studije i istraživanja fefa - znanje kao izvor konkurentske prednosti, doc. dr miloljub albijanić

ЗНАЊЕ КАО ИЗВОР КОНКУРЕНТСКЕ ПРЕДНОСТИ

УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ

ФАКУЛТЕТ ЗА ЕКОНОМИЈУ, ФИНАНСИЈЕ И АДМИНИСТРАЦИЈУ

МИЛОЉУБ АЛБИЈАНИЋ

ПРЕДГОВОР

Пред читаоцем се налази изузетно занимљива студија чији је аутор, Ми-лољуб Албијанић, завршио мастер студије на Факултету за економију, финан-сије и администрацију. Рад који је пред Вама је његов завршни рад на мастер програму: мастер теза коју је он веома успешно одбранио пред комисијом у саставу проф. др Рефик Шећибовић, проф. др Бранислав Машић и доц. др Ана С. Трбовић.

Као што ће читаоц имати прилике да се увери, ова студија се бави изу-зетно значајном темом која је за будућност Србије од виталне важности. Ми већ озбиљно каснимо у коришћењу знања као компаративне предности и по-следњи је тренутак да се озбиљније приђе овој области која не даје брзе али зато даје најквалитетније ефекте будућем развоју привреде и друштва. Поред анализе, аутор даје и низ корисних сугестија како би се знање у будуће ствар-но користило као компаративна предност.

Редакциони одбор ФЕФА едиције „Студије и истраживања“ оценио је да се ради о врло квалитетном раду и да је у интересу ФЕФА и шире научне и стручне јавности да се рад објави у оквиру едиције и тиме буде доступан широј стручној, научној и осталој заинтересованој јавности. ФЕФА је, са своје стране, посвећена стратешкој оријентацији да помогне у побољшавању конкурентске позиције Србије а, у оквиру тога, посебно да допринесе у истраживањима која у први план стављају образовање као извор конкурентске предности.

Са задовољством констатујемо да је рад Милољуба Албијанића прва мастер теза која се појављује у оквиру ове едиције. Обзиром на квалитет студе-ната на мастер студијама сигурни смо да неће бити последња. ФЕФА ће и убу-дуће овим путем стављати на увид јавности најбоље радове наших најбољих студената.

У име редакционог одбораПроф. др Михаило Црнобрња

Директор ФЕФА Института

3

САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР ............................................................................................................................2

САЖЕТАК .................................................................................................................................5Знање као извор конкурентске предности .....................................................................5

ABSTRACT ...............................................................................................................................6Miloljub Albijanic: Knowledge as a Source of Competitive Advantage .....................6

УВОД .........................................................................................................................................7

1. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ .........................................................................................91.1. Глобализација ..........................................................................................................................91.2 Информационе технологије .......................................................................................... 121.3 Знање у савременој привреди ..................................................................................... 16

2. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА ................................................................. 192.1. Глобални индекс конкурентности ............................................................................ 202.1.1. Дванаест параметара конкурентности .............................................................. 212.2. Корелација између улагања у образовање и БДП–а ...................................... 262.2.1. Улагање у образовање у земљама OECD ......................................................... 272.2.2. Корелација: улагање у образовање – БДП ..................................................... 302.3. Изазови Лисабонске стратегије ................................................................................ 342.4. Ирски модел .......................................................................................................................... 362.4.1. Ирска оруђа за успех .................................................................................................. 372.4.2. Ирски образовни систем и економија ............................................................. 392.5. Кластери .................................................................................................................................. 43

3. ЕКОНОМИЈА ЗНАЊА ................................................................................................... 483.1. Људ ски ка пи тал као осно ва ин те лек ту ал ног ка пи та ла ............................... 483.1.1. При вла че ње људ ског ка пи та ла ............................................................................... 493.1.2. Раз вој људ ског ка пи та ла ............................................................................................. 493.1.3. За др жа ва ње људ ског ка пи та ла ............................................................................... 513.1.4. Со ци јал ни ка пи тал ..................................................................................................... 523.1.5. Кул ту ра на кло ње на зна њу ..................................................................................... 533.2. Ор га ни за ци ја ко ја учи ...................................................................................................... 533.2.1. Иновације и неговање предузетништва ........................................................ 563.3. Mенаџмент знања ............................................................................................................... 583.3.1. Животни циклус менаџмента знања ............................................................... 603.3.2. Кре и ра ње ри зни це зна ња ...................................................................................... 62

4

САДРЖАЈ

4. ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ЈАЧАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА И ЗНАЊА ....................... 644.1. Информационе технологије и конкурентска предност................................ 644.1.1. Технологија и структура привредне гране ................................................... 664.1.2. Конкурисање у ери информатике ......................................................................... 674.2. Ви со ко обра зо ва ње ............................................................................................................ 704.2.1. Болоњски процес ......................................................................................................... 72

5. ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ И ГЛОБАЛНА КОНКУРЕНТНОСТ ........................... 755.1. Србија и Глобални индекс конкурентности ........................................................ 755.1.1. Стање образовања у Србији ...................................................................................... 755.1.2. Конкурентност српске привреде ........................................................................... 875.1.3. Побољшање конкурентности српске привреде ............................................ 95

ЗАКЉУЧАК .......................................................................................................................... 98

БИБЛИОГРАФИЈА ............................................................................................................100И нт ернет адр ес е: .......................................................................................................................104

СПИСАК СЛИКА ...............................................................................................................106

СПИСАК ГРАФИКОНА ....................................................................................................107

СПИСАК ТАБЕЛА .............................................................................................................108

5

САЖЕТАК

Знање као извор конкурентске предности

Рад обрађује следеће целине: питање глобализације и знања, проблем конкурентске предности нација, економију знања, технологију за јачање људ-ског капитала и знања, и питање образовања у Србији и глобалну конкурент-ност.

Глобализација је довела до ширења знања и могућности да се преноше-ње знања данас обави веома брзо путем информационих и комуникационих технологија у било ком делу света. Овaj процес даје прилику за развој како богатим земљама тако и земљама у развоју.

Анализа глобалног индекса конкурентности указује на то да је шест од дванаест параметара непосредно или посредно повезано са знањем и образо-вањем. Корелација између улагања у образовање и БДП-а показује да земље које више улажу у образовање имају већи БДП. Такође, земље које имају већи БДП издвајају већи проценат за образовање. Поред већег улагања у образо-вање развијене земље повећавају своја улагања у истраживање и науку и тако стичу конкурентску предност.

Економија знања намеће и нове дисциплине у економској науци. Огро-мна количина информација и знања концентрисана је у компанијама. Свака команија, у данашње време, прикупља и развија знање, и представља органи-зацију која учи. Зато се развија нова дисциплина – менаџмент знања.

Технологија је главни инструмент у подстицању развоја економије зна-ња. Код равијених држава развијено високо образовање, висока технологија и значајно учешће научних истраживања у БДП-у представљају основ за ства-рање конкурентске предности.

Србија се налази у процесу транзиције. Од 2000. године бележи раст БДП-а, али не и раст учешћа издвајања за образовање у БДП-у. Глобални ин-декс конкурентности показује слабости Србије у појединим секторима. Бу-дући да има скромне ресурсе Србија мора снажно да развија сектор услуга, и кроз улагања у образовање повећа своју конкурентност. Осмишљено улагање у образовање и знање је развојна шанса Србије, и то посебно у средње стручно и високо образовање.

Кључне речи: знање, образовање, глобални индекс конкуретности, БДП, Ирска, Србија, иновације, конкурентска предност, менаџмент знања, ин-формационе технологије.

6

ABSTRACT

Miloljub Albijanic: Knowledge as a Source of Competitive Advantage

The thesis covers the following chapters: the issue of globalisation and knowl-edge, problem of competitive advantage of nations, knowledge based economy, tech-nology for strengthening of human capital and knowledge, and the question of edu-cation in Serbia and global competitiveness.

Globalisation has led to a widening of knowledge and to current opportunities that enable transfer of knowledge to be made very quickly through information and communication technologies in any part of the world. This process offers a chance for devclopment for both rich and underdeveloped countries.

Analysis of Global Competitiveness Index – GCI indicates that six out of twelve parameters are directly or indirectly related to knowledge and education. A corre-lation between investment into education and GDP level clearly demonstrates that countries that invest more in education have higher GDP. At the same time countries with higher level of GDP allocate higher percentage of GDP for education. Addition-ally to higher investment in education developed countries increase their invest-ments in research and science and in that way they attain competitive advantage.

Knowledge based economy has created a new discipline of economics. Vast quantity of information and knowledge has been concentrated in companies. Now-adays, each company collects and develops knowledge, and represents a learning organisation. It is for this reason that a new discipline has been developed – knowl-edge management.

Technology has been a main instrument in encouraging the development of knowledge based economy. Developed countries are characterised by a developed system of higher education, high technologies, and signiUicant level of scientiUic re-search in the structure of GDP. All of these elements have been a basis of their com-petitive advantage.

Serbia has been a transition country. Since 2000 she has experienced a GDP growth, which has not been followed by the rise of percentage given for education in GDP. Global Competitiveness Index indicates weak points of Serbia in certain sectors. Since she has had a limited resources Serbia needs to decisively develop the sector of services, but also to increase its competitiveness through investments into education. A well planned investment into education and knowledge is a developmental chance for Serbia, particularly in the Uield of vocational education and higher education.

Key words: knowledge, education, Global Competitiveness Index, GDP, Ire-land, Serbia, innovations, competitive advantage, management of knowledge, infor-mation technologies.

7

УВОД

Економија изучава како друштво користи ресурсе да би се произвела добра и расподелила различитим људима. Циљ научних истраживања је по-бољшање услова живота људи у њиховом свакодневном животу. Друштво мора наћи правилну равнотежу између правила тржишта и државног социјал-ног програма. Економска наука има важан утицај за стварање просперитетног и праведног друштва.

У класичној економији три основна фактора производње су земља, рад и капитал. Знање је, данас, постало кључни ресурс. Знање је уверење које по-бољшава успех и живот људи. Економска наука постаје економија знања. Так-вом развоју је допринела и друга индустријска револуција која снажно утиче на повећање продуктивности рада.

Тема „Знање као извор конкурентске предности“ обједињава две најак-туелније теме економске науке. То су знање и конкурентност. Стратегијски менаџмент је у могућности да ове две теме обједини и учини их ефективним. Знање, на први поглед, делује као исувише широк и неухватљив појам. Када се посматра образовни процес и стварање знања, знање повеже са економијом и посматра како се знање користи и развија, у једној компанији, онда је јасно да се знање може структуирати и као такво ваљано користити за добробит и бољи живот људи. При обради ове теме снажан утицај имала је Раселова твр-дња „знање је истинито уверење“.11

Конкурентност је „топ” тема данашње економске науке. Мајкл Е. Портер је развио теорију конкурентности која је широко прихваћена у свету. Ланац вред-ности или „дијамант“ конкурентске предности омогућава да свака компанија или држава сагледа могућности своје конкурентске предности. Посебно је занимљиво посматрати како знање утиче на ланац вредности или прожима „дијамант“. Ула-гањем у образовање бавили су се многи аутори као што је Ангел де ла Фуенте, Педи Мекдонах и други.

Рад је подељен у пет поглавља. Прво поглавље је уводно и бави се опш-тим темама: глобализација, информационе технологије, знање и образовање. Друго поглавље је посвећено питањима конкурентности држава и улагању у образовање. Посебно су истакнути параметри, које је установио Светски еко-номски форум за мерење глобалног индекса конкурентности. Веома је значај-на корелација између улагања у образовање и знања и нивоа БДП земаља.

1Bertran d Rasel , Ljuds ko znanj e. Njego v obim i grani ce , Nolit, Beograd 19 61, стр. 179 .

8


Основна теза рада је да земље које више улажу у образовање имају већи БДП и обрнуто. Примери који поткрепљују наведено тврђење су Ирско чудо и Лисабонска стратегија. У раду су представљени кластери (привредни гроздо-ви) као један од модела економског развоја.

Знање се не развија само у оквиру образовног процеса већ и на нивоу компанија, па је треће поглавље посвећено организацији која учи и менаџмен-ту знања. Живимо у друштву огромне количине информација. Технологије се убрзано развијају. Четврто поглавље се бави информацијама које пружају кон-курентску предност али и технолошком припремљеношћу као важним еле-ментом успешног пословања. За развој технологије посебно су важни високо образовање, истраживање и научни рад.

Пето поглавље посвећено је анализи образовног система и нивоу гло-балне конкурентности Србије. Издвојено је шест параметара глобалног ин-декса конкурентности, који су везани за знање и образовање, и дата је оцена конкурентности Србије у том погледу.

Основни подаци у раду су засновани на статистичким подацима и ис-траживању научних радова из конкурентности, знања и образовања. У раду су коришћене квалитативне и квантитативне методе прикупљања и обраде података. Методом анализе извршено је груписање и давање значења подаци-ма добијеним прикупљањем материјала. Код улагања у образовање одређена је средња вредност земаља OECD и анализирана су одступања појединачних држава. Коришћен је метод корелације између параметара. Анализа трендова показује утицај знања на конкурентност. Та повезаност открива утицај знања на стварање конкурентске предности држава и компанија.

Посебну захвалност дугујем професору Небојши Савићу који ми је помо-гао да рад буде систематичнији и квалитетнији.

9

1. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ

1.1. Глобализација

Водећа web енциклопедија одређује глобализацију као поступак прављења и преображаја појединих појава у глобалне. Она се описује ко поступак којим се народи света уједињују у једно друштво и функционишу заједно. Овај поступак је спој економских, технолошких, социокултурних и политичких снага.1

Глобализацију света најавило је Гутенбергово откриће штампања пок-ретним словима око 1439. године, а у правом смислу она је почела великим географским открићима крајем XV и почетком XVI века. Португалске експеди-ције су крајем XV века опловиле Африку и сигле до Индије, а 1500. године и до Бразила. Тек када је шпанска експедиција предвођена Фернандом Магеланом опловила свет 1517–1522. године доказано је и практично да је земља округла и отворио се пут за глобализацију света. Глобализација је настављена у XVII веку када је створена прва мултинационална холандска источноиндијска ком-панија. Рана глобализација коју су покренула географска открића португал-ских и шпанских морепловаца довела је убрзо до светске економске превласти западноевропских атлантских држава, и то најпре Шпаније и Португала у XVI веку, а затим Холандије у другој половини XVII века.

Поморска и техничка знања, као и употреба ватреног оружја, показали су се као довољан основ за европску економску превласт на глобалном ни-воу. Познавање поморских путева било је тада од кључног значаја, а знање је постало роба, посебно знање које се тицало картографије. Захваљујући упо-треби штампе географска карта са новим подацима могла је брзо да дође у руке помораца широм Европе.2 Током раздобља ране модерне успостављен је, према Емануелу Волерстину, светски капиталистички систем, тј. економ-ски поредак у коме западноевропско језгро има доминантну улогу у односу на ближу и даљу периферију осталог дела света.

У ужем смислу глобализација је започета индустријском револуцијом која је почела осамдесетих година XVIII века у Великој Британији. Током XIX века дошло је до великог пораста глобалне трговине и до доминације британ-

1http://en.wikipedia.org/wiki/Globalization, скинуто 1. јуна 2008. 3Danijel Dž. Borstin, Svet otkrića. Pripovest o čovekovoj potrazi za spoznajom sveta i sebe

samog, Geopoetika, Beograd 2003, str. 277-284.

10


ског царства у свету. Посебан положај Британије почивао је у првој половини XIX века не само на њеној супериорној морнарици, већ и на инвентивности и предузетеничким вештинама. Укидањем житних закона 1846. године Брита-нија је отворила пут слободној трговини у свету заснованој на визији еконо-миста Адама Смита и Давида Рикарда о неограниченом економском развоју који је почивао на индустријализацији, конкуренцији и космополитизму.3

Деветнаести век донео је човечанству до тада незабележени економски раст, увођењем масовног образовања, као и увођењем обавезног основног об-разовања у низу развијених држава. Незабележен успон светске привреде и знања у XIX веку вишеструко је премашен у XX веку. Оксфордска историја XX века процењује да је глобални економски раст у XX веку текао два и по пута брже него у XIX, уз просечан реални годишњи раст БДП од 1,5%.4

Током XX века светска економија је прошла кроз четири фазе: либе-рално тржиште (1900–1913), аутархична економија (1914–1950), руковођено тржиште (1950–1973), и неолиберално тржиште (од 1973. године на даље). Глобализација се, у најужем смислу речи, догодила током раздобља руковође-не економије и неолибералног тржишта. Економске смернице света чији су се обриси јасно испољили од шездесетих година на даље у значајној мери су фор-мулисане у претпоследњој години Другог светског рата. Светски глас Бретон Вудса и хотела Маунт Вашингтон у Њу Хампширу започиње од јула 1944. го-дине јер је ту одржана чувена конференција на којој су учествовали делегати четрдесет пет савезничких нација, укључујући и Краљевину Југославију. Тада су основане Светска Банка, Међународни монетарни фонд – ММФ и, убрзо за-тим, 1947, изгласан је Општи споразум о царинама и трговини.5 Свет је био у превирању у време одржавања конференције у Бретон Вудсу. Хитлер је издр-жао на власти још неких десет месеци. Рат је наставио да бесни на Далеком истоку, а Јапан се није предао још скоро тринаест месеци. Повеља Уједињених нација уследила је после годину дана. У том контексту, привредни предвод-ници који су се тихо окупили у овом хотелу, гледали су у будућност, са надама у свет уједињен миром који је заснован на просперитету. Њихов циљ је био стварање институција које би унапредиле овакву визију.

Хенри Моргенто Млађи6, тадашњи министар финансија САД и председа-вајући конференције, прочитао је поруку добродошлице коју је упутио пред-седник САД Рузвелт и сам је одржао говор који је одредио тон и дух читавог скупа. Моргенто је замислио „стварање једне динамичне светске привреде, где ће припадници свих нација моћи да остваре своје потенцијале у миру и да све више уживају у плодовима материјалног напретка на земљи, бескрајно обдареној природним богатствима“. Позвао је учеснике да прихвате „основни економски аксиом... да просперитет нема граница. То није коначна величина

3Cf. Anthony Howe,„Free-Trade Cosmopolitanism in Britain, 1846-1914”, у Patrick Karl O’Brian and Armand Clesse, Two Hegemonies. Britain 1846-1914 and the United States 1941-2001 (Aldershot: Ashgate, 2002), стр. 86-88.

4Robert Skidelsky,„The Growth of a World Economy”, у: Michael Howard and Roger Louis (eds.), The Oxford History of the Twentieth Century (Oxford: Oxford University Press, 1998), стр. 50.

5Енг. General Agrement on Tariffs and Trade – GATT.6Henry Morgenthau Jr, 1891–1967. godine.

11

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗНАЊЕ

да би се могла умањити дељењем“.7 Тако је постављена једна од неколико те-мељних претпоставки економске парадигме којим су се руководиле архитекте система Бретон Вудс. Многе од ових претпоставки су сасвим оправдане, али су две биле погрешне. Прва погрешна претпоставка била је да ће привредни раст и увећана светска трговина користити свима. Друга је била да привредни раст неће бити спутан ограничењима планете.

Што се тиче прве претпоставке истраживачи неједнакости указивали су годинама да се неједнакост између развијених и појединих неразвијених земаља повећава, и да су неке земље и после Другог светског рата бележи-ли реални пад БДП-а по глави становника. Економиста светске банке Бранко Милановић наводи две супротне групе земаља у погледу економског раста од 1960. до 2000. године. Тако су четири земље у овом раздовљу имале више него десетоструки раст (Тајван, Боцвана, Сингапур, Јужна Кореја), док се код пет афричких земаља релани БДП смањио за више од трећине.8

Што се тиче друге претпоставке светска економија је заиста порасла око четири пута током XX века, а најимпресивније стопе раста забележене су од 1950. до 1973. када је светска економија расла просечном стопом од 3%. Ипак, што се век више ближио крају, свест о одрживом развоју као услову за опста-нак планете Земље и човечанства постајала је глобално све већа.

Глобализација је уклањање баријера слободној трговини. Она може бити снага за добробит свих у свету, а посебно сиромашних. Други талас глобализа-ције у ужем смислу почиње да доминира током осамдесетих година двадесе-тог века. Неколико кључних разлога је довело до тога. Технолошка револуција која је значајно смањила цену транспорта добара и отворила врата за међу-народну трговину услугама, нарочито у области информатике, интеграција Кине у светску привреду и пад комунизма који је допринео бољој интеграцији бивших комунистичких земаља у светску економију.

У Ис точ ној Евро пи до шло је до огром них про ме на ко је су има ле ве ли ки ути цај на Европ ску за јед ни цу. Го ди на 1989. је озна чила пад бер лин ског зи да. Према Лонгворту9 „све ве ћом бр зи ном и услед ве ли ког сла вља со вјет ска им пе-ри ја у Ис точ ној Евро пи је по че ла да се ру ши. Две Не мач ке су се убр зо ује ди ни-ле, а у ро ку од две го ди не и Со вјет ски Са вез се рас пао. Распала се и Ју го сла ви ја. А он да су Че си и Сло ва ци рас ки ну ли свој са вез и кре ну ли одво је ним пу те ви ма. Ко му ни зам је био по бе ђен. Је дан иде о ло шки си стем, ко ји је по ла Евро пе де це-ни ја ма др жао у роп ству, из не на да је иш че зао. Гра ни це су отво ре не, над зор и цен зу ра укло ње ни, по ро бље не на ци је осло бо ђе не. Све је то би ло уз бу дљи во, неоче ки ва но, го то во не ствар но.

Ка ко на Ис то ку, та ко и на За па ду, овај пре о бра жај до че кан је са оду ше-вље њем, а уче ни љу ди пред ви ђа ли су ру жи ча сту бу дућ ност том ре ги о ну. Не ко-ли ко струч ња ка из ра зи ло је сум њу у ве зи с том ве ли ком про ме ном“.

7Џери Мандер, Едвард Голдсмит, Глобализација. Аргументи против, Clio, Београд 2003, стр. 30.

8Branko Milanović, Odvojeni svetovi. Merenje međunarodne i globlane nejednakosti, UNDP, Beograd 2006, str. 78.

9Филип Лонгворт, Стварање Источне Европе, Клио 2002, стр. 11.

12


Међу заговорницима неолибералне међународне привреде, слободан проток капитала, роба, услуга и (много мање, услед антиимиграционих препре-ка) радне снаге требало би да доведе до повећања стопе раста широм света, а нарочито сиромашних земаља. Ово предвиђање је засновано на мишљењу да сиромашне земље нарочито добијају интеграцијом у светску привреду, јер лакше долазе до капитала који им је преко потребан за развој и брже могу да усвајају најновија технолошка достигнућа развијених земаља. Истина, постоје и теорије неразвјености које истичу да земље трећег света не морају да буду на добитку уласком у светску привреду због неравномерне интерне и глобал-не расподеле.10

Отварање према међународној трговини помогло је многим земљама да остваре много бржи раст него што би оне иначе постигле. Међународна трго-вина помаже економски развој ако извоз земље предводи њен економски раст. Раст предвођен извозом је био кључни инструмент индустријске политике која је обогатила велики део Азије и довела милионе људи у тим земљама до дале-ко бољег живота него раније. Захваљујући глобализацији много људи у свету данас живи дуже и њихов животни стандард је далеко бољи. Глобализација је смањила осећање изолованости које је захватило велики део света у развоју и дала многим људима у тим земљама приступ знању далеко изнад нивоа и најбо-гатијих, у било којој земљи у свету, један век раније. Инострана помоћ, и поред својих недостатака, ипак је донела користи милионима људи.

Према Стиглицу11 „они који оцрњују глобализацију, сувише често пре-виђају користи од ње. Заговорници глобализације, уколико су уопште имали, имали су у још већој мери неизбалансиран приступ. За њих, глобализација (што је типично везано за прихватање тријумфалног капитализма америчког стила) – јесте прогрес, који земље у развоју морају да прихвате ако желе да се уз видне ефекте развијају и боре против сиромаштва. Нажалост, за многе у земљама у развоју глобализација није донела обећане економске користи. Растућа подела на оне који имају и оне који немају, повећала је у трећем свету број страшно си-ромашних – који су за живот имали мање од једног долара дневно“.

1.2 Информационе технологије

Информациона револуција означава се и као „друга” или „трећа индус-тријска револуција”. На основу конкретног технолошког открића (микрочип, рачунар) као и претходне технолошке револуције (машина за штампу, парна машина, атомска енергија), информациона револуција представља искорак у развоју производних снага друштва, који води вишеструком повећању про-дуктивности рада. Она представља утицај информационих технологија на све сфере људског деловања. Помислите само колико је продуктивнији један

10 За преглед теорија неразвијености видети: Ted Lewellen, Dependency and Development. An Introduction to the Third World, London: Bergin and Garvey, 1995, стр. 49-70.

11Džozef E. Stiglic, Protivrečnosti globalizacije, SBM-x, Beograd 2004. godine, str. 19.

13


рачуновођа откад користи савремени софтвер за рад. Брз развој дигиталних рачунара и телекомуникационих средстава, од открића технологије интегри-саних кола која је омогућила појаву силиконског микрочипа, током седамде-сетих, није резултат капиталних државних пројеката и улагања; он је ношен децентрализованом иницијативом бројних, малих и великих, предузећа и ис-траживачких установа.

Информациони систем прикупља, обрађује, складишти, анализира и шаље информације за посебну намену12. Информациони систем укључује улазе (подаци, упутства) и излазе (извештаји, прорачуни). Он обрађује улазне податке на основу упутстава, ствара резултат и шаље кориснику обрађене податке.

Рачунарски заснован информациони систем је систем који користи ра-чунарску технологију да реализује један или више планираних задатака. Ос-новна намена било ког информационог система је да обезбеди решење за по-словни проблем. Информациони систем се састоји из следећих делова:

Хардвер − је скуп техничких средстава као што су процесор, екран, тас-татура и штампач. Они заједно прихватају информације, обрађују и приказују их.Софтвер − је скуп програма који омогућавају хардверу да обрађује по-датке.База података − је скуп повезаних фајлова, табела, релација, итд. Она садржи податке и везе између њих.Мрежа − је систем веза који дозвољава да различити рачунари заједно користе ресурсе.Процедуре − су скуп инструкција које указују како да се користе наве-дене компоненте да би се информације обрадиле и добио резултат.Људи су најважнији − у читавом процесу. Радећи непрестано се усавр-шавају, и у складу са све напреднијим системима постижу боље ре-зултате. Јер у суштини, рачунари обезбеђују брз и ефикасан начин обраде података и они су неопходан део информационог система, којима људи управљају.

Информациона технологија обухвата хардвер, софтвер, базе података, мреже и друге уређаје. Заправо је подсистем информационог система. Поне-кад се међутим израз информационе технологије користи у истом значењу као и информациони систем. Може се користити и шире као скуп неколико информационих система, корисника и менаџмента за целу организацију.

Под информационим технологијама подразумевају се поступци, методе и технике прикупљања, преноса, обраде, чувања и достављања података. Ши-роко дефинисане, информационе технологије означавају сву технику и тех-нологију која је заснована или користи технологију интегрисаних кола. Ужи појам обухвата рачунарску и телекомуникациону технику за обраду и пренос

12Efraim Turban, Ephraim McLean, James Wetherbe, Informaciona tehnologija za me na-džment. Transformisanje poslovanja u digitalnu ekonomiju, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2003, str. 20.

14


података, као и технологије на којима је изграђена. У ери информационе ре-волуције, која носи императив високе продуктивности, информационе техно-логије играју важну улогу у свим сферама људског деловања. Развој информа-ционих технологија, уз развој средстава међународног саобраћаја, основни је носилац процеса глобализације.

У савременом друштву, широм света, људи користе разноврсне инфор-мационе технологије да би разумели проблеме и осмислили решења. Те тех-нологије данас укључују средства као што су сензорни уређаји какви су уређај за мерење аерозагађења, читач бар кода на производима, преко телефонских мрежа и факс машина до рачунара свих врста. Ове технологије дају нове об-лике нашем животу, пословима, друштву. Информационе технологије се при-мењују за стварање и праћење докумената у канцеларијама, контролу произ-водње у фабрикама, пројектовање нових производа, поправке аутомобила и друге сложене опреме, продају производа широм света итд. Рачунари су данас присутни свуда – од кућне до радне средине.

Средства и технике прикупљања и коришћења информација су у језгру цивилизације. Информационе технологије се простиру од физичких уређаја какви су папир, оловке, књиге, новине, камере, магнетофони, касетофони и рачунари, до симболичких средстава као што су писани језици, математички симболи, хемијски модели, таблице природних елемената, програми.

Од проналаска писма пре око пет хиљада година13, до данашњих дана, најмоћније и најдалекосежније технологије биле су писана реч, новине и књи-ге, засноване на покретној штампарској преси. Модерни свет какав познајемо зависи од штампане речи. Штампарија, пронађена у петнаестом веку, предста-вљала је прву информациону револуцију, и потенцијал за распрострањење пи-смености, а са тиме и широке народне културе.

Данас смо у средишту сличног преображења: технологија дигиталне информације – технологија која користи електронику за трансформисање ин-формације у дигитални, бинарни облик, састављен од 0 и 1, представља другу информациону револуцију. Ове технологије проширују а у неким случајевима и замењују технологије писане речи. Тако се знање и мудрост прикупљана то-ком пет хиљада година цивилизације, у облику сто милиона јединица (књига, часописа, техничких извештаја) који се чувају у Конгресној библиотеци САД, могу сместити на неколико стотина оптичких компакт дискова.14

Данашње информационе технологије могу се поделити у четири широке категорије: сензорске технологије15, комуникационе технологије, рачунарске технологије и технологије приказивања16.

Неки примери сензорске технологије су дигиталне видео камере, лед сензори, скенери слике, дигитални сензори, читачи бар кода, уређаји за гла-совни улаз, итд.

13У Светом писму се наводи да је први писмо настало пре 3.000 година пре н.е. На осно-ву научних истраживања сматра се да је Винчанско писмо старо око 7.500 година.

14CD-ROM.15Прикупљања података и информација, „улазне” технологије.16Displаy, технологије„излаза” или издавања и презентације информација.

15


Комуникационе технологије укључују комуникационе каблове, те-лефонске линије, Интернет (мрежа свих мрежа)17, мрежа која повезује више десетина хиљада других рачунарских мрежа у јединствени информатички простор, која се користи у преко сто земаља. Интернет преноси информације у дигиталном облику преко географских и политичких граница и представља богат извор добара и услуга.

Рачунарска технологија, пре свега рачунарски системи за чување и обраду информација, састоји се од техничког дела рачунара – хардвера и про-грама или инструкција рачунару шта да уради – софтвера. Рачунарски систе-ми при мају информацију од сензорских и улазних уређаја, затим је складиште и обрађују. Зато је основна компонента техничког дела рачунарског система – рачунар, који укључује компоненту за обраду података и управљање пода-цима – процесор, и компоненту за памћење података и програма – меморију, која може бити оперативна18 или спољашња19. У компоненте техничког дела рачунарског система обично се укључују и улазно – излазни уређаји неопход-ни за функционисање рачунарског система. Основне компоненте рачунарског система су: оперативни системи, програмски језици и услужни програми. Опе-ративни системи омогућавају, пре свега, складни рад физичких компоненти система, али и удобност кориснику за коришћење техничког система у циљу извршавања сопствених – апликативних програма. Програмски језици омо-гућавају програмирање на вишим програмским језицима и њихово „разуме-вање” од стране диги талне, бинарне машине, док услужни програми даље олакшавају коришћење техничког и програмског система.

