tehnicki izvestaj

ОДСЕК ЗА ПУТЕВЕ,

ЖЕЛЕЗНИЦЕ И АЕРОДРОМЕ

ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ГОДИШЊИ ЗАДАТАК ИЗ ПРЕДМЕТА

ПЛАНИРАЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ ЖЕЛЕЗНИЦА 2

ШКОЛСКА 2013/14 ГОДИНА СТУДЕНТ:

_____________________________________

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ ОДСЕК ЗА ПУТЕВЕ, ЖЕЛЕЗНИЦE И АЕРОДРОМЕ

ГОДИШЊИ ЗАДАТАК ИЗ ПРЕДМЕТА

ПЛАНИРАЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ ЖЕЛЕЗНИЦА 2

Студент: ___________________________________________

Вежбе бр. Датум Задатак Овера

Присуства Задатка

1 27.IX Уводне вежбе

2 4.X Корачање



5 25.X Постављање праваца и кривина

6 1.XI Постављање праваца и кривина

7 8.XI Подужни профил



10 29.XI Пројектовање нивелете

11 6.XII Ублажење нивелете

12 13.XII Ублажење нивелете

13 20.XII Потпорни зид и садржај елабората

14 27.XII Завршавање годишњег задатка

Место и датум издавања:

Београд, септембар 2013.год.

ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК

В.проф.др Зденка Поповић, дипл.грађ.инж.

Садржај

Генерално решење трасе једноколосечне железничке пруге од станице K преко станице _ до станице

A. Текстуални и нумерички део I Технички извештај II Прорачун тежинa и броја возова по саобраћајним смеровима III Одређивање дефинитивних меродавних успона по саобраћајним смеровима IV Прорачун граничних елемената ситуационог плана V Прорачун граничних елемената уздужног профила VI Прорачун елемената ситуационог плана и стационажа VII Прорачун ублажења од утицаја хоризонталних кривина на деоницама са меродавним успоном VIII Прорачун ублажења меродавног успона у тунелима Б. Графички део

I Стандардни попречни профил једноколосечне железничке пруге на насипу у размери 1:50

II Стандардни попречни профил једноколосечне железничке пруге у усеку у размери 1:50

III Ситуациони план железничке пруге од станице преко станице до станице у размери 1:25000

IV Уздужни профил железничке пруге од станице преко станице до станице у размери 1:1000/25000

V Карактеристичан попречни профил са потпорним зидом на стационажи _______ у размери 1:50

_

K _ _

K _ _

A. Текстуални и нумерички део

I. Технички извештај Пројектним задатком се захтева једно варијантно решење трасе једноколосечне железничке пруге од станице К преко станице до станице на нивоу генералног пројекта. Пруга је II реда, нормалног колосека ширине 1435mm. Обзиром на рачунску брзину од 80km/h, саобраћајно и осовинско оптерећење, одлучено је да се примени шина типа ____ .Такође, одлучено је да се примене дрвени прагови са причвршћењем типа К и застор од туцаника. саобраћање по траси предвиђена је дизел електрична локомотива серије 642 масе 64t, са максималном брзином од 80km/h.

Основне карактеристике трасе

Геоморфолошке карактеристике терена За израду генералног пројекта коришћена је топографска подлога размере 1:25000. На подлози се могу уочити две геоморфолошке целине у смислу рељефа и хидролошких услова. Прва целина је део коридора између станица К и Å, који се одликује брдско-планинским тереном са великим нагибима падина, који је испресецан воденим токовима. Друга целина је део коридора између станица и , који се одликује благим брдовитим тереном са одређеним бројем водених токова.

Ограничења при трасирању На основу рачунске брзине прорачунат је минимални радијус хоризонталне кривине од 300m. Максимални примењени радијус на траси износи _____. На целој дужини траса је принудно вођена. За прорачун дужине корака за трасирање узет је геометријски нагиб од 24%О. Односно прво је претпостављена сума централних углова хоризонталних кривина на километру дужине пруге од 80°, а у том случају искуствена вредност средњег отпора од кривина износи 1%О. Битно је напоменути да се при трасирању наилазило на постојеће саобраћајне објекте, који су у великој мери ограничавали трасирање.

Основне карактеристике попречног профила Стандардни попречни профил пруге је пројектован према постојећем правилнику са следећим елементима:

- ширина планума 6.0m; - ширина засторне призме 3.50m; - минимална дебљина засторне призме 0.30m; - димензије прага: 260/16/26.

