[tednja - danas · ~esto bankarski kredit jeftiniji od ob-veznice. sve hartije od vrednosti mo-gu...

[tednjawww.danas.rsSpecijalni dodatak povodom Dana {tednje, 31. 10. 2017.

[O[KI]: Nepoverenjeu rast privrede dovodido ve}e {tednjeOd globalne krize naovamo banke sve manje pla}aju za novac gra|ana

Od 10 odsto kamate se srozale na nulu

NBS: Dinari isplativiji nego evri

ponedeljak, 30. oktobar 2017.

II [tednja

RAZGOVOR

U susret Nedelji {tednje, interesovanje gra|anaza specijalne pogodnosti koje su banke pripre-mile za {tedi{e, tradicionalno raste.

U poslednjih nekoliko godina aktuelan jetrend relativno niskih kamatnih stopa, naro~itou pore|enju sa periodom od pre desetak godi-na kada su kamate iznosile i do 10 odsto. Zbogtoga gra|ani danas razmatraju druge parame-tre kada biraju banku za {tednju.

Orijentisanost ka klijentima i razvoj proizvo-da prilago|enih individualnim zahtevima klije-nata, u~inili su da se Vojvo|anska banka sve vi-{e prepoznaje kao banka koja je prvi izbor gra-|ana kada je re~ o {tednji.

Sa tradicijom dugom vi{e od 150 godina, ras-prostranjenom mreòm i li~nim pristupomsva-kom klijentu, Vojvo|anska banka je izgradila

sigurnu bazu vernih {tedi{a koja se iz godine ugodinu uve}ava.

U Vojvo|anskoj banci pored standardne po-nude oro~ene {tednje u doma}oj i inostranimvalutama, na sjajan odziv {tedi{a nai{ao je i mo-del Fleksi {tednje. Ovaj vid {tednje je idealan zasve one kojima je va`na fleksibilnost i dostup-nost sredstava, osigurana kroz mogu}nost po-dizanja i do 15 odsto iznosa bez razoro~enja{tednje.

S druge strane, klijenti koji su dosledni i iza-beru Rekord {tednju, ukoliko oro~e sredstva na12 meseci, dobi}e jedan mesec kamate gratis,odnosno kamatu za 13 meseci. Klijenti koji no-vac oro~e na 18, dobijaju dva meseca kamategratis, odnosno kamatu za 20 meseci.

Dakle, svaki klijent u prilici je da, u skladu sa

svojim potrebama i mogu}nostima, odabereodgovaraju}i model {tednje.

U svakoj od 105 filijala {irom Srbije, {tedi{eVojvo|anske banke, kao i svi zainteresovani, mo-gu da dobiju detaljne informacije kako da na naj-

bolji na~in upravljaju svojim sredstvima, kao i dase upoznaju sa kompletnom ponudom Banke.

Modeli {tednje po meri svakog {tedi{e

VOJVO\ANSKA BANKA SVE Ê[]E PRVI IZBOR U [TEDNJI

Dejan [o{ki}, profesor na Ekonomskom fakultetu i biv{i guverner Narodne banke Srbije

[tednja mora da na|e put do

[ tednja omogu}ava sigur-nost u budu}nosti, kao i ve-}u budu}u potro{nju za po-jedinca. Mislim da su kori-sti {tednje dobro poznategra|anima. Me|utim, uko-

liko bi ljudi preterano {tedeli ni to nebi bilo dobro za ekonomiju, jer bi mo-glo da zna~i smanjenje ekonomske ak-tivnosti. Srbija je danas mala otvorenaprivreda i kada pove}ate potro{njuona naj~e{}e odlazi na uvoz. Ljudi ku-puju uvozne proizvode od garderobedo tehnike, putuju u inostranstvo. Sveto uti~e na deficit teku}eg bilansa pla-}anja. To je na{a stara boljka. [tednjane samo da dovodi u balans spoljnotr-govinsku razmenu u zemlji kao {to jeSrbija, doma}a {tednja bi trebalo dabude i dodatni izvor investicija. Ma-kroekonomski gledano, Srbija suvi{e

mnogo tro{i i to je posledica ~injeniceda malo proizvodi. Me|utim, ima idrugih zemalja sa sli~nim BDP-om poglavi stanovnika, kao na primer Kina,gde je u~e{}e {tednje neuporedivo ve-}e - kaè u razgovoru za Danas Dejan[o{ki}, profesor Ekonomskog fakulte-ta u Beogradu i biv{i guverner Narod-ne banke Srbije, razmatraju}i ujedno iprednosti i mane {tednje.

Kako {tednja uti~e na rast BDP-a?[tednja moè biti individualna od-

luka svakog pojedinca da manje tro{i,a vi{e odvoji sa strane i to ne samo uvidu bankarskih depozita nego i krozdruge vidove {tednje kao {to su ivot-no osiguranje, investicioni fondovi,

penzijski fondovi... Ta {tednja krozove institucije moè da se slije u inve-sticije. Na alost ako banka daje potro-{a~ke kredite onda {tednja ne odlazi upreduze}a. Za ekonomiju je najboljeda se {tednja investira u izvozni sektori to pre svega onaj koji koristi doma}erepromaterijale. Najbolje bi bilo na-praviti mehanizam kojim se stimuli{e{tednja, a s druge strane investicije ko-je idu u sektore koji imaju najve}i efe-kat na bogatstvo nacije. To ne morajubiti samo krediti preduze}ima. I drà-va moè da emituje namenske obve-znice za izgradnju autoputa. To bi biojedan vid {tednje za gra|ane, a dràvibi omogu}io da se ne zaduùje u ino-

stranstvu. Za dràvu je neuporedivobolje da se zaduùje na doma}em tr i-{tu i u doma}oj valuti. Tada se dràvane izlaè valutnom riziku, pa kada do-lar promeni vrednost prema evru na-ma javni dug ide gore-dole. Sad kad suniske kamatne stope mislim da bi tomogao biti interesantan mehanizam.Istini za volju vidimo da dràva ovegodine ne uspeva da potro{i ni predvi-|eni deo za kapitalna ulaganja. Za tonema opravdanja, jer u Srbiji postojiogroman prostor za razli~ita ulaganjau infrastrukturu.

S obzirom da se u bankama nala-zi preko 90 odsto aktive celog finan-sijskog sektora, kakve uop{te alter-native gra|ani imaju?

Mi jesmo bankocentri~no trì{te ipo tome nismo izuzetak. Suvi{e semnogo o~ekivalo od trì{ta hartija odvrednosti. Imali smo za~etak ovog tr-ì{ta i emisiju nekoliko municipalnihobveznica. Uslov za uspeh u emisiji

ovih obveznica je da se formiraju trì-{ne cene za komunalne usluge i da jav-na preduze}a racionalno posluju, a toje ~ini mi se najve}i problem kod nas.

A {ta je sa korporativnim obvezni-cama? Njih skoro da i nema.

Stvar je u tome da je za preduze}e~esto bankarski kredit jeftiniji od ob-veznice. Sve hartije od vrednosti mo-gu da zaìve samo u uslovima gde po-stoje kvalitetni finansijski izve{taji,kvalitetna revizija i gde je postojipravni sistem za{tite ugovora i privat-ne svojine. Bez toga trì{te hartija odvrednosti ne}e funkcionisati. Na trì-{tu HoV po pravilu kupac hartija nezna mnogo o preduze}u, dok bankarpo pravilu dobro poznaje klijenta ko-me daje kredit. Da bi trì{te obvezni-ca obavilo svoju ulogu mora postoja-ti kvalitetno finansijsko izve{tavanje,a ne da se desi kod nas uobi~ajenastvar da ra~unovo|a pita direktorakakav poslovni rezultat èli. Investi-

tori znaju kakav je ambijent i da biuloìli svoja sredstva zahtevaju viso-ku premiju rizika {to obveznicu ~iniskupljom od kredita banke koja svezna o preduze}u.