Технологије приказивања су уређаји и програми који омогућавају да се обрађени подаци прикажу кориснику у што прикладнијем облику. Они по-везују рачунарске и комуникационе технологије према човеку, нпр. екрани терминала, штампачи, LCD20 екрани, HDTV21, аудио излаз, итд.22

Оно што чини рачунар универзалном машином то је његова способ-ност програмирања. Рачунари, у почетку свог развоја, били су намењени само одређеној врсти посла, и користили су аналогне податке. Данас рачунари имају могућност извршавања различитих задатака, као што су обрада текста, извр-шавање тродимензионалних апликација, графичко пројектовање, итд.

17Интернет омогућава корисницима употребу више различитих сервиса, од којих су свакако најзначајнији електронска пошта (е-mail) и светска мрежа (World Wide Web). Светску мрежу (www) чини сада већ огроман број web сајтова који покривају практично све могуће врсте садржаја. Материјално, светска мрежа је мрежа међусобно повезаних компјутера који функционишу као почетне и крајње тачке преноса података кроз Интернет, и који се најчешће популарно представљају као„места” где се налазе web сајтови.

18RAM меморија.19Флеш меморија и сл.20Енг. Color Liquid Cristal Displаy.21Енг. High Definition TV.22Енг. Microsoft – Windows Sound System.

16


1.3 Знање у савременој привреди

Зна ње омо гу ћа ва по је дин цу и за јед ни ци сна ла же ње у ствар но сти. Не-што зна ти, то зна чи би ти све стан основ них осо би на, ка рак те ри сти ка, од но са, по ја ва, пред ме та, до га ђа ја. Зна ње је свест о узро ку, функ ци о ни са њу и пред ви-ђа њу до га ђа ја.

Бер транд Ра сел твр ди да се зна ње по ја вљу је у фор ми опа жа ња, ве ро ва-ња, се ћа ња, на ви ка, уве ре ња23, на уч ног зна ња24, оче ки ва ња25. Ра сел твр ди „зна-ње је исти ни то уве ре ње“. Он раз ли ку је ви ше вр ста зна ња: зна ње чи ње ни ца, зна ње оп штих ве за из ме ђу чи ње ни ца, те о риј ско зна ње, прак тич но зна ње, оп-ште, ин ди ви ду ал но, без лич но, лич но, не по сред но, зна ње пу тем опи са.

У еко но ми ји да нас кључ ну уло гу има рад ник до бро пот ко ван зна њем. Зна ње је основ но ору ђе за ства ра ње бо гат ства. Да нас ни је са мо вред ност ком-па ни је фи зич ка имо ви на26, већ је ње на вред ност за сно ва на на зна њу, уме ћу и ин те лек ту ал ној имо ви ни – што све по чи ва на љу ди ма. Они ко ји упра вља ју мо-ра ју да пре по зна ју та лен те и обез бе де на чин да се људ ски ка пи тал усме ра ва ка ино ва ци ја ма и да се раз ви ја ју про из во ди и услу ге ко ји ства ра ју вред ност.

Људ ски ка пи тал пред ста вља по је ди нач не спо соб но сти, зна ња, струч-ност и ис ку ство за по сле них и ру ко вод ства у ком па ни ји. Ово је зна ње ко је је ре ле вант но за од ре ђе ни за да так али под ра зу ме ва и спо соб ност да се стал но до пу њу је кроз уче ње, обу ке и сл.

По сто ји зна ње ко је се си сте ма ти зу је, до ку мен ту је, ла ко по на вља и ши-ро ко пре но си. При ме ри та квог зна ња су тех но ло шки про јек ти и цр те жи, софт-ве ри, па тен ти, и др. По сто ји и тзв „ти хо“ зна ње ко је се на ла зи у све сти за по-сле них, у њи хо вом обра зо ва њу и ис ку ству. „Ти хо“ зна ње се ко ри сти и пре но си са мо уз уче шће и са гла сност по је дин ца.

Као што ви ди мо по сто је два основ на об ли ка зна ња. Пр во је екс пли цит-но, објек тив но, фор мал но, отво ре но и ово зна ње је у об ли ку ве шти на, по да-та ка, на уч ног зна ња, при руч ни ка, и сл. Екс пли цит но зна ње мо же ла ко да се пре но си, при хва ти и пам ти али и ме ња. Дру ги об лик је тзв. им пли цит но, „ти-хо“, не ви дљи во, лич но, су бјек тив но, скри ве но. Те шко се пре но си. Им пли цит но зна ње је кључ но за ства ра ње но вог зна ња у ор га ни за ци ји.

Ба за зна ња је ор га ни зо ва н скуп укуп ног ин те лек ту ал ног ка пи та ла у ор-га ни за ци ји до ступа н за ко ри шће ње. Ба за зна ња укљу чу је ба зе по да та ка, ка-та ло ге до ку ме на та, ар хи ве, интернет стра ни це, збирке књи га, озна ке, ма пе, ви део и аудио из во ре, из во ре сли ка, фил мо ве, умет нич ке ко лек ци је, бе ле шке ди ску си ја, тран скрип те, ре зул та те ис тра жи ва ња, екс перт ска зна ња, струч на ми шље ња итд.

При вла че ње, раз вој и очу ва ње људ ског ка пи та ла су нео п ход ни, али не и до вољ ни усло ви за успех ор га ни за ци је. Са рад ња, раз ме на ин фор ма ци ја и упра-

23За сно ва но на уобра же њу, ин те ре су, по на вља њу.24Те о риј ски за сно ва но и прак тич но при мен љи во.25Об лик ве ро ва ња и уве ре ност у ка у зал не од но се.26Фа бри ке, опре ма, ма ши не.

17


вља ње зна њем су од кључ не ва жно сти. Со ци јал ни ка пи тал пред ста вља мре жу од но са ко је по је дин ци има ју уну тар це ле ор га ни за ци је али и од но се са до ба-вља чи ма, куп ци ма или парт не ри ма.

Уло га тех но ло ги је је ја ча ње људ ског ка пи та ла. На рав но, ка да све ове еле мен те узме мо у об зир нео п ход на је и стра те ги ја ко ја ком па ни ју чи ни кон-ку рент ном и успе шном.

Тра ди ци о нал на еко ном ска те о ри ја и прак са за сно ва не су на ма те ри-јал ној осно ви кроз зе мљи ште, опре му и но вац. Те жи ште је би ло усме ре но на ефи ка сну рас по де лу ра да и ка пи та ла. Да нас се ви ше од 50% бру то дру штве ног про из во да (БДП) у раз ви је ним еко но ми ја ма ба зи ра на зна њу, тј. на ин те лек-ту ал ној имо ви ни и струч но сти љу ди27. На при ме ру САД ви ди се уло га и зна чај зна ња и људ ског ка пи та ла. Услу ге у САД чи не 76% БДП. Те мељ услу га (софт-вер, здрав стве на за шти та, ко му ни ка ци је, обра зо ва ње, итд.) су ин те лек ту ал-ни и ин фор ма ци о ни про це си ко ји ства ра ју нај ве ћи део вред но сти за фир ме. У про из вод њи нај ве ћи до при нос ства ра њу вред но сти чи не ис тра жи ва ње и раз-вој, про јек то ва ње про це са, кре и ра ње про из во да, ло ги сти ка, мар ке тинг или тех но ло шка ино ва ци ја.

У до ба ма ши на про из во ди и опре ма су би ли у цен тру па жње. Да нас, у до ба ин фор ма ти ке, зна ње је у цен тру па жње и вред ност се ства ра из зна ња, уме ћа, ин те лек ту ал не имо ви не и способности. То је све са др жа но у љу ди ма. Сло бод но мо же мо ре ћи да је еко но ми ја да нас за пра во еко но ми ја зна ња. Бо-гат ство се ства ра ефи ка сним ме наџ мен том зна ња. Ула га ње у ком па ни ју зна-чи оку пљање та ле на та, спо соб но сти ве шти на и иде ја што је ин те лек ту ал ни ка пи тал а ни су фи зич ки и фи нан сиј ски ре сур си. При мер за на ве де ну твр д њу је Мај кро софт ко ји не по се ду је ни јед ну фа бри ку софт ве ра. Вред ност Мај кро-соф та ра сте због спо соб но сти да по ста вља стан дар де софт ве ра за пер со нал-не ра чу на ре. Дру ги при мер је компанија Мерк чи ји ге не рал ни ди рек тор ка же: „Про из вод ма ле вред но сти мо же да на пра ви би ло ко и би ло где. Ка да по се ду је-те зна ње ко ме ни ко не мо же да при сту пи – то је ди на мит. На ша ис тра жи ва ња чу ва мо чак бри жљи ви је не го фи нан сиј ску имо ви ну“28.

На пи та ње где се на ла зи ин те лек ту ал ни ка пи тал не ке ком па ни је и мо же ли да се он из ме ри даје се је дан упро шћен од го вор. Тр жи шна вред ност фир ме јед на ка је вред но сти уде ла ње них обич них де о ни ца пу та број глав них де о ни-ца. Књи го вод стве на вред ност фир ме је у пр вом ре ду ме ра вред но сти ње не ма-те ри јал не имо ви не. Добија се као разлика укуп не ак ти ве и укуп них ду го ва ња.

Књи го вод стве на вред ност фир ме из о ста вља нај ва жни ју имо ви ну ка пи-та ла. Вред ност по го на, опре ме, за ли ха и обрт ног ка пи та ла фир ме не пред ста-вља ствар ну вред ност. У ствар ној вред но сти огро ман про це нат је тзв „нео пи-пљи ва“ имо ви на или ин те лек ту ал ни ка пи тал фир ме.

Ин те лек ту ал ни ка пи тал се са сто ји од људ ског ка пи та ла, струк тур ног ка пи та ла и екс тер ног ка пи та ла. Људ ски ка пи тал је скуп зна ња, ве шти на, ис-ку ства, ин ту и ци је и ста во ва рад не сна ге. Струк тур ни ка пи тал чи ни ши ро-

27Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Strategijski menadžment, Data Status, 2007. godine, str. 124.

28Исто, стр. 125.

18


ки спек тар па те на та, мо де ла и ко мпју тер ских и ад ми ни стра тив них си сте ма. Струк тур ни ка пи тал фир ме је за пра во си стем, струк ту ра, стра те ги ја и кул ту-ра. Екс тер ни ка пи тал пред ста вља укуп не од но се ор га ни за ци је и мре же са рад-ни ка (до ба вља чи, куп ци), њи хо во за до вољ ство и ло јал ност пред у зе ћу.

Слика 1 – Интелектуални капитал29

Сва ка ком па ни ја ко ја по се ду је зна ње же ли да га са чу ва и да ље уна пре ђу-је. Да би то по сти гла у ор га ни за ци ји мо ра ју да по сто је ефи ка сне струк ту ре ко је про мо ви шу тим ски рад и раз ме ну ин фор ма ци ја, ја ко ли дер ство ко је под сти че ино ва ци је и кул ту ру ко ја зах те ва из у зет ност и етич ко по на ша ње.

29Слика нацртана на основу: Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Strategijski menadžment, Data Status, 2007. godine, str. 126.

19

2. КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА

У данашњој, све више отвореној и интегрисаној светској привреди, кон-курентност заузима централно место у економским размишљањима како раз-вијених тако и земаља у развоју. Према дефиницији OECD30, конкурентност је мера способности земље да у слободним и равноправним тржишним услови-ма произведе робу и услуге које пролазе тест међународног тржишта, уз дуго-рочно повећање реалног дохотка становништва.

Традиционално, међународна конкурентност држава објашњавала се теоријама међународне размене које потичу од Адама Смита. Али, данашња светска привреда је врло развијена да би се објаснила традиционалним тео-ријама. Резултат тога је класично дело „Конкурентска предност држава” хар-вардског професора Мајкла Портера, у којем је предложена нова теорија кон-курентности, према којој национално благостање није наслеђено већ створено стратешким изборима. Док се у прошлости развој земље заснивао на компара-тивним предностима, попут јефтине радне снаге и природних ресурса, данас се основом за привредни развој сматрају напредни услови засновани на знању и развијеној инфраструктури, високој техно ло гији и иновацијама. За Портера није важно који се производи произведе, већ ка ко се производе.

Конкурентност је вишедимензионални феномен, нужно присутан на нивоу предузећа, гране и државе у целини. Одлучујућа ствар у конкурентској предности држава је разнолика улога влада. Посебно је уочљива улога владе када се говори о међународној конкурентности. Влада представља пети чи-нилац конкурентности држава31. Влада може да утиче на сваку од четири де-терминанте, позитивно или негативно. Наравно, може се и на владу утицати. Политика владе утиче на стратегије фирми, на структуру, ривалитет, прописе, тржиште капитала, пореску политику, итд. На избор како ће се улагати у обра-зовање такође влада може да утиче.

По Мајклу Портеру најважнија улога државе у привреди је да оствари макроекономску и политичку стабилност32. То се постиже успостављањем стабилних државних институција, доследног основног економског оквира и здравих макроекономских политика укључујући разумне државне финансије и ниску инфлацију. Друга улога државе је унапређење опште микроеконом-ске способности привреде. То се постиже повећањем ефикасности и квалитета

30Organization for Economis Co-operation and Development – OECD. Организација за еко-номску сарадњу и развој.

31Porter, Michael E., The Competitive Advantage of Nations (London and Basingstoke: The Macmillan Press Ltd, 1992) р. 127.

32Majkl E. Porter, O konkurenciji, FEFA, Београд 2008. године, стр. 247.

20


општих улагања и пословним активностима, препознатим на слици 2, као што су образована радна снага, одговарајућа физичка инфраструктура и тачне и благовремене економске информације. Важно је и јачање институција које ове активности обезбеђују. Трећа улога државе односи се на успостављање опш-тих микроекономских правила и подстицаја усмеравања конкуренције која подстиче раст продуктивности. Та правила прожимају читав дијамант и то су: политика конкуренције која подстиче ривалство, порески систем, закони о заштити интелектуалне својине, правичан и ефикасан правни систем, закон о заштити потрошача, правила у вези са корпоративним управљањем, ефикасан регулаторни процес који подстиче иновације, итд.

Слика 2 – Детерминанте националне конкурентске предности33

2.1. Глобални индекс конкурентности

Светски економски форум34 проучава конкурентност земаља пуне три деценије. Глобалани конурентски извештај бави се проучавањем параметара привреда земаља ради постизања економског развоја на дужи период. Ови из-вештаји служе као алат за пословне лидере и законодавце да идентификују

33Ромб преузет из: Michael E. Porter, The Competitive Advantage of Nations, London and Basingstoke: The Macmillan Press Ltd, 1992, стр. 127.

34World Economic Forum, http://www.gcr.weforum.org/, The Global Competitiveness Report 2007–2008.

21

КОНКУРЕНТСКА ПРЕДНОСТ ДРЖАВА

стање са циљем побољшања конкурентности уз разматрање стратегије за на-редни период.

Глобални индекс конкурентности је врло напредан и детаљан индекс за мерење конкурентности земаља и узима у обзир макроекономске и микроеко-номске показатеље.

Светски економски форум дефинише конкурентност као скуп институ-ција, прописа и других чиниоца који одређују ниво продуктивности земаља. Ниво продуктивности је ниво просперитета који може да се стекне еконо-мијом. Другим речима, напредније економије, могу да произведу већи стан-дард за своје грађане. Напреднија економија је она која се брже развија на дужи временски рок.

2.1.1. Дванаест параметара конкурентности

Неки од најбољих економских умова у последњих двеста година су по-кушали да испитају шта одређује богатсво земаља. Адам Смит је био на ста-новишту да усавршавање и подела рада води драматичном побо љша њу про-дуктивности. Неокласични економисти 20. века су наглашавали значај инве-стиција у капитал и инфраструктуру. Међутим, многе земље у развоју, поред великих инвестиција у инфраструктуру, нису бележиле раст. Инве стирање у физички капитал није довољан услов за економски развој.

Економисти су онда посматрали друге механизме: образовање и обуку (људски капитал, како га називају модерни економисти), технолошки напре-дак (било да је створен од саме земље или усвојен од водећих привреда), макро-економска стабилност, добра државна управа, владавина права, транспарент-не институције које добро функционишу, недостатак корупције, оријентација ка тржишту, одговорна влада, софистицираност предузећа, услови тражње, величина тржишта и многи други.

Индекс глобалне конкурентности бави се мерењем просека многих раз-личитих компоненти, од којих свака одражава један аспект сложене ствар-ности коју ми називамо конкурентношћу. Све ове компоненте групишу се у дванаест параметара конкурентности.

Први параметар – институције. Институционални оквир итекако утиче на конкурентност и раст. Власници земље, власници акција, чак и интелекту-алне својине су невољни да послују ако њихова права као власника нису гаран-тована. Подједнако је значајно и следеће: ако својина не може бити купљена и продата са уверењем да ће власти одобрити трансакацију само тржиште неће моћи да створи динамичан раст.

Важност институција није ограничена само на правни оквир. Однос др-жаве према тржиштима и слободама и ефикасност њеног функционисања су веома значајни. Пословне активности спутавају прекомерна бирократија, мно-го прописа, корупција, нечасност склапања јавних уговора, недостатак јавно-

22


сти и честитости или политичка зависност правосуђа. Све ово намеће значајне економске трошкове пословања и успоравају процес привредног раста.

Пословање добро служи економији ако се води поштено и ако се ме на-џери придржавају строгих етичких принципа.

Други параметар – инфраструктура. Постојање квалитетне инфра-струк туре је веома значајно за ефикасно функционисање економије, као што је значајан фактор одређивања локације економске активности и врста акти вности и сектори који се могу развијати у привреди. Квалитетна инфра-структура смањује удаљеност између региона са резултатом истинског ин-тегрисања националног тржишта и његовог повезивања са тржиштима у дру-гим земљама и регионима.

Квалитетна инфраструктура је по кретач конкурен тно сти који значајно утиче на економски раст и смањује неједнаку раподелу до хотка и сиромаштва на више начина. Добро развијена саобраћајна и коминкациона инфраструк-турна мрежа је предуслов за ефи касно функционисање тржишта и раст изво-за, као и за способност сиро ма шних заједница да се повежу са битним при-вредним активностима.

Ефикасни начини транспорта, за људе, робу и услуге, као што су квали-тетни путеви, железнице, луке и ваздушни саобраћај омогућавају предузетни-цима да изнесу своју робу на тржиште сигурно и на време, али и олакшавају кретање радника до одговарајућих послова. Привреде су такође зависне од снабдевања струјом без ограничења и несташица, да би пословнице и фабрике могли да раде неометано.

Добра телекомуникациона мрежа омогућава слободан и брз ток инфор-мација, што повећaва укупну привредну ефикасност. На тај начин се одлуке, које доносе привредни актери, доносе на основу расположивих релевантних информација.

Трећи параметар – макроекономија. Стабилност макроекономског ок-ружења је важна за пословање и значајна за укупну кон курентност земље. Ма-кроекономска стабилност сама не може да повећа економску продуктивност нација, али је јасно да макроекономска нестабилност шкоди привреди. Преду-зећа не могу доносити поуздане одлуке и планирати када је стопа инфлације изражена у стотинама процената (обично као резултат инфлације јавне фи-нансије се отргну контроли). Финансијски сектор не може да функционише ако влада ствара велике дефиците. Влада не може доносити функционалне одлуке ако плаћа велике камате на име прошлих уговора. Закључак је да еко-номија не може расти ако макроокружење није стабилно и погодно.

Четврти параметар – здравље и примарно образовање. Здрава радна снага је витална за конкурентност и продуктивност једне земље. Радници који су болесни не могу да функционишу у пуном капацитету и мање су про-дуктивни. Слабо здравље води значајним трошковима у пословању, зато што су болесни радници често одсутни или раде на ниском нивоу ефикасности. Инвестиције у обезбеђивање здравствене заштите су веома важне, како у еко-номском, тако и у моралном погледу.

23


Поред здравља овај параметар посвећује пажњу количини и квалитету образовања што је веома значајно у данашњој привреди. Примарно образовање повећава ефикасност сваког радника чинећи привреду продуктивнијом. Недо-вољно образована радна снага може извести само основне мануелне радње и често постоје тешкоће да се прилагоде напреднијим производним процесима и техникама. Недостатак квалификованог административног особља такође може имати негативан утицај на укупне пословне показатеље.

Пети параметар – високо образовање и обука. Квалитетно високо об-разовање и обука је темељ привреде која тежи приближавању производњи софистицираних производа са додатом вредношћу. Нарочито данашња гло ба-лна економија подразумева да су запослени образовани и способни да се брзо прилагоде променљивом окружењу које се мења.

Овај параметар мери стопе уписа као и квалитет образовања оцењен од пословне заједнице. Важност стручне и сталне обуке на послу, која је зане-марена у многим привредама, је значајна ако осигурава сталну надоградњу вештина и знања запослених у складу са потребама производног система.

Шести параметар – ефикасност тржишта роба. Земље са ефикасним тржиштем роба су у позицији да производе велики асортиман производа и ус-луга у датим односима понуде и тражње. Здрава тржишна утакмица је важна као покретач ефикасности тржишта и продуктивности пословања.

Да би се осигурало најбоље могуће окружење за размену добара мора постојати минимум сметњи пословним активностима кроз државну интервен-цију. Нпр. конкурентност је ометена деформисаношћу, превеликим порезима или рестриктивним и дискриминаторским правилима о власништву странаца или о страним директним инвестицијама.

Ефикасност тржишта такође зависи од услова тражње као што су оријен-тација потрошача или софистицираност купца. Потрошачи који прихвате рђав третман од стране предузећа нису склони да уведу неопходну дисциплину у компанијама зарад ефикасности која треба да буде достигнута на тржишту.

Седми параметар – ефикасност тржишта рада. Ефикасност и флекси-бил ност тржишта рада су врло значајни за одговарајући размештај у привреди. У продуктивној економија запослени су распоређени на одговарајући начин и тиме подстакнути да дају пун допринос на својим радним местима. Тржи шта рада морају имати флексибилност да пребаце раднике из једне привредне ак-тивности у другу и да дозволе померања без већих дру штвених поремећаја. Ефикасна тржишта рада морају да обезбеде талентима да дођу до изражаја, што укључује једнакост између жена и мушкараца.

Осми параметар – софистицираност финансијског тржишта. Ефикас-но финансијско тржиште је потребно да се ресурси уштеђени од грађана најефи-касније користе. Ефикасан финансијски сектор усмерава ресурсе најбољим пре-дузетницима и најбољим инвестиционим пројектима. Процена ризика је самим тим кључна компонента. Модеран финансијски сектор развија производне мето-де тако да мали иноватори могу да спроведу своје идеје у дело. Финансијски сек-тор који добро функционише мора да буде од поверења и да је транспарентан.

24


Привреда захтева софистицирана финансијска тржишта која могу учи-нити капитал доступним за инвестиције.

Девети параметар – технолошка припремљеност. Овај параметар мери спретност са којом привреда усваја постојеће технологије са циљем побољшања продуктивности својих сектора. Технолошке разлике објашњавају различиту продуктивности између земаља. Све више расте значај усвајања технологија за конкурентност држава. Све је очигледнији напредак у проширивању знања и употреба комуникациних технологија које су постале врло распрострањене у свету. Информационе и комуникационе технологије еволуирале су у „техноло-гију опште сврхе”, а употреба и приступ њима су постале кључне у одређивању укупног привредног нивоа технолошке припремљености.

Чињеница да ли је, или не, технологија створена унутар граница једне земље је безначајна у анализи конкурентности. Основно питање је да ли преду-зећа која раде у једној земљи имају приступ свим напредним технологијама. Није битно у којој земљи је произведена струја, успостављен интернет или конструи-сан авион, већ је битно да ли су ови проналасци доступни пословној заједници. Ово не значи да је процес иновација небитан. Ниво технологије доступне пре-дузећима у земљи тражи да буде раздвојен од способности земље да иновира и прошири границе знања.

Десети параметар – величина тржишта. Величина тржишта утиче на про дук тив ност зато што велика тржишта дозвољавају предузећима да ко-ристе еко но мију обима. Традиционално, тржишта доступна предузећима су огра ни че на границама државе. У ери глобализације међународна тржишта су постала ослонац за домаћа тржишта, посебно за мале земље. Трговина је по-зитивно повезана са растом привреде. Постоји уверење да је однос између от-ворености и раста привреде највероватније јак и позитиван, посебно за мале земље са малим домаћим тржиштима.

Једанаест параметар – софистицираност пословања. Софистицираност пословања је корисна за већу ефикасност у производњи добара и услуга. Она води повећаној продуктивности и обрнуто, чиме се побољшава конкурентност држава. Софистицираност пословања тиче се квалитета укупних пословних веза једне земље као и квалитета рада и стратегија појединачне фирме. Овај параметар је посебно значајан за привреде у којима је иновација покретач раз-воја. Квалитет пословних веза једне земље и одговарајућих привредних гра-на и квалитет и број локалних добављача је значајан из низа разлога. Када су предузећа и добављачи међусобно повезани у географски најближим групама (кластери) ефикасност је повећана и води ка већим приликама за иновације и отклањање препрека за улазак нових фирми.

Делатност и стратегије појединачних предузећа (брендирање, мар ке-тинг, присуство ланца вредности и производња јединствених и со фи сти ци ра-них производа) води ка софистицираним и модерним пословним процесима.

Дванаести параметар – иновације. Мање напредне земље могу и даље да унапређују своју продуктивност усвајањем постојећих технологија али, за земље које су достигле иновативни степен разоја ово више није довољно да повећа про-дуктивност. Предузећа у овим земљама морај осмислити и развијати изузетне производе и процесе да би одржале конкурентску предност. Ово захтева окру-

25


жење које је повољно за иновативне активности које подржава и јавни и при-ватни сектор. Нарочито ово значи ваљане инвестиције у истраживање и развој посебно приватних висококвалитетних научних институција, сарадњу у истра-живању између универзитета и привреде и заштиту интелектуалне својине.

Слика 3 – Приказ обједињених параметара35

Дванаест параметара конкурентности су обједињени у три посебне це-лине: основни захтеви, побољшање ефикасности и иновације и софистицира-ност. На слици 3 видимо приказ обједињених параметара.

Ове три посебне целине заправо показују кључ за три начина вођења економије: основним захтевима вођене економије, ефикасно вођене еконо-мије и иновацијом вођене економије.

Важно је истаћи да међу дванаест параметара препознајемо шест ве-заних за образовање, истраживање и науку. То су: здравље и примарно обра-зовање, високо образовање и обука, ефикасност тржишта рада, технолошка припремљеност, софистицираност пословања и иновације. Шест од дванаест параметара непосредно или посредно указује на велики значај улагања у об-разовање, истраживање и науку и побољшање технологије јер такво улагање утиче на побољшање продуктивности и ефикасности, на иновативност а са-мим тим и на конкурентност.

Све државе су према према свом економском развоју груписане у једну од пет фаза развоја (табела 1).

35Xavier Sala-I-Martin, Jennifer Blanke, Margareta Drzeniek, Hanouz, Thierry Geiger, Irene Mia, Fiona Paua, The Global Competitiveness Index: Measuring the Productive Potential of Nations. Ин-тернет адреса: http://media.rgemonitor.com/papers/0/Chapter_1.1_The_Global_Competitiveness_Index(4).pdf

26


Табела 1 – Фазе економског развоја према БДП36

Фазе развоја БДП по становнику (у америчким доларима)

Фаза један: факторски вођена < 2000

Транзиција из фазе један у фазу два 2000 – 3000

Фаза два: ефикасношћу вођена 3000 – 9000

Транзиција из фазе два у фазу три 9000 – 17000

Фаза три: иновацијама вођена > 17000

2.2. Корелација између улагања у образовање и БДП–а

Знање је темељ напретка и развоја друштва. Улагање у знање обухвата издатке за образовање, истраживање и софтвер. Оно је веома сложено за ме-рење. Располагање инвестицијама у знање и мерење ових инвестиција се раз-вило у једно од најзначајнијих питања са којима се суочава економија заснова-на на знању. Економија заснована на знању је дефинисана од стране OECD као економија која је „непосредно заснована на производњи, расподели и употреби знања и информација“. Економски комитет за економску сарадњу Пацифичке Азије (APEC) је економију засновану на знању дефинисао на следећи начин: „Производња, расподела и употреба знања је главни покретач раста, стварања богатства и запослености у свим привредама“.

Економија знања је израсла из успона интензитета знања и све веће глобализације економских послова. Успон интензитета знања заједнички покрећу информациона револуција и све бржи темпо технолошких промена. Глобализацију покреће дерегулација и револуција у комуникацијама повезана са интернетом. Међутим, важно је приметити да се термин „економија знања“ односи на свеукупну економску структуру која се данас појављује, а не на било који појединачни феномен или њихову комбинацију. Улагање у знање које по-већава економску ефикасност и економски раст ће омогућити технолошки развој и поставити темеље за повећање запослености.

Издаци за образовање као проценат БДП-а показују како нека земља тре-тира образовање у односу на своју свеукупну расподелу ресурса. Овај показа-тељ пружа меру релативног постотка националног богатства који се улаже у образовне институције. Издаци за образовање су инвестиција која може да пот-помогне бржи друштвени раст, подигне продуктивност, допринесе личном и друштвеном развоју и смањи друштвену неједнакост. У односу на бруто домаћи производ, издаци за образовање показују приоритет који свака земља, у смислу расподеле својих укупних средстава, даје образовању.

36http://media.rgemonitor.com/papers/0/Chapter_1.1_The_Global_Competitiveness_Index(4).pdf

27


2.2.1. Улагање у образовање у земљама OECD

Проценат укупних финансијских средстава која се издвајају за образо-вање је један од кључних избора који се праве у свакој од земаља OECD. Ово је заједнички избор који праве влада, предузетништво и појединачни студенти и ђаци и њихове породице. Ако су приватни и друштвени добици од улагања у образовање довољно велики, они су стимуланс за проширење уписа и повећање укупних улагања.

Издаци за образовне институције укључују трошкове како за наста вни-чке, тако и за ненаставничке образовне институције. Наставничке обра зов не институције су образовне институције које директно пружају обра зов не про-граме (тј. подучавање, наставу) појединцима у једној организованој гру пи која је присутна или се образује на даљину. Компаније или друге институције које пружају краткорочне курсеве обуке или наставе поје дин цима као таквим нису укључене. Ненаставничке образовне институције пру жа ју административне, саветодавне или професионалне услуге обра зов ним институцијама, мада оне саме не уписују ђаке или студенте. Ту спа да ју национална, државна и регио-нална министарства образовања, друга тела која управљају образовањем на различитим нивоима владе или слична тела у приватном сектору; припадају и организације које пружају услуге сродне образовању као што су стручна пси-холошка саветовалишта, тестирање, фина н сијска помоћ студентима, развој програма, истраживања о образовању, грађење и одржавање објеката, превоз, исхрана и смештај ученика.

Улагање у образовање покрива издатке за школе, универзитете и дру-ге јавне и приватне институције које су укључене у испоруку или подржавање образовних услуга. Издаци за институције нису ограничени на издатке за нас-тавничке услуге, већ укључују јавне и приватне издатке за пропратне услуге за студенте и ђаке и њихове породице (као што су смештај и услуге превоза) у случају када ове услуге пружају образовне институције. У високом образовању такође могу да буду значајни издаци за истраживање и развој и они су укључе-ни у овај показатељ у мери у којој се истраживање обавља у образовним инсти-туцијама.

