un mirovne misije

Mirovne misije UN na tekom putu od sukoba do mira

Uvod

Mirovne misije UN-a predstavljaju jedinstveni instrument ove organizacije ije su aktivno-sti usmerene ka reavanju konflikata u pojedina-

nim podrujima irom sveta. Koncept reavanja ko-flikata vremenom je postao proces postizanja mira u svom najirem znaenju. Aktivnosti mirovnjaka bivale su, pored intervencija u zaraenim podru-jima, usmerene na intervencije u svakodnevnim ivotima graana iz ovih podruja, od pruanja po-moi u ispunjenju elementarnih potreba, do prua-nja podrke u ostvarenju njihovih graanskih prava i sloboda. Prekretnica u radu ovih misija i momenat u kojem je bazini koncept delovanja promenjen jeste period nakon zavretka Hladnog rata.

U svojoj tradiciji, dugoj 64 godine, mirovne mi-sije UN-a esto su se susretale sa brojnim kritikama i osporavanjima, ali su i dalje jedinstvena misija ovog tipa, koja sa 16 operacija i sa preko 118.000 pripadni-ka iz 115 zemalja sveta uestvuje u stvaranju kolek-tivne bezbednosti i vladavine prava na 4 kontinenta (Peacekeeping Fact Sheet, internet). Meu njima se nalaze i pripadnici oruanih snaga Srbije.

Mnogi strunjaci i analitiari i danas pridaju ogro-man znaaj samoj Organizaciji Ujedinjenih nacija, pa time i njenim mirovnim misijama. Srpski zvaninici dosledno slede ovaj stav koji je povezan sa zajedni-

Mir je posao sa punim radnim vremenom.

Dord Kluni (George Clooney)

kom istorijom, ali i sa injenicom da je na UN-u i (ne) proglaenje kosovske samostalnosti. Inae, lanice UN-a mogu biti samo samostalne drave i njhov pri-jem mora biti odobren veinom glasova u Savetu bez-bednosti, u ta ulaze glasovi pet pozitivnih stalnih la-nica, meu kojima su SAD, Velika Britanija, Francuska. kao i Kina i Rusija koje jo uvek nisu priznale Kosovo i na njihov veto Srbija i danas rauna.

U septembru prole godine nove trupe pripad-nika srpskih oruanih snaga poslate su na Kipar i u Liban.

Nastanak mirovnih misija, saglasnost sa Poveljom UN-a, ovlaenja Saveta bezbednosti i osnovni principi

Mirovne misije Ujedinjenih nacija predstavljaju jedinstven i dinamian instrument koji je osnovala sama Organizacija UN-a kao nain da se zemljama zahvaenim sukobima pomogne u izgradnji i ne-govanju mira (60 Years of United Nations Peacekee-ping, internet). Ideja o stvaranju ovog instrumenta raa se neposredno po zavretku Drugog svetskog rata, kada je pobeda Saveznikih snaga ve posta-la izvesna i oekivana. Njeni tvorci su i tzv. oevi osnivai UN-a, a temelj ove njihove ideje bilo je uvrivanje novog sistema kolektivne bezbed-nosti formiranjem stalne stajae vojske UN-a. No, ova vojska je, kao operativni deo koncepta kolek-

Novi vek februar 2013.41

tivne bezbednosti, ostala samo na nivou ideje i sledila je sudbinu mnogih drugih u ijoj je biti bila percepcija UN-a kao sistema koji bi omoguio kraj svih sukoba (Abusara 2010: 14)Paradigma kraj svih sukoba sadrana je i u ci-ljevimaUN-a1, navedenim u Povelji, i to u njenoj pr-voj glavi, koji su sublimirani u paradigmi osigura-nje svetskog mira, dok je kolektivna bezbednost zajedniki imenitelj svega navedenog. Ona je bila iroko prihvaena jo posle Prvog svetskog rata i karakteristina i za osnivae pretee UN-a, odno-sno tadanje meunarodne organizacije ovog tipa pod imenom Drutvo naroda, kao meunarodni poredak koji zajednikom akcijom svih drava tre-ba da onemogui agresivnu politiku svake od njih pojedinano i da tako zameni sistem rivalskih save-za, koji se pokazao nesposobnim da sprei svetsku katastrofu (tzv. politika ravnotee snaga). Smisao kolektivne bezbednosti je, najjednostavnije govo-rei, u sledeem: umesto da se svrstavaju u posebne saveze, sve drave sveta (ili jednog njegovog dela) okupljaju se u jedan veliki savez, koji nije uperen protiv neke spoljne drave, nego protiv mogueg napadaa iz sopstvene sredine. Drugim reima, na agresiju protiv jedne drave odgovaraju sve ostale drave, a ne samo njeni saveznici. Sistem kolektiv-ne bezbednosti podrazumeva postojanje meuna-rodne organizacije bar iz jednog razloga: potrebno

1 Ciljevi Ujedinjenih nacija su: 1. odranje meunarodnog mira i bezbednosti i, u tu svrhu, preduzimanje efikasnih kolektivnih mera radi spreavanja i otklanjanja pretnji miru i suzbijanje akata agresije ili drugih povreda mira, kao i postizanje mira mirnim sredstvima, a u skladu sa naelima pravde i meunarodnog prava, sreivanja ili reavanja meunarodnih sporova ili situacija koji bi mogli dovesti do povrede mira; 2. razvijanje prijateljskih odnosa meu nacijama, zasnovanih na potovanju naela ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda i preduzimanje drugih odgovarajuih

mera radi uvrenja opteg mira; 3. postizanje meunarodne saradnje reavanjem meunarodnih problema, ekonomske, socijalne, kulturne ili humanitarne prirode i unapreivanje i podsticanje potovanja prava oveka i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru; 4. postizanje toga da postanu sredite za usklaivanje akcija preduzetih radi postizanja ovih zajednikih ciljeva.

je sredite u kome e se utvrditi da li postoji napad i iz koga e se usaglaavati zajednike mere protiv agresora (Raci, Dimitrijevi 1971: 146).

No, iako se ideja o mirovnim misijama u potpu-nosti poklapala sa idejom kolektivne bezbednosti, neophodna je bila i njena usaglaenost i utemelje-nost u Povelji, budui da je glavom VI, (Stranke u svakom sporu, ije trajanje moe da ugrozi odra-nje meunarodnog mira i bezbednosti, treba da trae reenje pre svega putem pregovora, istrane komisije, posredovanja izmirenja, sudskog reava-nja, pribegavanja regionalnim ustanovama ili spo-razumima ili drugim mirnim nainima po svome sopstvenom izboru, (Povelja Ujedinjenih Nacija, internet) utvreno reavanje sporova medijacijom i sredstvima pregovora, a glavom VII (Akcije u sluaju pretnje miru, povrede mira i akata agresije (Pove-lja Ujedinjenih Nacija, internet) eventualna vojna in-tervencija. Naime, termin mirovne misije/operacije nije bio obuhvaen Poveljom, pa je Dag Hamareld (Dag Hammarskjld), drugi generalni sekretar UN-a, pokuao da ga definie u okviru ove dve pomenute glave, navodei da su mirovne misije zapravo deo glave VI i po, odnosno da se nalaze negde na sredi-ni dui, na ijoj se jednoj strani nalaze tradicionalne metode mirovnog reavanja konflikata, to je defi-nisano u glavi VI, dok su na drugoj strani iste dui metode sklonije upotrebi sile, koje definie glava VII (60 Years of United Nations Peacekeeping, internet)

Savet bezbednosti je organ OUN-a koji upravlja mirovnim misijama i koji utvruje da li je bilo krenja Povelje i agresije, kao i da li je potrebna intervencija, te da li e ona biti usmerena na aktivnosti vezane za uspostavu drutvenih vrednosti ili na vojna dejstva, odnosno aktivnosti koje ukljuuju upotrebu sile i, na kraju, da li je svrha intervencije iskljuivo uspostav-ljanje mira, vladavine prava, postulata demokratije i potovanja ljudskih prava ili je ona tek demonstra-cija trenutne podele moi meu stalnim lanovima Saveta bezbednosti upotrebom prava veta.

Sankcije koje moe da primeni Savet bezbed-nosti podrazumevaju i kolektivne oruane mere

42 Novi vek fabruar 2013.

vojnih snaga drava lanica pod komandom Uje-dinjenih nacija, koju, putem Komiteta vojnog ta-ba, ima Savet bezbednosti. Pored oruanih mera, Savet bezbednosti moe da naredi ili preporui mere pritiska, kao to su potpun ili delimian pre-kid privrednih odnosa i eleznikih, pomorskih, vazdunih, potanskih, telegrafskih, radio i drugih saobraajnih sredstava, kao i prekid diplomatskih odnosa (Raci, Dimitrijevi 1971: 146, 147).

Jedan od principa mirovnih misija UN-a, pored principa neutralnosti (mirovne snage nisu smele ni na koji nain da slue interesima bilo koje od sna-ga) i opte slonosti sa angamanom, odnosio se na trupe neophodne za funkcionisanje UN mirovnih operacija. Poto je ideja o stajaoj armiji UN-a odba-ena i pre operacionalizacije, a pritom nije stvoren pravni osnov za automatsko davanje trupa za po-trebe mirovnih operacija UN-a, generalni sekretari su se uglavnom oslanjali na to da drave lanice dobrovoljno stave svoje trupe na raspolaganje za razliite operacije. Princip upotrebe sile je, takoe, jedan od osnovnih principa (Abusara 2010: 17).

