1.) FUKNKCIJE OBJEKTA VISOKOGRADNJE*Osnov projktovanja ini projektni zadatak kojeg po pravilu priprema investitor ili konsultant kojeg ovaj anga uje. Proj. zad. treba da bude zbir potreba koje slede iz funkcije objekta, a ne zbir elja investitora. Osnovu proj. zad. treba da ini tehnolo ki elaborat u kojem je detaljno re en proces rada, oprema, radna mesta, transport i ostala infrastruktura. Tek iz ovih parametara sledi dispozicija objekta sa dimenzijama, materijalima i optere enjem. Da bi se izbegle povratne intrvencije u izvo enju objekta prethode: pripremni radovi, izrada idejnih re enja, izrada gl. projekta, i razrada detalja izvo enja. Pripremni radovi podrazumevaju prikupljanje podataka o lokaciji i za svaku mikrolokaciju podataka o tlu, podzemnim vodama, snegu, seizmici, saobra aju i energetskoj infrastrukturi (javni, interni transport, kapacitet vodovodne mre e, gasovod, vrelovod), ceni instalacija, ceni pripreme lokacije (ru enje, izme tanje, ceni opremanja lokacije, zelene povr ine, zajedni ka infrastruktura, socijalni sadr aj) i ceni uklanjana objekta kad se na e van funkcije. Proj. zad. dopunjavamo i rezultatima pripremnih radova i time dajemo elemente za pripremu vi e idejnih re enja koja sadr e lokaciju, dispoziciju tip konstrukcije i osnovne materijale. Ova idejna re enja se upore uju na osnovu fizibiliti studije (studija mogu nosti i ne mogu nosti), kako bi se eliminisala evidentno ne prihvatljiva re enja. Prihva enja idejna re enja su dalje osnov za izradu idejnih projekata koja treba da su obra ena tako da je mogu e vr iti njihovu tehni ku i ekonomsku komparaciju po jasno zadatim pravilimia. Idejne projekte treba praviti na osnovu javnog konkursa. Usvojeno idejno re enje se dalje razra uje na nivou gl. projekta sa svim detaljima. Dalje sledi izvo a ki projekat u kom izabrani izvo a prilago ava gl. projekat svojoj tehnologiji izvo enja i razra uje sve detalje uklju uju i i samu monta u. Tokom izvo enja radova mora se sukscesivno formirati projekat izvedenog stanja, koji je u stvari izvo a ki projekat u koji su unesene sve izmene izvr ene tokom izvo enja. Ovaj projekat je osnovni za dokumentaciju exploatacije objekta i za stvaranje baze podataka na odnovu kojih se objekat odr ava. Osnovna filozofia gra enja na zapadu je duga priprema, brzo izvo enje i solidno odr avanje objekta.

2.) INDUSTRIJSKE HALE I SKLADI TATo su objekti velikih zapremina koje treba pokriti i zatvoriti, pa je najisplativije projektovati met. konstr. sa pokriva ima i oblogama. Radi se za objekte kod kojih je izra eno stati ko i dinami ko opt. Ovi objekti su lako demonta ni, to je bitno jer u velikom slu aju ne vredi vr iti rekonstrukciju nakon zastarevanja tehnologije i uve enja nove. U elektronskoj industriji proces zastarivanje je 5 god., u metaloprera iva koj 10god, rafinerijama 15god., a u te koj industriji 20god. nakon ega se objekti uklanjaju da bi se stvorio prostor za novi objekat. Za ind. hale i skladi ta neophodno je definisati opremu za njihovu funkciju (ma ine, kranovi za transport). Jo jedna prednost ovakvih objekata je mala sopstvena te ina, to direktno smanjuje seizmi ke uticaje. Kod hala je obi no merodavno optere enje vetrom, a ne od zemljotresa. Mora se poznavati tehnologija koja se odvija u objektu. Ako je hala 20x20m ne treba stavljati ukru enja, a ako je 80x20m treba staviti popre na ukru enja. Za hladnja u se mo e projektovati laka konstrukcija sa izolacijom i instalacijama, postavi se dvozglobni re etkasti luk izvan objekta i pri vrsti se na jednom mestu za krov, tako da re etka dr i laku konstrukciju. To izbu eno mesto treba dobro izolovati termi ki, i na taj na in re ava se problem odr avanja niskih temperatura u hladnja i. U halama se interni transport odvija pomo u portalne dizalice. One imaju svoj pokretni most sa elektronskim mehanizmom, na koji se prenosi optere enje pri dizanju. Most se oslanja na ine po kojima se kre e, kranske nosa e izme u stubova i kona no na stubove i temelje.

3.) STAMBENE I JAVNE ZGRADEZa konstruktivni sistem viskokih stambenih i javnih objekata biramo eli nu nose u konstrukciju (stubovi i glavne rigle), dok mo uspratne konstrukcije formiramo kao spregnute. Preko eli nih rigli postavljamo eli ne profilisane limove sa nazubljenjima koji istovremeno predstavljaju i oplatu i armaturu stropne plo e, dok se sama plo a betonira pumpoma za beton sa velikim dometom transporta betona. Umesto spregnutih plo a mogu se koristiti i prefabrikovane plo e koje se pomo u mo danika naknadno spre u sa eli nim delom kostrukcije. Zbog velike visine objekata vrlo su va ni uticaji vetra i seizmike, re enje vertikalnog transporta i po ara. Prednost ovih konstruktivnih sistema je: paralelno izvo enje sa izradom temelja objekta, eli na konstr. se radioni ki izradi, a potom montira. Brza izrada me uspratne konstrukcije omogu ava da grube gra evinske radove zavr avamo ve sredinom sezone, odnosno ceo objekat se zavr ava za 1 sezonu. Treba imati to manje skela i oplata koji ko taju a na ovaj na in vr imo racionalizaciju jer trajno koristimo lim i izbegavamo el. koje emo posle baciti.

Svaki visoki objekat neminovno ima zna ajan procenat tro kova gra enja i eksploatacije koji sledi iz njegove visine. Po studijama, orijentaciono u e e 30-ospratne zgrade je 10% temelji, 20% nose a el. konstr., 8% m. k., 10% zidovi i stepeni ta, 12% izolacija i za tita, 40% saobra ajnice i pogonske instalacije (liftovi, energetika, kondicioniranje vazduha, protiv po arni sistem). Odluka o gradnji vi espratnih objekata je ozbiljna jer je skuplja oprema za njegovo funkcionisanje nego izgradnja same

1

konstrukcije. Visoki objekti su nu no zlo i grade se na mestima gde je zemlji te skuplje (u centru grada) pa je isplativo graditi 50-60 spratova. U kategoriji objekata eli ne visokogradnje osim stambenih i javnih objekata spadaju i tornjevi, radio oda ilja i, stubovi mobilne telefonije.

4.) OPTERE ENJA U VISOKOGRADNJI*Opt. koja deluju na hale i zgrade mogu se svrstati u 3 osnovne grupe: 1. Osnovna stalna opt. (sopstvena te ina), korisna (dizalica, ljudska navala, vozila), sneg i druga optere enja stalnog karaktera. 2. Dopunska dejstvo vetra, sile bo nog udara i ko enja dizalice, temperaturni uticaji i dr. sile privremenog karaktera. 3. Izuzetna seizmi ki uticaji, neravnomerno sleganje oslonaca, udari vozila u nose u konstrukciju. SLU AJEVI OPTERE ENJA: 1. I slu aj = osnovna opt. sa koef. sigurnosti 1,5 2. II slu aj = osnovna + dopunska opt. sa koef. sigurnosti 1,33 3. III slu aj = osnovna + dopunska + izuzetna opt. sa koef sigurnosti 1,2 Koef. sig. se razlikuje za ove grupe pa je bitno definisati sva mogu a opt. i svako svrstati u 1 od ove 3 kategorije, pri em u treba voditi ra una i o stepenu u estalosti pojedinih vrsta opt. Merodavni uticaji od sopstvenog opt. (p) (sopst. te . konstr. i te . stalnih instalacij a, ograda, podova) moraju da budu manji od merodavnog uticaja korisnog opt (g), da bi konstrukcija bila dobro isprojektovana. Stalno opt. se sastoji iz sopstvene te ine nose e konstr. (ro nja e, gl . nosa i, spregovi, kranske staze, me uspratne konstr., fasadne rigle, stubovi) i te ine ostalih nosivih i nenosivih el. konstrukcije (krovni pokriva , fasada obloga, pod, plafon, pregradni zidovi). Sopstvena te ina el. se odre uje tako to se zapremina el. pomno i sa zap. masom ili se podaci uzimaju iz kataloga proizvo a a. Korisno opt. se sastoji od sadr aja unutar objekta ili na njemu, tj. te ine ljudi, name taja, pokretnih pregrada, knjiga, ma inske opreme, automobila, i sva druga povremena opt. koja deluju na konstr. a nisu svrstana u stalno opt. Ne mogu se predvideti svi mogu i polo aji pokretnog opt. pa su vrednosti opt. dati tabelarno u propisima za razli ite namene konstrukcija ili delove konstrukcija (vrednosti su dobijene ispitivanjem i iskustvom). Optere enje snegom tj. njegov intenzitet zavisi od regiona, nagiba krovne ravni i konfiguracije krova. Kod ravnih ili do 20 2 nagnutih krovova uzima se s=0,75 kN/m povr ine osnove krova, a za ve e nagibe se mora smanjiti, za nagib ve i od 60 s=0. Sneg na krovu treba uzeti kao jednakopodeljeno opt. koje mo e opteretiti itav raspon, pola raspona ili pola raspona sa punim intenzitetom optere enja a drugu polovinu sa jednom polovinom, pri emu je merodavna ona ema opt. koja daje ve e uticaje.

