10. Jurija Gagarina 10/3 60 60 5511. Kalemegdan 52 52 4912. Karađorđeva 23 69 68 6413. Klinički centar 62 53 5214. Kraljice Jelene 11 68 67 6215. Krivolačka 5 74 73 6916. Narodnog fronta 66 68 71 6617. Nemanjina 2 69 69 6518. Perside Milenković 3 51 50 4719. Pohorska 4 64 63 c o20. Radojke Lakić 15 55 54 4721. Stevana Filipovića 32 58 60 5322. Ustanička 152 65 65 5923. Uzun Mirkova 2 60 59 5524. Zahumska 23b 57 52 4725. Vojvode Stepe 64 68 67 6426. Vojvode Mišića 43 74 73 6827. Zemun, Gimnazija 53 53 4528. Zemun, Glavna 28 72 70 6729. Zemun, Ugrinovačka 147 65 63 5830. Servis Ford 56 56 5331. Hopovska 12 55 53 4832. Mirijevski bulevar 2 64 64 5833. Nedeljka Gvozdenovića 39 60 57 5334. Jovana Brankovića 2 71 69 6435. SO Surčin 65 64 59

Vrednosti koje prelaze dozvoljene nivoe za određene zone / Vrednosti koje su ispod dozvoljenog nivoa za određene zone


Izvod iz izveštaja „Komunalna buka u Beogradu u 2013. godini“ Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, Jedinice za ispitivanje kvaliteta i unapređenja stanja životne sredine, iz de-cembra 2013. godine

REZULTATI MERENJA I DISKUSIJA REZULTATA

Ako – kao i ranijih godina – pođemo od činjenice da se merna mesta br. 3, 4, 10, 18, 19, 20, 21, 29, 31 i 32 nalaze u stambenoj zoni (gde su dozvoljeni nivoi za dan 55 dB(A), a za noć 45 dB(A), a mesta br. 1, 2, 5, 7, 12, 15, 22 24, 25, 26, 28 i 33 pored veoma prometnih saobra-ćajnica (dan 65 dB(A), noć 55 dB(A)), dok su mesta 8, 9, 16, 17, 23, 34 i 35 u zoni gradskog centra (dan 65 dB(A), noć 55 dB(A)), mesta 14 i 30 u zoni industrije, mesto br. 27 u školskoj zoni (dan 55 dB(A), noć 45 dB(A)), mesta br. 6 i 13 u bolničkoj zoni (dan 50 dB(A), noć 45 dB(A)), a mesto br. 11 u zoni rekreacije (50 dB(A) za dan, a za noć 40 dB(A)) moguće je izvršiti poređenje dobijenih merodavnih nivoa sa vrednostima u Uredbi o indikatorima buke, graničnim vrednostima za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efe-kata buke u životnoj sredini (tabela br. 2 tačka 1 u „Sl. glasnik RS“, br. 75/2010).

i merenje (prolećno)

Nivo buke u stambenoj zoni na svim mernim mestima prelazi dozvoljeni nivo buke kako za dan, tako i za veče i noć (izuzev mernih mesta u Bele Bartoka, Perside Milenković i Hopov-skoj za dan i veče i u Radojke Lakić za dan). U ovoj zoni, izmereni nivoi su veći od dozvolje-nog od 5 do 11 dB(A) za dan, od 2 do 10 dB(A) za veče i od 2 do 17 dB(A) za noć.

Rezultati merenja pokazuju da su u zoni duž prometnih saobraćajnica nivoi buke u dozvo-ljenim granicama na dva merna mesta za dan i noć, a na tri merna mesta za veče. Na osta-lim mernim mestima izmerene vrednosti su veće od dozvoljenih od 1 do 9 dB(A) za dan, od 1 do 10 dB(A) za veče i od 7 do 16 dB(A) za noć.

