studija ka održivom sistemu grejanja grada niša

СТУДИЈА

КА ПДРЖИВПМ СИСТЕМУ ГРЕЈАОА ГРАДА НИША

Београд, 2015.

СТУДИЈА КА ОДРЖИВОМ СИСТЕМУ ГРЕЈАЊА ГРАДА НИША Аутори Универзитет у Београду

Рударско-геолошки факултет

Доц. др Марија Живковић, дипл. инж. Проф. др Дејан Ивезић, дипл. инж. Александар Маџаревић, дипл. инж. Машински факултет

Димитрије Манић, дипл. инж.

KTH Royal Institute of Technology (Stockholm, Sweden)

Dr. Olga Kordas Kateryna Pereverza Oleksii Pasichnyi

Универзитет у Крагујевцу

Факултет инжењерских наука

Владимир Вукашиновић, дипл. инж. Др Горан Бошковић, дипл. инж. Никола Ракић, дипл. инж. Финансирано средствима ТЕМПУС пројекта 530530-TEMPUS-1-2012-1-SE-TEMPUS-JPHES „Training Courses for Public Services in Sustainable Infrastructure Development in Western Balkans SDTRAIN“ (www.sdtrain.info). This project has been funded with support from the European Commission. This publication reflects the views only of the author, and the Commission cannot be held responsible for any use which may be made of the information contained therein.

http://www.sdtrain.info/

ПРЕДГОВОР Прпјекат „Прпграми пбуке за јавне услуге у пбласти пдрживпг инфраструктурнпг

развпја у земљама Западнпг Балкана (engl. Training Courses for Public Services in

Sustainable Infrastructure Development in Western Balkans) SDTRAIN“ је реализпван

кап деп TEMPUS IV прпграма у перипду пд 2012. дп 2015. гпдине. Партнери на

прпјекту су четири Универзитета из земаља ЕУ (KTH Royal Institute of Technology iz

Švedske; TU Delft iz Holandije; Barcelona tech UPC iz Španije; Politecnico di Torino iz

Italije), кап и Универзитети из Бпсне и Херцегпвине (Универзитет Баоа Лука и

Универзитет Истпчнп Сарајевп), Црне Гпре (Универзитет Црне Гпре) и Србије

(Универзитет у Бепграду и Универзитет у Крагујевцу). Партнери на прпјекту су и

аспцијације лпкалних сампуправа из све три партнерске државе: Стална

кпнференција градпва и ппштина (Србија), Заједница ппштина Црне Гпре (Црна

Гпра) и Савез ппштина и градпва Републике Српске (Бпсна и Херцегпвина).

Оснпвни циљеви пвпг прпјекта су :

- Развпј прпграма пбуке за ппвећаое псппспбљенпсти заппслених у прганима

лпкалних сампуправа у пбласти пдрживпг развпја инфраструктурних система,

енергетске ефикаснпсти и дпбрпг управљаоа;

- Унапређеое капацитета и нивпа псппспбљенпсти партнерских Универзитета за

пружаое пбуке у пбласти пдрживе јавне инфраструктуре прекп пбуке

предавача на Универзитетима у ЕУ;

- Развпј веб-алата за пбуку јавних службеника, пднпснп лпкалне администрације;

- Пилпт-прпграми пбуке у сарадои са предавачима из земаља Еврппске уније;

- Преппруке за јачаое капацитета лпкалних сампуправа у пбласти пдрживпг

развпја инфраструктуре и пбезбеђеое сталнпг ажурираое оихпвих знаоа,

вештина и кпмпетенција;

- Обезбеђеое кпнтинуитета прпграма пбуке, кап и примена ппменутпг

електрпнскпг алата ван ТEMPUS прпграма финансираоа.

Град Ниш је исказап ппсебан интерес за учешће у реализацији пвпг прпјекта.

Прпграм пбуке “Индикатпри пдрживпсти у лпкалним заједницама“ је реализпван

у сарадои са Управпм за кпмуналне делатнпсти, енергетику и сапбраћај –

Одсекпм за енергетику града Ниша, а тпкпм реализације пвпг прпграма пбуке

рпдила се идеја да се сарадоа прпдуби крпз примену backcasting ппступка у

стратешкпм планираоу развпја система грејаоа у Нишу.

Крпз 3 радипнице са прекп 40 учесника, 36 интервјуа и неппсредан, перманентни

кпнтакт са заппсленима у Одсеку за енергетику реализпван је кпмплетан

backcasting ппступак. Студија “Ка пдрживпм систему грејаоа града Ниша” је

настала кап резултат рада аутпрскпг тима са Универзитета учесника на TEMPUS

прпјекту, али и кап резултат прпмишљаоа, анализа, дискусија и на крају

кпнсензуса свих заинтереспваних учесника backcasting ппступка (лпкална

администрација, кпмунална предузећа, удружеоа пптрпшача, прпизвпђачи и

дистpибутери енергије, прпизвпђачи ппреме, невладин сектпр и др.). Имајући у

виду да је и Градпначелних Ниша, пптписујући Писмп п намерама, исказап

спремнпст да ппдржи и примени резултате и преппруке SDTRAIN прпјекта и пве

студије, уверени смп да ће пни дппринети да систем грејаоа у Нишу у будућнпсти

бити значајнп квалитетнији, прихватљивији и пдрживији.

