1

1. NEDELJA I UVOD

1.POREKLO I SUTINA MEDIJA

-difuzija (masovnost) trenutnost

2. VRSTE TV STANICA

vlasnitvo

nain finansiranja

ureivaka politika

3. ODNOS TELEVIZIJE sa starijim medijima (pozorite, film, radio) i mladjim (internet, interaktivna televizija).

4. KO JE REDITELJ

Stvaralac koji koristi TV medijum kao sredstvo izraavanja. Vlada TV tehnologijom i do samog kraja rukovodi celokupnim stvaralako tehnolokim procesom kao i celom ekipom. Mora imati jasnu koncepciju i znati put do njene realizacije. (razlike filmskog i TV postupka, najvaniji saradnici). Svaki reditelj se uglavnom opredeljuje za anr koji mu najvie odgovara (dramski, zabavni, muziki, obrazovni, informativni, sportski).

2. NEDELJA

II TEHNOLOGIJA

1. TV SIGNAL(KAKO PUTUJE I KAKO SE TRANSFORMIE)

kamera

mikseta - prevashodno slui za sprovoenje simultanog montanog postupka. Upotrebljava se i pri emitovanju gotovih (snimljenih emisija).

magnetoskop ureaj za magnetsko snimanje signala slike i tona, kao i njihovu kasniju reprodukciju.

link: sferna antena za predaju ili prijem kod usmerenih profesionalnih veza. Signali koju su proizvod elektronskog sklopa u sastavu antene, zahtevaju prostor bez mehanikih prepreka izmeu prijemnog i predajnog sklopa, tj. optiku vidljivost. Veze ostvarene na ovaj nain mogu biti kako izmeu punktova na zemlji, tako i sa satelitom, u sluaju da su u pitanju velika rastojanja. Linkovske veze pored televizije, koriste i pota i vojska.

kabl elastini iani provodnik obloen izolatorom, a slui za prenoenje televizijskih audio-vizuelnih signala visoke frekvencije sa minimalnim gubitkom energije. Povezuje prijemnu TV antenu sa TV prijemnikom.

satelit: elektronski primopredajnik koji je sa Zemlje lansiran u orbitu na visinu od oko 36. 000 km.

namena satelita globalni prenos televizijskih, radio, telefonskih i drugih informacija i usluga.

monitor, televizor (pal, secam NTSC)3. I 4. NEDELJA

2. PROSTORIJE U TV STANICI (UREDJAJI I LJUDI)

studio prostor u kome se odvija snimanje. Opremljen nosaima rasvetnih tela (rotilj). Pod idealno ravan, liven od specijalne plastine mase. U zidovima smetene sve instalacije (strujne, video, audio)

video reija prostorija u sklopu TV studija (ili reportanih kola) opremljena monitorima, video miksetom, daljinskim komandama i sredstvima za komunikaciju sa ostalim uesnicima tehnolokog lanca. Odvojena od ostalih prostorija staklenim pregradama. U njoj su : reditelj, realizator, video mikser, sekretarica reije i tehniko vostvo.

audio reija

kontrola kamere prostorija u kojoj sede dve osobe zaduene za kontrast i boje.

magnetoskop

telekino

master

podreija - mesto iz koga se emituje snimljen TVprogram, odvojeno od tehnolokog procesa realizacije. Opremljena je: video miksetom, daljinskim koomandama za filmske lance i magnetoskope, interfonom, tastaturom generatora grafike, kamernim lancem za najavnu kameru, sistemom za kontrolu video signala, audio miksetom, gramofonima, magnetofonima, kao i audio i video monitorima. Uz podreiji se obino nalazi i ''off studio'' koji uglavnom slui za simultano prevodjenje, sinhronizaciju, ili komentarisanje nekog programa. Na putu do gledalaca, video i audio signal se iz podreije prosledjuje do reije dnevnog programa, koja moe biti u sklopu podreije.