U centralnim delovima grada, buka je tokom dana u dozvoljenim granicama na jednom mernom mestu, tokom večeri na dva merna mesta, a tokom noći na jednom mernom mestu. Tokom dana, dozvoljeni nivoi buke su maksimalno premašeni za 7 dB(A), tokom večeri za 13 dB(A), a tokom noći za 14 dB(A).

Posebno je nepovoljna činjenica da izmereni nivoi buke prelaze dozvoljene nivoe kako za dan, tako za veče i za noć, u školskoj, bolničkoj i zoni rekreacije.

Najveći nivo buke od 74 dB(A) za dan izmeren je na mernim mestima Bulevar despota Ste-fana, Karađorđeva, Krivolačka i Vojvode Mišića, od 78 dB(A) za veče na mernom mestu u Ul. kraljice Natalije (Narodnog fronta) i od 71 dB(A) za noć na mernom mestu u Bulevaru despota Stefana.

5. Prilozi 77

ii merenje (jesenje)

Nivo buke u stambenoj zoni na svim mernim mestima prelazi dozvoljeni nivo buke kako za dan, tako i za veče i noć (izuzev mernih mesta u ulicama Bele Bartoka i Radojke Lakić za dan, veče i noć, u ulicama Perside Milenković i Stevana Filipovića za dan i veče, kao i u Hopovskoj ul. za dan i veče). Na ostalim mernim mestima izmerene vrednosti su veće od dozvoljenih od 1 dB(A) do 9 dB(A) za dan, od 1 dB(A) do 10 dB(A) za veče i od 7 dB(A) do 16 dB(A) za noć.

Rezultati merenja pokazuju da su u zoni duž prometnih saobraćajnica nivoi buke u dozvolje-nim granicama na dva merna mesta za dan, veče i noć, a na tri merna mesta za dan i veče. Na ostalim mernim mestima izmerene vrednosti su veće od dozvoljenih od 1 do 9 dB(A) za dan, od 1 do 10 dB(A) za veče i od 7 do 16 dB(A) za noć. U centralnim delovima grada buka je u dozvoljenim granicama na dva merna mesta, na jednom mernom mestu za dan i na dva merna mesta za dan i veče. Tokom dana, dozvoljeni nivoi buke su maksimalno premašeni za 7 dB(A), tokom večeri za 13 dB(A), a tokom noći za 14 dB(A). Najveći nivo buke – od 74 dB(A) – izmeren je na mernom mestu Krivolačka, od 78 dB(A) za veče na mernim mestima Zeleni venac – Jug Bogdanova i Krivolačkoj, i 71 dB(A) za noć na mernom mestu Zeleni venac.

ZAKLJUčNE KONSTATACIJE I PREDLOG MERA

Na osnovu rezultata merenja nivoa buke na 35 mernih mesta u Beogradu, obavljenih pre-ma proširenoj proceduri, tokom 2013. godine, može se konstatovati sledeće:

komunalna buka u Beogradu potiče najvećim delom od saobraćaja, dok su industrija, 1. mala privreda, građevinarstvo i druge aktivnosti od manjeg značaja;uvođenjem celodnevnih (24 časovnih) merenja, po proširenoj proceduri, dobijeni su 2. precizniji i pouzdaniji podaci o nivou komunalne buke tokom dana i noći, od merenja obavljenih standardnom procedurom;nivoi komunalne buke registrovani tokom 2013. godine i dalje su visoki i na 23 merna 3. mesta za dan i 27 mernih mesta za noć premašuju propisane vrednosti;prekoračenje dozvoljenog nivoa buke tokom dana i veče je 1–11 dBA, a u noćnom perio-4. du 1–17 dB(A), zavisno od zone namene;u proseku, najveća prekoračenja dozvoljenih nivoa konstatuju se u stambenim zonama i 5. zonama duž prometnih saobraćajnica;apsolutno najveća buka konstatovana je u ulici Krivolačkoj gde merodavni nivo tokom 6. dana dostiže 75 dB(A), a tokom noći 69 dB(A) – na mernom mestu Zeleni venac;dnevne i noćne varijacije ekvivalentnog nivoa buke posebno su izražene u ulicama sa 7. malim intenzitetom saobraćaja.