Optere enje vetrom klju ni parametaj je brzina vetra do koje se dolazi statisti kom obradom podataka. U na im propisima taj podatak nije pouzdan pa se za objekte kod kojih je dominantan uticaj vetra mora obezbediti pouzdan podatak (V M,50,10). Na dejstvo vetra jo uti e i visina objekta, lokacija, oblik zgrade, tekstura fasade, polo aj susednih objekata, konfiguracija terena i dinami nost konstrukcije (o ekivano reagovanje konstr. na dinami ko delovanje vetra). Stati ki uticaj vetra se mno i sa koeficijentom dinami nosti, pa se za nepoznate dinami ke karakteristike konstr. i velike brzine vetra dobija jako veliki ukupni 2 intenzitet vetra (i preko 5 kN/m ). Kod takvih konstrukcija radi se modelsko ispitivanje u aerodinami kim tunelima da bi se utvrdilo realno opt. na osnovu odgovora konstrukcije, da konstr. ne bi bila neracionalno projektovana. U na im propisima je precenjena vrednost podpritiska kod objekata sa malim otvorima, to je naj e i slu aj kod hala. Ako dobijemo podpritisak ve i od nadpritiska vetra bitno se menja raspored uticaja kod glavnih nosa a. U kombinaciji sopstvena te . + vetar sa izra enim podpritiskom mo e se desiti da se ne dobije zatezanje u donjem pojasu grede a u gornjem pritisak. To je nepovoljna situacija jer je lako spre iti gubitak stabilnosti gornjeg pojasa zbog postojanja pokrova i ro nja a, a te ko je spre iti gubitak stablnost i donjeg pojasa koji je slobodan u prostoru.3

gustina vazduha u kg/m (zavisi od nadmorske visine objekta lokacije) V M,50,10 osnovna brzina vetra u m/s, na visini 10m, povratnog perioda 50 god. kt faktor vremenskog osrednjavanja osnovne brzine vetra kT faktor povratnog perioda osnovne brzine vetra Sz faktor topografije terena Kz faktor ekspozicije uvodi hrapavost terena G z dinami ki koeficijent

2

C koeficijent sile ili pritiska 2 A efektivna povr ina u m 2 Po starim propisima opt. vetrom je 0,45 1,25 kN/m . Optere enje dizalicama. Projektant usvaja dispoziciju hale na osnovu standardizovanih podataka (nosivost dizalice, eljeni raspon, visina dizanja, broj radnih opreacija, brzina kretanja i dizanja) o mostnim ili vise im dizalicama (koriste i katalog proizvo a a). Za prora un opt. od krana za pokretno opt. od dizalice uvodi se uticaj u estalosti promene opt. i udara prilikom rada dizalice. Pritisak to kova dizalice treba pomno iti sa koef. udara f koji zavisi od vrste dizalice (f = 1,00 1,60). Za prora un stalnog opt. propisuje se koef. izravnavanja y = 1,10 1,30. Za prora un kranske staze (nosa a dizalice) i glavnih nosa a koji ih nose, uzimaju se u obzir slede a optere enja od mostnih dizalica: y Vertikalno opt. od to kova dizalice Pt max i Pt min

y

Horizontalna optere enja, popre na na kransku stazu (javljaju se usled polaska i ko enja kolica ma ke, kosog podizanja tereta i nepravilnosti staze). Intenzitet horizontalnog opt. H bu (bo ni udari) uzimaju se 1/10 maximalnih tereta vertikalnog pritiska to kova

y

Horizontalna opt. u pravcu kranske staze (javljaju se usled polaska i ko enja mosta dizalice, kosog podizanja tereta i udara dizalice u odbojnik na kraju kranske staze). Intenzitet Hk (sile ko enja) iznosi 1/7 maximalnih vert. pritisaka to kova koji ko e (pogonski to kovi)

Seizmi ki uticaji* zavise od kategorije objekta i zna aja, a prora un se mo e vr iti na 3 na ina: Ta nom dinami kom analizom sistema, Kvazi spektralna analiza sistema ili Kvazi stati ka analiza zasnovana na odre ivanju dinami ke sile S=k0 *ks*k p*k d*G. Ove sile se u vidu kontinualnih ili koncentrisanih masa apaliciraju na sistem i vr i se prora un prese nih sila i dimenzionisanje. k0 koef. kategorije objekta (za I=1,50; za II=1,0; za III=0,75; a za IV se ne uzima) ks koef. seizmi nosti (za VII=0,025; za VIII=0,05; za IX=0,100 po merkalijevoj skali) kp koef. koji zavisi od duktilnosti sposobnosti konstr. da izdr i odre eni nivo deformacije kd koef. dinami nosti tla koji je ve i za bolji materijal Seizmi ke sile su izazvane kretanjem tla na kome je objejkat fundiran a deluju u te i tu me uspratne konstrukcije, pomo u krutosti me uspratne konstr. se prenosi na vertikalne el. (okvire, spregove, zidove), a dalje na temelje. Nose i sistem zgrade se mo e prikazati kao sistem koncentrisanih masa, pri emu svaka me uspratna konstr. odgovara jednoj konc. masi m, a vertikalni el. koji primaju ove konc. sile odgovaraju opruzi jednog oscilovanja. Ako su ovi vertikalni el. postavljeni nesimetri no u osnovi, javlja se torzija (uvrtanje zgrade). Princip seizmi kog gra enja: 1. Formirati to manje mase i izbe i nepovoljan raspored masa (npr. tehni ku eta u koja sadr i opremu velike te ine bi trebalo smestiti u podrum a ne na zadnji sprat) 2. Usvojiti to pravilniju osnovu konstrukcije i iz begavati nepoklapanje centra mase i centra krutosti 3. Izbegavati promene u konstrukcijskom sistemu, npr. formiranje mekih spratova 4. Konstrukcija ne sme biti suvi e kruta treba obezbediti solidan nivo njene duktilnosti Danas se izme u tla koje distribuira seizmi ku silu i temeljne konstrukcije objekta postavljaju vibroizolatori koji absorbuju najve i deo kineti ke energije talasa i time ne dopu taju ulazak te energije u konstrukcijski sistem, a time i razvoj pomeranja sistema. Temperaturna promena razlika u temp. izaziva nepovoljan uticaj u krutim konstr. pa se kod nas defini e T=60C (od -30 do +30). Po starim propisima, svaki eli ni objekat se mora dilatirati ako je du i od 60m, to je relativno, a zavisi od deformabilnosti i dispozicije konstruzkcije. Zato se radi prora un na prostornom modelu i utvrdi se da li konsr. mo e da primi ovaj dodatni uticaj. Mogu a teta prouzrokovana temp. promenama spre ava se primenom fleksibilnog materijala ili pokretnih spojeva. Uticaj pritiska tla i vode tlo je obi no zasi eno vodom i izaziva hidrostati ki pritisak, tako da mo e da potopi konstrukciju. Podzemni deo konstr. je izlo en opt. bo nog pritiska zemlji ta i silom uzgona ako se nalazi ispod NPV-a.

3

Uticaj eksplozije eksplozije mogu poticati od plinske instalacije i cevovoda, od raznih projektila i bombi, od luda kih ideja. Uticaj monta nih optere enja nije dovoljno prora unati samo kona na exploataciona stanja objekta, nego i stanja u kojima se pojedini el., sklopovi ili delovi konstr. mogu na i pri utovaru, transportu, monta i. Tretiraju se kao izuzetna opt. ali se ne smeju zanemariti. Analiza se mora proveriti sa aspekta vrsto e, upotrebljivosti i stabilnosti.

5.) KONSTRUKTIVNO OBLIKOVANJE I PRORA UNPod konstruktivnim oblikovanjem podrazumeva se osmi ljavanje oblika el. i dispozicije konstrukcijskih celina i obi no se odvija u dva nivoa. Sem samog prora una (ra unski model, merodavno opt, odre ivanje uticaja i dimenzionisanje prema krit. nosivosti, upotrebljivosti i stabilnosti) moramo uraditi i konstruktivno oblikovanje el., veza i nastavaka. Nakon to prora unom dobijemo podatak o dimenzijama el., i o dispoziciji, moramo pre izrade grafi ke dokumentacije re iti sve detalje vezane za izradu el. i njihovo me usobno povezivanje u radionici, na in transporta i monta u. Sem analiti kih podataka moramo imati jasnu viziju kako sve to zajedno napraviti. Ovo mora biti upotpunjeno i saznanjima ta imamo na raspolaganju na tr i tu materijala, spojnih sredstava i ta izvo a i mogu objektivno da izvedu.

