univerzitet u niŠu prirodno-matematiČki … · proseĉna godišnja temperatura je 11,8˚, ......

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET NIŠ

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Dragana D. Mitrović

Analiza flore Pukovačkih bara kod Niša

MASTER RAD

Niš, 2013.

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET NIŠ

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Analiza flore Pukovačkih bara kod Niša

MASTER RAD

Kandidat: Mentor:

Dragana D. Mitrović 34 dr Vladimir RanĎelović

Niš, oktobar 2013.

UNIVERSITY OF NIŠ

FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS

DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY

Analysis of the flora of Pukovac’s swamps in surrounding of Niš

Master thesis

Candidate: Mentor:

Dragana Mitrović PhD Vladimir RanĎelović

No. of index 34

Niš, October 2013

Zahvala

Zahvaljujem mentoru dr Vladimiru Ranđeloviću na predloženoj temi, stručnoj pomoći i savetima prilikom izrade master rada.

Zahvaljujem se asistentkinji Dragani Jenačković na ugodnoj saradnji i pomoći prilikom terenskih istraživanja.

Zahvalnost dugujem i članovima komisije, koji su prihvatanjem učešća u odbrani omogućili da ovim radom dostignem planirani cilj, odnosno završetak studija biologije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu.

Posveta

Ovaj rad posvećujem svojim roditeljima koji su mi omogućili studiranje, i svojim razumevanjem i podrškom mi pomogli da istrajem u svojoj nameri.

Sažetak

U radu je uraĎena taksonomska, fitogeografska, ekološka i analiza ugroženosti flore vodenih, močvarnih i peskovitih staništa na području Pukovačkih bara, koje se nalaze neposredno uz tok Južne Morave. Cilj rada je da se utvrdi florističko bogatstvo ovih staništa na istraživanom području.

Flora Pukovačkih bara i okolnih staništa izgraĎena je od 110 vrsta iz 79 rodova i 42 familije. Najzastupljenija familija je Gramineae (Poaceae) (13). Fitogeografskom analizom je utvrĎeno da većina vrsta pripada grupi areal-tipova širokog rasprostranjenja. Dominantna životna forma je terofitska. U flori je zabeležena i jedna od krajnje ugroženih vrsta flore Srbije Cyperus rotundus.

Abstract

In this paper taxonomical, phytogeographical and ecological analysis of flora of marshes and sand habitats in the area surrounding of river South Morava near the vilage Pukovac were performed. The goal of this paper is to establish flora’s richness of this habitats in the researched area.

The flora of Pukovac’s puddles and surrounding habitats is built out of 110 species from 79 genus and 42 families. The most common family is Gramineae (Poaceae) (13). With the phytogeographical analysis it was established that most of the species belong to the group of areal types of wide widespread. The dominant life form is therophytic. One of the really endangered species of flora in Serbia, Cyperus rotundus, was noticed in the flora.

Sadrţaj

1. UVOD .................................................................................................................................................. 2

1.1. Geografski poloţ aj i geomorfološke prilike ...................................................................................... 3

1.2. Geološki sastav .................................................................................................................................. 4

1.3. Pedološka podloga ............................................................................................................................. 4

1.4. Klimatske karakteristike .................................................................................................................... 5

1.5. Potencijalna vegetacija ...................................................................................................................... 6

2. MATERIJAL I METODE ................................................................................................................. 7

3. REZULTATI I DISKUSIJA - FLORA ............................................................................................ 8

3.1. Flora Pukovaĉkih bara ....................................................................................................................... 8

3.1.2. Bogatstvo i taksonomski diverzitet flore ...................................................................................... 23

3.1.3. Fitogeografska analiza flore ......................................................................................................... 25

3.1.4. Biološka analiza flore ................................................................................................................... 27

4. ZAKLJUČCI .................................................................................................................................... 29

5. LITERATURA ................................................................................................................................. 30

Dragana Mitrović Analiza flore Pukovačkih bara kod Niša

2

1. UVOD U jugoistoĉnom delu Srbije, 20-ak km juţ no od Niša, nadomak sela Pukovac, nalaze

se Pukovaĉke bare. Bare se nalaze neposredno uz reku Juţ nu Moravu, taĉnije na njenoj levoj

obali i sa njom su u fiziĉkoj vezi preko podzemnih voda. Bare predstavljaju vodene basene

nastale iskopavanjem peska osamdesetih godina prošlog veka, ali i skretanjem reĉnog toka

zbog izgradnje auto-puta. Na prvi pogled, ove bare se ne razlikuju znatno od ostalih sliĉnih

staništa duţ Juţ ne Morave, pa je to verovatno razlog zbog kojeg nisu bile predmet botaniĉkih

istraţ ivanja u prethodnom periodu.

Pisani podaci o flori i vegetaciji Pukovaĉkih bara su veoma oskudni i odnose se na

pojedinaĉne podatke o rasprostranjenju nekih retkih vrsta u flori Srbije (RanĊelović et al.,

1997, 2006). MeĊutim, već nakon prvog odlaska na teren uoĉava se izraţ ena raznovrsnost

organskih vrsta i ţ ivotnih zajednica. Zbog toga, odluĉili smo da ekosisteme ovih bara

detaljnije istraţ imo. Predmet ovih istraţ ivanja, koja predstavljaju poĉetak sveobuhvatnijih,

bila je flora koja naseljava barske ekosisteme i njihovu okolinu.

Poĉetne pretpostavke u istaţ ivanjima zasnivale su se na rezultatima vegetacijskih

istraţ ivanja vodene i moĉvarne vegetacije uz gornji deo toka Juţ ne Morave (R a n Ċe l o v i ć ,

1988), koja nisu obuhvatila sve moĉvarne i barske ekosisteme okoline Niša. Cilj ovih

istraţ ivanja je bio da se utvrdi floristiĉki diverzitet Pukovaĉkih bara sa detaljnom

taksonomskom, fitogeografskom i biološkom analizom flore. Istraţ ivanja su izvršena u

periodu septembar 2012.godine - septembar 2013. godine.


3

1.1 GEOGRAFSKI POLOŢAJ I GEOMORFOLOŠKE PRILIKE

Pukovaĉke bare nalaze se na granici

izmeĊu istoĉne i centralne Srbije, dvadesetak

kilometara jugo-istoĉno od Niša. Poloţ aj bara je

izmeĊu sela Pukovac i Ĉeĉina, na levoj obali

reke Juţ na Morava (N 43o10’61’’, E 21o53’34’’)

na 193m nadmorske visine (Slika 1.). Bare

predstavljaju vodene basene nastale

iskopavanjem peska, ĉiji je proces i dalje u toku.

