1. UVOD – pojam i karakteristike

Ugovor o trgovinskom zastupanju (agenturi) je takav ugovor o obavljanju privrednih

usluga u kome se jedna ugovorna strana-zastupnik (agent) obavezuje da se stalno stara da treća

lica zaključuju ugovore sa njegovim nalogodavcem (komitentom, principalom), i da u tom

slučaju posreduje između njih i nalogodavca, kao i da po dobijenom ovlašćenju zaključuje

ugovore sa trećim licima u ime i „za račun“ nalogodavca, a druga ugovorna strana –

nalogodavac se obavezuje da mu za svaki zaključeni ugovor isplati određenu naknadu

(proviziju). Ovaj ugovor je imrnovan, formalan, dvostrano-obavezan, teretan i komutativan. Iz

definicije ovog ugovora proizilazi da su njegove bitne karakteristike i vršenje poslova

posredovanja i zastupanja (prema koncepciji našeg zakona stalni posrednički poslovi čak ulaze

u njegov pretpostavljeni delokrug), dok zastupničke poslove može obavljati samo po izričitom

ovlašćenju vlastodavca – nalogodavca, stalnost odnosa sa nalogodavcem (ova vezanost za

jednog nalogodavca, te nemogućnost da na istom području i za istu vrstu poslova, bez

pristanka nalogodavca, obavlja iste poslove za drugog i razlikuje zastupnika od posrednika,

koji to vrši ad hoc i za sva lica koja mu se obrate); postojanje poslovnog područja

(nalogodavac može imati, za istu vrstu poslova i na i istom poslovnom području, više

zastupnika, ali zastupnik na istom području i za istu vrstu poslova može zastupati samo jednog

nalogodavca, izuzev u slučaju drukčijeg ugovora ili saglasnosti nalogodavca – ugovor o

isključivom zastupništvu od strane jednog zastupnika na određenom području i za određenu

vrstu poslova ili saglasnost nalogodavca za zastupanje i drugih nalogodavaca na istom

području i za istu vrstu poslova). Nepostojanje radnog odnosa između nalogodavca i

zastupnika (po ovom zastupnik razlikuje od punomoćnika i organa pravnog lica u svojstvu

zastupnika – reč je o posebnom ugovoru sa profesionalnim zastupnikom, koji ovu delatnost

obavlja na profesionalnoj osnovi i kao registrovano zanimanje).

Prof.dr Milutin Srdić – poslovno i finansijsko pravo – str.142

Prof.dr Zlatko Stefanović – poslovno pravo za ekonomiste i menadžere- str.441

1

2. ZAKLJUČENJE UGOVORA

Pošto zakon o obligacionim odnosima prihvata koncepciju formalnosti ugovora o

trgovinskom zastupanju, to ovaj ugovor nije zaključen i pored sporazuma stranaka o bitnim

elementima ovog pravnog posla (predmet zastupanja i obim ovlašćenja), sve dok ne bude

sačinjen u pismenoj formi. U smislu ovog zakona, međutim, zahtev pismene forme je ispunjen

ako ugovorne strane izmenjaju pisma ili se sporazumeju teleprinterom ili nekim dugim

sredstvom koje omogućava da se sa izvesnošću utvrde sadržina i davalac izjave (telefaks,

kompjuter). U svakom slučaju, ovaj se ugovor zbog svog formalnog karaktera i prirode

delatnosti ne bi mogao zaključiti ćutanjem zastupnika po nalogu vlastodavca.

Sankcija propuštanja udovoljenju ovoj zakonskoj formi čini se da ne bi trebalo da bude

stroga. Pošto je naime, cilj ove zakonske forme prvenstveno zaštita interesa ugovornih strana,

to neudovoljenje ovoj formi ne bi trebalo da vodi nevažnosti takvog ugovora i izvršenje

ovakvog ugovora treba da vodi konvalidaciji nedostajućeg elementa pismene forme. U

protivnom, zastupnik bi mogao, i pored dobijenog ovlašćenja, često da bude u poziciji „falsus

prokuratora“. Izuzetno, međutim kad je reč o zastupanju u spoljnotrgovinskom prometu,

propisane pismene forme sastoji se u vršenju državnog nadzora nad spoljnotrgovinskim

prometom te bi nedostatak propisane forme vodio nevažnosti samog pravnog posla.

3. VRSTE TRGOVINSKOG ZASTUPNIŠTVA

Polazeći od zakonske regulative, sudske i poslovne prakse, u stručnoj i naučnoj

literaturi se vrše raznovrsne deobe ovog pravnog posla.