reija dnevnog programa mesto iz koga se vri emitovanje TV programa, ili preuzimanje emisija drugih tv centara. Opremljena je ureajima za izbor razliitih izvora slika i jednom vrstom miksete, koja omoguuje istovremeni rez slike i zvuka, kao i razdvojenu manipulaciju ovim komponentama. Tu je jo i nekoliko kvaliteetnih monitora(audio i video), precizan sat, TV prijemnik, priruna videoteka sa emisijama razliitog sadraja i trajanja, i priruna cd-oteka za kraa intermeca sa muzikom

tv ekipa

3.REPORTANA KOLA

punktovi

ekipa

specifinosti u odnosu na studio

pokretni televizijski studio,

u poetku su bila veliine autobusa, a danas su veliine kombija i manja.

namena - za rad u vanstudijskim uslovima, tj. u eksterijeru.

oprema - slina onoj u TV studiju. Zavisno od namene, reportana kola su obino opremljena sa 3-4 kamere (studijske) uz mogunost prikljuivanja 1-2 prenosne kamere. U opremu spadaju uredjaji glavne tehnike kontrole, audio i video reija. Ukoliko se planira zapis slike, reportanim kolima se dodaje i magnetoskop. Prvo je bio u posebnom vozilu, ali sada je u u sastavu reportanih kola.

Time je zadovoljena tehnologija snimanja i mobilnost, a ne i napajanje, koje moe biti iz mree ili iz agregata.

Ekipa - ista kao i u studiju. Postoji vie verzija, zavisno od namene. Ako dogadjaj zahteva postojanje vie reportanih kola, onda se povezuju na jedna, odakle se reira TV prenos.

ENG

Elektronsko sakupljanje vesti.

Odlike: velika pokretljivost, efikasnost u radu, minimalna ekipa.

Oprema: prenosna runa kompaktna jedinica(kamera i snima) relativno male teine. Na istom sklopu postavljen je i mikrofon koji omoguuje da se sa slikom zabelei i zvuk. Ako je direktan prenos u pitanju, eng opremi se dodaje i mikrotalasni predajnik. Ovo je pogodno za praenje dogaaja prostorno razuenih, a ova oprema se postavlja u helikopter, ili na motocikl.

Ekipa - 1 - 3 lana, a neki od njih obavljaju dva posla (snimatelj voza, i sl.)5. i 6. NEDELJA

4. ISTORIJAT MAGNETOSKOPA, ELEKTRONSKE MONTAE I POGLED U BUDUNOST

4. PODELE MAGNETOSKOPA:

Prema nainu zapisa:

kvadrupleksni

helikoidalni

magnetoskop sa diskom

U zavisnosti od naina pakovanja trake:

kasetni

ili ne

Prema nameni:

- studijski i portabl

6.VRSTE MONTAE (MOD, REIM)

add on

insert

time cod

7. DIGITALNI FORMATI:

digitalni betakam

format D5

DV

mini DV

DV cam

8. OFF LINE - Izrada radne kopije u elektronskoj montai. Magnetoskopski snimci se montiraju na radnoj kopiji, a rezultat rada je definitivno usvajanje radne kopije kojom su svi zadovoljni.

7 9. NEDELJA

9. PRVI TRIKOVI

VIDEO MIKSETA

- zatamnjenje, odtamnjenje, pretapanja,

- maske (dobijene radom generatora specijalnih efekata, koji formira niz elektronskih uestanosti linija i uestanosti slika, te se dobijaju razliiti trouglasti, parabolini, testerasti oblici), kontramaske,

- chroma key (elektronski efekat koji se primenjuje u kolor televiziji. Ostvaruje se upotrebom jedne od boja u sistemu RGB, kao pozadine objektu kojeg snimamo sa efektom chroma key. Efekat se ostvaruje uz primenu froma kijera, koji je vezan sa video mixetom, a konstruisan je tako da reaguje na granici izmeu odabrane boje i svih drugih boja u TV slici.

ine, mikseri, eksternal

Video mikseta se sastoji od komandne ploe i sloenijeg elektonskog ureaja koji je obino lociran dalje od komandne ploe. Na ploi se nalaze tasteri, ruice za otamnjenje, zatamnjenje, preklopnici, i potenciometri.

