tekst skripte uklopnicari tehnicki fakultet cacak

STANIMIR \OR\EVI], dipl. ing. NEBOJ[A @IVKOVI], dipl. el. ing.

SASKO PETROV, dipl. el. ing.

U K L O P N I ^ A R I

BEZBEDAN I ZDRAV RAD U ELEKTROENERGETSKIM RAZVODNIM POSTROJENJIMA

NI[, JUL 2006.

INSTITUT ZA KVALITET RADNE I@IVOTNE SREDINE 1.MAJ a.d. Ni{

Kneginje Ljubice 1/II, 18000 Ni{ tel. 018/252 188 fax 018/246 398

UKLOPNIÂRI BEZBEDAN I ZDRAV RAD U ELEKTROENERGETSKIM RAZVODNIM POSTROJENJIMA

2

S A D R @ A J

1. PRAVNA REGULATIVA .................................................................................................................................... 3 2. DEFINICIJE IZRAZA ......................................................................................................................................... 3 3. ELEMENTI ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA............................................................................ 5 3.1. SIMBOLI ELEMENATA RAZVODNIH POSTROJENJA ................................................................................... 5 3.2. RASTAVLJAÎ ...................................................................................................................................................... 6 3.3. RASTAVLJA^ SNAGE ......................................................................................................................................... 7 3.4. POGONSKI MEHANIZAM................................................................................................................................... 7 3.5. PREKIDA^ SNAGE............................................................................................................................................... 7 3.6. VISOKONAPONSKI OSIGURAÎ ....................................................................................................................... 8 3.7. MERNI STRUJNI TRANSFORMATORI.............................................................................................................. 8 3.8. NAPONSKI MERNI TRANSFORTMATORI ....................................................................................................... 8 3.9. ENERGETSKI TRANSFORMATORI................................................................................................................... 9 3.10. IZOLATORI.......................................................................................................................................................... 10 3.11. SABIRNICE.......................................................................................................................................................... 10 3.12. VISOKONAPONSKI BLOK................................................................................................................................ 10 3.13. NISKONAPONSKI BLOK................................................................................................................................... 11 3.14. RELEJNA ZA[TITA ............................................................................................................................................ 11 3.15. MERNA GRUPA.................................................................................................................................................. 12 3.16. ZA[TITA OD ATMOSFERSKIH PRENAPONA ............................................................................................... 12 3.17. UZEMLJIVA^KA INSTALACIJA...................................................................................................................... 12 4. PRAVILA I MERE SIGURNOSTI PRI RADU NA ELEKTROENERGETSKIM POSTROJENJIMA... 13 4.1. OP[TI USLOVI RADA........................................................................................................................................ 13 4.2. OP[TI PRINCIPI SIGURNOSTI.......................................................................................................................... 14 4.3. ELEKTROIZOLACIONA ZA[TITNA SREDSTVA ZA RAD U ELEKTROENERGETSKIM

POSTROJENJIMA ............................................................................................................................................... 26 4.4. UZEMLJIVANJE I KRATKO SPAJANJE .......................................................................................................... 28 4.5. ISPITIVANJE, NADZOR I KONTROLA............................................................................................................ 28 4.6. MANIPULACIJA ................................................................................................................................................. 29 4.7. DOPUNSKE MERE OBEZBE\ENJA MESTA RADA...................................................................................... 36 5. DEJSTVO STRUJE NA ÔVE^JI ORGANIZAM I FAKTORI KOJI UTIÛ NA TE@INU

STRUJNOG UDARA.......................................................................................................................................... 37 6. IZVORI OPASNOSTI ........................................................................................................................................ 41 6.1. ZA[TITA OD OPASNOG DODIRA ................................................................................................................... 41 6.2. ZA[TITA OD POVRATNOG NAPONA, ATMOSFERSKOG PRENAPONA I ELEKTRI^NOG LUKA.... 44 7. TABLICE SIGURNOSTI................................................................................................................................... 45 8. ZA[TITNA ELEKTROIZOLACIONA OPREMA ......................................................................................... 47 8.1. MERNA OPREMA............................................................................................................................................... 47 8.2. ZA[TITNE ELEKTROIZOLACIONE PROSTIRKE .......................................................................................... 47 8.3. ZA[TITNA ELEKTROIZOLACIONA OBU]A................................................................................................. 49 8.4. ZA[TITNA GUMENA RUKAVICA ZA RAD POD NAPONOM ..................................................................... 52 8.5. MANIPULATIVNE MOTKE I MOTKE ZA UZEMLJENJE.............................................................................. 54 8.6. INDIKATORI NAPONA...................................................................................................................................... 56 9. POSTUPAK ZA OSLOBA\ANJE NASTRADALOG OD DEJSTVA ELEKTRI^NE STRUJE .............. 58 9.1. MERE PRI DAVANJU PRVE POMO]I NASTRADALIMA OD ELEKTRI^NE STRUJE ............................. 60 9.2. VE[TA^KO DISANJE I MASA@A SRCA ......................................................................................................... 60 10. INTERVENTNO GA[ENJE POÊTNIH PO@ARA IZAZVANIH ELEKTRI^NOM STRUJOM .......... 62


3

1. PRAVNA REGULATIVA

Program obrazovanja uklopni~ara za bezbedan rad u razvodnim elektroenergetskim postrojenjima je usagla{en sa Pravilnikom o op{tim merama za{tite na radu od opasnog dejstva elektri~ne struje u objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na radili{tima, Slu`beni glasnik SRS broj 21/89.

U cilju lak{eg pra}enja kursa, u tekstu koji sledi date su najpre definicije pojmova karakteristi~nih za ovu vrstu materije koje su u celosti preuzete iz navedenog Pravilnika.

2. DEFINICIJE IZRAZA

1. Elektroenergetski objekat (u daljem tekstu: objekat) je gra|evinsko - elektromonta`na celina koja sluì za proizvodnju, prenos, transformaciju i distribuciju elektri~ne energije,

2. Elektri~na pogonska prostorija je prostorija u zgradi ili otvoreni prostor odre|en prvenstveno za sme{taj

i pogon elektri~nih postrojenja, u koje je dozvoljen pristup prvenstveno licima koja odràvaju takva postrojenja ili njima rukuju, kao i radnicima ovla{}enim da vr{e nadzor,

3. Zatvorena elektri~na pogonska prostorija je prostorija u zgradi ili otvoreni prostor ure|en isklju~ivo za

sme{taj i pogon elektri~nih postrojenja koja je prilikom rada postrojenja zaklju~ana i u koju je pristup dozvoljen samo licima koja odràvaju ta postrojenja ili njima rukuju i licima koja vr{e neposredni nadzor,

4. Mesto rada je prostor u objektu ili prostor objekta u kome izvr{ilac obavlja radni zadatak,

5. Osigurati mesto rada zna~i primeniti odre|eni postupak, za{titnu opremu i li~na za{titna sredstva u cilju

spre~avanja povreda radnika na radu, 6. Radovi u blizini napona su takvi radovi koji se obavljaju na propisnoj udaljenosti od dela elektri~nog

postrojenja pod naponom koji iz objektivnih razloga nije mogu}e isklju~iti, 7. Radovi u beznaponskom stanju su takvi radovi koji se izvode na ili pored elektroenergetskih objekata na

kojima je sa svih elektri~no provodljivih delova isklju~en napon, a pre po~etka rada preduzete propisane za{titne mere obezbe|enja mesta rada,

8. Radovi pod naponom su radovi na delovima elektroenergetskih objekata koji su pod naponom,

9. Privremene instalacije su instalacije koje su privremeno postavljene za osvetljenje i pogon za vreme

izrade gra|evinskih objekata i izvo|enja drugih radova, 10. Za{titna sredstva su ure|aji, naprave i prenosne i prevozne sprave koje sluè za za{titu lica koja rade u

ili na elektri~nim postrojenjima od udara elektri~ne struje, delovanja elektri~nog luka, elektri~nog polja, produkata gorenja, od pada sa visine i drugih opasnih dejstava po ìvot i zdravlje radnika,


4

11. Osnovna za{titna sredstva su elektroizolaciona za{titna sredstva ~ija izolacija trajno izdràva radni

napon elektri~nog postrojenja prilikom dodirivanja elektri~no provodljivih delova pod naponom. Ova mogu da sluè za za{titu od napona dodira i koraka,

12. Dopunska za{titna sredstva su elektroizolaciona za{titna sredstva koja ne mogu samostalno da obezbede

potrebnu za{titu od udara elektri~ne struje, ve} prema potrebi dopunjuju osnovna za{titna sredstva, 13. Elektri~ni udar je takvo stanje u kome radnik postaje deo elektri~nog kola usled direktnog dodira, kao i

usled pojave napona dodira, odnosno napona koraka, tako da kroz telo radnika proti~e elektri~na struja, 14. Radili{ta su radni prostori izvan radnih prostorija u kojima se obavlja rad, odnosno u kojima se kre}u ili

prete`ni deo radnog vremena zadràvaju radnici,

15. Sigurnosni razmak je najkra}e dozvoljeno rastojanje radnika, odnosno neizolovanog alata ili predmeta kojim se radnik sluì i dela elektroenergetskog postrojenja pod naponom,

16. Prenosni alat je elektri~na ma{ina na motorni ili elektromagnetni pogon namenjen za obavljanje

mehani~kog rada koji se moè dràti rukom, preneti sa mesta na mesto i odloìti u toku rada, a konstruisan je tako da pogonski i radni deo ~ine celinu,

17. Prenosni alat klase I je takav prenosni alat koji pored osnovne izolacije ima i dodatnu za{titnu meru od

udara elektri~ne struje za slu~aj proboja izolacije, 18. Prenosni alat klase II je takav prenosni alat koji pored osnovne izolacije ima poja~anu ili dvostruku

izolaciju koja ne zahteva za{titno uzemljenje, 19. Prenosni alat klase III je takav prenosni alat koji se priklju~uje samo na za{titni mali napon u cilju

za{tite od elektri~nog udara, 20. Pod za{titnim malim naponom podrazumevaju se nazivni naponi koji ne prelazi:

- 42V izme|u dva provodnika kod trofaznog napajanja i izme|u provodnika i uzemljenja, - 24V izme|u faznog i neutralnog provodnika pri optere}enom stanju mreè i - 50V izme|u faznih provodnika, odnosno 24V izme|u faznog i neutralnog provodnika u

neoptere}enom stanju mreè kod trofaznog napajanja, 21. Transformator za razdvajanje je transformator predvi|en da na principu galvanski odvojenih strujnih

kola napaja alat nazivnim naponom. Primarni namotaj je galvanski odvojen od sekundarnog dvostrukom, odnosno poja~anom izolacijom,

22. Za{titni transformator za razdvajanje je takav transformator koji pored galvanski odvojenog primarnog

od sekundarnog namota ima i snièni napon na sekundaru (u daljem tekstu: za{titni transformator). 23. Postrojenje u pogonu je stanje postrojenja kada je mogu}e kori{}enje elektri~ne energije, 24. Opsluìvanje postrojenja obuhvata nadzor i kontrolu nad stanjem postrojenja, kao i manipulacije i

pode{avanja, 25. Radovi na elektri~nim postrojenjima i objektima obuhvataju radove na odràvanju i rekonstrukciji

postrojenja, 26. Rukovodioc radova je odgovorno stru~no lice kome je povereno da sa svojom ekipom ili samostalno

izvr{i rad odnosno nadzor nad radom u elektroenergestkom objektu, 27. Rukovodioc manipulacije rukovodi manipulacijom ili je sam izvodi,

28. Izvr{ioc manipulacije je lice koje sprovodi manipulaciju po nalogu rukovodioca manipulacije ,

29. Pomo}nik manipulcije je lice koje pomaè izvr{iocu manupulacije u procesu manipulacije,


5

3. ELEMENTI ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA

Osnovni elementi svakog visokonaponskog elektroenergetskog postrojenja su:

rastavlja~i, rastavlja~i snage, ru~ni pogoni rastavlja~a i rastavlja~a snage, prekida~i snage, visokonaponski osigura~i, merni strujni i naponski transformatori, energetski transformatori, izolatori, potporni i provodni, sabirnice, visokonaponski blok (blokovi) niskonaponski blok, relejna za{tita, merna grupa, za{tita od atmosferskih prenapona i uzemljiva~ka instalacija

3.1. SIMBOLI ELEMENATA RAZVODNIH POSTROJENJA

Radi lak{eg ~itanja jednopolnih {ema razvodnih postrojenja neophodno je poznavanje simbola kojima su pojedini elementi postrojenja prikazani na {emama. Na slici 1 prikazani su simboli karakteristi~nih elemenata postrojenja. Simboli su prikazani grafi~ki i obele`eni su brojevima. Tako prikazani siboli prikazuju: 1. rastavlja~ uop{te.