Prva faza razvoja i delovanja mirovnih misija UN-a

Zvanini dan mirovnjaka je 29. maj, a obelea-va se od 1948. godine, kada je Generalna Skuptina UN-a donela Rezoluciju57/129 (Resolution 57/129 (2003), internet). Ovo je i datum angamana prve mirovne misije UN-a u Palestini pod nazivom: Or-ganizacija UN-a za nadzor i primirje (United Nati-ons Truce Supervision Organization UNTSO).

Prva grupa vojnih posmatraa stigla je u navede-no podruje u junu 1948. godine kako bi nadgledala sprovoenje sporazuma o primirju izmeu Izraela i arapskih suseda. Aktivnosti ove misije bile su i tada i danas rasprostrte na teritorije pet drava: Egipat, Izra-el, Jordan, Liban i Saudijska Arabija (UNTSO United Nations Truce Supervision Organization, internet).

Meutim, UNTSO nije bila i prvi pokuaj UN-a da rei sukobe. Prvi je bio na Balkanu, odnosno kao prvi se rauna Specijalna komisija koju su UN

formirale da bi proverile navode Grke da Albanija, Bugarska i Jugoslavija pomau gerilce u severnoj Grkoj 1947. Godine (Abusara 2010: 16).

Mirovne misije UN-a u doba Hladnog rata

Period Hladnog rata smatra se jednom od teih faza u razvoju UN-a, budui da su suprotstavljene strane upravo bile imaoci veta u Savetu bezbed-nosti, to je u ogromnoj meri oteavalo rad ovog organa, ali i itave organizacije.

Isti ovaj period karakteriu i dekolonijalni pro-cesi, te smanjenje angamana Starateljskog saveta, jo jednog od kljunih organa OUN-a.No, iako su okolnosti bile oteane i put ka is-punjenju naela iz Povelje UN-a promenjen i pre-usmeren ka pojedinanim interesima osnivaa i stalnih lanica, a u velikoj meri i ka njihovom su-kobu, upravo u ovom razdoblju mirovne misije su formalno nastale i operativno se realizovale.Naime, misije UN-a za odranje mira bile su osnovna alatka meunarodne zajednice za vraa-nje mira u ratom pogoena podruja, ali su mno-ge od njih okarakterisane ne samo kao neuspene u izgradnji mira, ve kao provokatori sukoba. Tek je jedan deo ovih misija svoje mandate zavrio sa potpunim uspehom i sa svim postignutim ciljevi-ma, odnosno uspostavljenim i odranim mirom.

Prva znaajnija mirovna operacija Ujedinjenih nacija u ovom razdoblju bila je uspostavljena na teritoriji Egipta, nakon to su Izrael, Velika Britani-ja i Francuska izvrile invaziju na njegovu teritoriju 1956. godine. Prvi zadatak ove misije, formirane uz saglasnost kako drava okupatora tako i samog Egipta, bio je da kontrolie povlaenje stranih tru-pa sa egipatske teritorije i obezbedi njegovu gra-nicu sa Izraelom. Mandat Misije Ujedinjenih nacija za vanredna dejstva (UNEF United Nations Emer-gency Force) zasnivao se na dva principa zabrani upotrebe sile, izuzev u sluajevima samoodbrane, i zabrani bilo kakve politike aktivnosti osoblja misi-je (Matijevi, Rabrenovi 2011: 58).

Misiju UNEF inili su vojni kontigenti iz 10 ze-


malja, a jedna od njih, pored Brazila, Kolumbije, Ka-pojavili su se etniki sukobi. Mau njima su ratovi na

nade, Danske, Finske, Indije, Indonezije, Norveke,podruju bive Jugoslavije, kao i u drugim delovima

vedske, bila je i tadanja Jugoslavija. Ona se po-sveta, poput Azije i Afrike (Tatalovi 2010: 15).

sebno istakla slanjem izviakog bataljona, koji jeDok je Hladni rat voen u ime sukobljenih ideo-

bio preko potreban za punu pokrivenost podruja.logija, u njegovoj neposrednoj budunosti ljudi e

U ovoj operaciji (UNEF I 19561967) JNA je use suprotstavljati jedni drugima na osnovu svojih

svojoj misiji imala najvei kontigent. Izvrene suubeenja proisteklih iz pronaenih odgovora na pi-

ukupno 22 rotacije sa 14.265 pripadnika (Istorijattanje: Ko smo mi? Odgovori se, uglavnom, prona-

uea u multinacionalnim operacijama, internet).laze u okvirima predaka, religije, jezika, istorije, vred-

Podrku UNEF I misiji pruale su SAD, Italija inosti, obiaja i institucija (Huntington 1996: 99).

vajcarska (First United Nations Emergency ForceU prilog prethodnoj tvrdnji govori i podatak da

UNEF I, internet).su meudravni ratovi inili 17% svih ratova voe-

U razdoblju od 1945. do 1991. godine, odno-nih izmeu 1945. i 1992. godine, dok je ista vrsta

sno u periodu Hladnog rata, OUN je imala 18 mi-ratova od 1998. do 1999. godine inila 10% uku-

rovnih operacija irom sveta. Neke od njih jo uvekpnog broja ratova (Duli 2008: 35). Ova promena u

su u toku. UNTSO misija u Palestini, inae prvaformatu sukoba smatra se posledicom demokrati-

mirovna misija UN-a, kojoj su prikljuene jo dvezacije prethodno autoritarnih drava, gde manjine

misije na Srednjem Istoku: misija u Libanu i misi-prvi put dobijaju mogunost da zahtevaju ispunja-

ja UNDOF, odnosno The United Nations Disenga-vanje svojih prava, ali je ona, de facto, i posledica

gement Observer Forcepotom, koja prati odnosesve veeg interesovanja meunarodne zajednice

Sirije i Izraela oko Golanskih Visoravni. UNMOGIPza stanje ljudskih prava u svim podrujima sveta,

posmatraka vojna misija u Indiji i Pakistanu po-kao i spremnosti za intervenciju.

krenuta 1949. godine, u doba Hladnog rata. Liban,Savremeno pravo ljudskih prava svoje priznanje i

Kipar i DR Kongo takoe su podruja sa viedece-napredak duguje, u prvom redu, Ujedinjenim nacija-

nijskim mandatom mirovnjaka UN-a, koji su zapo-ma, univerzalnoj meunarodnoj organizaciji stvore-

eti za vreme Hladnog rata.noj na kraju Drugog svetskog rata. Prema Povelji ove

Zajedniki imenitelj svih ovih misija jeste nivoorganizacije, njeni ciljevi, definisani u glavi 1, lan 3,

sukoba u kojima posreduju, a koji se odvijaju najesu: postizanje meunarodne saradnje reavanjem

meudravnom nivou, to je i opta karakteristikameunarodnih problema, ekonomske, socijalne, kul-

sukoba iz vremena Hladnog rata.turne ili humanitarne prirode i unapreivanje i podsti-

Mirovne misije Ujedinjenih nacijacanje potovanja prava oveka i osnovnih sloboda za

sve, bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru (Dimitrije-

posle Hladnog ratavi, Popovi, Papi, Petrovi 2007: 95).

Pad Berlinskog zida nije oznaavao samo prekidUpravo je pomeranje fokusa sa teritorijalnih

na unutarteritorijalne sukobe doprinelo i promeni

blokovske podele i zavretak Hladnog rata, ve je na-

koncepta i delovanja mirovnih misija Ujedinjenih

javljivao i neke promene u samom svetskom poret-

nacija, pa ih je sa pozicije onih koji iskljuivo sude-

ku, koje e svoje implikacije imati i u tipologiji suko-

luju u razreavanju sukoba i tee njihovom okon-

ba. Teite konflikta i podruja koje zahteva reakciju

anju i uspostavljanju, a potom i odravanju mira,

i intervenciju meunarodne zajednice izmeteno je

premestilo na poziciju onih koji nadziru implemen-

sa interdravnog terena na intradravni teren.

taciju i potovanje ljudskih prava u irem smislu,

U razdoblju od zavretka Hladnog rata do danas

tite one ija su prava ugroena i na taj nain dopri-

kao jedno od sredinjih pitanja globalne sigurnosti

44Novi vek fabruar 2013.

nose sigurnosti na pojedinanom i optem nivou. Osim vojne intervencije, od misija UN-a oe-kuju se i intervencije u civilnom sektoru i to pred-stavlja dodatni izazov ovoj organizaciji, budui da je, pored oruanih snaga, postalo neophodno i an-gaovanje eksperata za pojedine oblasti iz graan-skog ivota. Meutim, ovi novi izazovi nisu smanjili angaman mirovnih misija UN-a, ve su doprineli njegovom kvantitativnom poboljanju. Tako je u periodu od 1990. do 2010. godine pokrenuto pe-desetak misija irom sveta. Sa porastom broja misi-ja uoljiv je bio i porast broja angaovanog osoblja i finansijskih sredstava za realizaciju misija. Ono to je, svakako, uticalo na ovaj broj jeste raspad komu-

nistikih federacija, poput Jugoslavije i SSSR-a. Nove oblasti delovanja i polja reavanja, kao i

same vrste sukoba, doveli su do toga da uspeh sa-mih misija bude neizvestan, pa su primeri loe prak-se i rezultata postali ne tako retka i ne tako neobina pojava. Jedan od najeih razloga za neuinkovi-tost u ranim posthladnoratovskim godinama bila je loa procena da e tradicionalni model mirovnih misija biti prikladan u novim stratekim okolnosti-ma i preteno unutranjim sukobima, to se poka-zalo kao fatalna greka (Jakeevi 2011: 382).