Prvo polazeći od kriterijuma područja obavljanja pravnog posla zastupništva može se

razlikovati lokalni i generalni zastupnik. Lokalni zastupnik ovlašćen je na zastupanje na

određenom području u jednoj zemlji. Generalni zastupnik ovlašćen je na zastupanje u jednoj

zemlji ili više zemalja. Drugo, prema obimu delatnosti mogu se razlikovati posebni i opšti

zastupnici. Posebni zastupnik ovlašćen je na obavljanje tačno određenih poslova za

2

vlastodavca, dok je opšti zastupnik ovlašćen na obavljanje svih poslova zastupanja iz

delatnosti svog vlastodavca.

Treće, zavisno od lokacije obavljanja delatnosti trgovinskog zastupnika, razlikujemo

stalne – fiksirane trgovačke agente (obavljaju delatnost samo u jednom mestu) i putujuće

trgovačke agente (obavljaju delatnost putujući od mesta do mesta u potrazi za poslovnim

partnerima). Trgovački agenti – zastupnici koji obavljaju delatnost i na jedan i na drugi način

nazivaju se mešoviti.

Četvrto, zavisno od predmeta zastupanja razlikujemo agente u robnom prometu, agente

u prometu novca i hartija od vrednosti – berzanski agenti, pomorski agenti, agenti osiguranja,

agenti u turizmu i drugi.

Peto, zavisno od odgovornosti zastupnika razlikujemo obično zastupništvo (zastupnik

odgovara samo za stručan izbor trećeg lica – culpa in eligendo) i zastupnike del credere

(zastupnik koji ugovori ovakvu ugovornu klauzulu odgovara i za izvršenje obaveze trećeg

lica).

Šesto, zavisno od mesta obavljanja delatnosti i izvora prava koji se primenjuju

razlikujemo zastupnike koji zastupaju domaće privredne subjekte i zastupnike koji zastupaju

inostrane privredne subjekte. Zastupnici inostranih subjekata, ako je predmet zastupanja

oprema ili trajna dobra za ličnu potrošnju, dužni su da obezbede servis uvezenih proizvoda i

da drže konsignaciono skladište za prodaju strane robe i za obezbeđenje rezervnih

delova,potrošnog materijala i pribora neophodnog za tehničko održavanje tih proizvoda.

Sedmo, zavisno od odnosa konkurencije razlikujemo isključive i konkurentne zastupnike.

Isključivi zastupnik ovlašćen je na zastupanje celog proizvodnog programa jednog

nalogodavca, dok je u slučaju konkurentnih zastupnika to povereno nekolicini zastupnika.

Pravilo je da je generalni zastupnik i isključivi zastupnik. Izuzetno, međutim, moguće je da se

predvidi da i lokalni zastupnik bude isključivi zastupnik na određenoj teritoriji.

Prof.dr Mirko Vasiljević – poslovno pravo- str.573

Konvenc.o zastupanju u međunarodnoj prodaji robe i Zakon o obigac.odnosima,Privreda i pravo,str.487

3

4. PRAVNI ODNOSI

Pravna konstrukcija pravnog posla zastupanja po pravilu je tročlana:nalogodavac

(vlastodavac, principal,komitent), zastupnik i treće lice. U kontinentalnoj koncepciji

prihvaćeno je rešenje o dvostrukom pravnom odnosu iz celovitog posla zastupanja: unutrašnji

pravni odnos, koji se zasniva na nalogu (mandatu) i koji ustvari i predstavlja odnos iz ugovora

o zastupanju (odnos zastupnik-nalogodavac) i spoljašnji pravni odnos, koji je punomoćničke

prirode i koji nastaje izvršenjem zaključenog ugovora o zastupanju od strane zastupnika,

tj.zaključenjem nekog pravnog posla iz predmeta ovog ugovora. U ovom pravnom odnosu

zastupnik je dužan da obavesti treće lice s kojim sklapa ugovor da istupa u ime zastupanog

(nalogodavca) i drugu stranu, ako je ova znala ili je iz okolnosti mogla da zaključi da on istupa

kao zastupnik. Reč je o tzv.direktnom zastupništvu, gde se od samog početka uspostavlja

direktan pravni odnos između zastupanog (nalogodavca) i trećeg lica, kad se zastupnik kreće u

granicama ovlašćenja.

Kontinentalna koncepcija poznaje, međutim i pravni posao indirektnog – posrednog

zastupništva (ugovor o komisionu), gde se zbog istupanja zastupnika u svoje ime (ali

ekonomski za račun nalogodavca) ne uspostavlja u spoljašnjem pravnom odnosu direktan

odnos između zastupanog (nalogodavca) i trećeg lica, već je u tom odnosu zastupnik

(komisionar) i treće lice. Direktni pravni odnos zastupani (nalogodavac) – treće lice

uspostavlja se samo u slučaju stečaja posrednog zastupnika (komisionara) ili kad on izvrši

cesiju prava i obaveza iz zaključenog ugovora na zastupanog (nalogodavca).