Od korita reke su odvojene širokom pešĉanom

gredom, kao i bedemom na kojem je izgraĊen

put za transport peska.

Slika 1. Geografski poloţ aj Pukovaĉkih bara

Pukovaĉke bare se sastoje od većeg broja velikih bara i manjih bara koje leti presušuju (Slika 2.).

Slika 2. Satelitski snimak Pukovaĉkih bara


4

1.2. GEOLOŠKI SASTAV

Teren, na kome se nalaze Pukovaĉke bare,

kompletno je izgraĊen od aluvijalnih nanosa

promenljivog sastava. Ovaj moćni sloj nanosa

oslanja se na većim dubinama na konglomerate

peska, šljunka i gline sa ugljem, koji su sa desne

strane Juţ ne Morave prekriveni pešĉanim

sprudovima i peskovitim glinama (Slika 3.).

Slika 3. Geološki sastav terena

1.3. PEDOLOŠKA PODLOGA

Zemljište predstavlja veoma vaţ an ekološki faktor za razvoj vegetacije. Osnovni tip

zemljišta na ovom podruĉju je fluvisol (aluvijalni nanosi), koji je karakteristiĉan za reĉne

doline. Fluvisol u zavisnosti od hemijskog sastava, ali i fiziĉkih osobina, moţ e biti

nekarbonatni i karbonatni. Nekarbonatni fluvisol se karakteriše šljunkovito peskovitom i

peskovito ilovastom podlogom, koja je slabo drenirana, dok se karbonatni fluvisol karakteriše

glinovitom podlogom koja je dobro drenirana.


5

1.4. KLIMATSKE KARAKTERISTIKE

Klimatski parametri na ovom podruĉju nisu odreĊeni, pa je zbog toga dat

klimadijagram za grad Niš, pod pretpostavkom da se mezoklima Pukovaĉkih bara i grada

Niša ne razlikuju u većoj meri.

Proseĉna godišnja temperatura je 11,8˚, dok je srednja koliĉina padavina 550 mm.

Najveće temperature su zabeleţ ene u julu i avgustu, a najniţ e u januaru. Sa klimadijagrama

(Slika 4.) se vidi da je na podruĉju Niške kotline izraţ en jedan relativno dug sušni period, koji

traje od kraja juna do kraja avgusta, kada veći deo bare presuši. Meseci sa najviše padavina su

maj i jun (prolećni maksimum padavina), odnosno oktobar (jesenji maksimum padavina).

Slika 4. Klimadijagram po Walteru


6

1.5. POTENCIJALNA VEGETACIJA

Potencijalna vegetacija koja prati velike reĉne tokove u celoj Srbiji je krajreĉna

aluvijalna vegetacija predstavljena šumama razliĉitih vrsta vrba, bele topole i crne jove.

Odluĉujući ekološki faktori u nastanku i ţ ivotu krajreĉnih šuma su visoke podzemne vode i

periodiĉne godišnje poplave. Na terenima gde neposredno deluju ova dva ekološka faktora, u

niţ im, obiĉno reci bliţ im delovima podruĉjima, kakvo je i podruĉje Pukovaĉkih bara,

obrazuju se takozvane meke šume, koje ĉine vrste mekog drveta, ĉesto nazivane i ritske šume.

Karakteristiĉne i edifikatorske vrste ovih šuma su bela vrba (Salix alba), krta vrba (Salix

fragilis) i bela topola (Populus alba).

Najniţ e terene, neposredno uz reĉne tokove i obale starih reĉnih korita karakteriše

potencijalna šumska vegetacija bele i krte vrbe Salicetum albo-fragilis Soo (1933) 1958, koja

je na ovim terenima uglavnom svedena na male fragmente i ĉesto zamenjena vegetacijom

ţ bunastih vrba, a pre svega zajednicom Salicetum purpureae. Šuma bele i krte vrbe pripada

svezi Salicion albae Soo 1940. Ovaj tip vegetacije karakteristiĉan je za srednje i donje tokove

reka. Karakteristiĉne i edifikatorske vrste zajednice su Salix alba i Salix fragilis, dok se od

ostalih drvenastih vrsta na ovom podruĉju ponekad javlja i bela topola Populus alba. U spratu

zeljastih biljaka sa većom pokrovnošću se javljaju Ranunculus sceleratus, Lycopus

europaeus, Lythrum salicaria i druge.

Nešto uzdignutije terene karakteriše potencijalna šumska vegetacija topola i vrba -

Salici-Populetum Rajevski 1950. Karakteristiĉne vrste ove vegetacije su Populus alba, Salix

alba i Salix fragilis. Ovaj tip vegetacije nije razvijen na podruĉju Pukovaĉkih bara, ali

prisustvo svih karakteristiĉnih vrsta je dobar indikator da bi se ova šuma razvila da nije uticaja

ĉoveka. U prizemnom spratu javljaju se vrste karakteristiĉne za moĉvarnu vegetaciju: Typha

latifolia, Sparganium erectum, Typha laxmanii, Juncus inflexus, Teucrium scordium, Lycopus

europaeus i druge.


7

2. MATERIJAL I METODE Popis flore Pukovaĉkih bara saĉinjen je na osnovu podataka prikupljenih liĉnim

istaţ ivanjima u periodu od aprila do septembra 2013. godine, ukljuĉujući i septembar 2012.

godine. Popis flore naĉinjen je po abecednom redu familija, rodova i vrsta u okviru pojedinih

klasa.

Flora Pukovaĉkih bara prikazana u ovom radu obuhvata biljne vrste rasprostranjene u

vodenim, moĉvarnim i povremeno plavljenim staništima. Cvetnice su odreĊivane pomoću

kljuĉeva savremenih evropskih “flora”: “Flora Europaea” (Tutin et al., ed. 1964-1980.),

“Flora Srbije” (Josifović, ed. 1970-1978., Sarić, ed. 1986, 1992.) i "Флора на НР България"

(Ј о р д а н о в (ed.), 1963-1979., В е л ч е в , 1979-1995). Nomenklatura biljnih vrsta je

usklaĊena sa Serb-Check list-om (Niketić, Tomović, 2006.).