U cilju unapređenja postojećeg stanja, a da bi se građanima Beograda obezbedio neophod-ni mir, makar u vreme odmora, smatramo da je neophodno preduzeti sledeće mere:

intenzivirati aktivnosti na pregledu projekata zvučne zaštite i kontroli izvedenog stanja 1. u stambenim zgradama pri tehničkom pregledu;insistirati na kontroli nivoa buke koju emituju motorna vozila pri tehničkom pregledu i u 2. svakodnevnom saobraćaju;nastaviti sa proširivanjem mreže ulica sa automatskom regulacijom saobraćaja i sinhro-3. nizacijom rada semafora na pojedinim pravcima;sprečiti pretvaranje stambenog u poslovni prostor bez prethodne provere da li je zvučna 4. zaštita zadovoljavajuća u odnosu na novu namenu prostora;nastaviti sa kontrolom nivoa komunalne buke u Beogradu;5. po mogućstvu obaviti brojanje saobraćaja za vreme merenja nivoa buke na predviđenim 6. mernim mestima;izvršiti zoniranje grada i uraditi strateške karte buke prema Uredbi objavljenoj u „Sl. 7. glasniku RS“, br. 75/2010.

Batajnica

Zemun

Sur;in

Ada ciganlijaBanovobrdo

Rakovica

Mirijevo

Kaludjerica

Leštane

Umka

VelikaMoštanica

Rušanj

Resnik

Zuce

VRO

VišnjicaZona pored prometnih saobraájnica

Zona gradskog centra

Zona industrije

Stambeno tkivo

Reke kanali

Autoput, magistrale

Granica GP-a

GRADSKI ZAVOD ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA BEOGRAD

EKOLOŠKI ATLAS BEOGRADA

5. Prilozi 79

5.2. Rezultati javne ankete o buci

U martu 2014. godine, na teritorijama GO Savski venac i GO Novi Beograd sprovedena je javna anketa koja je obuhvatila 236 ispitanika, od kojih su 64% činile žene i devojke. Preko dve trećine ispitanika (68%) smatra da je smanjenje buke prioritet za rešavanje na opštinskom i gradskom nivou, a kao najznačajniji izvori buke prepoznaju se saobraćaj (56%) i ugostiteljski objekti (23%).

Građani i građanke radi rešavanja problema zagađenja bukom u svojim opštinama, pred-lažu različite mere: promene u režimu saobraćaja (izmeštanje teretnog saobraćaja, autobuskih okretnica i stanica, smanjenje broja vozila, zamena dotrajalog voznog parka GSP-a i komunal-nih vozila, postavljanje zvučnih zidova, izgradnja biciklističkih staza, uvođenje pešačkih dana, postavljanje tihog asfalta, uvođenje novih tehnologija u avione, izgradnja saobraćajnih obila-znica, metroa, kažnjavanje neprimerene vožnje motocikala, itd.), ograničenje rada ugostitelj-skih objekata, izmeštanje industrijskih objekata, ograničenje radnog vremena za sprovođenje građevinskih radova (posebno u javnom prostoru), odgovarajuća izolacija zgrada (posebno stambenih), poštovanje zakona i informisanje građana o negativnim efektima buke, merenje buke na mikrolokoacijama i pravljenje mape sa najugroženijim područjima, ali i bolji rad in-spekcijskih službi i strožije sankcionisanje neželjenog ponašanja.

Da li smatrate da je smanjenje buke prioritet za rešavanje na opštinskom i gradskom nivou?

Da Ne Ne znam Trebam više informacija


Po mišljenju čak 69% ispitanika i ispitanica, zagađenje bukom na sve utiče podjednako. Samo 3% je odgovorilo da su ugroženije žene (jer ih je više zaposleno u delatnostim koje su uz ulice, više koriste javni prevoz, a i osetljivije su na buku od muškaraca), dok 1% smatra da su ugroženiji muškarci (bez obrazloženja). Istovremeno, 18% ispitanika misli da su najugroženija deca, dok 9% nije znalo da se izjasni.