Нису сви трошкови за образовање и услуге везани за образовне инсти-туције. На пример, породице могу саме да купују уџбенике и материјале или да за своју децу узимају приватне часове изван образовних институција. У трош-ковима образовања значајан део такође могу чинити животни трошкови сту-дента. Овде нису укључени такви издаци изван образовних институција, чак и ако се јавно субвенционишу.

У табели 2 и графикону 1 је приказана мера улагања у образовање по-моћу удела националног дохотка који свака земља издваја за трошкове обра-зовних институција у 1995. и 2004. години. Она обухвата како директне, тако и индиректне издатке за образовне институије из јавних, као и приватних из-вора фондова37.

37www.oecd.org/edu/eag2007

28


Табела 2 – Издаци за образовaње земаља OECD38

2004 2000 1995

Осн

овно

и

сред

ње

обра

зова

ње

Висо

ко

обра

зова

ње

Укпн

о из

два ј

а ње

за

обра

зова

ње

Осн

овно

и

сред

ње

обра

зова

ње

Висо

ко

обра

зова

ње

Укпн

о из

два-

јањ

е за

об

разо

вањ

е

Осн

овно

и

сре д

ње

обра

зова

ње

Висо

ко

обра

зова

ње

Укпн

о из

двај

а ње

за

обра

зова

ње

OECD земље Аустралија 4.2 1.6 5.9 4.2 1.5 5.6 3.7 1.7 5.5 Аустрија 3.7 1.2 5.4 3.9 1.0 5.5 4.2 1.2 6.1 Белгија 4.1 1.2 6.1 4.1 1.3 6.1 m m m Канада m m m 3.3 2.3 5.9 4.5 2.3 7.0 Чешка Република 3.2 1.1 4.9 2.8 0.8 4.2 3.5 0.9 5.1 Данска 4.3 1.8 7.2 4.1 1.6 6.6 4.0 1.6 6.2 Финска 3.9 1.8 6.1 3.6 1.7 5.6 4.0 1.9 6.3 Француска 4.1 1.3 6.1 m m m m m m Немачка 3.5 1.1 5.2 m m m 3.7 1.1 5.4 Грчка 2.2 1.1 3.4 2.3 0.7 3.1 1.8 0.5 2.3 Мађарска 3.5 1.1 5.6 2.9 1.1 4.9 3.5 1.0 5.3 Исланд 5.4 1.2 8.0 4.7 0.9 6.1 m m m Ирска 3.4 1.2 4.6 2.9 1.5 4.5 3.8 1.3 5.2 Италија 3.4 0.9 4.9 3.2 0.9 4.8 m 0.7 m Јапан 2.9 1.3 4.8 3.0 1.3 4.8 3.1 1.1 4.7 Кореја 4.4 2.3 7.2 4.0 2.6 7.1 m m m Луксембург 3.8 m m m m m m m m Мексико 4.3 1.3 6.4 3.8 1.1 5.5 4.0 1.1 5.6 Холандија 3.4 1.3 5.1 3.0 1.2 4.5 3.0 1.4 4.8 Нови Зеланд 5.0 1.4 6.9 m m m m m m Норвешка 4.2 1.4 6.2 3.8 1.3 5.4 4.3 1.7 6.3 Пољска 3.8 1.5 6.0 3.9 1.1 5.6 m m m Португалија 3.8 1.0 5.4 3.9 1.0 5.4 3.6 0.9 5.0 Словачка 3.0 1.1 4.8 2.7 0.8 4.0 3.0 0.7 4.6 Шпанија 3.0 1.2 4.7 3.2 1.1 4.8 3.8 1.0 5.3 Шведска 4.5 1.8 6.7 4.3 1.6 6.4 4.1 1.6 6.2 Швајцарска 4.5 1.6 6.2 4.1 1.1 5.8 4.6 0.9 6.0 Турска 3.1 1.0 4.1 2.4 1.0 3.4 1.7 0.7 2.4 Велика Британија 4.4 1.1 5.9 3.6 1.0 5.0 3.9 1.2 5.5 САД 4.1 2.9 7.4 3.9 2.7 7.0 3.9 2.4 6.6 OECD просек 3.8 1.9 6.2 ~ ~ ~ ~ ~ ~

EU19 просек 3.6 1.3 5.4 ~ ~ ~ ~ ~ ~ Економски партнери Бразил 2.9 0.7 3.9 2.8 0.7 3.8 2.5 0.7 3.6 Чиле 3.8 2.0 6.4 4.3 2.2 6.9 3.1 1.7 5.1 Естонија 3.7 0.9 4.9 m m m m m m Израел 4.7 1.9 8.3 4.6 1.9 8.1 5.0 1.9 8.6 Русија 2.0 0.7 3.6 1.7 0.5 2.9 m m m Словенија 4.3 1.4 6.3 m m m m m m

38Издаци за све нивое образовања као проценат БДП-а (1995, 2000, 2004). Taбела је пре-узета са адресе: www.oecd.org/edu/eag2007

29


Графикон 1 – Издаци за све нивое образовања као проценат БДП за 1995. и 2004. годину39

Све земље OECD значајан удео националних средстава улажу у образо-вање. Кад се узму у обзир и јавни и приватни извори фондова, земље OECD као целина троше 6.2% свог заједничког БДП на образовне институције у предш-колском, основном, средњем и високом образовању.

Највећа потрошња за образовне институције се може видети у Данској, Исланду, Кореји и Сједињеним америчким државама и партнерској економији Израела у којима се најмање 7% БДП-а издваја за јавне и приватне трошкове за образовне институције, а за њима следе Нови Зеланд и Шведска са више од 6.5%. Осам од 28 земаља OECD-а за које су доступни подаци, као и три партнерс-ке економије, међутим, троше мање од 5% БДП-а за образовне институције, а

39Графикон је преузет са адресе: www.oecd.org/edu/eag2007

30


у Грчкој и Турској, као и у партнерским економијама, Бразилу и Руској федера-цији, овај број је само између 3.4 и 4.1 %.

Око две трећине издатака за образовне институције или 3.8% заједнич-ког БДП-а на подручју OECD-а одваја се за основно, средње и више образовање. Издаци Исланда и Новог Зеланда и у мањој мери Шведске и Швајцарске, у одно-су на њихов БДП, више него дупло су већи него у Грчкој (табела 3).

За високо школство се издваја више од једне четвртине заједничких из-датака OECD-а за образовне институције (1.9% заједничког БДП-а.) За висо-кошколске установе Кореја троши 2.3%, а Сједињене америчке државе 2.9% свог БДП-а. Ове две земље, заједно са партнерском економијом Чиле (2.0%) по-казују највиши удео приватних издатака за високошколски ниво образовања. У односу на БДП, Сједињене државе за високошколско образовање троше до три пута више од Италије, Португалије и Турске и партнерске економије Есто-није, а четири пута више од партнерских економија Бразила и Руске федера-ције (табеле 2 и 3).

Величина школске популације у одређеној земљи обликује потенцијал-ну потражњу за почетним образовањем и обуком. Што је већи број младих људи, већа је потенцијална потражња за образовним услугама. Међу земљама OECD-а са упоредивим националним дохотком, земља са релативно великом младом популацијом ће морати да троши већи проценат свог БДП-а на образо-вање, како би свака млада особа у тој земљи имала прилику да добије исту ко-личину образовања као и млади људи у другим земљама OECD-а. Обрнуто, ако је млада популација релативно мала, истој земљи ће бити потребно да мање свог богатства троши на образовање како би се постигли слични резултати.

Више људи него икад раније завршава средње и високе школе, а овај раст је у многим земљама повезан са огромним финансијским улагањима. Пре-ма упоредивим подацима за тај период, између 1995. и 2004. године издаци за образовне институције за све нивое образовања заједно су се повећали у два-десет четири земље. У земљама OECD-а повећање је у просеку било 42%. По-већање је оби чно веће за високо образовање него за основно, средње и више образовање заједно. Повећање трошкова за високо школство током периода 1995–2004. године је било израженије од 2000. на овамо, него пре 2000. у ско-ро половини земаља OECD-а.

2.2.2. Корелација: улагање у образовање – БДП

Стицање образовања је кључни показатељ раста личне зараде и продук-тивности. Образовање има утицај на тржиште рада и људски капитал се поја-вљује као атрактивна инвестиција.

У табели 4 и графикону 2 приказан је БДП по становнику у земаљама OECD-а. Када их упоредимо са табелом 2 и графиконом 1 добијамо следеће по-казатеље:

Државе које више улажу у образовање имају већи БДП и обрнуто. Так- •ве земље су Данска, Исланд, Швајцарска, Финска, Норвешка, Шведска, Канада, Велика Британија, Белгија, САД, Аустрија, Аустралија.

31


Табела 3 – Издаци за образовне институције као проценат БДП-а (2004)40

П

редш

колс

ко

обра

зова

ње Основно и средње образовање Високо образовање

Сви

ниво

и об

разо

-ва

ња

и пр

огра

ми

Осн

овно

и

сред

ње

обра

зова

ње

Осн

овно

об

разо

вањ

е

Сред

ње

обра

зова

ње

Пос

ле

сред

њег

, а н

е ви

соко

Висо

ко

обра

зова

ње

Даљ

е ви

соко

об

разо

вањ

е

Висо

ко о

браз

о-ва

ње,

пос

ебни

пр

огра

ми

(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9)

OECD земље Аустралија 0.1 4.2 3.2 0.9 0.1 1.6 0.1 1.5 5.9 Аустрија 0.5 3.7 2.4 1.4 n 1.2 0.1 1.2 5.4 Белгија 0.6 4.1 1.5 2.7 x(4) 1.2 x(6) x(6) 6.1 Канада m m m m m m m m m Чешка 0.5 3.2 1.9 1.2 0.1 1.1 0.1 1.0 4.9 Данска 0.9 4.3 3.0 1.3 x(4,

6) 1.8 x(6) x(6) 7.2 Финска 0.4 3.9 2.5 1.4 x(4) 1.8 n 1.8 6.1 Француска 0.7 4.1 2.6 1.5 n 1.3 0.3 1.1 6.1 Немачка 0.5 3.5 2.0 1.2 0.2 1.1 0.1 1.0 5.2 Грчка x(3) 2.2 1.0 1.2 0.1 1.1 0.2 0.9 3.4 Мађарска 0.8 3.5 2.1 1.2 0.2 1.1 n 1.0 5.6 Исланд 0.7 5.4 3.8 x(2) x(2) 1.2 x(6) x(6) 8.0 Ирска n 3.4 2.5 0.7 0.2 1.2 x(6) x(6) 4.6 Италија 0.5 3.4 2.1 1.3 0.1 0.9 n 0.9 4.9 Јапан 0.2 2.9 2.1 0.9 x(4,

6) 1.3 0.2 1.1 4.8 Кореја 0.1 4.4 3.0 1.4 a 2.3 0.5 1.8 7.2 Луксембург x(2) 3.8 2.9 0.9 m m m m m Мексико 0.7 4.3 3.4 0.8 a 1.3 x(6) x(6) 6.4 Холандија 0.4 3.4 2.6 0.8 n 1.3 a 1.3 5.1 Нови Зеланд 0.3 5.0 3.2 1.6 0.2 1.4 0.2 1.2 6.9 Норвешка 0.3 4.2 2.8 1.4 x(4) 1.4 x(6) x(6) 6.2 Пољска 0.6 3.8 2.7 1.1 0.1 1.5 n 1.5 6.0 Португалија 0.4 3.8 2.8 1.0 m 1.0 0.3 0.7 5.4 Словачка 0.5 3.0 1.8 1.3 x(4) 1.1 x(4) 1.1 4.8 Шпанија 0.6 3.0 3.0 x(3) a 1.2 x(6) x(6) 4.7 Шведска 0.5 4.5 3.1 1.3 n 1.8 x(6) x(6) 6.7 Швајцарска 0.2 4.5 2.8 1.7 0.1 1.6 n 1.6 6.2 Турска m 3.1 2.2 0.9 a 1.0 x(6) x(6) 4.1 Велика Брита-нија 0.4 4.4 1.5 2.9 x(4) 1.1 x(6) x(6) 5.9 САД 0.4 4.1 3.0 1.0 m 2.9 x(6) x(6) 7.4 OECD просек 0.5 3.8 2.5 1.3 0.1 1.4 0.1 1.2 5.8 OECD укупно 0.4 3.8 2.6 1.2 0.1 1.9 0.2 1.2 6.2 EU19 просек 0.5 3.6 2.3 1.4 0.1 1.3 0.1 1.1 5.4 Економски партнери Бразил 0.3 2.9 2.4 0.5 a 0.7 x(4) 0.7 3.9 Чиле 0.5 3.8 2.5 1.3 a 2.0 0.4 1.6 6.4 Естонија 0.3 3.7 2.4 1.1 0.2 0.9 0.3 0.6 4.9 Израел 0.9 4.7 2.5 2.2 n 1.9 0.4 1.5 8.3 Русија 0.5 2.0 x(2) x(2) x(2) 0.7 0.1 0.5 3.6 Словенија 0.6 4.3 3.0 1.3 x(4) 1.4 x(6) x(6) 6.3

40Taбела је преузета са адресе: www.oecd.org/edu/eag2007.

32


Државе које мање улажу у образовање имају и мање богатство. То су •Чешка, Словачка, Шпанија, Турска.Занимљиво је посматрати издвајање Пољске, Мађарске и Португалије •које се опредељују за веће улагање у образовање јер такве инвестици-је стварају услове за конкурентску предност.Посебан случај представља Ирска која је смањила улагање у обра- •зовање а спада у ред најбогатијих земаља света. Ирска је у току свог развоја улагала већа средства у образовање, а данас се бави квали-тативним улагањем у истраживање и високо образовање (погледати 2.3 Ирски модел).Посебну пажњу привлачи и Грчка која је релативно богата а за обра- •зовање издваја најмање средстава. На развој Грчке значајно су утица-ла огромна средства улагана из Европске уније, као и компаративна предност Грчке за развој туризма.Најразвијеније земље посебну пажњу усмеравају на високо образо- •вање и истраживачке пројекте.

Табела 4 – БДП по становнику земаља OECD -а41

Земље OECD -а GDP pc PPP (USD, 2004) Земље OECD -а GDP pc PPP

(USD, 2004)

Данска 31,600 Француска 29,600

Холандија 31,100 Аустралија 30,200

Исланд 32,600 Немачка 28,500

Кореја 20,900 Шпанија 25,600

Швајцарска 33,600 Италија 27,700

Финска 30,600 Португал 19,400

Норвешка 38,700 Нови Зеланд 23,900

Шведска 30,400 Чешка 18,500

Канада 31,500 Ирска 35,800

Велика Британија 31,400 Мађарска 15,900

Белгија 30,900 Пољска 12,600

САД 39,700 Турска 7,700

Јапан 29,600 Словачка 14,300

Луксембург 57,500 Мексико 10,100

Аустрија 31,700 Грчка 21,500

OECD 27,700

EU 15 28,700

41Табела је преузета са адресе: http://www.oecd.org/dataoecd/50/4/37530176.xls

33


Графикон 2 – БДП по становнику земаља OECD -а42

Ако посматрамо државе уверићемо се да богатије земље далеко више улажу у образовање од других земаља. Посебно је важно истаћи улагање у об-разовање посматрано у апсолутном износу. Наиме, богатије земље улажу већи проценат БДП-а у образовање а кад се узме колики је то износ у укупном БДП-у онда је потпуно јасно да су та улагања недостижна за слабо развијене земље. Ако посматрамо фазе економског развоја држава примећује се да земље са иновацијама вођеном економијом имају велика улагања у образовање. Сада те земље посебно улажу у високо образовање, науку и истраживање. Примећује се да су одређени нивои у основном и средњем образовању достигнути, а да је неопходно квалитативније улагање у истраживање јер то омогућава повећање продуктивности и иновације. Већа продуктивност и иновативност обезбеђују и конкурентску предност тих земаља.

„Веће улагање у образовање готово сигурно би било корисно са друштве-не тачке гледишта у свим земљама. Значај знања и вештина ће убрзано расти у блиској будућности чак и без значајних промена у текућим политикама. Док је немогуће знати у овом тренутку да ли ће друштвене премије на људски капитал остати позитивне у будућности, убрзање технолошких промена у последњим декадама и светски трендови ка привреди заснованој на знању вероватно чине да ће људски капитал наставити да буде стратешки производни фактор, и отуда алтернативна атрактивна инвестиција, чак и у далекој будућности”43.

И даље постоји значајан простор за напредак у овој области, посебно у си-ромашнијим регионима и земљама у OECD-у и ЕУ, где је број уписаних у средње образовање још увек далеко од универзалног. Међутим, дугорочно може постоја-ти мало сумње у вези са питањем шта одговарајућа политика мора да уради по питању квалитета образовања, пре него квантитета, да се не би ушло у јаку сто-пу опадајућих приноса ако се настави са повећањем улагања у достигнућа.

42Графикон је преузет са адресе: http://www.oecd.org/dataoecd/50/4/37530176.xls43An gel De la Fu en te and A. Cic co ne, “Hu man Ca pi tal and Growth in a Glo bal and Know led-

ge-Ba sed Eco nomy”, Re port for the Euro pean Com mis sion. DG for Em ployment and So cial Af fa irs (2002): http://ide as.re pec.org/e/ pde52.html

34


2.3. Изазови Лисабонске стратегије

Европска заједница је почела са акционим програмима у области обра-зовања 1973. године. Акциони програми су се од почетка углавном спроводи-ли на нивоу држава чланица, а Уговор из Мастрихта44 је потврдио такво оп-редељење. Наиме, мере Уније у области образовања могу да се спроводе само уз строго поштовање садржаја, дакле образовног система земаља чланица. То значи да је област образовања остављена готово потпуно земљама чланицама и да ЕУ има ограничену могућност да делује на земље у области образовања и културе. Ове области су заштићене начелом субсидијарности, тј. начелом да најнижа компетентна власт треба да се бави облашћу образовања. То прак-тично значи да су образовне политике превасходно у рукама држава члани-ца, а код неких савезних држава чланица у рукама аутономних једница. ЕУ је почетком XXI века издвајала само 0,5% свог буџета на образовање што само потврђује да је ово област резервисана за националне државе.45

До новог напретка у овој области дошло је на састанку Европског саве-та у Лисабону, марта 2000. године, када је усвојен акциони и развојни план по-знат под називом Лисабонска стратегија. Повод за доношење стратегије било је сазнање да је европска економија по стопи продуктивности испод економије САД. Зато је донет закључак да је циљ да Европска унија постане до 2010. годи-не „најди на мичнија и најконкурентнија економија у свету заснована на знању, способна за одрживи економски раст са већим бројем и бољим радним местима, већом друштвеном кохезијом и са поштовањем за природну околину.“

Европски савет је марта 2004. године позвао Комисију да установи групу на високом нивоу46, под председништвом бившег премијера Холандије Вима Кока, а са циљем да утврди мере које би представљале стратегију која би води-ла испуњењу лисабонских препорука. Група је поднела извештај Комисији 1. новембра 2004. године. У извештају је закључено да спољне прилике од 2000. године на даље нису помогле остварењу циљева, „али Европска унија и држа-ве чланице су јасно допринеле спором напретку јер нису успеле да делују на деловима Лисабонске стратегије са до вољ ном хитношћу.“ Као главни проблем извештај наводи „недостатак одлучног политичког деловања“, иако је ствар постала још хитнија за четири године јер се јаз у расту у поређењу са Северном Америком и Азијом проширио.

Да би се повећала запосленост и продуктивност потребне су промене практичних политика, као и макро економски оквир који би подржавао раст, тражњу и запосленост што је могуће више. Извештај предлаже хитну акцију у пет области практичне политике.47

44Уговор из 1993. године.45Ingo Linzenman, “Obrazovna politika”, у: Vener VajdenUled i Volfgan Vesels (ur.), Evropa od

A do Š, Fondacija Konrad Adenauer, Београд 2004, стр. 177-179.46 High Level Group.47Facing the Challenge. The Lisbon Strategy for Growth and Employment. Report from the

High Level Group chaired by Wim Kok (Luxemburg: Office of the Official Publications for the European Communities, November 2004), p. 7-8.

35


Друштво знања1. . У овој области треба учинити ЕУ привлачнијом за истраживаче и научнике и подстицати коришћење информационих и комуникационих технологија.Унутрашње тржиште2. . Потребно је довршити уну тра шње тржиште за слободан проток роба и капитала, као и пре ду зети хитне мере у циљу стварања јединственог тржишта услуга.Пословна клима3. . Саветује се смањење укупног административног оптерећења, повећање квалитета прописа, убрзано отварање нових предузећа те стварање окружења са већом подршком за пословање. 4. Тржиште рада. У овој области препоручује се брзо спровођење препорука Европске радне групе за запошљавање48, развијање стратегија доживотног учења и активног старења.Одрживост природне околине5. . Овде се препоручује ширење еко иновација, као и по кре тање практичних политика које би водиле дугорочним и непре кид ним побољшањима у продуктивности кроз еколошку ефикасност.

Поред општих смерница препоручено је и стварање практичних поли-тика за сваку државу чланицу. На крају извештај има један споран циљ, јер су виши раст и већа запосленост стављени у контекст одржавања „европског социјалног модела“ који представља тачку око које нема сагласности.

Табела 5 – Изазови Лисабонске стратегијеИстражи-вање и развој; образовање; иновације и предузет-ништво

до 2010.: повећати улагања у •образовање и под-стицати приватно улагање унапређивати ино- •вације и прибли-жавати заједничке циљеве у нацио-налним политика-ма образовања.

до 2002.:постићи стопостот- •ну повезаност шко-ла на Интернет

до 2003.:компјутерска пис- •меност свих на-ставника

Друштво знања и предузетништва:подстицати конкуренцију у подручју телекомуникација; подстицати повези-вање привреда, научника и финансијера; омогућити већу покретљивост научника; израдити ефикасан финансијски план; улагати у људски капитал, тј. дошколова-вање и доживотно образовање; развија-ти компјутерску/дигиталну писменост и остале вештине за друштво знања; унапредити познавање страних језика; међународно признавање квалифика-ција; олакшати улазак на тржиште за све врсте предузећа и излазак из њега; побољшати стечајно законодавство; побољшати приступ капиталу; уклонити административне препреке и побољ-шати законски оквир; развијати дух предузетништва међу младима; зашти-тити интелектуалну својину; осигурати приступ микрокредитима и јефтином предузетничком капиталу; ослонити се на најбоља искуства.

48European Employment Taskforce.

36


Чекајући да Лисабонска стратегија да резултате можемо да приметимо да четири године после састављања извештаја који је захтевао ургентне мере није дошло до промене у стопама раста БДП-а ЕУ. Лондонски Економист пред-виђа да ће 2008. године раст у еврозони да буде 2,0%, а за ЕУ-27 – 2,1%. Са друге стране раст у Русији и ЗНД предвиђа се 6,6%, Латинске Америке 4,5%, а Аустралије и Аустралазије 6,6%, а саме Кине 10,1%. Раст НАФТЕ је такође у кризи и предвиђа се да ће достићи 2,2%, а раст САД само 1,2%.49

Лисабонска стратегија развоја Европске уније до 2010. године до сада је резултирала бројним позитивним помацима у економији и животном стан-дарду грађана Европске уније. Главни недостатак стратегије је, поред недо-вољне брзине промена, недовољна компјутерска писменост, недовољно ула-гање у знање (истраживање, иновације, образовање и обуке), недовољни по-маци у подручју заштите животне средине и одрживог развоја. Свака земља унапређује образовање у складу са својим политикама без обзира на смерни-це. Лисабонска стратегија представља додатну вредност за земље кандидате ЕУ. Праћење примене сваке мере укључује размену искустава и праксе. Наиме, свака земља према својим могућностима може одредити приоритетне циљеве из Лисабонске стратегије, тј. оне за које сматра да их може испунити, и тако сама утиче на бржи економски раст и развој и смањивање јаза између себе и економски јачих земаља чланица ЕУ.

2.4. Ирски модел

Током деведесетих година ирски реални БДП је удвостручен а стопа незпослености је смањена са 16% на мање од 5%. Ирска је постала држава пуне запослености. Ирска је такође успела да превазиђе високу инфлацију која је постојала у прошлости и износила 14% годишње током седамдесетих. Ин-флација у Ирској је 1995. године била 2%, 1996. године 1,1%, а 1997. године 1,4%. Ове бројке су за око 1% ниже, како од просека ЕУ, тако и Сједињених америчких држава у истом периоду. Од јануара 1999. године Ирска је усвојила евро као своју званичну валуту. Чланство у ЕМУ донело је Ирској стабилне еко-номске услове засноване на стабилности цена и отворености целе еврозоне. Ирско искуство последњих двадесет пет година показује да је такво активно учешће од знатне користи за земље, како у финансијском, тако и економском смислу.

Ирска је постала једна од десет најбогатијих земаља на свету. Ово еко-номско чудо је заједнички производ дугорочног раста продуктивности који је почео у педесетим и шездесетим годинама и великог запошљавања током деведесетих година

Конкурентност у Ирској је, као и свуда, одређена разноликим факто ри-ма као што су нивои стручности, трошкови, инфраструктура и квалитет. По-

49The World in 2008, The Economist, стр. 107-113.

37


следњих година, ирска позиција у погледу конкурентности је јака. Ирска се брзо подигла од економског губитника до ситуације у којој је, према Међуна-родном институту за развој менаџмента, у 1998. години рангирана као једа-наеста најконкурентнија светска економија. Ирска је била земља дугорочног раста продуктивности у не ко лико декада, отворена за међународну трговину и инвестиције, наклоњена предузетништву, подржавајући га својом полити-ком, бесплатним средњошколским и јефтиним високим образовањем.

Ирска има младу, све бројнију, добро образовану и прилагодљиву рад ну снагу са високим нивоом стручности и ставом оријентисаним на купца. Ирска користи најнапреднију логистику за саобраћај; она има брзе и поу зда не транс-портне везе са Европом и светом. Ирска је повезана са светском мрежом диги-талних комуникација. Достигнути напредак је донео земљи нов просперитет и наду у још бољу економску будућност за следеће генерације

На основу Ирског бума свакој земљи се препоручује да:подржи слободну међународну трговину и инвестиције, −

развије индустријске пореске политике наклоњене пословању, −

омогући бесплатно средњешколско и јефтино високо образовање. −

Постоји и четврта препорука: бити чврст, истрајан и стрпљив. Вре мен-ски период преко којег одговарајуће политике дају резултате превазилизи ду-жину трајања једног изборног мандата од четири или пет година.

2.4.1. Ирска оруђа за успех

Мање привреде, за свој економски раст, се морају борити улагањем у об-разовање и стварањем повољног амбијента за пословање. Током деведесетих Ирска се појавила као главни конкурент који побеђујући друге мале привреде унутар ЕУ. Питање је како?

Харвардски економиста Мајкл Портер је радио са државним и регионал-ним политичарима у циљу стварања конкурентских стратегија за просперитет. Учествовао је у Националном већу за конкурентне кластере у вези са иноватив-ним иницијативама. Кроз ово истраживање Портер је закључио да се „најваж-нији извори креирају, а не наслеђују“.50 Због тога, ниски трошкови производње нису довољни да објасне врсту бума који је Ирска имала.

Портер је на становишту да је одређени регион конкурентан у смислу до бијања квалитетних послова ако је конкурентан на четири фронта: кон-текст стратегије предузећа и тржишне утакмице, услови тражње, услови инпу та, и повезане и подржавајуће привредне гране. Сваки од ових фактора је приказан у табели 6. Ови елементи заједно конституишу Портеров „ди јамант“ конкурентске предности. Разрађујући даље, Портер каже да регионалне владе морају бити способне да утичу на регионалну конкурентност у вези са сваком

50Lessons from the ‘Irish Miracle’, стр.4, http://wpcarey.asu.edu/seidman/reports/ireland.pdf

38


тачком „дијаманта“. Ови посебни циљеви регионалних влада које су подвукли Портер и колеге су такође садржани у табели 6.

Табела 6 – Посебни циљеви влада51

Детер-ми нанте

Контекст за стратегију

предузећа и такмичење

Факторски (инпут) услови

Повезане приврене гране

за подршку

Услови тражње

Дефи-ни ције

Локални контекст охрабрује такмичар-ски дух и иновацију

Висококвалитетни специјализовани инпути: људски ресурси, физичка инфраструктура, научна и технолошка инфраструктура

Доступност способних до-бављача у лока-лу и предузећа у повезаним подручјима

Софистицира-ни и захтевни потрошачи. Специ јали-зована тражња која свуда осећа потребе

Полити-чка интер-венција

Пореска политика

Образовни систем угледни регионал-но универзитетски и истраживачке ин-ституције за специ-фичне привредне гране

Ширина регио-налне привре-де, регионалне институције за сарадњу, постојање квалитетних добављача

Закони о заштити потрошача

Ирски Национални савет за конкурентност је поставио свој приступ еко-номском развоју на принципима које је Портер нагласио. Слика 3, коју је креи-рао Национални савет за конкурентност илуструје везу између конкурентног пословног окружења подржаног кључним „инпутима политике“ и раста. Савет идентификује кључне факторе који утичу на конкурентност и предлажу мере доносиоцима политичких одлука. Кључни фактори су привредна и технолош-ка инфраструктура, образовање и вештине, развој предузетништва, иновације и креативности.

Када се размишља о Портеровом „дијаманту“ конкурентске предности или о пирамидалном оквиру фактора Националног савета за конкурентност, порука је јасна: влада мора да игра стратешку улогу у обезбеђивању економс-ке будућности региона. Ирски политичари су ово разумели. Кратак преглед улоге ирске владе води ка Ирском чуду и правцима за будуће акције владине посвећености да креира конкурнетно пословно окружење и њеној улози за остваривањуе тог циља.

Ирска је изградила атрактивну пословну климу утврђивањем ниских пореских стопа за страни капитал (једно време порези нису ни постојали), оживљавањем оскудне телекомуникационе инфраструктуре, и спровођењем стратегија друштвеног партнерства између радника и послодаваца у циљу

51Lessons from the ‘Irish Miracle’, стр. 5, http://wpcarey.asu.edu/seidman/reports/ireland.pdf

39


одржавања конкурентних плата и привредног мира. Циљеви Ирске политике су били „ако изградиш, резултати ће доћи“ и то је довело до великог привла-чења страног капитала. Ирска стратегија за привлачење страних директних инвестиција је била у надлежности Агенције за индустријски развој и њених повезаних агенција. Агенција је одиграла велику улогу у привлачењу страних инвестиција: „Полази се од тога шта њени клијенти тј. међународни инвести-тори желе. Тако се види како Ирска може задовољити њихове потребе“.

Слика 4 – Пирамида изградње конкурентске предности52

2.4.2. Ирски образовни систем и економија

Економски корени ирског економског чуда се протежу тридесет годи-на уназад. Ови корени укључују удружени национални напор да повећа сто-пе учешћа у вишем образовању и стратешки напор да се образовни програми и програми обуке прилагоде потребама компанија високе технологије. Так-ви напори су трајали деценијама, захтевали су значајна улагања и подржа-ни су путем промена у државној управи. Најважније је да су се такви напори исплатили. Данас се Ирска хвали да има најобученију радну снагу на свету. Педи Мекдонах53 истиче да је Ирска одавно схватила да је развој образовања

52Lessons from the Irish Miracle, стр. 6, http://wpcarey.asu.edu/seidman/reports/ireland.pdf53Педи Мекдонах (Paddy McDonagh), помоћник генералног секретара у Министарству

за образовање и науку у Ирској у којем је задужен за сектор у Министарству који се бави даљим

40


и стручност људи исто толико важан извор богатства, колико и акумулација традиционалних облика капитала. Данас је Ирска способна да свој економски успех гради на људском капиталу, привлачећи у своју земљу инвестиције рас-тућих глобалних компанија високе технологије.