Pripadnost vrsta flornim elementima odreĊivana je po principima podele Mojzela

(Meusel et al., 1965.), koja se zasniva na podudarnosti areala vrsta sa odgovarajućim

horionima ( Stevanović, 1992.).

Ţivotne forme su date prema Raunkieovom principu, koji su razradili Elenberg-Miler-

Domboa (Ellenberg, Meuller-Bombois, 1967. In Mueller-Dombois, Ellenberg, 1974.), a u

“Flori Srbije“ delimiĉno izmenio Stevanović (1992a.). Skraćenice upotrebljavane za

oznaĉavanje ţ ivotne forme date su prema “Flori Srbije” za papratnice i cvetnice (Stevanović,

1992.).


8

3. FLORA PUKOVAČKIH BARA

Klasa MAGNOLIOPSIDA

Familija Adoxaceae

1. Viburnum lantana L. Med-smed P caesp Pukovaĉke bare: pored puta (11.09.2012., D. Mitrović, V. RanĊelović).

Familija Amaranthaceae

2. Amaranthus albus L. Adv/Amer (N)

T scap Pukovaĉke bare: povremeno plavljene površine (12.08.2013., D. Mitrović,D. Jenaĉković).

3. Amaranthus retroflexus L. Ant

T scap Pukovaĉke bare: povremeno plavljene površine (11.09.2012., D. Mitrović,V. RanĊelović).

Familija Apiaceae

4. Daucus carota L. EAz T scap

Pukovaĉke bare: pored puta (12.08.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

5. Oenanthe aquatica L. EAz (W) T scap

Pukovaĉke bare: vodena vegetacija (12.08.2013., D. Mitrović,D. Jenaĉković).

Familija Aristolochiaceae

6. Aristolochia clematitis L. Med-pont

G rad scap Pukovaĉke bare: na peskovima i u obradivim površinama (25.05.2013., D. Mitrović,D. Jenaĉković).


9

Familija Asteraceae(Compositae)

7. Achillea millefolium L. EAz H scap

Pukovaĉke bare: povremeno plavljene površine (06.05.2013., D. Mitrović,D. Jenaĉković).

8. Artemisia vulgaris L. Hol H scap

Pukovaĉke bare: ruderalne i peskovite površine (11.09.2012., D. Mitrović, V. RanĊelović).

9. Bidens tripartita L.

EAz T scap

Pukovaĉke bare: na obalama bara u nitrofilnoj vegetaciji(24.06.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

10. Chamomilla recutita (L.) Rauschert EAz T scap


11. Cirsium arvensis (L.) Scop. EAz H scap


12. Erigeron canadensis L. Antrop T scap

Pukovaĉke bare: povremeno plavljene površine (24.06.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

13. Inula britannica L. EAz H scap

Pukovaĉke bare: pored bare (12.08.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

14. Lactuca serriola L. EAz T scap



10

15. Pulicaria dysenterica L. EAz G rhiz

Pukovaĉke bare: nasip pored bare (12.08.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

16. Stenactis annua L. Adv/Amer (N) T/H scap

Pukovaĉke bare: pored bare (06.05.2013., D. Mitrović,D. Jenaĉković).

17. Xanthium italicum Morreti Adv/Amer (N) T scap


Familija Cannabaceae

18. Humulus lupulus L. EAz S lig

Pukovaĉke bare: pored reke (12.08.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

Familija Ceratophyllaceae

19. Ceratophyllum demersum L. Kosm aer subm HydG

Pukovaĉke bare: vodena vegetacija(24.06.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

20. Ceratophyllum submersum L. Se rad sbm HydT

Pukovaĉke bare: submerzna vegetacija (24.06.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

Familija Chenopodiaceae

21. Chenopodium album L. Kosm T scap

Pukovaĉke bare: pored bare (11.09.2012., D. Mitrović, V. RanĊelović).

22. Chenopodium glaucum L. Kosm EAz T scap

Pukovaĉke bare: peskoviti nasip pored bare (11.09.2012., D. Mitrović,V. RanĊelović).

23. Chenopodium polispermum L. EAz T scap


11


Familija Convolvulaceae

24. Calystegia sepium L. EAz S herb

Pukovaĉke bare: ţ bunjaci (24.06.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

25. Convolvulus arvensis L. Kosm S herb


Familija Cuscutaceae

26. Cuscuta europaea L. EAz ST par


Familija Cruciferae (Brassicaceae)

27. Raphanus raphanistrum L. Se T scap

Pukovaĉke bare: povremeno plavljene površine (11.09.2012., D. Mitrović,V. RanĊelović).

28. Rorippa amphibia (L.) Besser

EAz H scap

Pukovaĉke bare: na obali bare (06.05.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

29. Rorippa prolifera (Heuffel) Neilr. EAz H scap


30. Rorippa sylvestris(L.) Besser

EAz H scap-ros



12

Familija Cucurbitaceae

31. Echinocystis lobata (Michx) Torrey & A. Gray Ant S herb

Pukovaĉke bare: fragmenti vrbovo-topolovih šuma (12.08.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković). Invazivna adventivna biljka široko rasprostranjena u ţ bunjacima duţ Juţ ne Morave.

Familija Euphorbiaceae

32. Euphorbia maculata L. Mp

T scap Pukovaĉke bare: povremeno plavljene površine (12.08.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

Familija Fabaceae

33. Amorpha fruticosa L. Ant P caesp

Pukovaĉke bare: ţ bunjaci kraj bara(25.05.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

34. Robinia pseudoacacia L. Adv/Amer (N)

P scap Pukovaĉke bare: pored puta (06.05.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

Familija Gentianaceae

35. Centaurium pulchellum Sw. EAz T scap


Familija Haloragaceae

36. Myriophyllum spicatum L. Hol rad sbm HydT


37. Myriophylum verticillatum L. Hol rad sbm HydG



13

Familija Lamiaceae (Labiatae)

38. Lycopus europaeus L. EAz H scap

Pukovaĉke bare: moĉvarna vegetacija (24.06.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

39. Mentha aquatica L. Phol-ptrop H scap

Pukovaĉke bare: moĉvarna vegetacija (06.05.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

40. Mentha longifolia (L.) Hudson

Phol-ptrop H scap


41. Stachys palustris L. Hol H scap


42. Teucrium scordioides L.

EAz H scap


Familija Lythraceae

43. Lythrum salicaria L. Kosm H scap/emer HydG rhiz

Pukovaĉke bare: moĉvarna staništa (24.06.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