Елементи стандардних попречних профила прилагођени су карактеристикама терена којим је вођена траса. У графичком делу пројекта приложени су стандардни попречни профили на насипу и у усеку, као и један карактеристични попречни профил са потпорним зидом.

За

Å Å

_ _

Економско-саобраћајна анализа На основу саобраћајно-економске студије, саобраћајно оптерећење у смеру од станице К до станице износи_______ neto t/god, а у смеру од станице до станице К износи_________ neto t/god. Због мањег меродавног нагиба, главни смер је од до К. У смеру од К до је усвојена ____________ .

Опис трасе Станица К се налази на висинској коти _______. Дужина станичног платоа је ____m, а он се цео налази на насипу. Међустанично растојање станица К и износи ____m. Меродавни нагиб на овом делу трасе износи _____‰. Због карактеристика терена, на овом делу трасе налази се __ мостова и _ тунела, од којих је за __извршен прорачун ублажења нивелете. Преломи нивелете се налазе на улазу и излазу на плато, као и на деловима на којима је вршено ублажење нивелете. Станица се налази на висинској коти _________. Дужина станичног платоа је ____m. Део платоа се налази у усеку, а део на насипу. На излазу са платоа (гледано у смеру стационирања) су предвиђени већи земљани радови на изради насипа за плато. Ово решење је прихваћено као боља варијанта. Наиме, у првој варијанти ситуационог плана се налазио тунел на другом делу трасе недалеко од станице Б. Како се овај део трасе одликује блажим нагибима падина, извршено је померање, чиме је уместо тунела добијен усек, али су се повећале количине насипа на излазу са платоа. Међустанично растојање станица и износи ____m. Меродавни нагиб на овом делу трасе износи ____‰. На овом делу трасе налази се _ мостова. Станица се налази на висинској коти _______. Дужина станичног платоа износи ____m. Цео станични плато се налази на насипу. На делу трасе између станица К и , сума централних углова хоризонталних кривина на километру дужине пруге износи 66.65°/km, а на делу трасе између и износи 30.17°/km.

Å ÅÅ

Å

Å

Å

Å ÅÅ

ÅÅ Å

дупла вуча или једна локомотива

додати број тунела ако их има

Табеларни приказ карактеристика трасе - Просторно технички показатељи

Дужина пруге 17100m Дужина отворене пруге 13600m

Дужина мостова 3419m

Дужина тунела 1981.11m Коефицијент развијања 1.63 Највиша кота на прузи 570.36mnm

- Мостови

Стационажа средине Опис конструкције Дужина [m] КМ 1+866.34 армирано-бетонска 169 КМ 2+344.61 армирано-бетонска 140.50

КМ 2+685.46 преднапрегнута бетонска 200 КМ 3+439.84 челична 486 КМ 4+074.11 армирано-бетонска 290.50 КМ 4+608.38 армирано-бетонска 98 КМ 4+959.82 армирано-бетонска 120 КМ 5+618.05 армирано-бетонска 93

КМ 6+027.02 спрегнута 237 КМ 7+236.84 армирано-бетонска 157 КМ 7+719.05 челична 310 КМ 11+591.53 армирано-бетонска 87 КМ 12+243.76 армирано-бетонска 240 КМ 12+800.00 армирано-бетонска 100

КМ 13+500.00 армирано-бетонска 100 КМ 14+802.63 преднапрегнута бетонска 387 КМ 15+351.80 армирано-бетонска 204

- Тунели

Од стационаже До стационаже Дужина [m] КМ 3+020.69 КМ 3+134.41 113.72 КМ 4+301.12 КМ 4+508.30 207.18

КМ 5+070.93 КМ 5+446.12 375.19 КМ 6+196.34 КМ 6+985.01 788.67 КМ 9+088.99 КМ 9+585.34 496.35

- Пропусти

Стационажа Опис конструкције

КМ 1+200.00 цеваст пропуст КМ 1+600.00 цеваст пропуст КМ 8+200.00 цеваст пропуст КМ 8+900.00 цеваст пропуст

КМ 11+100.00 цеваст пропуст КМ 14+400.00 цеваст пропуст

- Нагиби по стационажама

Од стационаже До стационаже Нагиб [‰]