(Kose crte preko kontakta daju informaciju o broju kontakata)

2. rastavlja~ snage. (Kose crte preko kontakta i simbola osigura~a daju informaciju o broju kontakata odnosno osigura~a)

3. rastavlja~ sa no`evima za uzemljenje. (Kose crte preko kontakata daju informaciju o broju kontakata)

4. malouljni prekida~ snage, 5. katodni odvodnik, 6. visokonaponski osigura~ uop{te, 7. transformator uop{te, 8. strujni transformator uop{te, 9. naponski transformator uop{te, 10. prigu{nicu i 11. uzemljiva~ uop{te

Slika 1. Simboli elemenata razvodnih postrojenja

Svako elektroernergetsko postrojenja mora da ima jednopolnu {emu, koja mora da odgovara stvarnom stanju i da bude bude dostupna i lako ~itljiva.


6

3.2. RASTAVLJAÎ

Rastavlja~i sluè za vidno odvajanje delova postrojenja ili vodova od delova pod naponom i to isklju~ivo u NEOPTERE]ENOM STANJU. Takodje se rastavlja~ima isklju~uju i uklju~uju strujna kola, kada posle obavljene manipulacije priklju~na mesta ostaju na prethodno pribli`no istim potencijalima. Rastavlja~ima se moè izvr{iti uklju~enje i isklju~enje neznatno optere}enog strujnog kola, kada posle manipulacije priklju~na mesta rastavlja~a ne ostaju na prethodnim potencijalima.

Rastavlja~em je mogu}e bezbedno isklju~ivati i uklju~ivati:

- naponske merne transformatore, - eneregetske transformatore snage 10/0,4 kV u praznom hodu snage do 160 kVA, - neoptere}ene 10 kV-tne nadzemne vodove duìne do 30 km, - neoptere}ene 10 kV-tne kablovske vodove duìne do 8 km, - neoptere}ene 35 kV-tne vazdu{ne vodove duìne do 0,6 km i - neoptere}ene 35 kV-tne kablovske vodove duìne do 0,2 km.

Prema nameni u postrojenju imamo: sabirni~ke, izlazne, obilazne i rastavlja~e sa noèvima za

uzemljenje.

3.2.1. SABIRNI^KI RASTAVLJA^

Sabirni~ki rastavlja~ je jednim krajem povezan na sabirnice a drugim ( deo sa noèvima) na; rastavlja~ snage, prekida~ snage, osigura~e visokonaponskih mernih transformatora ili pak na pomo}ne sabirnice. 3.2.2. IZLAZNI RASTAVLJA^

Izlazni rastavlja~ je jednim krajem povezan na rastavlja~ snage ili prekida~ snage a drigim na;

kablovsku glavu izlaznog visokonaponskog voda, koji moè da bude kablovski vod nekog izvoda, kablovski vod energetskog transformatora i sli~no. 3.2.3. OBILAZNI RASTAVLJA^

Obilazni rastavlja~ je jednim krajem povezan na sabirnice a drugim paralelno sa izlaznim rastavlja~em izvoda. Sluì da se u slu~aju potrebe bez prekida napajanja izvr{i isklju~enje prekida~a snage. Naj~e{}e ovaj rastavlja~ se povezuje na pomo}ne sabirnice, koje su u predhodnom postupku manipulacije stavljene pod napon. 3.2.4. RASTAVLJA^ SA NO@EVIMA ZA UZEMLJENJE

Rastavlja~ sa noèvima za uzemljenje je jednim krajem povezan na rastavlja~ snage, odnosno prekida~ snage, a drugim na uzemljiva~. Po konstruktivnom re{enju moè da bude deo izlaznog rastavlja~a, sa zavisnim kretanjem glavnih noèva i noèva za uzemljenje. Tako se sa isklju~enjem glavnih noèva vr{i automatsko uklju~enje noèva za uzemljenje, i obrnuto, te se time automatski vr{i uzemljenja izvoda, odnosno njegovo razvezivanje od uzemljiva~a. U elektroenergetskim postrojenjima moè da se naidje na rastavlja~e sa noèvima za uzemljenje koji nisu deo izlaznog rastavlja~a te samim tim ne postoji sinhronizovani rad noèva rastavlja~a, glavnih noèva i noèva za uzemljenje. U ovakvim slu~ajevima moè da postoji mehani~ka blokada mehanizama za ru~no uklju~enje ovih rastavlja~a.


7

3.2.5. LINIJSKI RASTAVLJA^

Linijski rastavlja~ je namenjen za ugradnju na vazdu{nim dalekovodima. Sluì za vidno odvajanje deonice koja se odvaja od dalekovoda. Rastavlja~ je posebne konstrukcije prilagodjene uslovima rada na otvorenom prostoru. Opremeljen je mehanizmom za uklju~enje i isklju~enje sa stremenastim pogonom i dodatkom za postavljanje katanca za zaklju~avanje. 3.3. RASTAVLJA^ SNAGE

Rastavlja~ snage sluì za vidno odvajanje delova postrojenja ili vodova od delova pod naponom. Ovima se moè da vr{i uklju~enje i isklju~enje pod optere}enjem, do nominalnih vrednosti struja optere}enja, kao i uklju~ivati ali ne i isklju~ivati struje kratkog spoja.

Rastavlja~ snage predstavlja kombinaciju rastavlja~a i osigura~a. Noèvi rastavlja~a su posebne konstrukcije i opremljeni su komorama za ga{enje luka. Osigura~i su postavljeni na posebno izradjena postolja. Posebnim sistemom poluga postolja osigura~a su povezana sa mehanizmom za isklju~enje rastavlja~a. Na sistem poluga deluju udarne igle osigura~a, te }e kod pregorevanja bilo kog osigura~a do}i do automatskog isklju~enja rastavlja~a snage.

Mehanizam za uklju~enje rastavlja~a snage je naj~e{}e sa ru~nim pogonom, samim tim i uklju~enje rastavlja~a se vr{i ru~nim putem. Isklju~enje rastavlja~a moè da se vr{i: pomo}u ru~nog pogona, delovanjem udarne igle pri pregorevanju osigura~a, dejstvom buholcove za{tite transformatora, dejstvom kontaktnog termometra transformatora i dajinskom komadom koja deluje na otko~ni mehanizam rastavlja~a. 3.4. POGONSKI MEHANIZAM

Rastavlja~i i rastavlja~i snage opremljeni su mehanizmom za uklju~enje sa stremenom. To su robusni pogoni sa polugama. Stremen pogona je opremljen ru~icom i mehanizmom za mehani~ku blokadu poloàja uklju~enja i isklju~enja. Na nekim mehanizmima postoji mogu~nost postavljanja katanca za zaklju~avanje kako uklju~enog tako i isklju~enog polo~aja. 3.5. PREKIDA^ SNAGE

Prekida~ snage sluì za uklju~enje i isklju~enje pod optere}enjem, kao i uklju~enje i isklju~enje pri strujama kratkih spojeva. U elektroenergetskim postrojenjima, na na{im prostorima, naj~e{}e se susre}emo sa prekida~ma snage tipa PU MINEL-ove proizvodnje. Mehanizam za uklju~enje prekida~a je sa jakom oprugom. Posebnim mehanizmom vr{i se otko~ivanje opru`nog mehanizma. Aktiviranje otko~nog mehanizma vr{i se pomo}u komandnog tastera dok se namotavanje opruge vr{i elektromotorom. Pored toga postoji mogu}nost ru~nog namotavanja opruge. Na samom prekida~u postoji mehani~ka indikacija poloàja prekida~a. Zelena zna~ka ozna~ava isklju~eni a crvena uklju~eni poloàj prekida~a. Osim ove signalizacije, u sklopu }elije u kojoj je sme{ten prekida~, postoji i svetlosna signalizacija poloàja uklju~enosti prekida~a. Zelena signalna svetiljka signali{e isklju~eni a crverna uklju~eni poloàj prekida~a. Posebnim preklopnikom vr{i se isklju~enje svetlosne signalizacije. Od struje kratkog spoja ovakvi prekida~i za{ti}eni su sekundarnom prekostrujnom za{titom. U starim postrojenjima jo{ postoje primarna prekostrujna relea.


8

3.6. VISOKONAPONSKI OSIGURAÎ

Visokonaponski osigura~i su namenjeni prvenstveno za osiguranje naponskih mernih transformatora i energetskih transformatora malih snaga. Sami osigura~i su topljivi. Topljivi elementi osigura~a sme{teni su u kerami~ku cev ispunjenu kvalitetnim kvarcnim peskom. Na krajevima cevi su metalne kape. Na jednoj od kapa je mehanizam za signalizaciju pregorevanja osigura~a. Kod osigura~a namenjenih za rastavlja~e snage postoji dodatni mehanizam sa udarnom iglom, kojom se aktivira mehanizam za isklju~enje rastavlja~a snage. Za potrebe stubnih transformatorskih stanica postoje posebno izradjeni osigura~i. Bilo gde da su ugradjeni osigura~i se postavljaju na posebna postolja. Zamena osigura~a po pravilu vr{i se sa isklju~enim izvodom, bez dodatnog obezbedjenja radnog mesta kratkog spajanja i uzemljivanja. Samo skidanje i stavljanje osigura~a vr{i se pomo}u posebno izradjenih elektroizolacionih kle{ta. 3.7. MERNI STRUJNI TRANSFORMATORI

Merni strujni transformatori sluè za napajanje strujnih mernih instrumenata i strujnih kalemova brojila mernih grupa i relejne za{tite Ugradjuju se naj~e{}e na pregradnom zidu }elija i vezuju se na red sa rastavlja~em i prekida~em snage. Karakteristi~no za strujne merne transformatore je da za svo vreme, dok su pod naponom sekundar MORA da bude zatvoren. Normalno sekundar je zatvoren preko strujnih kalemova brojila i mernih sistema strujnih instrumenata (ampermetara i vatmetara). Posebna pa`nja treba da se obrati, ako je neophodno da se izvr{i zamena nekog instrumenta a napajanje elektri~nom energijom ne treba da se prekida, da se pre razvezivanja instrumenata prespoji sekundar pripadaju}eg strujnog transformatora. Ovaj prespoj ostaje sve dok se ne vrati isti ili ugradi drugi instrumenat. Tek posle toga prespoj sme da se skine. Na klemarniku }elije, preko kojeg se strujni transformnator povezuje sa instrumentima, ve} postoji pripremljen pribor za ovo prespajanje. Stezaljka sekundara k mora da bude uzemljena. Strujni merni rtransformatori mogu da budu sa jednim jezgrom: sa po jednim primarom i sekundarom, sa dva prespojiva primarna namota, sa odvojenim delovima namota kako na primaru tako i na sekundaru, kao i sa dva ili vi{e jezgara, od kojih je jedno obaveazno za merenje, a ostala za za{titu i posebne potrebe.