Primeri sa grekom i loim epilogom bili su pri-sutni u Jugoslaviji, Ruandi, Somaliji, Kipru

ne misije koja je trebalo da makar zaustavi konflik-te dok ne budu postignuta politika reenja, to se nije desilo, pa itav period obiluje kontinuiranim sukobima razliitih intenziteta i rezultira ogromnim brojem izbeglica i stvaranjem etniki iste regije tamo gde je bilo etnikog pluraliteta (turski deo).

Za sve vreme prisustva UNFICYP je u senci tur-ske okupacije Severnog Kipra turska vojska je druga po veliini u NATO-u. Pored toga, injenica da je Turska blizu Kipra sama po sebi je imala stabi-lizacijske efekte, odvraajui grki deo od bilo ka-kve vojne akcije koja bi mogla da narui status quo (Doyle V, Sambanis 2006: 228).

Jedan od impresivnijih momenata u antolo-giji ove misije predstavlja tzv. Ananov Plan, vie-slojna studija o federalnom sistemu sa vie nivoa kontrole i uspostavljenom ravnoteom odnosa, koji je, i pored toga to ga na referendumu nisu prihvatili Grci sa Kipra i to nije doveo turske lidere za pregovaraki sto, ipak na kraju prihvaen pod pritiskom turskih Kiprana, EU, SAD, UN-a i ostalih zainteresovanih strana. Zajednika taka koja je na okupu drala sve pomenute strane bilo je prikljue-nje Kipra Evropskoj uniji, to je, na kraju, rezultiralo otvaranjem granica Severnog Kipra, ime su Turci sa Kipra automatski postali stanovnici EU (Doyle V, Sambanis 2006: 232).

Mirovne snage UN-a na Kipru UNFICYPUN misija za pomo Ruandi UNAMIR

(United Nations Peacekeeping(United Nations Assistance Mission for

Force in Cyprus)Rwanda)

Kipar, britanska kolonija do 1960. godine, koju ini 80% stanovnitva grke nacionalnosti i 20% sta-novnitva turske nacionalnosti, suoio se sa bipolar-nom tenjom da se ostrvo pripoji jednoj, odnosno drugoj zemlji, usled ega je dolo do izbijanja gra-anskog rata. Nakon to je odbio prisustvo NATO trupa, aktuelni predsednik Kipra Makarios zatraio je od Saveta bezbednosti pomo mirovnjaka UN-a.

Mirovna misija UN-a i danas je prisutna na Kipru (UNFICYP). Predstavnici oruanih snaga Srbije njeni su aktivni uesnici. Sluaj Kipar primer je neuspe-

Misija u Ruandi, UNAMIR, zapoeta je 1993. godine sa primarnim ciljem implementacije Mirov-nog sporazuma iz Arue (Arusha Peace Agreement je set od pet protokola koji su potpisali vlada Ruan-de i pobunjenici Patriotskog fronta Ruande u Arui, Tanzanija, 4. 8. 1993. godine, pod nadzorom SAD, Francuske i Organizacije afrikog jedinstva. Ovim sporazumom trebalo je da se okona trogodinji graanski rat. Mirovni sporazum podrazumevao je uspostavljanje prelazne vlade u iji bi sastav uli i pobunjenici iz Patriotskog fronta Ruande i jo pet


politikih partija. Sporazum je sadrao i odrednice koja se odnose na postizanje i ouvanje mira, kao to su vladavina zakona, repatrijacija izbeglica (The Arusha Accords, internet).

Kao i na Kipru, i u Ruandi je vladao etniki su-kob koji je drutvo podelio na dva dela.

Iako se teritorijalne granice ove siromane afrike zemlje poklapaju sa etnikim granicama, stanovnitvo ini 85% pripadnika Hutu etnike grupe i 14% pripadnika etnike grupe Tutsi. Ruan-da je tokom devedesetih godina prolog veka bila poprite najkrvavijeg etnikog sukoba, kada je za neto vie od 100 dana ubijeno gotovo million lju-di, i to pripadnika manjinske etnike grupe. Usle-dio je i iseljeniki talas koji je izazvao ogromnu hu-manitarnu katastrofu, kako u samoj dravi, tako i u susednoj Ugandi i DR Kongu (Tatalovi 2010: 234).

Ovakve okolnosti izuzetno neprijateljstvo, neadekvatan mandat (adekvatnim se mogao sma-trati onaj koji se ne pridrava iskljuivo okolnosti predvienih ugovorom, ve koji se usklauje sa deavanjima na terenu) i slabi meunarodni kapa-citeti koji su dovodili do slabe implementacije za-htevale su od mirovne misije UN-a ne samo nadzor ve i izvesnu intervenciju. Ruandi je bila potrebna mirovna misija UN-a sa proirenim mandatom i ovlaenjima, makar i onim (ovlaenjima) koja se odnose na sredstva za samoodbranu mandata. No, kao i u sluaju Kipra, mandat je bio slab, a resursi u odnosu na pretnje oskudni.

Misija UN-a za pomo Ruandi (UNAMIR) imala je mali uinak u razreenju konflikta ili u ispunje-nju ambicioznih zadataka Mirovnog sporazuma iz Arue. Zaraene strane su slabost mirovne opera-cije doivljavale kao novu ansu za pregrupisanje i obnavljanje sukoba.Iako je internacionalni kapacitet za Ruandu bio relativno visok, naroito ako se uporedi broj vojni-ka po glavi stanovnika ili kvadratnom kilometru, in-tenzitet namera i tenji zaraenih strana da upotre-be nasilje zahtevao je znatno snaniju intervenciju, na ta je Savet bezbednosti ostao indiferentan, a


mirovnjaci na terenu u nemogunosti da se koriste svim moguim i dozvoljenim sredstvima (Doyle V, Sambanis 2006: 282).

Kada je re o Ruandi, Ujedinjene nacije trpele su i neke druge oblike pritiska.To je, pre svega, ad hoc Sud za Ruandu koji je umnogome pomogao podstakao nacionalno pomirenje (Doyle V, Samba-nis 2006: 284).

Misija UNAMIR zavrena je 1996. godine.

Misija UNPROFOR-a (United Nations

Protection Force) i UN-a u Bosni i

Hercegovini UNMIBH(United Nations

Mission in Bosnia and Hercegovina)

Plavi lemovi Ujedinjenih nacija doli su u ra-tom zahvaenu Bosnu i Hercegovinu iz susedne Hrvatske, u kojoj je, takoe, buktao rat. Sa ciljem da smanji intenzitet sukoba i da ih okona, UNPRO-FOR je otvorio svoje sedite u Sarajevu 1992. godi-ne, u momentu kada BiH jo uvek nije bila meu-narodno priznata kao nezavisna drava i nakon to je Slobodan Miloevi odbio zahtev Alije Izetbego-via da UN intervenie.Sukobi u BiH pretvaraju se u pravi etniki rat ne-posredno nakon to je Evropska zajednica priznala njenu suverenost. Tada i UNPROFOR biva prinuen da se povue iz Sarajeva. Tokom leta 1992. godine Srbi su okupirali skoro 70% ukupne teritorije i ak-tivno sprovodili etniko ienje. Za tih nekoliko meseci 75.000 ljudi napustilo je svoje domove (Da-niel et al., 45 u:Ghoniem 2003: 7).

UN i Savet bezbednosti pokuali su politikim metodama da zaustave Slobodana Miloevia, ak i tako to su priznale Saveznu Republiku Jugoslavi-ju, sainjenu od Srbije i Crne Gore. Osnivanje Komi-teta za izbeglice i intenzivna humanitarna pomo bili su metode pomoi bosanskom stanovnitvu. No, nita od ovoga nije uticalo na prestanak serije unitavanja dobara i ubijanja ljudi. Krajnji rezultat bio je 30-ak mrtvih po danu (ubijenih, promrzlih, umrlih od gladi, preminulih zbog nedostatka me-dicinske pomoi).

Tako je i kljuni utisak o ovoj misiji UN-a njen neuspeh da zaustavi bosanska krvoprolia i sre-breniki genocid. I pored oigledne neophodnosti intervencije, UN su se drale principa upotrebe sile samo u sluaju napada na sopstvene snage. Nije samo ovaj princip bio prepreka UN-u da interve-nie, ve i kapaciteti same misije. Naime, umesto 34.000 zahtevanih trupa, poslato je svega 7.950 (Daniel et. al, 56 u: Ghoniem 2003: 8).