За само тридесет година Ирска се од пољопривредног друштва преобра-зила у економију засновану на технологији, земљу у којој произведена добра чине 70% робног извоза. Данас је Ирска ужурбана, технолошки високо раз-вијена земља, наклоњена пословању. Њу покрећу конкурентне и иновативне компаније са искуством у врху међународних послова. То је економија која је себе стратешки поставила као економију засновану на знању. Стицање знања и акумулација капитала знања је процес који укључује многе актере и захтева повезаност међу њима. Ту везу чини образовни систем, везаност привреде и образовања, образовање на радном месту, додатно образовање, фундаментал-на и примењена истраживања54.

Корени ирског економског чуда сежу уназад више од тридесет година. Тада је високо образовање углавном било резервисано за богатији део друштва. Међутим, током последње три деценије дошло је до необичне експанзије ви-соког образовања и стопе учешћа грађана у њему. Средином шездесетих, број студената је био мањи од двадесет хиљада, у поређењу са 112000 1998. године. Редовним школовањем је 1985. године обухваћено 40% осамнаестогодишња-ка. Десет година касније, та бројка се попела на 64%. Међу онима од деветнаест година стопа учешћа се повећала од 24% на 48%, што је двоструко повећање у распону од једне деценије. У међународном контексту, Ирска је имала нат-просечну стопу уписа за оне од 18-21 годину. Од 1995. до 1996. године 31,4% оних од 18-21 године су обухваћени трећим нивоом образовања, у поређењу са просеком земаља Организације за економску сарадњу и развој од 23% (што је делимично резултат млађег доба нових полазника у Ирској). Године 1998. удео особа у добу од 25-35 година у популацији са факултетским дипломама је био више него три пута већи него удео особа у добу од 55-64. године.

Учешће у високом образовању се значајно повећало раних деведесетих. Укупан број уписаних студената је порастао за 51% у првих пет година ове деценије. Раст потражње који се одражава у стопама вишег учешћа је глав-ни фактор који покреће експанзију уписа у високе школе. Ефекте повећања доступности и учешћа у трећем нивоу образовања показује чињеница да је Ирска 1995. године имала натпросечан број дипломаца55 и већи број особа са квалификацијама које су повезане са природним наукама него у свим другим земљама OECD-а, укључујући и Јапан. Поред тога, између 1990. и 1995. године, јавни издаци за институције високог образовања и финансијска помоћ студен-тима у Ирској су се повећали за 33%.

У Ирској је широко прихваћено мишљење да је у глобалној економији раног двадесет првог века развој образовања и стручност људи исто толико

и вишим образовањем, као и европским и међународним пословима. МекДонах је неколико година радио у сектору за средње образовање.

54http://www.umaine.edu/mcsc/mpr/Vol9No1/mcdonagh.pdf55Сертификати, дипломе, мастер дипломе

41


значајан извор богатства, колико и акумулација традиционалних облика ка-питала. Они су више пута препознати као један од кључних извора економ-ског и друштвеног благостања у модерном друштву. Према OECD-у, улагање у образовање је исто толико успешан облик акумулације капитала, колико и по-већање физичког капитала. Компетентност радника постаје бар једнако важно за успех државе, колико и други фактори, као што су доступност земљишта или капитал. Другим речима, инвестирање у људе и њихову будућност игра кључну улогу у економском и друштвеном напретку.

На индивидуалном нивоу су очигледне предности побољшаног образо-вања и омогућеног приступа образовању и обуци. Они који су већ запослени могу, због бољих квалификација, да очекују веће зараде. Бројке OECD-а јасно показују да је у Ирској разлика у зарадама, између оних који су добили висо-ко образовање и оних који нису значајна, и знатно изнад просека. У земља-ма OECD-а постоји снажан позитиван однос између образовних постигнућа и зарада. У свим земљама, они који су завршили факултете зарађују знатно више од оних који су завршили средње школе. У Ирској, разлике у зарадама између мушкараца и жена се, више него у већини других земаља, смањују са повећањем образовног постигнућа.

Према студији OECD-а о запослењу из 1994. године постоје три кључна под-ручја у односу на образовање и обуку на које политика мора да се усредсреди:

обезбеђивање високог стандарда почетног образовања, −олакшање прелаза из школе на посао, −унапређивање стручности међу одраслима. −

Ирска је последњих тридесет година значајно улагала у технолошко и стручно образовање. Постојећи ниво економског просперитета је постигнут захваљујући овом улагању, на основу којег је дошло до знатног повећања броја добро опремљених радионица и других објеката у Институту за технологију за обуку високо квалификованих радника и техничара.

Широка је прихваћена потреба за сталним побољшањем стандарда об-разовања, јер обезбеђује потребну стручност за конкуренцију у технолошком свету. Послодавци више него икад раније осећају потребу да нови запослени буду добро образовани, прилагодљиви, стручни, комуникативни, способни да доносе одлуке и спремни за стално усавршавање. Време у којем су појединци кљукани чињеницама, а затим слати да обављају специфичне задатке је давно прошло. Данас је кључна прилагодљивост.

Средње образовање. Систем је прилагођен и примерен потребама и спо-собностима појединца коме се пружа увид у свет рада и припрема га за захтеве које ће пред њега поставити тржиште рада. Након положеног завршног испи-та у средњој школи добија се завршна диплома.

Завршна диплома подразумева да се ученик оспособио за рад, предузет-ништво и комуникације, животне вештине, вештине у математичкој и инфор-матичкој технологији. Ученик је стекао и практичне вештине неопходне за специјалистичка подручја као што су туризам, пословање, хортикултура, ин-жењерство и технологија. Завршна диплома стручног програма пружа учени-цима прилику да развију своје потенцијале за иновације и предузетништво.

42


У току школовања постоји веза између школа и послодаваца која пружа ученицима прилику да искусе радни амбијент и код послодавца провере своје вр-лине и слабости. Све ове иницијативе су поздравили послодавци који њихов зна-чај виде у томе да они који напуштају школу добију што је могуће боље и заокру-жено образовање, и да се прелаз из школе на радно место обави што безболније.

Доживотно учење. Важно је имати на уму да се процес учења не завр-шава када појединац започне каријеру. За многе, то може бити тек почетак. Концепт доживотног учења је последњих година постао предмет интензивне дебате. Широм света, владе, компаније и људи који се баве образовањем и обу-ком схватају важност тога да се образовни процес не заврши када појединац напусти школу или факултет. Под тим се у подразумева лучни систем образо-вања и обуке који покрива потребе од детињства кроз зрело доба.

Економски и технички услови који се мењају захтевају стално осавре-мењавање стручности и знања. Многи од оних који су већ запослени имају ре-лативно ниске нивое образовног постигнућа и стручности и зато је важно да се уклоне препреке њиховом напредовању у образовању.

Истраживање и развој. Стални економски успеси зависе од способности да се брзо и флексибилно одговори на потребе економије за стручношћу. Да-нас Ирска улаже огромна средства у истраживање, технолошки развој и ино-вације. У овом погледу је кључно високо образовање. Прагматично гледано развој такве средине ће користити домаћој привреди, а такође и страним ди-ректним инвестицијама. Због покретљивости мултинационалних компанија у потрази за најисплативијим ресурсима, приврженост одређеној локацији ће зависити од способности средине да ствара додату вредност. То је оквир у којем Ирска тежи да економском активношћу и даље ствара амбијент за ус-пешно пословање, привлачећи мултинационалне компаније.

Крајем 1997. године влада је установила Инвестициони фонд за техно-лошко образовање. Фонд је улагао у Технолошке институте, курсеве за опера-тере за компјутерски софтвер, обнављање опреме на универзитетима и истра-живање и иновације.

Током периода 1996–2000. године на универзитетима је омогућен упис додатних 6200 студената у договореним приоритетним подручјима као што су информатика, инжењерство, математика, природне науке и економија.

За развој индустрија заснованих на знању кључну улогу имало је ула-гање истраживање и високо образовање.

Подршка се пружа изразито талентованим истраживачима и тимовима унутар институција и охрабрује сарадња између истраживача како унутар инсти-туција, тако и између институција унутар Ирске, Европске уније и широм света.

Веза између привреде и образовања. Улога коју пословање може одигра-ти у помоћи да се развије образовни систем, који је усаглашен са економском стратегијом државе, је огромна. Како би се испитале потенцијалне иницијати-ве у образовању и обуци, између владе и индустрије је успостављен партнер-ски однос. У Ирској постоји развијена сарадња између пословања и средњег стручног образовања. Партнерство је успостављено између универзитета и пословања. Веће декана ирских универзитета и Ирска конфедерација посло-

43


вања и послодаваца су се сложила да оснују форум за сарадњу. Директори Ин-ститута за технологију су се такође сложили око формалне сарадње са Ирском конфедерацијом пословања и послодаваца.

Овакве иницијативе имају за циљ изналажење нових путева сарадње између привреде и институција у сектору образовања. Једнако је важно то што нове иницијативе за добијање сертификата на курсевима пружају другу шансу људима да стекну техничке квалификације и побољшају своју постојећу струч-ност. Због тога они радо прихватају филозофију доживотног учења.

Током година државног економског бума, јасно се показала економска добит од образовања и значај образовања за подизање економије. У напору да се повећа продуктивност рада, све значајније постају институције трећег ни-воа образовања. Електронски и фармацеутски сектори су високо конкурент-ни, јер пружају специјалистичке услуге високог квалитета захваљујући висо-костручним радницима.

Јасно је да је снажна образовна основа нужан предуслов за привлачење индустрије високе технологије. Такође је јасно да ова образовна основа мора стварати појединце који су способни да се прилагоде различитим околности-ма и текућим процесима промене у савременом пословању. Другим речима, појединци се одликују креативношћу и способношћу да самостално мисле.

Доживотно учење омогућава појединцу непрестано прилагођавање раз-воју технологије, праксама и сталном усавршавању. Повезаност образовног система са пословањем и привредом омогућава да појединци који су прошли кроз ирски образовни систем постају способни за конкуренцију на тржишту рада.

Економска добит од образовања је значајна из перспективе појединца који је боље плаћен, али такође и са становишта друштва као целине. Обавеза владе је да обезбеди да нови просперитет државе буде отворен за све који су вољни да се прилагоде и буду образовани на начине који ће им омогућити да раде за бољу будућност. Приступ образовању за све донеће нове шансе свима, а друштво као целина ће пожњети користи.

2.5. Кластери

Концепт кластера представља нови начин размишљања о државним, регионалним и градским привредама и указује на нову улогу компанија, вла-да и других институција које се боре да повећају конкурентност. Важно је да се конкурентска предност не налази само у компанијама већ и у локацији њихо-вих пословних јединица. Овом облашћу се посебно бавио Мајкл Портер. Пре-ма Портеру „Кластер је група међусобно повезаних компанија и одго ва рајућих институција лоцираних у близини, које се баве одређеном делат ношћу, а повезују их заједничке карактеристике и комплементарност“56. Обично су кластери распрострањени регионално али могу да буду на нивоу једног града,

56Majkl E Porter, O konkurenciji, FEFA, Београд 2008. године, стр. 202.

44


региона, државе или да повезују регионално више држава. Кластер укључује произвођаче производа и услуга, добављаче делова, машина и услуга, фирме у сродним делатностима, финансијске институције. Такође, кластери укључују дистрибутивне канале и купце, произвођаче комплементарних производа, специјализоване даваоце услуга, агенције за стандардизацију, струковна уд-ружења, државне и друге институције које обезбеђују обуку, образовање, ин-формације, истраживање и стручну подршку као што су универзитети, научни институти и центри за стручно оспособљавање.

Слика 5 – Калифорнијски кластер произвођача вина57

Кластери се, за разлику од традиционалних групација као што су компа-није, гране или сектори, боље уклапају у природу конкуренције и представљају изворе конкурентске предности. Посебно су важна технолошка преливања, ширење знања и информација. Везе у кластеру су изузетно важне за конку-рентност, продуктивност и, посебно за правац и брзину којом се оснивају нове фирме и уводе иновације. Савремена економија заснована на знању омогућава кластерима много већу улогу. Све делатности могу да користе делотворну тех-нологију и да интензивно користе знање.


45


На софистицираност и продуктивност са којима компаније конкуришу на једној локацији снажно утиче квалитет пословног амбијента. Врло је важна висококвалитетна саобраћајна инфраструктура. Не могу се пружати изузетне услуге уколико компанијама нису доступни образовани људи. Ефикасност по-словања зависи од квалита прописа јер менаџере ометају бескрајне расправе са представницима власти или спорост судова који нису у стању да правично ре-шавају спорове. Локална политика је значајна за развијање конкурентности. По-себно су важни: макроекономска и политичка стабилност, структура пореског система, отвореност за трговину и стране инвестиције, државно власништво, квалитетни прописи, антимонополска политика и утицај корупције, политика тржишта рада која утиче на подстицање за развој радне снаге, прописи у вези са интелектуалном својином. Заправо, повољна клима за различите инвестиције.

Кластер представља и резервоар кадрова стручних и искусних људи. Специјализовани фактори, посебно они укључени у иновације и унапређење подстичу високе нивое продуктивности. Могу се посебно истаћи универзите-ти, истраживачки институти или могућност да се ангажују људи обучавани у оквиру локалних образовних програма. Поред јавних институција отвара се могућност приватних улагања у програме образовања, обуку, инфраструктуру, центре за квалитет и сл.

Слика 6 – Утицај државе на побољшање кластера58


46


Портер сматра да је „развој кластера који добро функционишу један од битних корака на путу ка развијеној привреди“59. Он истиче да код земаља у развоју формирање кластера ометају низак локални ниво образовања и ква-лификација, технолошка неразвијеност, недостатак капитала и слабо развије-не институције. За конкурентност од посебне важности су иницијативе за стварање кластера. Чим кластер почне да се развија изазива ланчану реакцију. Важно је како и колико локалне образовне, регулаторне и друге институције реагују на потребе настанка и развоја кластера. Веома су важни интензитет локалне конкуренције, општа клима на локацији за оснивање нових фирми и ефикасност формалних и неформалних механизама за привлачење учесни-ка кластера. Стварање предузетничке климе и унапређење предузетништва представљају прави подстрек за развој кластера. Кластери привлаче квали-фиковане људе, људе са идејама јер се стварају веће могућности за успех у по-словању али и лични успех и афирмацију. Институције као што су школе и уни-верзитети треба да се унапређују и мењају. Потребно је да их краси флекси-билност, отвореност и тежња ка променама. Неки од примера су унапређење обуке, одговор на захтеве за новим занимањима, подстицање коришћења ра-чунара у школама.

Слика 7 – Кластери и економска политика60

Државна политика може да помогне охрабривањем страних улагања, али и обезбеђивањем услова за што слободнију трговину. Такође је важно да се усмерава политика у областима науке и технологије, образовања и обуке,

59Исто, стр. 233.60Исто, стр. 255.

47


стварање шанси различитим локацијама за привлачење страних улагања и подстицање извоза. Привлачење директних страних инвестиција учиниће да се већи број компанија концентрише у исту област, уз истовремено улагање и инфраструктуру, специјализовану обуку и сл.

Како каже Портер „кластер је систем међусобно повезаних фирми и институција које су, узете као целина, веће него што би био збир делова“61. Кластери су веома важни за продуктивност и иновације а самим тим и за кон-курентност.


48

3. ЕКОНОМИЈА ЗНАЊА

3.1. Људ ски ка пи тал као осно ва ин те лек ту ал ног ка пи та ла

У са вре ме ној ор га ни за ци ји по треб но је има ти та лен то ва не љу де на свим ни во и ма. Рад но зна ње је до вољ но ако се по зна је те ма и зна ју еле мен тар-ни прин ци пи за раз у ме ва ње и ре ша ва ње про стих про бле ма.62 По треб но је да љу ди по се ду ју ве шти не и спо соб но сти али и пра ве вред но сти и ста во ве. Нео п-ход но је стал но учвр шћи ва ње, раз ви ја ње и ја ча ње ве шти на и ста во ва. Да би се ци ље ви и за да ци ор га ни за ци је по сти за ли за по сле ни мо ра ју да бу ду мо ти ви са-ни. У цен тру са вре ме не ор га ни за ци је је об у че ни рад ник тј. рад ник са зна њем. При вла че ње, об у ча ва ње и за по шља ва ње нај бо љих и из у зет них је нај ва жни ји ко рак за ства ра ње ин те лек ту ал ног ка пи та ла. Бил Гејц је ре као „Ствар ко ја спу-та ва Мај кро софт... за ви си јед но став но од то га ко ли ко нам је те шко да при до би-је мо ону вр сту љу ди са ко ји ма же ли мо да пра ви мо наш ис тра жи вач ки тим“63. Дру ги ко рак у из гра ђи ва њу и ја ча њу људ ског ка пи та ла је да ор га ни за ци ја раз-ви ја зна ње и ве шти не за по сле них, на свим ни во и ма и у свим спе ци јал но сти ма, да би мо гли да ис ка жу сво је мо гућ но сти и да ју мак си мал ни за јед нич ки до при-нос. Рад ни ци са зна њем сма тра ју про фе си о нал ни раз вој и на пре дак и лич но бо га ће ње ва жни јим од ло јал но сти ком па ни ји. За то је по тре бан и тре ћи ко рак а то је да фир ме обез бе де рад но окру же ње и си стем на гра ђи ва ња да би за др жа-ле сво је нај бо ље и нај сјај ни је љу де. Ове три ак тив но сти су ме ђу соб но по ве за не (сли ка 8) и ва жно је раз ви ја ти сва ку од њих.

Сли ка 8 – Људски капитал: три међусобно зависне активности64

62http://www.csuc hi co.edu/hr/Do cu ments/STHR-Glos saryOf Com mon Terms.doc63Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Strategijski menadžment, Data Status, 2007.

godine, str.127.64Слика делимично измењена и преузета из: Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner,

Stra te gij ski menadžment, Data Status, 2007. го ди не, стр. 128.

49

ЕКОНОМИЈА ЗНАЊА

3.1.1. При вла че ње људ ског ка пи та ла

„Све што мо же мо да учи ни мо је сте да се кла ди мо на љу де ко је ода бе ре-мо. Та ко се и сав мој по сао са сто ји од ода би ра ња пра вих љу ди“65 ре као је Џек Велч, бив ши пред сед ник Ge ne ral Elec tric Com pany.

Мно ги ру ко во ди о ци за људ ске ре сур се пра ве те мељ ну ана ли зу осо бе и по сла. Пре ци зно сла га ње про фи ла зна ња, спо соб но сти и ве шти на пре ма од го-ва ра ју ћем по слу је те шко. Ов де ве шти не ко је се од но се на спе ци фич не за дат ке за пра во до ла зе до из ра жа ја. На при мер мо то рич ке ве шти не, спо соб ност при-ку пља ња и об ра де спе ци фич них ин фор ма ци ја, ве шти не у ко му ни ка ци ји. Ма ње се узи ма у об зир оп ште зна ње и ис ку ство, со ци јал не ве шти не, лич не вред но-сти, убе ђе ња и ста во ви за по сле ног.

Дру го ми шље ње је да при из бо ру вр хун ског из вр ши о ца па жња тре ба да бу де усме ре на на на чин раз ми шља ња, ње го ве ста во ве, со ци јал не ве шти не и оп шти при ступ ка успе ху у ско ро свим по сло ви ма. Ако су ови по ка за те љи до-бри, ве шти не за сам по сао мо гу се на у чи ти за ре ла тив но крат ко вре ме. Ово не зна чи да и са ме ве шти не ни су ва жне. То се по ка зу је и сло га ном „за по сли због ста ва, об у чи због ве шти не“.66

3.1.2. Раз вој људ ског ка пи та ла

Kом па ни ја Te xas In stru ments67 ба ви се ди зај ном и ре ше њи ма за об ра ду ди-ги тал них сли ка (36000 за по сле них). Раз ме ште на је на 129 ло ка ци ја ши ром све та.

Ру ко вод ство је уочи ло по тре бу раз ви ја ња тех нич ких спо соб но сти код за по сле них, да би оси гу ра ли успех ду го роч них по слов них стра те ги ја. Де ло-твор ност по сло ва ња вред ну је се у три ка те го ри је:

по слов ни успех, −

фи нан сиј ска по бољ ша ња и, −

пи та ња по ве за на са љу ди ма. −

Је дан од три по слов на при о ри те та је уна пре ђи ва ње раз во ја за по сле них. Раз вој је ну жан да би та ле нат био до сту пан у вре ме ка да је по тре бан.

Сва ки за по сле ни мо ра да на пра ви лич ни план раз во ја у са рад њи са ру-ко во ди о цем. Осно ва пла на је од го вор на пи та ње где же ли да се на ла зи у сво јој ка ри је ри у од но су на ме сто где се тре нут но на ла зи. Оства ри ва ње пла на за по-сле ног под сти че укљу чи ва ње у раз ли чи те обу ке као и ме ња ње рад ног ме ста. Овај на чин омо гу ћа ва и по пу ња ва ње од ре ђе них упра вљач ких по зи ци ја.

65Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Stra te gij ski menadžment, Data Status, 2007. го ди не, стр. 128.


67Пример преузет из: Noe, Hollenbeck, Gerhart, Wright, Menadžment ljudskih potencijala, Postizanje konkurentske prednosti, Mate doo, Zagreb, 2006. godina, str. 4.

50


По слов не по тре бе зах те ва ју и но ве љу де. На интернет стра ни ци мо гу се на ћи ко ри сни са ве ти за тра же ње по сла, ме ђу ко ји ма су пи са ње би о гра фи је, ка ко на пи са ти про прат но пи смо и ин фор ма ци је о ка ри је ри. По сто ји и ан ке та ко ја по ма же да се раз у ме ускла ђе ност рад не кул ту ре у Te xas In stru ment s и по-тре ба љу ди ко ји тра же по сао.

Te xas In stru ments је раз вио ви ше кул тур ну рад ну сна гу и под сти че етич-ко до но ше ње од лу ка за сно ва но на три основ не вред но сти: по ште ње, ино вати-вност, пре да ност.

Та бе ла 7 – Из вод из обрасца за оце њи ва ње упра вља ња из свих угло ва ком па ни је Ge ne ral Elec tric68

Визија

Раз вио је и са оп штио ја сну, јед но став ну ви зи ју усмерену на куп ца/ор-• га ни за ци јуРаз ми шља ње уна пред, про ши ру је ви до круг и ма што ви тост• Ин спи ри ше и сти му ли ше дру ге да се ан га жу ју на оства ра њу ви зи је. Пле-• ни сво јом лич но шћу и по на ша њем. У све му да је лич ни при мер.Његова визија се одражава на сталну и убрзану промену која утиче на • пословање

Купац/усмерење према квалитетуИнтегритетПоузданост и посвећеност послуКомуникација/отвореностОрганизација без границаГрадитељ тима/давање већих овлашћењаЗнање/стручност/интелектИницијатива/брзинаОпшти погледи

Зна ње, ве шти не и спо соб но сти за по сле них ни су за у век да ту. Обу ка и раз-вој мо ра ју да се из во де на свим ни во и ма ор га ни за ци је. Због стал ног на прет ка и про ме не тех но ло ги је је дан део зна ња по ста је за ста рео. За то је ва жно уво-ди ти обу ку као оба ве зу пре ма рад ни ци ма. Ако је циљ ви сок раст и ви сок ква-ли тет он да је обу ка ва жан део јед на чи не успе ха. Обу ка ни је од го вор ност са мо сек то ра за људ ске ре сур се већ зах те ва ак тив ну уло гу руководиоца на свим ни-во и ма ор га ни за ци је. До бар при мер69 је ком па ни ја Ge ne ral Elec tric ко ја сва ке го-ди не ан га жу је 200 предавача, 30 слу жбе ни ка, 30 ди рек то ра за људ ске ре сур се и мно го мла дих ме на џе ра ко ји ак тив но уче ству ју у про гра му обу ке за про фе-си о нал ну ор јен та ци ју. Те ме су кон ку рен ци ја, по бе ђи ва ње на гло бал ном тр жи-

68Табела преузета из: Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Stra te gij ski menadžment, Data Status, 2007. го ди не, стр. 134.


51


шту као и оце њи ва ње нај ва жни јих вред но сти у од но су на вред но сти ком па ни-је. Обу ка подстиче запослене да се су ко бе са соп стве ним вред но сти ма. Јед на од мо гућ но сти обу ке је да ме на џе ри ана ли зирају и по сма тра ју ак тив но сти дру гих ком па ни ја и пре несу сте че но зна ње у сво ју ком па ни ју. У окви ру ком па ни је ва-жну уло гу пред ста вља и пре но ше ње соп стве ног зна ња дру го ме али и усва ја ње „ти хог“ зна ња од дру гих рад ни ка. Би тан еле мент раз во ја људ ског ка пи та ла је пре но ше ње је дин стве ног и спе ци ја ли зо ва ног зна ња.

Вред но ва ње људ ског ка пи та ла. Као што се ви ди, компаније врше обу ку на ли цу ме ста, ор га ни зу ју обу ку на по слу или ван њега (на при мер са рад ња са уни вер зи те ти ма), пра те по је ди нач ни на пре дак за по сле ног и уна пре ђу ју раз-ме ну екс пли цит ног и „ти хог“ зна ња. Ва жно је да за по сле ни прак тич но ко ри сте сте че на зна ња, де ле их са дру ги ма у компанији и за јед нич ки ра де на по сти-за њу ци ље ва ком па ни је и ства ра ју но ву вред ност. Због то га по сто је си сте ми вред но ва ња. Уоби ча је ни су „од вр ха на до ле“, а мно ге ор га ни за ци је ко ри сте си стем вред но ва ња из свих угло ва и си стем по врат не информације. Оце њи-ва ње мо же да врши прет по ста вље ни, ко ле ге, до ба вља чи или куп ци. По сто ји по тре ба да се пра те и „суп тил ни је“ осо би не као што су уме ће ко му ни ка ци је и со ци јал не вр ли не, лич не вред но сти, убе ђе ња и ста во ви. За ме на џе ре је ва жно да по сти жу вр хун ске ре зул та те али не на ра чун за по сле них већ кроз раз во ј су штин ских вред но сти ком па ни је на ду жи рок. У про тив ном ме на џер крат ког да ха или успе ха на ра чун за по сле них не ће има ти озбиљ ни ју ка ри је ру.

3.1.3. За др жа ва ње људ ског ка пи та ла

Љу ди ко ји се иден ти фи ку ју са су штин ском ми си јом и вред но сти ма ор га-ни за ци је, и ко ји су при вр же ни, су за тво ре ни ји пре ма кон ку рен ци ји и ма ња је ве ро ват но ћа да ће да „пре ле те“ код кон ку ре на та. По ред „из јед на ча ва ња“ са ор-га ни за ци јом, „тим ска ло јал ност“ је ве о ма ва жан фак тор ко ји љу де ве зу је за ор-га ни за ци ју. За по сле ни же ле да де ле ста во ве и уве ре ња, као и рад ни про стор.

По себ но ва ља ис та ћи зна чај уну тра шње мо ти ва ци је. То зна чи да се ра ди на не че му што је за ни мљи во, уз бу дљи во, и што ства ра за до вољ ство или лич-ни иза зов. Ар тур Шо лоу, до бит ник Но бе ло ве на гра де за фи зи ку 1981. го ди не је ре као „Рад из љу ба ви је вр ло ва жан. Нај у спе шни ји на уч ни ци че сто ни су и нај та лен то ва ни ји. Али они су ти ко је по кре ће ра до зна лост. Они про сто мо ра ју да са зна ју од го вор“70.

Про сто пла ћа ње да нас ни је нај ва жни ји фак тор у при вла че њу и за др жа-ва њу људ ског ка пи та ла. Фи нан сиј ско на гра ђи ва ње је сте ви тал ни кон трол ни ме ха ни зам али за љу де има раз ли чи то зна че ње, за не ке си гур ност, за дру ге при зна ње или сми ре ње или осе ћај сло бо де и не за ви сно сти. При мер ко ји љу ди по здра вља ју је ре ци мо бри га за де цу запослене у са мој компанији.


52


3.1.4. Со ци јал ни ка пи тал

За ства ра ње кон ку рент ске пред но сти при вла че ње, раз вој и за др жа ва-ње та ле на та је сте нео п хо дан али не и до во љан услов. Да та кви за по сле ни не би би ли „сло бод ни стрел ци“ ва жан је раз вој со ци јал ног ка пи та ла јер „ве зу је“ рад ни ке са зна њем за фир му. Ако за по сле ни до бро ра де у ти мо ви ма, раз ме-њу ју сво ја зна ња и уче је дан од дру гог ства ра ће вред но сти за фир му и ма ње је ве ро ват но да ће је на пу сти ти због ло јал но сти и со ци јал них ве за ко је су вре ме-ном ство ри ли. Раз ме на иде ја и до брих од но са у ра ду па чак и ства ра ње при ја-тељ ских од но са чи ни ор га ни за ци ју бо љом и успе шни јом. Со ци јал ни ка пи тал је вр ло би тан и због ефек та „сви сле де јед но га“. Јак ли дер при вла чи љу де уз се бе али мо же да их по ве де и у дру гу ком па ни ју. Мај кро софт је најпознатији пример за одлазак талената из организације:71

Компанија Чиме се бави Дезертери из Мајкрософта

Crossgain Прави софтвере на бази компју-терског језика XML 23 од 60 запослених

ViAir Прави софтвер за провајдере бежичне телефоније

Компанија избегава да наведе

ChechSpace Оснива услуге плаћања преко компјутерске мреже

Компанија каже „добар комад” од 30 запослених

digiMine Оснива услуге обраде података за рударство

Око 15% од 62 запослена уз 3 оснивача

Avogadno Прави софтвер за обавештавање у бежичној телефонији 8 од 25 запослених

Telime NetworksПружа телефонске информације као што су контингенти и стања акција

око 40 од 250 запослених; других 40 су из бившег Netscapea

Због оваквих случајева лидери морају да буду свесни социјалних односа јер су они важни за придобијање и задржавање људи. За професионалце је ва-жно да поред побољшања свог људског капитала (стручност и компетентност) развијају и своје социјалне мреже. За компанију је важно да међу запосленима развија колегијалност, осећај заједништва и хумано опхођење. За социјални капитал посебно су значајне вредности, норме и начин рада у тиму и компа-нији. Приврженост послу, сарадња, залагање, лојалност и истрајност значајне су предности за сваку комапнију.


53


3.1.5. Кул ту ра на кло ње на зна њу

Кул ту ра на кло ње на зна њу је је дан од нај зна чај них фак то ра за успех ор-га ни за ци је и нај те жа да се кре и ра ако већ не по сто ји. По треб но је да ор га ни за-ци о на кул ту ра има не ко ли ко ком по нен ти у ве зи са зна њем72:

Љу ди има ју по зи тив ну ори јен та ци ју ка зна њу: за по сле ни су па мет-• ни, ра до зна ли, жељ ни и сло бод ни да ис тра же, има ју ру ко во ди о це ко-ји их охра бру ју да ства ра ју и ко ри сте зна ње.

Љу ди су мо ти ви са ни да по де ле зна ње и не ма ју страх да ће их то ко-• шта ти рад ног ме ста.

Менаџмент зна ња је у скла ду са по сто је ћом ор га ни за ци о ном струк-• ту ром.