Za razliku od cepanja posla zastupanja u kontinentalnoj pravnoj školi na indirektno

zastupanje (ugovor o komisionu) i direktno zastupanje (ugovor o zastupanju), anglosaksonska

pravna praksa poznaje jedinstveni institut zastupništva – Law of agency. Naime,

anglosaksonsko pravo celu konstrukciju posla zastupništva shvata jedinstveno, bez dvojnosti

pravnih odnosa karakterističnih za kontinentalno pravo – zastupanje je uvek posledica volje

nalogodavca (ne samo izričite, već i prećutne, kada se na osnovu postupaka vlastodavca –

nalogodavca može primenom neoborive procesne pretpostavke – tzv. Estroppel – zaključiti da

je on ovlastio agenta na zastupanje, iako agent takvo ovlašćenje nije izričito dobio) i otuda je

neodvojivo od njega (teorija identiteta agenta i principala: agent je samo „alter ego“

principala).

4

Dok je u kontinentalnoj koncepciji osnovni kriterij za ocenu da li nastaje neposredni

odnos između zastupanog (nalogodavca) i trećeg lica pitanje u čije ime istupa zastupnik, u

anglosaksonskoj koncepciji je za to relevantno samo pitanje za čiji račun istupa zastupnik.

Pošto zastupnik istupa za račun svog nlogodavca, onda se u svakom slučaju uspostavlja

direktna veza između nalogodavca i trećeg lica: kad agent trećem licu otkrije ime i postojanje

principala (otkriveni agentski posao sa označenim principalom);

Kad agent otkrije trećem licu samo postojanje, ali ne i ime principala, a takođe i u

slučaju kad agent ne otkriva trećem licu postojanje svog principala već sklapa ugovor u svoje

ime (neotkriveni agentski posao). Ovakvo razlikovanje dve pravne škole u vezi posla

zastupništva pokušala je da pomiri Konvencija o zastupanju u međunarodnoj prodaji robe iz

1983.godine Ženevska konvencija.

5.OBAVEZE ZASTUPNIKA-ZAKONSKE

Obaveza izvršavanja naloga – Kako ugovor o zastupanju ima za svoju građanso pravnu

osnovu ugovor o nalogu (mandatnu, punomoćstvu), to je osnovna obaveza zastupnika

izvršavanje naloga svog nalogodavca (vlastodavca). Zastupnik bi mogao, u principu, da

odstupi od dobijenih naloga samo uz saglasnost nalogodavca ili kad to zahtevaju interesi

nalogodavca. Nepropisno odstupanje od dobijenih naloga znači po pravilu i prekoračenje

zastupničkih ovlašćenja, na što se primenjuju opšta pravila građanskog prava iz sfere

zastupanja. Zastupnički ugovorni odnos ima značajne elemente ugovora, te je zastupnik dužan

da dobijeni nalog izvrši lično. Izuzetno, on može da izabere podagenta ako je na to prinuđen

okolnostima ili kad se sa tim saglasi nalogodavac. U ovim slučajevima, zastupnik odgovara

samo za izbor podzastupnika, dok u slučaju nepropisnog ustupanja izvršenja naloga (ili

njegovog dela) trećem licu, zastupnik odgovara i za njegov rad (kao da je reč o sopstvenom

izvršavanju). U izvršavanju naloga iz ugovora o zastupanju zastupnik je, prema koncepciji

ovog ugovora prihvaćenoj u Zakonu o obligacionim odnosima, posebno dužan de se stalno

stara da treća lica zaključuju ugovore sa njegovim nalogodavcem.

Prof.dr Mirko Vasiljević – poslovno pravo- str.574

5

Ova obaveza sadržinski je identična obavezi posrednika i u osnovi obuhvata sledeće

poslove: a) prikupljanje obaveštenja o stanju na tržištu u pogledu robe ili usluga koje su

predmet ugovora čijem zaključenju posreduje, b) ispitivanje ponude i tražnje za takvom

vrstom robe ili usluga, v) ispitivanje uslova prodaje ili kupovine ove robe ili usluga, g)

iznalaženje potencijalnih partnera nalogodavcu i ispitivanje njihovog boniteta, d) ispitivanje

uslova pod kojima bi ti partneri zaključili ugovor sa nalogodavcem, đ) obaveštavanje

nalogodavca o svim ovim činjenicama, e) dovođenje u vezu nalogodavca sa potencijalnim

partnerom ili partnerima za zaključenje određenog ugovora i slično. Sve ove poslove

zastupnik je dužan da izvrši pažnjom dobrog stručnjaka. Obaveza zastupnika spada međutim u

obaveze sredstava, te zastupnik ne odgovara ako i pored pokazane strukovne pažnje ne uspe

da nađe odgovarajućeg saugovarača za svog nalogodavca.

