1

ТОВАРЕЊЕ КОЛА

ОСНОВНЕ ПОСТАВКЕ

1. УВОД

Товарење теретних кола детаљно је описано Прописима за товарење (95) који важе за брзине возова до 120 km/h. Одредбе се могу примењивати за две групације кола:

за појединачна кола и групе кола код нормалног поступка при маневрисању

за теретна кола без судара и одбацивања кола у затвореним возовима, за кола у комбинованом теретном саобраћају и за теретна кола са амортизерима дугачког хода

Према тарифским прописима, корисник превоза – пошиљаоц врши сам утовар колских пошиљака, предмета ванредног обима, непакованих живих животиња, као и предмета денчаних пошиљака тежих по комаду од 500 kg. Пошиљаоц сам прибавља средства за обезбеђење и учвршћивање товара ради осигурања од померања у току превоза. Исто тако корисник превоза одговара за штету коју причини превозиоцу неправилним товарењем робе на транспортним средствима.

Средства и уређаји на колима изложени су при маневрисању и претоварним манипулацијама знатним механичким ударима, чија се кинетичка енергија преноси и на робу. Исто тако се у току вожње због промене брзине, промене нивелете пруге и различитих радијуса кривина јављају силе које делују на робу у уздужном, попречном и вертикалном правцу. Величине тих сила одређене су лабораторијски и износе:

1) у уздужним правцу до четвороструке тежине товара (4G) при крутом непосредном везивању товара односно до једноструке тежина товара (1G) који могу да клижу у уздужном правцу кола

2) у попречном правцу кола до 0,5 тежине товара (0,5G)

3) у вертикалном правцу до 0,3 тежине товара (0,3G)

Под товаром може се подразумевати:

1) растресит материјал (шљунак, отпаци, смеће, иверје итд.)

2) појединачни комади (возила, сандуци, машине, транспортни судови комбинованог теретног саобраћаја итд.)

3) товарне јединице од повезаних предмета које се за време превоза понашају као појединачни комади (пакети, завежљаји, бале, увезани предмети од истог материјала и облика итд. који се у даљем тексту зову једним именом – слогови)

За робе које се смештају у транспортне судове важи:

робе морају да буду равномерно распоређене

робе морају да буду осигуране од премештања и одувавања и

ломљиве робе морају да буду заштићене погодним материјалом.

2

За повезивање роба тј. образовање товарних јединица могу се користити:

везе од челичних трака, челичне жице, траке од вештачких материјала (сила прекидања креће се зависно од врсте робе која се повезује и то од 5 до 40 kN)

фолије које се истежу или скупљају, за робе на палетама до 1000 kg

2. УПОТРЕБА КОЛА И ТРАНСПОРТНИХ СУДОВА

1. Општа упутства

на колима и транспортним судовима не смеју се вршити измене без одобрења сопственика

пре утовара површине треба добро очистити од леда и снега

после утовара и истовара треба: затворити и осигурати врата, високе странице, кровове, приклопце, поклопце, вентиле, усправити ниске странице, делове који се могу скинути треба осигурати у предвиђеним уређајима или држачу

2. Заштита пода кола од товара

Робе које због своје мале површине налегања, свог облика или масе могу да оштете под кола, треба ставити на подметаче. Подметачи су потребни ако терет, који делује на под кола, прелази:

10 kg/cm2 код кола са ознаком UIC

5 kg/cm2 код осталих кола

када се друмска возила товаре на плато кола при чему је маса по точку већа или једнака 6500 kg

3. Високе странице, ниске странице и врата

Робе, које додирују високе и ниске странице, не смеју их тако оптеретити да се странице оштете или за време превоза угрозе безбедност саобраћаја.

Клизна врата, клизне странице, поклопци (хаубе) и кровови, који се отварају, не смеју се блокирати. Они се морају отворити без опасности по робу и људе који раде са товаром. Клизна врата и странице смеју да учествују у осигурању товара само у оквиру њихове издржљивости. Робе, које се ослањају, не смеју да се котрљају нити накрећу.

Робе не смеју лежати на високим и ниским страницама. Само товарне јединице у слоговима (округло дрво итд.) које се ослањају на ступце смеју да леже на ниским страницама.

4. Покривачи са арњевима

Покривачи са арњевима служе да се роба заштити од атмосферских падавина и евентуално сунца. Они нису погодни за осигурање товара. Да би се гарантовало беспрекорно отварање и затварање покривача роба не сме да додирује покривач.

3

5. Ступци

Робе, које се ослањају на ступце, не смеју тако да оптерећују нити ступце нити њихова лежишта (држаче) да се ови трајно деформишу.