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60%

Saobraćaj

Radovi na ulicama

Buka iz ugostiteljskih objekata

Ostalo

Koji izvori/vrste buke vama najviše smetaju?

Po vašem mišljenju na teritoriji vaše opštine na koga zagađenje bukom najviše utiče?

Muškarce Žene Decu Podjednako Ne znam

5. Prilozi 81

Međutim, čak 79% ispitanika i ispitanica veruje da se žene trenutno više bave rešavanjem problema iz oblasti zaštite životne sredine, i to uglavnom zbog toga što su žene: pedantnije, upornije, odgovornije, aktivnije, analitične, međusobno dobro sarađuju, imaju izraženiju brigu za potomstvo i za zdravlje, same su više ugrožene pa više razmišljaju o posledicama na zdravlje svoje porodice, imaju više vremena, spremnije su da volontiraju, više brinu o javnim interesima i više su angažovane u nevladinom sektoru. Jedna od ispitanica koja smatra da se muškarci trenutno više bave rešavanjem problema iz oblasti zaštite životne sredine, svoj odgovor je obrazložila činjenicom da više muškaraca radi na poslovima od značaja za ovu oblast, tj. u ministarstvima i u opštinama.

Iako 68% ispitanika i ispitanica smatra da je smanjenje buke prioritet za rešavanje na op-štinskom i gradskom nivou, 41% njih je spremno da se dobrovoljno uključi u rad na rešavanju nekih od ekoloških problema u svojoj opštini, a samo 35% je do sada već učestvovalo u reša-vanju nekih ekoloških problema u svojoj opštini.

Da li ste spremni da se dobrovoljno uključite u rad na rešavanju nekih od ekoloških problema na Vašoj opštini?

Da Ne Ne znam

Da li ste do sada učestvovali u rešavanju nekih ekoloških problema u svojoj opštini?

Da Ne


REZULTATI JAVNE ANKETE O BUCI NA TERITORIJI OPšTINE SAVSKI VENAC U KONTEKSTU RODNE RAVNOPRAVNOSTI

U martu 2014. godine, na teritoriji Opštine Savski venac ova javna anketa obuhvatila je 112 ispitanika, od kojih su 60% činile žene i devojke. Značajna većina ispitanika (88%) smatra da je smanjenje buke prioritet za rešavanje na opštinskom i gradskom nivou .

Po mišljenju čak 71% ispitanika i ispitanica, zagađenje bukom na sve utiče podjednako. Samo je jedna osoba odgovorila da su ugroženije žene (jer ih je više zaposleno u delatno-stim koje su uz ulice, a i više koriste javni prevoz), dok jedna osoba smatra da su ugroženiji muškarci (bez obrazloženja). Istovremeno, 22% ispitanika misli da su najugroženija deca, dok 4% nije znalo da se izjasni.

Ponovo, čak 78% ispitanika i ispitanica veruje da se žene trenutno više bave rešavanjem problema iz oblasti zaštite životne sredine.

Po vašem mišljenju na teritoriji vaše opštine na koga zagađenje bukom najviše utiče?

Muškarce Žene Decu Podjednako Ne znam

5. Prilozi 83

Iako čak 88% ispitanika smatra da je smanjenje buke prioritet za rešavanje na opštinskom i gradskom nivou, samo 49% njih (52 osobe) spremno je da se dobrovoljno uključi u rad na rešavanju nekih od ekoloških problema u svojoj opštini (od toga 26 žena, tj. 50% za-interesovanih, što znači da kod muškaraca i žena postoji podjednaka spremnost da se dobrovoljno uključe u rad na rešavanju ekoloških problema), a 44% (46 osoba) je do sada već učestvovalo u rešavanju nekih ekoloških problema u svojoj opštini (od toga 27 žena, što čini 58,7% prethodno angažovanih).