5.1. OBAVEZA UČESTVOVANJA U ZAKLJUČIVANJU POSLOVA SA TREĆIM LICEM

Za razliku od posrednika, zastupnik je po samom zakonu dužan da učestvuje, po

uputstvima nalogodavca, u zaključivanju poslova sa trećim licem (učešće u pregovorima,

formulisanje uslova ugovora itd.) i to sve do njihovog potpunog okončanja. Ovo praktično

znači da bi zastupnik bio dužan da postupi i po naknadnim nalozima nalogodavca (izmena

ugovora, raskid ugovora, primanje ispunjenja i slično).

5.2. OBAVEZA STARANJA O INTERESIMA NALOGODAVCA

Pošto zastupnik istupa u ime nalogodavca dužan je u svakom pogledu i u svim

poslovima koje preduzima da se stara samo o interesima svog nalogodavca. Ovo staranje,

zavisno od konkretne situacije, može da ima različiti pravni izražaj: provera solventnosti i

poslovnog ugleda saugovarača, isticanje prigovora i vršenje drugih parničnih i vanparničnih

radnji, obebeđivanje bonifikacije, refakcija ili izvoznih premija i slično. Upravo zbog potreba

što boljeg udovoljenja ovoj obavezi je i isključena mogućnost da zastupnik može istovremeno

zastupati dva nalogodavca, osim uz njihovu obostranu saglasnost (npr.kupca i prodavca).

Prof.dr Mirko Vasiljević – poslovno pravo- str.576

6

5.3.OBAVEZA OBAVEŠTAVANJA NALOGODAVCA

Zastupnik je dužan da daje nalogodavcu sva potrebna obaveštenja koja su od značaja

za pojedini posao (uslovi zaključenja ugovora, solventnost partnera), kako bi olakšao

nalogadavcu da zaključi ugovor sa trećim licem pod što povoljnijim uslovima. Za razliku od

posrednika, zastupnik je na osnovu samog zakona dužan da pruža nalogodavcu i obaveštenja o

stanju na tržištu, što je uslovljeno trajnošču zastupničkog odnosa. U ugovorenim rokovima ili

prema odgovarajućim običajima, zastupnik je dužan da izveštava nalogodavca o zaključenim

ugovorima i o stanju njihovog izvršenja.

5.4.OBAVEZA VOĐENJA ZASTUPNIČKOG DNEVNIKA I IZDAVANJA ZAKLJUČNICE

Trgovinski zastupnik dužan je da vodi zastupnički dnevnik, u koji hronološkim redom

upisuje sve ugovore (i njihovu sadržinu) koje je zaključio za svog nalogodavca, ili koje je

nalogodavac zaključio uz njegovo posredovanje. Zastupnički dnevnik je jedan od značajnih

dokaza o postojanju i sadržini ugovora koji se zaključuje sa trećim licima.

Zastupnik sastavlja i izdaje zaključnicu za svaki zaključeni ugovor sa trećim licem.

Pošto zaključnica sadrži sve sastojke zaključenog ugovora, to ona služi kao dokaz o

zaključenom ugovoru sa trećim licem, a ne kao eventualna bitna forma takvog ugovora.

Zaključnicu potpisuje zastupnik u ime nalogodavca i treće lice (odbijanje potpisivanja ne utiče

na punovažnost zaključenog ugovora, budući da ona služi samo kao dokazna forma). Jedan

primerak zaključnice predaje se nalogodavcu, jedan zadržava zastupnik i jedan ostaje kod

trećeg lica.

5.5. OBAVEZA VREDNOSTI-ČUVANJE POSLOVNE TAJNE

Trajnost odnosa zastupnika sa nalogodavcem pruža mu mogućnost da sazna mnoge

poslovne tajne svog nalogodavca, te otuda postoji i zakonska obaveza čuvanja saznatih

poslovnih tajni i neotkrivanja trećim licima. Ova dužnost postoji čak i posle prestanka ugovora

o trgovinskom zastupanju i sankcionisana je obavezom naknade štete. Dužnost čuvanja

poslovne tajne posebno je aktuelna u slučaju kad zastupnik sa dozvolom nalogodavca, zastupa

7

više nalogodavca za istu vrstu poslova. Neka prava dužnost čuvanja poslovne tajne povezuju

sa mogućnošću ugovaranja uzdržavanja od rada za neku konkurentsku firmu i određeno vreme

po prestanku zastupničkog odnosa, uz plaćanje određene odštete. Pošto naše pravo o

određenom pitanju neme izričitih normi, na sudskoj praksi je da se opredeli o eventualnoj

punovažnosti takvih klauzula iz ugovora o zastupanju. Prema nekim shvatanjima izraženim u

teoriji, takve klauzule trebale bi da budu ništave, budući da vode nedozvoljenom ograničenju

konkurencije.