Kako se ta nerazvijenost finan-sijskog sistema odraàva na eko-nomiju?

Ukupna nerazvijenost finansijskogsistema spre~ava brì privredni rast.Cilj bi trebalo da bude da finansijskeinstitucije ne postoje samo zato {to jeto propisano zakonom, nego da svakaod njih na svom segmentu trì{tausmerava {tednju ka pravljenju {to ve-}eg BDP-a. Mi smo doneli zakone, akad pogledamo unazad, ve} je pro{lo15 godina od dono{enja raznih zako-na o trì{tu hartija od vrednosti, veru-jem da bi se razo~arali u~inkom tih in-stitucija u privla~enju investicija. To susve va`ne institucije kao {to su osigu-ravaju}e kompanije, investicioni fon-dovi, penzijski fondovi i ~itav segmenttrì{ta koji kod nas prakti~no ne radi.

Osiguravaju}e kompanije, investicioni fondovi,penzijski fondovi,~itav segmenttrì{ta kod nas prakti~no ne radi

Nepoverenje uprivredne perspektive zemljeje ono {to izazivapove}anje {tednje.To je posledica onoga {to je Kejnzopisao kao ìvotinjski nagon

Do 2012. godine NBS je bila aktivna u dinarizaciji i predlagala Vladi mere za podsticanje dinara, ali se kasnije od toga uglavnom odustalo

Na{a monetarna politika bez potrebebila suvi{e restriktivna: Dejan [o{ki}

III

ponedeljak, 30. oktobar 2017.[tednja

investicija u proizvodnjuVe} nekoliko godina imamo pad

kamatnih stopa na depozite i isto-vremeno rast {tednje. Kako to obja-sniti?

U ekonomiji postoji fenomen kojije Kejnz opisao kao „ìvotinjski nago-ni“. Kada je u privredi dobra situacijaljudi postaju gramzivi, otvaraju im seperspektive, uzimaju kredite, tro{e...Kada je recesija javlja se strah koji zna-~i da nema poverenja. Kada nema po-verenja pojedinac }e {tedeti nezavisnood toga koliko su niske kamatne sto-pe. Nepoverenje u privredne perspek-tive zemlje je ono {to izaziva pove}a-nje {tednje. Da bi bili fer treba re}i daje nepoverenje prisutno u ~itavojEvropi. ECB je ustanovila negativnekamatne stope na depozitne olak{ice,{to je u stvari novac koji banke drèkod centralne banke ~ime {alje signalbankama da ne drè novac kod nje,ve} da ga plasiraju privredi i stanovni-{tvu. Ali ako nema onih koji traè kre-dite banke imaju problem. Ako ele daizvuku zemlju iz recesije nosioci eko-nomske politike moraju da se boreprotiv nepoverenja.

U svetu imamo trend napu{tanjakvantitativnih olak{ica ili ~ak i rastkamatnih stopa. Kod nas NBS sma-njuje kamatnu stopu, poslednji putna 3,5 odsto. Kako ocenjujete mone-tarnu politiku NBS?

Na{a monetarna politika je bez

potrebe bila suvi{e restriktivna pret-hodnih godina i vi{e se bavila fiksira-njem kursa. To je legitimno ako vamje to zvani~na monetarna politika, alikod nas je deklarisana monetarnapolitika ciljanje inflacije. Ako u du-èm periodu drìte manju ponudunovca nego {to je potrebno za pri-vredni razvoj ima}ete vrlo nisku in-flaciju, kao {to smo mi imali ispoddonje granice cilja. Kod svih u~esni-ka na trì{tu }e se formirati poverenjepa se ionako oskudni dinari drè pa-sivnim {to smanjuje brzinu opticajanovca, a {to dodatno smanjuje ponu-du novca. Posledica je nominalno ja-~anje dinara {to je vrlo lo{e za sve ko-ji izvoze i negativni je signal svim po-tencijalnim investitorima, jer }e dashvate da im se vi{e isplati ulaganje u{oping mol nego u fabriku.

Bila je polemika ranije kad su nekigovorili da nema veze koliki je deviznikurs. Oni bi trebalo da se podsete ele-mentarnih ekonomskih lekcija o ulo-zi cene u ekonomiji. Cena je klju~nastvar koja odre|uje da li }e se ne{toproizvoditi ili ne}e.

Finansijsko trì{te prati i kako dr-àvni organi sprovode politike koje sudoneli. Takti~ki cilj je da inflacija budeonolika koliko ste rekli da }e biti. Sva-ko odstupanje navi{e ili naniè zahte-va obja{njenje i da niste zadovoljni ti-me {to proma{ujete cilj. Kod nas su svi

veoma zadovoljni {to je inflacija ispodcilja. Ekonomske politike zemlje neanalizira samo MMF nego i svi ozbilj-ni investitori u na{e obveznice. Mi vi-dimo da nas MMF podse}a na dinari-zaciju. Ako govorimo jedno, a radimodrugo to samo kreira neizvesnost i ne-poverenje investicione javnosti.

Vi{e od 80 odsto depozita je uevrima, a iako se gra|ani posled-njih godina vi{e zaduùju u dinari-ma, privreda i dalje uzima dalekovi{e kredita u evrima. Kako viditetaj proces dinarizacije o kom se uNarodnoj banci pri~a vi{e od 10 go-dina?

Dinarizacija je nuàn proces akoèlimo da efikasno vodimo sada{njumonetarnu politiku ciljanja inflacije.Glavni alat, referentna kamatna stopaNBS ima vrlo mali efekat ukoliko jenajve}i broj depozita i kredita u evri-ma. Dinarizacija se vi{e de{ava spon-tano nego {to se aktivno promovi{e.

Do 2012. godine je NBS bila aktivna uovom domenu i predlagala Vladi me-re za podsticanje dinara, ali se kasnijeod toga uglavnom odustalo. Postoji je-dan memorandum o dinarizaciji kojisu 2012. potpisali NBS i Vlada Srbije,ali se na njemu uop{te ne radi. Ako e-limo monetarni suverenitet onda mo-

ramo da koristimo doma}u valutu.Ako to ne elimo treba da to priznamoi preuzmemo reìm valutnog odboragde ne moète sami da odre|ujete po-nudu novca ve} odràvate fiksni kurs.Srbija se u mnogim aspektima pona{akao da je u valutnom odboru, a for-malno imamo ciljanje inflacije. To ni-je dobro i to vide svi investitori.

Idealno bi bilo da imamo situacijukao u ê{koj. Tamo su cene u djutifri {opu u krunama i zabranjeno jereklamiranje proizvoda u stranoj va-luti. Ne bi smeo da postoji ni jedandokument Vlade ili bilo kog dràv-nog organa gde se spominju evri uvezi unutra{njeg pla}anja. Ne bismelo ni da se obra~unava u evrima,a ni kreditira u evrima.

Sada imamo meru da je {tednja udinarima oslobo|ena poreza na ka-mate.

To je jedna mera, ali moglo bi reci-mo i da se za iznos oro~enih dinarskihdepozita na duè od dve godine uma-nji godi{nji porez na dohodak gra|a-na da se stimuli{e dugoro~na {tednjau dinarima.