Familija Malvaceae

44. Althaea officinalis L. EAz H scap

Pukovaĉke bare: moĉvarne livade (12.08.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

Familija Onagraceae(Oenotheraceae)

45. Epilobium adnatum L. Phol-ptrop H scap



14

Familija Plantaginaceae

46. Plantago major L. Kosm H ros

Pukovaĉke bare: peskovita staništa (25.05.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

Familija Polygonaceae

47. Bilderdykia convolvulus (L.) Dumort. Kosm T scap/SH herb


48. Polygonum aviculare L. Kosm T rept

Pukovaĉke bare: pešĉana staništa (12.08.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

49. Polygonum lapathifolium L. Kosm T scap

Pukovaĉke bare: pešĉana staništa (12.08.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

50. Polygonum persicaria L. EAz T scap

Pukovaĉke bare: moĉvarna staništa, nitrofilna vegetacija (24.06.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

51. Rumex crispus L. Hol H scap


52. Rumex palustris Sm. EAz (bor-mer)

H scap Pukovaĉke bare: povremeno plavljene površine (12.08.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

53. Rumex patientia L. EAz/EAz(W) H scap



15

Familija Portulaceae

54. Portulaca oleracea L. Kosm T scap


Familija Primulaceae

55. Anagallis arvensis L.

Kosm T scap


Familija Ranunculaceae

56. Ranunculus sceleratus L. EAz T scap

Pukovaĉke bare: povremeno plavljene površine (12.08.2013., D. MItrović, D. Jenaĉković).

57. Ranunculus trichophyllos Chaix in Vill. EAz subm HydG rad

Pukovaĉke bare: vodena vegetacija (12.08.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

Familija Rosaceae

58. Potentilla supina L. var. paradoxa (Nutt.)T. Wolf Hol T scap


59. Rubus caesius L. EAz S lig


Familija Rubiaceae

60. Galium aparine L. EAz T rept


16


Familija Salicaceae

61. Populus alba L. EAz P scap

Pukovaĉke bare: Salici-Populetum (11.09.2012., D. Mitrović, V. RanĊelović).

62. Salix alba L. EAz P scap

Pukovaĉke bare: Salici-Populetum (12.08.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

63. Salix fragilis L. EAz P scap

Pukovaĉke bare: Salici-Populetum (25.05.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

64. Salix purpurea L. EAz P caesp

Pukovaĉke bare: obale bara (12.08.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

Familija Scrophulariaceae

65. Linaria genistifolia (L.) Miller

Pnt H scap


66. Lindernia dubia (L.) Pennell Ant T scap

Pukovaĉke bare: peskovita staništa (RanĊelović et al. 2006).

67. Veronica anagallis-aquatica L. subsp. amagallioifomis (Boreau)Jav. Et Soó

Sekund.kosm EAz porekla H scap


68. Veronica beccabunga L. EAz H scap


17


Familija Solanaceae

69. Solanum nigrum L. Kosm T scap

Pukovaĉke bare: povremeno plavljene površine (11.09.20012., D. Mitrović, V. RanĊelović).

Familija Tamaricaceae

70. Tamarix africana L. EAz P caesp

Pukovaĉke bare: pored puta (11.09.2012., D. Mitrović, V. RanĊelović).

Familija Verbenaceae

71. Verbena officinalis L. Kosm T scap


Klasa LILIOPSIDA

Familija Alismataceae

72. Alisma plantago-aquatica L. Hol emer HydT


Familija Lemnaceae

73. Lemna gibba L. Kosm er nat HydT

Pukovaĉke bare: u vodi (11.09.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

Familija Cyperaceae

74. Bolboschoenus maritimus (L.) Palla

Kosm G rhiz



18

75. Cyperus fuscus L. Hol T caesp


76. Cyperus glomeratus L. EAz T caesp


77. Cyperus michelianus (L.) Link. EAz

T caesp Pukovaĉke bare: povremeno plavljene površine (12.08.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

78. Cyperus rotundus L. Phol-ptrop G tub


79. Scirpus lacustris L. subsp. tabenaemontani (C. C. Gmelin) Syme

EAz G rhiz caesp

Pukovaĉke bare: moĉvarna staništa, pored vode (24.06.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

Familija Hydrocharitaceae

80. Elodea canadensis Michx. Ant sbm HydT


81. Elodea nuttalli (Planch.) St. John

Adv/Amer (N) rad sbm HydT


82. Najas minor All. Phol-ptrop rad sbm HydT



19

Familija Hypoxidaceae

83. Molineria minuta (L.) Asch. & Graebn. EAz/EAz(W) T caesp


Familija Juncaceae

84. Juncus articulatus L. Hol G rhiz caesp

Pukovaĉke bare: moĉvarna staništa, peskovite obale (24.06.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

85. Juncus bufonius L. Hol T caesp


86. Juncus compressus L. EAz G rhiz


87. Juncus effusus L. Kosm G rhiz caesp


88. Juncus inflexus L. Hol G rhiz caesp


Familija Poaceae (Gramineae)

89. Aira capillaris Willd. ex Gaudin

Med-smed T caesp



20

90. Aira caryophillea L. Kosm T caesp


91. Apera spica-venti L. EAz H caesp


92. Cynodon dactylon (L.) Pers. Kosm H caesp


93. Echinochloa crus-galli (L.) Beauv. Kosm T caesp


94. Eleusine indica (L.) Gaertn

Adv/Ptrop T caesp


95. Eragrostis minor Host. Hol H caesp


96. Leersia oryzoides L. Kosm H caesp


97. Panicum capillare L. Ant T scap

Pukovaĉke bare: pored vode (12.08.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).


21

98. Phalaris arundinaceae L. Hol G rhiz


99. Polypogon monspeliensis (L.) Desf. Med-smed/Sec kosm H caesp


100. Setaria glauca L. Kosm T caesp


101. Sorghum halepense L. Kosm G rhiz

Pukovaĉke bare: peskovito stanište pored bare (12.08.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

Familija Potamogetonaceae

102. Potamogeton crispus L. Kosm rad sbm HydT


103. Potamogeton fluitans Roth p.p.

Hol rad nat HydT

Pukovaĉke bare: flotantna vegetacija (12.08.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

104. Potamogeton natans L. Kosm rad nat HydT

Pukovaĉke bare: flotantna vegetacija (12.08.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

105. Potamogeton pectinatus L. Kosm rad sbm HydT

Pukovaĉke bare: vodena vegetacija (12.08.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).