3.8. NAPONSKI MERNI TRANSFORTMATORI

Naponski merni transformatori sluè za napajanje naponskih mernih instrumenata i naponskh kalemova brojila mernih grupa i relejne za{tite. Ugradjuju se u posebne tzv. MERNE ]ELIJE. Povezivanje na sabirnice izvodi se preko rastavlja~a i visokonaponskih osigura~a. Za razliku od strujnih mernih transformatora, kada je stransformator pod naponom a instrumenti skinuti, sekundar nesme da bude prespojen. Stezaljka seklundara u mora da bude uzemljena. Naponski merni transformatori mogu da budu jednopolno i dvopolno izolovani. Jednofazni jednopolno izolovani transformator ima samo jedan kraj primarnog namota izolovan za nazivni stepen izolacije. U tom slu~aju primarni namot se priklju~uje izmedju jedne faze i zemlje. Dvopolno izolovani jednofazni transformator ima primarni namot i oba njegova priklju~ka izolovana su prema zemlji izolacijom u skladu sa nazivnim stepenom izolacije transformatora. U ovom sli~aju primarni namot se priklju~uje izmedju dva fazna voda. Tipi~an primer je ugradnja dva dvopolno izolovana naponska transformatora u mernim }elijamna. Priklju~ak V primara jednog transformatora povezan je sa priklju~kom U primara drugog transformatora i obadva zajedno na fazu L2. Analogno tome priklju~ak u sekundara jednog transformatora povezan je sa priklju~kom v drugog transformatora i obadva zajedno na fazu L2 sekundara. Ujedno ovo ~vori{te je povezano preko uzemljiva~a sa zemljom.


9

3.9. ENERGETSKI TRANSFORMATORI

Elektroenergetski transformatori su osnovni elemenat svake transformatorske stanice. Sve ostalo {to je ugradjeno u trafostanici sluì da omogu}i nesmetani rad energetskog transformatora. Osnovni delovi svakog transfoprmatora su primarni i sekundarni namoti, jezgro, sud sa konzervatorom, regulator napona, provodni izolatori vi{ljeg i nièg napona, buholcov relej, kontaktni termometar, a kod transformatora 35/10 kV i vi{ih napona i ventilatori za prinudno hladjenje suda transformatora. U na{im transformatorskim stanicama ugradjeni su isklju~ivo energetski transformatori hla|eni mineralnim uljem.

Energetski transformatori mogu da budu sme{teni u zatvorenoj prostoriji ili na otvorenom prostoru, te su ovi poznati kao transformatori za unutra{nju ili spolja{nju montaù.

Karakteristi~ne nazivne vrednosti energetskih transformatora su:

- nazivni napon primara, koji predstavlja nazivni napon mreè na koju se transformator priklju~uje, - nazivni napon sekundara koji predstavlja napon sekundara u praznom hodu transformatora, - nazivna snaga u VA ili kVA koja se odnosi na nazivni napon napajanja i nazivnu struju, - napon kratkog spoja koji prestavlja deo nazivnog napona koji priklju~en na jedan od namotaja

omogu}uje da kroz njega proti~e nazivna struja, dok je drugi namot kratko spojen i - sprega namota.

U osnovi sprege transformatora mogu da budu: zvezda, trougao i izlomljena zvezda. Oznaka namota u

vezi zvezda obeleàva se sa Y a u trougao sa D. Spoj namota vi{eg napona obeleàva se velikim a nièg napona malim slovom. Spoj izlomljena zvezda obeleàva se oznakom (z). Kod kombinacije razli~itih veza namota nièg i vi{eg napona namoti iste faze mogu da budu fazno pomereni. To pomeranje se ozna~ava brojevima na satu koji su identi~ni faznom pomeranju. Ovaj broj pokazuje poloàj vektora nièg napona kada je vektor iste faze vi{eg napona u poloàju velike kazaljke kod punog sata.

Energetski transformatori u distributivnim 10/0,4 kV- tnim transformatorskim stanicama su sprege namota Dy5. Ovo nam omogu~uje da na sekundarnoj strani imamo nultu ta~ku te na mreì moèmo da imamo kako medjufazne (izmedju dve bilo koje faze) tako i fazne napone (izmedju bilo koje faze i nultog voda).

Prema sada{njoj tehni~koj praksi energetski transformatori reda 35/10 kV su sa izlovanom neutralnom ta~kom na 10 kV-tnoj strani i izvedenom, i preko otpornika, uzemljenom netralnom ta~kom na 35 kV-tnoj strani. Veli~ina otpornika tako je odabrana da je struja zemljospoja na 35 kV -tnoj strani ograni~ena na 300 A. Energetski transformatori 110/35 kV su sa izvedenim i preko otpornika uzemljenim neutralnim ta~kama na obadva napona. Povezivanje neutralnih ta~aka sa uzemljiva~em kod ovih transformatora izvodi se preko jednopolnih rastavlja~a.

Energetski transformatori mogu da rade paralelno samo ako su ispunjeni uslovi da imaju:

- isti napon primara i sekundara, - iste spreg namota, - napone kratkog spoja koji se ne razlikuju za vi{e od 10% i - snage ~iji odnos ne prelazi 1:3.

Pri manipulaciji kod razvezivanja transformatora iz reìma paralelnog rada i prebacivanje celokupnog

optere}enja samo na jedan transformator neophodno je da se predhodno proveri da li }e transformator koji ostaje u radu biti u mogu}nosti da podnese svo optere}enje. Ukoliko se pokaè da ovo nije mogu}e ili transformatore ne treba razvezivati ili treba izvr{iti rastere}enje isklju~enjem pojedinih izvoda.


10

3.10. IZOLATORI

Izolatori su elementi postrojenja kojima se ostvaruje osnovna izolacija delova pod naponom kako na rastavlja~ima, rastavlja~ima snage, postoljima osigura~a tako i na sabirnicama. Izradjeni su od elektroporcelana ili epoksidnih smola. Izradjuju se za unutra{nju i spolja{nju montaù. Mogu da budu provodni (za uvodjenje vazdu{nog voda u postrojenje) ili potporni (za no{enje noèva rastavlja~a i rastavlja~a snage i postolja osigura~a i sabirnica).

U visokonaponskim postrojenjima napona 35 kV i vi{ih napona pored navedenih izolatora susre}emo se i sa izolatorima u vidu lanca, o koje vise sabirnice postrojenja. Broj ~lanaka zavisi od napona postrojenja. U ovim postrojenjima potporni izolatori su posebno oblikovani i ~esto puta su nose}i deo opreme, npr. strujnih transformatora i katodnih odvodnika. 3.11. SABIRNICE

Sabirnice sluè za me|usobno povezivanje visokonaponske opreme. Izra|uju se od bakra, okruglog ili profilisanog. Mogu da budu gole ili obojene. Obojene sabirnice bolje se hlade i mogu da podnesu ve}e strujno optere}enje. Sabirnice se oslanjaju na potporne izolatore, kako samog sistema sabirnica tako i na potporne izolatore visokonaponske opreme. Normalno u razvodnim postrojenjima susre}emo samo jedan sistem sabirnica. U ve}im i zna~ajnijim transformatorskim stanicama susre}emo se sa dva sistema sabirnica. Jedne su GLAVNE, i na njima je normalno priklju~ena sva visokonaponska oprema a druge su POMO]NE, i na njima se vr{i priklju~ivanje OBILAZNIH RASTAVLJAÂ. Ove sluè za privremeno napajanje nekog izvoda mimo normalnog napajanja preko prekida~a snage, za slu~aj kada ne treba ni za trenutak prekinuti napajanje izvoda. Pre priklju~enja zaobilaznog rastavlja~a potrebno je izvr{iti medjusobno povezivanje glavnih i pomo}nih sabirnica. Ovo povezivanje se izvodi preko SPOJNOG POLJA. Spojno polje je opremljeno sa dva sabirni~ka rastavlja~a, po jedan za svaki sistem sabirnica, i prekida~em snage. Ovo je opremljeno prekostrujnom sekundarnom za{titom koja u vremenu napajanja izvoda preko pomo}nih sabirnica {titi izvod. Posebnim preklopnikom koji se nalazi na }eliji, ~iji je izvod preba~en na pomo}ne sabirnice, prebaci se za{tita sa izvoda na spojno polje. Posle vra}anja napajanja na glavne sabirnice ovaj preklopnik se prebacuje na za{titu samog izvoda. Ujedno se preklopnikom na spojnom polju i za{tita prebaci na samo spojno polje a po vra}anju napajanja izvoda na glavne sabirnice preklopnikom isklju~i za{tita spojnog polja. 3.12. VISOKONAPONSKI BLOK

Kao blok vi{eg napona, u transformatorskim stanicama 10/0,4 kV je deo transformatorske stanice u kome je sme{tena sva visokonaponska oprema. Ovaj je podeljen u ]ELIJE. ]elije su naj~e{e izradjene od lima i vatrootpornih pregradnih zidova. U transformatorskim stanicama starije proizvodnje sabirnice su postavljane iznad pregradnih zidova }elija, dok je u transformatorskim stanicama novije proizvodnje visokonaponski blok potpouno oklopljen, te su i sabirnice sme{tene unutar samog bloka. U tom sli~aju sabirnice su kroz zidove }elija provu~ene kroz izolacaione cevi.

Svaka }elija je snabdevena vratima od lima, koja po pravilu trebaju da budu dovoljno visoka da budu iznad glave opsluìoca, i snabdevena mehanizmom za zatvaranje i zaklju~avanje. Levo od vrata, po pravilu, postavljene su ru~ice stremenastih pogona rastavlja~a a desno; komandni tasteri prekida~a snage, preklopnik svetlosne signalizacije i signalne svetiljke koje signali{u poloàj uklju~enosti prekida~a snage, po potrebi ampermetar ili neki drugi merni instrument i preklopnik relejne za{tite, ukoliko se napajanje izvoda moè da vr{i i preko pomo}nih sabirnica.


11

Na donjem delu vrata je otvor kroz koji se vidi deo prekida~a snage, sa mehani~kom signalizacijom

poloàja uklju~enosti i mesto za stavljanje ru~ice za ru~no navijanje opru`nog mehanizma prekida~a snage. Medjusobna veza visokonaponskog bloka i energetskih transformatora izvodi se po pravili pomo}u

visokonaponskih kablova. Na pogodnom mestu na }eliji stavlja se natpis sa naznakom broja }elije i namene }elije. Ovi podaci MORAJU da budu u skladu sa jednopolnom {emom tranaformatorske stanice.