Da li ste spremni da se dobrovoljno uključite u rad na rešavanju nekih od ekoloških problema na Vašoj opštini?

Da Ne Ne znam

BUKA U URBANOJ SREDINIPRIKAZ RODNO SEGREGIRANIH PODATAKA

PRIKAZ RODNO SEGREGIRANIH PODATAKAKo je popunio tabelu

Žene

Muškarci

Ukupno odgovora

Žene

Muškarci

Žene Muškarci

66

44

110

43

12

55

Ko se bavi problemom životne sredine

1 - popunjavanje ankete

70

60

50

40

30

20

10

0

2 - bavljenje problemom

Žene

Muškarci 1 2


5.3. Dobra praksa Grada Malmea

Grad Malme je treći po veličini grad u Švedskoj i predstavlja centar južne regije Skanije. Uda-ljen je 25 km od Kopenhagena, glavnog grada Danske, sa kojim je povezan Eresundskim mostom. Ima oko 300.000 stanovnika, dok šire gradsko područje koje čini Malme i još 11 opština, ima oko 630.000 stanovnika. Stanovništvo Malmea često putuje radi odlaska na posao.

Grad Malme, kao i mnogi drugi evropski gradovi, a u skladu sa Evropskom direktivom o buci 2002/49/EK, ima usvojen Akcioni plan zaštite od buke u životnoj sredini. Kako se Akci-oni plan mora revidirati nakon najviše 5 godina, dokument koji je bio na snazi od 2009. do 2013. godine, sada je zamenjen Drugim akcionim planom zaštite od buke u životnoj sredini 2014–2018.

Njegova osnovna svrha je da, kroz napore da se obezbedi bolje akustičko okruženje, smanji negativne efekte buke od saobraćaja koji utiču na zdravlje ljudi, kao i da doprinese podizanju atraktivnosti grada. Akcioni plan jasno ističe da je potrebno napore usmeriti na smanjenje buke na izvoru, a kao prioritetne oblasti ističe stambene zone, predškolske i školske ustanove i parkove, rekreativne zone i javne prostore. U oblasti stanovanja, planira se preduzimanje mera koje će pozitivno uticati na živote bar 3.000 stanovnika. Takođe, planira se da se poboljšaju akustički uslovi u bar 4 škole i bar 5 parkova i/ili javnih prostora.

5. Prilozi 85

Akcioni plan takođe razmatra i izvore finansiranja, institucionalne kapacitete, političke ci-ljeve (globalne, nacionalne i lokalne), uticaje buke na zdravlje, itd.

Predložene mere su podeljene u 5 grupa: mere na izvoru buke, zaštita (barijere) od buke, prostorno planiranje, preventivne akcije i saradnja.

Pored ovog specijalizovanog dokumenta, upravljanje bukom u gradu Malmeu uređuju i švedski zakon o zaštiti životne sredine, zakon o planiranju i izgradnji, kao i Generalne preporuke švedskog Nacionalnog odbora za stanovanje, izgradnju i planiranje.

Iako je upravljanje saobraćajnom bukom donekle regulisano svakim od navedenih doku-menata, u planu je izrada posebne uredbe koja treba da celovito reguliše kontrolu buke od saobraćaja jer je utvrđeno da je 127.000 stanovnika izloženo buci od drumskog saobraćaja koja prelazi 55 dBAeq, a da je 22.000 stanovnika izloženo istom prekoračenju nivoa buke od železničkog saobraćaja. Po istraživanju iz 2009. godine, 12% populacije u Švedskoj bar jednom nedeljno ima smetnje od saobraćajne buke, dok je u Malmeu ovaj udeo znatno veći i iznosi 29%, a u južnim delovima grada iznosi i do 45%.


Pri proračunima se koristi Nordijski model za kalkulaciju saobraćajne buke, a uzimaju se u obzir saobraćajni podaci (drumski i železnički), elevacije, visine zgrada, postojeće barijere i zaštite od buke i ostali relevantni podaci.