КМ 0+000.00 КМ 1+200.00 0.00 КМ 1+200.00 КМ 4+670.93 23.58 КМ 4+670.93 КМ 5+346.12 23.18

КМ 5+346.12 КМ 5+686.04 23.58 КМ 5+686.04 КМ 6+885.01 19.00 КМ 6+885.01 КМ 8+688.99 23.58 КМ 8+688.99 КМ 9+485.34 21.85 КМ 9+485.34 КМ 10+000.00 23.58 КМ 10+000.00 КМ 11+100.00 0.00

КМ 11+100.00 КМ 15+900.00 6.32 КМ 15+900.00 КМ 17+100.00 0.00

Технички извештај саставио:

___________________________

II. Прорачун броја и тежина возова по саобраћајним смеровима

Смер од станице К до станице : oo

ooo

ooo

o 48.249.058.23 =+=∆+= Rgmer iii

Смер од станице до станице К: oo

ooo

ooo

o 72.64.032.6 =+=∆+= Rgmer iii

Како смер од станице до станице К има мањи меродавни нагиб, он

представља главни смер, у коме ће бити могуће превести већу количину терета.

• Годишњи бруто саобраћај за главни и споредни смер:

( )

( )

g

s

gs

gg

T

T

p

tTrN

p

tTrN

=

+⋅+⋅⋅=

+⋅+⋅⋅=

ϕ

αϕ

α

1

11

Т - просечно годишње оптерећење у нето тонама t – средња маса таре у тонама p – средња маса нето товара у колима у тонама α - однос броја празних кола према броју натоварених r – коефицијент режијског саобраћаја Усвојено је:

1.0

1.1

800000

2000000

==

=

=

αr

god

tnetoT

god

tnetoT

s

g

Ако се узме да искоришћеност товарне масе износи 80%, онда се за двоосовинска теретна кола, са средњом масом таре t=11t и средњом масом нето товара p=29t, добија однос:

4741.08.029

11 =⋅

=p

t

( )[ ]

( )god

brtN

god

brtN

s

g

79.20274131.015.020

820000001.1

79.33474131.014741.0120000001.1

=

+⋅+⋅⋅=

=+⋅+⋅⋅=

Å

Å

Å

• Средњи дневни саобраћај за главни и споредни смер:

365max

ND ⋅= γ

γ - коефицијент неравномерности Усвојено је: 1.1=γ .

dan

brtND

dan

brtND

ss

gg

01.6110365

79.20274131.1

3651.1max

10.10088365

79.33474131.1

3651.1max

=⋅=⋅=

=⋅=⋅=

• Тежина возова за оба саобраћајна смера: За саобраћање по пројектованој прузи предвиђена је дизел електрична локомотива серије 642 са следећим карактеристикама: - номинална снага локомотиве: KWN n 606= - маса локомотиве: tL 64=

- максимална брзина: h

kmV 80max =

- критична брзина: h

kmVV akr 17==

- дужина преко несабијених одбојника: mll 7.14= - за критичну брзину: daNZZ at 8731==

daNWl 240= Додатна напомена: за споредни смер је усвојена дупла вуча.

( )KN

NV

Va

aok 9304.0

10007.0057.0

38

802.2

2

=

⋅+++

−=ω

( )

( )( )KN

KN

N

KN

NKN

N

s

mtNN

i

iLWZQ

KN

KN

N

KN

NKN

N

s

mtNN

i

iLWZQ

msok

mslts

mgok

mgltg

38.547348.249304.0

48.2481.9642240028731022

26.1054772.69304.0

72.681.964240087310

2

2

=+

⋅⋅⋅+⋅−⋅=

+⋅+−⋅

=

=+

⋅⋅+−=

+⋅+−

=

ω

ω

• Број возова на дан за оба саобраћајна смера:

95.1027.5492

81.901.6110max

38.963.10578

81.910.10088max

2

2

=⋅

==

=⋅

==

KNs

m

dan

brt

Q

Dn

KNs

m

dan

brt

Q

Dn

s

ss

g

gg

Усвојено је 11=n

• Одређивање стварне тежине возова:

tKNs

m

dan

brt

n

DstvQ

tKNs

m

dan

brt

n

DstvQ

ss

gg

46.55502.544911

81.901.6110max

10.91775.899681.910.10088max

2

2

==⋅

==

==⋅

==

• Одређивање стварних успона:

( )

