Уговор о делу 

Извор права:

Закон о облигационим односима – чл. 600–629. (“Службени лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89; “Службени лист СРЈ”, бр. 31/93)

 

Уводне напомене

Појам уговора

Уговором о делу посленик (предузимач, извођач радова) обавезује се да обави одређени посао, као што је израда или оправка неке ствари или извршење неког физичког или интелектуалног рада и слично, а наручилац се обавезује да му за то плати накнаду.

Уговор о делу регулисан је одредбама чл. 600–629. Закона о облигационим односима.

Битни елементи уговора

Битни састојци уговора о делу су:

а)  предмет уговора (одређени посао);б)  накнада.

Предмет уговора

Предмет уговора о делу мора да буде материјални посао, који не подразумева искључиво физички посао, јер предмет уговора може да буде и интелектуални рад, односно интелектуална услуга.

Код уговора о делу, посленик радове врши самостално, у своје име и за свој рачун и по томе се уговор о делу разликује од уговора о налогу.

Предмет уговора о делу мора бити могућ и допуштен, а ако то није случај, уговор о делу је ништав, што проистиче из члана 47. Закона о облигационим односима.

Закон о облигационим односима предвиђа четири категорије послова који могу бити предмет уговора о делу:

а)  израда неке ствари;б)  оправка ствари;ц)  физички рад;д)  интелектуална услуга.

Израда неке ствари

Под израдом ствари најчешће се подразумевају услуге производног занатства, али се под овај појам може подвести и израда већих инвестиционих постројења, која се врши по пројекту наручиоца. За овај вид уговора о делу карактеристично је да наручилац има право да врши надзор над обављањем посла.

Оправка ствари

Под оправком ствари подразумевају се услуге услужних делатности, а посебно услужног занатства. У пракси се овим уговором регулишу не само класичне занатске услуге, већ и оправка и ремонт машина, аутомобила, других справа и постројења.

Извршење одређеног физичког рада

Код ове врсте уговора о делу предмет уговора је извршење одређеног физичког рада. У пракси се овим уговором често регулишу и монтажа разних постројења и инвестиционе опреме. Међутим, имајући у виду специфичност ових послова, а посебно њихову сложеност, они најчешће представљају предмет других уговора, посебно оних који улазе у домен уговора о грађењу.

Извршење одређеног интелектуалног рада

Код ове врсте уговора о делу треба имати у виду да се пружање интелектуалних услуга у пракси веома често граничи са ауторством. Због тога се уговором мора направити довољна дистинкција, која ће се постићи уколико се интелектуална услуга ограничи на израду самог дела, а не и на пренос права искоришћавања дела.

Накнада – цена услуге

Накнада за извршене услуге најчешће је уговором прецизно одређена, али може да буде и одредива, што се примењује у случају када се ни предмет уговора није могао унапред и на несумњив начин одредити.

С обзиром да је накнада битан састојак уговора о делу,

бесплатно вршење одређених послова за друго лице не може се сматрати као уговор о делу, а исто тако се сматра да уговор о делу није закључен ако истим накнада није предвиђена, макар и као одредива.

Надзор

Наручилац има право да врши надзор над обављањем посла и даје упутства када то одговара природи посла, а посленик је дужан да му то омогући.

Обавеза посленика се не ублажава због тога што наручилац не користи право надзора, било да надзор није уопште вршио или надзор није вршио на ефикасан начин.

Давање упутстава такође није обавеза наручиоца, сем када се ради о ближем одређивању предмета уговора, ако исти није довољно јасно опредељен приликом заснивања правног односа, односно приликом закључења уговора о делу.

Обавезе посленика

Посленик има следеће обавезе:

а)  да наручиоцу скрене пажњу на недостатке материјала које му је наручилац предао, а које је приметио или је морао да примети;

б)  да изврши дело како је уговорено и по правилима посла, и то за одређено време, а ако време уговором није одређено, онда за време које је разумно потребно за такве послове;

ц)  да преда наручиоцу израђену или оправљену ствар, с тим да се ове обавезе ослобађа ако ствар коју је израдио или оправио пропадне из узрока за који посленик не одговара.