5.6.OBAVEZA VRAĆANJA STVARI DATIH NA UPOTREBU

Zastupnik je dužan da vrati nalogodavcu sve stvari koje mu je ovaj predao na upotrebu

i korišćenje za vreme trajanja ugovora (uzorci, reklamna sredstva, evidencija klijantele,

sajamski eksponati, prevozna sredstva i dr.), po prestanku ugovora trgovinskog zastupanja.

Ovom obavezom se ne dira u pravo zadržavanje koje imaju ugovorne strane.

5.7.OBAVEZA POLAGANJA RAČUNA NALOGODAVCU

Pošto zastupnik istupa za račun nalogodavca, dužan je, u određenim vremenskim

razmacima ili po izvršenom svakom poslu, da položi račun nalogodavcu i da mu preda sve što

je primio od trećeg lica. Obračun zastupnika sadrži i označenje iznosa koje nalogodavac

duguje zastupniku i po osnovu čega može i da ostvaruje i svoje pravo zaloge.

6.OBAVEZE ZASTUPNIKA – UGOVORNE

Obaveza zaključenja ugovora sa trećim licem – Pošto prema koncepciji zastupništva

prihvaćenoj u Zakonu o obligacionim odnosima u pretpostavljeni krug ovlašćenja ne ulazi i

zaključenje ugovora, da bi zastupnik mogao da zaključi ugovore sa trećim licima u ime i za

račun svog nalogodavca, mora bi za to da bude posebno ovlašćen od nalogodavca posebnim ili

generalnim ovlašćenjem. Ipak, i kada trgovinski zastupnik nije eventualno ovlašćen na

8

sklapanje ugovora, tj.ograničen je na stalno posredovanje, razliku je se od posrednika jer ima

obavezu da učestvuje u poslu do njegovog izvršenja, te zbog toga ima niz obaveza koje nema

obični posrednik (davanje i primanje izjava u vezi s izvršenjem ugovora, sa tim dejstvom kao

da su date nalogodavcu i slično).

6.1.OBAVEZA PRIMANJA ISPUNJENJA

Pošto u pretpostavljeni krug ovlašćenja zastupnika ne spada ni primanje ni zahtevanje

ispunjenja potraživanja nalogodavca prema trećem licu (saugovaraču), to zastupnik za

preduzimanje ovih pravnih radnji mora da ima posebno ovlašćenje nalogodavca. Ovlašćenje

na zaključenje ugovora takođe ne pokriva ovo ovlašćenje. Iako se naš Zakon neizjašnjava da li

bi posebno ovlašćenje na primanje ispunjenja obaveze trećeg lica sadrži i ovlašćenje na

davanje popusta, odlaganje izvršenja, zamenu predmeta izvršenja ili drugu izmenu ugovora,

čini se da bi odgovor trebao da bude negativan, te bi zastupnik mogao da vrši ove pravne

radnje samo ako je i na njihovo vršenje posebno ovlašćen.

6.2.POLAGANJE RAČUNA PRE ODREĐENOG ROKA

Iako zastupnik po pravilu podnosi izveštaj o stanju poslova i vrši finansijski obračun sa

nalogodavcem po okončanju svakog posla ili u utvrđenim ili uobičajenim rokovima, izuzetno,

na zahtev nalogodavca, zastupnik bi bio dužan da to učini i pre određenog vremena (ovo je

posebno značajno u slučajevima kada se na tržištu dešavaju nagle i neočekivane promene u

obimu poslova koji se obavljaju preko zastupnika).

7.PRAVA ZASTUPNIKA – OBAVEZE NALOGODAVCA

Pravo omogućavanja obavljanja posla – Kad je zastupniku za obavljanje njegovih

poslova koji proizilaze iz ugovora o trgovinskom zastupanju potreban određeni materijal ili

određena dokumentacija (prospekti, uzorci, cenovni katalozi, atesti o kontroli, carinska

9

dokumentacija, uverenje o poreklu robe i dr.) nalogodavac je dužan da mu to stavi na

raspolaganje. Neblagovremena i nekompletna predaja ove dokumentacije ili materijala može

prouzrokovati umanjenje prometa i određenu štetu zastupniku (umanjenje mogućnosti za

sticanje provizije), koju bi nalogodavac bio dužan da naknadi.