Poenta je da se dinarizacija nemoè uraditi preko no}i, da se nemoè restriktivnim merama ve}podsticajima. Na istom zadatku tre-ba da rade i NBS i Vlada i banke,preduze}a i gra|ani.

Milo{ Obradovi}

Ja~anje dinara ubija doma}u privreduMi smo imali realno ja~anje dinara i vrlo lo{ period promene privredne struktu-

re kroz deindustrijalizaciju. Najve}a aprecijacija je bila po~etkom 2000-ih, a jo{ jed-na je bila 2006-2007. godine i to u vreme kada su gra|ani i privreda najvi{e uzima-li kredite u deviznom znaku. To nikako nije smelo da se dopusti i posledice trpimoi dan danas. Ako bismo hteli da oslabimo doma}u valutu {to bi bilo dobro za izvo-znike i privredni rast, automatski bi gurnuli du`nike u veliki problem. To se znaloili je trebalo da se zna nakon iskustava u Latinskoj Americi iz 1970-ih i 1980-ih i ni-je smeo da se dozvoli priliv kratkoro~nog {pekulativnog kapitala u sistem. Ja~a-njem dinara svi su bili kratkoro~no zadovoljni, putovali u inostranstvo, kupovalitelevizore, a na srednji i dugi rok direktno se uni{tavaju mesta u nacionalnoj eko-nomiji.

Tada je kreiran i problem sa kojim se i danas mnogi pate, a to su krediti sa valut-nom klauzulom, a pre svega u {vajcarskim francima. Isto ono {to trpe du`nici ufrancima trpe i du`nici u evrima, samo je blaà volatilnost kursa dinara prema evrunego prema franku.


IV [tednja

Beograd - Poslovne banke u Srbi-ji su odavno prestale da se takmi~eza {tednju gra|ana kamatnim sto-pama, ali su zato uvele neke alterna-tivne vidove {tednje. Tako je mogu-}e podi}i kamatu unapred ili rentno{tedeti, odnosno podizati kamatuna mese~nom nivou. Tako|e je mo-gu}e za razliku od klasi~ne {tednjepodizati deo novca u toku oro~enogperioda, a bez razoro~avanja. Nekebanke omogu}avaju podizanje dela{tednog depozita platnom karticomna bankomatu. Treba re}i i da sviovi oblici {tednje po pravilu nose ni-è kamatne stope od klasi~ne oro~e-

ne {tednje. Banke su se potrudile daprilagode klijentima ne samo podi-zanje novca, nego i uplate. Tako jemogu}e odrediti mese~ne uplate na{tedni ra~un u odre|enom iznosu.Tako|e u pojedinim bankama po-stoji i opcija uplate na {tedni ra~unprilikom svakog pla}anja platnomkarticom.

Ipak kod gra|ana je i dalje najpo-pularnija klasi~na oro~ena {tednjapa zato sledi pregled kamatnih sto-pa koje banke nude.

Kamatne stope na depozite popravilu zavise od ro~nosti depozita.Za dinarske depozite do {est meseci

kamatne stope se kre}u od jedan do~etiri odsto, a za depozite oro~enena 12 meseci kamatne stope su vi{eza oko jedan procentni poen. Za du-goro~nije dinarske depozite duè

od godinu dana kamatna stopa jeoko ~etiri odsto.

Kada se radi o evrima, kamatnastopa na depozite na godinu danase kre}u od 0,3 do 0,5 odsto, madase u Nedelji {tednje moè na}i i ka-mata od jedan odsto godi{nje.

Za depozite na dve godine ka-matne stope se kre}u od 0,5 do0,8 odsto. Tako|e, treba imati naumu da {to je ve}i depozit dobijase vi{a kamatna stopa, a za velikeiznose moè se i pregovarati sabankom. M. O.

Pregled ponude za dinarske i devizne depozite

Umesto kamatama, banke se za klijente bore „pogodnostima“

KKaammaattee nnaa oorroo~~eennuu {{tteeddnnjjuuDinari Evri

Banka 6m 12m 12m 24mTelenor 4.00% 4.80%Procredit 1%*Kombank 2,50% 3,50% 0,35% 0,65%Intesa 2,50% 3,60% 0,30% 0,50%Unikredit 1,9% 0.40% 0,6%AIK 3.00% 3.25% 0.50% 0.70%Po{tanska 2,50% 3,50% 0,35 % 0,80 %Eurobanka 2,93% 3,45% 0,52% 0.76%

izvor: internet sajtovi banaka* promotivna kampanja do 1. novembra za depozite preko 50.000 evra

Za dinarske depozite do {est meseci ka-matne stope se kre}u od jedan do ~etiriodsto, a za depozite oro~ene na 12 mesecikamate su vi{e za oko jedan procentnipoen. Za dinarske depozite duè od godinudana kamata je oko ~etiri odsto

Foto: Flickr/401(4)2012

V


Generali dobrovoljni penzijski fond – va{a sigurna budu}nost

[ tednja za starost je jedna odnajzna~ajnijih investicija u ìvotusvakog ~oveka. Radimo, gradimo,stvaramo za sebe i svoje najmilijene razmi{ljaju}i previ{e {ta nam

budu}nost donosi. Me|utim, planiranjeprihoda za starost treba da bude dugoro~ni ciljsvakoga od nas. Ukoliko èlimo komforno daìvimo u tre}em dobu, potrebni su namdodatni prihodi.

Reforma penzijskog osiguranja je jedan odnajve}ih izazova 21. veka. Mnoge zemlje,uklju~uju}i i na{u, moraju da se prilagodedrasti~noj promeni demografske strukturestanovni{tva. Kada se u obzir uzme i uticajekonomske krize, onda je jasno za{to penzijaiz budèta Republike Srbije ne}e biti dovoljna.Kvalitet budu}eg ìvota zavisi}e od na{espremnosti da samostalno dodatno odvajamosredstva i {tedimo za privatnu penziju.

Danas je u na{oj zemlji prose~na penzijapoljoprivrednika duplo nià od prose~nepenzije u dràvi, pa je jasna neophodnost{tednje za ’’tre}e doba’’ uz razumevanje da {tose ranije po~ne, privatna penzija }e biti ve}a.

Zakon o dobrovoljnim penzijskimfondovima donet je pre vi{e od deset godina.Njime je dràva omogu}ila gra|anima daostvare dopunsku, privatnu penziju bez obzirana radni status, {to je od velikog zna~ajaupravo za poljoprivrednike.

[ta je dobrovoljni penzijski fond? Dobrovoljni penzijski fond (DPF) vam

omogu}ava da obezbedite dodatnu penzijukoja ne zavisi od radnog staà kroz uplaterelativno malih penzijskih doprinosa tokomduèg vremenskog perioda.

Ko moè postati ~lan i ko vr{i uplate? Svako doma}e i strano fizi~ko lice moè

postati ~lan dobrovoljnog penzijskog fonda. Utom smislu ograni~enja ne postoje. Svako koima manje od 70 godina moè da bude ~lanfonda bez obzira da li je zaposlen ili ne, da li jedoma}i ili strani dràvljanin. Penzijskedoprinose moète da upla}ujete za sebe, zaneko drugo fizi~ko lice (roditelji za decu,supru`nici me|usobno, lica koja su u srodstvuitd.) ili kao poslodavac za svoje zaposlene.

Kako se postaje ~lan fonda? ^lan fonda se postaje potpisivanjem

ugovora o ~lanstvu. Postupak jejednostavan - prilikom potpisivanjapotrebna je samo kopija li~ne karte(original na uvid).