( )

ooo

ooo

ooo

ooo

48.24

57..2481.964202.5449

48009304.002.5449174620

2

22

72.6

95..781.96442.9896

24009304.042.989687310

2

2

=>

=⋅⋅+

+⋅−=

⋅+⋅+⋅−⋅

=

=>

=⋅+

+⋅−=

++⋅−

=

msms

s

lokstms

mgmg

g

lokgtmg

iistv

s

mtKN

NKN

NKNN

LstvQ

WstvQZistv

iistv

s

mtKN

NKN

NKNN

LstvQ

WstvQZistv

ω

ω

10=gn

11=sn

11

возова за оба саобраћајна смера

- Прорачун максималне дужине воза на основу максималне тежине -

Дужина воза једнака је збиру дужина локомотиве и свих кола у саставу воза. Како дужина локомотиве зависи само од типа локомотиве, следи да ће укупна дужина воза зависити само од броја кола односно од тежине вученог дела воза. Ако се узме да је дужина једних двоосовинских теретних кола 10m, а nk број теретних кола у саставу воза, онда је дужина воза: mnll klv 10⋅+= . У прорачун се уводе следеће претпоставке: - однос броја празних кола np према броју натоварених nn износи α=0.1;

- искоришћеност товарне масе износи 80%, средња маса таре t=11t и средња маса нето товара p=29t, одакле следи да маса натоварених кола износи tttmn 2.34298.011 =⋅+= .

( )

[ ]( ) 98.25

2.34

111.012.34

10.917

1

1

=

⋅+⋅=

⋅+⋅=

⋅+⋅⋅=

⋅⋅⋅+⋅=

=⇒⋅=

⋅=

⋅+⋅=⋅=

t

tt

t

m

tstvQn

mng

stvQ

mnmng

stvQ

m

mmm

nn

mnmnmng

Q

n

gn

nn

nnnn

n

pnp

np

ppnnkk

δα

δα

δα

δδ

α

усвојено: 26=nn кола

6.2261.0 =⋅=pn

усвојено: 3=pn кола

mmml

nnn

v

pnk

7.30410297.14

29

=⋅+=

=+=

Mаксимална дужина воза износи mlv 305= .

- Прорачун максималне дужине воза на основу дужине станичног платоа -

Како станични плато код места Б има најмању дужину, следи да је он меродаван за прорачун максималне дужине воза.

mL 1100= вертикално заобљење прелома нивелете:

mmiR

T

mmiR

T

mRR

vgv

vgv

vv

224.202000

32.66400

2000

456.752000

58.236400

2000

6400

555

444

54

=⋅=∆⋅

=

=⋅=∆⋅

=

==

Усвојена је скретница 3006 R° са следећим карактеристикама:

mc

mb

ma

508.17

508.17

722.15

===

усвојено је: mR 10=

( ) ( ) ( ) ( )[ ]

mtg

m

mtg

mx

TbaRRmxaTLl gvgvv

300.336

5.3

359.456

75.4

106.1166102 54

=°

=

=°

=

++++++++++++⋅+−=

mlv 727.708= Плато је довољно дугачак да њега стане воз дужине 305m.

III. Одређивање дефинитивних меродавних успона по саобраћајним смеровима

Дефинитивни меродавни успони су срачунати на основу тежине возова у оквиру прорачуна тежине и броја возова по саобраћајним смеровима.

- За смер од до К: oo

o95..7=mi

- За смер од К до : oo

o57.24=mi

Å

Å

IV. Прорачун граничних елемената ситуационог плана

- Минимални радијус хоризонталне кривине:

mh

VR

mmhh

kmV

R

R

93.302150

801.71.7

150

80

2

max

2

min

max

=⋅=⋅=

=

=

Усвојено је: mR 300min = . - Минимална дужина чисте кружне кривине на нивоу генералног пројекта:

LD

LV

RD

K

RK

+≥

⋅+⋅≥⋅⋅=

402

25.0180

απ

Према прописима, дужина кружног лука не може бити мања од 20m, односно по одобрењу ЖТП од 10m. - Дужина прелазне кривине:

mmh

mR

150

300

==

За нове и реконструисане пруге:

mhVn

L

n

R 1201000

1508010

1000

10

=⋅⋅=⋅⋅

=

=

За нормални нагиб прелазне рампе:

mL

mhVn

L

n

R

100

961000

150808

1000

8

=

=⋅⋅=⋅⋅=

=

- Минимална дужина међуправца на нивоу генералног пројекта:

240

25.0

21

21

LLm

LLVm R

++≥

++⋅≥

Према прописима, дужина међуправца не може бити мања од 20m, односно по одобрењу ЖТП од 10m.