7.1.PRAVO OBAVEŠTENJA

Nalogodavac kao gospodar posla ne mora da zaključi ugovor koji je u svemu

pripremljen posredovanjem zastupnika, kad zastupnik nije ovlašćen da ugovor i zaključi, ali je

dužan da bez odlaganja o tome obavesti zastupnika. Nalogodavac takođe može „po svom

nahođenju“ da smanji obim poslova koje obavlja posredovanjem zastupnika, kako bi on

smanjio svoju preduzimljivost u odgovarajućoj meri. Neudovoljenje ovoj obavezi, u oba

slučaja rađa pravo zastupnika na naknadu prouzrokovane štete.

7.2.PRAVO NA NAKNADU (PROVIZIJU)

Nalogodavac je dužan da isplati zastupniku naknadu (proviziju) za ugovore zaključene

njegovim posredovanjem kao i za ugovore koje je sam zastupnok zaključio, ako je za to bio

ovlašćen. Visina provizije utvđuje se ugovorom ili tarifom, a u nedostatku ovakvog

određivanja važi uobičajena provizija. Kao i u slučaju posredovanja i provizija trgovinskog

zastupnika, koja je nesrazmerno velika prema učinjenoj usluzi, može biti snižena od strane

suda na pravičan iznos, na zahtev nalogodavca. Zastupnik ima pravo na proviziju i kod

tzv.direktnih poslova koje nalogodavac zaključi neposredno sa klijentima koje je zastupnik

obrađivanjem tražio i posredovanjem na tržištu našao. U ovom slučaju radi se o ugovorenom

isključivom zastupništvu od strane određenog zastupnika na određenom području ili za

određenu klijentelu, te direktno zaključenje poslova od strane nalogodavca ne oslobađa ga

obaveze naknade određene provizije. Pošto nikakvih ograničenja nema, zastupnik bi u ovom

slučaju dugovao punu proviziju. Vremenski momenat sticanja prava na proviziju određen je u

uporednom pravu različito. Po jednoj koncepciji zastupnik stiče pravo na proviziju kada posao

bude punovažno zaključen sa klijentom, što odgovara posredničkom karakteru zastupništva.

10

Iako Zakon o obligacionim odnosima prihvata ovakvu koncepciju zastupništva, ipak se

opredeljuje za drugi momenat sticanja prava zastupnika na proviziju:kad ugovor bude izvršen.

Delimično izvršenje ugovora daje pravo na delimičnu proviziju srazmerno izvršenju ugovora.

Od ovako postavljenog pravila postoje dva izuzetka. Prvo vremenski momenat sticanja prava

na proviziju od strane zastupnika moguće je drugčije ugovoriti – npr.vezati ga za kaključenje

ugovora. Drugo, ako do neizvršenja ugovora dođe iz uzroka koji je na strani nalogodavca

(rizik više sile na strani je zastupnik) zastupnik takođe ima pravo na proviziju. Principijelno

vezivanje prava zastupnika na proviziju za momenat izvršenja ugovora u pravnoj teoriji je,

čini se, s pravom kritikovano, budući da zastupnik, osim kad se na to izričito ugovorom

obavezao, ne preuzima odgovornost za izvršenje obaveze trećeg lica (saugovarača).

7.3.POSEBNI VIDOVI PROVIZIJE

U određenim ugovorenim slučajevima zastupnik ima pravo na posebne vidove

provizije: inkaso provizija i provizija za klijentelu. Zastupnik koji na ugovornoj osnovi

preuzme odgovornost prema nalogodavcu za ispunjenje obaveze trećeg lica iz ugovora za čije

je zaključenje posredovao ili koje je po ovlašćenju on zaključio u ime nalogodavca ima pravo

na uvećanu proviziju – delcrdere provizija.

Zastupnik koji je po ovlašćenju nalogodavca izvršio naplatu nekog potraživanja ima

pravo na posebnu naknadu od naplaćene svote (inkaso provizija).

7.4.PRAVO NA NAKNADU TROŠKOVA

Prema zakonu o obligacionim odnosima zastupnik nema pravo na naknadu troškova

koji proizilaze iz redovnog vršenja posredničkih poslova (npr. PTT troškovi), osim ako je

drukčije ugovoreno, dok ima pravo na naknadu posebnih troškova (troškovi carine, transporta,

troškovi vađenja izvoznih dozvola i slično), koje je učinio u korist nalogodavca, ili po

njegovom nalogu. Pravo na naknadu troškova nezavisno je od ostvarivanja prava na proviziju.

Pravo na predujam troškova, iako izričito nije pomenuto, ne bi trebalo da se isključi, budući da

11

bi njihovo snošenje od strane zastupnika značilo kreditiranje nalogodavca, što je suprotno

prirodi ugovora o trgovinskom zastupanju.