Ko odre|uje iznos doprinosa ikolika je minimalna uplata? Osnovno na~elo fonda je

dobrovoljnost. ^lan sam odre|ujekoliko i kada }e upla}ivati, s tim {to jeminimalni iznos penzijskog doprinosa1.000,00 dinara.

Da li se moè prekinuti s uplatama? ^lan fonda koji prestane da upla}uje

doprinose ili napravi pauzu ne trpinikakve posledice. Njegovo ~lanstvo neprestaje, uplate ne}e biti izgubljene,njegov individualni ra~un ne}e bitizatvoren, a dru{tvo za upravljanjenastavlja da ulaè novac. I u ovomslu~aju, nakon ispunjenja starosnoguslova ~lan fonda moè da raspolaèsvojim akumuliranim sredstvima. ^lanfonda koji prestane da upla}ujedoprinose ne moè biti utuèn po tom osnovu.Sa uplatama se moè nastaviti u bilo komtrenutku.

Poreske olak{ice? U cilju podsticanja {tednje kroz sistem

dobrovoljnih penzijskih fondova, na{a dràvaje predvidela poreske olak{ice kako zaposlodavce tako i za zaposlene gra|ane kojiupla}uju dopunske penzijske doprinose uDPF. Poslodavci su oslobo|eni pla}anjaporeza i doprinosa za obavezno socijalnoosiguranje do maksimalnog neoporezivogiznosa, a zaposleni gra|ani koji putemadministrativne zabrane upla}uju dopunskepenzijske doprinose oslobo|eni su pla}anjaporeza na dohodak gra|ana. Maksimalnineoporezivi iznos penzijskog doprinosa za2017. godinu iznosi 5.589,00 RSD.

Kada se moè podi}i novac? Pravo ~lana dobrovoljnog penzijskog fonda na

povla~enje i raspolaganje akumuliranim

sredstvima se sti~e najranije sa navr{enih 58godina ivota, a povla~enje sredstava morazapo~eti najkasnije sa navr{enih 70 godina ivota.

Akumulirana sredstva mogu se povu}i:- jednokratnom isplatom – maksimalno

30% akumuliranih sredstava, - programiranom isplatom, - kupovinom anuiteta, - kombinacijom navedenih na~ina.

Gde dru{tvo za upravljanje ulaèprikupljeni novac? Prikupljene penzijske doprinose ulaèmo u

skladu sa investicionom politikom,zakonskom regulativom i kriterijumima kojepropisuje Narodna banka Srbije. Cilj nam jeostvarivanje optimalnih prinosa iobezbe|ivanje {to sigurnije budu}nosti za~lanove na{ih fondova. Celokupni neto prinoskoji se ostvari investiranjem sredstavapripisujemo ~lanovima fonda.

>>> Generali dru{tvo za upravljanje

dobrovoljnim penzijskim fondomupravlja dobrovoljnim penzijskimfondovima Generali Basic i GeneraliIndex. Oba na{a fonda najve}i deoimovine investiraju u dràvne hartije odvrednosti.

>>> Generali Basic je namenjen~lanovima koji èle da se njihovasredstva ulaù kako bi se ostvarilinajbolji prinosi uz minimalne rizikeulaganja i kako bi se za{titili od inflacijena duì rok.

>>> Generali Index sredstva svojih~lanova ulaè isklju~ivo u imovinuindeksiranu u evrima. Namenjen jekonzervativnijim ulaga~ima ~iji je ciljo~uvanje imovine u evroprotivvrednostiuz ostvarivanje prinosa na dugi rok.

Kontrola rada dobrovoljnihpenzijskih fondova? Narodna banka Srbije (NBS) je

odgovorna za pra}enje, regulisanje inadzor delatnosti dobrovoljnihpenzijskih fondova. NBS nadgleda

dru{tva za upravljanje stalnom proveromfinansijskih i drugih izve{taja.

Za{to dobrovoljni penzijski fondGenerali? Dru{tvo za upravljanje dobrovoljnim

penzijskim fondom Generali je prvo takvodru{tvo kod nas. Dozvolu za rad Narodnebanke Srbije dobilo je 8. septembra 2006.godine. Osnovalo ga je Generali OsiguranjeSrbija a.d.o., ~lan Generali grupe, jedne odnajve}ih i finansijski najstabilnijihosiguravaju}ih kompanija u svetu. Generaligrupa ima tradiciju duù od 180 godina ipreko sedamdeset miliona zadovoljnihklijenata.

Prepustite brigu o dodatnoj penziji nama.Budite jedan od preko 53.000 ~lanova koji {tedeu na{im fondovima ili jedan od preko 250poslodavaca koji kod nas upla}uju doprinose zasvoje zaposlene. Mi upravljamo neto imovinomod preko deset milijardi dinara i jedino smodru{tvo koje obra~unava niù naknadu zaupravljanje u zavisnosti od akumuliranihsredstava i ostvarenih prinosa. Sa dva fondaizrazito razli~itih investicionih politika nudimo~lanovima jedinstveni vid diversifikacije rizika.

Javite nam se:

Adresa: Vladimira Popovi}a 8, 11070 Beograd

Telefon: +381 (0)11 20 11 764

E-po{ta:[email protected]

Primeri uuplata uu ddobrovoljni ppenzijski ffond GGenerali BBasic:

Mese~ne uplate Iznos akumulirane sume u RSD Iznos mese~ne isplatena 5 godina na 10 godina na 15 godina

10 god. po 5589 RSD 984.822,42 19.837,33 11.803,84 9.253,4520 god. po 5589 RSD 3.110.980,17 62.664,64 37.287,44 29.230,9630 god. po 5589 RSD 7.701.195,29 155.125,60 92.304,62 72.360,89

Darko Radovanovi}, Izvr{ni direktor Generali Dru{tva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom


VI [tednja

Beograd - Iako 70 odsto gra|anasmatra da je {tednja va`na, tek polo-vina zaista i {tedi. Mese~na u{teda iz-nosi u proseku 4.621 dinar (oko 37evra). Ovo predstavlja rast od dese-tak odsto, odnosno za 406 dinara uodnosu na istraìvanje iz pro{le go-dine. Najvi{e ispitanih, njih oko tre-}ine, uspe da sa~uva do 2.000 dinaramese~no. Na drugom kraju se nalazipet odsto anketiranih koji u{tedemese~no vi{e od 12.000 dinara.

Od onih koji {tede njih 44 odsto ni-je zadovoljno u{te|enim iznosom i toje napredak u odnosu na pro{logodi-{njih 55 odsto. Oni koji su zadovoljniu{te|evinom ~ine 29 odsto ispitanih.

Glavni motiv za ~uvanje novca uSrbiji za 66 odsto ispitanih u ovomistraìvanju Erste banke je, kao iprethodnih godina, stvaranje finan-sijskih rezervi za hitne slu~ajeve.

Skoro ~etvrtina njih {tedi da bi se fi-nansijski obezbedila i mogla sebi dapriu{ti negu u starosti.

U odnosu na pro{lu godinu, 18odsto vi{e gra|ana {tedi za potrebekupovine, nabavke i putovanja. Njih37 odsto {tedi kako bi kasnije sebimoglo „ne{to da priu{ti“, dok pribli-`no tre}ina njih to ~ini zbog tro{kovarenoviranja i nabavki, a 28 odsto zaodmore i putovanja.