Kod postrojenja 110/35 kV 35 kV-tno postrojenje je u objektu, energetski transformatori 110/35 kV i razvodno postrojenjesu na otvorenom prostoru. Postrojenje 110 kV moè da bude sa jednostrukim i sa dvostrukim sabirnicama. Ova dva sistema sabirnica medjusobno se povezuju preko spojnog polja. Za ovaj deo postrojenja karakteristi~no je da su rastavlja~i sa ru~nim pogonom a prekida~i sa elektromotornim pogonom. U skladu sa tim manipulacija uklju~enja prekida~a snage vr{i se iz komandne sobe a rastavlja~a ru~nim putem na licu mesta. Postoji tehni~ka mogu}nost da se manipulacija uklju~enja prekida~a snage izvr{i i sa samog prekida~a. U tom slu~aju neophodno je da se izvr{i blokada uklju~enja, te se spre~ava istovremena manipulacija iz kontrolne sale i sa lice mersta. 3.13. NISKONAPONSKI BLOK

Niskonaponski blok je niskonaponski deo transformatorske stanice 10/0,4 kV ili deo ku}nog transformatora transformatorske stanice 35/10 kV i vi{ih napona. Sli~no visokonaponskom bloku i ovaj je izradjen od lima i po pravilu ~ini jednu mehani~ku i elektri~nu celinu. Veza bloka sa energetkim transformatorom izvodi se bakarnim {inama. Prema ustaljenoj praksi za svaki transformator postoji posebnan deo bloka. Blokovi dva ili vi{e transformatora koji rade paralerlno medjusobno se povezuju preko niskonaponskog spojnog polja. Na svakom ovakvom delu bloka postoji glavni prekida~ sa prekostrujnom za{titom, a po potrebi i visokou~inskim niskonaponskim osigura~ima, kao glavnim osigura~ima. Na svakom izvodu postoji rastavni prekida~ i grupa osigura~a a po potrebi i ampermetar za merenje strujnog optere}enja izvoda. Spojno polje niskonaponskog bloka naj~e{}e je opremljeno samo prekida~em.

U okviru niskonaponskog bloka moè da bude i postrojenje za kompenzaciju reaktivne energije. Ovaj

deo postrojenja, po pravilu, treba da bude sa niskonaponskim blokom povezan preko posebnog rastavnog prekida~a. 3.14. RELEJNA ZA[TITA

Obezbe|uje za{titu opreme u slu~ajevima nenormalnih uslova rada. U transformatorskim stanicama starije proizvodnje mogu da se susretnu primarni relei prekostrujne za{tite. U transformatorkim stanicama srednje starosti i novijeg datuma nailazi se na sekundarnu relejnu za{titu. Svaka }elija sa prekida~em snage opremljena je sopstvenom relejnom za{titom. Ovo se pre svega odnosi na prekostrujnu i zemljospojnu za{titu. U skladu sa tim u svakoj }eliji su ugradjeni strujni visokonaponski transformatori. Povezivanje naponskog dela relejne za{tite izvodi se na naponske merne transformatore merne }elije. Relea ove za{tite su ugradjena na prednjoj plo~i odgovaraju}e }elije. Lako su dostupna i vidljiva. Svaka relejna za{tita pri ugradnji, periodi~no i posle havarije treba da bude prekontrolisana i po potrebi dodatno pode{ena. Da bi se ostvarila potrebna selektivnost prekostrujna za{tita, osim pode{avanja na potrebnu struju, treba da bude pode{ena i sa vremenskim zadràvanje i to tako da najudaljeniji relej bude pode{en na najmanje a najbliì na najduè vreme. Podaci za pode{avanje dobijaju se od merodavne slu`be koja raspolaè potrebnim elementima o optere}enjima izvoda a naro~ito o ve} pode{enim vremenskim releima. Pode{avanje relejne za{tite vr{i se pomo}u posebno izradjene merne opreme. Samo pode{avanje izvodi ekipa posebno obu~enih stru~njaka.


12

O izvr{enoj kontroli i pode{avanju relejne za{tite za svaki relej izdaje se poseban protokol. Pode{avanje

relejne za{tite moè da se vr{i i kada je postrojenje pod naponom i kada je bez napona. U svaklom slu~aju potrebno je izvesti odgovaraju}e opbezbe|enje mesta rada . 3.15. MERNA GRUPA

Merna grupa je deo transformatgorske stanice koji je pre svega namenjen za merenje elektri~ne energije. Mernu grupu sa~injavaju dvotarifno brojilo reaktivne i aktivne energije sa maksigrafom i uklopnim satom. Brojila merne grupe su priklju~ena na strujne i naponske transformatore merne }elije. Kod bilo kakve intervencije na strujnim sistemima brojila treba na klemarniku merne }elije izv{iti prespajanje sekundara odgovaraju}eg strujnog transformatora. 3.16. ZA[TITA OD ATMOSFERSKIH PRENAPONA

Izvodi se pomo}u katodnih odvodnika. Ovi se po pravilu postavljaju kod svakog prelaska sa vazdu{nog na kablovski vod i kod svakog ulaska u objekat postrojenja, a kod energetskih transformatora na otvorenom prostoru ispred samog transformatora. Katodni odvodnik je jednim krajem povezan na fazni vod a drugim krajem na uzemljiva~. 3.17. UZEMLJIVA^KA INSTALACIJA

Uzemljiva~ka instalacija je pasivna instalacija svakog elektroenergetskog postrojenja. Do izraàja dolazi u momentu pojave zemljospoja. Na uzemljiva~ se povezuju sve metalne mase postrojenja a naro~ito energetski i merni strujni i naponski transformatori, katodni odvodnici, ograda, prilazna kapija, visokonaponski i niskonaponski blok, vrata itd.

Uzemljiva~ka instalacija se izvodi od pocinkovane ~eli~ne trake ili bakarnog uèta. Polaè se na dubini od 0,6 do 0,8 m. Povezivanje metalnih masa vr{i se pomo}u odgovaraju}ih spojnica.

Instalacija uzemljenja posle izrade, periodi~no i posle rekonstrukcije postrojenja treba merenjem da se proveri. Tom prilikom vr{i se merenje prelaznog otpora, a potom ako je potrebno vr{i se i merenje napona dodira i koraka i najzad i raspodela potencijala na podru~iju uzemljiva~a. Korisniku se dostavlja ELABORAT o izvr{enim merenjima


13

4. PRAVILA I MERE SIGURNOSTI PRI RADU NA ELEKTROENERGETSKIM POSTROJENJIMA

4.1. OP[TI USLOVI RADA

4.1.1. STRU^NA KVALIFIKACIJA I ZDRAVSTVENI USLOVI

Pristup u elektri~ne pogonske prostorije i u zatvorene elektri~ne pogonske prostorije po pravilu nije dozvoljen neupu}enim i neovla{}enim licima. Ova lica mogu da u|u u pogonske prostorije ali samo u pratnji stru~nog lica.

Na elektroenergetskim objektima i postrojenjima mogu samostalno da rade i radom rukovode samo stru~na lica. Na ovim objektima mogu da rade i druga lica ali samo uz pratnju, odnosno nadzor, ovla{}enog lica.

Ulazak i kretanje posetilaca u elektroenergetskim objektima i postrojenjima vr{i se uz obaveznu pratnju stru~nog lica u skladu sa internim aktom preduze}a.

Opsluìvanje postrojenja mogu da vr{e samo stru~na lica koja su upoznata: sa samim postrojenjem kao i sa merama za{tite na radu i tehni~kom regulativom iz svoje oblasti rada, zatim sa pruànjem prve pomo}i kod elektri~nog udara i postupkom u slu~aju pojave poàra.

Radove na delovima objekta koji su pod naponom mogu da izvode radnici koji ispunjavaju posebne psihofizi~ke sposobnosti za ovaj rad, ako su obu~eni i ako je izvr{ena provera njehovog znanja za odre|ene vrste radove pod naponom i ako su na periodi~nim proverama pokazali zadovoljavaju}e rezultate u pogledu obu~enosti za odre|enu vrstu rada i psihofizi~ke sposobnosti.

Op{tim aktom preduze}a odre|uje se:

- potrebna kvalifikacija stru~nih osoba, - stru~ne osobe koje zbog prirode posla moraju da imaju posebne zdravstve i psihofizi~ke sposobnosti - periodi~nost pregleda zdravstvene i psihofizi~ke sposobnosti, - na~in obuke podu~enih osoba i provera njihovog znanja kao i - period provere teoretrske i prakti~ne obu~enosti.

ZABRANJENO je obavljanje radova licima koja su pod dejstvom alkohola i narkotika. 4.1.2. KLIMATSKI USLOVI

Elektroradovi na otvorenom prostoru ne mogu se obavljati:

- pri nevremenu pra}enom atmosferskim pra`njenjima koja se mogu preneti na mesto rada, - pri vetru brzine iznad 60 km/h, ako se radovi obavljaju na visini iznad 3 m. - kod temperature ispod -18oC i iznad +35oC u hladu. Odluku o prekidu i nastavku radova done}e rukovodilac radova.


14

Osim toga rukovodilac radova odlu~uje da li je mogu} rad pri pojavi ki{e, magle i sne`nih padavina a izuzetno moè, u slu~aju posebnih okolnosti, po svojoj proceni, odlu~iti da se rad nastavi i pod teìm uslovima u smislu uticaja brzine vetra i temperature. 4.2. OP[TI PRINCIPI SIGURNOSTI

Osnovni principi sugurnosti obuhvataju:

- podelu objekta na zone opasnosti i pristup u objekte, - osnovna na~ela organizacije rada, - dokumente za rad, - rad u beznaponskom stanju, - rad u blizini napona i - rad pod naponom

4.2.1. PODELA OBJEKATA NA ZONE OPASNOSTI I PRISTUP U OBJEKTE

S obzirom na stepen opasnosti, a u cilju regulisanja pristupa, objekti visokog napona dele se na tri zone opasnosti i to:

I zona zona slobodnog kretanja u kojoj nisu potrebna posebna upozorenja i uputstva o pona{anju ni

mere za{tite. U ovu zonu spadaju POGONSKE PROSTORIJE u koje, u redovnom pogonu imaju pristup i lica koja nisu zaposljena na odràvanju postrojenja ili na njihovom rukovanju.

Primeri: - administrativne tehni~ke prostorije,

- radionice, magacini, garaè, hodnici, sanitarne prostorije, garderobe i sl., - glavne komunikacije koje povezuju predhodno navedene prostorije, - povr{ine na slobodnom prostoru kod kojih je visina delova pod naponom od tla najmanje 6m, - stubovi dalekovoda do visine 3 m od tla

II zona: zona manipulacije i kontrole, odnosno zona u koju spadaju elektri~ne pogonske prostorije i

zatvorene elektri~ne pogonske prostorije. Primeri: - prostorije elektri~ne komande, prostorije za sme{taj ure|aja za{tite, brojila, teleupravljanje,

teleinformacija i dr, - prostorije za sme{taj akumulatorskih baterija ispravlja~a i sl. - kablovski prostor, - staze i ostali prostor za opsluìvanje i kontrolu u prostorijama i na otvorenom prostoru, - prostor oko delova pod naponom, ve}i od prostora ograni~enog sigurnosnim razmacima ako

nije obuhva}en zonom I, - prostor za sme{taj pomo}nih pogona.

III zona zona opasnosti je prostor oko delova pod naponom na udaljenosti manjoj od sigurnosnog

razmaka. Primeri: - }elije visokog napona u zatvorenom prostoru i

- ogra|ena podru~ja u poljima visokog napona niske gradnje. Preduze}e utvr|uje svojim aktom zone opasnosti u svojim objektima.