6.) KROVNI POKRIVA I I OBLOGEImaju osnovnu ulogu pokrivanja i zatvaranja objekta, koji su obi no velikih zapremina. Pokriva i i obloge moraju da obezbede za titu od atmosferskih uticaja, termi ku, izolaciju od buke... Moraju biti vodonepropusni, postojani i otporni prema atmosferskim uticajima, nesagorivi, laki i dobri toplotni izolatori. Kao pokrov mogu se koristiti: 1. Kerami ki proizvodi (crep, plo ice). 2. Stakleni proizvodi (armirano staklo, prizme). 3. Bitumenski proizvodi (izolacione trake na da anim ili drugim podlogama). 4. Azbestcementni materijali (ravni ili talasasti salonit). Prave se od me avine azbestnih vlakana i cementa, otporne su na klimatske i atmosferske uticaje i na koroziju, a postojane su na temperaturama do 300C, nesagorive su i male zapreminske te ine. Kod nas su ve dugo u upotrebi talasaste salonit plo e koje se pri vr uju na letve od drveta ili elika pomo u kukastih zavrtnjeva, pri emu se rupa obavezno bu i na talasu a ne na uvali (da mo e da iscuri samo ona voda to padne kod rupe a ostala se sliva u uvalu). Ispod glave zavrtnja se obavezno stavlja gumena ili plasti na zaptivka da bi se spre io prodor vode. Nastavljanje se vr i preklapanjem podu no ili popre no, a du ina preklopa zavisi od nagiba krova. Azbest je tetan po zdravlje pa se vi e ne rade zidovi od ravnih azbestcementnih plo a. Ravni salonit nema dovoljnu nosivost, kao talasasti, pa se mora pri vrstiti preko da ane plo e. 5. Gas betonski materijali (siporeks). Prave se od kvarcnog peska, vode i cementa, vrlo je porozan materijal, lak (4 puta laksi od AB), nezapaljiv, podnosi temperature do 650C bez promene oblika, lako se obra uje testerom. Preko ovih plo a se mora postaviti hidroizolacija jer kad pokisnu, zbog velike poroznosti zapreminska masa se uve ava. Pre hidroizolacije se mora izvesti izravnavaju i sloj od sitnozrnog betona d=3cm, to znatno pove ava te inu. Zavisno od raspona, plo e su debljine 10-25cm a armatura im je za ti ena od hemijskih aktivnosti gas betona. Plo e se ne smeju skra ivati jer je gl. armatura sidrena na krajevima za popre nu. Veza sa ro nja ama se ostvaruje pomo u eli nih plo ica d=5mm koje su zavarene za gornji pojas ro nja e na svakih 1200mm Kroz otvor na plo ici provla i se ipka armature 6mm i zatim se spojevi zalivaju cementnim malterom. Sa gornje strane postavlja se hidroizolacija ili neki drugi pokrovni materijal (lim, salonit). 6. Drvo cementni materijali (durisol) se proizvode presovanjem me avine vlakana drveta i cementne emulzije. Imaju malu zap. te inu i bolja termi ka svojstva nego siporeks plo e, lako se obra uje testerom. Plo e su armirane, pa nosivost zavisi od debljine plo e i koli ine armature. Preko njih se postavlja hidroizolacija. 7. Profilisani limovi ( eli ni ili aluminijumski jednostruki ili sendvi paneli). Danas su najrasprostranjeniji. Profilisanjem se od ravnog lima male fleksione krutosti napravi lim ve e nosivosti. Koristi se eli ni pocinkovani lim i aluminijumski profilisani lim debljine 0,5-1,2mm. Prednosti: velika otpornost na uticaj klime, gasova, zaga enja, otpornost na meh. o te enja, brza monta a i mogu a demonta a, nije potrebna oplata ni rogovi. Sendvi paneli se formiraju od gornjeg dublje profilisanog lima (nosivi lim) i donjeg pli e profilisanog lima koji zatvara termoizolaciju. Kao termoizolacija se koristi poliuretanska masa koja ekspandira u prostoru izme u limova, zauzima prostor izme u limova i istovremeno dr i limove na tra enom rastojanju. Ove mase su izuzetno zapaljive pa se treba koristiti mineralna vuna koja nije dovoljno kruta ak ni kad je presovana i ne dr i profile na potrebnom rastojanju. Zbog toga se moraju ubaciti distanceri, Z profili. U direktnom kontaktu Al i elika razvija se elektrolitska korozija pa se na mestima slaganja Al profila na eli nu konstr. moraju postaviti plasti ni ili gumeni podmeta i. . Ravni limovi ( eli ni, aluminijumski, bakarni). Izbor materijala za pokrivanje zavisi od cene mat., njegove te ine, postojanosti, sigurnosti od po ara, otpornosti na hemijske gasove i kiseline, potrebnog nagiba krova... Cena obloga i pokrova sa sekundarnim el. za njhovo vezivanje mo e biti ve a i od cene osnovne konstrukcije pa se mora odabrati adekvatno vreme i prostor kod projektovanja ovih krovnih konstrukcijskih el.

7.) RO NJA E I NOSA I OBLOGE*Ro nja e su konstruktivni el. koji pridr avaju pokrov, u slemenu se zovu slemenja e, a na krajevima ven anice, a izme u me uro nja e. Ro nja e primaju i prenose opt. sa krovne povr ine na gl. nosa e i fiksiraju ta ke gornjeg pojasa gl. nosa a za slu aj izvijanja. One le e u krovnoj ravni i paralelne su sa podu nom osom hale. Ro nja e mogu da se izostave ako se koristi kruti

4

krovni pokriva : siporeks, durisol ili profilisani lim. Ako je gl. nosa re etkast onda se ro nja e postavljaju u vorovima da bi se izbeglo lokalno savijanje gornjeg pojasa re etke od reakcija ro nja a. Ro nja e mogu biti upravne na ravan krova (ro . od punog profila), ili vertikalne (re etkaste ili ro .) Na sleme se postavljaju obi no 2 ro nja e. Pop. preseci ro . mogu biti valjani I i U profili, kutijasti profili. Re etkaste i R ro . sa ispunom od okruglog elika se rade sa pojasevima U i T profila, odnosno od ugaonika, a ispuna od ugaonika okruglog i spljo tenog elika.

Optere enje ro nja a deluje u dve ravni: sopst. te ina, sneg i slu ajno opt radnikom deluje vertikalno, a vetar deluje upravno na krovnu ravan, pa je ro nja a napregnuta kosim savijanjem. Otporni mom. I i U profila oko jedne ose je mnogo manji pa se koriste zatege na polovini ili tre ini raspona da bi se zadovoljio komponentalni napon oko slabije ose. Pomo u zatege prostu gredu pretvaramo u kontinualni nosa na elast nim osloncima i znatno smanjimo razmak oslonaca. Ako je krov simetri an onda ne prekidamo zategu i poja amo sleme da bi te dve komponente bile uravnote ene. Ro nja a se vezuje na gl. nosa na delu rebra sa 2 zavrtnja na vertikalni lim, koji je preko rebra zavaren za gl. nosa . Kada centar savijanja i centar smicanja nisu u istoj ta ki javalja se torzija, pa je dobro da se vert. lim oblikuje kao na slici.

8.) KRANSKE STAZE NOSA I*Kranske staze nosa i se postavljaju ispod ina i slu e kao nose a konstrkcija po kojoj se kre e dizalica. Preko njih se prenose uticaji sa portalskih dizalica na stubove. Njihova dispozicija i re enje oslanjanja zavisi od popre nog preseka stubova. Oslanjanje mo e biti direktno preko stubova kod re etkastog gl. nosa a (bolje) ili indirektno preko kratkih konzola kod okvirnih punozidnih stubova, gde se javlja zna ajan ekscentricitet u odnosu na osu stuba. Kod re etkastih nosa a treba da vertikalna osa kranskog nosa a bude to bli a bar jednom pojasu re etkastih stubova da bi ekscentricitet bio to manji. Kod velikih raspona stubova mo e se oslanjanje vr iti i preko ispusta iz krovne re etke. Oslanjanje se vr i preko tangencijalnog le i ta, ili preko ispu tene eone plo e koja dodatno vertikalno ukru uje oslonac ili preko gumenih neoprenskih le i ta koja smanjuju buku. Veza kranske staze i konzole, odnosno le i ne plo e na stubu se dodatno osigurava vijcima. Naj e e su kranske staze sistema proste grede jer je izrada najbr a i najjeftiniji su, a mo e biti i kontinualni nosa ili g erberov sa zglobovima. Pop. presek je naj e e pun (valjani ili zavareni) I profil jer podnosi veliko opt., a izrada je jednostavna, a mogu biti i sandu astog ili re etkastog za ve e raspone i nosivosti dizalica. Kod re etkastih nosa a moraju se postaviti i sekundarni nosa i koji prenose opt. to kova u vorove gl. re etke. Izbor pop. preseka zavisi od veli ine opt. za dizalice, raspona i stat. sistema.

Kranske staze su optere ene dinami ki pa treba obavezno uzeti u obzir i zamor materijala. Optere enja su: osnovna (sopst. te . konstrukcije i vert. pritisci to kova dizalice pomno eni sa dinami kim koeficijentima), dopunska opt. (bo ni udar, sile ko enja bez dinami kih koeficijenata), izuzetna opt. (seizmi ke sile, udari dizalice u odbojnik). Dimenzionisanje se mora izvr iti na: 1. Kriterijum vrsto e (naponi u karateristi nim presecima) 2. Kriterijum upotrebljivosti (vert. ugibi i horiz. pomeranja u nivou ina dopu tena granica je : L/700 L/1000) 3. Kriterijum stabilnosti (lokalna stabilnost vertikalnog lima, stabilnost pritisnutog pojasa i bo na stabilnost celog preseka) Obi no je merodavan kriterijum upotrebljivosti jer je dopu tena granica deformacije o tra, jer ako se dopusti veliki ugib mo e se desiti da dizalica nema dovolnu snagu motora da izvu e optere en kran iz uvale kranskog nosa a. Ako se to ak kre e po zakrivljenoj ini javlja se bo ni udar koji se prenosi na vrh ine. Mora se obezbediti i ta no osovinsko rastojanje ina u toku eksploatacije, to se mo e ugroziti bo nom deformacijom stubova, sleganjem, u estalim udarima to kova o ine. Konzolni stubovi pa i kranski nosa rotiraju pa se menja osovinsko rastojanje. Problem se re ava zatvaranjem stati kog sistema od 2 konzole sa postavljanjem rigle, ime se deformacije vi estruko smanjuju.