Najzastupljeniji oblik {tednje kodgra|ana Srbije je i dalje slamarica,

Najzastupljenijioblik {tednje je i dalje slamarica, izbor za 30odsto ispitanih

Me|unarodno istraìvanje o finansijskim navikama gra|ana u regionu

Srbi u proseku {tede 37 evra mese~no

[ta uraditi sa 30.000 dinara?Ako bi se na ra~unu anketiranih iznenada na{ao iznos od 30.000 dinara, ~itavu

sumu bi odmah potro{ilo 21 odsto ispitanika, a na {tednju stavilo njih 15 odsto.Oko ~etvrtine gra|ana bi u{tedelo 5.000 do 10.000 dinara, a 10.000 do 20.000 di-nara 23 odsto njih. U proseku bi od pomenute svote sa~uvali 13.900 dinara, {to jenapredak u pore|enju sa pro{logodi{njih 11.881 dinara.

U ostalim zemljama regiona bi od hipoteti~kog dodatnog iznosa na ra~unu ispi-tanici vi{e u{tedeli nego u Srbiji. Gra|ani Rumunije bi u{tedeli 90 odsto sume, Ma-|ari 56 odsto, 51 odsto u Hrvatskoj, naspram 46 odsto u Srbiji.

Pet odsto gra|anaodvaja preko

12hiljada

dinara mese~no sa strane

I S T R A @ I VA N J E

Dve tre}ine gra|ana {tediza hitne slu~ajeve

Kakve su {tedne navike u Srbiji u pore|enju sa susedima? Beograd - U nedeljama {tednje

pre izbijanja svetske ekonom-ske krize 2008. godine nije biloneuobi~ajeno nai}i na reklamuza {tednju neke od banaka ko-ja nudi kamatu i do 10 odsto ito na evre. Kamatne stope nadinare su dostizale 16-17 odsto,mada je retko ko {tedeo u dina-rima zbog visoke inflacije i ne-predvidivog kursa dinara pre-ma evru. Tokom te nedelje, ko-ja je po~injala Danom {tednje31. oktobra, u banke se slivalostotine miliona evra, jer su svi~ekali povoljne ponude bana-ka. Situacija je toliko eskaliralada je NBS 2011. godine upozo-rila da su kamatne stope na de-pozite previsoke i apelovala nabanke da odustanu od konku-risanja kamatnim stopama uNedelji {tednje. Od tada i kre}epad kamatnih stopa koji je do-veo do toga da se danas kamatana {tednju u dinarima kre}enajvi{e do ~etiri odsto, a u evri-ma ispod jedan odsto. Situacijaje takva da su mnoge banke na{tednju po vi|enju oborile ka-matnu stopu na nulu.

Prema podacima Narodnebanke Srbije u septembru sunovi dinarski depoziti oro~enina do godinu dana nosili ka-matnu stopu od 2,57 odsto uproseku. Za dinarsku {tednjuoro~enu na jednu do dve godi-ne kamatna stopa je bila u pro-seku 3,5 odsto, a za dugoro~ni-

je depozite je iznosila 4,5 odsto.Me|utim, gro dinarske {tednjeje kratkoro~no, skoro 90 odsto,pa je tako ukupna prose~na ka-matna stopa na {tednju u dina-rima svega 2,6 odsto.

Kada se radi o depozitima uevrima prose~na kamatna sto-pa za {tednju poloènu u sep-tembru je iznosila 0,59 odsto.Za depozite do jedne godine uproseku je pla}ano 0,44 odsto,

a za depozite oro~ene na dodve godine prose~na kamatnastopa je iznosila 0,89 odsto. Za{tednju na rok duì od dve go-dine u proseku su banke pla-}ale kamatnu stopu od 0,83odsto. M. O.

VII


Urednik: Aleksandar Milo{evi}; Prelom: Branislav Be{evi}; Tekstovi: Milo{ Obradovi}; Korektura: Ana Ron~evi}

Beograd - Prema podacimaNarodne banke Srbije, upr-kos trendu smanjenja kamat-nih stopa na depozite, {tednjagra|ana je i u 2017. godininastavila da se uve}ava. Nakraju septembra 2017. godi-ne iznosila je 9,3 milijardievra, {to je pove}anje u prvihdevet meseci ove godine za300 miliona evra. Dinarska{tednja stanovni{tva u doma-}im bankama iznosila je 49,3milijardi dinara ili 413 milio-na evra prema kursu na po-slednji dan septembra, {to jetrostruko ve}i iznos negokrajem 2012. godine. Ovo

pak pokazuje da se gra|ani idalje mnogo ~e{}e odlu~ujuza {tednju u evrima, madara~unica Narodne banke po-kazuje da je u prethodnih se-dam godina bilo isplativije{tedeti u doma}oj valuti.

Ukoliko je neko pre se-dam godina poloìo depozitod 100.000 dinara u banku inije podizao kamatu, odno-

sno zanavljao je {tednju ~i-me se depozit uve}avao zaiznos kamate, u septembruove godine imao je prihodna ime kamate za oko 35.000dinara (oko 300 evra), ve}inego onaj ko je poloìo na

{tednju isti iznos samo uevrima. Isto vaì i za {tednjuu prethodnih 12 meseci. Koje septembra pro{le godinestavio u banku 100.000 dina-ra zaradio je na ime kamateoko 6.000 dinara ili 50 evravi{e od onog ko je {tedeo istiiznos u evrima.

Razlog za ve}u isplativost{tednje u dinarima u ovomperiodu su pre svega vi{e ka-matne stope na dinare, zatimniska i stabilna inflacija, ali istabilnost dinara prema evruili ~ak ja~anje dinara u odno-su na evropsku valutu u po-slednjih godinu dana. Ne tre-ba zanemariti ni poreske olak-{ice na {tednju u dinarima, pase tako ne pla}a porez od 15odsto na kamate na dinarskedepozite, dok se ovaj porezpla}a na ostvareni prihod od{tednje u evrima. M. O.

NBS: Dinari isplativiji nego evri

Ko je septembra pro{le godinestavio u banku 100.000 dinarazaradio je na ime kamate oko 6.000 dinara ili 50 evravi{e od onog ko je {tedeo isti iznos u evrima

Prose~na kamatna stopana depozite u evrima, za {tednju poloènu u septembru,iznosila je 0,59 odsto

Od globalne krize naovamo banke sve manje pla}aju za novac gra|ana

Od 10 odsto kamate se srozale na nulu

Komercijalna banka je, tokom 47 godinauspe{nog i stabilnog poslovanja na finan-sijskom trì{tu Srbije, dokazala da je po-

uzdan finansijski partner i da je zasluìla najve}epoverenje klijenata. Klijenti znaju da su njihovi{tedni ulozi kod nas sigurni, a uz sigurnost nudi-mo im i raznovrsne {tedne opcije i stalnu raspolo-ìvost sredstvima. Ukazano poverenje, ogleda seu visini od 1,6 milijardi evra devizne {tednje.

Svetski dan {tednje, 31. oktobar, Komercijalnabanka obeleì}e tradicionalnom akcijom, kojusprovodi od 2004. godine – sve bebe ro|ene tog

dana, dobi}e na poklon dinarske {tedne knjiìce,sa oro~enih 50 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Kolege u sedi{tima poslovnih centara Komerci-jalne banke, obi}i }e porodili{ta u svojim gradovi-ma i mame obavestiti da su njihove bebe na poklonod Komercijalne banke dobile oro~enu {tednju.

Roditelji beba ro|enih 31. oktobra na teritorijicele dràve, treba da se jave najbliòj ekspozituriBanke do kraja godine, kako bi podigli {tednuknjiìcu za svoje dete. Potrebno je da kod sebeimaju Izvod iz mati~ne knjige ro|enih i prijavuprebivali{ta deteta.