Аутори

САДРЖАЈ

1. Увпдна разматраоа 1

2. Метпдплпгија партиципативнпг backcasting-а 8

2.1. Тепретски пснпв 8

2.2. Примеоена метпдплпгија партиципативнпг backcasting-а 10

2.3. Интеграција енергетскпг мпделираоа и партиципативнпг backcastingа 11

3. Анализа тренутнпг стаоа система грејаоа у Нишу 15

3.1. Пптрпшоа eнергије за грејаое у Нишу у 2010. гпдини 15

3.2. Систем даљинскпг грејаоа у Нишу 19

3.3. Преглед пптенцијала за прпизвпдоу тпплптне енергије сагпреваоем бипмасе и птпада 20

4. Визија будућег система грејаоа у Нишу 23

5. Критеријуми 25

5.1. Ппузданпст и дпступнпст 25

5.2. Приступачнпст 28

5.3. Екплпшке перфпрмансе 29

5.4. Кпмфпр 30

5.5. Енергетска ефикаснпст 32

6. Анализа ппкретача и кључне непдређенпсти 34

7. Будући систем грејаоа – ппције - мпгућа решеоа 38

7.1. Визуелизација предлпжених решеоа - сценарији развпја система грејаоа 40

7.2. Анализирани сценарији мпгућег развпја система грејаоа 41

7.3. Оцена предпжених сценарија и избпр пптималнпг решеоа 63

8. Изабрани сценарип - Ефикаснпст у служби зелене будућнпсти 70

9. Акципни план 81

10. Закључна разматраоа 83 ЛИТЕРАТУРА 85

1

1. Увпдна разматраоа

Енергија је кљушна за спцијалнп и екпнпмскп благпстаое и неппхпдна је за индустријскп и кпмерцијалнп стицаое бпгатства. Игра кљушну улпгу у ублажаваоу сирпмащтва и унапређеоу услпва живпта. Међутим, енергетика је и грана екпнпмије са највећим негативним утицајем на живптну средину, а оена заснпванпст дпминантнп на непбнпвљивим извприма енергије представља реалну претоу пп пдрживпст привредних тпкпва. Затп је неппхпднп је да се развпј енергетике стратещки планира и детаљнп анализира са свих аспеката, какп пних ппщте-развпјних, технплпщкп-екпнпмских, такп и спцијалних, екплпщких и других. При тпме треба имати на уму да ниједан извпр енергије – угаљ, спларна енергија, енергија ветра или билп кпја друга - није сам пп себи дпбар или лпщ. Сваки извпр енергије је самп пнпликп вредан кпликп је кпристан за пствареое циљева пдрживпг развпја - здравпг и пбразпванпг станпвнищтва, успещне екпнпмије и незагађене живптне средине. Прпблематика у вези са енергетским питаоима из дана у дан ппстаје све актуелнија, а стратещкп планираое у енергетици све вище дпбија на знашају и представљају битан сегмент пплитике сваке државе. Тренд ппраста цена енергената, ппвећаое пптрпщое свих видпва енергије, исцрпљиваое резерви фпсилних гприва, емисије гаспва стаклене бащте и утицај на климу и стаое живптне средине уппщте, прпблеми у снабдеваоу и енергетске кризе су самп неке пд шиоеница кпје гпвпре у прилпг пваквим тврдоама. Акп се зна да су урбане средине највећи и најзнашајнији пптрпщаши енергије, лпгишнп је закљушити да се градпви и ппщтине сусрећу, а у будућнпсти и све вище, са прпблемима стабилнпг снабдеваоа тпплптнпм енергијпм станпвнищтва и привреде, кап и дпдатним притискпм на ипнакп пгранишене лпкалне бучете. Имајући претхпднп наведенп у виду, а пплазећи пд закпнпм дефинисаних надлежнпсти лпкалних сампуправа, мпже се закљушити да фпрмулисаое и спрпвпђеое лпкалних енергетских пплитика мпже имати вищеструкп кприсне ефекте у лпкалнпј средини и тп у ппгледу услуга кпје лпкалне сампуправе пружају свпјим грађанима, кап и ущтеда кпје мпгу бити пстварене у лпкалним бучетима. У планираоу и спрпвпђеоу енергетске пплитике лпкална администрација, кап најближа грађанима, је идеалнп ппзиципнирана да разуме оихпве пптребе и има мпгућнпсти и механизме усаглащаваоа јавних и других интереса. Лпкална администрација је та кпја би пптребе грађана требалп да претпши у јаснп дефинисане циљеве развпја лпкалне заједнице, а да при тпме у оих интегрище и пдрживи развпј енергетике на лпкалнпм нивпу. Збпг тпга је неппхпднп да лпкална администрација има впдећу улпгу у примени пплитике пдрживпг енергетскпг развпја и у тпм смислу је увпђеое савремених техника и алата у управљаое енергетским тпкпвима, енергетским услугама и пптрпщопм енергије на лпкалнпм нивпу пд пресуднпг знашаја. Другим решима, енергетскп планираое и енергетски меначмент на лпкалнпм нивпу су врлп знашајан сегмент свепбухватнпг система лпкалне сампуправе, пднпснп впђеоа лпкалних ппслпва и управљаоа лпкалним развпјем и лпкалнпм администрацијпм. Лпкалне заједнице у Србији представљају прганизације у јавнпм сектпру са щирпким надлежнпстима и знашајнпм улпгпм у енергетскпм сектпру, првенственп везанп за