Operabilnost NATO-a koji je, takoe, bio prisu-tan na ovoj teritoriji, zavisila je od odobrenja i nalo-ga misije UN-a, koja je u datom trenutku bila u fazi interne rekonstrukcije, kada se dogodio i masakr u Srebrenici, inae jednoj od 6 zona bezbednosti. Nakon ovoga, UN su odluile da opunomoe NATO da intervenie u svakom potrebnom momentu (Ghoniem 2003: 9).Srebreniki masakr ostavio je meunarodnoj zajednici dve opcije: da povue mirovnjake UN-a ili da nametne mir. Ovo je bio kljuni trenutak, kada su UN, konano, odluile da okonaju rat u Bosni. to je pre cilj bio definisan, tim je pre mir poinjao. ini se da je glavni razlog neuspeha misije UN-a u BiH bilo nepostojanje definisanog i jasnog cilja. Inicijalno, UN su bile neodlune da li uopte tre-ba da se ukljue u reavanje unutranjeg sukoba jedne drave, kako im je tada delovao sukob u BiH. Ova neodlunost samo je dovela do raseljavanje 750.000 ljudi i do sistematskog i kontinuiranog krenja ljudskih prava. Onda kada su se ukljuili u sukob, mirovnjaci UN-a bili su neodluni oko upo-trebe sile zarad uspeha mandata. Situacija je ovako izgledala sve dok NATO nije preuzeo vojne operaci-je, a SAD i druge zemlje politike pregovore koji su, napokon, poveli BiH ka miru. Iskustvo u Bosni uka-zuje na to da UN moraju, jo dok je konflikt u ranoj fazi, jasno odrediti svoju strategiju i doneti odluke o aktivnostima. Takoe, mirovnim snagama, koje imaju obavezu da zatite, moraju biti obezbeeni svi neophodni resursi za realizaciju misije (Ghoni-em 2003: 12).

UNPROFOR je napustio BiH 1995. godine. Tada

je u BiH dola nova misija UN-a UNMIBH sa i-rokim spektrom funkcija koje su se odnosile na sprovoenje zakona i reforme policije. Misija je, ta-koe, koordinirala i druge aktivnosti UN-a u zemlji, kao to su humanitarna pomo i izbeglika pitanja, deminiranje, ljudska prava, nadziranje izbora, reha-bilitacija infrastrukture i ekonomsko oivljavanje (United Nation Mission in Bosnia and Hercegovina, internet).Misija UNMIBH zavrila je svoj mandat i napu-stila BiH 31. 12. 2002. godine.

Mirovna misija UN-a u Hrvatskoj UNPROFOR

Neposredno po zavretku rata u Sloveniji, koji je trajao 27 dana, i po proglaenju njene nezavi-snosti, poeli su nemiri i u Hrvatskoj. Godina 1991. predstavlja fazu stalnih oruanih sukoba izmeu JNA i vojske Hrvatske. Meunarodna zajednica i UN uzdravale su se od intervencije, budui da je jugoslovenska strana insistirala na tome da sukob predstavi kao unutranji. Tako je zabrana uvoza oruja bila njihov najvii domet u ovom kontekstu i za prvi period sukoba. Stav meunarodne zajed-nice, a time i UN-a, bio je da je potrebno uloiti naj-vei napor da se postigne politiko reenje, budui da Hrvatska jo uvek nije bila meunarodno pri-znata kao nezavisna drava, a time nije bila ni lan UN-a. Ideja je bila da trupe budu poslate nakon to bude uspostavljeno primirje kako bi nadgledale i pomagale odravanje uspostavljenog mira. No, kako se sukobi nisu smirivali ni onda kada je srpska strana, napokon, odluila da prihvati prisustvo mi-rovnjaka UN-a kako bi oni titili manjinsko srpsko stanovnitvo po obodima hrvatskih granica, trupe UNPROFOR-a upuene su u Hrvatsku, i to u skladu sa Vensovim planom (Plan o reenju hrvatske krize koji je i doveo do primirja 1992. godine).2

Sajrus Vens posebni izaslanik generalnog sekretara UN-a za bivu Jugoslaviju. Inae jedan od poznatijih svetskih diplomata. Diplomirao je pravo naJejlu. Bio je ministar u Kenedijevoj administraciji, zamenik ministra odbrane u administraciji Lindona Donsona i dravni sekretar za vreme Dimija Kartera. Zbog


Mirovna operacija UN-a u Jugoslaviji bie pre-lazni aranman kako bi se stvorili uslovi za mir i stabilnost nuni za pregovore o sveobuhvatnom reenju jugoslavenske krize. Njome se ne prejudi-cira politiko rjeenje. (Miloradovi 1992 u: Filipo-vi 2009: 98) Predvien je rok od est meseci, od-nosno do konanog reenja. Takoe je zahtevana potpuna nepristranost snaga UN-a na terenu. Kon-cept misije zamiljen je tako da e Snage (orua-ne) i policijski promatrai UN-a biti rasporeeni u odreenim podrujima Hrvatske, oznaenim kao podruja pod zatitom UN-a (UNPA). (Milorado-vi 1992 u: Filipovi 2009: 98) Ta je podruja tre-balo demilitarizovati, sve oruane snage u njima ili povui ili raspustiti. Uloga snaga UN-a bie da osiguraju da ta podruja ostanu demilitarizovana i da sve osobe koje u njima ive budu poteene straha od oruanog napada... UNPA su podruja u Hrvatskoj za koja Generalni Sekretar smatra da su potrebne posebne mere tokom prelaznog perioda kako bi se osiguralo trajno potivanje prekida vatre. To su bila ona podruja u kojima su Srbi veina ili znaajna manjina stanovnitva i gde su napetosti meu zajednicama dovele do sukoba u nedavnoj prolosti. (Miloradovi 1992 u: Filipovi 2009: 98) Predviena su tri UNPA podruja: Istona Slavonija, Zapadna Slavonija i Krajina, a tane granice odree-ne su u konsultacijama s lokalnim voama pre dolaska mirovnih snaga (Filipovi 2009: 99).

U meuvremenu su se sukobi u Hrvatskoj okon-ali i hrvatska vojska je preuzela dominantnu ulogu u odnosu na JNA, zemlja je postala meunarodno priznata, a Miloevieve ambicije su promenile svoj smer, pa su snage JNA preusmeravane na BiH.

Zato je Slobodan Miloevi odluio da sav srp-ski interes stavi u okvire UNPA. Beogradu je bio po-znat sluaj Kipra (Doli Turci, uzeli pola Kipra i UN ih tamo ve 30 godina titi (Bari 2004 u: Filipovi 2009: 100), i raunao je na slian razvoj dogaaja u Hrvatskoj (Filipovi 2009: 100).

Stanje na terenu i dalje je bilo prilino burno i

njegove biografije, smatralo se da iza njega stoji Vaington i da e zastupati interese SAD-a.

nemiri su prekidani i otpoinjani. No, 1992. godine bilo je vie nego izvesno da mirovne snage UN-a moraju ui u Hrvatsku. Upravo ulazak mirovnih sna-ga u Hrvatsku i moralna poruka koju je njihov dola-zak poslao predstavljaju primer dobre prakse misija UN-a. Naime, ak i ambiciozni generali JNA prihvatali su zatitu srpskog stanovnitva u Hrvatskoj od UN-a, kao i ideje o povlaenju i potpisivanju mira. Posti-gnuti konsenzus oko sastava mirovnih snaga kojim su uvaeni predlozi srpske strane imao je afirmativni efekat. Hrvatsku stranu brinuo je sistem upravljanja policijom i odnos prema JNA koja je u tom momen-tu ve bila paravojna formacija na tuoj teritoriji. U jednom momentu nastala je i kriza realizacije mirov-ne misije zbog neprihvatanja hrvatske strane da UN apsolutno upravlja UNPA podrujima.

UNPROFOR je formiran i snage UN-a ule su u Hrvatsku u februaru 1992. godine, nakon pristan-ka Zagreba, Beograda i Knina. Mandat je nekoliko puta produavan, jer je izbijanje sukoba i krenje primirja bilo prilino esta pojava.Misija UNPROFOR-a je kao osnovni zadatak imala rastavljanje strana u sukobu, odnosno ulogu svojevrsne tampon zone. Tako su Rezolucijom Saveta bezbednosti UN-a 743 (Resolution 743 (1992), internet) u Hrvatskoj uspostavljene 4 UNPA zone, odnosno 4 sektora zatiene zone Ujedi-njenih nacija (UNPA zone/podruja/sektori), koje su tokom Domovinskog rata stvorene na podruju Republike Hrvatske i na koje su bile razmetene Za-titne snage UN-a. Vojni posmatrai bili bi ovlaeni da nadziru delovanje lokalnih policijskih snaga, da tite pojedince bilo koje nacionalnosti od svih obli-ka diskriminacije i da osiguraju potovanje ljudskih prava. Pretpostavljeno je povlaenje JNA iz svih podruja Hrvatske. UNPROFOR je, u saradnji sa hu-manitarnim organizacijama UN-a, trebalo da osi-gura bezbedan i miran povratak osoba raseljanih s UNPA podruja. Na dravnom podruju Republike Hrvatske bile su osnovane etiri UNPA zone, na-zvane Sektorima Sever, Jug, Istok i Zapad. Podruje severne Dalmacije i Like organizovano je kao Sek-


tor Jug, Banija i Kordun kao Sektor Sever, zapadna Slavonija kao Sektor Zapad, a istona Slavonija kao Sektor Istok. Nad pojedinim podrujima koja su se graniila s UNPA zonama, a ona su u to vreme bila okupirana i faktiki nedostupna hrvatskim vla-stima, mirovne snage UN-a nisu imale mandat. Ta su podruja poznata pod nazivom ruiaste zone (Domovinski rat, internet).