Tradicionalna akcija Komercijalne banke 50 evra u dinarskoj protivvrednosti svim bebama ro|enim na Svetski dan {tednje

jer je 30 odsto ispitanih iza-bralo ovaj odgovor. [tednjupo vi|enju koristi devet od-sto, oro~enu {tednju u banka-ma osam odsto, ìvotno osi-guranje sedam odsto ispita-nih. Nekretnine su na~in{tednje za ~etiri odsto, a pen-zioni fondovi za svega tri pro-centa ispitanih.

Ve}ina gra|ana (59 odsto)je rekla da je suma koju sumogli da stave sa strane ostalaista u protekle dve do tri godi-ne. Ne{to vi{e od petine njih jeu{tedelo manje, a 15 odsto je

moglo da sa~uva vi{e. Kaorazlog za smanjenu {tednjunavode niì ukupni prihoddoma}instva i manjak novcana raspolaganju, kao i ve}etro{kove ivota.

Gra|ani su pozitivnije nolane ocenili li~nu finansijskusituaciju u poslednje dve dotri godine - njih 14 procenatakaè da se pobolj{ala (11 od-sto pro{le godine), 35 odstoda se pogor{ala (pro{le godi-ne 50 procenata), a 48 da jeostala ista (osam odsto vi{eno 2016). N. D.

Pored na{ih gra|ana, ispita-nici u okviru istraìvanja Er-ste grupe bili su i stanovniciAustrije, ê{ke, Slova~ke,Ma|arske, Rumunije i Hr-vatske. U pore|enju sa Srbi-jom, u kojoj se u proseku me-se~no sa strane stavi 4.621 di-nar (37 evra), mese~na {ted-nja u Hrvatskoj je 63 evra, aRumuniji i Ma|arskoj 53evra.

U Hrvatskoj i Ma|arskojje oko 29 odsto gra|ana „pot-puno nezadovoljno“ u{te|e-vinom naspram 20 procena-ta u na{oj zemlji.

Na{i gra|ani spadaju uobazrivije kad je re~ o ulaga-

nju novca. Pedeset i pet odstostanovnika Srbije su veomaobazrivi pri investiranju, dokje u Hrvatskoj taj postotak59, Rumuniji 32, a Ma|ar-skoj 39 odsto.

Finansijsko znanje je naj-lo{ije ocenjeno u na{oj ze-mlji. „Nedovoljnim“ ga jeocenilo 47 odsto na{ih gra|a-na, naspram 39 odsto u Ru-muniji, 35 odsto u Ma|ar-skoj i 30 procenata u Hrvat-skoj, dok ga je „dobrim“ pro-cenila skoro petina stanovni-ka Srbije, ~etvrtina gra|anaHrvatske, 27 odsto ispitanikau Ma|arskoj i 28 procenata uRumuniji.

Gra|ani vi{e vole stranu valutubez obzira na niske kamate


VIII

Na osnovu re{ewa ste~ajnog sudije Privrednog suda u Zrewaninu St. br. 18/2015 od 19.02.2016. godine i odluke odbora poverilaca od 10.06.2016. godine, a u skladu sa ~lanovima 131., 132. i 133. Zakona o ste~aju („Slu`beni glasnik Republike Srbije“ broj 104/2009,99/2011 - dr.zakon 71/2012 – odluka US i

Sl. glasnik br. 83/2014) i Nacionalnim standardom broj 5 o na~inu i postupku unov~ewa imovine ste~ajnog du`nika, ste~ajni upravnik ste~ajnog du`nika:

„PRIMA PRODUKT“ DOO za konzervirawe i preradu vo}a i povr}a

Kikinda u ste~aju, ul. Nikole Tesle 2

O G L A [ A V Aprodaju nepokretne i pokretne imovine metodom javnog prikupqawa ponuda

Predmet prodaje je nepokretna i pokretna imovina ste~ajnog du`nika, koja se prodaje po funkcionalnim celinama, i to:

Broj Naziv Procewena vrednost Depozit celine u dinarima u dinarima1. Objekti u Kikindi, u ul. Nikole Tesle 2, upisani u

1. Listu nepokretnosti br. 1292 izgra|eni na: - parceli br. 1784, povr{ine 1ha 86a 28m2, u dràvnoj svojini sa pravom kori{}ewa:br. zgrade 1 – proizvodna hala sa aneksima, povr{ine 4.026m2,br. zgrade 2 – zgrada magacina, povr{ine 1.521m2,br. zgrade 3 – upravna zgrada, povr{ine 346m2,br. zgrade 4 – zgrada kolske vage, povr{ine 33m2

br. zgrade 5 – objekat uz kolsku vagu, povr{ine 10m2,br. zgrade 6 – trafo stanica, povr{ine 25m2,br. zgrade 7 – zgrada portirnice, povr{ine 12m2,br. zgrade 8 – zgrada kotlarnice, povr{ine 133m2,br. zgrade 9 – zgrada magacina 3/9, povr{ine 904m2,br. zgrade 10 – zgrada magacina 4/10, povr{ine 1.015m2,br. zgrade 11 – zgrada magacina 5a/11a, povr{ine 146m2, 1.141.995.906,62 228.399.182,00br. zgrade 12 – zgrada magacina 5/12, povr{ine 1.168m2,br. zgrade 13 – ko{ uz proizvodnu halu, povr{ine 116m2

(br. zgrade 4, 5, 6, 7, 9, 10, 11, 12 i 13 su objekti izgra|eni bez dozvole, u postupku legalizacije, koja nije okon~ana)- parceli br. 1785, povr{ine 1ha 87a 98m2, u dràvnoj svojini sa pravom kori{}ewa:br. zgrade 1 – zgrada ma{inske radionice i laboratorije, povr{ine 715m2,br. zgrade 2 – stara upravna zgrada, povr{ine 403m2,br. zgrade 3 – pomo}na zgrada-magacin za gorivo, povr{ine 33m2,br. zgrade 4 – nadstre{nica za ambalaù, povr{ine 42m2,br. zgrade 5 – objekat hladwa~a – 5000t. (sa trofaznim uqnim trafoom, povr{ine 7.257m2,(br. zgrade 2 i 3 su objekti izgra|eni bez dozvole, u postupku legalizacije, koja nije okon~ana)sa pripadaju}om opremom i zalihama rezervih delova, materijala, ambalaè, HTZ opreme, {kart poluproizvoda i {kart robe.

2. Kombajn za gra{ak marke FMC, model 979 AT3, 3B 15.076.726,08 3.015.346,003. Kombajn za gra{ak marke PLUGER 26.867.499,04 5.373.500,004. Kombajn za kukuruz {e}erac sa hederom MARKE OKSBO (u originalu: „OXBO“) 9.529.559,24 1.905.912,005. Teretno vozilo marke IVEKO sa poluprikolicom 2.348.490,02 469.698,006. Putni~ko vozilo marke TOJOTA 502.557,54 100.512,007. Putni~ko vozilo marke LADA NIVA 299.601,61 59.921,008. Putni~ko vozilo marke ZASTAVA JUGO 120.807,10 24.162,00