2

пбезбеђеое тпплптне енергије. У слушају Нища, Град је истпвременп и прпизвпђаш и дистрибутер тпплптне енергије (систем даљинскпг грејаоа кпјим управља ЈКП Градска тпплана), пптрпщаш тпплптне енергије (пбјекти јавне намене – щкпле, вртићи, бплнице, устанпве културе, административни пбјекти, И др.), кап и регулатпр тржищта тпплптне енергије. Свакакп да лпкална администрација мпже пдиграти и знашајну улпгу кап мптиватпр и прпмптер мпдела ппнащаоа. С пбзирпм на слпженпст задатака везаних за грејаое кпје град Нищ има, тпкпм реализације TEMPUS прпјекта “Прпграми пбуке за јавне услуге у пбласти пдрживпг инфраструктурнпг развпја у земљама Западнпг Балкана SDTRAIN” јавила се идеја и интерес за рад на прпјекту кпји би се бавип унапређеоем система грејаоа у Нищу. Идеја се у пптпунпсти уклппила у циљ TEMPUS прпјекта, кпји је између псталпг и ппбпљщаое нивпа струшнпсти у пбласти енергетике и защтите живптне средине, ппдизаое квалитета управљаоа и усппстављаое пдрживе инфраструктуре у лпкалним сампуправама у земљама западнпг Балкана (Србија, Црна Гпра, Бпсна и Херцегпвина). Систем грејаоа је идентификпван кап енергетски инфрастуктурни систем кпји је пд интереса за град Нищ, а за кпји ппстпји пптреба стратещкпг планираоа развпја. Одсек за енергетику Управе за кпмуналне делатнпсти, енергетику и сапбраћај града Нища је узеп активнп ушещће у реализацији пвпг прпјекта, а Градпнашелник града Нища је пптписап Писмп п намерама у кпме је исказана впља да се резултати прпјекта у пракси и имплементирју. С пбзирпм да је развпј система грејаоа у сектприма индустрије и ппљппривреде услпвљен целпкупним развпјем пвих привредних сектпра, а кпнкретнп детерминисан пд стране самих привредних субјеката, предвиђенп је да стратещким планираоем буду пбухваћени пбјекти јавне намене, за кпје је Град директнп пдгпвпран, кап и дпмаћинства и кпмерцијалнп-услужни сектпр, на кпје Град нема директан утицај, али развпјем пдгпварајуће инфраструктуре и ппдстицајнпг амбијента мпже дпминантнп на оих да утише. С пбзирпм на врлп щирпк круг заинтереспваних страна (градска и ппщтинске управе, ЈКП Градска тпплана Нищ, кприсници услуга тпплане, станпвнищтвп са индивидуалним системпм грејаоа), кап и пптребу и знашај да сви заинтереспвани буду активнп укљушени у прпцес планираоа развпја, изабрана је Participatory Backcasting метпдплпгија за креираое стратещкпг дпкумента кпји се пднпси на развпј система грејаоа у Нищу за перипд 2015 - 2030. гпдина. Увпђеое заинтереспване јавнпсти у ппступак енергетскпг планираоа пружа мпгућнпст да се интереси разлишитих страна (прпизвпђаша и пптрпщаша енергије, пружапца и кприсника енергетских услуга, управе и грађана) усагласе и да се заједнишки дпђе дп предлпга енергетскпг развпја кпји у највећпј мери псликава интересе целпкупне заједнице.

3

Слика 1.1: Тпк прпјекта са активним ушещћем заинтереспваних страна

Креираое стратещкпг планскпг дпкумента кприщћеоем Participatory backcasting метпдплпгије ппдразумева спрпвпђеое стриктнпг прпјектнпг ппступка (Слика 1.1) са знашајним ушещћем заинтереспване јавнпсти, кпје у пвпм ппступку има кљушну улпгу. У сарадои са Одсекпм за енергетику, Управе за кпмуналне делатнпсти, енергетику и сапбраћај града Нища прганизпване су следеће активнпсти кпје су кљушнп пбликпвале кпнашни изглед дпкумента:

1. Интервјуи – март 2014,

2. I Креативна радипница 4. април 2014. гпдине,

3. II Креативна радипница 27. јун 2014. гпдине,

4. III Креативна радипница 20. фебруар 2015. гпдине. У табели 1.1 је дата листа заинтереспваних страна – институција и прганизација кпје су узеле ушещће у разлишитим фазама Партиципатпрy Backcasting ппступка. Табела 1.1: Институције и прганизације укљушене у прпцес дпнпщеоа стратещкпг дпкумента

Организација Интервјуи Прва радипница

Друга радипница

Трећа радипница

Управа за планираое и изградоу

+ - - -

ЕЛДИ Нищ (Приватна кпмпанија за прпзвпдоу ппреме за грејаое)

+ + - -

Управа за кпмуналне делатнпсти, енергетику и сапбраћај

+ + + +

Архус центар Јужне и Истпшне Србије (НВО)

+ - - +

4




Управа за кпмуналне делатнпсти, енергетику и сапбраћај - Одсек за енергетику

+ + + +

Мащински факултет Универзитета у Нищу

+ - - -

Савет града + - - -


+ + - +

ЈКП ’’Градска тпплана’’ Нищ + - + +


+ - - -


+ + + +


+ + + -


+ - - -

Центар за защтиту пптрпщаша (НВО)

+ - - -

ЈКП ’’Градска тпплана’’ Нищ + + + +

Нафтана индустрија Србије + - - -

YUGO-impex (Приватна кпмпанија)

+ + - +

ЈКП ’’Градска тпплана’’ Нищ + - - +

Представници грађана / индивидуалнп грејаое

+ + + -


+ - - +

Представници грађана / даљинскп грејаое

+ + - +

5




ЈКП ’’Градска тпплана’’ Нищ + + - -

ЈКП ’’Градска тпплана’’ Нищ + + - -

ЈКП ’’Градска тпплана’’ Нищ + + + -

Савет града за енергетску ефикаснпст

+ + - -


+ - - -

Регипнална привредна кпмпра, Нищ

+ - - +

Департмент пф Агрицултуре + - -

ЈКП ’’Градска тпплана’’ Нищ I + - - -

ЈКП ’’Градска тпплана’’ Нищ II + - - -

ЈКП ’’Градска тпплана’’ Нищ III + + - -

Савет града за енергетску ефикаснпст

+ + - +

Градска ппщтина Палилула + + + +

Градска ппщтина Палилула + + + +


+ + + -

Градска ппщтина Пантелеј - + - +

Градска ппщтина Црвени Крст - + - +

Представници грађана / индивидуалнп грејаое

- + + +


- + - +


- + - -

6




Удружеое грађана кприсника даљинскпг грејаоа (НВО)

- + - +

Удружеое грађана кприсника даљинскпг грејаоа (НВО)