87

Literatura

Damjanović, D., Mitić, A. Urbanističke mere za smanjenje buke u gradu Beogradu. Beograd: SKGO, 2015.

Directive 2002/49/EC of the European Parliament and of the Council of 25 June 2002 relating to the assessment and management of environmental noise – Declaration by the Commission in the Conciliation Committee on the Directive relating to the assessment and management of environmental noise. Official Journal L 189, 18.7.2002, pp. 12–25 http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32002L0049&from=EN 20.05.2014 [pristupljeno 5. 10. 2014].

Doyle, Y. G., Brunning, D., Cryer, P. C., Hedley, S. and Russell-Hodgson, C. Healthy Cities Indicators. Analysis of data from across Europe. Copenhagen: WHO Regional Office for Europe, 1996.

Ekološka valorizacija područja generalnog plana Beograda „Ekološka karta“ (Projekat – Faza I, etapa 2). Beograd: Gradski zavod za zaštitu zdravlja i Direkcija za građevinsko zemljište, 1998.

Ekološka valorizacija područja generalnog plana Beograda „Ekološka karta“ (Projekat – Faza I, etapa 3). Beograd: Gradski zavod za zaštitu zdravlja i Direkcija za građevinsko zemljište, 1999.

Ekološka valorizacija područja generalnog urbanističkog plana Beograda „Ekološka karta“ (Projekat – Faza II, etapa 1. „Razvoj sistema urbano-ekoloških indikatora“). Beograd: Gradski zavod za zaštitu zdravlja i Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, 2001.

Ekološka valorizacija područja generalnog urbanističkog plana Beograda „Ekološka karta“ (Projekat – Faza II, etapa 2. „Obrada sektorskih informacija – Ekološki atlas Beograda, deo I“). Beograd: Gradski zavod za zaštitu zdravlja i Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, 2002.

Generalni plan Beograda 2021. Beograd: Urbanistički zavod Beograda, 2003.

Kvalitet životne sredine grada Beograda. Beograd: Grad Beograd – Gradska uprava, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, 2010, 2011, 2012.

Maibach, M., Schreyer, C., Sutter, D., van Essen, H. P., Boon, B.H., Smokers, R., Schroten, A., Doll, C., Pawlowska, B., Bak, M. Handbook on estimation of external costs in the transport sector. Delft: CE, 2008.


Matić-Besarabić, S., Mandić, M., Popović, D., Mujičić, D. „Određeni faktori urbane sredine u proceni rizika po zdravlje stanovnika Beograda“, Urbana sredina i zdravlje – Zdravstveni i ekološki profil Beograda. Beograd: Gradski zavod za zaštitu zdravlja, 2000.

Mladenović, S., Komunalna buka u Beogradu u 2013. godini. Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, Jedinica za ispitivanje kvaliteta i unapređenja stanja životne sredine, Beograd, decembar 2013. (neobjavljen izveštaj)

Night noise guidelines for Europe, Copenhagen: World Health Organization, Regional Office for Europe, 2009.

Odluka o radnom vremenu ugostiteljskih, zanatskih i trgovinskih objekata na teritoriji grada Beograda. „Službeni list grada Beograda“, br. 86/2014.

Pravilnik o merilima nivoa zvuka. „Službeni glasnik RS“, br. 39/2014.

Pravilnik o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke. „Službeni glasnik RS“, br. 72/2010.

Pravilnik o metodologiji za izradu akcionih planova. „Službeni glasnik RS“, br. 72/2010.

Pravilnik o metodologiji za određivanje akustičkih zona. „Službeni glasnik RS“, br. 72/2010.

Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju buci. „Službeni glasnik RS“, br. 96/2011.

Pravilnik o sadržini i metodama izrade strateških karata buke i načinu njihovog prikazivanja javnosti. „Službeni glasnik RS“, br. 80/2010.

Pravilnik o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta i izdavanju upotrebne dozvole. „Službeni glasnik RS“, br. 93/2011.

Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu. „Službeni glasnik RS“, br. 69/2005.

Pravilnik o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu. „Službeni glasnik RS“, br. 69/2005.

Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava stručna organizacija za merenje buke, kao i dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za dobijanje ovlašćenja za merenje buke. „Službeni glasnik RS“, br. 72/2010.

Pravilnik o uslovima koje sa aspekta bezbednosti saobraćaja moraju da ispunjavaju putni objekti i drugi elementi javnog puta. „Službeni glasnik RS“, br. 50/2011.

Program zaštite životne sredine Grada Beograda. Beograd: Gradski sekretarijat za zaštitu životne sredine, 2013.

Literatura 89

Regulation (EU) No 540/2014 of the European Parliament and of the Council of 16 April 2014 on the sound level of motor vehicles and of replacement silencing systems, and amending Directive 2007/46/EC and repealing Directive 70/157/EEC Text with EEA relevance. Official Journal L 158, 27. 5. 2014, pp. 131–195. http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32014R0540&from=EN [pristupljeno 5. 10. 2014].

Rešenje o utvrđivanju Programa korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Beograda za period januar–jun 2014. godine. „Službeni list grada Beograda“, br. 37/2014.

Stanje zagađenosti vazduha na teritoriji Beograda – Godišnji izveštaj. Beograd: Gradski zavod za zaštitu zdravlja, 2010, 2011, 2012, 2013.

Statut grada Beograda. „Službeni list grada Beograda“, br. 39/2008.

Tošović, S., Gburčik, V., Integralno ekološko vrednovanje grada Beograda. Beograd: Gradski zavod za zaštitu zdravlja, 2000.

Towards an Urban Atlas – Assessment of spatial data on 25 cities and urban areas. Environmental issue report No 30. Copenhagen: European Environment Agency and European Commission, 2002.

Towards More Sustainable Urban Land Use: Advice to the European Commission for Policy and Action. Advisory Report by EU Expert Group on the Urban Environment to the European Commission, January 2001, http://ec.europa.eu/environment/urban/pdf/landuse_wg.pdf [pristupljeno 5. 9. 2014].

Traffic Noise Causes Heart Attacks, Early Deaths Across Europe, Bonn, Germany, April 1, 2011 (ENS), http://www.ens-newswire.com/ens/apr2011/2011-04-01-02.html [pristupljeno 5. 9. 2014].

Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini i na zdravlje ljudi, kao i vrstama i načinu prikupljanja podataka potrebnih za njihovo ocenjivanje. „Službeni glasnik RS“, br. 75/2010.

Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. „Službeni glasnik RS“, br. 135/2004.

Zakon o javnim putevima. „Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 123/07 i 101/11.

Zakon o planiranju i izgradnji. „Službeni glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014 i 145/2014.

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu. „Službeni glasnik RS“, br. 135/2004 i 36/2009.

Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. „Službeni glasnik RS“, br. 135/2004 i 88/2010.


Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini. „Službeni glasnik RS“, br. 36/2009 i 88/2010.

Zakon o zaštiti životne sredine. „Službeni glasnik RS“, br. 36/2009.

Elektronski izvori

http://ec.europa.eu/environment/noise/home.htm

www.euro.who.int/en/health-topics/environment-and-health/noise

www.msha.gov

www.osha.gov

www.sepa.gov.rs

www.zdravlje.org.rs/ekoatlas/08a.htm

www.zdravoskop.rs/zdravstvena-zastita/1-vesti1/315-zbog-buke-i-deci-raste-pritisak


UPRAVLJANJE BUKOM U

GRADU BEOGRADU

Мakedonska 22/VIII11000 Beograd

Tel: 011 3223 446Faks: 011 3221 215

e-mail: [email protected]

www.skgo.orgeuintegracije.skgo.org

www.facebook.com/skgo.sctmwww.twitter.com/skgo_sctm


upravljanje bukom u gradu beogradu - palgo. · pdf filestrukturna buka je rezultat vibracije...

Documents