8.POSEBNI NAČINI PRESTANKA UGOVORA O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU

Određeno ili neodređeno vreme – Zavisno od toga da li je ugovor o trgovinskom

zastupanju zaključen na određeno (duže od jedne godine) vreme ili na neodređeno vreme

regulisan je i poseban način njegovog prestanka. Ako je ugovor o trgovinskom zastupanju

zaključen na određeno vreme, on prestaje samim protekom vremena. Ako se međetum, ovaj

ugovor prećutno produži, nastavljanjem ispunjavanja ugovornih obaveza i po proteku roka na

koji je zaključen, smatraće se da je ugovor dalje zaključen na neodređeno vreme. Kad je

ugovor o trgovinskom zastupanju zaključen na neodređeno vreme, on može prestati otkazom

(jednostran raskid) od strane svake ugovorne strane. Ovaj otkaz se može dati krajem svakog

tromesečja (kalendarskog), sa otkaznim rokom od najmanje mesec dana. Iz ozbiljnih uzroka

(neostvarivanje ugovorenog obima poslova, odavanje poslovne tajne, učestalo nezaključivanje

poslova sa trećim licem od strane nalogodavca i slično), svaka ugovorna strana može,

navodeći te uzroke, da raskine ugovor i bez otkaznog roka. Neosnovani okaz jednog

ugovornika daje pravo drugoj strani da raskine ugovor bez otkaznog roka, kao i pravo na

naknadu prouzrokovane štete.

Prof.dr Mirko Vasiljević – poslovno pravo- str.579

12

9. PRIMER FORME UGOVORA

UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU

Zaključen dana ________________ godine u __________________ izme:

1. _________________________ (firma - naziv i sedište), koju zastupa

___________________

(dalje: Principal) i

2. ______________________________(firma - naziv i sedište), koju zastupa

_______________

__________ (dalje: Zastupnik)

Predmet ugovora

Član 1

Ovim ugovorom Principal poverava Zastupniku generalno zastupanje za teritoriju

___________

_______________________(naziv zemlje ili grupe zemalja).

Član 2

Principal poverava Zastupniku generalno zastupanje u pogledu svih proizvoda iz

proizvodnog

asortimana Principala.

Obaveze Zastupnika

Član 3

Zastupnik se obavezuje da u ime i za račun Principala obradi tržište na teritoriji koja je

utvr na

članom 1 ugovora i da nastoji da prona kupce za Principalove proizvode.

Član 4

Zastupnik se obavezuje da će zajedno sa predstavnicima Principala učestvovati u

pregovorima

13

za zaključenje ugovora i prisustvovati zaključenju ugovora izme Principala i treć ih lica,

kao i

da će sam zaključivati ugovore i preduzimati druge obaveze u ime i za račun Principala,

kada ga

Principal za to izričito ovlasti.Do dobijanja ovlašćenja iz prethodnog stava, Principal je

dužan da

preduzme sve potrebne radnje kako bi se održali dobri izgledi za zaključenje ugovora.

Član 5

Zastupnik se obavezuje da će u obavljanju poverenih mu poslova, uvek štititi interese

Principala,

postupajući pritom savesno i sa pažnjom dobrog privrednika.

U skladu sa ovim, Zastupnik se posebno obavezuje:

- da će stručno i savesno ispitivati povereno tržište, posebno u pogledu stanja ponude i

tražnje za

Principalovom robom i da će o svim uočenim promenama blagovremeno obaveštavati

Principala;

- da će se angažovati na promociji Principalove robe na poverenom tržištu, a naročito da će

organizovati reklamiranje, promotivne izložbe i učešće na sajmovima, uz prethodni

dogovor sa

Principalom;

- da će u pronalaženju kupaca za Principalovu robu posebno voditi računa o njihovom

poslovnom bonitetu;

- da će pratiti izvršavanje zaključenih ugovora, redovno obaveštavati Principala o toku

izvršenja

i preduzimati sve radnje potrebne za eventualno očuvanje Principalovih prava iz tih

ugovora.

Član 6

Na zahtev Principala, Zastupnik se može obavezati da će u pogledu pojedinih ugovora

odgovarati Principalu za njihovo uredno izvršenje.

Saglasnost Zastupnika za preuzimanje obaveze iz stava 1 ovog člana ugovora, mora biti

data u

pismenoj formi.

Član 7

14

Na zahtev Principala, Zastupnik se može obavezati da u pogledu pojedinih ugovora primi

sva

plaćanja Principalovih saugovarača.