5

Zbog racionalnosti pop. presek se menja tako to se zadr ava ista dimenzija rebra a menja se irina pojasnih lamela da bi se ostvario kontinualni kontakt ine sa gornjom no icom kranske staze. Mesto promene pop. preseka se odre uje pomo u pokrivanja envelope momenata savijanja. Da bi se izbegao krti lom vara ukru enja i zategnute no ice zbog dinami kog optere enja konstrukcije, postavlja se pas plo ica koja nije zavarena za donju no icu nego je postavljena 5mm od nje.

9.) KRANSKE INE*Da bi dizalica pravilno fuknkcionisala, ine moraju da budu na projektovanom rastojanju sa tolerantnim granicama i u toku eksploatacije. Kranske ine primaju neposredno opt. od to kova dizalice, koji su izra eni od elika ili livenog gvo a. Postoje to kovi sa vencima i bez venaca sa vo icama horizontalnim valjcima. Zavisno od nosivosti krana i vrste to kova na njima koriste se razli iti pop. preseci: kvadratni npr. 40x40mm , pravougaoni (za male kranove, a gornja ivica im mo e biti zaobljena ili oborena), tramvajske, standardne ine. Veza kranske ine za gornji pojas kranske staze treba da bude istovremeno dovoljno kruta, duktilna ali ne previ e i mora da ima dovoljnu nosivost da prenese opt. sa ine na kranski nosa . Mo e biti kontinualna pomo u zavarivanja, zavrtnjeva i zakivaka ranije, a najbolje je pomo u kukastih zavrtnjeva koji se naizmeni no obostrano ugra uju na razmaku 600mm (pritezanjem matice se ina dovodi u projektovani polo aj) ili pomo u patentiranih klema (no ica ine je stegnuta pomo u neoprenskih oslonaca, a izme u ine i no ice je postavljen elasti ni oslonac od armirane gume, ime je postignuta dobra zvu na izolacija i raspodela opt.). Kod veze ine sa betonskim grednim nosa em koriste se hilitijevi zavrtnjevi sa elasti nim ku i tem sa ugra enom oprugom. Monta ni nastavci ina se zavaruju ili se oblikuju sa kosinom 45 , a ne smeju da se poklapaju sa mont. nastavcima kranskih staza.

10.) ODBOJNICI*Postaljaju se na kraju kranskih nosa a da bi se ograni ilo kretanje krana. Pri stat. analizi mora se uzeti u obzir i slu ajnu udar dizalice u odbojnik, to spada u izuzetno opt. i uzima se sa manjim koef. sigurnosti. Pre su se uglavnom koristili drveni odbojnici, gde su se dobijali veliki uticaji od udara. Da bi se smanjila kineti ka energija ugra uju se klinovi sa nagibom 1: 4 do 1:6, za ubla avanje udara. Odbojnici moraju da uko e dizalicu i ubla e udar sabijanjem odbojnika tj. prihvatanjem energije a povratno odbijanje treba da bude to manje. Postoje gumeni odbojnici (a), elijasti (b) i hidrauli ki sa oprugom i klipom (c). Prema principu rada postoje elasti ni, prigu ni i elasto-prigu ni odbojnici.

11.) MONOREJ STAZE - NOSA I JEDNO INSKIH DIZALICAKoristi se za hale u kojima su potrebne dizalice male nosivosti na razli itim mestima u hali. Na gl. nosa e krova se ka i nosa po ijem donjem pojasu se kre e ma ka. Donji pojas tog nosa a je napregnut na globalno savijanje i lokalno savijanje od to kova, koji su na malom rastojanju pa se uzima kao jedna konc. sila. Nosa i monoreja su stat. sistem proste grede oslonjene ne krovne nosa e. Pop. presek je naj e e normalni valjani I profil. Pro prora unu uzima se optere enje: jednakopodeljeno od sopstvene te ine staze, konc. opt. od ma ke i tereta, horiz. opt. od bo nog udara i opt. u pravcu nosa a od ko enja dizalice. Donja no ica monorej staze se mora proveriti i na lokalno savijanje od pritiska to ka. Veza monorej sta e za krovni nosa mo e da se ostvari primenom obi nih zavrtnjeva (male sile) ili visokovrednih, ili zavariva njem pomo u podu nog re etkastog nosa a u ijem sastvu je i monorej staza.

6

12.) UKRU ENJAOsnovna uloga postavljanja ukru enja i spregova je da obezbede stalan oblik konstrukcije u toku gra enja i ekploatacije, da obezbede stabilnost pritisnutih el. konstr., da prime i prenesu sva horiz. opt. (vetar, sile bo nih udara, ko enja i seizmi ke sile). To su el. sistema koji se uvode da bi sistem u inili stabilnim u svim ravnima. Elementi koji se stabilizuju su ukru eni stubovi, u jednoj ili u dve ravni, spregovi, okviri, portalna ukru enja, kruta jezgra, zidna platna i el. za pokrivanje i oblaganje hala. Po etnu analizu sprovodimo na prostornom sistemu modelu u kojem prvo obuhvatimo samo osnovne konstrukcijske el. (gl. nosa , stubovi). Na taj sistem apliciramo sva mogu a realna optere enja u prostoru. Utvr ujemo karakter i veli inu pomeranja pojedinih ta aka sistema i proveravamo da li su dopu tenim granicama u smislu prostorne stabilnosti, upotrebljivosti, vrsto e i trajnosti. Ako to nije slu aj konstr. se mora ukrutiti, pri emu se menjaju konturni uslovi i krutosti pojedinih el. (gl. okvir uklje timo i pove amo dimenzije). U prora un uvodimo i el. spregova. Cilj stabilizacije je da se iskoriste nose i el. hale i da se napravi dobar izbor sistema za ukru enje, kako bi se za to kra e vreme izvr ila monta a. Prit tome se po tuje princip o najkra em putu preno enja opt. Na izbor sistema za stabilizaciju uti e i polo aj vrata i prozora u zidovima, broj i polo aj dilatacionih spojnica, na in monta e...

13.) SPREGOVIOsnovna uloga postavljanja ukru enja i spregova je da obezbede stalan oblik konstrukcije u toku gra enja i eksploatacije, da obezbede stabilnost pritisnutih el. konstrukcije, da prime i prenesu sva horiz. opt. (vetar, sile bo nih udara, ko enja i seizmi ke sile). To su elementi sistema koji se uvode da bi sistem u inili stabilnim u svim ravnima. KROVNI SPREGOVI Popre ni krovni spreg dijagonalama povezuje gornje pojaseve susednih gl. nosa a sa ro nja ama koje na njima le e. Tako formiraju re etkast nosa sa paralelnim pojasevima u krovnoj ravni. Ovi spregovi su obavezni. Ako je rastojanje gl. nosa a ve e od 6m ubacuje se pomo ni pojas. Funkcije ovog sprega su: 1. Prostorno povezuje susedne gl. nosa e i time omogu ava prihvatanje sila upravnih na ravan gl. nosa a 2. Smanjuje du inu izvijanja prit. pojasnih tapova izvan ravni gl. nosa a 3. Omogu ava pravilan geomtrijski oblik i lak u monta u nose e kontrukcije 4. Prima deo sile vetra na kalkanski zid Spreg mora da bude oslonjen na krajevima na fiksne ta ke koje su nepomerljive u podu nom pravcu krova. Postavljaju se uz sam kalkanski zid da prihvate opt. vetrom koje se preko fasadnih stubova u kalkanskom zidu prenosi na ovaj spreg. Du ina izvijanja prit. pojasa gl . nosa a zavisi od vrste pop. krovnog sprega. Podu ni krovni spregovi koriste se kada u podu nim zidovima hale postoje fasadni stubovi (me ustubovi), koji se gornjim krajem oslanjaju na ovaj spreg. Po to su mr usobno opt. dejstvom vetra na podu ni zid, to je pod. kr. spreg stubova. opt. reakcijama fasadnih stubova. Sistem je proste grede a oslonci su mu gl. stubovi ili gl. nosa i hale. Formira se od ven anice i prve me ur nja e uz dodavanje dijagonalnih tapova. Fasadni stub u podu nom zidu treba da se poklapa sa vorom podu nog krovnog sprega. Ovi spregovi znatno smanjuju def. gl. nosa a i pove avaju pop krutost hale. Ako u podu nom zidu nema fasadnih stubova onda je ovaj spreg konstruktivni. Monta ni krovni spregovi obezbe uju stabilnost krovne konstr. tokom monta e i povezuju sve el. krovne konstr. u jednu prostornu celinu i dr i ih u projektovanom geomtr. polo aju. Ugra uju se u sredini hale ili u svakom tre em ili etvrtom polju po du ini hale u popre nom pravcu. tapovi monta nog sprega se dimenz. tako da je vitkost 250. Vertikalni krovni spregovi pove avaju prostornu krutost hale posebno za vreme monta e. U zavisnosti od raspona hale, po irini se mogu postaviti 1 ili vi e vert. podu nih spregova. Krovni re etkasti nosa treba da bude autostabilan (te i te je ispod, a ne iznad oslonca), jer u protivnom neophodni su vert, krovni spregovi. Ovi spregovi ne nose, ali smanjuju du inu izvijanja donjeg pojasa kada se javi si u e dejstvo vetra (kada je donji pojas pritisnut).