Oko misije UNPROFOR-a u Hrvatskoj odrane su brojne rasprave. I jedna i druga strana u sukobu imale su ozbiljne prigovore na izvravanje zadata-ka iz misije obuhvaene rezolucijama. Od optubi za prenoenje sigurnosno-obavetajnih podataka s jedne na drugu stranu, do ozbiljnih krenja zada-taka propisanih misijom (Domovinski rat, internet). No, uprkos pomenutom, misija UN-a u Hrvatskoj smatra se jednom od uspenijih misija, jer se zemlja vrlo brzo uklopila u demokratske okvire, prihvatila principe demokratije i vladavine prava, integrisala se u organizacije meunarodne zajednice, meu prvima u regiji postala punopravni lan NATO-a i na samom je pragu ulaska u EU. Takoe, karakte-rie je najdua tradicija uestvovanja u mirovnim misijama UN-a u itavoj regiji.

Kada su u pitanju zemlje bive Jugoslavije, Hr-vatska daje najvei doprinos misijama UN-a (Srbija se pridruila mirovnim nastojanjima UN,internet).

Misije UN-a u Somaliji (UNOSOM I i UNOSOM II)

Iako se za somalijsko stanovnitvo u osnovi moe rei da je etniki homogeno (za razliku od drugih afrikih drava), jer ak 85% stanovnitva ine etniki Somalijci, noviju politiku istoriju ove drave obeleili su brojni eniki sukobi koji ne proizlaze iz razmirica veine i manjina, ve iz kon-tinuiranih konfrontacija klanova unutar veinske etnike zajednice. Somalija je i aktivni sauesnik u brojnim sukobima u susednim zemljama, gde podrava pobunjenike pokrete usmerene protiv vladajuih struktura. Karakteristika Somalije je i to da je u njoj nosilac nasilja vladajua vojna struktu-

ra. Nekoliko godina unazad, tanije tokom 2006. godine, ovde se pojavila i nova osovina sukoba razliiti etniki klanovi stvaraju saveznitva. Tako je nastala i Unija Islamskih Sudova politiko-vojna organizacija koja se bori protiv predsednika prela-zne vlade kojeg podrava Kenija i koja postepeno preuzima kontrolu nad glavnim gradom Mogadi-em. Ova organizacija je, osim to je objavila Sveti rat Etiopiji, podigla na noge i glavnog saveznika SAD, koje u toj opciji vide mogunost formiranja umerenog talibanskog reima u Somaliji (Tatalovi 2010: 218220).Sukobi u Somaliji odneli su oko 350.000 ivota, a oko 1,3 miliona ljudi napustilo je svoje domove (Tatalovi 2010: 220).

UNOSOM I (operacija UN-a u Somaliji) us-postavljena je Rezolucijom 775 (Resolution 775 (1992), internet) Saveta bezbednosti, u aprilu 1992. godine, sa mandatom da nadgleda sprovoenje mira u glavnom gradu Mogadiu, kao i da kontro-lie isporuku humanitarne pomoi, i obezbedi si-gurnost osoblju UN-a. Kasnije su ovlaenja misije proirena i na zatitu konvoja humanitarnih pomo-i i distributivnih centara (UNITED NATIONS OPE-RATION IN SOMALIA I, internet).

Kako se situacija u Somaliji nije smirivala, dra-ve lanice UN-a bile su prinuene da, uz autoriza-ciju i zvaninu odluku Saveta bezbednosti, oforme Radne grupe (UNTAF United Nations Task For-ces), iji je osnovni zadatak bio stvaranje bezbed-nog okruenja za isporuku humanitarne pomoi, budui da je siromatvo u ovoj zemlji na izuzetno visokom nivou. Radnu grupu inile su 24 zemlje lanice, predvoene SAD-om, a obaveza im je bila i nametanje politikog reenja za nemire.

Marta 1993. godine UNOSOM I zamenjena je UNOSOM II, odlukom Saveta bezbednosti, a razliku u mandatu inila su ovlaenja UNOSOM II da kori-sti silu u situacijama kada je to neizbeno. Mandat UNOSOM II podrazumevao je i pruanje pomoi stanovnicima Somalije na ekonomskom, politi-kom i socijalnom planu (UNITED NATIONS OPERA-


TION IN SOMALIA II, internet).

UNOSOM II misija UN-a u Somaliji okonana je 1995. godine. Prvi su se povukli vojnici iz SAD. I ova misija Ujedinjenih nacija smatra se neuspenom, jer nije uticala na promene u politikom ivotu, kao ni na smanjenje siromatva, a ponajmanje na status ljudskih prava, budui da je veoma esto an-gaovanje dece u vojsci i milicijama.

Ujedinjene nacije formalno su 2011. godine, u jeku najvee sue u Istonoj Africi tokom posled-njih ezdeset godina,proglasile glad u dve oblasti Somalije (Ujedinjene nacije proglasile glad u So-maliji, internet).

Misija UN-a u Istonom Timoru

(UNAMET, UNTAET, INTERFET I UNMISET)

Istoni Timor predstavlja veoma uspenu mi-rovnu misiju UN-a. Uz nadzor i asistenciju ove mi-sije uspostavljena je nezavisnost drave i solidan politiki sistem.

Naime, do 1974. godine Istonim Timorom upravljao je Portugal koji se, nakon graanske pobune i inicijative da se uspostavi nezavisnost drave, povukao, jer nije bio u stanju da smiri po-bunjenike i odri suprematiju. Nakon povlaenja Portugala, Indonezija je otvoreno pokazala svoje ambicije i nameru da pripoji Istoni Timor svojoj teritoriji i uini ga 27. pokrajinom, do ega je i dola vojnom intervencijom 1976. godine.Ujedinjene nacije nisu odobravale pripajanje Indoneziji i insistirale su na nastavku pregovora sa Portugalom. Tek 1999. godine, posle dugotrajnih i mnogobrojnih pregovora i ugovora, UN su do-bile zadatak da nadziru proces prihvatanja iroke autonomije Istonog Timora u okviru Indonezije. Tako je i doneta Rezolucija 1246 (Resolution 1246 (1999), internet) Saveta bezbednosti o uspostavlja-nju Misije UN-a u Istonom Timoru UNAMET (Uni-ted Nations Mission in East Timor), iji je mandat bio nadziranje glasanja i implementacija izglasane opcije.

UNAMET je registovao 451.792 potencijalnih


glasaa meu populacijom od tek neto iznad 800.000 stanovnika u Istonom Timoru i preko gra-nice. Od ukupnog broja registrovanih glasaa, 98% izalo je na izbore, a 78,5% njih odbilo je predloe-nu iroku autonomiju. Ovim je zapoeo tranzicioni period iji je cilj bio stvaranje nezavisnosti. Meu-tim, vei broj pristalica integracije sa Indonezijom otpoeo je nasilnu kampanju protiv autonomije, kada je reaseljeno oko pola miliona ljudi, a ubijeno izmeu 3.000 i 4.000 ljudi (Ghoniem 2003: 15).

Iako je imala obavezu da obuzda nasilje, Indone-zija to nije uinila, pa je Savet bezbednosti ovlastio Multinacionalne snage Istonog Timora (INTERFET

International Force East Timor) da uspostave mir i bezbednost Istonog Timora, kao i da zatite i podre UNAMET u pruanju humanitarne pomoi. Nepunih mesec dana kasnije, Rezolucijom 1272 (Resolution 1272 (1999), internet), Savet bezbednosti je usposta-vio Tranzicionu administraciju Istonog Timora (UN-TAET United Nations Transitional Administration in East Timor) i dao joj sledea ovlaenja: da obezbedi sigurnost i odrava red, da uspostavi efektivnu admi-nistraciju, da pomogne u razvoju civilnih i socijalnih slubi, da osigura isporuku humanitarne pomoi, da sprovede rehabilitaciju i prui pomo u razvoju, da po-dupre samoupravne kapacitete i uspostavljanje uslo-va za odrivi razvoj (Ghoniem 2003: 16).

U narednih godinu dana u Istonom Timoru formirana su prelazna politika tela (Skuptina), ne-vladin sektor, politike partije, poslovna zajednica, socijalne ustanove Ove organizacije su ve 2002. godine postale organi nezavisne drave Timor Le-ste. Timor Leste je u septembru iste godine postao 191. lanica OUN-a (Ghoniem 2003: 18).

Osoblje misije UN-a ulagalo je posebne napo-re da ekonomski osnai zemlju, pa je tako nastao i Ugovor o Timorskom moru, koji se ticao planiranih naftnih operacija.

Prisustvo mirovnjaka UN-a i nadzor trajali su do 2005. godine, s tim to je UNAMET zamenjen misi-jom UN-a za podrku Istonom Timoru UNMISET (United Nation Mission of Support in East Timor).