15

Pristup u objekte

U I zoni: slobodno kretanje svim radnicima sa radnim zadatkom a za posetioce je obavezna pratnja stru~nog lica. U II zoni: slobodno kretanje radnika elektro struke korisnika objeka koji dolaze po radnom zadatku, za ostale radnike u zavisnosti od stepena njihove obu~enosti i stepena opasnosti koja preti. Ocenjuje se kada je potrebna pratnja, nadzor, odnosno, primena odgovaraju}ih za{titnih mera a posetioci obavezno moraju da imaju pratnju stru~nog lica i U III zoni:

- kod radova u beznaponskom stanju , - radnicima navedenim u dokumentu za rad, posle osiguranja mesta rada, izvr{enih priprema za

rad u blizini napona, odnosno za rad pod naponom i - licima spolja{njeg i unutra{njeg nadzora.

4.2.2. OSNOVNA NAÊLA ORGANIZACIJE RADA

Rad na objektima treba da se organizuje tako da se omogu}i najve}a mogu}a bezbednost rada.

Za energetske objekte moraju da postoje detaljna uputstva za manipulaciju, rad i sigurnost pri opsluìvanju i odràvanju.

Korisnik postrojenja donosi na osnovu: projekata, uputstva proizvo|a~a i iskustva detaljna uputstva o opsluìvanju i odràvanju postrojenja i to o:

- manipulaciji, - radu i - sigurnosti.

Izdavanje naloga za rad, nadzor, organizaciju rada i neposredne tehni~ke radove o opsluìvanju i

odràvanju objekata, a od kojih zavisi sigurnost ljudi i objekata, mogu vr{iti samo lica koja imaju odgovaraju}u stru~nu kvalifikaciju i ovla{}enja prema normativnim aktima preduze}a.

Ovla{}enim osobama, koja organizuju rad, vode nadzor ili samostalno rade na opsluìvanju i odràvanju objekta moraju da budu obezbe|ena sva sredstva za tu svrhu, kao i tehni~ka i pogonska dokumentacija radi obezbe|enja pravilnog nadzora i rukovanja objektom.

Sve radove u visokonaponskim objektima uklju~uju}i i osiguranje mesta rada uz pove}ane opasnosti, osim manipulacija i vizuelnih pregleda objekata, moraju da vr{e najmanje dva lica.

Ako rad izvodi vi{e radnika, jedan od njih se odre|uje za rukovodioca radova. Sve radove u niskonaponskim objektima vr{e najmanje dva radnika, osim manipulacije sa

komutacionim ure|ajima u razvodnom postrojenju, na razvodnoj plo~i i drugim elementima koje moè da vr{i i pojedinac koji poznaje elektri~nu {emu, elektri~no postrojenje i koji je obu~en za obavljanje tih manipulacija.

Pregled niskonaponskih postrojenja moè da vr{i:

- ovla{}eno stru~no lice i - stru~no lice ili lice koje rukuje elektri~nim postrojenjem.


16

Klju~eve od postrojenja, elektri~nih ormana, ure|aja za pokretanje, upravlja~kih pultova i dr. ure|aja i elemenata, koji moraju biti obezbe|eni, a ~iji se na~in obezbe|ivanja izdavanja i vra}anja ure|uje internim aktom, mogu li~no da imaju i lica koja rukuju elektri~nim postrojenjima i ako se sa njima zaduùju.

Pre po~etka radova rukovodilac radova treba da dobije od ovla{}enog lica dozvolu za rad i ostala dokumenta za rad na mestu rada, i potom da:

- proveri da li su sprovedene za{titne mere, - utvrdi granice delova postrojenja u beznaponskom stanju (granice susednih delova pod naponom) i - po potrebi sprovede dodatne za{titne mere.

Izuzetno rukovodilac radova moè da dobije i dozvolu za rad za samoisklju~enje na osnovu koje je

duàn da sam isklju~i i osigura mesto rada.

Rukovodilac radova pre po~etka rada upozorava radnike na granice delova postrojenja u beznaponskom stanju i delova pod naponom, na prisutne opasnosti i na primenu li~nih za{titnih sredstava i za{titne opreme i upoznaje ih sa sprovedenim za{titnim merama.

Sa izvr{enjem radova moè da se otpo~ne tek kada njihov po~etak objavi rukovodilac rada a ne na osnovu prethodnog dogovora da }e radovi otpo~eti u odre|eno vreme.

Kod radova na niskom naponu ne mora da se izdaje pismena dozvola za rad.

Provera sprovedenih mera sigurnosti obavlja se nesposrednim uvidom u {eme postrojenja sa nazna~enim mestima isklju~enja i uzemljenja, uvidom na signalne i komandne elemente koji pokazuju uklopna stanja daljinski upravljanih postrojenja ili na neki drugi pouzdan na~in.

Prilikom merenja i ispitivanja delovi postrojenja moraju da budu uzemljeni i kratko spojeni za svo vreme priklju~ivanja odnosno skidanja mernih instrumenata.

Ako to priroda posla zahteva, prilikom merenja i ispitivanja, i to samo za vreme o~itavanja rezultata merenja, uzemljiva~i mogu se privremeno da skinu.

Po zavr{etku rada rukovodilac radova proverava; ispravnost izvr{enih radova, daje nalog radnoj grupi da ukloni sav alat, pribor i osiguranja mesta rada i da napusti mesto rada, a zatim na pouzdan na~in obave{tava ovla{}eno lice za izdavanje dozvole za rad da su radovi zavr{eni i da je objekat spreman za pogon.

Po dobijenom obave{tenju da su radovi zavr{eni i da je objekat spreman za pogon, tek po{to lice ovla{}eno za izdavanje dozvole za rad ukloni ona osigurana mesta rada koje je to lice postavilo ili su postavljena po njegovom nalogu, objekat moè da se stavi u pogon.

Nije dozvoljeno uklju~ivanje postrojenja samo na osnovu prethodnog dogovora, bez pouzdanog obave{tenja o zavr{etku rada i spremnosti objekta za pogon.


17

4.2.3. DOKUMENTI ZA RAD

Radovi na elektroenergetskom objektu mogu da se izvode samo na osnovu odgovaraju}ih dokumenata za rad kao {to su:

- nalog za rad, - dozvola za rad, - obave{tenje o zavr{etku rada, - depe{a i - program rada.

Nalog za rad kojima nadle`ni rukovodilac odre|uje odgovorno stru~no lice za izvr{enje konkretnog

radnog zadatka moè da se izda:

- pismeno-preko odre|enog obrasca ili teleprinterom, - usmeno uz istovremeno snimanje govora i - putem govornih telekomunikacionih veza uz upisivanje podataka u odre|ene obrasce i sravnjivanje

teksta.

Nalog za rad mora da bude jasan i nedvosmislen.

Dozvola za rad koja se izdaje za izvo|enje radova u beznaponskom stanju u III zoni opasnosti i radova u blizini napona u slu~aju primene za{titnih mera, izdaje se pre po~etka radova i to:

- pismeno, na odre|enom obrascu ili teleprinterom (uz povratnu potvrdu prijema) i - putem govornih telekomunikacionih veza i uz upisivanje podataka u odre|ene obrasce i

sravnjivanje teksta.

Obave{tavanje o zavr{etku rada izdaje rukovodilac radova tako {to izve{tava ovla{}eno lice da su:

- radovi zavr{eni, - uklonjen sav alat, materijal i za{titna oprema, - da su radnici udaljeni sa mesta rada i - da je objekat spreman za stavljanje u pogon.

Prijava zavr{etka radova podnosi se na isti na~in na koji se izdaje i dozvola za rad.

Depe{om koja se obostrano upisuje u knjigu depe{a, daju se kratka i va`na obave{tenja kao i zahtevi i

odobrenja pogonskog zna~aja. Depe{a se prenosi putem govornih i telekomunikacionih veza, uz sravnjivanje teksta telegramom ili teleksom.

Program rada kojim se objedinjuje rad, vi{e radnih grupa i odre|uje koordinator radova, izra|uje se za sloènije radove u kojima u~estvuje vi{e radnih grupa.

Ilustracije radi, dati su obrasci dokumenata za rad, onakvi kakvi se u praksi uspe{no primenjuju. U toku priprema za izvodjenje nanipulacije a pre samog izvodjenja manipulacije, kada se ukaè potreba

za to, ukoliko ima nejasnih pitanja potrebno je stupiti u vezu sa licem koje je izdalo nalog za rad ili dispi~erom. U praksi se, naj~e{}e, veza uspostavja putem prenosnih radio stanica. Ovom prilikom treba sa lica mesta verno preneti stvarno stanje. Zato je potrebno da informacija bude kratka i jasna, bez uspunih komentara. Lokacija problema mora da bude jasno iskazana. Uop{tene unformacije nisu dozvoljene. Mora da se zna jasno o kojoj je }eliji re~, koji je rastavlja~ u pitanju; sabirni~ki, izlazni ili obilazni. Kada su u pitanju dvostruke sabirnice mora jasno da se napomene o kojem sistemu sabirnica je re~, samim tim o kom rastavlja~u je re~ itd.


18

_________________________ ___________________________

NALOG ZA RAD br. _________

Za rukovodioca radova ___________________________________________________________________ sa izvr{iocima __________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________________ Mesto rada (naselje) _____________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________________ Objekat na kome se radi (bliè mesto rada) ___________________________________________________ ______________________________________________________________________________________ Vrsta i opis posla ________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________________ Na~in i vreme po~etka i zavr{etka rada: a) Vreme po~etka rada ______________ 200___ g. u _______ h. b) Vreme zavr{etka rada ______________ 200___ g. u _______ h. c) Mesto isklju~enja _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ d) Mesto isklju~enja _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ e) Isklju~enje i uklju~enje traì}e _______________________________________________________ f) Izvr{ilac manipulacije ______________________________________________________________ g) Manipulaciju vodi _________________________________________________________________ PRIJEM NALOGA Izjava rukovodioca radova: Pro~itao sam ovaj nalog za rad i poznat mi je zadatak u celini. Izjavljujem da }u radovima pristupiti tek po{to su primenjene mere za bezbedan rad i po{to upozorim radnike na granice izme|u delova u beznaponskom stanju i delova pod naponom, na prisutne opasnosti, i primenu li~nih za{titnih sredstava.

Uklju~enje }u da traìm (izvr{im), tek po{to se uverim da se celo ljudstvo sa kojim rukovodim udaljilo sa mesta rada i da su alat, materijal i za{titna oprema uklonjeni.