- + - -

Кластер зелене градое - - - +

Укупан брпј учесника 35 26 12 21

7

2. Методологија партиципативног backcasting-‐а

2.1. Теоретски основ Не постоји реч у српском језику којом би се адекватно превео појам backcasting. Ова кованица је настала са жељом да се једном речју опише процес „гледања уназад, проматрања садашњости, са позиције која се налази у будућности“, као нека врста супротности процеса прогнозирању (forecasting), које представља процес ”гледања унапред, разматрања будућности са тренутне позиције”. У backcasting процесу потребно је најпре дефинисати жељено стање у будућности, из којег се онда посматра назад на садашњост, при чему се разматра начин како је из постојећег стања у садашњости могуће доћи до жељеног стања у будућности (Слика 2.1). Затим се дефинишу наредни кораци и радње које је потребно предузети ради остваривања жељеног стања у будућности. Лео Јенсен (Leo Jensen, 2003) је назвао овај процес „од визије до акције“. Према Дреборгу (Dreborg, 1996), backcasting је посебно користан при решавању изразито комплексних проблема на нивоу друштва, уколико постоји потреба за великим променама, уколико су доминантни трендови део проблема и уколико су временски и други оквири довољни да остављају простора за веома различита решења и мапе пута у имплементацији тих решења. Проблеми одрживости су очит пример оваквих проблема. Гиденс (Giddens, 2009) је предложио употребу backcasting-‐а као одрживе алтернативе традиционалном начину планирања и као алат у процесу осмишљања алтернативне будућности у контексту климатских промена. Backcasting методологија је нашла своје место и у студијама које се тичу енергетике још почетком 70-‐их година 20. века (Lovins, 1977; Robinson, 1982). Backcasting се користио као приступ у анализи енергетске политике, и за генерисање и анализу, у то време алтернативних енергетских сценарија, који су предлагали као пожељно и оствариво, веће коришћење обновљивих извора енергије.Треба имати на уму, да се све ово дешавало у време, када су се енергетске стратегије заснивале на експанзији потрошње енергије и порасту коришћења нуклеарне енергије. Крајем 80-‐их година 20. века расте употреба backcasting-‐а у смислу идентификовања и истраживања одрживих решења (Robinson 1990, Dreborg 1996, Weaver et al. 2000, Hojer and Mattison 2000, Bannister et al. 2000). Од раних деведесетих година двадесетог века, ишло се ка све већим укључивању различитих друштвених актера (заинтересованих страна) у процес, пре свега у Шведској, Канади и Холанији. Детаљнији преглед развоја и примене backcasting-‐а се може наћи у литератури (Quist, Vargragt, 2006; Quist, 2006). Постоји се неколико типова backcasting-‐а (Wangel, 2011):

8

(1) циљно оријентисан backcasting, са фокусом на развој и анализу визија са предложеним циљевима, где су циљеви обично квантитативно изражени;

(2) backcasting оријентисан на путању развоја, где се одређивању стриктних циљева придаје мањи значај, а фокус је на питање како спровести промене и мере које ће да омогуће те промене, попут легислативе, фискалне политике или промена у понашању;

(3) backcasting-‐а оријентисан на реализацију, где је главни циљ да се дефинише акциони план или план реализације, са фокусом на то ко може да донесе и спроведе промене, а уз обезбеђење да кључни актери буду посвећени и дугорочно укључени у процес;

(4) backcasting оријентисан на учешће заинтересоване јавности, где се ова методологија користи као алат за спровођење креативних радионица.

Битно је разумети да различити типови backcasting-‐а могу да се комбинују у оквиру backcasting студије, иако у одређеној студији нагласак обично буде на једном или два типа. Разноликост коришћених термина је и већа, јер се користи и за свеукупни приступ планирању (Quist et al. 2011, Qusit Vergart 2006), али и за фазу и алат у другим методологијама, а која се односи на ”осврт у назад” (Rotmans et al. 2001, Loorbach 2007, Van de Kerkhof et al. 2003, Av de Kerkhof 2004).

Слика 2.1: Backcasting методологија

Партиципативни Backcasting (Participatory Backcasting) је методологија која у исто време омогућује постизање консезуса око будућих циљева везаних за технолошки развој и начина руковођења процесом увођења иновација. Ова методологија је имала широку примену у Холандском програму развоја одрживих технологије (Dutch Sustainable Technology Development program), где је коришћена као алатка за развој иновација. Ова методологија наглашава важност интеракције актера (заинтересованих страна), са циљем да они на адекватан начин буду укључени у читав процес (Weaver et al., 2000, Jansen 2003). Показало се да се неки од ефеката примене backcasting методологије појаве и неколико година после почетка имплементације решења добијеног применом те методологијe, што имплицира да је методологија функционална и да даје замајац даљој имплементацији и развоју, у случају када је учешће актера у процесу на добровољној основи.

Backcasting

9

Разноликост backcasting методологије се огледа и у начину и нивоу учешћа заинтересованих страна, примене других метода у оквиру backcasting-‐а, теме која се обрађује и опсега разматрања (нпр. локално, регионално, национално), а такође постоје разлике и у погледу тога да ли је фокус на утицају (Quist et al. 2011) или разноврсности (Cuppen, 2012). Но без обзира на разноликост, кључни елемент backcasting-‐а је генерисање и процена визије жељене будућности. У том смислу, сви различити типови backcasting-‐а могу да се посматрају као чланови фамилије једног приступа (методологије) у предвиђању, који као заједничку особину имају то да се помоћу њих развијају пожељне слике будућности. Основни елементи партиципативног (енгл. ”participatory”) backcasting-‐а су: (1) укљученoст заинтересоване јавности (заинтересованих страна) и дијалог, (2) заједничко формирање жељених визија будућности и (3) подизање нивоа знања заинтересованих страна кроз учешће у процесу,

интеракцију, развијање визије и процену визије (Quist & Vergragt 2006, Quist 2007).