- Детаљ ситуационог плана:

V. Прорачун граничних елемената уздужног профила

- Минимални радијус вертикалне кривине:

mR

VR

V

V

640080min

min2

2max

==

=

Изузетно, уз одобрење ЖТП, може се дозволити:

mR

VR

V

V

3200805.0min

5.0min2

2max

=⋅=

⋅=

Поред тога може да се одобри примена: mVRV 200025.0min 2

max >⋅= . - Тангента вертикалне кривине:

iTmR

iTmR

iRT

gvV

gvV

Vgv

∆⋅=⇒=

∆⋅=⇒=

∆⋅=

6.13200

2.364002000

- Детаљ уздужног профила:

VI. Прорачун елемената ситуационог плана и стационажа

iT R α 1, +iiT gT KD B m стационажа тачка

[ ]− [ ]m [ ]− [ ]m [ ]m [ ]m [ ]m [ ]m [ ]km [ ]−

К

0+000.00 K 1456.20 1334.60

1+334.60 ПК1 Т1 400 33°52’34” 121.82 236.50 18.14

1+571.10 КК1 412.26 157.27 1+728.37 ПК2

Т2 300 47°52’28” 133.18 250.67 28.23 1+979.04 КК2 583.88 378.47 2+357.51 ПК3

Т3 450 18°14’18” 72.23 143.24 5.76 2+500.75 КК3 662.02 477.82 2+978.57 ПК4

Т4 450 27°56’38” 111.96 219.47 13.72 3+198.04 КК4 704.39 281.68 3+479.72 ПК5

Т5 350 83°12’03” 310.75 508.25 118.04 3+987.97 КК5 750.99 349.35 4+337.32 ПК6

Т6 350 29°06’58” 90.89 177.86 11.61 4+515.18 КК6 1102.73 924.64 5+439.82 ПК7

Т7 350 27°58’42” 87.19 170.91 10.70 5+610.73 КК7 424.38 150.65 5+761.38 ПК8

Т8 350 56°06’45” 186.54 342.77 46.61 6+104.15 КК8 459.98 150.40 6+254.55 ПК9

Т9 350 38°44’10” 123.04 236.63 21.00 6+491.18 КК9 1771.43 1346.70 7+837.88 ПК10

Т10 350 81°31’21” 301.70 497.99 112.08 8+335.87 КК10 987.88 515.27 8+851.14 ПК11

Т11 350 52°03’11” 170.91 317.97 39.50 9+169.11 КК11 673.07 152.89 9+322.00 ПК12

Т12 350 89°52’53” 349.28 549.05 144.46 9+871.05 КК12 1813.55 1299.18 11+170.23 ПК13

Т13 300 57°38’55” 165.09 301.85 42.43 11+472.08 КК13 803.93 547.19 12+019.27 ПК14

Т14 600 17°22’08” 91.65 181.89 6.96 12+201.16 КК14 812.42 647.37 12+848.53 ПК15

Т15 600 13°57’01” 73.41 146.09 4.47 12+994.62 КК15 1127.94 862.21 13+856.83 ПК16

Т16 600 35°32’44” 192.32 372.23 30.07 14+229.06 КК16 1695.33 1413.51 15+642.57 ПК17

Т17 500 20°17’50” 89.50 177.13 7.95 15+819.70 КК17 1369.80 1280.30 17+100.00

ÅÅ

VII. Прорачун ублажења од утицаја хоризонталних кривина на деоницама са

меродавним успоном

- Смер од К до :

iT [ ]mR α Rω [ ]mlR RR l⋅ω

Т1 400 33°52’34” 1.8841 236.50 445.58

Т2 300 47°52’28” 2.6531 250.67 665.04

Т3 450 18°14’18” 1.6456 143.24 235.72

Т4 450 27°56’38” 1.6456 219.47 361.16

Т5 350 83°12’03” 2.2034 508.25 1119.86

Т6 350 29°06’58” 2.2034 177.86 391.90

Т7 350 27°58’42” 2.2034 170.91 376.58

Т8 350 56°06’45” 2.2034 342.77 755.26

Т9 350 38°44’10” 2.2034 236.63 521.38

Т10 350 81°31’21” 2.2034 497.99 1097.27

Т11 350 52°03’11” 2.2034 317.97 700.62

Т12 350 89°52’53” 2.2034 549.05 1209.78

RR l⋅Σω 7880.15

ooo

ooo 00.18955.0

8800

15.7880 <==⋅Σ

=∆S

li RR

R

ω

- Смер од до К:

[ ]mR α Rω [ ]mlR RR l⋅ω

300 57°38’55” 2.6531 301.85 800.82

600 17°22’08” 1.1927 181.89 216.93

600 13°57’01” 1.1927 146.09 174.23

600 35°32’44” 1.1927 372.23 443.94

500 20°17’50” 1.4607 177.13 258.72

RR l⋅Σω 1894.65

ooo

ooo 40.03947.0

4800

65.1894 ===⋅Σ

=∆S

li RR

R

ω

Није потребно ублажење од хоризонталних кривина.

Å

Å

VIII. Ублажење меродавног нагиба у тунелима

Како се ублажење меродавног нагиба врши у тунелима дужим од 300m, а на пројектованој траси постоје три таква тунела, ублажење ће се вршити само у њима. • Тунел од стационаже 5+070.93 до стационаже 5+446.12

95.019.375 =⇒= ϕmLT ϕ - коефицијент губитка атхезије

( ) ( )oo

o18.234721.148.244721.195.0

4721.102.544981.9642

9304.002.544924002

2

2

2

=−+⋅=−+⋅=

=+⋅⋅

⋅+⋅=

+⋅⋅+⋅

=

omot

oklo

ii

KN

N

KNs

mt

KN

NKNN

QL

QW

ωωϕ

ωω

Како се тунел налази у правцу није потребно вршити додатно ублажење због утицаја кривина односно на целој деоници тунела нивелета ће бити у нагибу

ooo18.23 .

Детаљ са ублажењем успона у тунелу:

• Тунел од стационаже 6+196.34 до стационаже 6+985.01

83.067.788 =⇒= ϕmLT

( ) ( )oo

o07.204721.148.244721.183.0 =−+⋅=−+⋅= omot ii ωωϕ

Како је важећим прописима предвиђено да прелом нивелете треба да буде на одстојању mlv 100− од улазног портала тунела (при чему је узето mlv 500= ), у овом случају тај прелом упада у прелазну кривину. Према истим прописима ниједна тачка вертикалног заобљења не сме да падне у прелазну кривину, па је у складу са тим упутством прелом померен супротно од смера стационирања у средину међуправца. Разлог за такав положај прелома нивелете је што се две узастопне кривине истих радијуса (и истих дужина прелазних кривина) налазе на растојању од 150.65m, па се на овај начин обезбеђује довољно простора са обе стране прелома за смештање вертикалног заобљења. Како се на дужини успона који се ублажава сада налазе и две кривине, потребно је извршити додатно ублажење нивелете у тунелу.

ooo

ooo

ooo

ooo

00.1907.107.20

07.1

96.1198

63.236180

7361.3814.3350

180

77.342180

1126.5614.3350

180

2034.255350

650

55

650

9988

99

88

98

=−=

=⋅+⋅

=∆

=

=°

°⋅⋅=°⋅⋅

=

=°

°⋅⋅=°⋅⋅

=

=−

=−

==

tR

tu

RRRRR

tu

R

R

RR

i

L

lli

mL

mmR

l

mmR

l

R

ωω

απ

απ

ωω

• Тунел од стационаже 9+088.99 до стационаже 9+585.34

95.035.496 =⇒= ϕmLT

( ) ( )oo

o18.234721.148.244721.195.0 =−+⋅=−+⋅= omot ii ωωϕ

Прелом нивелете у овом случају упада у кружну кривину, што се према прописима дозвољава у тешким теренским условима. При прорачуну додатног ублажења нивелете узимаће се само део кружне кривине који се налази између два прелома.

ooo

ooo

ooo

ooo

85.2133.118.23

33.1

35.796

36.163

97.317180

0531.5214.3350

180

2034.255

650

12121111

12

1111

1211

=−=

=′⋅+⋅=∆

==′

=°

°⋅⋅=°⋅⋅=

=−

==

tR

tu

RRRRR

tu

R

R

RR

i

L

lli

mL

ml

mmR

l

R

ωω

απ

ωω

Б. Графички део

tehnicki izvestaj

Documents