7

SPREGOVI U KALKANSKOM ZIDU Horizontalni spregovi uz kalkanski zid koriste se za hale visine ve e od 8m. Na taj na in fasadni stubovi dobijaju me uoslonac koji im skra uje raspon. Ovaj spreg se ugra uje u visini gornjeg pojasa nosa a dizalice u vidu re etkastog nosa a za ve e raspone ili punog nosa a manji rasponi. Ovaj spreg se oslanja na vert. spreg u podu nom zidu. Mo e da slu i i kao pe a ka staza, kada se preko re etke ispune postavi rebrasti lim i za titna ograda uz ivicu. Da bi se primili vert. opt. od sopstvene te ine moraju se postaviti kosnici koji mogu biti pritisnuti ili zategnuti. Dimenzioni u se na srednju reakciju kalkanskih stubova na dejstvo vetra na kalkanski zid. Polo aj kalkanskih stubova mora da se poklapa sa vorovima re etke horizontalnog sprega uz kalkanski zid da se u tapovima re etkastog javile samo aksijalne sile. Vertikalni spreg u kalkanskom zidu se ugra uje kada se uz kalk. zid ne nalazi gl. nosa , a nekad se ugra uje i kada on postoji da bi se pove ala krutost kalk. zida naro ito u seizmi ki aktivnom podru ju. Ugra uje se sa un. strane zidne obloge, tako da se spolja ne vidi. Ovaj spreg mo e biti i samo monta nog karaktera, kada slu i da odr i pravilan geom. oblik kalk. zida u toku monta e. Pojasni tapovi ovog sprega su fasadni stubovi u kalk. zidu, vertik. fasadne rigle u kalk. zidu, pa se dodaju samo dijagonalni tapovi. Ako se predvi a produ enje hale u budu nosti onda nisu neophodni ovi spregovi jer se uz krajnji gl. nosa (koji je krut) postavlja kalk. zid. Ako se ne predvi a produ enje hale, onda se kalk. zid izbacuje ispred gl. veza a za itav o polje i izvodi se posebna konstr. kalk. zida od sistema fasadnih stubova i rigli, koja nije dovoljno kruta u svojoj ravni, pa joj se dodaju dijagonale i tako formiraju vert. spregovi.

SPREG U PODU NOM ZIDU Vertikalni spreg u podu nom zidu postavljaju se ili u krajnjim poljima ili u srednjem polju sa un. strane zida, pa je spolja nevidljiv. Slu e za stabilizaciju nose e el. konstr. hale u podu nom pravcu. Postavlja se uvek u polju gde se nalazi i pop. krovni spreg, zbog prijema reakcije pop. krovnog sprega i ostvarenja krutog polja pri monta i hale. Ako se postavi u srednjem polju omogu ava se slobodna dilatacija hale, a ako se postavi u krajnjim poljima to nije omogu eno, ali se ostvaruje najkra i prenos sile vetra sa kalk. zida na temelje.

8

Vertikalni spreg u pod. zidu primaju i spu taju do temelja reakcije pop. krovnog sprega i horiz. sprega uz kalkanski zid usled dejstva vetra na kalk. zid. Njime se spu taju do temenja i seizmi ke sile u pod. pravcu. Njime se primaju i prenose do temenja i podu ne sile od ko enja dizalica tako da nije potreban poseban spreg za prijem sila ko enja. Spreg mo e biti re tkast ili re e okvirnog sistema. U stati kom pogledu ovaj spreg je re etkasti konzolni nosa iji su pojasevi gl. stubovi ili gl. i fasadni stub ovi.

Spreg za prijem bo nih udara prima bo ne udare dizalice, a naj e e se izvodi od rebrastog lima debljine 5-8mm sa jednim pojasom od U profila ili ugaonika. Drugi pojas je gornji pojas kranske staze. Ako je razmak pojaseva sprega ve i od 1m onda se sa donje strane zavari ukru enje od ugaonika, ili je ekonomi nije napraviti re etkasti spreg sa paralelnim pojasevima i sa isponom od dijagonala. Preko re etkaste konstr. se postavlja reviziona staza sa za titnom ogradom. Ako je razmak gl. stubova ve i od 6m, fasadni stubovi u podu nom zidu se oslanjaju na spreg protiv bo nong udara, koji smanjuju raspon fasadnih stubova. Ovakav spreg prima pored sila bo nih udara i sile od uticaja vetra na podu nom zidu. Stati ki sistem ovih spregova je prosta greda ili kont. nosa , kada se mora postaviti horiz. spreg u ravni donjeg pojasa na du ini negativnog momenta, da bi se skratila du ina izvijanja prit. pojasa. Kod manjih razmaka gl. stubova koristi se ugaonik za spolja nji pojas, a za ve e razmake mora se izvesti poseban pojas lak re . nosa . koji je paralelan kranskoj stazi i povezan je za nju sa pop. ukru enjima. Kran. staza, horiz. spreg i re . pojasni nosa i pop. ukru enja ine konstr. celinu koja daje prostornu krutost. Kran. staza i re . pojasni nosa ne smeju biti me usobno povezani jer bi do lo do uvijanja, a pop. ukru enja se zbog toga postavljaju samo kod oslonaca kr. staze. Kod visokih limenih nosa a kranskih staza, kod re etkastih kranskih staza i kod kranskih staza na otvorenom se moraju postaviti horiz. spregovi u ravni donjeg i gornjeg pojasa. Za horiz. re . spregove u nivou gornjeg pojasa (spreg protiv bo . ud.) i u nivou donjeg pojasa koriste se re . nosa i sa istim poljima.

Spregovi za ko enje postavljaju se u sredini svakog dilatacionog bloka, jer su gl. stubovi uklje teni samo u pop. pravcu, a u podu nom deluju kao pendel stubovi. Spreg se dimenzioni e na merodavnu silu, ili na silu ko enja (1/7 pritiska to kova koji ko e) ili na dejstvo udara dizalice u odbojnik. Mo e biti u vidu re . konstr. ili punog okvira. Spreg za ko enje mo e da se postavi samostalno ili u sklopu vert. sprega u podu . zidu. Najbolje re je ako se nalazi direktno ispod kr. staze (sl. 3), a vert. spreg u podu nom zidu je nezavisna konstrukcija, da se ne bi javio ekscentricitet, jer se tad gl. stubovi moraju dimenz. na dopunsku silu. Kada su spregovi za ko enje povezani sa vert. spregom u pod. zidu, spreg za ko enje se postavlja u sredini hale i slu i za prijem sila ko enja i za spu tanje do temelja reakcija pop. krovnog sprega i horizontalnog sprega uz kalkanski zid.

14.) STRESSED SKIN KONCEPT PROJEKTOVANJAProjektojanje el. konstrukcije sistema (krovni pokriva i, fasadne obloge, podne plo e me usratne konstr.) tako da mogu da prime ne samo sile upravne na svoju ravan, nego i u svojoj ravni, tj. sa mogu nostim sadejstvovanja u vidu dijafragmi sa nose om konstrukcijom hale se zove SSD. Dijafragme od profiliasanih limova bitno uti u na pova anje stabilnosti cele hale, a posebno pritisnutih pojaseva nosa a na koje se neposredno oslanjaju. Na ovaj na in se posti e u teda mat. i ko tanje izrade el. konstr. zgrade. eli ne okvirne konstr. postaju znatno kru e ako se uzme u obzir sadejstvo krovnog pokriva a i fas. obloge,

9

to se doskora nije radilo jer je u teda neznatna. Obja njenje na primeru krovnih dijafragmi od prof. limova, koji se ovde tretira kao dijafragma koja prima i opt. u svojoj ravni ako su ispunjeni odgovaraju i uslovi. Dijafragma od prof. lima (kr. pokriva ) se pona a kao rebro limenog nosa a koji se nalazi u krovnoj ravni, a oslonjen je na mestima vert. spregova. Pojasevi ovakvog limenog nosa a su ivi ne ro nja e. Reakcije ovakvog li. nosa a se prenose do temelja preko ukru enih kalkanskih zidova, a ostali nose i okviri mogu da budu lak i (20% u tede). Pomenuta vertikalno opt. ukru enja treba da su na razmaku 4 irine hale kod konstrukcije sa jednovodnim krovom, a 2,5 irine hale za dvovodni. Osim krajnjih kalkanskih stubova i gl. stubovi mogu da budu lak i ako krovni nosa od profilisanih limova sadejstvuje u vidu dijafragme u prijemu horizontalnih opt. koja se predaju krutim kalkanskim zidovima (opt. vetra na pod. fasadu, horiz. sile od lakih dizalica monoreja obe enih o krovnu konstr. i seizm. sile u pop. pravcu). Dva na ina primene sadejstva sa nose om k. y Dijafragme deluju same kada je pop. nose i sistem izveden sa zglobnom vezom krovnih veza a i stubova. Stabilnost konstr. zavisi u potpunosti od delovanja dijafragme u krovu. y U saradnji sa nose im okvirima opt. se deli izme u okvira i dijafragmi proporcionalno njihovim krutostima. Koristi se kada su nose i okviri ve e visine, sa dvovodnim krovovima, pa postoje ve a horiz. pomerajna u nivou ven anice.

15.) GLAVNI NOSA I*Primaju uticaje od krovne povr ine, i iz unutra njeg prostora (dizalice, podesti), dejstvo vetra na zidove, temp. i seiz. uticaje i prenose ih na temelje. Oni su pop. nose i sistem i postavljaju se na jednakim rastojanjima 3-40m i me usobno su paralelni. Kod pravougaone osnove hale se na odre enom rasteru usvajaju pop. gl. nosa i koji mogu biti ramovskog sistema (stubovi i rigla jedinstveno u sistemu) ili veza i (stubovi su konzolni, a na njih se oslanja rigla). Izme u i preko gl. nosa a se postavljaju ro nja e, nosa i i obloge, kranski nosa i i ukru enja. Ako je osnova kvadratna nosivi ramovi se postavljaju i pop. i podu no dobija se ro tiljna konstr. sa stubovima po konturi. Ako je osnova kru na radijalno se postavljaju gl. nosa i a po obimu stubovi. Centralni prsten mo usobno povezuje uravnote eni moment. Time se dobija prostorna re etka, a mo e se i kruto vezati pa se dobije prostorni okvir. Prostorni sistemi su racionalniji.