22

Familija Sparganiaceae

106. Sparganium erectum L. EAz emer HydG rhiz

Pukovaĉke bare: moĉvarna staništa, pored vode (24.06.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

Familija Typhaceae

107. Typha angustifolia L. Kosm G rhiz


108. Typha dominigensis L. Kosm G rhiz

Pukovaĉke bare:pored vode (24.06.2013., D. Mitrović, D. Jenaĉković).

109. Typha latifolia L. Kosm emer HydG rhiz


110. Typha laxmanii Lepechin

Ant emer HydG rhiz



23

3.1.2. Bogatstvo i taksonomski diverzitet flore

Dosadašnjim istraţ ivanjima flore Pukovaĉkih bara i okolnih peskovitih staništa

zabeleţ eno je 110 vrsta vaskularnih biljaka iz 79 rodova i 42 familije. Na prvi pogled ovo je

mali broj vrsta, ali ako se uzme u obzir uniformnost ekoloških karakteristika staništa i

ĉinjenica da vodene i moĉvarne fitocenoze izgraĊuje relativno mali broj vrsta, od kojih se

mnoge ponavljaju u većini ovih biljnih zajednica, onda se za floru ovog podruĉja moţ e reći da

se odlikuje relativnim bogatstvom vrsta. Dikotiledone biljke (Magnoliopsida) su predstavljene

sa 71 vrstom, dok su monokotiledone (Liliopsida) predstavljene sa 39 vrsta (tabela 1.).

Tabela 1. Zastupljenost klasa u flori Pukovaĉkih bara

Klasa Broj familija Broj rodova Broj vrsta Magnoliopsida 32 55 71 Liliopsida 10 24 39 Ukupno 42 79 110

Tabela 2. Taksonomska struktura familija u flori Pukovaĉkih bara

Familija Broj rodova Broj vrsta % Gramineae (Poaceae) 12 13 11.81

Asteraceae 11 11 10 Polygonaceae 3 7 6.36 Cyperaceae 3 6 5.46 Juncaceae 1 5 4.55

Labiatae (Lamiaceae) 4 5 4.55 Cruciferae (Brassicaceae) 2 4 3.64

Potamogetonaceae 1 4 3.64 Scrophulariaceae 3 4 3.64

Salicaceae 2 4 3.64 Typhaceae 1 4 3.64

Chenopodiaceae 1 3 2.73 Hydrocharitaceae 2 3 2.73 Amaranthaceae 1 2 1.82

Apiaceae 2 2 1.82 Ceratophyllaceae 1 2 1.82 Convolvulaceae 2 2 1.82

Fabaceae 2 2 1.82 Haloragaceae 1 2 1.82

Ranunculaceae 1 2 1.82 Rosaceae 2 2 1.82

Adoxaceae 1 1 0.91 Aristolochiaceae 1 1 0.91

Alismataceae 1 1 0.91 Cannabaceae 1 1 0.91


24

Cuscutaceae 1 1 0.91 Cucurbitaceae 1 1 0.91 Euphorbiaceae 1 1 0.91 Gentianaceae 1 1 0.91 Hypoxidaceae 1 1 0.91

Lemnaceae 1 1 0.91 Lythraceae 1 1 0.91 Malvaceae 1 1 0.91 Onegraceae 1 1 0.91

Plantaginaceae 1 1 0.91 Portulaceae 1 1 0.91 Primulaceae 1 1 0.91 Rubiaceae 1 1 0.91 Solanaceae 1 1 0.91

Sparganiaceae 1 1 0.91 Tamaricaceae 1 1 0.91 Verbenaceae 1 1 0.91

79 110 100

Najveći broj vrsta pripada familiji Gramineae (Poaceae) (13), što je i oĉekivano, jer

jedna od najobimnijih i najznaĉajnijih familija biljaka je svakako familija trava. Osim nje,

brojem vrsta se istiĉe i familija Asteraceae (Compositae) (11), jer ova familija je najbrojnija

ne samo u flori Srbije, već i u flori Balkanskog poluostrva. Veliki broj vrsta iz familije

Polygonaceae (7) je posledica ekoloških karakteristika staništa oko Pukovaĉkih bara, gde

dominiraju nitrofilna staništa za koja je karakteristiĉno prisustvo vrsta ove familije. Za ovim

familijama sledi familija Cyperaceae (6), zatim Juncaceae i Lamiaceaesa po 5 vrsta, pa

Cruciferae, Potamogetonaceae, Scrophulariaceae, Salicaceae i Typhaceae sa 4 vrste. Ostale

familije su predstavljene sa manje od 4 vrste, a ĉak 21 familija sa po jednom vrstom (Tabela

2.).

Analizom taksonomske strukture rodova utvrĊeno je da je najvećim brojem vrsta

zastupljen rod Juncus (5 vrsta), ĉije vrste su karakteristiĉne za vegetaciju moĉvarnih površina.

Sa 4 vrste predstavljen je rod Cyperus, Potamogeton i Typha, dok su sa 3 vrste rodovi

Chenopodium, Polygonum, Rorippa, Rumex i Salix a sa 2 vrste je predstavljeno 8 rodova. Svi

ostali rodovi su predstavljeni sa po jednom vrstom (Tabela 3.).


25

Tabela 3. Taksonomska struktura najbrojnijih rodova u flori Pukovaĉkih bara

Rodovi Broj vrsta % Juncus 5 4.55 Cyperus 4 3.64

Potamogeton 4 3.64 Typha 4 3.64

Chenopodium 3 2.73 Polygonum 3 2.73

Rorippa 3 2.73 Rumex 3 2.73 Salix 3 2.73 Aira 2 1.82

Amaranthus 2 1.82 Ceratophyllum 2 1.82 Myriophyllum 2 1.82

Mentha 2 1.82 Ranunculus 2 1.82

Veronica 2 1.82 Elodea 2 1.82

3.1.3. Fitogeografska analiza flore

Fitogeografskom analizom je utvrĊeno da u flori Pukovaĉkih bara i okolnih staništa

dominiraju vrste širokog rasprostranjenja. Tri ĉetvrtine flore ovog podruĉja ima kosmopolitski

(29), holarktiĉki (14), paleoholarktiĉko-paleotropski (5) ili evroazijski (40) tip

rasprostranjenja. Ipak, poseban peĉat flori ovog podruĉja daju vrste koje imaju antropohorni

(adventivni) tip areala (14), odnosno biljne vrste koje su unešene iz neke druge floristiĉke

oblasti, a na prostorima Evrope predstavljaju alohtone elemente. Veliki broj adventivnih

biljaka ukazuje na jak uticaj antropogenog ekološkog faktora.