Procewena vrednost nije minimalno prihvatqiva vrednost, niti je na ma koji drugi na~in obavezuju}a ili opredequju}a za ponu|a~a prilikomodre|ivawa visine ponude. Ponude se dostavqaju li~no, na adresu kancelarije ste~ajnog upravnika: Jelica Vukoli}, Zrewanin, ul. Kraqa Petra I 3, prizemqe - desno, a na danprodaje na adresu ste~ajnog du`nika „PRIMA PRODUKT“ DOO Kikinda u ste~aju ul. Nikole Tesle 2, u kancelariji direktora. Krajwi rok zadostavqawe ponuda je 30.11.2017. godine do 10.00 ~asova.Prihvataju se iskqu~ivo ponude u zape~a}enoj koverti sa naznakom „Ponuda – ne otvarati, za celinu br.____“ na koverti i naznakom da se ponudaodnosi na prodaju imovine ste~ajnog du`nika „PRIMA PRODUKT“ DOO Kikinda u ste~aju.Ste~ajni upravnik ne}e razmatrati ponude koje ne sadrè jasno odre|en iznos na koji ponuda glasi, ponude koje se pozivaju na neku drugu ponudu,ponude date pod uslovom, ponude koje se pozivaju na uslove koji nisu predvi|eni u prodajnoj dokumentaciji i oglasu, ponude lica koja nisupoloìla depozit u predvi|enom roku, kao i ponude koje su date u zape~a}enoj koverti ~iji sadràj ne odgovara propisanom ovim oglasom. Pravo na u~e{}e imaju sva pravna i fizi~ka lica koja:1. nakon dobijawa profakture, izvr{e uplatu radi otkupa prodajne dokumentacije- za celinu 1 u iznosu od 30.000,00 dinara, uve}anu za iznos PDV-a,- za celine 2 do 8 u iznosu od 5.000,00 dinara, uve}anu za iznos PDV-aProfaktura se moè preuzeti svakog radnog dana u periodu od 08.00 do 14.00 ~asova u prostorijama ste~ajnog upravnika, u Zrewaninu u ul. Kraqa PetraI 3, u prizemqu, u kancelariji ste~ajnog upravnika, a moè se zatraìti i putem slede}e elektronske po{te: [email protected]; posledwi dan zapreuzimawe profaktura je 23.11.2017. godine, do 14.00 ~asova;2. uplate depozit na teku}i ra~un ste~ajnog du`nika broj 205-227568-70 otvoren kod „Komercijalne banke“ a.d. Beograd, ili poloè neopozivu prvoklasnu

bankarsku garanciju naplativu na prvi poziv, najkasnije 3 radna dana pre dana odràvawa prodaje (rok za uplatu depozita je zakqu~no sa 27.11.2017.godine). U slu~aju da se kao depozit poloì prvoklasna bankarska garancija, original iste se radi provere mora li~no dostaviti ste~ajnom upravnikuna adresi kancelarije u Zrewaninu u ul. Kraqa Petra I 3, zakqu~no sa 27.11.2017. godine do 14.00 ~asova po beogradskom vremenu (GMT +1). Bankarskagarancija mora imati rok vaèwa do 28.02.2018. godine. Ako na javnom otvarawu pisanih ponuda pobedi kupac koji je depozit obezbedio bankarskomgarancijom, isti mora izmiriti iznos depozita u roku od 48 sati, od dana progla{ewa za najuspe{nijeg ponu|a~a, a pre potpisivawa kupoprodajnogugovora, nakon ~ega }e mu biti vra}ena garancija;

3. Potpi{u Izjavu o gubitku prava na vra}awe depozita, koja ~ini sastavni deo prodajne dokumentacije.Fotokopije: popuwene prijave, overenog naloga za prenos, uplatnice ili potvrde od strane banke kao dokaz o uplati depozita i potpisane izjave o gubitkuprava na vra}awe depozita, radi blagovremene evidencije, dostavqaju se ste~ajnom upravniku, na adresu: Jelica Vukoli}, Kraqa Petra +I+ 3, 23000Zrewanin najkasnije 28.11.2017. godine, do 14.00 ~asova. U slu~aju da je u~esnik koji predaje prijavu pravno lice, ste~ajnom upravniku se dostavqajui fotokopije izvoda iz registra, ne starijeg od 3 meseca i OP obrasca.Zape~a}ena koverta sa ponudom dostavqa se li~no i treba da sadrì:- original prijave za u~e{}e na javnom prikupqawu ponuda potpisane li~no ili od strane ovla{}enog lica i dokaz da je u pitawu ovla{}eno lice (za pravnalica: original ili overena fotokopija izvoda iz registra ne starijeg od 3 meseca i OP obrasca, a za fizi~ka lica fotokopija ili o~itana vaè}a li~na karta);

- original potpisane bezuslovne ponude, uz navo|ewe jasno odre|enog iznosa na koji ponuda glasi;- original dokaza o uplati depozita ili kopiju garancije;- original potpisanu izjavu o gubitku prava na povra}aj depozita;- original ovla{}ewa za zastupawe, odnosno preduzimawe konkretnih radwi u postupku prodaje (za punomo}nike), overen pred nadle`nim organom.Na samoj prodaji, identifikacija prisutnih lica, u~esnika u prodaji, vr{i se uvidom u li~ne karte.

Javno otvarawe ponuda odrà}e se dana 30.11.2017. godine u 10.15 ~asova (15 minuta po isteku vremena za predaju ponuda) na adresi ste~ajnog du`nika„PRIMA PRODUKT“ DOO Kikinda u ste~aju, ul. Nikole Tesle 2, u kancelariji drektora, u prisustvu Komisije za otvarawe ponuda, formirane odlukomste~ajnog upravnika i uz prisustvo predstavnika ponu|a~a. Ako otvarawu ponuda prisustvuje ponu|a~ li~no, potrebno je da isti poseduje i pruì na uviddokaz o identitetu (vaè}a li~na karta ili paso{). U slu~aju da ponu|a~a zastupa punomo}nik, potrebno je da priloì i original ovla{}ewe zazastupawe na javnom otvarawu pisanih ponuda (overenog pred nadle`nim organom).Pozivaju se ponu|a~i, kao i ~lanovi Odbora poverilaca da prisustvuju otvarawu ponuda. Otvarawu ponuda pristupi}e se i ako ~lanovi odbora poverilacaili neko od ponu|a~a ne prisustvuje prodaji.

Ste~ajni upravnik sprovodi javno prikupqawe ponuda, tako {to:1. ~ita pravila postupka javnog prikupqawa pisanih ponuda,2. otvara dostavqene pisane ponude,3. upisuje u registar ponuda iznos odre|en u svakoj ponudi, imovinu na koju se ponuda odnosi, kao i potvrdu o upla}enom depozitu,4. odràva red na javnom otvarawu ponuda, 5. progla{ava najboqeg ponu|a~a za kupca, ukoliko je najvi{a ponu|ena cena iznad 50% od procewene vrednosti predmeta prodaje,6. dostavqa ponudu najboqeg ponu|a~a odboru poverilaca na izja{wewe, ukoliko je ista nià od 50% od procewene vrednosti predmeta prodaje,7. potpisuje zapisnik.Kupoprodajni ugovor se potpisuje u roku od 3 radna dana od dana otvarawa ponuda, pod uslovom da je depozit koji je obezbe|en garancijom upla}en nara~un ste~ajnog du`nika i da je ponu|ena cena iznad 50% procewene vrednosti predmeta prodaje.Ukoliko je ponu|ena cena ispod 50% procewene vrednosti imovine ste~ajnog du`nika koja je predmet prodaje, kupoprodajni ugovor se potpisuje u roku od3 radna dana od dana prijema obave{tewa da je odbor poverilaca doneo odluku da se prihvata ponuda, dok se depozit, ukoliko je isti obezbe|enbankarskom garancijom, mora uplatiti u roku od 48 sati od dana prijema obave{tewa da je odbor poverilaca doneo odluku da se prihvata ponuda.Progla{eni kupac je duàn da uplati preostali iznos kupoprodajne cene u roku od 8 dana od dana potpisivawa kupoprodajnog ugovora. Tek nakon uplatekupoprodajne cene od strane kupca i nakon dobijawa potvrde od ste~ajnog du`nika o izvr{enoj uplati u celosti, kupac sti~e pravo svojine na predmetuprodaje bez tereta. Ako progla{eni kupac ne potpi{e zapisnik, kupoprodajni ugovor ili ne uplati kupoprodajnu cenu u propisanim rokovima i na propisan na~in, kao i usvim drugim slu~ajevima predvi|enim Izjavom o gubitku prava na vra}awe depozita, gubi pravo na povra}aj depozita. Ste~ajni upravnik }e vratiti depozit svakom ponu|a~u ~ija ponuda ne bude prihva}ena u roku od 3 radna dana od dana odràvawa javnog prikupqawa ponuda. Imovina se kupuje u vi|enom stawu i moè se razgledati nakon otkupa prodajne dokumentacije, svakog radnog dana po~ev od datuma objavqivawa oglasaa najkasnije 3 dana pre isteka roka za dostavqawe ponuda, u periodu od 10 do 15 ~asova.Porezi i tro{kovi se dodaju na postignutu kupoprodajnu cenu i padaju na teret kupca.Napomena: Nije dozvoqeno dostavqawe originala bankarske garancije vr{iti po{iqkom (obi~nom ili preporu~enom), putem faksa, mail-a ili na drugina~in, osim na na~in propisan u ta~ki 2. uslova za sticawe prava za u~e{}e iz ovog oglasa.Ovla{}eno lice: ste~ajni upravnik Jelica Vukoli}, kontakt telefon: 023/58 20 20; 064/44 92 197.