Backcasting такође карактерише то да је проблемски и системски оријентисан и да претвара визије у непосредну акцију. То је глобални приступ за који је развијен методолошки оквир, који се састоји од пет корака, четири групе метода и три врсте захтева (Слика 2.2), који се заснивају на лепези различитих типова backcasting-‐а идентификованих у литератури (Robinson 1990, Holmberg 1998, Weaver et al. 2000, Holmberg & Robert 2000, Quist et al. 2001, Green & Vergragt 2002).

Слика 2.2: Методолошки оквир за партиципативни backcasting (Quist, 2007)

Backcasting није само интердисциплинарни приступ, већ је и трансдисциплинаран по својој природи, у смислу да укључује заинтересоване стране, њихово знање и њихове вредности. У оквиру backcasting методологије постоје три групе захтева: нормативни захтеви, процесни захтеви и захтеви

10

везани за знање. Нормативни захтеви се одражавају на потребе везане за циљеве у оквиру визије будућности. Процесни захтеви се односе на укљученост заинтересованих страна и степен њиховог утицаја на начин на који се питања, проблеми и потенцијална решења дефинишу и решавају у backcasting студији. Захтеви везани за знање служе да се дефинишу потребе за научним и ненаучним знањем неопходним у процесу и каснијој имплементацији решења, као и да би се значај те две врсте знања могао упоредити. Уз то, могуће је уочити различите циљеве у backcasting студијама, који не само да се односе на променљиве везане за процес, него и на променљиве везане за садржај или на лепезу осталих променљивих, попут развоја знања и методологије. Уопште узев, у оквиру backcasting-‐а хетерогеност заинтересованих страна је висока, због тога што су обично укључени представници заинтересованих страна из различитих сфера, попут бизниса, научно-‐истраживачких кругова и власти, уз касније укључивање шире јавности и јавних интересних група. Упркос томе што су на слици 2.2 кораци приказани у линеарном распореду, врло су могући итеративни поступци или враћање на претходне кораке током процеса. Упркос релевантности backcasting-‐а за одрживе и еколошки напредне градове, до сада је примена беккастинга на такве случајеве била врло ограничена. У студији (Carlsson-‐Kanzama et al. 2008) су анализирали случајеве одрживог планирање на локалном нивоу у неколико градова у Европи, попут Гидфорда, Гронингена, Фредрикстрада и Стокхолма, и представљене су су слике будућности које су креирале заинтересоване стране, у вези са потрошњом енергије у домаћинствима. Комбинација backcasting методологије и енергетског моделовања, са циљем развоја и евалуације различитих политика за постизање одрживе заједнице уз ниску емисију угљен-‐диоксида у Кјоту у Јапану је примењена у студији (Gomi et al. 2009). Аутори су развили модел који квантификује ефекте различитих мера за смањење угљен-‐диоксида, после чега су развили мапу пута која дефинише како доћи до тих циљева. Урађена је и backcasting студија одрживог Стокхолма у којој су креиране и анализиране различите слике будућности овог града (Hojer et al. 2011). Поред наведеног, постоје неке студије у вези са ниско-‐карбонским градовима које нису експлицитно везане за backcasting методологију, али укључују креирање слике пожељне будућности, као и мапу пута за остваривање такве будућности. Размотрени су начини како остварити ниско-‐карбонску економију у граду Масдар, новом граду у Абу Дабију (Nader, 2009), док су сценарији примене различитих политика везаних за емисију угљендиоксида и њихов утицај на урбани развој Бангкока у Тајланду размотрени у (Phdungsilp 2009). 2.2. Примењена методологија партиципативног backcasting-‐а Методологија партиципативног backcasting-‐а, која је примењена у овом пројекту, базира се на Квистовом (Quist, 2007) оквиру за процес који подразумева пет корака:

• Анализа проблема;

11

• Креирање визије будућности, идентификовање критеријума и покретачких сила;

• Генерисање и анализа могућих решења; • Backcasting – развој путање од визије до садашњости; • Развој плана за пројекте koji slede -‐ ”follow-‐up” пројекти.

Метода је усвојена и прилагођена за примену у Нишу. Заинтересоване стране из града су биле укључене у пројекат у различитим фазама процеса кроз интервјуе, учешће на три радионице и континуиране појединачне консултације и комуникацију у вези система грејања. У наставку је објашњен читав поступак тока студије. 1. Анализа проблема. Први корак је био дефинисање проблема који ће се

анализирати и решавати у оквиру студије, укључујући опис граница система, избор временског хоризонта, формирање структуре система и анализу заинтересованих страна. Важан и временски захтеван део овог корака био је анализа постојећег стања, који се састоји из две фазе: прикупљање и анализа података. Прикупљање примарних података у вези система грејања града, је укључило социјалне, економске и еколошке аспекте, као и већи број интервјуа (36) са представницима заинтересованих страна. Припремљена је и листа информација неопходних за општу анализу. После прикупљања података анализирани су подаци и организована је структура документа који описује постојеће стање. Повратне информације су добијене после прве радионице и касније, током израде завршне верзије документа.

2. Избор визије, критеријума и кључних неизвесности. После анализе

тренутног стања и пројекције будућности, базираној на наставку постојећих трендова, на Првој креативној радионици усвојена је формулација визије система грејања 2030. године, консензусом са представницима заинтересованих страна. Ближе опис визије постигнут је избором и дефинисањем критеријума (са подкритеријумима), који се могу користити у сврху поређења, дефинисање и одређивање циљева, а касније и мерење напретка ка жељеној будућности. Током прве радионице је такође обављена анализа покретачких сила са представницима заинтересованих страна, праћена додатном анализом и груписањем од стране радне групе. Као резултат израђена је листа кључних неизвесности.