Ако се посленик не држи услова уговора или не ради како треба, па постоји опасност да извршено дело има недостатке, наручилац има право да упозори посленика и одреди му примерен рок да рад саобрази обавезама, а уколико посленик не поступи по захтеву наручиоца, наручилац има право да уговор раскине и тражи од посленика накнаду штете.

Ако је рок битан састојак уговора, а посленик је у таквом закашњењу са започињањем или завршавањем посла, па је очигледно да га неће завршити у уговореном року, наручилац има право да раскине уговор и да од посленика захтева накнаду штете.

По правилу, посленик није дужан да посао обави лично, сем ако то не произлази из самог уговора или природе посла. Међутим, посленик одговара наручиоцу за извршење посла и када посао не обави лично. То значи да посленик одговара за лица која су по његовом налогу радила на послу који је преузео да изврши,

као да га је сам извршио.

Одговорност за недостатке

Наручилац је дужан да извршено дело прегледа чим је то могуће и да о нађеним недостацима без одлагања обавести посленика. Ако наручилац на позив посленика да прегледа и прими извршени рад то не учини без оправданог разлога, сматра се да је рад примљен. После прегледа и примања извршеног рада, посленик више не одговара за недостатке који су се могли опазити обичним прегледом, сем ако је за недостатке знао али их није показао или на њих није указао наручиоцу.

У случају скривених недостатака, наручилац је дужан да о њима обавести посленика, најкасније у року од месец дана од дана њиховог откривања (субјективни рок). Истеком две године од пријема обављеног посла, наручилац се више не може позивати на скривене недостатке извршеног посла (објективни рок).

Наручилац који је уредно обавестио посленика да извршени рад има одређене недостатке, може да захтева од посленика да их у примереном року отклони, као и да му накнади штету коју трпи због тога. Ако уклањање недостатака захтева претеране трошкове, посленик може да одбије да их отклони, али у том случају наручилац има право на снижење накнаде или на раскид уговора, уз истовремено право на накнаду штете.

Ако обављени посао има такав недостатак који га чини неупотребљивим или је обављен у супротности са изричитим условима уговора, наручилац има право да раскине уговор и да захтева накнаду штете и без претходног захтева да се недостатак отклони.

У случају снижења накнаде, иста се врши у сразмери између вредности извршеног рада без недостатка у време закључења уговора и вредности коју би у то време имао извршени рад са недостатком.

Обавезе наручиоца

Наручилац има следеће обавезе:

а)  да прими рад извршен према одредбама уговора и правилима посла;

б)  да исплати накнаду, по прегледу и одобрењу извршеног посла.

Ризик

Ако је посленик дао материјал за израду ствари, а ствар буде оштећена или пропадне из ма ког узрока пре предаје наручиоцу, ризик сноси посленик, што значи да нема право на накнаду за дати материјал као ни право на накнаду за свој рад. У случају када је наручилац прегледао извршени рад и одобрио га, сматра се да му је ствар предата и да је код посленика остала на чувању, па ризик случајног оштећења или пропасти сноси наручилац. Исто правило примењује се и у случају ако је наручилац пао у доцњу због непримања понуђене ствари.

Ако је материјал за израду дао наручилац, он сноси ризик случајне пропасти или оштећења ствари. У том случају посленик има право на накнаду за свој рад само ако је ствар пропала или оштећена после доласка наручиоца у доцњу или ако се наручилац није одазвао на позив посленика да ствар прегледа.

Право залоге

Посленик има право залоге на стварима које је направио или оправио, као и на осталим предметима које му је наручилац предао у вези са извршењем посла, све док их држи или не престане својом вољом да их држи:

а)  ради обезбеђења наплате потраживања накнаде за рад;

б)  ради обезбеђења наплате потраживања накнаде за утрошени материјал;

ц)  ради обезбеђења наплате осталих потраживања по уговору.

Раскид уговора вољом наручиоца

Наручилац може да раскине уговор о делу кад год хоће, све док наручени посао није довршен. Али, у том случају наручилац је дужан да посленику исплати уговорену накнаду, умањену за износ трошкова које посленик није учинио, а које је био дужан да учини да уговор није раскинут. Износ накнаде се такође умањује за износ зараде коју је посленик остварио на другој страни или коју је намерно пропустио да оствари.