Za gl. nosa e jednobrodnih hala mogu se koristiti stati ki sistemi: y sa zglobnom vezom krovnih veza a i stubova y sa pendal stubovima i pod. spregom za stabilnost y okvir na 3 zgloba sa ili bez zatege y okvir na 2 zgloba sa ili bez zatege y uklje teni okvir Izbor tipa gl. nosa a zavisi od raspolo ive tehnologije radioni ke izrade, transporta, monta e. Ove el. treba imati u vidu ve pri izboru dispozicije, kada se analiziraju sve faze (izrada, transport i mo nta a) u tehni kom i ekonomskom smislu. Koriste se hladno oblikovani profili koji dominiraju u svetu u odnosu na toplo valjane. Gl. nosa i mogu biti puni nosa i (limeni i zavareni) ili re etkasti ili kombinovani. Vutama se pove ava mom. inercije, a ako su one neracionalne idemo na promenljiv mom. inercije. esto se projektuju vi ebrodne hale, to zavisi od funkcije obj. Ako spajamo objekte ije konstr. imaju bitno razli itu krutost moramo da obezbedimo nezavisnost objekata. Dva sistema razli itih visina i k rutosti ne treba spajati krutom nego poluzglobnom vezom.

10

Jedan od bitnih aspekata projektovanja gl. nosa a je konstr. oblikovanje. Kao osnova slu e njihovi prethodni prora un kojima odre ujemo dimenzije i odnose konstr. el., a istovremeno sagledavamo uslove transporta i monta e. Moramo odrediti mesta i tip nastavaka, a na mestima max uticaja oni se izbegavaju. to vi e treba da se ide na predmonta u. Po pravilu el. u radionici se spajaju zavarivanjem a na monta i zavrtnjevima.

16.) OKVIRNI SISTEMI JEDNOBRODNIH HALA

GL. NOSA I*

esto se koriste za gl. nosa e hala, a karakteri e ih kruta veza rigli sa stubovima. Na ovaj na in kruto vezana rigla je elasti no uklje tena u stubove, ime se smanjuje mom. savijanja u rigli koja se mo e izvoditi sa manjim mom. inercije. Time se smanjuje i ugib rigle pa se mo e koristiti i za ve e raspone. Stubovi su izlo eni ve im mom. savijanja i normlnim silama. Okvirni sistemi se rade u vidu uklje tenog okvira, okvira na 2 zgloba, okvira na 3 zgloba uz mogu e kori enje zatege. Zglobno oslanjanje stubova na temelje je jednostavnije i jeftinije za fundiranje nego uklje teni stubovi. Najbolja efikasnost okvirong sistema se posti e pri manjim nagibima krova. Kod okv. sistema se javljaju zna ajne horizontalne reakcije i od samo vertikalnog opt. Najjednostavniji okv. sis. imaju rigle i stubove od istih punih valjanih ili limenih nosa a, pogo dni su za male raspone. esto se koriste i vute, a kod velikih raspona se koriste razli iti profili za rigle i stubove sa ve im vutama da bi se optimizirao pop. presek. Okvir na 3 zgloba stat. odre en nosa pa je neosetljiv na neravnomerno sleganje i rotaciju temelja pa se mogu koristiti i za hale na lo em tlu. Izvode se od punih ili re etkastih nosa a, a sistem omogu ava brzu monta u. Horizontalne sile se mogu prihvatiti zategom u nivou ugla okvira ili u nivou oslonca. Utro ak elika je ve i nego kod okvira na 2 zgloba ili uklje tenog.

Okvir na 2 zgloba jednom stat. neodre en sis. i mogu biti puni ili re etkasti ili kombinovani. Primenjuje se i za dobra i za lo a tla jer se u njemu javljaju mali dodatni naponi od eventualnog sleganja i rotacije temelja. Povoljni su za dizalice male nosivosti, do 12,5t. Utro ak el. je ve i nego za nose u konstr. od uklje tenih okvira ali se dobijaju manje dimenzije temeljnih stopa bez komplikovanih sis. za ankerisanje. Mana je ne to manja krutost u pop. pravcu.

Uklje teni okvir ravnomernije se raspodeljuju uticaji od momenta savijanja na ceo okvir i znatno se smanjuje horizontalno pomeranje pri dejstvu hor. opt. (bitno ako postoje dizalice u hali). Koriste se za dizalice ve e nosivosti. Potrebni su znatno ve i temelji za prijem mom. uklje tenja, a ankerovanje je komplikovano. Sistem je 3 puta stat. neodre en pa se primenjuje samo kod dobrog tla jer nastaju veliki dodatni naponi pri pomeranju i rotiranju temelja. Obi no se rade kao puni nosa i, a mogu biti i re etkasti i kombinovani (puni stubovi, re . rigla). Utro ak elika je najmanji.

17.) VI EBRODNE HALE GLAVNI NOSA I*Upotreba stubova u unutra njosti hala i podela hale na vi e brodova je ekonomi no jer se el. nos. konstr. dobijaju manjih dimenzija pa je ukupna u teda u potro nji elika znatna u odnosu na jednobrodne. Pop. presek zavisi od zahteva slobodnih povr ina, nosivosti dizalica, na ina odvo enja vode sa krova i osvetljenja u sredi njim brodovima. Brodovi hala po irini i visini mogu biti i razli itih dimenzija. Kod uskih hala i kod hala koje se ne greju i nemaju termoizolaciju na krovu se koristi spol ja nji

11

sistem odvodnje, u irokim vi ebrodnim halama se koristi unutra nja (cevima kroz unutra njost, pored stubova direktno u kanalizaciju). Stat. odr. sis. se primenjuju kod tla lo e nosivosti. Mogu da se rade kao puni, re etkasti, ili kombinovani sistemi. Zahvaljuju i ve em broju stubova u pop. pravcu imaju bitno ve u krutost od jednobrodnih hala, to je bitno za pravilno funkcionisanje dizalica. esto se rade i re etkasti krovni veza i koji su zglobno vezani za re . ili pune stubove i dodaje im se aneks i to jednostrani ili dvostrani (oni daju dodatnu krutost gl. nosa u). Rade se i gl. nosa i sa krutom vezom izme u stubova i krovnog veza a. Kod hala se denivelisanim krovom, uz anekse i uz svetlarnike javlja problem nagomilavanja snega, to se mora uzeti u obzir pri stati kom prora unu.

18.) GLAVNI VEZA ISu horizontalni delovi (rasponski delovi) glavnih nosa a u slu aju da se ovi rade kao autonomni delovi. Ovde uglavnom svrstavamo re etkaste sisteme koji u zavisnosti od materijala i tehnologije izrade mogu biti: punozidni, re etkasti, R nosa i, nosa i izra enji od valjanih ili hladnooblikovanih profila, nosa i od okruglih pravougaonih ili kvadratnih cevi, sa asti, okrugli ili okvirni nosa i.

19.) DETALJI OBLIKOVANJA OKVIRNOG SISTEMAVeza mo e da se ostvari zavartnjevima. Najjednostavnija varijanta oblikovanja vorova je su eonim zavarivanjem. Drugo re enje je ugaoni spoj postavlja se eona plo a za koju ugaonim avovima zavarimo za riglu i stub. Mo e da se koristi i tre a varijanta upu teni ugaoni av (U ili V av), koji se mora pa ljivo primenjivati.

Veza vert. stuba i trapeznog nosa a koji se oslanja na stub mo e biti kao na slici gore. U no ici stuba se postavi ukruta, a no ica rigle se pro iri radi lak e veze (zavari se celim obimom). Postoje i veze sa zavrtnjevima gde se umesto jedne eone plo e koriste 2 koje se me usobno spajaju zavrtnjevima, obi nim ili VV. Nije dopu teno koristiti u jednoj vezi zavarivanje i obi ne zavrtnjeve, zbog njihovih razli itih krutosti, ali se mogu kombinovati VV zavrtnjevi i zavarivanje. Na slici su dati i temeni detalji. Prvi slu aj je sa upu tenim su eonim avom, a drugi detalj je sa eonom plo om, za koju su ugaaonim avovima zavarene obe strane, a tre i detalj je veza sa zavrtnjevima i sa 2 eone plo e.

Kod re etkastih nosa a mogu da se koriste prostorne cevne konstrukcije sa vezama pomo u vornih sfernih tela. Mo e se primeniti i veza cev na cev ili sistem sa vornim limovima. Kod veze cev na cev ako postoje nulte vertikale, one se mogu zava riti na dijagonale ako nema dovoljno mesta, ili se vertikalna direktno zavari za horizontalnu cev, pa se tak onda oblikuju dijagonale (ako vertikala prima ve e uticaje). Kod veze sa vornim limovima vorni lim mora da pro e kroz cev i da se sa obe strane zava ri.

12

Oslona ki detalji kru ni presek se oslanja na stub (slika dole). Nastavljanje cevi istog popre nog preseka mo e da se radi 1) su eonim zavarivanjem ili 2)ubaci se jedan ulo ak od cevi manjeg pre nika muf i sa 2 ugaona ava se zavari cev na muf ili 3) ubacimo jednu ili 2 eone plo e i cev zavarimo za nju. Nastavak cevi razli itog pre nika se radi sa eonom plo om. Dimenzije nastavaka su razli ite za pritisnute i zategnute cevi.