3. Генерисање и анализа сценарија. Дефинисана визија и изабрани

критеријуми, уз анализу критеријума у базној години дају смернице за формулацију могућих решења (опција). Радна група је уважавајући податке добијене кроз интервјуе и на првој креативној радионици, уз консултације са експертима из Шведске и Холандије, дефинисала пет кључних карактеристика (димензија), чијим се комбиновањем долази до описа стања система у будућности. За сваку карактеристику, идентификована су 2 или 3 могућа стања. Користећи морфолошку анализу пројектни тим је развио неколико сценарија. За даљу дискусију током друге радионице одабрана су пет сценарија. Представници заинтересованих страна су оценили ове сценарије, укључујући тест робусности сценарија и проверу да ли су

12

критеријуми са листе испуњени. Као резултат је креирани нови сценарио у оквиру кога је комбиновано неколико решења из претходно дефинисаних сценарија.

4. Backcasting. Фаза backcasting-‐а претпоставља разраду путања од данас па до тренутка када ће бити остварена жељена визија будућности. Током треће радионице, разрађене су кључне културoлошке, структурне и технолошке промене, које су неопходне да би се реализовао изабрани сценарио. Касније, пројектни тим је формирао листу промена, користећи сугестије експерата. Све неопходне промене имају временску одредницу која сугерише жељени временски оквир за почетак њихове имплементације.

5. Предлог будућих пројекта. Овај завршни корак укључује формулацију сугестија упућених граду, које се односе на могуће следеће кораке који би довели до имплементације разрађеног сценарија.

На слици 2.3 су приказани основни кораци везани за активности на партиципативном backcasting-‐у.

Слика 2. 3: Партиципативни backcasting у Нишу

– фазе и различите активности Како би се избегли неспоразуми и могућност погрешне интерпретације, основни термини који су коришћени током процеса су унапред дефинисани од стране истраживача из Шведске, Холандије и Србије (Табела 2.1). Табела 2.1: Термини коиршћени током процеса партиципативног backcasting–а у Нишу Термин Опис Критеријум Особина система

Могу бити разрађени кроз подкритеријуме Визија Опис жељене будућности Решење (опција) Опис могућег стања система у будућности, које би омогућило

испуњење визије

13

Термин Опис Може постојати више опција

Путања Листа неопходних промена са одговарајућим временским одредницама, које су потребне за остварење визије

Покретачи Driving forces

Екстерни фактори који утичу на систем, али на који не могу бити контролисани од стране система

Кључна неодређеност

Покретач који има велики утицај, али малу предиктибилност

Тренд Покретач који је предвидив и има велики утицај на систем 2. 3. Интеграција енергетског моделирања и партиципативног backcastingа При изради овог стратешког документа описана методологија је модификована, односно допуњена енергетским моделирањем, у циљу визуелизације могуће будућности, праћења енергетских токова, одређивања индикатора итд. На овај начин добијена је квалитетна подлога за одлучивање и избор најбоље опције (Слика 2.4).

Слика 2.4: Интеракција енергетског моделирања

и партиципативног backcastingа (ПБ) За израду модела система грејања у Нишу коришћен је софтверски алат LEAP (Long range Energy Alternatives Planning). Веза резултата добијених партиципативним Backcasting-‐om и енергетским моделирањем приказана је на слици 2.5.

14

Слика 2.5: Интеграција LEAP модела у поступак партиципативног backcasting-‐а

Важно је нагласити да су резултати одређених корака backcasting методологије послужили као улазни подаци за израду енергетског модела, док су одговарајући резултати добијени моделирањем омогућили боље сагледавање и разумевање предложених опција, могућности и ограничења, чиме је унапређен квалитет подлоге за одлучивање, а што је на крају довело до квалитетног избора решења.

15

3. Анализа тренутног стања система грејања у Нишу

3.1. Потрошња eнергије за грејање у Нишу у 2010. години За потребе анализе потрошње енергије за грејање у Нишу у базној години, одвојено је размотрена потрошња у јавном сектору (објекти од јавног значаја у власништву Града Ниша), у домаћинствима (објекти индивидуалног и колективног становања) и комерцијално-‐услужном сектору. Потрошња енергије за грејање у јавном сектору Објекти од јавног значаја у власништву Града Ниша подељени су на следеће категорије: -‐ Објекти образовних установа (дечији вртићи, основне и средње школе, регионални

центар за професионални развој запослених у образовању), -‐ Објекти здравствених и апотекарских установа (Апотеке Ниш, Дом здравља, Завод за

хитну медицинску помоћ, Завод за плућне болести и туберкулозу, Завод за здравствену заштиту студената, завод за здравствену заштиту радника),

-‐ Објекти установа социјалне заштите (центар-‐Мара, Центар за социјални рад, Геронтолошки центар),

-‐ Објекти установа културе (Дечији културни центар, Галерија СЛУ, Историјски архив, Народни музеј, Народна библиотека „Стеван Сремац“, Народно позориште, Нишки симфонијски оркестар, НКC, Позориште лутака, Завод за заштиту споменика),

-‐ Објекти установа спорта (СЦ Чаир, балон сала у Нишкој Бањи), -‐ Објекти установа туризма (ТОН-‐Ниш), -‐ Објекти јавних предузећа (Градска стамбена агенција, ЈП Нишстан, ЈП Аеродром, ЈП

Дирекција за изградњу града, ЈП Завод за урбанизам, ЈП Нишка телевизија, Дирекција за развој и управљање Нишке Бање),

-‐ Објекти јавних комуналних предузећа (ЈКП Горица, ЈКП Градска Топлана, ЈКП Медиана, ЈКП Наисус, ЈКП Обједињена наплата, ЈКП Паркинг сервис, ЈКП Тржница),

-‐ Објекти градске и општинске управе (зграде градских општина, зграде месних канцеларија, зграде градских и општинских управа).