Код цилиндричних роба које се слажу седласто или у слогове и које се ослањају на усадне (покретне) ступце треба наспрамне ступце везати у горњој половини њихове висине.

6. Делови за причвршћивање (прстенови, куке, ушице)

За непосредно и посредно везивање роба треба употребити прстенове за причвршћивање, ушице или куке од округлог челика пречника од најмање 16 mm. Робе се могу непосредно везати на две тачке за везивање, које леже наспрамно једна другој, до следећих маса:

- код плато кола до 10 t

- код покривених кола до 5 t

Постојеће ушице и прстенови за везивање колских покривача за кола погодни су само за робе масе:

- до 10 t код непосредног везивања

- до 10 t код посредног везивања

Ако на потребном месту не постоје тачке за везивање тада се за везивање смеју користити погодни делови кола. Није дозвољено да се средства за везивање наместе на делове трчећег строја и огибљења, на обртна постоља, држаче сигнала, уређаје за затварање врата, ручице, степенице итд. Везе не смеју да се обављају око тегљеничких и одбојничких уређаја и постоља кола.

4

7. Уређаји кола за осигурање товара

Преградни зидови

Преградни зидови служе за осигурање делова товара. Осигурање товара од превртања у уздужном правцу кола између преградних зидова може се смањити или сасвим изоставити. Товар мора да се ослања на преградне зидове на ширини најмање b = 2400 mm и висини h = 700 mm.

Удубљења у поду

Удубљења у поду служе уопште за осигурање лимова у котуровима. Погодна су и за товарење сличних роба, нпр. бубњева за каблове. Треба водити рачуна о пречницима и масама који су дозвољени за поједина удубљења. После завршетка утовара робе у удубљења треба постојеће уређаје за бочно осигурање (руке за причвршћивање) поставити у дејствујући положај који је најближе могући котуровима.

Уређаји за посредно везивање

Уређаји за посредно везивање обично служе за осигурање цеви, стабала и резаног дрвета. Средства за везивање треба после утовара и истовара заштити или ако се не користе скинути и осигурати.

Осигурачи точкова аутомобила

Осигурачи точкова аутомобила служе за осигурање возила са точковима. Осигурачи су распоређени на површини товарења, могу се по жељи померати у уздужном правцу кола и причврстити. Осигурачи се приликом учвршћивања возила, морају поставити што је могуће ближе уз точкове и потом забраве. После истовара треба их скинути и осигурати.

8. Средства за осигурање товара

У току превожења товар мора бити заштићен од померања, против превртања или пада у уздужном и попречном смеру кола. Осигурање товара се обавља појединачним средствима или комбиновано. Основна средства за осигурање су:

високе и ниске странице кола

стављање венца (оквира) од подесних роба

ступци кола

подупирачи

средства за осигурање која се причвршћују ексерима

средства за непосредно и посредно везивање

Остала средства за осигурање товара су:

подметачи и умеци

подупирачи (потпорњеви)

седласти ногари

средства за заштиту од клизања

5

3. ОПТЕРЕЋЕЊЕ КОЛА

Интерес железнице је да се што више искористи носивост једних кола тј. да се кола што више натоваре. Међутим постоје ограничења у погледу носивости самих кола која се не сме прекорачити али и ограничења везана за дозвољено оптерећење пруге по осовини односно дужном метру.

Пруге железница су у погледу дозвољених оптерећења која су изражена кроз масу по осовини односно дужном метру, каласификоване на категорије, које су дате у следећој табели:

Категорија пруга Највећа дозвољена маса по осовини [t/os]

Највећа дозвољена маса по дужном метру [t/m]

А 16 5

B1 18 5

B2 18 6,4

C2 20 6,4

C3 20 7,2

C4 20 8,0

D2 22,5 6,4

D3 22,5 7,2

D4 22,5 8,0

За одређене саобраћаје могу се за одговарајуће пруге и кола договорити посебни услови између железница. Исто тако може се посебно регулисати оптерећење кола за унутрашњи саобраћај.

Свака железница одређује нормалну категорију пруга која одговара највећем делу њених пруга које су дозвољене за међународни саобраћај. Детаљнији подаци могу се наћи у Прописима за товарење – свеска 3, а у следећој табели дат је пример списка категорија пруга према железничким управама.