Saglasnost Zastupnika za preuzimanje obaveze iz stava 1 ovog člana ugovora, mora biti

data u

pismenoj formi.

Član 8

Zastupnik se obavezuje da će redovno, a najmanje jedanput mesečno, podnositi Principalu

izveštaj o stanju poslova koji su u toku, kao i obračun plaćanja primljenih ili izvršenih po

nalogu

i za račun Principala.

Član 9

Zastupnik se obavezuje da će čuvati poslovne tajne Principala za koje dozna u obavljanju

poslova zastupanja.

Član 10

Zastupnik se obavezuje da za vreme trajanja ugovora neće zastupati druga lica koja se

bave

proizvodnjom istih ili sličnih proizvoda.

Obaveze principala

Član 11

Principal se obavezuje da će Zastupniku omogućiti obavljanje poverenih poslova, a

naročito da

će

Zastupnika redovno snabdevati uzorcima robe, propagandnim materijalom, katalozima,

cenovnicima,

tehničkom dokumentacijom i sl.

Član 12

Principal se obavezuje da će Zastupnika blagovremeno obaveštavati o svim izmenama u

pogledu

uslova prodaje svojih proizvoda, kao i u pogledu naloga datih Zastupniku.

Član 13

U slučaju da Zastupnik uputi zahtev Principalu da ga ovlasti na zaključenje pojedinih

ugovora,

15

Principal je obavezan da mu pismeno odgovori u roku od ___ dana.

Član 14

Principal se obavezuje da Zastupniku isplati proviziju u visini od _____% od vrednosti

zaključenog ugovora, najkasnije u roku od ___ dana od dana njegovog zaključenja.

Principal se

obavezuje da Zastupniku isplati umanjenu proviziju u visini od _____% u slučaju da je

neposredno sklopio ugovor na teritoriji poverenoj Zastupniku.

Principal se obavezuje da Zastupniku isplati uvećanu proviziju u visini od _____% kada se

Zastupnik obavezao da će odgovarati za uredno izvršenje ugovora, odnosno _______%

kada se

Zastupnik obavezao da će primiti plaćanja po osnovu odrenog ugovora. Vrednost

ugovora u

odnosu na koju se odreje provizija Zastupnika, jednaka je visini kupoprodajne cene

utvrne

ugovorom.

Član 15

Principal se obavezuje da će Zastupniku nadoknaditi sve troškove nastale u izvršavanju

Principalovih naloga, osim redovnih troškova poslovanja Zastupnika.

Vreme trajanja ugovora

Član 16

Ovaj ugovor je zaključen na vreme od ___________ godina.

Član 17

Važnost ugovora se može produžiti nakon isteka roka iz člana 16 pismenim sporazumom

ugovornih strana.

Član 18

Ugovor se može raskinuti i pre isteka roka važenja, sporazumom ugovornih strana ili

jednostrano, uz ostavljanje otkaznog roka koji ne može biti kraći od ____ meseca.

Sporazum o

raskidu ugovora i jednostrani otkaz ugovora moraju biti sačinjeni u pismenoj formi.

Rešavanje sporova

Član 19

Ugovorne strane će nastojati da sve sporove koji eventualno proiza iz izvrš enja ovog

ugovora

16

reše sporazumno, mirnim putem. Ukoliko se spor ne može rešiti sporazumno, ugovorne

strane

su saglasne da se njegovo rešavanje poveri Arbitraži ________________________ (naziv i

adresa arbitraže).

Arbitraža iz stava 2 ovog člana ugovora će za rešavanje sporova iz ovog ugovora

primenjivati

materijalno pravo __________________________ (navesti izabranu zemlju).

Član 20

Ovaj ugovor pošto ga ovlašćeni predstavnici ugovornih strana zaključe, stupa na snagu

danom

dobijanja saglasnosti od strane nadležnih nacionalnih organa ugovarača.

Član 21

Ovaj ugovor je sačinjen u ________ istovetnih primeraka, od kojih po ____ primerka

pripada

svakoj od ugovornih strana.

ZASTUPNIK PRINCIPAL__________________ __________________

http://ekonomskisavetnik.com

10.LITERATURA

1. Dr Zlatko Stefanović 2003,Bor,štamparija Bor, Poslovno pravo za ekonomiste i

menadžere sa elementima uvoda u pravo,stvarnog i obligacionog prava

2. dr Mirko Vasiljević 2001, Beograd,udruženje pravnika u privredi SR

Jugoslavije, Poslovno pravo

3. dr Milutin Srdić 2007, Čačak, VPŠ Čačak, Poslovno i finansijsko pravo

4. http://poslovniforum.hr/tp/ugovor

5. http://ekonomskisavetnik.com

6. http://www.poslovni-programi.com

17

18