Poznati su mi tehni~ki normativi za pogon i odràvanje elektroenergetskih postrojenja i vodova i Uputstvo za bezbedan rad na elektroenergetskim objektima. _________________ _______ / _______ ________ 200 ___ g. u ___ h. _______________ Rukovodilac radova br. telegrama Nalogodavac


19

IZVE[TAJ O RADU Po datom nalogu za rad ura|eno je slede}e: ______________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________ Radovi su izvedeni prema tehni~kim propisima i u ozna~enim koli~inama. PRIJEM IZVE[TAJA _____________ _______ / _______ ________ 200 ___ g. u ___ h. _____________________ Nalogodavac br. telegrama Rukovodilac radova Primedbe ______________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________ ___________________________


20

___________________________ ___________________________

DOZVOLA ZA RAD br. _________

1. Sa isklju~enjem 2. Sa samoisklju~enjem Prema zahtevu (nalogu) za rad br. ___________ od __________ 200___ g. dozvoljava se Rukovodiocu radova _____________________________________________________________________ Rad na objektu: _________________________________________________________________________ Izvo|a~ radova: _________________________________________________________________________ Na slede}im objektima primenjene su osnovne mere za bezbedan rad:

Granice: Uzemljenja: _______________________________________ ________________________________________ _______________________________________ ________________________________________ _______________________________________ ________________________________________ _______________________________________ ________________________________________ _______________________________________ ________________________________________ Rad na objektu je dozvoljen ____________ 200 ___ g. u vremenu od _________ do ________ h. PRIJEM DOZVOLE PREUZIMAM ODGOVORNOST ZA RAD, ZA[TITU LJUDI I OBJEKATA. 1. Upoznat sam sa primenjenim osnovnim merama 2. Primeni}u mere za bezbedan rad

za bezbedan rad a sam }u primeniti dopunske i obezbediti mesto rada mere i obezbediti mesto rada

_____________ _______ / _______ ________ 200 ___ g. u ___ h. _____________________ Dispe~er br. telegrama Rukovodilac radova

OBAVE[TENJE O ZAVR[ETKU RADA Rad je zavr{en. Ljudi su udaljeni sa mesta rada. Alat, materijal i za{titna oprema su uklonjeni. 1. Objekat je spreman za pu{tanje pod napon 2. Objekat je pod naponom PRIJEM OBAVE[TENJA _____________ _______ / _______ ________ 200 ___ g. u ___ h. _____________________ Dispe~er br. telegrama Rukovodilac radova


21

___________________________ ___________________________

DOZVOLA ZA ULAZAK br. _________

U postrojenje: ___________________________________________________________________________ Dozvoljava se ___________________________________________________________________________

(ime, prezime i kvalifikacija)

iz _____________________________________________________________________________________ (naziv organizacije i mesto)

da sam, ili sa grupom od ___________________ osoba (prema spisku u prilogu), moè u}i u postrojenje. Svrha ulaska: ___________________________________________________________________________ Stru~no lice odre|eno za pratioca - nadzor: ____________________________________________________

(ime, prezime i kvalifikacija) Dozvola vaì dana __________ 200 ___ g. u vremenu od __________ do __________ h. ____________ 200 ___ g. ____________________________

(ime, prezime i kvalifikacija)

I Z J A V A O UPOZNAVANJU SA OPASNOSTIMA

Upoznat sam sa upozorenjem na pole|ini ovog obrasca i opasnostima u elektroenergetskom postrojenju. Izjavljujem da }u se pridràvati dobijenih uputstava. ____________ 200 ___ g. ____________________________

(POTPIS) * Dozvola vaì uz potpisanu Izjavu o upoznavanju sa opasnostima


22

U P O Z O R E N J E

Opasnost po ìvot koja postoji u elektroenergetskim postrojenjima, uslovljava oprezno pona{anje. Skre}emo pa`nju da se u postrojenju pridràvate slede}ih uputstava: OBILAZAK POSTROJENJA

1) Kretanje u postrojenju dozvoljeno je samo u onom prostoru (hodnici, staze i dr.) koje odredi stru~no lice odre|eno za pratioca.

2) Zabranjeno je dodirivanje aparata, ure|aja, konstrukcija, ì~anih ograda i ostalih predmeta.

3) Zabranjeno je no{enje dugih predmeta (ki{obrana i sl.) pri obilasku postrojenja. 4) Moraju se po{tovati upozorenja pratioca. 5) Kod grupnih poseta vo|a grupe preuzima odgovornost i za osobe grupe, koje su mu poverene. Pre

obilaska sve posetioce iz grupe treba upoznati o na~inu pona{anja u postrojenju. U jednoj grupi pri obilasku, moè biti najvi{e 15 posetilaca.

RAD U POSTROJENJU

1) Dozvoljeno je zadràvanje i rad u samo onim delovima postrojenja i u vremenu koje odredi rukovodilac radova.

2) Pre po~etka rada rukovodilac radova upozorava radnike na opreznost pri radu, upoznaje sa

sprovedenim merama obezbe|enja mesta rada i upozorava na primenu li~nih za{titnih sredstava i za{titne opreme.

3) Rukovodilac radova ozna~ava po~etak i zavr{etak rada u postrojenju. 4) Sprovedene mere obezbe|enja mesta rada (ograde, prenosna uzemljenja, tablice i dr.) ne smeju se

uklanjati tokom rada. 5) Dugi predmeti (cevi, {ipke i dr.) nose se u ruci, horizontalno i obazrivo. 6) Radnici su du`ni da koriste li~na za{titna sredstva i za{titnu opremu pri radu i da postupaju obazrivo.

PA@NJA! PRIBLI@AVANJE DELOVIMA POD NAPONOM JE OPASNO PO @IVOT


23

PR

IMA

VR

A]

A

Dan

___

____

___

200

___

god.

SAT

UZ

EO

KL

JU^

DA

O

OPI

S R

AD

A

KN

JIG

A K

LJU

^E

VA

KL

JU^

BR

.

PR

EZ

IME

I I

ME

NA

LO

G

ZA

RA

D

ILI

DO

Z.

____

____

____

____

____

____

____

____

____

BR

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10


24

4.2.4. RAD U BEZNAPONSKOM STANJU

Pre po~etka radova u beznaponskom stanju mesto rada se obezbe|uje primenom za{titnih mera prema slede}em redosledu:

- rastavlja~ se isklju~uje, i ako to konstrukcija dozvoljava vidljivo odvoji od napona, - spre~ava se slu~ajno ponovno uklju~ivanje prekida~a i rastavlja~a, - na odgovaraju}i na~in utvr|uje se beznaponsko stanje, - izvr{i uzemljivanje i kratko spajanje i - ogra|uje mesto rada od delova pod naponom.

Prilikom osiguranja mesta rada u trafostanicama sa daljinskim upravljanjem, prethodno se isklju~uje

daljinsko upravljanje i na odgovaraju}i na~in spre~ava i slu~ajno ponovno uklju~enje objekta ili dela objekta na kome se radi.

U postrojenjima kod kojih se prekid ne moè vidljivo da uo~i konstatacija prekida se vr{i putem pomo}nog strujnog kola sa signalizacijom ili na drugi pouzdan na~in.

U elektroenergetskim postrojenjima naprave za uzemljenje i kratko spajanje postavljaju se na: - mestima odvajanja od napona, - na svakoj isklju~enoj galvanski odvojenoj deonici u blizini mesta rada koja moè da do|e pod napon

ili se na njoj moè indukovati napon i - na mestu rada i to na svim provodnicima.

Zamena visokonaponskih osigura~a i pregled Buholc relea u beznaponskom stanju moè da se vr{i bez

kratkog spajanja i uzemljivanja, bez ogradjivanja delova pod naponom kao i bez dozvole za rad pri ~emu se: - za isklju~ene delove postrojenja smatra kao da su pod naponom i - zamena visokonaponskih osigura~a izvodi izolacionim alatom i primenom li~nih za{titnih sredstava.

4.2.5. RAD U BLIZINI NAPONA

Pri radovima koji se izvode u blizini napona susedni delovi pod naponom osiguravaju se od slu~ajnog neposrednog ili posrednog dodira, pomo}u dovoljno ~vrstih i pouzdano postavljenih izolacionih za{titnih pregrada, plo~a, prekida~a i drugih za{titnih sredstava.

Treba znati da kod postrojenja sa nazivnim naponom iznad 1000V najmanji sigurnosni razmak izme|u

delova pod naponom i izolacione za{titne pregrade ne sme da bude manji od:

90 mm za postrojenja u prostoriji napona od 1 do 6 kV, 115 mm za postrojenja u prostoriji napona od 6 do 10 kV, 150 mm za postrojenja na otvorenom prostoru napona od 6 do 10 kV, 215 mm za postrojenja u prostoriji i na otvorenom prostoru napona od 10 do 20 kV, 325 mm za postrojenja na otvorenom prostoru napona od 20 do 35 kV, 1100 mm za postrojenja na otvorenom prostoru za napone od 35 do 110 kV, 2000 mm za postrojenja na otvorenom prostoru za napone od 110 do 220 kV, 2900 mm za postrojenja na otvorenom prostoru napona od 220 do 400 kV.

Izuzetno navedeno rastojanje kod postrojenja 35 kV na zatvorenom prostoru, moè da bude i manje ako

se primeni izolaciona za{titna plo~a od materijala takve elektri~ne ~vrsto}e i drugih osobina da izdrì sva propisana ispitivanja za odre|eni stepen izolacije.


25

Radovi u blizini napona mogu da se izvode bez primene izolacione za{titne pregrade ili plo~e, ako ne postoji mogu}nost primene izolacione za{titne pregrade ili plo~e. U ovom slu~aju sigurnosni razmak od delova pod naponom ne sme biti manji od:

400 mm za postrojenja u prostoriji napona iznad 1 do 10 kV, 700 mm za postrojenja na otvorenom prostoru napona iznad 1 do 10 kV, 700 mm za postrojenja u prostoriji i na otvorenom prostoru napona iznad 10 do 35 kV, 1150 mm za postrojenja na otvorenom prostoru napona iznad 35 do 110 kV, 2300 mm za postrojenja na otvorenom prostoru napona iznad 110 do 220 kV, 3300 mm za postrojenja na otvorenom prostoru napona iznad 220 do 400 kV.

Pri upotrebi lestava, glomaznih predmeta i transportnih sredstava u spoljnim postrojenjima i kod radova

na vodovima, najmanji sigurnosni razmak od delova pod naponom ne sme biti manji od:

800 mm za postrojenja napona do 1 kV, 1200 mm za postrojenja napona od 1 do 10 kV, 1500 mm za postrojenja napona od 10 do 35 kV, 2000 mm za postrojenja napona od 35 do 110 kV, 3000 mm za postrojenja napona od 110 do 220 kV, 4000 mm za postrojenja napona od 220 do 400 kV.

Na vi{esistemskim vodovima napona do 35 kV mogu da se izvode radovi samo na sistemu koji je

isklju~en, a ako je bar jedan od ostalih sistema pod naponom moraju da budu ispunjeni slede}i uslovi:

- da se rad obavlja sa pokretnom platformom (korpom) postavljenom sa spolja{nje strane, isklju~enog voda,

- da izme|u radnika i alata, odnosno pribora kojim se sluì i delova pod naponom sigurnosni razmak nije manji od navedenih razmaka pribliàvanja pri radu sa lestvama i

- da se na krajevima voda, ukoliko za to postoji tehni~ka mogu}nost izvr{i uzemljenje i kratko spajanje izme|u prekida~a i izlaznog rastavlja~a.

4.2.5. RAD POD NAPONOM

Pored op{tih uslova u pogledu stru~ne kvalifikacije i zdravstvene sposobnosti pri radu pod naponom,

radovi mogu da se izvode ako:

- je izabran sistem rada pod naponom i radni postupak utvr|en i proveren, - postoje pisana uputstva za svaku vrstu rada, - postoji odgovaraju}i elektroizolacioni alat, pomo}na sredstva, za{titna oprema, odnosno li~na

za{titna sredstva za svaku vrstu rada pod naponom.

Radovi pod naponom ne mogu da se izvode ako nisu zadovoljeni minimalni mikroklimatski uslovi i ako na mestu rada varnica moè da izazove poàr ili eksploziju.