U maju 2006. godine u Istonom Timoru je iz-bila velika politika, humanitarna i bezbedonosna kriza, pa su UN, Rezolucijom 1704 (Resolution 1704 (2006), internet) Saveta bezbednosti, u avgustu iste godine uspostavile novu mirovnu misiju: Mul-tidimenzionalnu integrativnu misiju UN UNMIT, koja i dalje traje. Izmeu ostalog, mandat ove mi-sije podrazumeva i podrku vladi u konsolidova-nju stabilnosti, unapreenju kulture demokratske vladavine i olakavanju politikog dijaloga izmeu zainteresovanih strana, kao i njihovim naporima u procesu nacionalnog pomirenja i jaanja socijal-ne kohezije. (Consolidating stability, enhancing a culture of democratic governance and facilitating political dialogue, internet)

Mirovna misija UN-a u Istonom Timoru jedna je od najuspenijih misija ove univerzalne organiza-cije, iji se rezultati ogledaju kako u smirivanju su-koba, tako i u odranju mira. Doprinos misije UN-a ogleda se i u izgradnji kategorijalnog sistema vred-nosti u drutvu koje tei kontinuiranom razvoju na politikom, socijalnom i ekonomskom planu iako je suoena sa brojnim izazovima i potekoama.

Budunost mirovnih misija

Od 1948. godine do ovog trenutka sukobi u sve-tu prolaze kroz intenzivan evolutivni period koji je inicirao mnogobrojne promene u odnosima meu dravama, ali i odnosima unutar drava. Evolucija, koja je u svoj fokus sve vie stavljala pojedinca i njegova (politika i graanska, ali i socijalna i eko-nomska) prava, menjala je i sutinu sukoba meu pojedincima. Potpuni raspad kolonijalnog sistema i osamostaljivanje drava pod spoljnom upravom uticao je i na razvoj etnike svesti i jaanje potreba naroda za maksimalno uvaavanje njihovog prava na samoopredeljenje. Meunarodna zajednica, re-gionalne organizacije, kao i same UN dobijaju novu ulogu i zadatke, a od njihovog stava sve vie zavisi razvoj pojedinih drava, naroito onih koje su sklo-ne nemirima. No, izazov pred kojim se UN i mirovne snage ove organizacije nalaze nije vie iskljuivo

usmeren na reavanje konflikata i uspostavljanje mira. U skladu sa optim razvojnim trendom, mi-rovne misije UN-a moraju se baviti i uspostavlja-njem civilnog blagostanja i nadzorom nad njim, odnosno stvaranjem drutvenih okolnosti u kojima e biti potovana prava pojedinaca bez izuzetaka i diskriminacije, a iji je garant drava koja se pridr-ava demokratskih naela i u kojoj je zastupljena vladavina prava, sa visokim nivoom bezbednosti na unutranjem planu, ali i visokim nivoom integrisa-nosti u meunarodne tokove i organizacije.

Ova promena, zapravo, pradstavlja avanzovanje od tzv. tradicionalnih mirovnih misija (ogranienih na strogo vojne zadatke) ka tzv. viedimenzional-nim misijama, namenjenim implementaciji sveo-buhvatnih mirovnih sporazuma i stvaranju uslova za odrivi i trajni mir. Tradicionalni, jednodimenzi-onalni izraz odravanje mira (peacekeeping) do-bio je nove sadraje, odnosno dimenzije, pa tako na znaaju sve vie dobijaju izrazi izgradnja mira

(peacebuilding), stvaranje mira(peacemaking),

nametanje mira (peaceenforcement), postkon-fliktna izgradnja mira(post conflict peace building). Danas se u razliitim tipovima mirovnih misija sprovode razliiti sloeni zadaci od pomoi u iz-gradnji odrivih institucija vlasti, nadzora nad po-tovanjem ljudskih prava i reformom sektora bez-bednosti, preko razoruanja i demobilizacije, do reintegracije bivih boraca u normalne drutvene tokove (Jakeevi 2011: 379).

Souen sa izazovima novog doba, kao i sa i-njenicom da su mnogobrojne misije bile delimino ili ak u potpunosti neuspene, jedan od Sekretara UN-a, Kofi Anan, zatraio je od renomiranih stru-njaka izradu izvetaja o propustima realizovanih misija sa preporukama kako dalje i kako na to us-peniji i efikasniji nain. Tako je 2000. godine izdat Izvetaj o mirovnim operacijama Ujedinjenih naci-ja, poznatiji kao Brahimi izvetaj (Report of the pa-nel of United Nations Peace Operations, internet).

Neke od preporuka koje su navedene u ovom izvetaju odnose se na teorijski pristup problema-


tici mira, kao i na dogmatski deo definicije pojma i pristupa istom. Takva su pitanja doktrine i strate-gije, to podrazumeva preventivni plan i strategiju za izgradnju mira, kao i temeljit i dostian mandat i jasno definisane zahteve koje nameu komplek-sne operacije izgradnje mira. Tranziciona civilna administracija predstavlja poseban izazov. Prepo-ruke su se odnosile na reorganizaciju Sekretarijata, delegiranje vostva misija, raspodelu autoriteta i vojnih operabilnih snaga, ukljuujui u to i regru-tovanje policijskih snaga i civilnog osoblja. Sr svih ovih procesa predstavlja anticipiranje, planiranje i upravljanje operacijama. Odnosi sa javnou i brzo i tano informisanje javnosti predstavljeni su kao bitan segment u daljem razvoju misija.

Kljuna poruka Brahimijevog izvetaja subli-mira sve navedeno i implicira budue delovanje misija UN-a. Ona glasi: Mnogo je zadataka za koje ne treba traiti od UN-a da ih ree, mnogo je me-sta koja UN ne treba da posete. Ali, ako UN poa-lju svoje snage da negde uspostave mir, onda one moraju biti spremne da suoe oklevajue sile rata i nasilja sa odlunou i sposobnou da ih pobede. (Durch, Holt, Earle, Shanahan, 2000: 15)

Mirovne misije UN-a, kao to je ve navedeno u tekstu, u poslednjoj deceniji proirile su svoj opseg delovanja, pa su se tako bavile i nadzorom izbor-nog procesa, demilitarizacijom zemalja/podruja i integracijom demilitarizovanog osoblja, potom deminiranjem, obukama policijskih snaga, imple-mentacijom zakona itd Izvesno je da e se ovaj spektar iriti i da e UN u skorijoj budunosti dobi-jati nove mandate.

Oruane snage Srbije u mirovnim misijama UN-a

Oruane snage SFRJ bile su jedne od prvih je-dinica koje su uestvovale u prvoj mirovnoj misiji UN-a. Ova praksa je trajala sve do raspada zemlje, kada se SRJ dogodila neuobiajena situacija, a to je iskljuenje iz Ujedinjenih Nacija, ime je iskljueno i uestvovanje njene vojske i policije u mirovnim


misijama (Dimitrijevi 2007: 87).

Originalni status u Ujedinjenim nacijama trajno je sankcionisan rezolucijama Saveta bezbednosti br. 757 (Resolution 757 (1992), internet), od 30. 5. 1992. godine, 777 (Resolution 777 (1992), internet), od 19. 9. 1992. godine i 821 (Resolution 821 (1993), internet), od 28. 4. 1993. godine.Potvrujui da je drava ranije poznata kao SFR Jugoslavija prestala da postoji, Savet bezbednosti je odbio zahtev SR Jugoslavije (Srbije i Crne Gore) za automatskim na-stavkom lanstva bive SFRJ u svetskoj organizaciji.

Ovakvo delovanje Saveta bezbednosti usledilo je verovatno kao posledica uestvovanja SRJ u oru-anim sukobima na prostorima bive Jugoslavije.Sa politikim promenama u SR Jugoslaviji, septembra 2000. godine, promenjen je i zvanini kurs prema problemu sukcesije SFR Jugoslavije. Odustajanjem SR Jugoslavije od zahteva za meunarodno-prav-nim kontinuitetom, stvorene su pretpostavke za sukcesiju lanstva SFRJ u meunarodnim organi-zacijama, ali i za reavanje svih drugih otvorenih pitanja u vezi sa sukcesijom. SRJ je 27. 10. 2000. go-dine podnela molbu za prijem u Ujedinjene nacije (Dimitrijevi 2007: 91).

Poslednja misija UN-a u kojoj su uestvovali pripadnici tadanje JNA bila je UNNAVEM u Angoli. Kao deo SRJ, Srbija se vraa u redove mirovnih mi-sija 2002. godine, uestvovanjem u misiji u Isto-nom Timoru UNMISET. Nakon raspada dravne zajednice, Srbija je nastavila sa samostalnim ue-stvovanjem u misijama. Tako je danas ona deo 6 misija, i to: DR Kongo (MONUSCO), Liberija (UNMIL), Obala Slonovae (UNOCI), Bliski Istok (UNTSO), Ki-par (UNFICYP) i Liban (UNIFIL) (Srbija se pridrui-la mirovnim nastojanjima UN, internet). Ukupan broj srpskih vojnika u ovom trenutku je 67 (Srbija se pridruila mirovnim nastojanjima UN, internet), dok je broj policajaca u avgustu ove godine bio 13 (Monthly Summary of Contributions, internet).