Кул ту ра са по зи тив ном ори јен та ци јом ка зна њу је она ко ја ви со ко вред-ну је уче ње на по слу и ван ње га и у ко јој ис ку ство, струч ност и бр за ино ва ци ја је су вред но ва ни. Фир ма при вла чи и за по шља ва љу де ко ји осна жу ју по зи тив ну ори јен та ци ју.

3.2. Ор га ни за ци ја ко ја учи

Јед на од основ них од ли ка са да шњег вре ме на су стал не про ме не у свим обла сти ма жи во та, по себ но у еко но ми ји. Про ме не су услов оп стан ка и глав на од ли ка раз во ја. Про ме не тре ба да бу ду стал не и број не у свим сег мен ти ма ор-га ни за ци је. Рајнхолд Нибур каже: „Бо же, по да ри нам ми лост да спо кој но при-хва ти мо ства ри ко је се не мо гу про ме ни ти, хра брост да ме ња мо ства ри ко је се мо ра ју про ме ни ти и му дрост да раз ли ку је мо то дво је“.73

По ред про ме на, дру га бит на одлике овог вре ме на је да је ово вре ме услу-га. Услу ге у раз ви је ним зе мља ма већ чи не пре ко 60% укуп ног при хо да, а број за по сле нох је пре шао 70%. За организа ци ју ко ја учи ови трен до ви су по себ но бит ни, јер услу ге и ње ни атри бу ти, као што су по у зда ност, од го вор ност, струч-ност, љу ба зност, ко му ни ка тив ност, ма ни ри, итд. у ве ли кој ме ри за ви сни од обу ке и оспо со бља ва ња.

Зна ње је фак тор ко ји ге не ри ше бр зе про ме не. Про ме не су услов оп стан ка, па се мо же из ве сти за кљу чак да је уче ње и оспо со бља ва ње за пра во оп ста нак. Из свих тих раз ло га са вре ме ни си сте ми ме наџ мен та су за сно ва ни на про ме на ма, зна њу и стал ном уче њу. Ор га ни за ци ја мо ра да „де фи ни ше по треб ну оспо со бље-ност за по сле них ко ји оба вља ју по сло ве ко ји ути чу на ква ли тет и да обез бе ди

72The Knowledge Management Yearbook 1999-2000 Edited by James W. Cortasa, John A. Woods, str. 99.

73Phi lip Ko tler, Marketinška zna nja od A do Z, Bi no za press, Za greb, 2004. го ди на, стр. 159.

54


обу ку...”74 Обу ка и оспо со бља ва ње је за јед нич ки име ни лац свих си сте ма ме наџ-мен та те пред ста вља ва жну око сни цу ин те гри са ног си сте ма ме наџ мен та.

Сви ови зах те ви се од но се на утвр ђи ва ње по тре бе за обез бе ђива ње обу-ке и могућности учења за све за по сле не, као и на подстицање ак тив но сти ко је ути чу на ква ли тет. По тре бу за оспо со бља ва њем и уса вр ша ва њем ка дро ва тре-ба утвр ди ти, до ку мен то ва ти као и де фи ни са ти ме то де за спро во ђе ње об у ча ва-ња. Па жња се мо ра усме ри ти на оспо со бља ва ње ка дро ва на свим ни во и ма уну-тар ор га ни за ци је. По себ ну па жњу тре ба по све ти ти из бо ру но вих људи и њи хо-вом оспо со бља ва њу при рас по ре ђи ва њу на пословне за дат ке. Оспо со бља ва ње се не огра ни ча ва са мо на људе ко ји су не по сред но ве за ни за ква ли тет не го об у хва та и дру ге ор га ни за ци је је ди ни це, као што су мар ке тинг, на бав ка или про да ја. На ро чи ту па жњу тре ба по све ти ти оспо со бља ва њу људи за рад са ста-ти стич ким ме то да ма као што су при ку пља ње и ана ли за по да та ка, ста ти стич ка об ра да узо ра ка, ана ли за про бле ма и ко рек тив не ме ре.

Ком па ни ја тре ба да бу де ор га ни зо ва на та ко да за по сле ни бу ду на брз и ефи ка сан на чин ин фор ми са ни о тех но ло шким про ме на ма, при ме ни но вих ме-то да и на чи ни ма ка ко се уоча ва ко ри сни ко ва же ља. Уче ње о томе ка ко са зна ти шта је ко ри сни ко ва же ља (ис ка за на и не ис ка за на), под ра зу ме ва уче ње ка ко при ла го ди ти ор га ни за ци ју ис пу ње њу тих же ља.

Но ви про грам, но во тр жи ште, но ви про из во ди, но ви до ба вља чи, но ве тех но ло ги је или но ви на чи ни фи нан си ра ња тра же обу ку за по сле них. Циљ је да се за по сле ни оспо со бе, да има ју зна ња и ве шти не што за јед но са ис ку ством тре ба да омо гу ћи ис пу ње ње зах те ва, по тре ба и оче ки ва ња ко ри сни ка, као и да има ју свест о по сле ди ца ма ко је на ста ју за ор га ни за ци ју, за по сле не и по је дин це ако се они не ис пу не. Обу ка и оспо со бља ва ње за по сле них као по је ди на ца, као ти мо ва и као укуп не ор га ни за ци је је пут ка ор га ни за ци ји ко ја учи.

Ор га ни за ци ја ко ја учи је за сно ва на на прет по став ка ма: да је зна ње нај ва жни ји ка пи тал ор га ни за ци је, од но сно ње на бит на −кон ку рент ска пред ност, да зна ње као ка пи тал ор га ни за ци је пред ста вља зна ње свих за по сле- −них и,да се стал но ме ња и раз ви ја кроз ор га ни за ци о но уче ње. −

Ор га ни за ци о но уче ње је за пра во при ку пља ње, ши ре ње и ко ри шће ње зна ња у ор га ни за ци ји. Ор га ни за ци о но уче ње мо же мо раз у ме ти и као про цес ства ра ња, раз во ја и ве шти на у ор га ни за ци ји. Ства ра ње из у зет них ве шти на и зна ња у ор га ни за ци ји пред ста вља је згро способности, што ства ра кон ку рент-ску пред ност. На ком пе тент ност ути чу број ни па ра ме три који су нај че шће ве-за ни за топ ме наџ мент. Из два ја ју се лич не осо би не (до бро по зна ва ње функ-ци је, стал на обу ка и шко ло ва ње, до бар из глед и при влач ност); стра те гиј ско по на ша ње (осми шља ва ње и спро во ђе ње ви зи је, стал на из град ња је згра ком-пе тент но сти, ли дер ство, спрем ност на про ме не); пред у зет нич ки став (са гле-да ва ње из раз ли чи тих угло ва, пред у зет нич ки дух)75

74ИСО 9001, тачка 6.2.75Др Бранислав Машић, Стратегијски менаџмент, Београд 2001. године, стр. 315.

55


Про цес ор га ни за ци о ног уче ња са сто ји се од шест основ них фа за:Утврђивање по сто је ћег зна ња. То је пре по зна ва ње зна ња ва жног за −ор га ни за ци ју. Ре ле вант но је ако до при но си уна пре ђи ва њу основ них способности.Кре и ра ње или ге не ри са ње но вог зна ња. Ов де су кључ не но ве иде је и −ино ва ци је про це са или про из во да.Ширење по сто је ћег и но вог зна ња. Зна ње је ко ри сно уко ли ко је до- −ступ но љу ди ма на свим ни во и ма у ор га ни за ци ји и за то је нео п ход но ши ре ње.Ин те гра ци ја зна ња. −Ор га ни за ци о но зна ње се чу ва, струк ту и ра и до ступ но је за све чла но- −ве ор га ни за ци је ко ји ма ко ри сти. Мо же се ме ња ти и уна пре ди ти.Про ме на по на ша ња у ор га ни за ци ји уз ко ри шће ње зна ња. − 76

По сто ји екс пли цит но и им пли цит но зна ње. Су штин ски у овим про це си ма је при сут но ме ња ње јед ног об ли ка зна ња у дру ги. Овај про цес где по је ди нач но зна ње по ста је ор га ни за ци о но је за пра во ор га ни за ци о но уче ње. Ва жно је ре ћи да је ор га ни за ци о но уче ње са мо је дан од об ли ка ор га ни за ци о них про ме на. То је она про ме на ко ја ства ра и ко ри сти но во зна ње у ор га ни за ци ји. По сто је и дру ге вр сте ор га ни за ци о них про ме на али не укљу чу ју но во зна ње. Сам про цес ор га ни-за ци о ног уче ња ства ра јед ну по себ ну вред ност, а то је со ци јал ни ка пи тал.

Пе тер Сен ге је уоб ли чио пет „ди сци пли на уче ња“77:лич но уса вр ша ва ње, −мен тал ни мо де ли, −за јед нич ка ви зи ја, −тим ско уче ње, −си стем ско раз ми шља ње. −

Ор га ни за ци ја ко ја учи се за пра во раз ви ја и ме ња и пред ста вља ино ва-тив ну ор га ни за ци ју. Ства ра се и по себ на ор га ни за ци о на кул ту ра а сте че ни со-ци јал ни ка пи тал да је но ви об лик ме ђу соб них од но са. Та ква ор га ни за ци ја но си у се би сна жну подршку за раз вој. Но ве вред но сти ства ра ју бо љу кон ку рент-ску по зи ци ју. Је згро ком пе тент но сти као из вор кон ку рент ске пред но сти је за-пра во по се до ва ње и ко ри шће ње из у зет них спо соб но сти, ве шти на и зна ња уз ко ри шће ње тех но ло ги је. Из у зет ни по је дин ци ме ђу соб но ин те гри са ни у је згро ком пе тент но сти чи не основ ор га ни за ци је ко ја ра ди по себ но до бро. „Да би од-ре ђе не спо соб но сти , ве шти не и зна ње има ле ста тус „је згра“ ком пе тент но сти, мо ра ју ис пу ња ва ти три пред у сло ва:

да пред ста вља ју вред ност за куп це, −да се мо гу разликовати у од но су на кон ку рен ци ју и, −да про ду жу ју, отва ра ју вра та но вим тр жи шти ма“. − 78

76Pawlowsky, Forslin, Reinhardt, 2003, преузето из рада: Небојша Јанићијевић, Организа-ционо учење у теорији организационих промена, Економски факултет, Београд.

77Др Бранислав Машић, Стратегијски менаџмент, Београд 2001. године, стр. 317.78Др Бранислав Машић, Стратегијски менаџмент, Београд 2001. године, стр. 326.

56


Чи тав про цес ор га ни за ци о ног уче ња је ста лан (до жи во тан). Из у зет ност је са мо основ за но ве под ви ге и ства ра ње но вог је згра ком пе тент но сти. Та ко се ства ра ор га ни за ци ја ко ја учи. Према Котлеру „спо соб ност да учи мо бр же од сво јих кон ку ре на та мо жда је на ше је ди но одр жи во кон ку рент ско оруж је“.79

3.2.1. Иновације и неговање предузетништва

Компаније су пред сталним изазовом промена. Улагање у знање и вешти-не је једну од главних могућности да се одговори том изазову. Знање је основа за иновације. Иновације помажу компанијама да се развијају у складу са про-менама пословног окружења. На свом путу раста и побољшања пословања по-себно значајну улогу имају иновације и корпоративно предузетништво.

Иновација подразумева употребу новог знања, са циљем промена у ор-ганизацији, да би се створио нови производ, услуга, унапредило пословање или створиле нове могућности и шансе. Према Грегори Г. Десу у изворе новог знања спадају „нове технологије, резултати експеримената, резултати креа-тивних истраживања или информације конкурената“80. Иновације су комби-нације идеја и информација које доносе позитивне промене. У корену речи иновација је латинска основа novus што значи ново. Иновација подразумева увођење нечег новог или промену на ново стање.

Слика 9 – Знање као извор конкурентске предности

У основи иновације налази се идеја или откриће а оно је резултат креа-тивног процеса који је често последица среће и случајности, због чега је њихо-во предвиђање и планирање отежано.

79Philip Kotler, Marketinška znanja od A do Z, Binoza press, Zagreb, 2004. godine, str. 19.80Gregori G. Dess, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, Strategijski menadžment, Data Status, 2007.

godine, str. 435.

57


Иновација укључује скуп научних, технолошких, организационих, фи-нансијских и комерцијалних активности. Битно је да се иновација односи на ко-ришћење новог знања за понуду нових производа или услуга.

Иновације је тешко разврстати, али су на скали, од револуционарних (као што су струја, телефон, транзистор, рачунари, оптичка влакна и сл.) до постепених, које доводе до побољшања производа и услуга или производних процеса. Постепене иновације су развој већ постојећих револуционарних ино-вација. Постепене иновације стварају нов производ или услугу, смањују трош-кове и повећавају продуктивност. Иновације можемо разврстати, по утицају на продуктивност, на радно интензивне и капитално интензивне.

За стварање конкурентске предности од виталног значаја су знање као основа и иновације као покретачка снага (видети слику 9).

Иновативни производи се обично повезују са стратегијом диференција-ције. На тај начин се нуде производи и услуге који имају јединствене особи-не и значајно бољи квалитет. Према Портеру фирма се диференцира у односу на конкуренте уколико може да буде јединствена у нечему што има вредност за купца. Диференцирање настаје из ланца вредности фирме. Дословно свака активност која ствара вредност представља потенцијални извор јединстве-ности.81 Важно је да се препознају и стварују нови извори јединствености у односу на конкуренте.

Предузетништво је више од жеље за успехом, иновативности, знања и упорног рада, новог производа или новог потрошача. Предузетништво је усмерено на улагање и комбинацију потребних инпута, ширења на нова тр-жишта, стварање нових производа, преузимање ризика у условима неизвес-ности, иновације, инвестиције и економски раст и изазове сталних промена. Предузетништво укључује све активности предузетника и способност да се на основу креативне човекове делатности и ограничених производних ресур-са формира одређена ефикасна и вредна економска делатност. Мала и вели-ка предузећа увиђају потребу да буду креативна, флексибилна и иновативна у циљу унапређења пословања. Предузетништво је усмереност на иновације (нови прозводи, процеси, методе управљања) и усмереност на креирање про-извода који стварају додатну вредност.

Предузетништво је језгро савременог пословања јер управо стално рађање и развој нових пословних подухвата омогућава виталност тржишној привреди. Кључно питање савремене пословне активности је да одговори на изазове предузетничке и управљачке активности у области технологија и иновација. Кључна промена која се одвија у глобалној економији односи се на промену основе конкурентске предности фирми и функција предузетништва и менаџмента. Фирме имају успешан конкурентски профил уколико нуде нове, боље и јефтиније производе и услуге које тржиште и потрошачи траже, а кон-куренти не могу понудити.

81Majkl E. Porter, Konkurentska prednost. Ostvarivanje i očuvanje vrhunskih poslovnih rezultata, Asee, Novi Sad 2007, str. 133

58


Процес предузетничке активности, који се исказује путем иновативно-сти, је:82

увођење нових производа или нових квалитета постојећих производа; −

развој и примена нове технологије која има ниже трошкове и побољ- −шава ефикасност;

откривање нових извора понуде оскудних ресурса или метода за раст −понуде из постојећих;

увођење нових метода производње; −

релизација нове организације производње путем иновативног ме- −наџмента.

Предузетништво се односи, не само на нове пословне подухвате, већ на све компаније и организације у свим фазама пословних циклуса. Корпоратив-но предузетништво је процес у коме компаније врше диверсификацију путем интерног развоја. То је процес иновација и стратешких промена за раст, развој и јачање конкурентског положаја.

Предузетници су појединци или групе људи који, делујући независно или као део корпоративног система, стварају нове организације или подстичу промене и иновације унутар већ постојећих организација. Поседују посебне особине као што су:

к − реативност и стваралаштво,

ду − горочна усмереност ка тржишту и купцима,етичност и пословност, −усмереност трајном успеху и капиталној добити, −изузетна способност предвиђања ризика и прилагођавања, −способност решавања проблема. −

Успех компаније зависи од запослених који чине хетерогену категорију у којој су кључна обележја: систем вредности, култура, заједништво, иденти-фикација са циљевима фирме и разноврсност знања којим запослени распо-лажу. Зато је веома важна предузетничка култура. Тако се ствара окружење у коме се непрестано трага за новим подухватима.

3.3. Mенаџмент знања

Ме неџ мент зна ња je низ ме ђу соб но по ве за них ак тив но сти ор га ни за ци је и ме наџ мен та усме ре них на стра те ги ју упра вља ња људ ским ка пи та лом, од но сно раз вој зна ња, ве шти на и ком пе тен ци ја за по сле них, кроз обра зо ва ње и обу ку, сти ца ње рад ног и про фе си о нал ног ис ку ства и сл. Про цес упра вља ња свим вр-

82Слична анализа се може наћи на http://skriptarnica.download.googlepages.com/preduzetnistvo_I_kol.pdf

59


ста ма зна ња за до во ља ва са да шње и бу ду ће по слов не по тре бе, пре по зна је, ко ри-сти и раз ви ја зна ње и ства ра но ве вред но сти. Ци ље ви су пре но ше ње и ши ре ње зна ња на свим ни во и ма ор га ни за ци је, ства ра ње зна ња по треб ног за до но ше ње нај бо љих од лу ка, под сти ца ње ква ли тет ног раз во ја но вих зна ња, пру жа ње по др-шке и мо ти ва ци је за усва ја ње зна ња из спољ них из во ра и раз ви ја ње спо соб но-сти њи хо ве успе шне при ме не и ко ри шће ња, оси гу ра ње да се но во зна ње прене-се љу ди ма ко ји ма је по треб но. По треб но је омо гу ћи ти да сва ко у ор га ни за ци ји зна где се и ка ко но во зна ње мо же стећи и на нај бо љи на чин ко ри сти ти.

Сли ка 10 – Менаџмент знања83

Не по сто ји је дин стве на де фи ни ци ја менаџмента зна ња али све има-ју слич ну по тку и осно ву. Менаџмент зна ња са др жи основ не еле мен те као што су: ко ри шће ње до ступ ног зна ња у по слов ним про це си ма, про из во ди ма и услу га ма, са би ра ње зна ња у до ку мен ти ма и ба за ма по да та ка, чу ва ње зна ња, мо ти ва ци ја за ства ра ње но вог зна ња и ор га ни за ци о не кул ту ре, пре нос и ко-ри шће ње зна ња на свим ни во и ма ор га ни за ци је и ства ра ње но вих вред но сти ор га ни за ци је. Тех но ло ги ја и ин фор ма ци о на тех но ло ги ја олак ша ва ју при ме ну упра вља ња зна њем. За компаније је важно да ваљано користе велике количи-не информација којима располажу. Пре не го што стек ну укуп ну сли ку о сво јим куп ци ма, кон ку рен ци ји и ди стри бу ци ји, мо ра ју ор га ни зо ва ти и ин те гри са ти сво је по дат ке у је дин стве ну ба зу по да та ка.

Менаџмент зна ња је скуп про фе си о нал них ве шти на, пра ви ла и ис ку ста-ва ко ји уна пре ђу ју спо соб ност људ ских ре сур са у ор га ни за ци ји и по бољ ша ва ју њи хо ву спо соб ност да ме ђу соб но по де ле зна ње.

Менаџмент зна ња су штин ски до при но си ства ра њу но вих вред но сти, ино ва ци ја ма и по сти за њу из у зет но сти. На тај на чин ор га ни за ци ја сти че пред-ност у од но су на кон ку рен ци ју.

83Слика преузета и делимично измењена из: др Бранислав Машић, мр Јелена Ђорђевић Бољановић, Knowledge menagement, Београд 2006. године, стр. 31.

60


Табела 8 – Основне претпоставке за лични односно организациони приступ

менаџменту знања84

Приступ личног знања Приступ организационог знања

Зна ње је лич но по при ро ди и вр-ло га је те шко из дво ји ти.

Зна ње мо ра би ти пре не то по ме-ра њем љу ди у окви ру или из ван ор га ни за ци је.

Учење може бити под ста к нуто само довођењем правих људи за-једно под правим околностима.

Зна ње мо же би ти усмерено и си сте ма ти зо ва-но та ко да по ста је сред ство ор га ни за ци о ног зна ња. Зна ње мо же би ти доступно ко ри шће-њем ин фор ма ци о них тех но ло ги ја у облику до ку мен ата, ше ма и мо де ла нај бо ље прак се.

Процеси учења могу бити дизајнирани да отклањају недостатке знања кроз структури-рање, управљање, научне процесе.

3.3.1. Животни циклус менаџмента знања

Сам про цес ме наџ мен та зна ња има ви ше по ве за них и ин те гри са них де-ло ва као што су: ства ра ње зна ња, осва ја ње зна ња, чу ва ње зна ња, по де ла зна ња са дру ги ма и при ме на зна ња.85

Слика 11– Животни циклус процеса менаџмента знања и организација86

84Табела преузета из: Ron Sanchez, Knowledge Management and Organizational Leraning: Fundamental Concepts for Theory and Practice, 2005, str. 3.

85Др Бра ни слав Ма шић, мр Је ле на Ђор ђе вић Бо ља но вић, Know led ge me na ge ment, Бе о-град 2006. го ди не, стр. 36.

86Исто, слика стилски измењена, стр. 36.

61


Зна ње у по слу има свој соп стве ни жи вот ни ци клус. Мо ра би ти створено уну тар ор га ни за ци је или ван ње. Зна ње мо ра би ти ускла ди ште но и до ступ но за запослене да га про на ђу и ко ри сте. Они ко ји ма је по треб но спе ци фич но зна-ње, мо ра ју га по по тре би про на ћи, тра же њем на пра вим ме сти ма или да пи та ју пра ве љу де. Јед ном ка да је из вор зна ња на ђен ко ри сник ће ићи да ље кроз про-цес сти ца ња зна ња. Ово ће укљу чи ти до би ја ње лич ног зна ња од дру гих љу ди и до ку мен то ва них из во ра. Сте че но знање се користи за не ке про дук тив не свр хе. Приликом коришћења знања долази се до информација и одговора на питање шта је би ло до бро а шта не. Ово мо же би ти узе то као зна ча јан улаз за бу ду ће кре и ра ње зна ња. Кључ ни по ма гач у ефек тив ном упра вља њу овим ци клу сом је уче ње. Без ком по нен те уче ња овај ци клус је ли шен зна ња. Јед но став но ре че но по сто ји са мо стра те ги ја ис по ру ке ин фор ма ци ја ко ја ни је по ве за на са по врат ном спре гом ефек тив ни јег људ ског ис ку ства. Жи вот ни ци клус ме наџ мен та зна ња при ка зан је сли ци 12.

Сли ка 12 – Жи вот ни ци клус ме наџ мен та зна ња87

При ме на ис по ру че ног зна ња у опе ра тив ном по слу има ини ци јал не вред но сти, али би ис по ру че но зна ње сме ста за ста ре ло ако се стал но не би об-на вља ло са новим на у че ним лек ци ја ма из при ме не зна ња88. Менаџмент зна ња је упра вља ње овим ци клу сом за рад оп ти мал них пер фор ман си ор га ни за ци је у свим аспек ти ма овог мо де ла.

Циљ ме наџ мен та зна ња је да на пра ви овај ци клус ефект ни јим и ефи ка-сни јим. Ово зна чи да је кор по ра тив но зна ње на пра вље но у фор ма ма ко је су ла ко до ступ не. Та кве фор ме су до ку мен та, про це си и пра ви ла и они су уса ђе ни у људ ске ре сур се, ин фор ма ци о не тех но ло ги је и у про из вод ни про цес.

Ово ускла ђе но зна ње на овај на чин је до ступ но за по нов ну упо тре бу и стал но вред но ва ње у ци љу бо ље ефек тив но сти и уна пре ђи ва ња. Ово је од ве ли-ког зна ча ја за успех ор га ни за ци је јер ће у про тив ном ре зул тат би ти сла би ји.

87Слика преузета са: http://www.processrenewal.com/files/def-km.doc88Уче ње, кре и ра ње, чу ва ње

62


До би ја ње нај бо љег зна ња кроз ци клус, пре не го што то зна ње бу де пре-ва зи ђе но, је глав ни циљ мно гих ор га ни за ци ја. Прак тич на при ме на ци клу са зна ња је на ин ди ви ду ал ном, ком па ниј ском и ме ђу ком па ниј ском ни воу. Сва ки но ви ни во ну ди ве ће по врат не спре ге и по слов ни успех.

Менаџмент зна ња за тва ра оквир ко ји стал но пре тва ра „ти хо” зна ње у екс пли цит но зна ње за ши ру упо тре бу и вра ћа се опет у „ти хо” кроз ис ку ство, уче ње и раз ми шља ње.

Слика 13 – Повратна спрега89

3.3.2. Кре и ра ње ри зни це зна ња

По сто је три основ на ти па ри зни це зна ња:

1. Екс тер но зна ње, нпр. зна ње ко је по се ду је кон ку рен ци ја

2. Струк ту и ра но ин тер но зна ње, као што су из ве шта ји о ис тра жи ва њи-

ма, мар ке тин шки ма те ри ја ли про из вод но ор јен ти са ни, тех ни ке и ме то де.

89Слика преузета са адресе: http://www.processrenewal.com/Uiles/def-km.doc

63


3. Не фор мал но ин тер но зна ње, као што су на у че не лек ци је, ба зе по да та-ка, ди ску си је и слич но.90

Слика 14 – Уобичајени облици знања91

90The Knowledge Management Yearbook 1999-2000 Edited by James W. Cortasa, John A. Wo-ods, str. 91.

91Модел преузет и измењен из: Sami Albanna, Knowledge Management and Strategies for Development in a Repidly Changing Global Environment, Falls Church, VA USA, 2000, str. 9.

64

4. ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ЈАЧАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА И ЗНАЊА

4.1. Информационе технологије и конкурентска предност

Друга информациона револуција је протутњала светом. Утицај инфор-ма ционих технологија је огроман. Ниједна компанија не може да избегне ње не ефекте. Драматично смањење трошкова добијања, обраде и преноса инфор -мација мења начин пословања. Руководиоци су свесни да те хно логија више не може да буде искључиво у надлежности одељења за електронску обраду пода-така или информационе системе. Пошто виде да њи хови конкуренти користе информације ради стицања конкурентске пред ности, они увиђају потребу да се директно укључе у управљање новом технологијом.

Менаџери најпре морају да схвате да се информациона технологија не сво-ди само на компјутере. Информациона технологија се данас мора схватити ши-роко, како би обухватила информације које фирме стварају и користе, исто као и широк спектар све више повезаних технологија за обраду информација. Дакле, поред компјутера, укључени су опрема за очитавање података, комуникационе технологије, аутоматизација фабрика и друга опрема и услуге.

Данас постоји развијено више различитих информационих система на нивоу компаније, према функционалној области као што су92: рачуно водствени информациони систем, финансијски информациони систем, произ водни (опе-рације/производња) информациони систем, маркетиншки информациони систем, информациони систем управљања људским ресурсима. Такође, постоји читав низ информационих система раз врста них према пруженој подршци: систем обраде трансакције, управни инфор ма циони систем, систем за менаџ-мент знања, систем за ауто ма ти за ци ју канце ларијских послова, систем подрш-ке одлучивању, информациони сис тем предузећа, систем подршке групама, интелигентни системи подршке, итд.

Начин на који је информациони систем организован зависи од тога шта треба да подржи. За пројектовање информационог система главни задатак је дефинисање информационих захтева основног пословања компаније укљу-чујући и начин на који треба испунити захтеве.

92Efraim Tu r ban, Ep hr ai m McLe an, Ja me s Wetherbe, In for maciona te hno logij a za me nadžmen t. Tran for misanj e p oslovan ja u d igitalnu ek onomiju, Zavod za udžbenike i nasta vn a sred st va, Београд 2003, стр. 51.

65

ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ЈАЧАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА И ЗНАЊА

Према Мајклу Портеру информацаиона револуција утиче на конкурен-цију, на три посебно важна начина, тиме што:

мења структуру привредне гране и мења правила конкуренције; −ствара конкурентску предност пружајући компанијама нове могућ- −ности да надмаше своје конкуренте;рађа читаве нове послове, који често настају из већ постојећих ак- −

тивности компаније.93

Портер сматра да је главна улога информационе технологије у конку-ренцији концепт „ланца вредности“. Активности које стварају вредност једне компаније сврставају се у девет основних категорија.

Слика 15 – Типичне технологије у ланцу вредности фирме94

Основне активности су укључене у физичко стварање производа, његов маркетинг и испоруку купцима, као и подршку и сервисирање после продаје. Помоћне активности обезбеђују утрошке потребне за обављање примарних активности. Свака активност подразумева купљене утрошке, људске ресурсе и комбинацију технологија. Подршку целокупном ланцу пружа инфраструктура фирме, укључујући функције као што су руковођење организацијом, правна служба и рачуноводство. Свака од ових активности је прожета обрадом инфор-мација, јер истовремено ствара и користи одређене информације. У вођењу пословних књига хартију и основна правила заменили су компјутери. Помоћу

93M aj kl E. Porter, O konkurenciji, FEFA , Београ д 2008. године, стр. 79.94Majkl E. Porte r, Konk urentska prednos t. Ostvarivanje i oč uv anj e vrhuns kih po s lovnih rezulta-

ta, Asse, Novi S ad 2007, стр. 176.

66


компјутера се пројектује, а нова технологија замењује људски рад у обради по-датака машинама.

Информациона технологија се брже развија од технологија за физичку обраду материјала. Трошкови постају мањи а границе обраде и преноса ин-формација се веома брзо шире. За менаџере ово значи истраживање нових мо-гућности. Створен је простор за много свеобухватнију анализу и коришћење детаљних података. Компаније су у почетку информациону технологију ко-ристиле углавном за рачуноводство и вођење евиденције. У овим применама, компјутери су аутоматски обављали рутинске чиновничке послове као што је обрада наруџбина. Информациона технологија данас се шири дуж читавог ланца вредности, оптимизира га и контролише функције, али обавља и мно-го сложеније извршне функције. Информациона технологија трансформише и физичку компоненту активности. Компјутеризоване машине алатљике су брже, прецизније и флексибилније у производњи од старих машина којима се ручно руковало. Коначно, нова технологија има снажан утицај на обим конку-рентности.

4.1.1. Технологија и структура привредне гране

Према Портеру95 структура једне делатности оличена је у пет фактора конкуренције који заједнички одређују њену профитабилност: снагу купаца, снагу добављача, опасност од нових конкурената, опасност од супститута и ривалство међу постојећим конкурентима.

Заједничка снага ових пет фактора, исто као и просечна профи та бил ност, мења се у зависности од привредне гране. Информациона технологија може да промени сваки од пет фактора конкуренције, а тиме и привлачност гране. Тех-нологија ствара потребу за променама и могућност да се оне остваре.

Информациона технологија повећава моћ купаца у делатностима које склапају купљене компоненте. Аутоматизовани рачуни за материјале и база података са понудама продаваца олакшавају купцима да процене изворе мате-ријала и да доносе ваљане одлуке да ли да нешто купе или производе.

Улазне баријере су се повећале зато што информационе технологије за-хтевају велика улагања у сложени софтвер. На пример, банкама које конкури-шу за пружање услуга управљања готовином у корпорацијама сада је потре-бан врхунски софтвер који ће клијентима пружати информације о стању на рачуну. Овим банкама ће можда бити потребно и да инвестирају у савременије компјутере и другу опрему.

Пројектовање помоћу компјутера и системи производње утицали су на то да се у многим делатностима јави претња супститутима, будући да омо-гућавају брже, лакше и јефтиније укључивање побољшаних карактерстика производа.