20.) STUBOVI*Stubovi su el. koji prete no primaju vert. opt. Pored aksijalne sile pritiska javljaju se i mom. savijanja (kod okvira i uklje tenih stubova sa zglobno oslonjenim krovnim veza em). Razlikuju se aksijalno opt. (pendel stubovi) i ekscentri no opt. (istovremeno dejstvo mom. sav. i aks. sile). Mogu i pop. preseci stuba su dati na slici. Dispozicija stubova se mo e formirati u zavisnosti od polo aja kranskih staza. Kod zglobne veze raspored ankera zavisi od konturnih uslova stuba na mestu vezivanja. to je krak ankera ve i, to je mom. savijanja ve i pa treba to vi e me usovno razmaknuti ankere, to mo e dovesti do problema lokalnog savijanja le i ne plo e. Uklj tene veze mogu da prime mom. oko osovine. Sam stub se zavr i le i nom plo om koja ima ve u povr inu od samog stuba i koja ima reaktivne normalne napone. Veza stuba i temelja mo e biti: 1. Pomo u ankera ugra enih u beton temelja* Problem kod ugradnje ankera je o uvanje njihovog polo aja nakon betoniranja pa se koristi ablon od tankog lima istih dimenzija kao le i na plo a sa otvorima za ankere. Pomo u ablona odre ujemo me usobni i osovinski polo aj ankera. Raspored ankera u odnosu na le i nu plo u zavisi od eljenog konturnog uslova (ako elimo da oko y ose imamo zglobnu vezu a oko x ose uklje tenje, ili ako elimo uklje tenje oko obe ose). Ako je dubina temelja manja od ls mo e se promeniti oblik ankera N ankeri. Rastojanje ankera do kraja le . plo e, njihovo me usobno rastojanje i rastojanje do tela stuba se daje po pravilima za raspored zavtnjeva. Le i na plo a je opt. reaktivnim pritiskom koji odgovara kontaktnom naponu izme u plo e i betona, i optere ena je aktivnim silama iz ankera. Ra unamo je po tepriji elasti nosti pojednostvljeno sa dimenzijama a x b i smatrano da je slobodna po obodu. Rezultat analize je debljina plo e koja bi trebalo da bude ve a od 30mm. Ako je osnova plo e i optere enje veliko radi se ukru enje plo e koja se vezuje za dno stuba. Ovim smo le . plo u podelili na 4 dela dimenzija a/2, ije spolja lje ivice smatramo slobodno oslonjenim, a unutrra nje uklje tenim. Deo plo e ispod stuba je opt. samo za reaktivnim opt. a drugi deo ima aktivnu silu od ankera i reakcije opt. Ova ukru enja su zavarena za stub i za le . plo u a pove avaju i krutost stuba pri njegovom dnu, ime omogu ujemo postepeno uno enje prese nih sila iz stuba u temelj koji je znatno kru i. 2. Pomo u ankera zaka enih za anker kutiju* Ako postoje jako velike sile u ankerima neophodno je pove ati njihovu nosivost u zoni temelja, to se posti e uvo enjem anker kutije, npr. od L ili 2U profila. U telo temelja se ubetonira anker kutija koja prima reakcije od ankera preko lokalnog optere enja qb (okomito). Srednji deo ostaje prazan u izgubljenoj drvenoj ili metalnoj oplati, a kroz njega uvla imo ankere i ka imo ih za ankerni nosa . Tu upljinu zapunimo sitnozrnim betonom nakon monta e konstrukcije. Pri tome ne ra unamo sa athezionom nosivo u ankera. Drugo re enje je da se anker nosa pravi od 2U profila a sam anker kao eki , ija druga projekcija ima istu irinu kao anker. 3. Pomo u trna Koristi se kada sa stuba na temelje moramo da prenesemo veliku horizontalnu reakciju, tj. transverzalnu silu. Trn mo e da bude kru nog ili pravougaonog oblika i obi no se izra uje zavaren za donju stranu le i ne plo e uz naleganje na otvor kojeg ostavljamo u temelju. Prenos transverzalne sile vr i se lokalnim pritiskom na beton po eonoj strani trna. Ovo re enje je sli no a ici kod monta nih betonskih stubova. 4. Uzi ivanjem Telo stuba se ubetonira u temelj a prenos reaktivnih sila se bazira na atheziji izme u elika i betona, koja prima vertikalnu reakciju, dok se horizontalna sila i mom. prenose lokalnim pritiskom na eone strane stuba.

13

Ovo je najlak i ali i najlo ilj na in ankerovanja a problemi se javljaju jer je te ko centrisati stub i zadr ati njegov polo aj (posebno u visinskom smislu) pri betoniranju. Obi no se u polustvrdnutoj betonskoj masi vr i naknadna korekcija polo aja stuba, to slabi atheziju. Vremenom dolazi do skupljanja betona temelja, dok u eliku toga nema, pa se betonska masa odvaja od eli nog profila i naru ava se princip sadejstva stuba i temelja. Ovo se mo e donekle popraviti ako se na stub zavari ve i br. L profila koji lokalno pro imaju beton. Uzi ivanje se mo e koristiti kod stubova ograda ali ne i kod stubova obiljnih in injerskih konstrukcija.

21.) TEMELJIKod ve ih rastera se obi no koriste temelji samci, ija donja kota fundiranja dolazi do tla dobre nosivosti. Samci mogu biti AB ili betonski. Geomehani ari daju podatke o nosivosti i sti ljivosti tla. Obavezno se moraju izvr iti naponska i deformacijska stanja. Sem uslova nosivosit treba zadovoljiti i uslov upotrebljivosti, tj. proveriti veli inu slegnanja temelja u apsolutnom iznosu i diferencijalna sleganja susednih temelja u odnosu na temelj koji je suprotan u popre nom smislu. Ovu razliku treba dovesti u korelaciju sa dopu tenim sleganjima kranskih staza, fasadne obloge (pogotovo ako se radi o staklu). Seizmi ki talas mo e da se rasprostire u bilo kojoj ravni konstrukcije. Temelji fasadnog stuba se me usobno spajaju temeljnim gredama na kojima se mo e u tedeti ako se ra unaju kao temeljne grede na elasti noj podlozi. Pri distribuciji seizmi kih sila u ravni temelja se javlja problem jer po propisu svi elementi temeljne konstrukcije moraju da budu me usobno povezani bar u 2 ortogonalna pravca. A ako je raspon hale 30m ili vi e, postavlja se pitanje adekvatnih dimenzija temeljne grede i du ine koja spaja 2 nasuprotna temelja samca. Do du ine 15m se stavljaju vezne grede a preko 15m se vr i amnestija za popre ni pravac delovanja seizmi kih sila. Sa popre nih strana temelja samca se mo e izvr iti zamena materijala i nabijanje sa to ve im modulom sti ljivosti. Kod objekata manjih dimenzija se mo e koristiti kontra plo a oja ana sistemom greda ili zidova na koje se dalje produ ava eli na konstrukcija.

22.) OSVETLJENJE HALE *Trebalo bi da se obezbedi oko 8% transparenthin povr ina za prirodno osvetljenje, ali nivo osvetljanja pojedinih hala se mora prilagoditi tehnologiji proizvodnje u datoj hali. Ponekad se ne mo e obezbediti dovoljno prirodnog svetla pa se koristi ve ta ko. U halama velike irine a male visine se ne mo e obezbediti dovoljna koli ina prirodne svetlosti ni kad se uzme 20% transparentnih povr ina na podu nim fasadama. Tada se koriste krovne kupole ili svetlosne trake da bi svetlost direktno dolazila do radnog mesta. Dobro re enje osvetljenja hale mora da se obezbedi, prijatan prostor, odr avanje higijene prostora, da smanji naprezanje oka i nesre e pri radu. Radi se prora un osvetljenja, a dobijeni rezultati uti u na visinu prostorije, veli inu svetlosinh otvora i njihov raspored i orjentaciju u odnosu na strane sveta (najbolje prema severu). Stari sistem krov kod vi ebrodnih hala se vi e ne koristi zbog ote anog odr avanja isto e transparentnih povr ina i nagomilavanja snega u uvalama (spre ava fizi ki prolaz svetlosti i dovodi u pitanje vodonepropusnost uvale usled smrzavanja i topljenja snega). Uglavnom se koriste svtlosne trake i prozori (sa pokretnim i nepokretnim krilima), lanterne i svetlosne kupole. Svetlosne trake i kupole se postavljaju u irini razmaka ro nja a, jer su tu ve formirani oslonci. Svetlosne kupole imaju dobra mehani ka svojstva i otporne su na atmosferske uticaje, a slu e i za provetravanje i ravnomernu raspodelu dnevnog svetla. Na spoju krovnih pokriva a i kupola mora biti dobro obra en detalj. Prozori mogu biti h ermeti ki zatvoreni (ako postoji kondicioniranje vazduha) ili se mogu otvarati. Pre su se koristili vi ekrilni prozori a sad jednokrilni sa ugra enim termoizolacionim staklom. Lanterne se koriste kod hala gde nije potrebno osvetljavanje velikog kvaliteta, a sl e i za u provetravanje. Mogu biti pune i re etkaste po konstrukciji, a po preseku trougaone, trapezaste ili pravougaone. Mogu se postavljati podu no, popre no ili kao pojedina ni el. na krovnoj konstrukciji.