26

4.3. ELEKTROIZOLACIONA ZA[TITNA SREDSTVA ZA RAD U

ELEKTROENERGETSKIM POSTROJENJIMA

Za za{titu radnika pri radu u elektroenergetskim postrojenjima, od elektri~nog udara, delovanja elektri~nog luka, produkata gorenja i pada sa visine koriste se:

- elektroizolacione motke, - elektroizolaciona kle{ta za osigura~e, - elektroizolaciona kle{ta za merenje, - indikatori napona, - elektroizolaciona sredstva za rad pod naponom i elektromonterski alat sa izolacionim ru~icama drà~ima, - elektroizolacione rukavice, - elektroizolaciona obu}a, - elektroizolacione prostirke i prekriva~i i, - elektroizolaciona postolja- klupice, - prenosne naprave za uzemljenje i kratko spajanje, - sredstva za ogra|ivanje i izolovanje od delova pod naponom, - oznake i upozorenja, - za{titne nao~are, - ko`ne rukavice, - gas maske, - sigurnosni pojas, - osiguravaju}a uàd, - za{titni {lem i - druga odgovaraju}a za{titna sredstva.

Navedena za{titna sredstva mogu da se koriste kao osnovna ili dopunska. Osnovna za{titna sredstva su:

- elektroizolacione motke, - elektroizolaciona kle{ta za va|enje osigura~a i merenje elektri~ne struje, - indikatori napona, - sredstva za radove pod visokim naponom (izolacione motke, platforme, pogon vu~e koji se

neposredno dodiruje sa provodnikom pod naponom), - elektroizolacione pregrade i - motke za u~vr{}ivanje izolacionih pregrada i druga za{titna sredstva ~ija izolacija trajno izdràva

radni napon elektri~nog postrojenja prilikom dodirivanja elektri~no provodnih delova pod naponom.

Izolacione rukavice, obu}a i prostirke kao i druga elektroizolaciona za{titna sredstva koja se koriste kao dopunska mogu da se upotrebljavaju kao osnovna za za{titu od napona dodira na delovima postrojenja koja nisu pod naponom u normalnim pogonskim uslovima.

Op{tim aktom preduze}a utvr|uje se opremljenost, mobilnih ekipa i elektroenergetskih postrojenja,

potrebnim sredstvima za{tite, kao i na~in njihovog odràvanja.


27

Prilikom kori{}enja za{titnih sredstava mora da se vodi ra~una o slede}em da se:

- elektroizolaciona za{titna sredstva koriste samo prema nameni u elektri~nim postrojenjima, za napone za koje je predvi|eno za{titno sredstvo,

- elektroizolaciona za{titna sredstva mogu da se korise u vla`nim uslovima samo ako su konstruktivno i uputstvom proizvo|a~a predvi|ena za rad u tim uslovima i da se

- elektroizolaciona za{titna sredstsva ne mogu da koriste pre nego {to se izvr{i provera roka njihove upotrebe i ne utvrde eventualna mehani~ka i druga o{te}enja i izvr{i njihovo ~i{}enje.

Elektroizolaciono za{titno sredstvo kome je pro{ao rok za periodi~no ispitivanje i o{te}eno sredstvo ne smeju da se koriste pri manipulaciji.

Svako elektroenergetsko razvodno postrojenje treba da bude snabdeveno sa:

- dva para elektroizolacionih rukavica, klase II, prema oznakama nevaè}eg standarda JUS Z.B1.020, ili klase u zavisnosti od nazivnog naponona postrojenja, kako je dato u vaè}em standardu JUS IEC 903,

- dva para ~izama kao i - uklopnom motkom, ili motke ukoliko je postrojenje sa vi{e naponskih nivoa na visokom naponu,

napona u zavisnosti od nazivnog napona popstrojenja - indikatorom napona, ili indikatorima napona ukoliko je postrojenje sa vi{e naponskih nivoa na

visokom naponu.Alternativa je tzv. teleskopski indikator napona, - klupicom, - izolacionom plo~om, - izolacionom pregradom, - kle{tima za zamenu osigura~a i - elektroizolacionim prostirkama tipa 1000 odnosno 3000,

Alternativno re{enje je da deùrna ekipa u terenskim kolima ima uvek ima: dva para rukavica, dva para ~izama, indikator napona, uklopnu motku, kle{ta za zamenu osigura~a. Obzirom da u prostorije ili prostor elektroenergetkog postrojenja mogu da u|u samo radnici po radnom zadatku dato alternativno re{erwe moè da bude prihvatljivo.

Lice koje je po radnom zadatku u{lo u elektroenergetsko postrojenje radi obavljanja manipulacije ili

pripreme mesta rada za vreme manipulacije mora da ima na sebi: radno odelo, elektroizolacione ~izme, elektroizolacione rukavice, {titnik za o~i i po potrebi gas masku.

Proveru prisutnosti napona treba vr{iti indikatorom napona. Pre upotrebe treba proveriti dali indikator

ispravno finkcioni{e. Proveru vr{iti na samom indikatoru, ako za to postoji tehni~ka mogu}nost. U protivnom proveru izvr{iti na mestu gde se sigurno zna da ima napona.

Ukoliko je potrebno da se interveni{e uklopnom motkom to treba raditi sa odgovaraju}om motkom.

Osigura~e skidati i postavljati samo sa odgovaraju}im kle{tima. Izolacione plo~e postavljati sa uklopnim motkama sa odgovaraju}im priborom.


28

4.4. UZEMLJIVANJE I KRATKO SPAJANJE

Uzemljivanje i kratko spajanje vr{i se zemljospojnikom ili propisnom napravom za uzemljivanje i kratko spajanje.

Za uzemljenje i kratko spajanje ne mogu da se koriste o{te}ene prenosne naprave i prenosne naprave koje su bile izloène naprezanju od delovanja struje kratkog spoja

Pribor za kratko spajanje i uzemljivanje kompletiraju motke sa priborom za u~vr{}ivanje i fleksibilni kablovi sa priborom za u~vr{}ivanje na uzemljiva~. Pribor za niskonaponska postrojenja je opremljen sa ~etri motke, od toga tri za fazne vodove i jedna za nulti vod. Ukoliko se pribor koristi za niskonaponske vazdu{ne mreè onda je opremljen sa pet motki, od kojih su tri za fazne vodove a po jedna za nulti vod i vod uli~nog osvetljenja. Pribor za visokonaponska postrojenja je opremljen sa tri motke. Jasno je da su motke za nazivni napon postrojenja za koje je pribor namenjen.

U principu pribor treba povezati na uzemljiva~ postrojenja, osim ako je to iz opravdanih razloga nemogu}e povezivanje treba izvesti na posebno izvedeni uzemljiva~.

Priklju~ivanje pribora radi ostvarivanja kratkog spajanja treba izvoditi tek kada se pouzdano utvrdi da na mestu prespajanja nema napona. Provera prisutnosti napona vr{i se visokonaponskim indikatorima. PRAVILAN REDOSLED KOD KRATKOG SPAJANJA JE DA SE PRVO IZVR[I UZEMLJIVANJE A POTOM I KRATKO SPAJANJE A KOD RAZVEZIVANJA, VE] IZVEDENOG KRATKOG SPAJANJA, PRVO RAZVEZIVANJE A POTOM I ODVEZIVANJE OD UZEMLJIVAÂ.

4.5. ISPITIVANJE, NADZOR I KONTROLA

U cilju obezbe|ivanja primene mera za{tite na radu preduze}e obezbe|uje vr{enje; sistematske kontrole ispravnosti, odràvanja postrojenja i pregleda i ispitivanja za{titnih sredstava u rokovima odre|enim aktom preduze}a.

O rezultatima pregleda i ispitivanja vodi se evidencija koja sadrì:

- datum i mesto ispitivanja, pregleda odnosno merenja, - podatke o metodi merenja i primenjenim instrumentima, - rezultate ispitivanja odnosno merenja, - ocenu rezultata, - ime i prezime, zvanje i potpis stru~nog lica koje je vr{ilo merenje odnosno ispitivanje.

Pregled i ispitivanje li~nih za{titnih sredstava i za{titne opreme vr{i se u skladu sa odgovaraju}im JUS standardima, a u nedostatku ovih u skladu sa odgovaraju}im inostranim standardima pre svega prema odgovaraju}em IEC standardu.


29

4.6. MANIPULACIJA

Pod manipulacijom podrazumevamo postupak: - uklju~ivanja - isklju~ivanja - kratkog spajanja uzemljivanja elemenata objekata

kao osnovne postupke manipulacije i - postupak pripreme i - postupak zavr{enih radova

Uklju~ivanje je postupak fizi~kog spajanja istoimenih kontakata prekida~a ili rastavlja~a. Ovim je obuhva}ena i manipulacija osigura~ima tamo gde ne postoje prekida~i i rastavlja~i. Isklju~ivanje je postupak fizi~kog razdvajanja istoimenih kontakata prekida~a ili rastavlja~a. Ovim je obuhva}ena i manipulacija osigura~ima tamo gde ne postoje prekida~i i rastavlja~i. Uzemljivanje predstavlja postupak obrazovanja elektri~ne provodne veze izme|u delova koji su bili pod naponom i zemljovoda, uzemljenog metalnog dela ili direktno sa zemljom. Elemenat ili deo postrojenja oslobo|en od napona progla{ava se onaj elemenat ili deo postrojenja koji je fizi~ki odvojen od susednih delova i elemenata koji su pod naponom. Rukovodilac manipulacije, kao lice odre|eno da rukovodi ili manipuli{e u procesu izvo|enja manipulacije, mora da bude upoznat sa zadatkom i dostavljenom dokumentacijom za rad. Izvr{ilac manipulacije je lice koje sprovodi manipulaciju po nalogu rukovodioca manipulacije. Pomo}nik manipulacije je lice koje pomaè izvr{iocu manipulacije u procesu manipulacije. 4.6.1. PRIPREMNE RADNJE

Svrha pripremnih radnji je da se izvr{ilac manipulacije upozna sa stanjem objekta u kome treba da izvede manipulaciju i da proveri da li se moè da izvede prema dobijenom nalogu, a potom uspostavi vezu sa rukovodiocem manipulacije. U pripremne radnje koje sprovodi izvr{ilac manipulacije spadaju: a) UDALJAVANJE SVIH LICA KOJA NE UÊSTVUJU U PROCESU MANIPULACIJE iz prostorije

gde se manipuli{e. Ako se ukaè potreba da takva lica budu prisutna onda im izvr{ilac manipulacije odre|uje mesto boravka za vreme obavljanja pripremanih radnjih. Pre po~etka manipulacije upozorava ih na eventualne pojave luka i odre|uje mesto za pra}enje toka manipulacije.

b) SAGLEDAVANJE MOGU]NOSTI IZVR[ENJA MANIPULACIJE. Izvr{ilac manipulacije treba:

- da sagleda mogu}nost pristupa do }elije i mogu}nost otklju~avanja njenih vrata, - da se upozna sa raspletom napajanja,


30

- da se upozna sa stanjem uklju~enosti prekida~a i rastavlja~a i da ga uporedi sa stanjem navedenom u nalogu za rad,

- da sagleda stanje instrumenata, - da prekontroli{e nivo ulja u prekida~u snage i - da proveri poloàj paket prekida~a kojim se isklju~uje odnosno uklju~uje teleupravljanje ukoliko ga

ima.

c) KONTROLA ISPRAVNOSTI ELEKTROIZOLACIONE ZA[TITNE OPREME I SREDSTAVA LI^NE ZA[TITE, kao i sagledavanje mera za{tite koje treba primeniti pri radu na manipulaciji i sagledavanje izvo|enja osnovnih mera obezbe|enja mesta rada.

d) RASPODELA ZADATAKA sa obja{njenjem zadatka pomo}niku izvr{ioca manipulacija i upoznavanje (ukazivanje) na delove pod naponom.

e) USPOSTAVLJANJE TELEFONSKE ILI RADIO VEZE:

- sa rukovodiocem manipulacije, - upoznavanje rukovodioca manipulacije sa stanjem na licu mesta i - ukazivanje na uo~ene te{ko}e koje mogu produìti ili izmeniti tok manipulacije.

f) ZATRA@ITI ODOBRENJE ZA IZVODJENJE MANIPULACIJE od rukovodioca manipulacije.

g) Rukovodilac manipulacije IZVE[TAVA izvr{ioca manipulacije da moè po~eti sa manipulacijom.

h) U odre|enim slu~ajevima, kada izvr{enju manipulacije predhodi manipulacija u izvoru napajanja od strane druge ekipe, rukovodilac manipulacije upoznaje izvr{ioca manipulacije sa izvr{enjem manipulacije u izvoru napajanja, i posle izvr{enja te manipulacije daje odobrenje izvr{iocu manipulacije za izvr{enje iste.