95Majkl E. Porter, Konkurentska prednost. Ostvarivanje i očuvanje vrhunskih poslovnih rezul-tata, Asse, Novi Sad 2007, str. 24.

67


Слику 16 – Пет фактора конкурентности који одређују профитабилност привредног сегмента96

Аутоматизација обраде наруџбеница и фактурисања повећали су ри-валство у многим дистрибутивним делатностима. Нова технологија повећа-ва фиксне трошкове, а истовремено замењује људе па дистрибутери морају жешће да се боре за повећање обима.

4.1.2. Конкурисање у ери информатике

Информациона технологија може да мења трошкове компаније у било којем делу ланца вредности. Утицај технологије на трошкове раније је био ограничен на активности у којима је значајну улогу играла рутинска обрада информација. Данас свака активност из ланца вредности користи значајну компоненту обраде информација.

Подједнако је драматичан утицај информационе технологије на страте-гије засноване на диференцијацији. Као што је већ примећено, улога компаније и њеног производа у ланцу вредности купца представља кључну одредницу диференцијације. Нова информациона технологија омогућава прилагођавање производа жељама купца.

96Majkl E. Porter, Konkurentska prednost. Ostvarivanje i očuvanje vrhunskih poslovnih rezul-tata, Asse, Novi Sad 2007, str. 24.

68


Технологија повећава способност компаније да координира своје актив-ности на регионалном, националном и глобалном нивоу. Она омо гућава шири географски опсег који може да створи конкурентску пред ност. Информациона револуција успоставља односе међу секторима који су раније били раздвојени. Важан пример за ово представља спајање компјутерских и комуникационих технологија. Таква конвергенција има велики утицај на структуру обеју делат-ности. Користи од опсега и успостављања веза могу да се повећају само када се информациона технологија рашири по целој организацији и уколико је ин-формациона технологија у организацији уведена у различите делове компа-није компатибилна.

Информациона револуција на три различита начина ствара потпуно нове привредне и непривредне делатности. Нове послове чини технолошки изводљивим. Друго, информациона технологија може да подстакне нове по-слове и тиме што ствара изведену тражњу за новим производима. Треће, ин-формациона технологија ствара нове послове у оквиру старих. Компанија у чији је ланац вредности укључена обрада информација може да има вишкове капацитета или вештина који се могу продати изван компаније. Компаније су такође све више способне да стварају и да другима продају информације које представљају узгредни производ њиховог пословања.

Према Портеру97 највише руководство могу да следе пет корака како би искористили могућности које је створила информатичка револуција.

1. Процењивање интензитета информација. Први задатак компаније јесте да процени постојећи и могући интензитет информација у вези с про-изводима и процесима њених пословних јединица. Портер сматра да су по-тенцијално важни велики интензитет информација у ланцу вредности и у производу:98

Велики интензитет информација у ланцу вредности − – велики број добављача или купаца с којима компанија директно сарађује, произ-вод за чију продају је потребна велика количина информација, про-изводна линија с много посебних варијанти производа или велики број фаза у процесу производње.

Велики интензитет информација у производу − – про и звод који углав-ном обезбеђује информације, производ чије фун к цио нисање укљу-чује знатну обраду података, производ чија упо тре ба захтева од ку-пца да обради много информација или производ за чију употребу је потребна веома скупа обука купаца.

Ово може да помогне у идентификовању приоритетних пословних је-ди ница за улагање у информациону технологију. Приликом избора прио ри-тет них области треба имати на уму ширину информационе технологије, јер укључује много више од обичног рачунања.

97Majkl E. Porter, O konkurenciji, FEFA, Београд 2008. године, стр. 98.98Исто, стр. 98.

69


2. Одређивање улоге информационе технологије у структури делат нос-ти. Менаџери би требало да предвиде могући утицај инфор ма ционе техно-ло ги је на структуру своје делатности. Они морају да утврде како би инфор-мациона технологија могла да утиче на сваки од пет фактора кон курен т но сти. Не само што сваки тај фактор може да се промени већ могу да се промене и границе делатности.

3. Препознавање и рангирање начина на које би информациона техно ло-гија могла да створи конкурентску предност. Почетна претпоставка мора да буде да ће технологија по свој прилици утицати на сваку активност у ланцу вредности. Поред тога што мора добро да провери свој ланац вредности, ком-панија би морала да размотри и како би информациона технологија најбоље допринела конкурентској предности.

4. Истраживање начина на који информациона технологија може да раз-вије нове послове. Менаџери би требало да размотре могућност да од постојећих послова створе нове. Информациона технологија представља све значајнији пут за диверсификацију компаније.

5. Развој плана за коришћење информационе технологије. Акциони план рангира потребна стратешка улагања у хардвер и софтвер, као и у активности везане за развој нових производа, које би одражавале већи садржај инфор-мација у производу. Ово захтева и организационе промене прилагођене улози технологије у повезивању активности унутар компаније и изван ње.

Компаније ће морати све више да примењују информациону технологију, уз поседовање знања о томе шта је потребно да би се остварила конкурентска предност. Организације морају да распореде одговорност за развој система. Ме-наџер за информационе услуге би уместо да контролише информациону тех-нологију морао да координира архитектуру и стандарде бројних активности широм организације и да обезбеди помоћ и менторски рад у развоју система. Зна ње и ин фор ма ци је су нај ва жни ји ка пи тал јед не ор га ни за ци је. Ако је при сут-на раз ме на зна ња и ин фор ма ци ја на свим ни во и ма, он да је то на чин да се чу ва ју ре сур си, раз ви ја ју про из во ди и услу ге али и ства ра ју но ве мо гућ но сти.

Информациона технологија може да помогне у процесу спровођења стра тегије. Користећи информационе системе, компаније могу много пре циз-није да измере своје активности и да мотивишу менаџере да успешно спро-воде стратегије.

Зна ње је ви ше не го зна чај но за еко ном ски раз вој, по ве за но са под сти-ца ји ма и то та ко што на гра ди и сти му ли ше ге не ра ци ју но вим иде ја ма и про-мо ви ше обра зо ва ње и обу ку. Пра ви под сти цај на државном нивоу је изградња на уч не и тех но ло шке ин фра струк ту ре и стварање могућности за бо ље уче ње које во ди ду го роч ном раз во ју. Уче ње у овом кон тек сту ре флек ту је иде ју одр-жи вог ства ра ња и ши ре ња зна ња. Иза зов је да се ово омо гу ћи у чи та вој гло бал-ној еко но ми ји.

Др жа ва ко ја же ли да ства ра кон ку рент ску пред ност тре ба да бу де отво-ре ни ја, да си сте ма ти зу је и учи ни до ступ ним сви ма рас по ло жи во зна ње, да про мо ви ше упо тре бу ин тер не та у обра зо ва њу и да по др жа ва и раз ви ја упо тре-бу ди ги тал них тех но ло ги ја од стра не компанија.

70


Уколико компаније саме не стварају нове технологије држава својим по-зитивним законодавством мора да обезбеди услове за њихов увоз. Један од на-чина је привлачење страних директних инвестиција. Друга могућност је снаб-девање школа и универзитета технологијама које омогућавају квалитетније образовање.

Ди ги тал не тех но ло ги је су ва жне, јер у ствар но сти ме ња ју на чин на ко ји љу ди и компаније до ла зе у ин тер ак ци ју и ра де. Оне обез бе ђу ју но ве на чи не за при ступ ин фор ма ци ја ма. Ипак, оста је пи та ње да ли су ди ги тал не тех но ло ги је фан та зи ја за раз вој и раст ка ко мно ги ве ру ју. Та ко зва ни “Солу” па ра докс, оп-сер ва ци ја да по сто ји огра ни че ни до каз по зи тив ног ути ца ја на про дук тив ност од стра не но вих ин фор ма ци о них тех но ло ги ја, вра тио се на днев ни ред по сле раз о ча ра ва ју ћих за кљу ча ка ви со ко тех но ло шких фир ми, пра те ћи но ву еко но-ми ју – еуфо ри ју.

Ве за из ме ђу ин фор ма ци о них тех но ло ги ја и по ве ћа не про дук тив но сти се све ви ше по ка зу је да је дво знач на и по ве за на са пу та њом уче ња. Но ве тех-но ло ги је ће до при не ти по бољ ша њу пер фор ман си са мо по сле про ду же ног пе-ри о да адап та ци је на љу де и ор га ни за ци ју. Ва жно је ис та ћи да се ино ва ци је и про дук тив ност не мо гу огра ни чи ти са мо на ин фор ма ци о не тех но ло ги је.

4.2. Ви со ко обра зо ва ње

По сто ји по тре ба да се очу ва ин сти ту ци о нал ни ин те гри тет ви со ког обра зо ва ња као ин фра струк ту ре зна ња где ис тра жи ва ње и уче ње тре ба да бу ду га ран то ва ни кроз раз ли чи те по ли ти ке и ак ци је. Ово је по себ но ва жно у вре ме еко но ми је зна ња и ка да су ма ње раз ви је на дру штва под ра сту ћом до ми-на ци јом тр жи шно ори јен ти са них еко но ми ја. Сли ка 17 илу стру је ак тив но сти и то ко ве у опи пљи вој и нео пи пљи вој ди мен зи ји универзитета. Сва ки еле мент опи пљи вог то ка има по ве за ну нео пи пљи ву ком по нен ту.

Универзитет треба посматрати као место стицања знања, обављања професионалне делатности и место које креира културни и друштвени развој. Важно је развијати партнерство универзитета са привредом и међународним институцијама. Циљеви високог образовања су:

развијање и преношење знања и способности кроз наставу и научно- −истраживачки рад, развијање кључних компетенција, −учење језика и усавршавање у области информационих технологија, − усавршавање у области наука, технологије и математике, − повећање кретања студената, наставника и повезивање универзитета, − развијање ресурса (техничких, финансијских и људских) у образо- −вању, повећање способности појединаца за лични развој и добробит дру- −штва и квалитет мора бити основни услов за поверење и привлачност. −

71


Раст продуктивности и међународна конкурентност производа и услуга у тесној су вези са развојем науке, истраживања, технологије и образовања. Количина и квалитет уграђеног знања све више одређује вредност и конку-рентску предност. Креативни рад и иновација производа, услуга и процеса за-узима све већи значај за укупну конкурентност. Данас је интензивна тражња за квалитетним знањем. Развијене земље највише издвајају за образовање и истраживање, али и захтевају већу ефективност и ефикасност институција које развијају знање.

Слика 17 – Четири димензије односа између универзитета и друштва99

Како је објаснио професор Чековић „бољи утицај на производњу могао би да се остварује усвајањем нових технолошких поступака, развитком нових ма-теријала, ... као и школовањем кадрова и очувањем чисте животне средине“100. Професор Чековић сматра да ће „наука напредовати, чак брже него до сада.

99Pedro Conceição , Manue L V. Heitor and Francisco Veloso, “Technological Forecasting and Social Change, 5th Intl. Conf. on Technology Policy and Innovation, Delft, June 2001.

100Живорад Чековић, Јагош Пурић, Природно-математичке науке данас и у будућности, Српска академија наука и уметности, Природно-математички факултет, Београд 1989, стр. 104. Напомена: проф. др Живорад Чековић је редовни члан Српске академије наука и уметности, са огромним бројем научних радова и сврстава се у сто најбољих хемичара света.

72


Томе ће допринети број научних података и информација, који је стално све већи. И од њих ће искусни научници стварати нове системе, техничке уређаје, лекове, космичке уређаје, као и теорије и нове правце развоја“101. Професор истиче да је познато тврђење да су „висококвалитетна истраживања и ула-гање у развој науке привилегија богатих“, али „научна открића више не зависе од генијалности појединачних научника, већ од технике којом се располаже и броја високообразованих и креативних људи у систему“102 којих ће у будућ-ности бити све више.

4.2.1. Болоњски процес

Заједничка декларација европских министара задужених за високо об-разовање потписана је у Болоњи 1999. године103. Потписивањем Болоњске декларације отпочео је Болоњски процес који има за циљ креирање једин-ственог европског система универзитетске наставе и истраживања до 2010. године, уз истовремено признавање и задржавање разноликости национал-них посебности (култура, језик, традиција, итд). На тај начин се тежи стварању флексибилнијег и ефикаснијег система високог образовања Европе, који би био конкурентан на глобалном светском тржишту знања.

Високо образовање је посебно значајно у изградњи и јачању интелек-туалних, културних, научних и технолошких димензија друштва у целини. Изградња европског простора високог образовања је од кључне важности за унапређење кретања грађана и њихово запошљавање. Улагање у високо обра-зовање и истраживање је најбољи одговор потребама и захтевима друштва и напретку научних сазнања. Високо образовање и истраживање су веома ва-жни за подршку економском и културном развоју друштава. Постоји стална потреба за побољшање квалитета наставе али и јачања истраживања и ино-вација. Високо образовање и истраживање заправо представљају прави извор конкурентске предности.

Основни елементи стварања европског простора високог образовања су:104

Прихватање система лако препознатљивих и упоредивих степена, и −увођење додатка дипломи, како би се унапређивало запошљавање европских грађана и међународна конкурентност европског система високог образовања.

101Милош Јевтић, Између духа и материје. Разговори са Живорадом Чековићем, Београд-ска књига, Београд 2006, стр. 219.

102Милош Јевтић, Између духа и материје. Разговори са Живорадом Чековићем, Београд-ска књига, Београд 2006, стр. 218.

103Документи су доступни на: http://ec.europa.eu/education/policies/educ/bologna/bologna_en.html

104http://ban.junis.ni.ac.yu/prilozi_reforma/5prag.pdf

73


Прихватање система утемељеног на два главна циклуса, додиплом- −ском и последипломском. Приступ другом циклусу захтева успешно завршен први циклус студија који мора трајати најмање три године. Степен постигнут након три године сматра се потребним степеном квалификације на европском тржишту рада. Други циклус састоји се из два дела, мастер студије а затим докторске студије, као што је то случај у многим европским земљама.

Увођење система бодовања − 105, као прихватљивог средства у уна пре-ђе њу најшире размене студената.

Унапређење мобилности уклањањем препрека слободном кретању, −студентима и наставницима. Студентима дати прилику за учење, омогућити им приступ студирању и одговарајућим службама. Нас-тавницима, истраживачима и административном особљу омогућити и признати време проведено у Европи на истраживању, предавању или учењу.

Унапређење европске сарадње у осигуравању квалитета у циљу раз- −вијања упоредивих критеријума и методологија.

Унапређење потребе европске димензије у високом школству, по- −себно у развоју наставних програма, сарадњи између институција, плановима мобилности и интегрисаних програма студирања, обуке и истраживања.

За постизање ових циљева поштују се различитост култура, језика, на-ционалних система образовања и аутономија универзитета.

За развој образовања и науке потребно је веће издвајање из буџета, по-себно за земље које су испод просечног улагања. Улагање мора да буде добро структуирано и програмски опредељено. Веома је важно добро управљање об-разовним и научно-истраживачким институцијама.

Менаџмент тоталног квалитета106 је прилаз управљања школом и фа-култетом оријен ти сан на квалитет, заснован на учешћу свих, која стреми ду-горочном успеху и то на добробит и задовољство ученика, студената, њихових родитеља, свих чланова школе, факултета и друштва у целини.

У складу са руководећом стратегијом менаџмента тоталног квалитета, руководство треба да постигне следеће циљеве:

Стварати и одржавати сталност намере у циљу побољшања учени-• ка, студената и услуге. Циљ је да се створе најквалитетнији ученици, студенти, да напредују и заузму значајне позиције у друштву.Усмерити пажњу на процес учења, а не на процес оцењивања. Учење • кроз искуство охрабрује креативност и жељу за експериментом.

105European Credit Transfer System (ECTS).106http://en.wikipedia.org/wiki/Total_Quality_Management

74


Рад са школама, одакле ученици и студенти долазе. Тако ће се смањи-• ти укупни трошкови унапређивањем односа са основним и средњим школама и по ма гањем њима да побољшају квалитет ученика који долазе на факултет.Константно и заувек побољшавати систем ученичког и студентског • напретка и услуга да би се побољшао квалитет и продуктивност у личном животу и заједници.Промовисати стручно усавршавање за наставнике и административ-• не рад ни ке; подстицати стварање научних радова код професора. Успоставити такво вођство које помаже људима да користе информа-• ционе технологије, да би боље урадили посао и утабали стазу за раз-вој људске креативности.Креирати такво окружење које охрабрује људе да слободно говоре и • користе шансе.Уклонити баријере између стручних актива и катедри. Људи морају • радити као тим. Потребно је развијати стратегије између група и људи. Планирање времена ће олакшати ову функционалност.Уклонити баријере које не дозвољавају ученицима, студентима, нас-• тавницима, професорима и руководству да уживају у свом праву ра-дости рада са људима.Увести снажан програм образовања и самопобољшања за свакога.• Промена је сталан посао.• Прихватити нову филозофију да менаџмент мора бити пробуђен • изазовом, преузимањем одговорности и вођства за промену.

Улагање у образовање, истраживање и науку повећава продуктивност и конкурентност. Тај став, заснован на људском капиталу, изједначава улагање у људе са улагањем капитала. „Што је улагање веће, већа је и продуктивност“107. Стиглиц наглашава да је важна улога образовања у социјализацији. Људи се кроз образовање уче како да се понашају на радном месту, како да извршавају задатке, како да следе упутства и раде у тимовима. „Они што дуже похађају школе остварују више зараде, а примећено је и да су продуктивнији“108. Обра-зовање утврђује разлике у квалификацијама, па омогућава усклађивање поје-динаца и радних места. На овај начин се повећава продуктивност и обезбеђује значајна корист за друштво. Потребно је истаћи и јачање вредносног система друштва кроз образовање. Овакав развој људи утиче на повећање продуктив-ности, раст животног стандарда, али не мање важно, развој уметности и кул-туре уопште.

107Džozef E. Stiglic, Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet, Beograd 2004. godine, str. 437.108Исто, str. 438.

75

5. ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ И ГЛОБАЛНА КОНКУРЕНТНОСТ

5.1. Србија и Глобални индекс конкурентности

Светски економски форум мерењем Глобалног индекса конкурентности Србију ставља на 91. место. Према БДП-у по становнику Србији припада од 60-65. места. Поставља се питање: због чега је створена толика разлика између нивоа БДП-а по становнику и стварног места на глобалном индексу?

Одговор на ово питање захтева анализу образовања у Србији и анализу конкурентности српске привреде на глобалном нивоу.

5.1.1. Стање образовања у Србији

Ниво улагања у образовање у Србији је веома низак. Према подацима Министарства финансија улагање за све нивое образовања у Србији износи 3.5% БДП. Просек земаља OECD-а је 6%. Када се узме у обзир да је буџет Србије неупоредиво мањи од буџета земаља OECD-а, онда је јасно да Србија скромно улаже у развој људског капитала. Када овом податку додамо и статистичке по-датке о образовној структури становништва тада се може констатовати да је однос државе и друштва према образовању у Србији забрињавајуће лош.

У стручној јавности често чујемо противречне ставове по питањима знања и образовања у Србији. Процена успешности формалног образовања скоро да не постоји. Стање у систему образовања у Србији анализирано је од стране OECD-а и UNICEF-а 2001. године.

Тематски преглед политике у области образовања у Србији, који је при-премио OECD 2001. године, оцењује се да је образовање у нашој земљи до 1990. године било релативно успешно у подизању квалитета и стандарда, и да су у питању били „напредни, либерални, и према Западу оријентисани образовни системи у поређењу са другим комунистичким државама“.109 Међутим, стање се

109Thematic Review of National Policies for Education: Serbia, Cetre for Co-operation with non-members, Organisation for Economic Co-operation and Development, June 2001, стр. 22.

76


нагло погоршало током деведесетих. Зато је OECD предложио, новим образов-ним властима у Србији после 2000. године, низ мера за побољшање образовања. У оквиру политике и руковођења у образовању предложено је да се:

установи опсежна, кохерентна и јасна практична политика и страте- −гија за образовну реформу;преобликују улоге инспекцијске службе која од контролне функције −треба да иде ка функцијама подршке и саветовања;образују руководиоци у области образовања; −прошири подршка развијању управљања на локалном нивоу; −изврши координација спољње сарадње. −

У погледу наставних програма, стандарда и процењивања OECD је пред-ложио да се:

осавремени наставни план и програм; −креирају нови наставни планови и програми за занимања усклађена −са захтевима тржишта рада и потребама привреде;наставни план и програм прилагоди ученицима и студентима. −

За наставнике OECD је предложио мере:смањити садржај наставних програма; −смањити број ученика по одељењу, а посебно у градским областима; −створити опсежну стратегију за обуку наставника; −побољшати плате наставника; −побољшати кретање студената и наставника и размену идеја и ис- −кустава.110

Ради пружања подршке развоју основног образовања UNICEF је спровео свеобухватну анализу образовног система у нашој земљи 2001. године. У овом документу приказани су детаљни налази и препоруке111.

Свеобухватна анализа констатује да деведесете године представљају осиромашење грађана, породица и друштва у целини што је довело до наза-довања по свим образовним параметрима. Посебно драстичан пад се огледа у платама наставника и снижавању квалитета образовања. Промене у основним демографским показатељима имају велику утицај на образовни систем. Огро-ман број младих високообразованих стручњака из Србије је отишао на Запад. Истовремено у Србију долази велики број избеглих и расељених лица, тако да је потпуно промењена образовна структура становништва.

Универзални циљеви за бесплатно и обавезно основно образовање нису у потпуности испуњени. Недостаје важна компонента образовања одраслих, до-животно образовање, образовање на даљину итд. Значајан проценат одраслих је без основног образовања. Одрасли који су завршили обавезну основну шко-лу нису професионално обучени за посао. Код запослених је потребно стално

110Исто, стр. 44-48.111Ivan Ivić i istraživački tim, Sveobuhvatna analiza osnovnog obrazovanja u SRJ, UNICEF,

Beograd 2001, str. 117-145.

77

ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ И ГЛОБАЛНА КОНКУРЕНТНОСТ

образовање. Велики број квалификованих одраслих особа су незапослени и потребна им је додатна обука или преквалификација. Постоји небрига за поје-дине етничке групе и за децу са посебним потребама. Не брине се о талентова-ним и надареним младим људима.

Табела 9 – Образовна структура становништва Србије старијег од 15 година112

Нивои образовања проценти

Високо 6.6 11.1Више 4.5

Средње 41.1

Основно 23.9

4-7 разреда основне школе 14.221.8

1-3 разреда основне школе 2.0

Без школске спреме 5.6

Непознато 2.1

Укупно 100

Образовању недостаје интегрисани информациони систем као основа за свако доношење одлука и праћење. Недостаје велики број важних подата-ка о стању и функционисању система. Образовни систем је екстремно центра-лизован и има неразвијен систем планирања, управљања, администрације и праћења функционисања и резултата. Постоји системска сметња за стварање веза између школе и локалне средине, што је предуслов за квалитетно школ-ско окружење и ефикасност образовања.

Образовни систем функционише на нивоу сиромаштва. Током деведе-сетих година издаци за основно образовање су преполовљени. Нема новца за инвестиције, опрему, школска учила, педагошке иновације, а ни средства за додатну обуку и напредовање наставника. Не постоје јасни и објективни критеријуми за финансирање материјалних потреба школа. Школске зграде и простор су неодговарајући. Већина школа не поседује лабораторије и опрему, радионице, кабинете, рачунарску и комуникациону опрему, спортске терене, библиотеке и читаонице итд.

Наставници имају запањујуће ниске плате. Не постоји осмишљен систем стручног усавршавања наставника. Наставни програм је преобиман, сувише крут и недовољно селективан. Уџбеници су широко доступни ученицима, али је њихов квалитет дискутабилан. У школи се примењују превасходно тради-цоналне методе наставе кроз учење. Мотивисаност код наставника и ученика је ниска. Не постоји вредновање образовног система, док су постојеће процене школских постигнућа неадекватне. Образовни систем није ефикасан.

112Извор: Републички завод за статистику Србије, према попису из 2002. године.

78


Свеобухватна анализа користи позитивна искуства других земаља и међународних организација које се баве образовањем (Европска унија, OECD, Светска банка, UNESCO и др.) и даје препоруке за побољшање образовања. Нео-пходно је обезбедити квалитетно образовање за све, подићи квалитет процеса учења и ефикасност образовања. Такође је важно утврдити стандарде знања. Поред формалног школског образовања развијати образовање одраслих и до-животно образовање на принципу “друштва које учи”. Такође, подићи квали-тет образовања и једнакост у погледу његове доступности.

За побољшање образовног система остварити повећање финансијских ресурса за образовање и промену система финансирања образовања. Поче-ти реконструкцију и побољшање школског простора уз повећање квалитета школског окружења. Донети национални стандард о простору, опреми, ква-лификацијама наставника, школском програму и уџбеницима. Успоставити образовни информациони систем. Кључна је набавка хардвера, одговарајућег софтвера и специјализованих програма.

За јачање људских ресурса у образовању као први корак повећати плате наставницима. Други корак представља омогућавање додатне обуке и струч-ног усавршавања који ће омогућити напредовање наставника. Повећати ква-литет наставних садржаја и смањење обима наставног програма. Уводити иновације у школски програм , као што су рачунарска писменост, појачана обу-ка из страних језика, еколошко образовање, образовање за активно учешће у демократском друштву. Променити структуру наставног програма. Као прво дефинисати шта је обавезни наставни програм, а који део представљају избор-ни и факултативни програми. Дефинисати основне стандарде за стварање и израду уџбеника и омогућити конкуренцију у издавању уџбеника. Неопходно је гарантовање квалитета ученичких постигнућа и донети стандарде знања. По тим постугнућима се подразумева:

гарантовано усвајање темељних знања, вештина, компетенција и −вредности,способност ученика да користе ова постигнућа у наставку свог обра- −зовања, али и у животу изван школе.

Дугорочни развој образовања повезати са другим секторима, као што су привреда земље, политика запошљавања, научни и технолошки развој, кул-турна политика, итд. Образовни систем треба да буде децентрализован и от-ворен.

Током 2001-2002. године Европска асоцијација универзитета113 спрове-ла је анализу универзитета у Србији114.

Према овој анализи укупни процентуални нивои буџетског финанси-рања образовања и истраживања су веома ниски у поређењу са европским. Финансирање из државног буџета се заснива углавном на улазним параме-трима и броју студената и није повезано са нивоом квалитета, излазним фак-

113European University Association, http://www.eua.be/index.php114Institucionalna evaluacija Univerziteta u Srbiji u toku 2001/2002. godine,Opšti izveštaj

Evropske asocijacije univerziteta, novembar 2002. Извештај је доступан на адреси: http://www.ns.ac.yu/stara/novosti_dogadjaji/evaluacija/opstiSr.pdf

79


торима и добрим учинком. Један од извора спољашњих средстава су школа-рине. Та средства не би требало користити само за повећање плата, већ и за осигурање вишег квалитета наставе, бољих стандарда за учење и услова на универзитету. Очигледно је да су званичне плате на универзитетима преви-ше ниске, али и да постоји веома широк раскорак у оквиру сваког универзи-тета између правих плата запослених у различитим деловима универзитета. Универзитети немају систем за стратешку и транспарентну унутрашњу рас-поделу средстава, било у погледу одлука везаних за стратешко планирање (квалитет, ефикасност, приоритети) или у погледу административних меха-низама и надлежности.

Сви универзитети у Србији прате исти традиционални модел у својој организацији и структури. Оваква ситуација оставља мало простора за разли-читост и разликовање универзитета и смањује подручје за иновације. Мали број магистраната и доктораната на универзитетима представља разлог за забринутост, не само у погледу унутрашњег планирања људских ресурса на универзитетима, већ и у погледу развоја друштва у Србији. Мали број докто-раната може се објаснити као последица генерално ниских и слабих нивоа истраживачке активности на српским универзитетима и малим средставима која су намењена истраживању.

Инфраструктура на универзитетима је застарела и неадекватна и по-следица је дугогодишњег слабог улагања. Дугорочно улагање капитала у ин-фраструктуру треба да се одвија у оквиру добро дефинисаних стратешких раз-војних планова. Универзитетима делимично недостају ефикасни управљачки информациони системи за сакупљање и коришћење података који се тичу најосновнијих питања, укључујући и финансијска. Ово је озбиљан недостатак у погледу неопходног стратешког планирања и управљачког процеса, надгле-дања учинка и ефикасности и упоредивости са другим институцијама. Уни-верзитети генерално немају добра комуникациона средства па је тешко брзо и ефикасно ширити информације. Универзитети немају обучено и професио-нално административно особље способно да обавља основне функције које су данас потребне једном модерном европском универзитету.

Неповољна општа слика која је проистекла из периода академске из-олације током деведесетих година двадесетог века слика је застарелих нас-тавних планова и користе неодговарајућа литература и материјали. Методе које се користе у настави су озбиљно застареле. Генерално је уочено да су курсеви и програми са превише сати наставе и недовољно времена које сту-денти могу да посвете активном учењу. Веома мало се користи рад у групи, на пројекту или вежбе засноване на решавању проблема. Студенти уче из уџ-беника својих професора, и слабо добијају знање коришћењем других изво-ра. Постоји стандардна пракса усмених испита на универзитетима. Постоји и прилика у појединим случајевима да се плати промена професора који ће бити на испиту. Такви поступци, били они званични или не, би се у већини земаља Европске Уније сматрали веома нерегуларним. Они неће олакшати учешће српских универзитета у европском простору високог образовања. По-требна је знатно ригорознија примена прихваћених европских академских норми и процедура у областима испита, уписа и избора у звање. Централиза-

80


ција и компјутеризација уписа студената и процедура евиденције би такође имале јасно дејство.

Процедуре за процену знања и учења студената на универзитетима су далеко од задовољавајућих. Пракса приликом оцењивања је у многим случаје-вима усмена и често између једног студента и једног професора. Ово доводи до честих оптужби о неетичким поступцима. Велики проценат студената корис-ти превише времена да заврши своје студије и неприхватљиво је висока стопа одустајања од студија на многим факултетима у оквиру универзитета, што ука-зује на то да универзитети нису ефикасни. Оцењивање курсева и професора, од стране студената и других професора са истог или других универзитета, је такође важан део система за осигурање квалитета. Без редовног вредновања курсева и професора универзитета не може бити довољно сигуран да његов академски садржај и даље испуњава очекивања и тешко може да буде међу-народно упоредив. Због тога се оцена наставе мора правилно анализирати и уграђивати у стално побољшавање садржаја и методологију наставе и учења. Успешан рад универзитета у основи почива на раду његових професора, асис-тената и администрације и њиховом односу са студентима. Политика развоја запослених мора се усредсредити на нове приступе у настави, модерне инфор-мационе и комуникационе технологије и на обострано корисну интеракцију са студентима.

Болоњски процес нуди одличну шансу високом образовању у Србији да интегрише европску и међународну димензију у свој процес реформи. Постоји хитна потреба да се крене ка двостепеној структури диплома по Болоњском моделу (са краћим периодом стицања прве дипломе од садашњег) и усвајању механизама као што су ECTS бодови да би ток студирања постао кохерентнији и флексибилнији. Обезбеђивање квалитета је кључни елемент Болоњског процеса.