23.) ELEMENTI ZA KOMUNIKACIJU*Tu spadaju vrata, stepeni ta, pokretne trake, liftovi... Za normalni tehnolo ki rad objekta mora da se obezbedi pouzdana i kvalitetna komunikacija, to ini veliki procenat od ukupnog ulaganja. Vrata pre su se radila sa mehani kim otvaranjem, gde su se javljali problemi sa funkcionisanjem i odr avanjem. Isplativo je raditi vrata sa elektri nim ili hidrauli kim pogonom, koja su dobro zaptivena, pa je gubitak toplote manji. Dimenzionisanje vrata kroz koja prolazi transport tokom proizvodnje radi se na osnovu gabarita transportnog sredstva (vilju kar, kamion, voz...). Klizna vrata velikih dimenzija se uglavnom koriste kod skladi ta, a u pregradama izme u pojedinih odeljenja i na spo ljnim zidovima se koriste dvokrilna igraju a vrata, zbog mogu nosti otvaranja u oba smera. Tamo gde se jako esto ulazi i izlazi koriste se termi ke zavese (prolaz se ostavi slobodan, a u njegovu ravan se emituje topao vazduh koji predstavlja barijeru izme u 2 prostora koja prolaz spaja). Kod stalnog prolaza vilju kara mo e se koristiti i trak asta gumena zavesa, koju vozilo razmi e, a posle prolaska zavesa se ponovo sama sklopi. Stepeni ta uobi a jeno je da se prave od 2U profila ugra ena ili ankerisana u zid, a izme u njih se formiraju gazi ta oslonjena na L profile uz kori enje limova koji su hrapavi na povr ini gazi ta. Spiralno stepeni te sa sredi nim stubom se koristi za spajanje prostorija koje se nalaze jedna iznad druge i kada treba zauzeti najmanje prostora. Kod svih stepenica obavezno se postavlja ograda min. visine 90cm, koju ine vert. stubi i, rukohvati i el. ispune. Za izlazak na krov hale, revizionu stazu krana i podeste se koriste penjalice, koje mogu biti stoje e ili vise e. Penjalice koje su vi e od 5m moraju imati le obrane le na a tita.

24.) IZRADA KONSTRUKCIJA*14

Za ceo proces izrade konstrukcije bitne su faze: radioni ka izrada, transport, monta a, za tita i prijem konstrukcije. Izrada metalne konstrukcije je proces prerade metala prema izvo a koj projektnoj dokumentaciji, koju priprema projektant ili izvo a radova uz overu projektanta. U ovom poslu tr ba da u estvuje tim gra evinskog konstruktera i ma inskog tehnologa. Listovi sa nacrtima svake pojedina ne pozicije sa tehnolo kim opisima predstavljaju deo dokumentacije koji mo e izraditi izvo a da bi olak ao radioni ku izradu, ali skup takvih listova nije izvo a ki projekat. Radioni ka izrada* mo e se obavljati u pogonu koji ima atest o podobnosti za izradu metalnih konstrukcija. Atest se izdaje na osnovu uslova: zatvoren proizvodni pogon, odgovaraju a i atestirana oprema za ma insku obradu i zavarivanje, atestirani zavariva i i min. 2 zaposlena in enjera specijalista za zavarivanje. Atest se mora obnavljati svake 2 godine, uklju uju i i promenu opreme. Radioni ka izrada se vr i na osnovu overene izvo a ke dokumentacije (od strane odgovaraju eg projektanta i revidenta). Izvo a je obavezan da pregleda dokumentaciju po kojoj izvodi konstrukciju i uo ene nedostatke da reklamira, jer e u protivnom morati da preuzme odgovornost za sve gre ke i snosi njihove posledice. Samu radioni ku izradu paralelno sa njenim tokom mora da prati priprema elaborata o radioni koj izradi koja sadr i: ateste osnovnog materijala, dodatnog materijala, ateste o kontroli zavarenih spojeva (za svaki se ozna i zavariva koji ga je radio), atest zavariva a uverenje o onom delu antikorozione za tite koja je ura ena u radionici, izve taj o predmonta i (ukoliko je predvi ena projektom), zavr ni izve taj o prijemu konstrukcije koji je istovremeno i saglasnost za njen prijem. Transport* osnovni principi: y Polo aj el. treba da odgovara kontrolisanim stati kim uslovima kako ne bi do lo do naru avanja nosivosti i stabilnosti pri transportu. y Pakovanje i oble avanje el. tako da se spre i njihovo o te enje ili eventualno gubljenje (sitnih el. u sanduke). Svaki el. mora da bude obele en prema poziciji izvo a kog projekta. y Dimenzije komada se moraju uklopiti u transportne gabarite zavisno od vrste transporta (vagoni, kamioni, kontejneri, brodovi, helikopteri, transportni avioni). y Redosled transporta mora da se uklopi u redosled monta e. y Mere za tite pri utovaru i istovaru moraju biti bezbedne. O transportu se obavezno mora razmi ljati na po etku posla, i pre po etka samog projektovanja jer je ogromna razlika u ceni transporta el. brodom i helikopterom, to mo e da donese veliki finansijski i vremenski gubitak. Monta a konstrukcija* o na inu monta e se mora razmi ljati i na po etku projektovanja, kod izbora dispozicije. Za preliminarno izabrani na in monta e odrede se mesta nastavaka, koji se moraju prora unati za usvojene dimenzije el. i spojna sredstva. Pri monta i se koriste obi ni ili VV zavrtnjevi. Ako su sigurno obezbe eni korektni uslovi na gradili tu mo e se na monta i i predmonta i koristiti spajanje zavarivanjem. Radovi monta e se izvode prema projektu monta e koji sadr i: teh. opis, termin i plan radova, prora un el. sklopova ili konstrukcije u celini za sva mogu a monta na stanja bez obzira na du inu njihovog trajanja i to prema kriterijumu nosivosti i stabilnosti, zatim sadr i izra enu te hnologiju monta e sa spiskom potrebne opreme za lokalni transport, manipulaciju i spajanje el., prora un i nacrt skela (ako se koriste) i detaljno razra en plan za tite na radu i plan ekolo ke za tite. Projekat monta e se radi nakon odre ivanja izvo a a, kada je poznata njegova oprema i tehnologija rada, tj. nakon sklapanja ugovora a pre po etka radioni ke izrade. Sam postupak monta e treba svaki put iznova razmotriti i prilagoditi konkretnoj situaciji (da li su potrebne skele). Potrebno se definisati svu glavnu i pomo nu opremu za monta u, kako bi se izbegle opasnosti zbog nedostatka nekih el. (sajle, skele). Najve i deo nesre a se de ava zbog gubitka stabilnosti u nekoj od faza monta e. Treba izbegavati upotrebu privremenih el. za oslanjanje i ukru ivanje.

25.) ZA TITA KONSTRUKCIJA*Kriterijum trajnosti zavisi najvi e od kvaliteta za tite, iji izbor i nivo traba uskladiti sa zahtevanom trajno u i uticajima kojima e konstrukcija biti izlo ena. Antikorozivna za tita AKZ najbitnija je dobra priprema povr ina, bilo mehani kim putem (metalne etke montirane na rotacionim ma inama) ili pneumatskim i enjem peskarenjem (mlazom vazduha u kome se nalazi abraziv npr. kvarcni pesak). Pre toga treba izvr iti odma ivanje povr ina. Konstrukcija koja je odma ena i o i ena ne sme stajati du e od 24 sata bez nano enja prvog temeljnog premaza jer korodira ak i u uslovima prirodne vla nosti. On se obavezno nanosi u radionici. Slede 1 ili 2 dodatna sloja i zavr ni sa eljenom nijansom. Ove boje moraju biti me usobno kompatibilne od istog proizvo a a, a slojevi su obi no debljine 40-80mm. Preporu uje se da svaki premaz ima drugu nijansu boje kako bi se kontrolisalo da li je stvarno nane eno npr. 4 sloja. Nijansu poslednjeg premaza odre uje projektant. Ranije se smatralo da na gradili tu traba nanositi osnovne i zavr ni premaz, ali najbolje je u radionici premazati sve osim zona spajanja a na gradili tu samo popraviti eventualna o te ena mesta. Protivpo arna za tita deli se na preventivnu i neposrednu. Preventivna podrazumeva ugradnju sistema dojave po ara, gra enje objekta u vi e celina me usobno povezanim zidovima i vratima, ugradnju sistema za automatsko ga enje po ara, kori enje materijala koji te e gore. Poseban dodatak u evrokodu 3 se bavi prora unom M.K. na po ar. Neposredna za tita: oblaganje konstrukcije termootpornim materijalima (termi ki malter sa rabic mre om u sloju 2cm), ili bojenje konstrukcije ekspandiraju im bojama (pri visokim temp. sloj boje deblji od 100mm ekspandira i stvara plih sloj vazduha izme u boje i osnovne konstrukcije titi osnovni materijal od daljeg pove anja temperature, sve dok se taj mehur ne probije. Po atestu proizvo a a to mo e da traje 30-120min, kada osnovni materijal postaje direktno izlo en vatri). Cilj je da se ne dopusti temp. 700-800C na kojoj se elik topi i menja kristalnu strukturu koja usled nepravilnog ga enja dobija haoti nu strukturu. Time

15

elik dobija potpuno druga ije mehani ke karakteristike. Ova za tita je jako skupa, tako da uobi ajenu cenu AKZ (5-15%) od cene konstrukcije pove ava na 30%. Prijem konstrukcije podrazumeva da je gotov projekat izvedenog stanja, elaborat tehni ke izrade, podaci o getehni kim snimanjima i drugim kontrolama, uverenje o kvalitetu AKZ i vatrootporne za tite i elaborat o ispitivanju konstrukcije (ukoliko je tra en propisima ili ga tra i projektant).

16