J A V N I K O N K U R SZA IMENOVAWE DIREKTORA JAVNE USTANOVE

„SPORTSKI CENTAR VELIKO GRADI[TE“

I Javno ustanova: JAVNA USTANOVA „SPORTSKI CENTAR VELIKO GRADI[TE“,12220 Veliko Gradi{te, ul. Dr. Bo{ka Vrebalova 3.

IIFunkcija za koju se vr{i izbor: Direktor Javne ustanove „Sportski centar Veliko Gradi{te“.

III Poslovi Direktora i uslovi za imenovawe:Poslovi direktora: predstavqa i zastupa Sportski centar,organizuje i rukovodi wegovim radom, predlaè akte kojedonosi upravni odbor, izvr{ava odluke upravnog odbora ipreduzima mere za wihovo sprovo|ewe, stara se o zakonitostirada i odgovara za kori{}ewe i raspolagawe imovinom;odlu~uje o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostimazaposlenih u skladu sazakonom i op{tim aktima, podnosi izve{taj o radu irezultatima rada Upravnom odboru, odgovara za zakonitostrada i izvr{avawe poslova i zadataka iz programa idelokruga rada, odnosno obaveza utvr|enih ugovorima ili nadrugi na~in, donosi akt o organizaciji i sistematizacijiposlova i druga op{ta akta u skladu sa zakonom i statutom;stara se o obezbe|ewu uslova za uspe{an rad Upravnogodbora i drugih organa Sportskog centra, prisustvujesednicama Upravnog odbora i diskutuje o pitawima koja suna dnevnom redu, ali bez prava odlu~ivawa, odobravaslu`bena putovawa zaposlenih u zemqi i inostranstvu,vr{i druge poslove utvr|ene Zakonom i Statutom, kao i svedruge radwe po nalogu osniva~a i Upravnog odbora.Uslovi za imenovawe: da je punoletno i poslovno sposobno;da ima ste~eno visoko obrazovawe na osnovnim studijama utrajawu od najmawe ~etiri godine, odnosno na osnovnimakademskim studijama u obimu od najmawe 240 ESPB bodova,master akademskim studijama, master strukovnim studijama,specijalisti~kim akademskim studijama ili specijalisti~kimstrukovnim studijama; da ima najmawe tri godine radnogiskustva na rukovode}em poloàju; znawe najmawe jednog odsvetskih jezika; poznavawe rada na ra~unaru; da nije ~lanorgana politi~ke stranke, odnosno da mu je odre|eno mirovaweu vr{ewu funkcije u organu politi~ke stranke; da nijeosu|ivano na kaznu zatvora od najmawe {est meseci; da mu nisuizre~ene mere bezbednosti u skladu sa zakonom kojim seure|uju krivi~na dela, i to: obavezno psihijatrijsko le~ewe i~uvawe u zdravstvenoj ustanovi; obaveznopsihijatrijskole~ewe na slobodi; obavezno le~ewe narkomana; obaveznole~ewe alkoholi~ara; zabrana vr{ewa poziva, delatnosti idu`nosti; da uz prijavu na konkurs podnese Program razvoja ipove}awa dobiti ustanove.Mandat direktora i mesto rada: mandat direktora traje 4godine, a mesto rada je Veliko Gradi{te.

IV Rok za podno{ewe prijava na javni konkurs i sadrìnaprijava:

Rok za podno{ewe prijava je 15 dana, a po~iwe da te~e narednogdana od dana objavqivawa.Prijava na konkurs sadrì: ime i prezime kandidata, datumi mesto ro|ewa, adresu stanovawa, podatke o obrazovawu,podatke o vrsti i duìni radnog iskustva s kratkim opisomposlova na kojima je kandidat radio do podno{ewa prijavena konkurs i odgovornosti na tim poslovima, podatke ostru~nom usavr{avawu i podatke o posebnim oblastimaznawa (strani jezik, rad na ra~unaru itd.).

V Dokazi koji se prilaù uz prijavu na javni konkurs: Uz prijavu na javni konkurs, prilaù se: - diploma o stru~noj spremi;- isprave kojima se dokazuje radno iskustvo u struci(potvrde, re{ewa i drugi akti iz kojih se vidi na kojimposlovima i sa kojom stru~nom spremom je ste~eno radnoiskustvo);

- dokaz da lice nije osu|ivano na kaznu zatvora od najmawe{est meseci,

- program razvoja i pove}awa dobiti Ustanove.Svi dokazi prilaù se u originalu ili u fotokopiji koja jeoverena u skladu sa zakonom.

VI Adresa na koju se podnose prijave na javni konkurs: Prijave se podnose preporu~enom po{iqkom putem po{te naadresu: Javna ustanova „Sportski centar Veliko Gradi{te“, ul.Dr. Bo{ka Vrebalova 3, 12220 Veliko Gradi{te, sa naznakom:Prijava na javni konkurs za imenovawe direktora- NE OTVARAJ.Prijave se mogu podneti i li~no u prostorijama ustanovesvakog radnog dana od 08.00 do 13.00 ~asova.

VIILice zaduèno za davawe obave{tewa o javnom konkursu: Du{an Banovi}, broj telefona 012/7662-811.

VII Napomene: Prijave uz koje nisu priloèni svi traèni dokazi u originaluili overenoj fotokopiji, kao i nepotpune, nerazumqive ineblagovremene prijave bi}e odba~ene.Izborni postupak moè da se sprovede u vi{e delova, uzorganizovawe usmenog razgovora sa kandidatima ili na drugiodgovaraju}i na~in, o ~emu }e kandidati biti blagovremenoobave{teni.Ovaj oglas objavqen je u listu „Danas“ i na zvani~noj internetprezentaciji op{tine Veliko Gradi{te, www.velikogradiste.org.rsi Javne ustanove „Sportski centar Veliko Gradi{te“http://www.juscentarvg.com.

market

[tednja - danas · ~esto bankarski kredit jeftiniji od ob-veznice. sve hartije od vrednosti mo-gu...

Documents