Tabela 4. Areal spektar flore Pukovaĉkih bara

Arel tip Broj vrsta Antropohorni (Ant) 14 Kosmopolitski (Kos) 29

Holarktički (Hol) 14 Paleoholarktičko-paleotropski (Phol-ptrop) 5

Evroazijski (EAz) 40 Mediteransko-pontsko-srednjeevropski (Mps) 0

Mediteransko-pontski (Mp) 2 Mediteransko- srednjeevropski (Ms) 0

Mediteransko-submediteranski (Med-smed) 3 Pontsko-juţnosibirski (Pnt) 1

Sredjeevropski (Se) 2


26

Slika 5. Areal spektar flore Pukovaĉkih bara

0

5

10

15

20

25

30

35

40

14

29

14

5

40

2

01

2


27

3.1.4. Biološki spektar flore

Razlike u ţ ivotnim uslovima najbolje su se odrazile na graĊu biljaka, koje pokazuju

oĉiglednu prilagoĊenost okolini u kojoj ţ ive. Ilistraciju ţ ivotnih uslova, posebno klimatskih

prilika, koji vladaju u jednoj odreĊenoj oblasti odraţ ava procentualno izraţ eno uĉešće svih

ţ ivotnih formi biljaka u flori te oblasti, odnosno njen biološki spektar (D i k l i ć , 1984.). U

flori Pukovaĉkih bara je uoĉljiva jasna dominacija terofita (tab. 5), što se moţ e objasniti

efemernošću staništa. Naime, dominantni tip staništa su peskovi, na kojima se teško formira

stalni biljni pokrivaĉ. Osim terofita, javlja se veliki broj hemikriptofita, što je oĉekivano, jer je

ova ţ ivotna forma karakteristiĉna za uslove umereno-kontinentalne klime. Neoĉekivano je

mali broj hidrofita, ali ako se uzme u obzir da su ove bare relativno mlade, onda je sasvim

logiĉno da biljni pokrivaĉ još uvek nije dobro formiran.

Tabela 5. Biološki spektar flore Pukovaĉkih bara

Osnovne ţ . f. Broj vrsta Izvedene ţ . f. Broj vrsta Hidrogeofita

HydG 5 aer subm HydG 2 emer HydG rhiz 3

Hidroterofita HydT 12

emer HydT 2 er nat Hyd T 1 rad nat HydT 2 rad sbm HydT 7

Geofita G 13

G rad scap 1 G rhiz 8

G rhiz caesp 4

Hemikriptofita H 27

H caesp 5 H rept 0 H ros 2

H scap 19 H scap/emer HydG rhiz 1

Nanofanerofita NP 0 NP caesp 0

NP rept 0 Fanerofita

P 8 P caesp 4 P scap 4

Skandentofita S 6

S herb 3 S lig 2

SH herb 0 ST par 1

Terofita T 39

T caesp 10 T rept 2 T ros 0

T ros bienn 0 T scap 25

T scap bienn 0


28

T scap/SH herb 1 T/H scap 1

Slika 6. Biološki spektar flore

Detaljnijom analizom biološkog spektra (tab. 5) uoĉava se da u okviru dominantne ţ ivotne forme terofita dominiraju stablove forme, koje su predstavljene sa 25 vrsta, dok se brojnošću istiĉu i busenaste terofite (10 vrsta).

U okviru hemikriptofitske ţ ivotne forme dominiraju takoĊe stablove forme (19), dok je broj busenastih formi (5).

Od ostalih izvedenih ţ ivotnih formi brojnošću se istiĉu emerzne rizomatiĉne geofite (8 vrsta).

7%

17%

18%

38%

11%

9%

0%

HydGHydTGHPST


29

4. ZAKLJUČCI

Analizom rezultata istraţ ivanja fitogeografskih, ekoloških i fitocenoloških karakteristika flore

i vegetacije Pukovaĉkih bara dolazi se do sledećih zakljuĉaka:

FloraPukovaĉkih bara i okolnih peskovitih staništa izgraĊena je od 110 vrsta

vaskularnih biljaka iz 79 rodova i 42 familije od kojih su dikotiledone biljke (Magnoliopsida)

predstavljene sa 71 vrstom, dok su monokotiledone (Liliopsida) predstavljene sa 39 vrsta.

Najveći broj vrsta pripada familiji Gramineae (Poaceae) (13), što je i oĉekivano, jer

jedna od najobimnijih i najznaĉajnijih familija biljaka je svakako familija trava. Osim nje,

brojem vrsta se istiĉe i familija Asteraceae (Compositae) (11), jer ova familija je najbrojnija

ne samo u flori Srbije, već i u flori Balkanskog poluostrva.

Analizom taksonomske strukture rodova utvrĊeno je da je najvećim brojem vrsta

zastupljen rod Juncus (5 vrsta), ĉije vrste su karakteristiĉne za vegetaciju moĉvarnih površina.

Sa 4 vrste predstavljen je rod Cyperus, Potamogetoni Typha, dok su sa 3 vrste rodovi

Chenopodium, Polygonum, Rorippa, Rumex i Salix a sa 2 vrste je predstavljeno 8 rodova. Svi

ostali rodovi su predstavljeni sa po jednom vrstom.

Fitogeografskom analizom je utvrĊeno da u flori Pukovaĉkih bara i okolnih staništa

dominiraju vrste širokog rasprostranjenja. Tri ĉetvrtine flore ovog podruĉja ima kosmopolitski

(29), holarktiĉki (14), paleoholarktiĉko-paleotropski (5) ili evroazijski (40) tip

rasprostranjenja. Ipak, poseban peĉat flori ovog podruĉja daju vrste koje imaju antropohorni

(adventivni) tip areala (14), odnosno biljne vrste koje su unešene iz neke druge floristiĉke

oblasti, a na prostorima Evrope predstavljaju alohtone elemente. Veliki broj adventivnih

biljaka ukazuje na jak uticaj antropogenog ekološkog faktora.