Osnovni sklop video miksete:

etiri niza tastera, identino povezanih i obino postavljenih jedan ispod drugog.

Dva niza ine slue za sprovoenje montanog postupka, i nazivaju se aktivne ine, dok je trea za predselekciju ili predkontrolu.

10. OSTALI TRIKOVI

sinhronajzer

digitalni efekti (abekas ado karizma)

picture maker11 3 D

3D VIDEO GRAFIKA

kompujterska animacija (Softimage, Maya, 3D MAc studio, Lightwave..)

Softverski paketi za 3D modelovanje, njihovog postavljanja u fiktivni trodimenzionalni prostor, dodavanje tekstura, postavka svetla i kamera, animiranje.

kompouzing (Aftereffect - program firme Adobe, pravi photo shop, koji slui za animiranje 2D objekata, kao to su txt, slike, animacije, dodavanje raznih efekata, prelaza)

virtuelna stvarnost, virtuelni studio, virtuelni voditelj postoji voditelj, na ijem licu su senzori motion capture, koji hvataju pokrete, koji se vode do raunara, gde se verno prenose na kompjuterski generisan lik. (face tracker, motion capture,

3D skener skenira oblik, i od njega pravi kompjuterski iani model(wire frame)

10. NEDELJA

12. POSTPRODUKCIJA ZVUKA

11-12. NEDELJA

III ZANAT I KREACIJA

1. RAD REDITELJA U PRIPREMI

Sam sa sobom(analiza teksta, tema, ideja, protagonisti, antaonisti,cilj lika, radnja, kontra radnja, konflikti, kritine take, ritam, atmosfera, anr, likovi, podela...)

13. NEDELJA

2. SPECIFINOSTI RADA SA GLUMCIMA

- hladne probe

- razlike izmedju filmske i pozorine glume

14. NEDELJA

3 PRIPREME

Sa ekipom (rad sa scenografom, kostimografom, dizajnerom,svetla. Obilazak objekta)

15. NEDELJA

5. KNJIGA SNIMANJA

16. NEDELJA

6. SNIMANJE

7. nametanje dekora

8. nametanje svetla

9. tople probe (kadriranje, progoni, generalna proba) snimanje

6. PREDNOSTI I MANE FILMSKOG I TELEVIZIJSKOG POSTUPKA

17. NEDELJA

7. RITAM

specifinosti ritma

televizijskih emisija

(ritam igranih i neigranih struktura)

18-19. NEDELJA

XV VRSTE PROGRAMA

(uvod u tv anrove)

1.INFORMATIVNI

2.OBRAZOVNI

3.IGRANI

4. DEIJI

5.SPORTSKI

6.ZABAVNI

MUZIKI

MEDIJI U MEDIJU

prenosi

adaptacije

pozorine predstave

koncerti, baleti, opere, film na tv

20. NEDELJA

10. BUDUNOST TELEVIZIJE

11. spoj televizije filma i informatike

12. interaktivna televizija21-25 NEDELJA

V MARKETING

TRINE KOMUNIKACIJE

1. MARKETING i ADVERTISING

2. POTREBA ZA KOMUNIKACIJOM IZMEDJU PRODAVCA I KUPCA

3. RAD U AGENCIJI struktura worldwide agencija

creative, media planning, media buying, asocijacije, odnos klijenta, agencije i medija, brand(ta sve moe reklamirati)

brie

klijent ima problem- ciljevi oglaavanja(promocija firme, promocija brenda, podseanje, image)

istraivanje

utvrdjivanje problema

SWOT analiza snaga, slabost, mogunost, pretnje,

ciljna grupa (ko plaa, ko koristi, ko odluuje decision makers)

kreativni rad(creative director, art director, copywriteri, dizajneri) naini oglaavanja(tv spot, novniski oglas, plakat, teletekst, event marketing, out door, billboard, direct mail, PR, internet)

storyboard

najzad filmska ekipa, izrada spota, link test

medija planiranje(rejtinzi, CPT, GRP, road blocking, click rate, ciljne grupe, medija plan) rezultati kampanje

marketinki festivaliPAGE 1