Да би се повећала међународна сарадња и утицај важно је подстицање учешћа на међународним конференцијама, летњим школама и вођење проак-тивне политике размене професора и студената. Требало би приступити ев-ропским партнерским универзитетима у циљу препознавања могућности које би пружиле подршку таквим замислима. Будућност високог образовања у Ев-ропи биће под великим утицајем Болоњског процеса, са нагласком на мобил-ности особља и студената и шансама за запошљавање дипломираних студена-та у Европи. Ови “болоњски” елементи наглашавају међународну димензију и повлаче за собом значајне промене у погледу домаћих студената и национал-них студијских програма. То тражи постојање јасних међународних стратегија на универзитетима.

Иако је јасно да универзитети у Србији одржавају бројне везе са свима који имају интерес и са друштвом у целини, могле би се установити стратешке везе са спољашњим партнерима које би биле на обострану корист. У другим европским земљама постоји јасан тренд током последњих десет година да се ради на јачању сарадње са главним партнерима универзитета у друштву. Је-дан од разлога за то је стимулисање веза између универзитета и студената са једне стране и послодаваца и привреде са друге стране. Будући да представља

81


главни генератор знања и иновација, универзитет игра важну улогу у економ-ском развоју и развоју друштва у целини.

Разлог за забринутост су веома ниски нивои инвестирања у науку и младе истраживаче. Последица тога је смањен истраживачки капацитет уни-верзитета и ослабљене или непостојеће истраживачке стратегије на нивоу универзитета. Веома је важно подржати универзитете у јачању њихових ис-траживачких стратегија заснованих на реалним могућностима, како би се на најбољи начин искористили постојећи капацитети и обезбедила суштинска веза између науке, иновација и наставе. Конкретан корак који сваки од уни-верзитета може да направи је успостављање одељења за истраживање и раз-вој на нивоу универзитета које би помагало факултетима у потрази за извори-ма финансирања и партнерима, учествовању у међународним истраживачким пројектима, неопходним административним процедурама и потенцијалној комерцијализацији истраживачких резултата.

Сваки универзитет треба да развије стратешки развојни план на нивоу институције, водећи рачуна да тај план сједињује развојне планове факултета и да су они у складу са укупном стратегијом институције и део укупне страте-гије економског развоја. На путу универзитета ка већој аутономији и уз јачање неопходне координације на нивоу универзитета, све је већа потреба за високо обученим и компетентним менаџерима на универзитету.

Болоњски реформски процес, који води ка интеграцији у европски прос-тор високог образовања је одлична шанса која се не сме пропустити. Болоњски процес може да обезбеди смернице параметре за успех на унутрашњем и спољашњем плану.

Табела 10 – Број запослених и незапослених и стопе запослености и незапослености за лица радног узраста115

Годи-на Број запослених Број незапослених

%Стопа

запосленостиСтопа

незапослености

2004 2930846 665436 53,4 19,5

2005 2733412 719881 51,0 21,8

2006 2630691 693024 49,9 21,6

2007 2655736 585472 51,5 18,8

На тржишту рада у Србији присутна је висока незапосленост. Највише незапослених је са средњом стручном спремом па затим неквалификованих. Овај податак озбиљно указује на проблеме везане за средње стручне школе и на системске недостатке за учење током читавог живота. Ниво незапосле-ности у Србији је 18,8%, на основу података Републичког завода за статистику

115Студија о животном стандарду. Србија 2002-2007, Републички завод за статистику Србије, Београд, 2008, стр. 123.

82


Србије, у 2007. години. Стопа незапослености је знатно изнад просека земаља ЕУ (7% у 2007. години). Постоји високи проценат дугорочне незапослености, висока стопа незапослености младих и висока стопа незапослених лица са ни-жим и средњим нивоом образовања. Такође су изражене велике регионалне диспропорције у погледу незапослености.

Неки од узрока незапослености су116: недовољан прилив директних страних инвестиција, слаба понуда послова, велики број особа са ниским ква-лификацијама, али и неодговарајући систем образовања који практично про-изводи кадрове који по стицању дипломе завршавају као незапослени на тр-жишту рада. Недовољна је усклађеност образовања и тржишта рада, посебно када је реч о практичним знањима и вештинама. Све више је присутан проблем да људи са завршеном школом немају одговарајући ниво одређених вештина, способност за самостално решавање проблема, аналитичку способност, спо-собност за тимски рад или рад на пројектима. Развој економије пооштрава за-хтеве у погледу квалификација за улазак на тржиште рада и у наредној деце-нији може се очекивати да минимум за улазак на тржиште рада буде завршено средње образовање.

Суштина промена у средњем стручном образовању је настојање да се успостави флексибилан систем стучног образовања који би одговорио на из-мењене захтеве тржишта рада и омогућио стицање знања и вредности за ква-литетнији и бржи професионални развој и каријеру. Према Концепцији средњег стручног образовања „стручно образовање у Србији ће бити усмерено на сти-цање стручних знања и развој кључних способности и вештина неопходних за успешан рад и даље учење“117. Истиче се прилагођавање променљивим захте-вима света рада и друштва у целини и већа покретљивост радне снаге. Према Рефику Шећибовићу „савремени начин рада захтева од државе да постави стан-дарде и правила који треба да буду у функцији укупног развоја“118. Промене су започете 2001. године. За неколико година уведени су нови образовни профили у електротехници, здравству, социјалној заштити, шумарству и обради дрвета, пољопривреди и преради хране, хемији, екологији итд. Програм је подржан од стране CARDS119 пројекта за реформу средњег стручног образовања који се води под покровитељством Еврпске уније. Финансијску и стручну подршку у развоју нових образовних профила у области економије, права и администрације пру-жио је и GTZ, немачка владина организација за техничку помоћ и сарадњу120. Важно питање даље промене средњег стручног образовања и обуке у Србији је доношење националне номенклатуре занимања.

116Refik Šećibović (urednik), Obrazovanje i razvoj, broj 07, 15. jun 2007. godine, стр. 26.117Концепција средњег стручног образовања у Србији, Министарство просвете и спорта,

Београд 2004, стр. 7. http://www.vetserbia.edu.yu/Zbirka%20doc/Koncepcija%20srednjeg%20strucnog%20obrazovanja%20u%20Srbiji.pdf

118Refik Šećibović (urednik), Obrazovanje i razvoj, broj 07, 15. jun 2007. godine, стр. 6. Може се пронаћи на адреси: http://www.bos.org.yu/obrazovanje/postignuca.php

119Community Assistance for Reconstruction, Deleopment and Stabilisation; Програм по мо-ћи Заједнице за обнову, развој и стабилизацију.

120Refik Šećibović (urednik), Obrazovanje i razvoj, broj 07, 15. jun 2007. godine, стр. 33. Може се пронаћи на адреси: http://www.bos.org.yu/obrazovanje/postignuca.php

83


Европска фондација за обуку из Торина у плану за Србију 2007. годинe изнела је оцене о напретку одређених сегмената образовања у Републици Ср-бији121. Извештај оцењује да су улагања у средње стручно образовање дове-ли до увођења нових наставних планова и програма, метода учења и наставе. Упозорава се да „потоњи нису интегрисани у систем средњег стручног обра-зовања коме још увек недостаје савитљивост да се прилагоди тржишту које се мења и друштвеним потребама“. Наглашава се да је посебно неразвијено обра-зовање за одрасле, и да постоји потреба да се развије делотворна стратегија доживотног учења. Јавни издаци за образовање су веома ограничени, а при-ватна улагања (из домена бизниса) још увек нису покренута. Учешће трошко-ва образовања у БДП-у је 3.4%, а трошкова научних истраживања 0,25%, што је недопустиво мало.

У другој фази CARDS програма ЕУ подржава институционалну изградњу капацитета у Министарству просвете у циљу развијања и примене практи-чне политике у области средњег стручног образовања. Поред тога, Европска фондација за обуку ће у раздобљу 2007-2009. године обезбедити подршку Ср-бији у реформисању образовања и система обуке у погледу доживотног обра-зовања као и изградњи веза са тржиштем рада. Европска фондација за обуку подвлачи да је побољшање образовања и вештина становништва важно за обезбеђивање екононског развоја и послова и да ће захтевати интегрисани приступ у погледу економског развоја, запошљавања и образовања, а у скла-ду са интегрисаним упуствима ЕУ за развој и радна места. Ово ће посебно за-хтевати „побољшање националне образовне структуре са усресређивањем на обезбеђивање значаја и квалитета инфраструктуре (посебно за образовање одраслих), промовисање приступа за све, побољшање квалитета наставника и промовисање интегрисаног приступа у погледу саветовања и вођења.“ Препо-ручене мере Европске фондације за обуку су:

на − правити ефективну стратегију доживотног образовања која узи-

ма у обзир већ постигнут напредак и усмерава се на отклањање

постојећих слабости и проблема (2007-2010);

олакшати ширење и примену практичних политика ЕУ о образовању −

и обуци 2010, Копенхашког процеса и Оквира за европске квалифи-

кације122, укључујући развој учења предузетништва.

Образовање и обука 2010123 и постигнућа финансирања путем IPA проје-ката биће документи Европске фондације за обуку за кључне показатеље и анализу практичних политика у земљи за обезбеђивање квалитета у образо-вању и обуци. Показатељи ће се проверавати путем извештаја о напретку. То-

121“Serbia. ETF Country Plan 2007”, European Training Foudnation, http://www.etf.europa.eu/pubmgmt.nsf/(getAttachment)/745B54FFCE5E83C6C12572F300592E16/$File/NOTE73XM2S.pdf

122European Qualifications Network, http://www.eu-certificates.org/123Education and Tranining 2010, http://ec.europa.eu/education/policies/2010/et_2010_

en.html

84


ком 2008. године се очекује Анализа практичних политика за Србију за обез-беђење квалитета у образовању и обуци која ће дати пресек стања.124

У Србији, после двехиљадите године улажу се значајни напори за пости-зање макроекономске стабилности и стварање институционалног оквира за одрживи развој. У области образовања промене су споре и не одражавају ствар-не потребе. Скупштина и Влада донели су одређене Стратегије125 као што су: Национална стратегија одрживог развоја, Стратегија за смањење сиромаштва, Национална стратегија запошљавања 2005-2010, Стратегија развоја стручног образовања, Стратегија развоја образовања одраслих, Стратегија развоја ин-формационог друштва, Национална стратегија за младе. Донет је велики број закона. Један од њих је Закон о основама система образовања и васпитања и Закон о високом образовању. Међутим, примена стратешких докумената и за-кона је слаба. Одговарајуће стратегије мора да прати примена и оснивање не-зависних агенција и регулаторних тела које раде са пуним капацитетом. Садр-жај и акционе мере стратегија су квалитетни.

Ево неколико примера. Национална стратегија одрживог развоја има следеће приоритете:

Чланство у ЕУ. −

Развој конкурентне тржишне привреде и уравнотежен економски −раст, подстицање иновација, стварање бољих веза између науке, тех-нологије и предузетништва, повећање капацитета за истраживање и развој, укључујући нове информационе и комуникационе техно-логије, за шта је потребно остварити (између осталог): унапређење услова за привлачење страних директних инвестиција; макроеко-номска стабилност и повећање извоза; развој малих и средњих пре-дузећа; подстицање иновација и промовисање предузетништва; про-мовисање информатичког друштва.

Развој и образовање људи, повећање запошљавања и социјална укљу- −ченост, стварање већег броја радних места, привлачење стручњака, унапређивање квалитета и прилагодљивости радне снаге, већа ула-гања у људске ресурсе.

Развој инфраструктуре и равномеран регионални развој. −

Заштита и унапређење животне средине и рационално коришћење −природних ресурса.

Национална стратегија за запошљавање у смислу развоја људског капи-тала предлаже мере:

Потребно је установити стварне потребе за одређеним знањима и −вештинама кроз дијалог на централном и локалним нивоима између представника образовног система, Националне службе запошља-

124“Serbia. ETF Country Plan 2007”, European Training Foundation.125Стратегије се могу наћи на адреси: http://www.srbija.sr.gov.yu/

85


вања, статистичких завода и представника привреде и послодаваца. На основу тога, у сарадњи са андрагозима, формирати стандарди-зоване програме и завршне испите који би обезбеђивали добијање одређене квалификације и признавање сертификата.

Поред доношења неопходних закона, потребно је дефинисати и покре- −нути рад институција за: процену потреба за знањима и вештинама, установљавање стандарда занимања, дефинисање система национал-них стручних квалификација, формирање програма на бази модула, дефинисање и спровођење процедура сертификације и акредитације.

Обезбедити флексибилност у смислу да се стандарди занимања лако −и брзо допуњавају у складу са променама на тржишту рада и техно-логијама.

Пропагирање концепта доживотног учења потребно је подржати −како у смислу обезбеђења финансијских подстицаја послодавцима да улажу у усавршавање запослених, тако и у смислу обезбеђења ви-соког квалитета обуке.

Стратегија стручног образовања и обуке обухвата програме као што су: развој система стандарда који се односе на установе, наставнике и образовне програме; развој националног оквира и система квалификација и стандарда стручног образовања и обуке126; развој задовољавајуће усклађености између општег и стручног образовања, теоријског и практичног образовања; дефи-нисање образовних профила и дефинисање занимања, како би одговарали потребама нове економске реалности и принципима одрживог развоја; развој система акредитације и сертификације који обухвата: образовне установе и организације за обуку; програме, који треба да обезбеде уравнотежен однос знања и вештина и стичу се у неформалном образовању; начине признавања у систему сертификације; модернизација и развој професионалне праксе и прак-тичне наставе како у средњим школама и образовним институцијама, тако и у предузећима/привредним друштвима; иновирање опреме и наставног мате-ријала; успостављање и развој система менаџмента у стручном образовању.

Да би стручно образовање и обуке одговорило на потребе привреде, по-требно је системски регулисати сарадњу и повезивање између свих социјал-них партнера (послодавци, синдикати и Влада) и интересних група (привред-не коморе, струковна удружења, заједнице стручних школа).

Кључни проблеми релевантни за разумевање и унапређење образо-вања одраслих у Републици Србији су: низак ниво економског развоја; велике

126Национални оквир квалификација је систем који обухвата све квалификације које се стичу у формалном и неформалном образовању и обукама. Нарочито је важно: да се формира посебно тело или организација која би била одговорна за управљање развојем националног оквира квалификација; да се прилагоди систем класификације квалификација и дефинишу нивои који би били компатибилни са Европским оквиром квалификација; да се дефинишу правила и процедуре за стварање квалификација; да се дефинишу правила и процедуре за акредитацију институција које пружају обуку и неформално образовање.

86


диспропорције у економској, демографској и образовној структури; смањење броја деце и младих и увећање броја старих у укупној популацији; сиромаштво значајног дела становништва; висока незапосленост; неповољна образовна и квалификациона структура укупног становништва; неповољна образовна структура запосленог и незапосленог становништва.

Закон о високом образовању је донет 2005. године. Србија на овај начин активно приступа Болоњском процесу који је потписан 2003. године. Висо-ко образовање према Закону развија и преноси научна, стручна и уметничка знања и вештине, пружа могућности појединцима да, под једнаким условима, стекну високо образовање и да се образују током читавог живота. Високо об-разовање се заснива на принципима отворености, уважавања хуманистичких и демократских вредности европске и националне традиције. Високо образо-вање се усклађује са европским системом високог образовања и унапређује академску мобилност наставног особља и студената, афирмише конкуренцију, обезбеђује квалитет и ефикасност студирања.

Табела 11 – Оцена Болоњског процеса за Србију 2007. године127

Систем степеновањаБрој бодова

(маx=48)1 Фаза примене првог и другог циклуса 112 Приступ следећем циклусу 23 Примена оквира националних квалификација 11

Осигурање квалитета

4 Национална примена стандарда и смерница за осигурање квалитета у области европског високог образовања 17

5 Фаза примене екстерног система осигурања квалитета 236 Ниво учешћа студента 167 Ниво међународног учешћа 16

Признавање степена и периода студија

8 Фаза примене првог и другог циклуса 25

9 Фаза примене додатка дипломи национална примене принципа Лисабонске конвенције о признавању 5

10 Фаза примене ECTS 27

Доживотно учење

11 Признавања претходног учења 9

Заједничке дипломе

12 Успостављање и признавање заједничких диплома 32

Збир бодова 196

Укупна оцена је 196:48=4,оо

127Bologna Process Stocktaking Report 2007, London, Извештај доступан на сајту: http://www.dfes.gov.uk/londonbologna/uploads/documents/6909-BolognaProcessST.pdf

87


Према извештају групе за праћење Болоњског процеса на министарској конференцији у Лондону 2007. године128 кључни напредак Србије од 2005. године укључује: усвајање новог закона о високом образовању, оснивање На-ционалног савета за високо образовање и акредитацију и комисије за обез-беђивање квалитета, одобравање нових стандарда за студијске програме у октобру 2006. године, као и оснивање тимова за ревизију који треба да вред-нује усклађеност институција високог образовања са новим стандардима. У извештају се истиче да сви студијски програми дозвољавају прелаз на нови ниво. У неким случајевима постоји захтев за додатним испитима. Комисија која укључује све релевантне стране основана је да би развила национални ок-вир квалификација. Комисија за акредитацију и осигурање квалитета постала је пуноправни члан INQAAHE129 у децембру 2006. године. Постоје планови да се добије чланство у ENQA130. Комисија може тражити помоћ међународних ор-ганизација и асоцијација да би радила свој посао. Високошколске институције морају дефинисати у својим статутима начин на који ће признавати претход-но стечене квалификације. Према извештају из Лондона будући изазови укљу-чују: национални оквир за квалификације и унапређење признавања.

На министарској конференцији посвећеној високом образовању, која је одржана 2007. године у Лондону, реформе високог образовања у Србији зва-нично су добиле оцену четири, а највиша могућа оцена је пет. Србија се налази међу првих десет земаља у Европи, испред Шведске (која је добила оцену 3,66), Малте (3,91), Украјине (3,83), Кипра (3,83), Грчке (3,75), Русије (3,66), Шпаније (3,5), Молдавије (3,33), Јерменије (3,16), Азербејџана (3), Андоре (2,83) и Алба-није (2,91). Најбоље оцене - 4,83 добиле су Норвешка, Шкотска и Данска. Пре две године, на конференцији у Бергену у Норвешкој, иза Србије су биле само Босна и Херцеговина и Албанија.

Србија није дефинисала статус сваке дипломе и њену вредност на тр-жишту. Потребно је учинити напор да се нове дипломе препознају на тржишту рада, како на националном, тако и на међународном плану. Србија је добила високу оцену за примену Болоњског процеса у високом образовању. Веома је важно заокружити целокупан процес промена.

5.1.2. Конкурентност српске привреде

На основу извештаја Светског економског форума, према Глобалном ин-дексу конкурентности131, Србија заузима 91. место од 131. мерене земље. Сама чињеница о месту је забрињавајућа али још више забрињава нижи ранг у од-

128Bologna Process Stocktaking Report 2007, London, Извештај доступан на сајту: http://www.dfes.gov.uk/londonbologna/uploads/documents/6909-BolognaProcessST.pdf

129International Network for Quality Assurance Agencies in Higher Education http://www.inqaahe.org/

130European Association for Quality Assurance in Higher Education, http://www.enqa.eu/131Global Competitiveness Index 2007-2008.

88


носу на мерење 2006. године132. Оцена из 2007/08 је 3.78 (максимална оцена за параметар је 7). Ова оцена је нешто повољнија у односу на 2006. годину која је била 3.69. Међутим, чињеница да оцена благо расте а да одговарајући ранг опада, значи да је продуктивност и конкурентност код других држава боља и да други показују бржи напредак. Небојша Савић истиче „упркос побољшања оце-не нивоа конкурентности који је остварен у последње три године у Србији је ис-товремено остварен и пад на ранг листи најконкурентнијих земаља и то дубоко иза ранга који је остварен по нивоу БДП по становнику. То значи да друге земље остварују знатно бржи раст конкурентности, односно да је у Србији потребно значајно убрзање нивоа конкурентности у односу на постојећи темпо“133.

Табела 12 – Нивои БДП по становнику у 2006.(по паритету куповне моћи и текућим ценама у доларима САД134)

Ранг по GCI

ДржаваБДП по становнику

паритет куповне моћиБДП по становнику

текуће ценеОднос куповне

моћи и цена

1 САД 44.244 44.190 1.0012

2 Немачка 29.910 35.205 0.8496

3 Финска 34.330 40.200 0.8540

27 Естонија 19.300 12.200 1.5820

33 Чешка 20.430 13.850 1.4751

39 Словенија 24.670 18.610 1.3256

41 Словачка 17.690 10.158 1.7415

47 Мађарска 18.180 11.340 1.6032

53 Турска 9.050 5.408 1.6734

57 Хрватска 13.180 9.560 1.3787

74 Румунија 9.678 5.630 1.7190

79 Бугарска 10.400 4.000 2.6000

91 Србија 7.000 4.220 1.6588

94 Македонија 7.460 3.060 2.4379

97 Молдавија 2.740 960 2.8542

106 БИХ 6.620 2.900 2.2828

109 Албанија 5.830 2.900 2.0103

(1) (2) (3)=(1)/(2)

132Србија је 2006. године према GCI била на 87. месту 133Небојша Савић, Конкурентност српске привреде, ФЕФА – Факултет за економију, финан-

сије и администрацију, Оригинални рад представљен на Копаоник бизнис форуму 2008. године.134Небојша Савић, Конкурентност српске привреде, ФЕФА – Факултет за економију, финан-

сије и администрацију, Оригинални рад представљен на Копаоник бизнис форуму 2008. године.

89


Табела 13– Ранг земаља према GCI135

Земља2007. 2006. 2005. 2004.

РангРанг Оцена Ранг Рез Ранг РезСАД 1 5.67 6 5.61 2 5.81 2Швајцарска 2 5.62 1 5.81 8 5.46 8Данска 3 5.55 4 5.70 4 5.65 5Естонија 27 4.74 25 5.12 20 4.85 20Чешка 33 4.58 29 4.74 38 4.42 40Словенија 39 4.48 33 4.64 32 4.49 33Словачка 41 4.45 37 4.55 41 4.31 43Мађарска 47 4.35 41 4.52 39 4.38 39Турска 53 4.25 59 4.14 66 3.68 66Хрватска 57 4.20 51 4.26 62 3.74 61Румунија 74 3.97 68 4.02 67 3.67 63Бугарска 79 3.93 72 3.96 58 3.83 59Црна Гора 82 3.91 87 3.69 85 3.38 89Србија 91 3.78 87 3.69 85 3.38 89Македонија 94 3.73 80 3.86 85 3.26 84Молдавија 97 3.64 86 3.71 82 3.37БИХ 106 3.55 89 3.67 95 3.17 81Албанија 109 3.48 98 3.46 100 3.07

Табела 14 – Глобални индекс конкурентности 2007-2008. Анализа Србије136

Параметри конкурентности ранг оцена

Субиндекс основни захтеви 78 4.191 Институције 99 3.372 Инфраструктура 92 2.723 Макроекономска стабилност 88 4.614 Здравље и примарно образовање 31 6.04

Субиндекс побољшање ефикасности 88 3.565 Високо образовање и обука 82 3.656 Ефикасност тржишта роба 114 3.537 Ефикасност тржишта рада 111 3.868 Софистицираност финансијског тржишта 98 3.739 Технолошка припремљеност 57 3.3410 Величина тржишта 75 3.23

Субиндекс иновације и софистицираност 88 3.3011 Софистицираност пословања 95 3.5312 Иновативност 78 3.08

Укупно Србија 91 3.78

135Исто.136Global Competitiveness Index 2007-2008. Табела је технички дотерана, изворно се

може видети на адреси: http://www.gcr.weforum.org/

90


Шест параметара конкурентности који су директно или индиректно ве-зани за образовање су: Здравље и примарно образовање, Високо образовање и обука, Ефикасност тржишта рад, Технолошка припремљеност, Софистицира-ност пословања и Иновативност. Ваља приметити да је образовање прожето кроз све параметре али ради поузданије анализе шест параметара су посебан предмет проучавања.

У односу на прошло мерење из 2006. године може се закључити:Значајан скок код Здравља и примарног образовања, са оцене 5.74 −на 6.04 (са 97. на 31. место) што је и најбоља оцена у односу на све параметаре.Високо образовање и обука имају значајан пад оцене, од оцене 4.09 −на 3.65 (са 61. на 82. место).Побољшање Технолошке припремљености, са 3.16 на 3.34 (са 73. на −57. место).Незнатно побољшање Софистицираности пословања, са 3.44 на 3.53 −(са 94. на 95. место).Благи пад оцене Иновативности, са 3.11 на 3.08 (са 71. на 78. место). −

Табела 15 – Истакнуте конкурентске предности137

3. параме-тар

Макроекономска стабилност ранг

3.1 Владин суфицит/дефицит 284. параме-

тарЗдравље и основно образовање

4.2 Присуство маларије 1

4.6 Присуство ХИВ 1

4.1 Пословни утицај маларије 31

4.7 Смртност деце 39

4.10 Примаран упис 41

4.9 Квалитет основног образовања 44

4.5 Пословни утицај ХИВ/АИДС 45

4.4 Присуство туберкулозе 505. параме-

тарВисоко образовање и обука

5.4 Квалитет математичког и научног образовања 14

5.3 Квалитет образовног система 456. параме-тар

Ефикасност тржишта роба

6.7 Време потребно за почетак посла 25

137Global Competitiveness Index 2007-2008. Табела је технички дотерана, изворно се може видети на адреси: http://www.gcr.weforum.org/

91


6.4 Степен и ефекат опорезивања 40

6.5 Укупна пореска стопа 417. параме-

тарЕфикасност тржишта рада

7.5 Пракса запошљавања и отпуштања 25

7.6 Трошкови отпуштања 448. параме-

тарСофицтицираност финансијског тржишта

8.6 Јачина заштите инвеститора 45

8.9 Индекс правоваљаности права 479. параме-

тарТехнолошка спремност

9.4 Стране директне инвестиције и трансфер технологије 20

9.7 Лични рачунари 32

9.8 Број претплатника кабловског интернета 39

9.5 Број претплатника мобилне телефоније 4912. пара-

метар Иновација

12.6 Доступност научника и инжењера 48

Табела 16 – Истакнуте конкурентске недостаци138

1. пара-метар Институције ранг

1.8 Оптерећење Владиним регулативама 129

1.18 Заштита интереса мањинских акционара 128

1.1 Права својине 114

1.2 Заштита интелектуалне својине 113

1.17 Моћ корпоративних одбора 112

1.6 Фаворизовање у одлукама Владиних званичника 104

1.16 Јачина стандарда у ревизији и обавештавању 101

1.5 Независност правосуђа 101

1.4 Јавно поверење у политичаре 100

1.13 Организовани криминал 94

1.9 Ефикасност правног оквира 91

1.3 Диверзија јавних фондова 90

1.15 Етичко понашање предузећа 74

1.10 Транспарентност доношења политичких одлука 73

1.7 Потпуност владиних трошкова 71

138Global Competitiveness Index 2007-2008. Табела је технички дотерана, изворно се може видети на адреси: http://www.gcr.weforum.org/

92


1.14 Поузданост полиције 70

1.12 Пословни трошкови криминала и насиља 63

1.11 Пословни трошкови тероризма 522. пара-метар Инфраструктура

2.1 Квалитет укупне инфраструктуре 1072.2 Квалитет путева 992.6 Доступни километри 932.3 Квалитет железничке инфраструктуре 862.5 Квалитет ваздушне инфраструктуре 842.4 Квалитет пристанишне инфраструктуре 782.7 Квалитет снабдевања струјом 64

3. пара-метар Макроекономска стабилност

3.3 Инфлација 1243.4 Распон каматне стопе 1183.5 Јавни дуг 70

4. пара-метар Здравље и основно образовање

4.3 Пословни утицај туберкулозе 694.8 Животна очекивања 51

5. пара-метар Више образовање и обука

5.8 Степен обучености особља 1225.2 Упис на факултете 1015.6 Интернет приступ у школама 895.1 Секундарни упис 855.5 Квалитет управљања факултетима 84

5.7 Локална доступност специјализованих сервиса за истражи-вање и обуку 63

6. пара-метар Ефикасност тржишта добара

6.2 Степен утицаја тржишта 1276.3 Ефективност анти-монополске политике 1276.1 Интензитет локалне конкуренције 1266.14 Ниво оријентисаности купца 120

6.12 Пословни утицај прописа о страним директним инвестиција-ма 115

6.11 Присуство страног власништва 1086.8 Трошкови пољопривредне политике 1046.15 Софистицираност купца 1006.13 Терет царинских процедура 936.9 Присуство трговинских баријера 846.6 Број процедура захтеваних за почињање посла 65

7. пара-метар Ефикасност тржишта рада

93


7.9 Одлив мозгова 1267.1 Сарадња између послодаваца и радника 1257.8 Коришћење префесионалног менаџмента 1117.7 Плате и продуктивност 1047.3 Трошкови радне снаге који нису за плате 747.4 Строгост запошљавања 637.2 Флексибилност одређивања плата 56

8. пара-метар Софистицираност финансијског тржишта

8.5 Ограничење капиталних токова 1088.8 Прописи о размени вредносних папира 1088.1 Софистицираност финансијског тржишта 1068.7 Снага банака 1038.2 Финансирање кроз локално тржиште капитала 928.4 Доступност спекулативног капитала 908.3 Лакоћа приступа зајмовима 80

9. пара-метар Технолошка спремност

9.2 Ниво постојаности апсорпције технологије 1219.1 Доступних најновијих технологија 989.3 Закони у вези IC технологија 739.6 Корисници интернета 5510. пара-

метар Величина тржишта

10.2 Индекс величине страног тржишта 9210.1 Индекс величине домаћег тржишта 6811. пара-

метар Софистицираност пословања

11.7 Софистицираност процеса производње 11911.4 Природа конкурентске предности 11011.2 Квалитет локалних добављача 10311.8 Обим маркетинга 9911.1 Квантитет локалних добављача 9811.5 Обим ланца вредности 9811.6 Контрола међународне дистрибуције 8711.3 Стање развоја кластера 8111.9 Наклоњеност делегирању ауторитета 8012. пара-

метар Иновације

12.5 Владине набавке производа напредних технологија 10412.1 Капацитет за иновације 9312.7 Корисност патената 8912.3 Трошкови предузећа у вези истраживања и развоја 7712.2 Квалитет научно-истраживачких институција 5812.4 Сарадња у истраживању универзитета и индустрије 54

94


Детаљнија анализа шест изабраних параметара из 2007-2008. године, даје основне закључке предности и недостатака.

Основне предности (Табела 15) које се уочавају су:квалитет основног образовања; −квалитет математичког и научног образовања; −квалитет образовног система; −пракса запошљавања и отпуштања; −стране директне инвестиције и трансфер технологије; −лични рачунари; −број претплатника кабловског интернета; −број претплатника мобилне телефоније; −доступност научника и инжењера. −

Основни недостаци (Табела 16) који неповољно утичу на конкурент-ност су:

степен обученсти особља; −упис на факултете; −интернет приступ у школама; −квалитет управљања факултетима; −локална доступност специјализованих сервиса за истраживање и обуку; −ниво постојаности апсорпције технологије; −доступних најновијих технологија; −закони у вези IC технологија; −одлив мозгова; −сарадња између послодаваца и радника; −коришћење префесионалног менаџмента; −плате и продуктивност; −софистицираност процеса производње; −природа конкурентске предности; −стање развоја кластера; −владине набавке производа напредних технологија; −капацитет за иновације; −корисност патената; −трошкови предузећа у вези истражив − ања и развоја.

