114

PAGE

Teodor V. Adorno

MINIMA MORALIARefleksije iz oteenog ivotaMinima moralia (1951), Trei deo (19461947), aforizam br. 114114

Heliotrop. Kada neko doe roditeljima u goste, deije srce kuca s veim oekivanjima nego pred Boi. Nije stvar u poklonima ve u preobraaju ivota. Parfem koji neka dama odlae na komodu, kada detetu dopuste da je gleda dok se raspakuje, mirie kao seanje, ak i kada se udahne po prvi put. Koferi s nalepnicama iz hotela Suverta ili iz Madone di Kampiljo, postaju kovezi s draguljima Aladina i Ali Babe umotanim u skupocene tkanine goine kimone koji su iz karavanseraja vajcarske i Junog Tirola doputovali na tapaciranim seditima spavaih kola, da bi ih se ono sito nagledalo. I kao to u bajkama vile priaju s decom, tako se i goa obraa deci iz kue ozbiljno, bez snishodljivosti. Ona joj postavljaju znalaka pitanja o zemljama i narodima, a ona im, neupuena u njihovo svakodnevno ponaanje i suoena samo s njihovim zadivljenim pogledima, odgovara s dubokim zapaanjima o slaboumnosti nekog zeta ili neakovim branim razmiricama. Tako se deca odjednom osete prihvaena u taj moni i tajanstveni savez odraslih, u magini krug ozbiljnih ljudi. Zajedno sa svakodnevnim rasporedom moda e im dopustiti da sutra izostanu iz kole suspenduju se i granice meu generacijama, a svako ko do jedanaest sati nije otiao u postelju, poinje da stie predstavu o pravoj promiskuitetnosti sveta. Jedna poseta pretvara etvrtak u praznik, u ijoj euforiji kao da se celo oveanstvo okupilo za istim stolom. Goa, naime, dolazi iz daleka. Njena pojava obeava deci neto s one strane porodice, podsea ih da porodica nije sve. enju za uranjanjem u tek zapoetu sreu, u jezerce s dadevnjacima i rodama, koju je dete s mukom nauilo da obuzdava, izoblienu stranom slikom crnog oveka, zlotvora koji se sprema da ga otme, tu enju dete ponovo otkriva, ovog puta bez straha. Meu onima koji su mu najblii, pojavljuje se, kao prijateljica, figura neeg drugaijeg. Ciganka koja prorie sudbinu, putena na glavna vrata, postaje dama iz daleka i preobraava se u anela izbavljenja. Ona skida kletvu s najblie sree tako to je venava sa onim to je najudaljenije. To je ono to dete celim svojim biem iekuje i svako ko nije zaboravio najbolji deo svog detinjstva mora da je i dalje u stanju da tako eka. Ljubav odbrojava sate, sve do asa kada goa kroi preko praga i neprimetno osvei izbledele boje ivota: Evo me opet, vratih se iz beskrajnog sveta.

Izvor: Theodor W. Adorno, Minima Moralia. Reflexionen aus dem beschdigten Leben, aforizam br. 114, 1951. Novi prevod, na osnovu originala i dva engleska prevoda, E. F. N. Jephcott (1974) i Dennis Redmond (2005), AG, 2013.

aleksa.golijanin@gmail.com

http://anarhija-blok45.net1zen.comIzbor bukleta: https://picasaweb.google.com/aleksa.golijanin/Bukleti Eduard Mrike (18041875), Peregrina III, 1824.

PAGE 2