Flora Pukovaĉkih bara ima tero-hemikriptofitski karakter. U flori Pukovaĉkih bara je

uoĉljiva jasna dominacija terofita, što se moţ e objasniti efemernošću staništa. Naime,

dominantni tip staništa su peskovi, na kojima se teško formira stalni biljni pokrivaĉ. Osim

terofita, javlja se veliki broj hemikriptofita, što je oĉekivano, jer je ova ţ ivotna forma

karakteristiĉna za uslove umereno-kontinentalne klime. Neoĉekivano je mali broj hidrofita, ali

ako se uzme u obzir da su ove bare relativno mlade, onda je sasvim logiĉno da biljni pokrivaĉ

još uvek nije dobro formiran.


30

5. LITERATURA

Babić, N., 1971: Moĉvarna i livadska vegetacija Koviljskog rita. Zbornik Matice srpske za prirodne nauke, 41: 19-87. Novi Sad.

Baĉar, R., 1956: Prilog poznavanju moĉvarne I livadne vegetacije Makedonije. God. Zborn. Na Zem. šum. fak. (zemjodel.), VIII. Skopje.

Braun-Blanquet, J., 1964: Pflanzensoziologie. - Wien-New York. Cincović, T., 1955: Moĉvarna vegetacija u Posavini, Zbornik radova poljoprivrednog

fakulteta, sv.1, Beograd.

Ĉanak M., 1964: Ekološka studija vodene vegetacije u barama duţ Velike Morave, Matica Srpska, Novi Sad.

Horvat, I., Horvatić, S., Graĉanin, M., Tomaţ ić, G., Em, H., Maksić, B., 1950: Priruĉnik za

tipološko istraţ ivanje i kartiranje vegetacije, Nakladni zavod Hrvatske, Zagreb.

Ilić, R., 1978: Jablanica, Veternica i Pusta reka, Srpsko geografsko društvo, knjiga 46, Beograd.

Janković, M., 1974: Vodena i moĉvarna vegetacija Obedske bare. Zborn. rad. republ. zavoda

zazaštitu prirode SR Srbije, 1 (4): 1-81.

Josifović, M., ed. 1970-1977: Flora SR Srbije, IIX. SANU. Beograd. Jovanović, B. et al., 1986: Prodromus phytocenosum Jugoslaviae, ad mappam vegetations

1:200000. Nauĉno veće vegetacijske karte Jugoslavije. Bribir-Ilok. Jovanović, R., 1958: Tipovi moĉvarne vegetacije u Jasenici, Biol.inst. NR Srbije (Zbornik

radova), knj. 2, br.1, Beograd. Jovanović, V., 1979: Livadska vegetacija jugoistoĉne Srbije, doktorska disertacija, Novi Sad. Jovanović-Dunjić, R., 1965: Tipologija, ekologija i dinamika moĉvarne i livadske vegetacije

u dolini Velike Morave. Doktorska diseracija. Beograd. Jovanović-Dunjić, R., 1965a: Zavisnost moĉvarnih i livadskih fitocenoza od visine podzemne

vode u dolini Velike Morave. Zaštita prirode, 29-30: 25-49. Beograd.

Koch, W., 1926: Die Vegetationseinheiten der linthebene unter Berucksichtigung der Verhaltnisse in der Nordostschweiz. Jahrb. St. Gallen Naturwiss. Gesell., 61. 144 p.

Kojić, M., Popović, R., Karadţ ić, B., 1998: Sintaksonomski pregled vegetacije Srbije. IBI

“Siniša Stanković”, Beograd. 218 str.


31

Lakušić, D., Blaţ enĉić, J., RanĊelović, V., Butorac, B., Vukojiĉić, S., Zlatković, B., Ţukovec, D., Ćalić, I., Pavićević, D., 2005: Staništa Srbije – Priruĉnik sa opisima i osnovnim podacima. Inst. za botaniku i bot. bašta „Jevremovac“, Biološki fakultet, Beograd.

Meussel, H., Jager, E., Weinert, E., 1965: Vergleinchende Chorologie der Zentraleuropaischen flora. VEB. Gustav Fischer Verlag, 1. Jena.

Mueller-Dombois, D., Ellenberg, H., 1974: Aims and Methods of Vegetation Ecology. John

Wiley and Sons. New York. Radulović, S. et al., 2012: PRELIMINARY CHECKLISTS FOR APPLYING SERCON

(SYSTEM FOR EVALUATING RIVERS FOR CONSERVATION) TO RIVERS IN SERBIA.University of Novi Sad, Faculty of Sciences, Department of Biology and Ecology. Novi Sad.

RanĊelović N., Milenović V., Milosavljević V., Avramović D., 2001: „Hidrofilna i

higrofilnaflora i vegetacija Moravice kraj Aleksinca”, Zbornik radova nauĉni skup “Zastavica”-2001., PMF –Institut za biologiju u Novom Sadu I Goransko-ekološki pokret Sremska Mitrovica, Sremska Mitrovica.

RanĊelović, V., 1988: Moĉvarna vegetacija uz gornji tok Juţ ne Morave. Diplomski rad. Novi

Sad. RanĊelović, V., 1994: Geobotaniĉka studija Vlasinske tresave. Magistarska teza. Biološki

fakultet. Beograd. RanĊelović, V., Blaţ enĉić, J., Milosavljević, V., 1997: Harofite (Charophyta) jugoistoĉne

Srbije. V Simpozijum o flori jugoistoĉne Srbije i susednih podruĉja, Zbornik rezimea, Zajeĉar: 12.

RanĊelović, V., 2002: Flora i vegetacija Vlasinske visoravni. Doktorska disertacija. Biološki

fakultet Univerziteta u Beogradu. RanĊelović, V., Zlatković, B., RanĊelović, N., Jušković, M., 2006: Reports 76-79. In:

Vladimirov, V., Kit Tan, Stevanović, V.: New floristic records in the Balkans, I. Phztologia Balcanica, 12 (1): 107-128.

RanĊelović, V., Zlatković, B., Matejić, J., 2007: Swamp vegetation of order Phragmitetalia

insoutheastern Serbia. Proceeding of the 9th Symposium on Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions,Niš.

RanĊelović, V., Matejić, J., Zlatković, B., 2007: Flora i vegetacija Batušinačkih bara kod

Niša. Proceeding of the 9th Symposium on Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions, Niš.

Rauš, Dj., Šegulja, N., Topić, J., 1978: Prilog poznavanju moĉvarne i vodene vegetacije bara

u nizinskim šumama Slavonije, Acta Bot. Croat., 37, 131-147, Zagreb. Rauš, Dj., Šegulja, N., Topić, J., 1980: Vegetacija bara i moĉvara u šumama jugozapadnog

Srema, ZMS, 58, 17-53, Novi Sad.