6

Железница Нормална категорија пруга

Изузеци

10 VR ФИНСКЕ ДРЖАВНЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ D4 341 HSH АЛБАНСКЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ C2 43 GVSEV ЖЕЛЕЗНИЦЕ GYOR-SOPRON-EBENFURT-VASUT D4 344 BHEV БУДИМПЕШТАНСКО ТРАНСПОРТНО ПРЕДУЗЕЋЕ B2 1,351 PKP ПОЉСКЕ ДРЖАВНЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ C3 252 BDŽ БУГАРСКЕ ДРЖАВНЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ D4 1,353 CFR РУМУНСКЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ C3 154 ČD ЧЕШКЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ C2 2,355 MAV МАЂАРСКЕ ДРЖАВНЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ C2 2,356 ŽSR ЖЕЛЕЗНИЦЕ СЛОВАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ C3 1,2,3

62 SP УДРУЖЕЊЕ ШВАЈЦАРСКИХ ПРИВАТНИХ ЖЕЛЕЗНИЦА ЗА КОРИШЋЕЊЕ ТЕРЕТНИХ КОЛА D3 2,3

64 FNME ЖЕЛЕЗНИЦА NORD MILANO ESERCIZIO C2 3

65 MŽ ЖЕЛЕЗНИЦЕ БИВШЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ РЕПУБЛИКЕ МАКЕДОНИЈЕ C2 2,3

68 AAE AHAUS - ALŠTETER ЖЕЛЕЗНИЦА C2 70 RFD ЖЕЛЕЗНИЧКА ТЕРЕТНА ДИСТРИБУЦИЈА D4 371 RENFE НАЦИОНАЛНА УПРАВА ШПАНСКИХ ЖЕЛЕЗНИЦА D4 2,372 JŽ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ C2 2,373 CH ГРЧКЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ AG C4 2,374 SJ ШВЕДСКЕ ДРЖАВНЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ D2 1,375 TCDD ТУРСКЕ ДРЖАВНЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ C2 2,376 NSB НОРВЕШКЕ ДРЖАВНЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ C2 378 HŽ ХРВАТСКЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ C2 2,379 SŽ СЛОВЕНАЧКЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ D3 2,380 DB НЕМАЧКА ЖЕЛЕЗНИЦА AG D4 2,381 OBB АУСТРИЈСКЕ САВЕЗНЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ D4 2,382 CFL НАЦИОНАЛНО ДРУШТВО ЛУКСЕМБУРШКИХ ЖЕЛЕЗНИЦА D4 383 FS ИТАЛИЈАНСКЕ ДРЖАВНЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ C3 2,384 NS ХОЛАНДСКЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ D2 1,385 SBB/CFF ШВАЈЦАРСКЕ САВЕЗНЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ D4 2,386 DSB ДАНСКЕ ДРЖАВНЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ D3 2,387 SNCF НАЦИОНАЛНО ДРУШТВО ФРАНЦУСКИХ ЖЕЛЕЗНИЦА D4 2,3

88 SNCB/

NMBS

НАЦИОНАЛНО ДРУШТВО БЕЛГИЈСКИХ ЖЕЛЕЗНИЦА D4

89 ŽBH ЖЕЉЕЗНИЦЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ C3 94 CP ПОРТУГАЛСКЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ D4 396 RAI ЖЕЛЕЗНИЦЕ ИСЛАМСКЕ РЕПУБЛИКЕ ИРАН C2 97 CFS СИРИЈСКЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ B2 398 IRR ОРГАНИЗАЦИЈА ЖЕЛЕЗНИЦА ИРАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ 18; 4,8 t/m

7

3.1 Границе товарења

Границе товарења исписане су на колима. Меродавна граница товарења одређује се према најнижој категорији пруге на превозном путу. Она се не сме прекорачити.

3.2 Распоред терета

Терет у колима треба да буде равномерно распоређен тако да осовине или поједина обртна постоља буду равномерно распоређена. Ако се товар не може равномерно распоредити, тада однос оптерећења појединих осовина не сме прећи:

• 2 : 1 (однос масе по осовини) код двоосовинских кола

• 3 : 1 код четвороосовинских кола (кола са обртним постољима)

• однос оптерећења појединих точкова сваке осовине не сме бити већи од 1,25 : 1

Пример одређивања односа масе по осовини код двоосовинских кола:

Када се кола натоваре, укупна тежина кола (тара Т + тежина товара Р) се расподељује на осовине кола. Оптерећење по осовини E једнако је по интезитету нормалној реакцији шине у тачки додира шине и точка N али је супротног смера од те реакције. Користећи се елементарним знањем из статике, кола ћемо посматрати као носач на који делују силе од тежине терета и самих кола, услед којих се у “зглобовима” носача (тачке додира точка и шине) јављају реакције сила као што је приказано на слици:

Пример: Пример договора између железница

8

А B

1N

P T

2N

x

y

l/2

a

l

+

Користећи се основним формулама из статике (сума свих сила у правцу оса x, y, као и сума момената око неког од зглобова треба да је једнака 0), добићемо величине оптерећења по осовини:

∑ = ;0Xi

1221i NTPN;0NTPN;0Y −+=⇒=∑ +−−=

2TP

laN;0

2lTaPlN;0M 11B +⋅=⇒=⋅−⋅−⋅=∑

Пошто су оптерећења по осовини једнака нормалним реакцијама сила у шинама тј. важи 11 NE = тј. 22 NE = , тада можемо закључити да уколико је испуњено:

⇒≤ 1:2E:E 21 пошиљка се може отпремити под условом да неко од оптерећења (Е1, Е2) не прелази дозвољено оптерећење по осовини за дату пругу којом ће се кола кретати.