Prisustvo predstavnika oruanih snaga u mi-rovnim misijama regionalnih organizacija i UN-a pre svega je znaajno za razvoj same bezbednosne

strukture, ali i za bezbednost zemlje iz koje ona dolazi. Uestvovanje u mirovnim misijama UN-a omoguava vojnom osoblju iz raznih zemalja da radi zajedno, ime se stvara okvir za regionalnu saradnju, koji bi mogao da pomogne u unaprei-vanju sigurnosti i bezbednosti (Srbija se pridruila mirovnim nastojanjima UN, internet).U zvaninom dokumentu Strategija odbrane Republike Srbije navedeno je: Kao lanica OUN-a, Republika Srbija potvruje svoju spremnost za potovanje obaveza koje proistiu iz Povelje UN-a i koje su regulisane meunarodnopravnim instru-mentima iz oblasti ljudskih prava i drugim potvr-enim meunarodnim sporazumima i ugovorima. (Ministarstvo odbrane Republike Srbije, internet)

U istom dokumentu navedene su i tri misije Voj-ske Srbije, a jedna od njih je i uestvovanje u izgrad-nji i ouvanju mira u regionu i u svetu(Strategija odbrane Republike Srbije, internet).

Pomenuto navodi na zakljuak da u Srbiji po-stoji namera i tenja da uestvuje u misijama, kao i da je uestvovanje u mirovnim misijama institu-cionalizovano. Jedino otvoreno pitanje predstavlja pitanje stvarne spremnosti i osposobljenosti voj-ske, budui da se formiranje misija vri na osnovu onoga to zemlje lanice nude, a na osnovu ega Savet bezbednosti odluuje ta je i gde prihvatljivo i primenljivo. Finansijska situacija u zemlji takoe predstavlja bitan faktor, budui da nije sluaj da se uvek sva uloena sredstva povrate. No, kada je re o treninzima i obukama kadra za mirovne misije, trenutno postoji nekoliko centara irom zemlje, u kojima se osoblje trenira i priprema za misije. Zna-nje stranih jezika smatra se veoma bitnim elemen-tom koji je potrebno dodatno unaprediti. NATO, ta-koe, ulae izvesne napore kako bi se srpske vojne snage usavrile za mirovne misije tridesetak ofici-ra iz zemalja NATO-a dolazi u Srbiju kako bi ocenili i izvestili o stanju srpskih jedinica. Tako e vie od 400 srpskih vojnika dobiti sertifikaciju NATO-a do 2014. godine i moi e da uestvuju u svakoj me-unarodnoj misiji (Srbija i NATO jaaju saradnju, u

korist itavog regiona, internet).

Primer za misije UN-a u Srbiji ili njenom okru-enju predstavlja civilna misija na Kosovu UNMIK. Njeni predstavnici su tu od 1999. godine u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti (Resoluti-on 1244 (1999), internet), a sa mandatom nadgle-danja uspostavljanja mira nakon graanskog rata. Vojnu i operativnu podrku ovoj misiji predstavlja KFOR, jedinice NATO-a koje su dole u isto vreme i iji je mandat, takoe, produen nakon okona-nja nadgledane nezavisnosti Kosova. Ova misija UN-a ocenjuje se dvostruko sa jedne strane ona je prilino uspena, budui da se Kosovo kree ka sveobuhvatnijem potovanju demokratskih nae-la i prihvatanja principa meunarodne zajednice, ukljuujui u to i integraciju, dok je, sa druge stra-ne, i dalje prisutan izuzetno visok stepen kriminala i nedovoljno potovanje ljudskih prava (na primer, odnos prema invalidima).

Zakljuak

Skoranji dogaaji na politikoj sceni Srbije za-htevali su stalno intervenisanje Organizacije Ujedi-njenih nacija, to je, na izvestan nain, podsealo na period krvavih sukoba na prostorima SFRJ, kada se politika vrhuka, okupljena oko Slobodana Mi-loevia i njemu podreena, patetino pozivala na meunarodnu zajednicu i pozivala je da zatiti Srbe u Hrvatskoj, a potom i u Bosni, dok je, u isto vreme, stvarala prostor svojim vojnim snagama da ratuju i razaraju na tim podrujima. Slinosti, za-pravo, ima i u nekim drugim segmentima neka kadrovska reenja gotovo su istovetna, ali je odnos prema Ujedinjenim nacijama, u jednom delu, znat-no drugaiji. Za vreme autokratije Slobodana Milo-evia, osnovna dunost njegovih ratnohukakih medija, pored irenja velesrpske hegemonistike ideologije, bilo je blaenje i razoarano analiziranje postupaka meunarodne zajednice, ukljuujui u to i UN, pa i mirovne misije. Prema izvetajima ta-danjeg RTS-a, svi su bili veliki delati srpske ma-njine rasute po bivim zemljama bive zemlje, svi


sem njihove matine zemlje i njenog lidera. Da-nanji lideri te iste zemlje, a nekadanji saborci tog lidera, danas eksponiraju afirmativni stav prema Ujedinjenim nacijama i naglaavaju znaaj sarad-nje i integrisanosti. Iako se Ujedinjenim nacijama pridaje poseban znaaj, negde se potkrada sumnja da je sve rezultat oajnikog dranja za poslednju nit koja Kosovo deli od potpune nezavisnosti, a to je veto Rusije i Kine u Savetu bezbednosti. Bez nji-hovog pristanka Kosovo ne moe da postane pu-nopravna lanica UN-a, to je poslednja instanca u fazi dobijanja dravnosti.

No, nedavno su novi predstavnici VS ispraeni u mirovne misije u Liban i Kipar i mediji su se time veoma mnogo bavili, a ispraaju su prisustvovali i resorni ministri i uniformisane stareine. Poruke koje su upuene novom osoblju UN-a bile su pune oekivanja da e, makar i na taj nain, imid ove Srbije biti promenjen. U isto vreme se, na ovom kraju, potkrada pitanje, da li je intenziviranje anga-ovanja oruanih snaga zapravo pritajeni pokuaj da vojska preivi putem sistema refundiranja UN-a, kao to to ine vojske brojnih siromanih zemalja.

Meutim, regionalna i globalna saradnja ipak su imperativi za uspeno odolevanje globalnim izazovima bezbednosti, pa se svaka vrsta integra-cije i saradnje nuno anticipira kao korak ka boljoj i stabilnijoj situaciji na ovom polju koje za sobom povlai i polje graanskih sloboda i prava, te teme-lje demokratije i vladavine prava.

Abusara, Adel (2010), Mirovne misije Ujedinje-nih nacija izmeu slavne prolosti i nesigurne budunosti, Beograd: Bezbednost Zapadnog Bal-kana.

Dimitrijevi, Duko (2007), SUKCESIJA LAN-STVA U UJEDINJENIM NACIJAMA SLUAJ SFR JUGOSLAVIJE, UDK: 342.591:341.123.043 Biblid 0025-8555,59 (2007) Vol. LIX, br. 1, 7110. Dimitrijevi, Vojin, Popovi, Dragoljub, Papi, Tatjana, Petrovi, Vesna (2007), Meunarodno pravo ljudskih prava, Beograd: Beogradski centar za ljudska prava, Dosije.

Doyle, Michael W, Sambanis, Nicholas (2006),

Making War and Building Peace: The United Nati-ons since the 1990s, New Jersey: Princeton Univer-sity Press.

Duli, Dragana (2008), Mirovne i humanitarne operacije, Beograd: Sluzbeni glasnik.

Durch, William J., Holt, Victoria K., Earle, Caro-line R., Shanahan, Moira K. (2000), The Brahimi Report and the Future of UN Peace Operations, The Henry L. Stimson Center, Washington. Filipovi, Vladimir (2009), Kontroverze Vanceova plana, Zagreb.

Ghoniem, Amira A. (2003), United Nations Pea-cekeeping Operations: Improvements for Mission Success, Ethics of Development in a Global Envi-ronment, E297B.

Huntington, Samuel P. (1996), The Clash of Civi-lizations and the Remaking of World Order New York, NY: Simon and Schuster.

Jakeevi, Ruica (2011), Mirovne misije Ujedi-njenih Naroda nakon Hladnog rata, Beograd: Go-dinjak Fakulteta politikih nauka, vol. 5, br. 5

Matijevi V. Milica, Rabrenovi Aleksandra (2011), Operacije Ujedinjenih nacija za izgradnju mira i pojam odrivog mira, Stvarni pravni ivot, Beograd: Institut za uporedno pravo, 57 69. Raci, Obrad, Dimitrijevi, Vojin (1971), Meu-narodne organizacije, Beograd: Savremena admi-nistracija.

Tatalovi, Sinia (2010), Globalna sigurnost i et-niki sukobi, Zagreb: Politika kultura.

INTERNET:

UN Peacekeeping, Peacekeeping Fact Sheet, (in-ternet) dostupno na: (pristupljeno 7. 10. 2012). Tuilatvo za ratne zloine Republike Srbije, Povelja Ujedinjenih Nacija, (internet) dostupno na: (pristupljeno 8. 10. 2012).

UN Org, 60 Years of United Nations Peacekee-ping, (internet) dostupno na: (pristupljeno 8. 10. 2012). UN Org, 57/129. International Day of United Nati-ons Peacekeepers, (internet) dostupno na: (pristupljeno 8. 10. 2012). UN Missions, UNTSO United Nations Truce Su-


pervision Organization Background, (internet) dostupno na: (pri-stupljeno 8. 10. 2012).