32

Slavnić, Ţ., 1956: Vodena i barska vegetacija Vojvodine. Zbornik Matice srpske za prirodne

nauke, 10: 5-73. Novi Sad. Stevanović, V., 1992: Floristiĉka podela teritorije Srbije sa pregledom viših horiona I

odgovarajućih flornih elemenata. In Sarić, M. (ed.): Flora Srbije, I. (Drugo izdanje). SANU. Beograd. 49-70.

Stevanović, V., 1992a: Klasifikacija ţ ivotnih formi flore Srbije. In Sarić, M. (ed.): Flora

Srbije, I. (Drugo izdanje). SANU. Beograd. 37-49. Stojanović, S., Butorac, B., Vuĉković, M., 1987: Pregled barske i moĉvarne vegetacije

Vojvodine-Glasnik instituta za botaniku i botaniĉke bašte Univerziteta u Beogradu, Tom XXI, 41-47.

Tomović, G., Niketić, M., 2006: Serbchecklist. (Popis vaskularne flore Srbije - Baza

podataka). Beograd. Tutin, T.G., V.H. Heywood, N.A. Burges, D.M. Moore, D.H. Valentine, S.M. Walters & D.A.

Webb, (eds.) 1964-1980: Flora Europaea, I-V. Cambridge University Press. London. Zlatković, B., RanĊelović, V., Amidţ ić, L., 2005: Flora i vegetacija slatina centralne i juţ ne

Srbije i njihova valorizacija sa aspekta zaštite. Elaborat. Zavod za zaštitu prirode Srbije. Beograd.

http://www.hidmet.gov.rs/eng/hidrologija/podzemne/stanica.php?pd_rb=2730

http://www.hidmet.gov.rs/eng/hidrologija/podzemne/stanica.php?pd_rb=2730


33

BIOGRAFIJA KANDIDATA

Dragana Mitrović roĊena je 26. marta 1989. godine u Nišu. 2004. godine završava osnovnu školu ,,Vuk Karadţ ić“ u Pukovcu kao nosilac Vukove diplome. 2008. godine završava Gimnaziju u Nišu, prirodno-matematiĉki smer, sa odliĉnim uspehom. Po završetku Gimnazije, 2008. godine, upisuje osnovne akademske studije na Prirodno-matematiĉkom fakultetu Univerziteta u Nišu, na Departmanu za biologiju i ekologiju. Osnovne akademske studije završava 2011. godine sa diplomom osnovnih studija i zvanjem ,,biolog“. Iste godine upisuje master akademske studije na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematiĉkog fakulteta u Nišu, smer Ekologija. Master akademske studije završava 2013. godine.


34

ПРИРОДНO-MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редниброј, РБР:

Идентификациониброј, ИБР:

Типдокументације, ТД: монографска Типзаписа, ТЗ: текстуални / графички Врстарада, ВР: мастер рад Аутор, АУ: Драгана Митровић Ментор, МН: Владимир Ранђеловић Насловрада, НР:

АНАЛИЗА ФЛОРЕ ПУКОВАЧКИХ БАРА КОД НИША Језикпубликације, ЈП: српски Језикизвода, ЈИ: енглески Земљапубликовања, ЗП: Р. Србија Уже географско подручје, УГП: Р. Србија Година, ГО: 2013. Издавач, ИЗ: aуторски репринт Местоиадреса, МА: Ниш, Вишеградска 33. Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

33 стр.; 6 слика; 5 табела Научнаобласт, НО: Екологија Научнадисциплина, НД: Екологија биљака Предметна одредница/Кључне речи, ПО: Флора, таксономска, фитогеографска и еколошка анализа

УДК 581.526(285.3)(497.11)

Чувасе, ЧУ: библиотека Важнанапомена, ВН: Извод, ИЗ: У раду је урађена таксономска, фитогеографска, еколошка и анализа

угрожености флоре водених, мочварних и песковитих станишта на подручју Пуковачких бара, које се налазе непосредно уз ток Јужне Мораве. Циљ рада је да се утврди флористичко богатство ових станишта на истраживаном подручју.

Флора Пуковачких бара и околних станишта изграђена је од 110 врста из 79 родова и 42 фамилије. Најзаступљенија фамилија је Gramineae (Poaceae) (13). Фитогеографском анализом је утврђено да већина врста припада групи ареал-типова широког распрострањења. Доминантна животна форма јетерофитска. У флори је забележена и једна од крајње угрожених врста флоре Србије Cyperus

rotundus.

Датумприхватањатеме, ДП: Датумодбране, ДО:

Члановикомисије, КО: Председник: Члан: Члан, ментор:


35

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO: Identification number, INO: Document type, DT: monograph Type of record, TR: textual / graphic Contents code, CC: Master thesis Author, AU: Dragana Mitrović Mentor, MN: Vladimir Ranđelović Title, TI: ANALYSIS OF THE FLORA OF PUKOVAC’S SWAMPS IN

SURROUNDING OF NIŠ

Language of text, LT: Serbian Language of abstract, LA: English Country of publication, CP: Republic of Serbia Locality of publication, LP: Serbia Publication year, PY: 2013 Publisher, PB: author’s reprint Publication place, PP: Niš, Višegradska 33. Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

33 p. ; 6 figures ; 5 tables

Scientific field, SF: Ecology Scientific discipline, SD: Plant ecology Subject/Key words, S/KW: Flora, taxonomical, phyotogeographical and ecological analysis

UC 581.526(285.3)(497.11)

Holding data, HD: Library Note, N: Abstract, AB: In this paper taxonomical, phytogeographical and ecological analysis of flora of

marshes and sand habitats in the area surrounding of river South Morava near the vilage Pukovac were performed. The goal of this paper is to establish flora’s richness of this habitats in the researched area. The flora of Pukovac’s swamps and surrounding habitats is built out of 109 species from 78 genus and 42 families. The most common family is Gramineae (Poaceae) (13). With the phytogeographical analysis it was established that most of the species belong to the group of areal types of wide widespread. The dominant life form is therophytic. One of the really endangered species of flora in Serbia, Cyperus rotundus, was noticed in the flora.

Accepted by the Scientific Board on, ASB: Defended on, DE: Defended Board, DB: President: Member: Member, Mentor:

univerzitet u niŠu prirodno-matematiČki … · proseĉna godišnja temperatura je 11,8˚, ......

Documents