Пример одређивања односа масе по обртним постољима код четвороосовинских кола:

9

Код кола са обртним постољима, реакције сила делују у тачки контакта точка и шине које се могу свести на једну силу која делује у центру обртног постоља. Ту силу одређујемо прорачуном, а правац те силе пролази кроз центар обртних постоља тј. ако шематски прикажемо – кроз зглобове носача. Ова сила је иста по интезитету и правцу али супротног смера од силе која представља оптерећење кола заједно са товаром по обртном постољу.

∑ = ;0Xi

1321223211i NTPPPN;0NTPPPN;0Y −+++=⇒=∑ +−−−−=

2T

lcPbPaPN;0

2lTcPbPaPlN;0M 321

13211B +⋅+⋅+⋅

=⇒=⋅−⋅−⋅−⋅−⋅=∑

Пошто важи 11 NE = тј. 22 NE = , тада можемо закључити да уколико је испуњено:

⇒≤ 1:3E:E 21 пошиљка се може отпремити под условом да неко од оптерећења (Е1/nos, Е2/ nos) не прелази дозвољено оптерећење по осовини за дату пругу којом ће се кола кретати.

Напомена: Силе Е1 и Е2 су вредности силе по обртном постољу, а не по осовини. То значи да када се израчунају силе N1 и N2 оне се морају поделити са бројем осовина у једном обртном постољу (nos). На шеми су приказане редуковане силе по обртном постољу јер стварне силе делују у зони контакта точка и шине али се оне могу свести на једну силу која делује у центру обртног постоља, а то су силе N1 и N2.

А B

1N T2N

x

y

l/2

a

l

+

b

c1P 2P 3P

10

Однос оптерећења појединих точкова сваке осовине не сме бити већи од 1,25 : 1

Допуштено одступање тежишта у попречном правцу кола

Услов: ⎟⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛⋅

+⋅≤⇒≤A2

1P2T1

121s

810

RR

где су:

R1, R2 – маса по точку [t]

s – растојање тежишта товарне јединице од уздужне осе кола у [m]

3.3 Појединачни терети

Највећи дозвољени појединачни терети исписани су на растеру на колима. Они се добијају из начина ослањања и дужине терета (нарочито на плато колима)

11

Постоје два начина ослањања:

1) Товар лежи непосредно на поду или на најмање 4 подметача који су постављени попречно. Ако се средине спољашњих омотача налазе на или изван осовинских склопова или стожера обртних постоља тада се за дужину налегања узима целокупна дужина товара.

Највећи терет исписан је испод знака , а наспрам одговарајућем размаку: дужина налегања = l.

2) Товари који слободно леже на 2 попречна подметача

Највећи терет исписан је испод знака , а наспрам одговарајућем размаку: дужина налегања = l. Дужина налегања l једнака је растојању између подметача.

Одређивање максималне масе терета који се може натоварити на кола с обзиром на носивост кола:

Носивост кола с обзиром на дужину налегања између појединих тачака кола у односу на осовину кола (a-a, b-b, c-c, d-d) исписана је на бочним страницама односно носачима кола.

Уколико је позната дужина товара као и начин товарења на кола (директно постављање терета на под кола или на два или више подметача), могуће је одредити дужину налегања l, а и максималну масу товара који се сме утоварити на кола ако је дужина налегања једнака неком од познатих растојања (a-a, b-b, c-c, d-d). Уколико се дужина налегања налази између неке две величине налегања исписаних на носачу кола, онда се вредност максималне масе таквог терета (за ту дужину налегања) који се сме утоварити на кола одређује интерполацијом између вредности маса исписаних на уздужном носачу кола.

Да ли ће се натоварена кола отпремити неком пругом зависи од тога да ли је маса товара већа или мања од максималне масе товара којим се смеју натоварити једна кола с обзиром на категорију пруге (дозвољеног оптерећења по осовини). Ови подаци о максималној маси товара с обзиром на дозвољено оптерећење по осовини су такође дати на колима у виду ознака приказаних на примерима у тачки 3.1.