Укупна потрошња топлотне енергије у овим објектима је током 2010. године износила око 40,2 GWh. Структура енергената потрошених за производњу топлотне енергије приказана је у Табели 3.1. Табела 3.1: Енергенти за грејање у објектима у власништву Града Ниша у 2010. години

Енергент/Носилац енергије Укупна грејана површина (m2)

Потрошња топлотне

енергије (kWh)

Специфична потрошња топлотне енергије

(kWh/m2)

Природни гас 6.421,40 875.186,66 136,29 Лож уље 55.507,00 8.031.728,59 144,70 Огревно дрво 17.590,00 772.670,96 43,93 Угаљ 23.418,00 4.280.095,40 182,77

16

Енергент/Носилац енергије Укупна грејана површина (m2)

Потрошња топлотне

енергије (kWh)

Специфична потрошња топлотне енергије

(kWh/m2)

Топлотна енергија – систем даљинског грејања 181.466,00 24.510.295,00 135,07

Електрична енергија 22.076,60 1.714.169,64 77,65 УКУПНО ЗА ГРЕЈАЊЕ 306.479,00 40.184.146,25 131,12 Највећи део топлотне енергије јавни сектор троши из система даљинског грејања (61%), али је значајан и удео коришћења лож уља (20 %) и угља (10,7%). Коришћење електричне енергије (4,3%), природног гаса (2,2%) и огревног дрвета (1,9%) за задовољење топлотних потреба у јавном сектору је значајно мање. Преглед расподеле потрошње топлотне енергије по различитим делатностима у јавном сектору приказан је у табели 3.2. Показује се да се у објектима образовно-‐васпитних установа троши највећи део топлотне енергије (60,8%), значајнији потрошачи су објекти здравствених установа (9%), градских и општинских управа (8,3%), спортске установе (6,5%) и објекти јавних комуналних предузећа (5,9%), док је нешто нижи удео објеката установа културе (3,3%), објеката јавних предузећа (3%), установе социјалне заштите (3,2%) и објекта установа туризма (0,04%). Табела 3.2: Потрошња енергије за грејање у јавном сектору Града Ниша у 2010. години по делатностима

Делатност Површина објеката (m2) Потрошња (kWh)

Образовно-‐васпитне установе 192.894 24.415.951 Здравствене установе 34.419 3.618.112 Установа социјалне заштите 9.259 1.288.627 Установе културе 15.935 1.337.117 Установе спорта 39.102 2.595.287 Установе туризма 170 14.479 Јавна предузећа 9.877 1.204.206 Јавна комунална предузећа 20.999 2.386.561 Градска и општинска управе 22.566 3.323.808 УКУПНО 345.221 40.184.147 Просечна специфична потрошња топлотне енергије у објектима јавног сектора је 131,12 kWh/m2 је велика, па је потребно у циљу смањења потрошње енергије у овом подсектору извршити санацију и изолацију кровних површина, изолацију фасадних зидова, замену дотрајале столарије, уградњу термостатских вентила на радијаторима,

17

као и замену дотрајале и неефикасне грејне опреме новом, ефикасном и по могућству са коришћењем ОИЕ, односно извршити повезивање тих објеката на систем даљинског грејања. Значајно ниже вредности специфичне потрошње топлотне енергије у објектима који користе електричну енергију и огревно дрво може се објаснити релативно ниским комфором грејаног простора и релативно кратким период грејања током дана. Потрошња енергије за грејање у сектору домаћинства Укупан број домаћинстава у Нишу у 2010. години је био 117.797. Укупна површина стамбеног фонда расподељеног на објекте колективног и објекте индивидуалног становања је износила 7.105.600 m2. Егзактних података о потрошњи енергије за грејање нема, изузев података о количини топлотне енергије испоручене системом даљинског грејања. Подаци о потрошњи електричне енергије постоје, али није могуће тачно утврдити који део те енергије се користи за потребе грејања. Због тога је урађена процена потрошње енергије за грејање у сектору домаћинстава. Процењена потрошња енергије за грејање у објектима индивидуалног и колективног становања износи око 662,3 GWh, са структуром потрошње приказаном у табели 3.3. Табела 3.3: Процена потрошње енергије за грејање у објектима колективног и индивидуалног становања у 2010. години

Објекти Број станова/кућа

Укупна грејана површина (m2)

Енергент /Носилац енерије

Потрошња топлотне енергије (kWh)

Колективно становање

22.500 1.350.000 Топлотна енергија 144.374.100

5.000 300.000 Топлотна енергија 32.100.000

+Електрична енергија +18.526.800

17.000 1.020.000 Електрична енергија 79.665.240

Укупно колективно 44.500 2.670.000 -‐ 274.666.140

Индивидуално становање

120 15.600 Природни гас 1.675.977 1.600 208.000 Лож уље 22.346.368 14.700 1.911.000 Огревно дрво 205.307.262 1.600 208.000 Угаљ 22.346.368 800 104.000 Топлотна енергија 11.128.000