Када укрстимо предности и недостатке видећемо да су у Србији школе и факултети на високом нивоу квалитета, али уписна политика, степен обу-чености као и ефективно коришћење технологија веома лоше. Поставља се питање оправданости школовања одређених занимања и практичне примене стручних квалификација, због недостатка стандарда у области квалификација. Стандарди у занимањима средњих стручних школа нису донети и школовање по дугогодишњој уобичајеној пракси нема практичну примену на послу. Висо-ке школе и факултети се налазе у фази промена и прилагођавања Болоњском процесу. Почетне активности су веома успорене и праћене разним полемика-ма и отпорима. После доношења Закона о високом образовању недоумицу је изазвала примена закона.

95


Трансфер технологија преко страних директних инвестиција је изузет-но добро оцењен. Забрињавајући је ниво прихватања и коришћења нових тех-нологија. Људи нису обучени за компјутеризоване радне процесе, не поседују практична знања и тешко одступају од навикнутог начина рада. Држава мало предузима у оквиру својих могућности за набавку нових производа напредне технологије, посебно оних које ће омогућити коришћење ђацима и студенти-ма да се оспособљавају за време школовања.

5.1.3. Побољшање конкурентности српске привреде

У Србији као и у свим савременим друштвима основни развојни потен-цијал је интелектуални капитал људи. Изузетност људског капитала непосред-но зависи од квалитета образовања и обуке. Образовање и обука доприносе одрживом развоју али и социјалном и културном развоју друштва уопште. Сва-ка национална економија и њен конкурентски положај зависе првенствено од квалитета расположивих људских ресурса. Коришћење тих ресурса и улагање у њихов развој су главни фактори напретка.

Образовање ће допринети повећању конкурентности ако се оствари по-бољшање образовне структуре становништва, развија социјално партнерство, препознају образовне потребе појединаца, организација, тржишта рада и шире друштвене заједнице, повећава улагање државе у образовање, итд. Наравно потребно је обезбедити одговарајуће материјалне и финансијске ресурсе. По-требно је створити и климу која омогућава стварање „организација које уче“ и „друштва знања“. Такво окружење, на дужи рок, ствара културу учења139.

Инфраструктура образовања/учења подразумева правну регулативу, уређена права и обавезе финансирања од стране државних, регионалних и ло-калних структура и фондова, изграђену мрежу установа, удружења и фонда-ција које реализују програме.

За повећање конкурентности Србије, на основу анализе Глобалног ин-декса конкурентности, веома важне су промене у образовном систему. Нужан корак за квалитетан развој људског капитала је повећање улагања у образо-вање. Али, тај корак није довољан. Повећање улагања на свим нивоима захте-ва добру јавну управу у институцијама образовања, приоритете, стратегију и програмирано финансирање пројеката.

На државном, регионалном или локалном нивоу свеобухватно улагање у образовање захтева заједнички подухват социјалних партнера. Социјални партнери су држава (образовне институције), привреда (послодавци) и актив-

139Постоје три облика сврсисходног учења: формално образовање/учење, које се одвија у различитим образовним институцијама и путем кога се стичу признате дипломе и квали-фикације, неформално образовање/учење, које се одвија независно од званичног образовног система (може бити организовано на радном месту или кроз активност различитих друштава или удружења) и информално учење, које је природна појава у свакодневном животу. То је лич-но образовање које доприноси бољим знањима и вештинама.

96


ни учесници процеса образовања (наставници, ученици, студенти, родитељи, синдикати и други). Неопходно је донети мере за заједничко и усклађено де-ловање одговарајућих министарстава, социјалних партнера, образовних уста-нова и тржишта рада.

Према Ирском моделу улога државе је да се подржи слободна међународ-на трговина, развој пореске политике наклоњене пословању и омогући бесплат-но средњошколско и приступачно него сада високо образовање. Примењено на Србију, Ирски модел значи: стварање погодног окружења за привлачење стра-них директних инвестиција, пореске олакшице за пословање а посебне пореске олакшице за компаније које улажу у образовање и обуку. Ирски модел озбиљно намеће увођење обавезног и бесплатног средњег образовања.

Кључне активности које држава треба да предузме у области образо-вања су:

Олакшати прелаз из школе на посао. То значи креирати одговарајућа −занимања која су потребна у привреди.Унапређивати стручност одраслих. Незапосленима пружити шансу −да се запосле. Ако већ имају занимање, а не могу да се запосле омо-гућити им дообуку или преквалификацију. Стално побољшавати рачунарску писменост кроз школски систем −или организовањем додатних обука. Организовати учење страних језика у школи и ван ње. −

Привреду и предузетнике мотивисати да се активније укључе у обра-зовни процес. За привреднике који улажу у образовање омогућити пореске олакшице. Приватно улагање у образовање имало би повраћај кроз пореске олакшице са једне стране, али и долазак стручних људи који ће бити продук-тивнији на послу. Приватно улагање треба да се развија на више нивоа:

преко стипендирања ученика и студената, −улагањем у образовну инфраструктуру, −заједничким пројектима са институцијама у образовању, −отварањем посебних центара за образовање одраслих, −заједничким развијањем праксе за ученике и студенте, −стварањем предузетничких центара за младе иноваторе. −

Предузетнике је потребно мотивисати да се повезују са факултетима и научно-истраживачким институцијама у циљу остваривања заједничких пројеката. Компаније, институти и факултети могу заједнички улагати у раз-вој нових производа или иновирати постојеће. Такође могу отварати центре за заједничка истраживања. Све активности приватног улагања у образовање треба да прате пореска растерећења. Заједнички подухват државе, привреде и активних учесника процеса образовања подразумева и изградњу вредносног система. Запослени треба да се посвете раду и побољшању продуктивности. Веома је значајно да се у компанијама ствара култура учења. На овај начин се стварају услови за здраво подизање конкурентности.

Рефик Шећибовић истиче да су „савремене тенденције развоја земаља тржишне привреде показале да се образовање и стварање људских ресурса,

97


када је реч о развоју и примени нових технологија, налазе у самом врху прио-ритета глобалних националних стратегија и политика социјалног, економског и технолошког напретка“140. Имајући у виду да се ефекти образовања не одра-жавају само на појединце, већ и на друштво у целини, може се рећи да знање постаје основни развојни фактор. Политика образовања се не третира само као политика креирања људског капитала већ и као део развојне политике. Високо квалитетно образовање треба да ствара такве стручњаке који ће моћи да се укључе у оштру међународну конкуренцију, посебно у области трговине, технологије, саобраћаја итд.

За Душана Вујовића, стручњака Светске банке141, поред завршетка тр-жишних реформи и окретања ка економији знања, кључна су следећа три при-оритета. Прво је питање поверења Владе, политике и бизниса (или онога што се у свету зове квалитет јавног управљања и квалитет управљања у бизнису). Други приоритет је питање стручности и питање знања и у оквиру њега и пи-тање конкурентности. А трећи приоритет су резултати, јер људи очекују ре-зултате а без резултата обећања мало вреде.

Поред унапређивања образовних институција у Србији је неопходно посебну пажњу посветити унапређивању конкурентности. Потребан је стру-чан тим људи, поред владиних институција, који ће развијати Портеров модел конкурентности, утицати на развој кластера, подстицати развој образовања и обуке и користити резултате Светског економског форума за побољшање конкурентног положаја Србије.

140Рефик Шећибовић, Однос привреде и образовања у Србији у оквиру стратешких до-кумената развоја, Оригинални рад, Факултет за економију финансије и администрацију, Бе-оград.

141На конференцији ФЕФА – Економисти предлажу новој влади. Адреса Факултета за економију, финансије и администрацију: http://www.fefa.edu.yu/

98

ЗАКЉУЧАК

Економска и социјална политика су, традиционално, удаљене једна од друге. Економска политика је усмерена на стварање богатства, охрабрује ште-дњу и инвестиције и покушава да државну интервенцију смањи на најмању меру. Социјална политика је усмерена на образовање у државним школама, пружање помоћи социјално угроженим групама, заштиту грађана доношењем позитивних законских прописа, очување животне средине, интервенцију на тржишту, субвенције, прерасподелу и на друге хумане потребе. У данашње време ове политике имају значајна приближавања. Да би запослени у привре-ди били продуктивни, расте потреба да буду образовани, безбедни и здрави, да имају пристојне стамбене услове и да их мотивише осећање да им се пружа прилика за развој. Даље приближавање ових политика се може постићи ако се друштво и компаније усмере на иновације и конкуренцију кроз деловање на тржишту.

Веће улагање у образовање из буџета и улагање у знање и развој људ-ског капитала на нивоу компанија су значајан основ за конкурентску предност држава и компанија данас. Конкурентска предност држава може се унапре-дити улагањем у знање и образовање. Глобални индекс конкурентности који мери Светски економски форум показује да шест од дванаест мерених пара-метара директно или индиректно зависи од знања и образовања. Државе које више улажу у образовање имају већи БДП и обрнуто, државе које имају већи БДП више улажу у образовање. Пример развоја путем осмишљеног улагања у образовање је Ирска у којој је широко прихваћено мишљење да у глобалној економији развој образовања и стручност људи имају кључну улогу. Ирска је пример добре повезаности и партнерства између образовања и привреде. По-ред већег улагања у образовање развијене земље повећавају своја улагања у истраживање и науку и тако стичу конкурентску предност.

Кластери представљају извор конкурентске предности. Утичу на конку-ренцију јер повећавају продуктивност компанијама и групацијама у свом саста-ву. У кластерима се подстиче оснивање нових фирми и повећава могућност за иновацијама. Вредност у целини је већа од вредности компанија појединачно. У оквиру кластера је посебна улога образовних институција и истраживачких центара. Државна политика може да помогне развој кластера подстицањем страних улагања, обезбеђивањем одговарајуће инфраструктуре, стварањем услова за слободну трговину и улагањем у науку и технологију, образовање и обуку. Поред јавних институција отвара се могућност и приватног улагања у програме образовања и обуке. Кластерима се ствара шанса за развој различи-тих региона и повећање конкурентности региона и држава.

99

ЗАКЉУЧАК

У економији знања, у центру пажње су људи који поседују, користе и преносе знање. За економију знања је битно комбиновање људи, знања и тех-нологија да би се увећала вредност за корисника. Напредују компаније које подржавају и развијају делотворно знање и користе га да повећају своју вред-ност на тржишту. Изградња знања врши се кроз пројекте, процесе и системе. Учење позитивно утиче на: креирање плана, бољу динамику, повећање ефи-касности запослених, измене дизајна, продуктивност и сл. Организација која учи не настаје сама од себе већ као резултат напора који јој посвећују менаџ-мент и запослени. За оптимално коришћење постојећег знања компаније, под-стицање развоја нових знања и најбоље доношење одлука, потребно је добро управљање низом активности што обезбеђује менаџмент знања. На овај начин знање представља основу за иновативност и постизање изузетности. Знање је извор конкурентске предности.

Технологија је главни инструмент у подстицању развоја економије знања. Компанија стиче конкурентску предност ако је способна да открије тех-нологију која ће јој омогућити да неку активност обавља боље од својих конку-рената. Технолошка промена унапређује структуру привредне гране у целини и рађа нове послове који настају из постојећих активности компанија. Веза између технологије и повећане продуктивности је одређена путањом учења. Менаџмент знања није усмерен на технологију већ је вођен технологијом. Ос-нов технолошке стратегије је врста конкурентске предности коју компанија покушава да стекне.

Србија се налази у процесу транзиције. Од 2000. године бележи раст БДП-а. Глобални индекс конкурентности показује слабости земље у појединим секторима. Пошто има скромне ресурсе Србија мора снажно развијати сектор услуга. Осмишљено улагање у образовање и знање је развојна шанса Србије. У Србији је донет читав низ квалитетних стратегија. Стратегије помажу да се створи, структуира и примењује знање. Потребно их је примењивати јер стратегије засноване на акцији дају конкурентску предност. Средње стручно и високо образовање потребно је прилагодити развојним захтевима привреде и високо образовање развијати у складу са Болоњским процесом и начелима дефинисаним у Лисабонској стратегији. Улагање у образовање је осмишљена активност која подразумева улагање у образовну инфраструктуру и програ-ме и пројекте. Међу приоритетима улагања су: да свака школа и универзитет поседују нове технологије на којима ће се обучавати ученици и студенти, по-дизање квалитета образовања, развој доживотног учења, повећање рачунарс-ке писмености и учење страних језика, стварање услова за лаган прелазак из школе на посао и подстицање партнерства између образовања и привреде. На тај начин се озбиљно ради на дугорочној стратегији развоја.

У Србији је потребно оснажити развијање кластера. Кластери омогућа-вају и социјално партнерство јер долази до сарадње између образовних инсти-туција и привреде у одређеном региону. Кластер је пример како више чинила-ца добро сарађује и заједнички стварају конкурентску предност.

100

БИБЛИОГРАФИЈА

Albanna, Sami, 1. Knowledge Management and Strategies for Development in a Repidly Changing Global Environment, Falls Church, VA USA, 2000.

Alibabić, ŠeUika, Aleksandra Pejatović (urednici), 2. Andragogija na početku trećeg milenijuma, Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju i andragogiju, Beograd 2007.

Bar ro, R. and J-W. Lee,„In ter na ti o nal Com pa ri sons of Edu ca ti o nal At ta in ment”, 3. Jo ur nal of Mo ne tary Eco no mics, No. 32 (1993), стр. 363–394.

Bar ro, R. and J-W. Lee,„In ter na ti o nal Da ta on Edu ca ti o nal At ta in ment, Up da tes 4. and Im pli ca ti ons”, NBER Wor king Pa per 7911(2000): http:// www.nber.org/pa pers/w7911

Ben ha bib, J. and M. Spi e gel,„The Ro le of Hu man Ca pi tal in Eco no mic De ve lop-5. ment: Evi den ce from Ag gre ga te Cross-Co un try Da ta”, Jo ur nal of Mo ne tary Eco-no mics, No. 34 (1994), стр 143–173.

Borstin, Dž. Danijel, 6. Svet otkrića. Pripovest o čovekovoj potrazi za spoznajom sveta i sebe samog, Geopoetika, Београд 2003.

Bur da, Majkl, Čarls Viploš, 7. Ma kro e ko no mi ja. Evrop ski udžbenik, Cen tar za li be-ral no – de mo krat ske stu di je, Be o grad 2004.

Co hen, D. and M. So to,„Growth and Hu man Ca pi tal: Good Da ta, Good Re sults”, 8. CE PR Di scus sion Pa per 3025 (2001).

Conceição, Pedro, Manue L V. Heitor and Francisco Veloso, “9. Technological Forecasting and Social Change, 5th Intl. Conf. on Technology Policy and Innovation, Delft, June 2001.

Чековић, Живорад, Јагош Пурић, 10. Природно-математичке науке данас и у будућности, Српска академија наука и уметности, Природно-математички факултет, Београд 1989.

De la Fu en te, A. and R. Doménech. „Edu ca ti o nal At ta in ment in the OECD, 1960–11. 90”, CE PR Di scus sion Pa per 3390 (2001).

De la Fu en te, An gel, and A. Cic co ne,„Hu man Ca pi tal and Growth in a Glo bal and 12. Know led ge-Ba sed Eco nomy”, Re port for the Euro pean Com mis sion. DG for Em-ployment and So cial Af fa irs (2002): http://ide as.re pec.org/e/ pde52.html

101


De La Fu en te,„Edu ca tion and eco no mic growth: a qu ick re vi ew of the evi den ce 13. and so me po licy gu i de li nes”, Pri me Mi ni ster’s Of Ui ce – Eco no mic Co un cil of Fin-land (Sep tem ber 2006),

http://www.vnk.Ui/hank ke et/ta lo u sne u vo sto/tyo-ko ko uk set/ glo ba li sa a ti o sel-14. vitys-9-2006/ar tik ke lit/De_la_Fu en te_06-09-20.pdf

De la Fu en te, An gel,„Hu man Ca pi tal and Growth: So me Re sults for the OECD” 15. (2007),

http://www.oenb .at/de/img/vowitag_2007_d e_ la_ fuente_tcm14-82322 .pdf16.

Dess, G. Gregori, G. T. Lumpkin, Alan B. Eisner, 17. Stra te gij ski menadžment, Data Status, 2007.

Dessler , Gary, 18. O snov i menadž menta ljudskih r esursa, Data Satus, Б еог рад 2007.

Drak er, P it e r, 19. Upra vl ja nj e u novom društv u, Adize s, Нови Сад 2005.

Fagerberg, Jan, 20. International Competiti veness, The Economic Journal , vol. 98 , No. 391 (Jun., 19 88), стр. 35 5- 374.

Gylfason, Thorvaldur, a nd G ylUi Zo eg a,„Ed uc a tion, S oc ial Euqality and Economic 21. Growth: A View of t he Land scape”, CESifo Econiomic Studies, vol. 49, No. 4 (-2003), стр. 557-57 9.

Honoh a n, Patri ck and Bren da n Wals h, „Catching up with the Leaders: The Irish 22. Hare”, Brookings Paper s on Economi c Acti vity, vo l. 2002, N o. 1 (20 02 ), стр. 1- 57 .

Howe, Anthony, “23. Free-Trade Cosmopolitanism in Britain, 1846-1914”, у Patrick Karl O’Brian and Armand Clesse, Two Hegemonies. Britain 1846-1914 and the United States 1941-2001 (Aldershot: Ashgate, 2002).

Islam, N.,„Growth Empirics: a Panel D ata Appro ach”, 24. Quarterly Jour nal of Economics , No. 110 (199 5), стр. 1127– 1 170.

Ivić Ivan i istraživački tim, 25. Sveobuhvatna analiza osnovnog obrazovanja u SRJ, UNICEF, Beograd 2001.

Janićijević, Nebojša, 26. Upravljanje organizacionim promenama, Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta, Beograd 2007.

Јевтић, Милош, 27. Између духа и материје. Разговори са Живорадом Чековићем, Београдска књига, Београд 2006.

Karavidić, Slavko, 28. Menadžment u obrazovanju. Socio-ekonomski aspekti razvoja i modeli ~inansiranja obrazovanja, Institut za pedagogiju i andragogiju, Beograd 2006.

Kotler, Phili p, 29. Marketi nš ka znanja od A do Z, Binoza Press, Загр еб 2004.

Kru eg er, A. a nd M . Lindahl,„Education for Growth: Why and for Whom ?” , 30. Journal of Ec onomic Literature, vol . XXXIX (2 001), стр. 11 0 1–1136.

102


Lewellen, Ted, 31. Dependency and Development. An Introduction to the Third World (London: Bergin and Garvey, 1995.

Лонгворт, Филип, 32. Стварање Источне Европе, Клио 2002.

Мандер, Џери, Едвард Голдсмит, 33. Глобализација. Аргументи против, Clio, Београд 2003.

Mašić, Branisl av, 34. Str ategijski me nadžment, Ун ив ер зитет „Б ра ћа Карић“, Бе ог-рад 2001.

Milanović, Branko, 35. Odvojeni svetovi. Merenje međunarodne i globlane nejednakosti, UNDP, Београд 2006.

Murmann , Jo hann Peter, 36. Kn o wledge an d Co mpetitiv e Ad vantag e. The Coevolution of Firms, Techonology, and Na tio nal Inst itution s, Cambr idge University Press 2003.

Noe, Raymon d A ., J ohn R. Holle nbeck, Barry Ge rhart, Patrick M . Wright, 37. Men ad-žment ljudski h p ot en cijala, MATE, За гр еб 2006 .

O ‘Neill, Donal ,„Educatio n an d Incom e Growth: Implications for Cross-Country 38. Inequality”, The Journ al o f Polit ic al Economy , Vo l. 103, No . 6 (Dec ., 19 95), стр. 1289-13 01.

P ol ić, Vla dimira, 39. Ekonomi ja i pla niranje obrazova nj a, Li burnija – Školska kn jiga, Ри јека – Заг реб, 19 83.

Porter, Mi chael E., 40. The Competitive Advantage of Nati on s (L ondon an d Basingsto-ke : The Macmillan Pre ss Ltd, 19 92).

Porte r, Maјkl E. , 41. Konk urentska prednos t. Ostvarivanje i oč uv anj e vrhuns kih po s-lovnih rezultata, Asse, Novi S ad 2007.

Porter, M aj kl E., 42. O konkurenciji, FEFA , Београ д 2008.

Pritchett, L.,„Where Has All th e Educat ion Gone?”, 43. W or ld Bank Eco nomic R ev iew , vol. 15 /3 (200 1) , стр. 3 67 –3 91.

Rase l, Bert ran d, 44. Moj ~ilozofskio raz voj, Изд авачка књиж арница Зорана С тојановића, Ср ем ски Ка рловци – Нови Сад 200 7.

Rasel , Bertran d, 45. Ljuds ko znanj e. Njego v obim i grani ce , Nolit, Beograd 19 61 .

Rasel, B er trand, 46. Mu dr ost za pada, Dereta, Beograd 2003.

Sala-I-Martin, Xavier, Jennifer Blanke, Margareta Drzeniek, Hanouz, Thierry 47. Geiger, Irene Mia, Fiona Paua, The Global Competitiveness Index: Measuring the Productive Potential of Nations. Интернет адреса: http://media.rgemonitor.com/papers/0/Chapter_1.1_The_Global_Competitiveness_Index(4).pdf

Samuelson, Paul A ., Willia m D. Nordhaus, 48. Ekono mij a, Mat e d.o.o., Zagreb 2007.

Sanchez, Ron, 49. Knowledge Management and Organizational Leraning: Fundamental Concepts for Theory and Practice, 2005.

103


Savić, Nebojša, 50. Ekonomija tran zici je u trž iš nu privre du, Beo gr ad 2001.

Савић, Небојша, К51. онкурентност српске привреде, ФЕФА – Факултет за економију, финансије и администрацију, Оригинални рад представљен на Копаоник бизнис форуму 2008.

Schofer , Evan an d John W. Me yer, „ 52. Th e W or ldwide E xpansion of Higher Education in the Twentieth Cent ury”, America n Soc iol ogi cal Review, vol. 70, No . 6 (D ec., 2005), стр. 898- 920.

Sengi, Piter , 53. Peta disciplina. Umeće i praksa o rg an iz ac ija koja uči, A s ee, Нови Сад 2007.

Skidelsky, Robert, “54. The Growth of a World Economy”, у: Michael Howard and Roger Louis (eds.), The Oxford History of the Twentieth Century (Oxford: Oxford University Press, 1998).

Stiglic, Džozef E., 55. Protivrečnosti globalizacije, SBM – x, Beograd 2004.

Stiglic, Džozef E., 56. Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet, Beograd 2004.

Šećibović, ReUik, „Regionalni razvoj i obrazovanje“, 57. Nastava i vaspitanje, No. 3 (1994), стр. 173-182.

Šeć ibović, ReUik, Nebojša, Goran,„58. Strategija obrazov an ja i e konomsk a polit i ka”, u: Savetovanje 1 7 . i 18. decem bra 200 5. na temu Ek ono ms ka politika u 2006. godini , Eko nomski fakulte t, Беог рад 2006, стр. 12 1-135.

Šećibović, ReUik (urednik), 59. Obrazovanje i razvoj, broj 07, 2007.

Шећибовић, Рефик, 60. Однос привреде и образовања у Србији у оквиру стратешких докумената развоја, Оригинални рад, Факултет за економију финансије и администрацију, Београд.

Š ušnjić , Đ uro, Metodolo gija61. . K rit ika na uke , Či g oja št am pa , Beograd 2007.

Tisen, R ene , Da niel A ndr ie ssen, Fr an k L ekan D ep re , 62. Divi denda znanja, Adizes, Нов и Сад 2 007.

Tu r ban, Efraim, Ep hr ai m McLe an, Ja me s Wetherbe, 63. In for maciona te hno logij a za me nadžmen t. Tran for misanj e p oslovan ja u d igitalnu ek onomiju, Zavod za udžbenike i nasta vn a sred st va, Београд 2003.

VajdenUled, Vener i Volfgan Vesels, 64. Evropa od A do Š, Fondacija Konrad Adenauer, Београд 2004.

Vukmiri ca, Vujo, Ni ko la Š pirić, 65. Eko nomska i moneta rn a integ racija evrop e, Ek on-omski fakultet, Banja Luka 2005.

Xiao, Jin a nd Mun C. T sang, „Human Capi ta l Development in an Emer gin g Econ-66. om y: The E xp er ience of Shenzhen, China : Research No te ”, The Ch ina Qua rte rly, No . 157 (Mar. , 1999), с тр . 72-1 14 .

104


Facing the Challenge. The Lisbon Strategy for Growth and Employment. Report 67. from the High Level Group chaired by Wim Kok (Luxemburg: OfUice of the OfUicial Publications for the European Communities, November 2004), p. 7-8.

Студија о животном стандарду. Србија 2002-200768. , Републички завод за статистику Србије, Београд, 2008

The Knowledge Management Yearbook 1999-2000 Edited by James W. Cortasa, 69. John A. Woods, str. 99.

Thematic Review of National Policies for Education: Serbia, Cetre for Co-70. operation with non-members, Organisation for Economic Co-operation and Development, June 2001

И нт ернет адр ес е:

http://www.weforum.org/en/index.htm1.

Економска комисија Уједињених нација за Европу, подаци о трендовима 2. у Европи и Северној Америци у области образовања, запослености и економије: http://www.unece.org/stats/trend/trend_h.htm#ch3

Подаци OECD о образовању из публикација 3. Education at a Glance од 2001. до 2007. го ди не као и по да ци о ПИ СА те сту из 2003: h ttp://www .oe cd.org /do cument /34/0,334 3, en_2649_392632 38_35289570 _1 _1_1_1,00.h tm l

Подаци о јапанском обра зо вном систе му: 4. Japan’s Education at a Glance 2006, Ministry of Education, Culture, Sports, Science and Technology: ht tp://w ww .mext.go. jp/ english /st at ist/0707 031 0. htm

Европска комисија, подаци о образовним програмима и тренинзима:5. ht tp ://ec.europa .e u/education/inde x_en.h tml

h ttp://www.csuchico.edu/hr/Documents/STHR-GlossaryOfCommonTerms.doc6.

http://www.durantlaw.info/Models7.

http://www.processrenewal.com/Uiles/def-km.doc8.

http://www.commonkads.uva.nl/INFO/course-slides/05-km-templates.9. ppt#263,8,Task hierarchy


http://oasis.oulu.Ui/publications/OKLC-04-hok.pdf11.

http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/90/90_0/konkurentnost_12. privrede_srbije.pdf

http://www.see-educoop.net/education_in/pdf/edu-analysis-yug-srb-to05.pdf 13.

http://www.planning.unc.edu/courses/261/leveen/litrev.htm14.

105


http://www.rri.wvu.edu/WebBook/Danson/chapterUive.htm15.

http://www.rri.wvu.edu/WebBook/Bergman-Feser/contents.htm16.

The Global Competitiveness Report 2007–2008, World Economic Forum 17.

http://www.gcr.weforum.org/18.

www.oecd.org/edu/eag200719.

http://www.oecd.org/dataoecd/50/4/37530176.xls20.

Lessons from the ‘Irish Miracle’, http://wpcarey.asu.edu/seidman/reports/21. ireland.pdf

http://www.umaine.edu/mcsc/mpr/Vol9No1/mcdonagh.pdf22.

http://www.csuchico.edu/hr/Documents/STHR-GlossaryOfCommonTerms.doc23.


http://ec.europa.eu/education/policies/educ/bologna/bologna_en.html25.

http://www.srbija.sr.gov.yu/26.

http://www.eua.be/index.php27.

http://www.ns.ac.yu/stara/novosti_dogadjaji/evaluacija/opstiSr.pdf28.

Концепција средњег стручног образовања у Србији, Министарство про све-29. те и спорта, Београд 2004, стр. 7. http://www.vetserbia.edu.yu/Zbirka%20doc/Koncepcija%20srednjeg%20strucnog%20obrazovanja%20u%20Srbiji.pdf

“Serbia. ETF Country Plan 2007”, European Training Foudnation, http://www.30. etf.europa.eu/pubmgmt.nsf/(getAttachment)/745B54FFCE5E83C6C12572F300592E16/$File/NOTE73XM2S.pdf

Global Competitiveness Index 2007-2008. Табела је технички дотерана, 31. изворно се може видети на адреси: http://www.gcr.weforum.org/

Bologna Process Stocktaking Report 2007, London, Извештај доступан на 32. сајту: http://www.dfes.gov.uk/londonbologna/uploads/documents/6909-BolognaProcessST.pdf

European QualiUications Network, http://www.eu-certiUicates.org/33.

Education and Tranining 2010, http://ec.europa.eu/education/policies/2010/34. et_2010_en.html

International Network for Quality Assurance Agencies in Higher Education 35. http://www.inqaahe.org/

European Association for Quality Assurance in Higher Education, http://www.36. enqa.eu/

http://www.statserb.sr.gov.yu/37.

http://www.fefa.edu.yu/38.

106

СПИСАК СЛИКА

Слика 1 – Интелектуални капитал ..........................................................................................18Слика 2 – Детерминанте националне конкурентске предности ...........................20Слика 3 – Приказ обједињених параметара .......................................................................25Слика 4 – Пирамида изградње конкурентске предности ..........................................39Слика 5 – Калифорнијски кластер произвођача вина ..................................................44Слика 6 – Утицај државе на побољшање кластера.........................................................45Слика 7 – Кластери и економска политика ........................................................................46Сли ка 8 – Људски капитал: три међусобно зависне активности ..........................48Слика 9 – Знање као извор конкурентске предности...................................................56Сли ка 10 – Менаџмент знања .....................................................................................................59Слика 11– Животни циклус процеса менаџмента знања и организација ........60Сли ка 12 – Жи вот ни ци клус ме наџ мен та зна ња ............................................................61Слика 13 – Повратна спрега ........................................................................................................62Слика 14 – Уобичајени облици знања ....................................................................................63Слика 15 – Типичне технологије у ланцу вредности фирме ....................................65Слику 16 – Пет фактора конкурентности који одређују

профитабилност привредног сегмента .......................................................67Слика 17 – Четири димензије односа између универзитета и друштва ............85

107

СПИСАК ГРАФИКОНА

Графикон 1 – Издаци за све нивое образовања као проценат БДП за 1995. и 2004. годину .........................................................................................29

Графикон 2 – БДП по становнику земаља OECD -а .........................................................33

108

СПИСАК ТАБЕЛА

Табела 1 – Фазе економског развоја према БДП .............................................................26Табела 2 – Издаци за образовaње земаља OECD ..............................................................28Табела 3 – Издаци за образовне институције као проценат БДП-а (2004) .......31Табела 4 – БДП по становнику земаља OECD -а ................................................................32Табела 5 – Изазови Лисабонске стратегије.........................................................................35Табела 6 – Посебни циљеви влада ...........................................................................................38Та бе ла 7 – Из вод из обрасца за оце њи ва ње упра вља ња из свих угло ва

ком па ни је Ge ne ral Elec tric .....................................................................................50Табела 8 – Основне претпоставке за лични односно организациони

приступ менаџменту знања .................................................................................60Табела 9 – Образовна структура становништва Србије старијег од

15 година ........................................................................................................................77Табела 10 – Број запослених и незапослених и стопе запослености и

незапослености за лица радног узраста ....................................................81Табела 11 – Оцена Болоњског процеса за Србију 2007. године ...............................86Табела 12 – Нивои БДП по становнику у 2006.(по паритету куповне

моћи и текућим ценама у доларима САД) .................................................88Табела 13– Ранг земаља према GCI ..........................................................................................89Табела 14 – Глобални индекс конкурентности 2007-2008. Анализа Србије ....89Табела 15 – Истакнуте конкурентске предности ............................................................90Табела 16 – Истакнуте конкурентске недостаци ............................................................91