4.6.2. POGONSKO STANJE ELEMENATA POSTROJENJA

Elementi postrojenja mogu se nalaziti:

a) U POGONU - uklju~eni prekida~i i rastavlja~i i pod optere}enjem

b) U PRAZNOM HODU - pod naponom ale bez optere}enja, uklju~eni prekida~i i rastavlja~i sa priklju~enim, eventualno, samo naponskim transformatorima.

c) U VRU]OJ REZERVI - uklju~eni rastavlja~i a isklju~eni rastavlja~i snage i prekida~i snage

d) U HLADNOJ REZERVI-isklju~eni prekida~i i rastavlja~i ili na drugi na~in isklju~eni npr. razvezivanjem. Ovo stanje moè da se javi u prolaznim periodima pri lokaciji kvara, pomeranju granica i sl.

e) VAN POGONA - Pod pojmom "ELEMENT VAN POGONA" podrazumeva se:

- obavljanje remonta sa isklju~enjem na tom elementu. Elemenat moè da se nalazi u }eliji postrojenja, - otklanjanje kvara ili - novoizgra|eni vod u beznaponskom stanju.

Pri izvo|enju manipulacije, u cilju dovo|enja elemenata u beznaponskko stanje prema ta~ki "van pogona", treba u okviru manipulacije sprovesti osnovne mere obezbe|enja mesta rada (tzv. "Zlatna pravila")


31

4.6.3. POSTUPAK MANIPULACIJE

Sama manipulacija se sastoji od procesa uklju~enja i isklju~enja rastavlja~a i prekida~a, uzemljivanja i kratkog spajanja elemenata objekta uz primenu mera za{tite na radu. 4.6.3.1. OSNOVNE MERE OBEZBE\ENJA MESTA RADA

Osnovne mere obezbe|enja mesta rada sprovode se na mestima gde je {ti}eni objekat ili deo objekta

odvojen od mreè u pogonu, odnosno na svim mestima gde u {ti}eni objekat ili dela objekta moè prodreti napon. Transformatore snage, merne transformatore i pomo}ne strujne krugove (komande, merenja i za{tita, signalizacija) tretirati kao mogu}e izvore napona.

Pre po~etka rada u beznaponskom stanju sprovode se osnovne mere osiguranja mesta rada, strogo prema redosledu koji sledi:

- ISKLJUÊNJE-VIDLJIV PREKID, - SPREÂVANJE OD SLUÂJNOG PONOVNOG UKLJUÊNJA, - UTVR\IVANJE BEZNAPONSKOG STANJA, - UZEMLJIVANJE I KRATKO SPAJANJE iI - OGRA\IVANJE OD DELOVA POD NAPONOM

4.6.3.1.1. ISKLJUÊNJE-VIDLJIV PREKID

Objekti, odnosno delovi objekta na kojima }e se raditi moraju biti odvojeni od napona sa svih strana

odakle bi mogao napon da prodre.Pri tome moraju da budu uspostavljeni sigurnosni razmaci.

Vidljiv prekid ostvaruje se:

- rastavlja~em, - rastavlja~em snage, -va|enjem uloàka niskonaponskih osigura~a i - rastavljanjem provodnika

Posle isklju~enja rastavlja~a i rastavlja~a snage obavezno prekontrolisati da li su svi noèvi u

isklju~enom poloàju. Kod rastavlja~a snage prekontrolisati i pomo}ne noève.

Redosled manipulacije prekida~ima i rastavlja~ima je uslovljen njihovim rasklopnim mogu}nostima, i treba da bude kod:

- ISKLJUÊNJA: prvo isklju~iti prekida~ snage pa rastavlja~e i kod - UKLJUÊNJA: prvo uklju~iti rastavlja~e pa prekida~ snage.

Prekida~ snage je elektri~na naprava koja moè; uklju~ivati, provoditi i prekidati struje u

normalnim uslovima pogona, zatim moè uklju~ivati, provoditi i prekidati struje kratkog spoja u odre|enom vremenu.

Pre i posle manipulacije prekida~ima obavezno treba: - pro~itati natpisne i opomenske tablice i - pre i posle uklju~enja ili isklju~enja pregledati indikatore poloàja prekida~a, odnosno njihovu svetlosnu

signalizaciju,


32

Ako se manipuli{e "na licu mesta" prekontrolisati oznake poloàja na prekida~u i proveriti da li je nivo ulja u prekida~u u dozvoljenim granicama. Ukoliko je nivo ulja u prekida~u ispod dozvoljenog minimuma, po pravilu, prekida~ ne treba isklju~ivati bez saglasnosti rukovodioca manipulacije.

Prekida~ima rukovati prvenstveno preko elektromotornog pogona (komandni tasteri na samoj }eliji ili komandno potvrdni prekida~i teleupravljanja).

Mada ne pripada manipulaji treba znati da se pri radu sa prekida~ima mora voditi ra~una o kvalitetu i ~isto}i ulja u njima i broju isklju~enja kratkih veza bez remonta prekida~a,koji je ina~e ograni~en i zavisi od tipa prekida~a i snage koja se prekida.

Rastavlja~i sluè za vidno odvajanje delova postrojenja ili vodova od delova pod naponom u neoptere}enom stanju. Tako|e, za isklju~enje i uklju~enje strujnog kola, kada posle manipulacije priklju~na mesta ostaju na prethodno pribli`no istim potencijalima.

Rastavlja~ima se moè izvr{iti isklju~enje i uklju~enje neznatno optere}enog strujnog kola, kada posle manipulacije priklju~na mesta rastavlja~a ne ostaju na prethodnim potencijalima.

Mogu}nost uspostavljanja i prekidanja struje pomo}u rastavlja~a:

Red napona 10 kV 35 kV Transformator u praznom hodu snage do 160 kVA Neoptere}en kablovski vod duìne do 0,6 km 0,2 km Neoptere}en nadzemni vod duìne do 30 km 8 km

Rastavlja~i snage sluè za vidno odvajanje delova postrojenja ili vodova od delova pod naponom.

Rastavlja~i snage mogu uklju~ivati, provoditi i prekidati struje do nominalnih vrednosti uklju~uju}i i preoptere}enje. Rastavlja~ snage moè provoditi i uklju~ivati struje krakog spoja ali ne i prekidati.

U postupku manipulacije treba se pridràvati slede}ih na~ela:

- pre po~etka manipulacije pro~itati natpisne i opomenske tablice, radi sagledavanja eventualno ostavljenih poruka o uklopnom stanju rastavlja~a i potrebi isklju~enja,

- ukoliko u }eliji ima vi{e rastavlja~a pre po~etka manipulacije sa rastavlja~em treba lagano povu}i ru~ni pogon rastavlja~a i pratiti kojem rastavlja~u pripada, pa tek po ustanovljenju da pripada rastavlja~u koji treba da uklju~imo treba pristupiti izvr{enju manipulacije.

- uklju~enje rastavlja~a treba izvoditi brzo i odlu~no, bez udarca na kraju hoda.

Zabranjuje se da se kod pribliàvanja noèva rastavlja~a kontaktima izvodi suprotni smer kretanja od prvobitnog, po{to moè da dodje do havarije.

Isklju~enje rastavlja~a treba izvoditi brzo,

Posle izvedene manipulacije obavezno treba pregledati da li su svi glavni noèvi, kod rastavlja~a snage i pomo}ni noèvi, dobro izva|eni odnosno uba~eni. De{ava se da kod isklju~enja jedan no` ostane u uklju~enom stanju. Noèvi rastavlja~a, u uklju~enom stanju, trebaju da potpuno ulaze u kontakte.


33

4.6.3.1.2. SPREÂVANJE SLUÂJNOG PONOVNOG UKLJUÊNJA

Spre~avanje slu~ajnog ponovnog uklju~enja izvodi se:

a) Na jedan ili vi{e na~ina u zavisnosti od izvo|enja postrojenja i to: - zaklju~avanjem ili blokiranjem mehanizma pogona rastavlja~a (rastavlja~a snage). Smatra se da postoji

mogu}nost zabravljivanja ako su elementi rastavlja~a konstruktivno re{eni sa predvi|enim zaklju~ivanjem odnosno blokiranjem,

- isklju~ivanjem komandnog napona,

- blokiranjem izvora energije za pogon aparata,

- uklanjanjem topljivih umetaka osigura~a,

- uklanjanjem poluga i ru~ica za vr{enje manipulacije,

- stavljanjem izolacionih umetaka i

- postavljanjem za{titnih poklopaca na elementima kojima se moè upravljati b) Postavljanjem tablica zabrane (pored navedenog pod a) na mestima upravljanja delom postrojenja sa

tekstom:

"NE UKLJUÛJ RADI SE" "UKLJUÊNJE SME IZVR[ITI ____________"

Prema potrebi postavljaju se: - na stremenasti pogon rastavlja~a sa kojim se zabranjuje manipulacija,

- na mehanizam za ru~no uklju~enje-isklju~enje prekida~a i na komandno potvrdni prekida~ za uklju~enje i isklju~enje preko elektromotornog pogona,

- na komandno potvrdni prekida~ za daljinsko upravljanje,

- na vrata }ellije i

- na mestima gde je rastavljanjem do{lo do namernog rastavljanja provodnika

4.6.3.1.3. UTVR\IVANJE BEZNAPONSKOG STANJA

Beznaponsko stanje treba utvrditi pre uzemljivanja i kratkog spajanja i to na svim provodnicima koji se uzemljavaju i kratko spajaju.

Beznaponsko stanje se utvr|uje: - indikatorom napona,

- mernim instrumentom, ako se isklju~enje napona ne moè utvrditi primenom indikacije

- nabaciva~kom pu{kom, kod jednosistemskih vodova ure|ajem ili alatom sa izolacionom dr{kom za mehani~ko probijanje kabla i

- sklopkom za uzemljivanje

UKLOPNI^ARI BEZBEDAN I ZDRAV RAD U ELEKTROENERGETSKIM RAZVODNIM PO

tekst skripte uklopnicari tehnicki fakultet cacak

Documents