7/26/2019 Svrha kazne- Zoran Stojanovi

1/2

Svrha kazneZ. Stojanovi

Ovim pitanjem se najvie na teorijskom nivou bavio Gustav Radbruh, a kod nas Tomaivanovi.

Koja je uloga i svrha krivinog prava! mnogim sluajevim se svrha ne mo"e jasno uoiti, a esto i krivino pravo ne mo"e dadopre do samih uinila#a krivinih dela te teko mo"e da deluje odvraajue ka$na usmislu generalne preven#ije. Vanija je predvidivost primene kazne od njenestrogosti.

Kaznatreba da je%

&i$vesnaTo nije uvek lako postii, a i kada bi to bilo mogue, ne bi bilo po"eljno jer bi'otupelo otri#u( ka$ne.

&br$a&stroga

Abolicionizamje stanovite koje se javilo na strani kritike krivinog prava,a koje se $ala"e $a njegovo potpuno ukidanje jer je 'drutveno $lo koje nemasvrhu(.

)pak teko je $amisliti kako bi *unk#ionisalo drutvo potpuno oslobo+eno

krivinog prava.

rosean gra+anin ne $na mogunosti krivinog prava -a politiari ih u tomepodr"avaju, ali onomo"e biti reenje samo ako je kriminalno ponaanjeeks#es, ako nije u pitanju masovno rasprostranjeno ponaanje.

Ka$na je osnovna krivina sank#ija i nosei stub krivinopravnog sistema.)ako postoje i druge sank#ije, one su gotovo ne$amislive be$ ka$ne -npr.uslovna osuda.

Da li je svrha kazne retribucija ili prevencija?itanje slino onom da li pijem lek jer sam bolestan ili ga pijem da bih o$dravio.! teoriji oba stanovita imaju pribli"no jednaki broj pristali#a, mada se preven#iji dajeblaga prednost $bog dominantnog utilitaristikog pristupa./ije dobro ni opravdano svesti svrhu ka$ne samo na preven#iju -vodei setime u prolosti se kretalo ra$nim stranputi#ama, ali ka$na nikako nije ni sama sebi#ilj.

7/26/2019 Svrha kazne- Zoran Stojanovi

2/2

0 ob$irom na to je jedno vreme resocijalizacija isti#ana kao osnovna svrha ka$ne, to jedovelo do mnogih nepravinih i nehumanih reenja, postavlja se pitanje da li uinilacima pravo na kaznu ! teotiji vei broj pristali#a ima po$itivan stav.

1ko je reso#ijali$a#ija kao ideja propala, ta je onda svrha ka$ne

1ko je to specijalna prevencija, ak i da je 2334 e*ikasna, uvek bi se nali noviuinio#i.1ko je to generalna prevencija, da li je u pitanju negativna-gde dr"ava $astrauje 056svoje gra+ane ili je to pozitivna integrativna! generalna prevencija-gde bi krivinopravo slu"ilo uspstavljanju i odr"avanju sistema va"eih moralnih drutvenih normi7 to bibilo mogue samo ako je k.p. pomono sredstvo7/a Krvini zakonik sadr"i i$riitu odredbu o svrsi ka$ne, to je retkost u uporednompravu."etribucijakao svrha ka$ne nije nala mesto u K8&u, a nije popularna ni me+uteoretiarima.Reenje se mo"e videti u retribucuji u slubi prevencije.

Kako na ka$nu najvie utie stepen krivi#e i te"ina krivinog dela, i$ togaproi$la$o njen retributivni karakter i dominantan prin#ip sra$mernosti ipravednosti ka$ne.

9ta, me+utim, raditi kada postoji antinomija svrhe kanjavanja-sud je siguran dauinila# nee ponoviti delo, ali "rtva $aslu"uje satis*ak#iju Tu retribu#ija treba da budeneprekoraiva gornja grani#a&ne smeju preventivini #iljevi nikada uti#ati da ka$na budevea nego to to $ahteva prin#ip pravednosti i sra$mernosti.)pak, ini se da danas preven#ija neopravdano vodi $aotravanju krivinopravne represije

ime se slabi i rasplinjava krivino pravo. Reenje ovog problema moglo bi se nai ukrivinopravnom minimalizmu ne eksten$ivno, ve inten$ivno krivino pravo.