Vojska Srbije, Istorijat uea u multinacional-nim operacijama, (internet) dostupno na: (pristupljeno 8. 10. 2012).

UN Org, First United Nations Emergency For-ce UNEF I, (internet) dostupno na: (pristupljeno 8. 10. 2012). Wikipedia, Arusha Accords, (internet) dostupno na: (pristupljeno 8. 10. 2012).

UN Org, United Nation Mission in Bosnia and Her-cegovina, (internet) dostupno na: (pristupljeno 8. 10. 2012). UN Org,Resolution 743 (1992), (internet), dostupno na: (pristupljeno 8. 10. 2012). Domovinski rat, UNPROFOR, (internet) do-stupno na: (pristupljeno 10. 10. 2012).

Southeast European Times, Srbija se pridru-ila mirovnim nastojanjima UN, (internet) do-stupno na: (pristupljeno 11. 10. 2012).

UN Org, Resolution 775 (1992), (internet) do-stupno na: (pristupljeno 10. 10. 2012). UN Org, UNITED NATIONS OPERATION IN SO-MALIA I (internet), dostupno na: (pristupljeno 10. 10. 2012). UN Org, UNITED NATIONS OPERATION IN SO-MALIA II (internet), dostupno na: (pristupljeno 10. 10. 2012). Peanik, Ujedinjene nacije proglasile glad u So-maliji, (internet) dostupno na: (pristupljeno 10. 10. 2012). UN Org, Resolution 1246 (1999.), (internet) dostupno na: (pristupljeno 10. 10. 2012).

UN Org, Resolution 1272 (1999), (internet) dostupno na: (pristupljeno 10. 10. 2012). Un Org, Security Council establishes new, expan-ded un mission in Timor-Leste for initial period of six months, unanimously adopting resoluti-on 1704 (2006), (internet) dostupno na: (pristupljeno 11. 10. 2012).

UN Org, Consolidating stability, enhancing a cul-ture of democratic governance and facilitating po-litical dialogue, (internet) dostupno na: (pristupljeno 11. 10. 2012). UN Org, Report of the panel of United Nations Pe-ace Operations, (internet) dostupno na: (pristupljeno 11. 10. 2012). UN Org, Resolution 757 (1992), (internet) do-stupno na: (pristupljeno 11. 10. 2012). UN Org, Resolution 777 (1992), (internet) do-stupno na: (pristupljeno 11. 10. 2012). UN Org, Resolution 821 (1993), (internet) do-stupno na: (pristupljeno 11. 10. 2012). UN Org, Monthly Summary of Contributions, (in-ternet) dostupno na: (pristupljeno 11. 10. 2012). Ministarstvo Odbrane Republike Srbije, Stra-tegija odbrane Republike Srbije, (internet) dostu-pno na: Southeast European Times, Srbija i NATO ja-aju saradnju, u korist itavog regiona, (inter-net) dostupno na: (pristupljeno 11. 10. 2012).

UN Org, Resolution 1244 (1999), (internet) dostupno na: (pristupljeno 11. 10. 2012).


Centar za evroatlantske studije CEAS je neza-visna, ateistika, socijalno orijentisana, levo liberalna think-tank organizacija, osnovana 2007. godine u Be-ogradu. Svojim visokokvalitetnim istraivakim radom CEAS kreira precizne analize u oblastima spoljne, bez-bednosne i odbrambene politike Republike Srbije. Isto-vremeno, CEAS javno zagovara inovativne, primenljive preporuke i kreira praktine politike iji su ciljevi:

Jaanje socijalno orijentisane, levo liberalne demo-kratije u Srbiji;*1

Zagovaranje evroatlantskih integracija Srbije;

Reforma sektora bezbednosti u Srbiji; Tranziciona pravda; Liberalizam, globalizacija, meunarodni odnosi i ljudska prava.

CEAS je aktivan lan koalicije za REKOM koja okuplja vie od 1800 organizacija civilnog drutva, pojedinaca/ ki iz svih drava nastalih raspadom bive SFRJ. Meu njima su i udruenja roditelja i porodica nestalih oso-

Prihvatanje principa prvenstva individualnih nad koba, veterana, novinara, predstavnika manjinskih etni-lektivnim pravima, ne zanemarujui prava koja poje- kih zajednica, organizacija za zatitu ljudskih prava i sl. dinci mogu da ostvare samo u zajednici sa drugima; Koalicija za REKOM predlae da vlade (ili drave) osnuju

Naelno razvijanje koncepta tranzicione pravde i us- REKOM, nezavisnu, meudravnu Regionalnu komisiju postavljanje mehanizama za njeno sporovoenje u za utvrivanje injenica o svim rtvama ratnih zloina i

regionu Zapadnog Balkana, prenoenje pozitivnih iskustava, isticanje znaaja mehanizama tranzicione pravde za uspenu reformu sektora bezbednosti u postkonfliktnim i drutvima u tranziciji ka demokratiji;

Ubrzanje procesa evropskih integracija Srbije i ja-anje njenih kapaciteta za suoavanje sa globalnim izazovima putem zajednikih meunarodnih akcija;

Jaanje saradnje sa NATO i zagovaranje atlantskih integracija Srbije;

Jaanje principa sekularne drave i promovisanje ateistikog pogleda na svet;

drugih tekih krenja ljudskih prava poinjenih na teri-toriji bive SFRJ u periodu od 1991.-2001.CEAS je tokom 2012. godine postao pridrueni lan Asociajcije za otvoreno drutvo PASOS, meunarodne asocijacije ekspertskih nevladinih organizacija (think-tanks) iz Evrope i Centralne Azije koja podrava izgrad-nju i funkcionisanje otvorenog drutva, naroito u vezi sa pitanjima politike i ekonomske tranzicije, demo-kratizacije i ljudskih prava, otvaranja privrede i dobrog javnog upravljanja, odrivog razvoja i meunarodne saradnje. PASOS ima 40 punopravnih i 10 pridruenih

Doprinos izgradnji i ouvanju otvorenijeg, bezbed- lanova, meu kojima je i prestini European Council on nijeg, prosperitetnijeg i kooperativnijeg meuna- Foreign Relations - ECFR, a od NVO iz Srbije jo samo Be-

rodnog poretka, zasnovanog na principima pamet-ne globalizacije i ravnomernog odrivog razvoja i meunarodne norme odgovornost da se zatiti.

CEAS spomenute aktivnosti realizuje kroz razliite projekte u okviru etiri stalna programa:

1 Socijalni liberalizam tvrdi da drutvo mora da titi slobode i jednake ansi za sve graane i ohrabruje meusobne saradnje izmeu dravnih i trinih institucija kroz liberalni sistem. U procesu evolucije, slae da su neka ogranienja postavljena ekonomskim poslovima potrebna, kao to su antimonopolski zakoni u borbi protiv ekonomskog monopola, regulatorna tela ili zakoni o minimalnim platama. Socijalni liberali smatraju da vlade mogu (ili moraju) da pruaju udobnost, zdravstvenu

zatitu i obrazovanje iz prihoda koji proistiu od poreza, kako bi se omoguila najbolja upotreba talenata stanovnitva. Takoe, liberal-socijalizam se bori protiv ekstremnih oblika kapitalizma i komunizma. Zalae se, isto tako, za umereniji antiklerikalizam i versku slobodu.

ogradski centar za bezbednosnu politiku - BCBP. Tokom iste godine, Centar za evroatlantske studije

postao je i prva organizacija civilnog drutva iz regio-na jugoistone Evrope primljena kao punopravni lan Meunarodne koalicije za odgovornost da se zatiti ICRtoP. Koalicija okuplja nevladine organizacije iz svih delova sveta radi zajednikog delovanja na jaanju nor-mativnog konsenzusa oko doktrine odgovornosti da se zatiti (Responsibility to Protect, skraeno RtoP), u cilju boljeg razumevanja norme, pritiska na jaanju kapacite-ta meunarodne zajednice da sprei ili zaustavi zloine genocida, ratne zloine, etniko ienje i zloine protiv ovenosti i mobilizacije nevladinog sektora za zalaga-nje za akcije spasavanja ljudskih ivota u situacijama gde je primenjiva doktrina RtoP. Meu istaknutim la-novima Koalicije su i organizacije poput Human Rights Watch - HRW i International Crisis Group - ICG.

Centar za evroatlantske studije CEAS

Dr. Dragoslava Popovia 15, 11000 Beograd, Srbija Tel/fax: +381 11 323 9579; [email protected], www.ceas-serbia.org

Tromesenik NOVI VEK je deo projekta Sr-bija i EU: ta nam je zajedniko u oblastima bezbednosti i odbrane i kako to maksimal-no iskoristiti javno zagovaranje nastavka reforme sektora bezbednosti u Srbiji kroz intenzivno korienje resursa procesa pri-druivanja Srbije EU, koji je podrao Fond za otvoreno drutvo - Srbija.

Redakcija: Jelena Mili (glavni i odgovorni urednik), Tibor Moldvai (sekretar redakcije), Biljana Goli (lektura), Irina Rizmal , Duko Medi (prelom), Vanja Savi (prevod).

un mirovne misije

Documents