300 39.000 Топлотна енергија 4.173.000

+Електрична енергија 240.848 15.000 1.950.000 Електричнаенергија 120.424.200

Укупно индивидуално 34.120 4.435.600 -‐ 387.642.023

УКУПНО за домаћинства 78.620 7.105.600 -‐ 662.308.163

18

У објектима колективног становања, 27.000 станова је прикључено на систем даљинског грејања Градске топлане. Процена је да је то једини извор топлотне енергије за задовољење потреба за грејањем у 22.000 станова, док је 5.000 станова прикључено на систем даљинског грејања, али се догревају електричном енергијом. Електрична енергија се искључиво користи за грејање у 17.000 станова, Око 500 станова у објектима колективног становања топлотну енергију за потребе грејања добија из топлане Машинског факултета. Код објеката индивидуалног становања, 1.100 кућа је прикључено на даљинско грејање из Градске топлана. Процена је да овај број обухвата и 300 кућа које поред коришћења топлотне енергије из Градске топлане, за потребе грејања користе и електричну енергију. Природни гас као енергент за грејање се користи у 120 индивидуалних објеката, 2.100 кућа се греје на електричну енергију коришћењем локалних електричних котлова, а 12.900 објеката за грејање користи искључиво електричну енергију (ТА пећи, итд.). Процена је и да се огревно дрво као енергент за грејање користи у 14.700 индивидуалних објеката, 1.600 кућа као енергент за грејање користи угаљ, а 1.600 лож уље. При дефинисању количине енергије узет је у обзир податак да је током 2010. године у стамбеном сектору колективног и индивидуалног становања града Ниша потрошено је укупно 756.859 МWh електричне енергије. Процењено је да је од ове утрошене електричне енергије 30% коришћено за грејање. За процену потрошње енергената претпостављена је просечна површина стана у колективном становању од 60 m2, док претпостављена просечна површина објекта за индивидуално становање износи 130 m2. Укупна количина потрошене топлотне енергије у објектима колективног становања износи око 247,7 GWh. Од ове количине, око 64,2% се обезбеђује из система даљинског грејања (Градска топлана и котларница Машинског факултета), док се остатак од 35,8% обезбеђује коришћењем електричне енергије. Укупна количина топлотне енергије у објектима индивидуалног становања износи око 387,6 GWh. Највећи део ових објеката као енергент за грејање користи огревно дрво, што у енергетском смислу представља 53% укупне количине. Удео електричне енергије за обезбеђење топлотне енергије износи 31%, док је учешће лож уља и угља у обезбеђењу топлотних потреба објеката индивидуалног становања по 5,8%. Нешто мање топлоте енергије се обезбеђује из Градске топлане -‐ 3,9%, док је учешће природног гаса у грејању објеката индивидуалног становања практично занемарљиво – 0,4%. Потрошња енергије за грејање у комерцијалном и услужном сектору Потрошња енергије за грејање у комерцијалном и услужном сектору је такође дефинисана на бази процене (СЕАП-‐Ниш).

19

Површина зграда које припадају подсектору комерцијалних и услужних делатности, обухвата укупну површину 1.345.095 m2. Ови објекти се снабдевају топлотом за грејање углавном из централизованог даљинског грејања, електричнa енергијa се користи за осветљење и делимично за грејање, а неколико тржних центара за грејање користи природни гас. Структура коришћених енергената за грејање у комерцијалном и услужном сектору је приказана у табели 4. Из градске топлотне је овом подсектору у 2010. години испоручено 18.744.153 kWh топлотне енергије, за грејање 150.000 m2 површине јавних зграда. На овај начин је задовољено 12,5% потреба сектора за енергијом за грејање. Дистрибутер природног гаса је испоручио 1,086 милиона m3 гаса за грејање тржних центара Бриколаж и Меркатор, што чини 6,6% потребних количина енергије за грејање. Дакле, највећи део енергије за грејање комерцијалног и услужног сектора је обезбеђен коришћењем електричне енергије -‐ 121.695.877 kWh или 80,9%. Табела 3.4: Утрошена енергија за грејање у сектору комерцијалних и услужних делатности у 2010. години

Енергент/Носилац енергије Површина (m2)

Укупна утрошена енергија

у објектима (kWh)

Специфична потрошња енергије (kWh/m2)

Топлотна енергија – систем даљинског грејања 150.000 18.744.153 124,96

Електрична енергија 1.345.095 121.695.877 90,47 Природни гас 80.450 9.972.875 123,96

УКУПНО 1.345.095 150.412.905 111,82 3.2. Систем даљинског грејања у Нишу Јавно комунално предузеће ”Градска топлана Ниш” је предузеће за производњу и дистрибуцију топлотне енергије на територији града Ниша. Укупна инсталисана снага котловских капацитета у јединственом систему топлификације града у 13 објеката којима газдује ово предузеће износи 236,8 МW. Главне изворе топлотне енергије чине две топлане: топлана „Криви Вир“ и топлана „Југ“ са инсталисаним капацитетима котлова од 194 МW и још 11 локалних котларница са инсталисаним котловским капацитетима од 48 МW. Од наведених топлотних извора којима газдује ЈКП „Градска топлана Ниш“ само топлана „Криви Вир“ и топлана „Југ“ као основни енергент користе природни гас. У систем топлификације града улази и котларница Машинског факултета са инсталисаним котловским капацитетом од 8 MW, која као енергент користи природни гас. У табели 3.5 је дат преглед топлана и котларница у Нишу.

20

Табела 3.5: Топлотни извори у систему даљинског грејања у Нишу (СЕАП, 2014) Р.

број Назив Снага (МW)

1 Топлана „Криви Вир“ 128,00 2 Топлана „Југ“ 64,00 3 Блоковска котларница Сомборска 10,70 4 Блоковска котларница Чаир 10,96 5 Блоковска котларница Институт 8,00 6 Блоковска котларница Мокрањчева 3,51 7 Индивидуална котларница Пантелеј 1,16 8 Индивидуална котларница Синђелић 3,00 9 Индивидуална котларница Р. Јовић 1,60 10 Индивидуална котларница Л. Стена 1,58 11 Индивидуална котларница П.Пољана 0,50 12 Индивидуална котларница Ардија 2,80 13 Индивидуална котларница Мајаковски 1,00 Укупно ЈКП ”Градска топлана” 236,80 Котларница Машински факултет 8,00 Укупно топлотних извора 244,80 Дистрибуција топлотне енергије до потрошача врши се мрежом магистралних топловода у дужини од око 42 km и у највећем делу обухвата централно градско језгро на левој обали Нишаве. Овим системом тренутно је покривено више од 1.320.000 m2 стамбеног и око 354.000 m2 пословног простора. 3.3. Преглед потенцијала за производњу топлотне енергије сагоревањем биомасе и отпада При стратешком планирању система грејања Града Ниша, неопходни податак податак у базној години свакако представља преглед локално доступних извора енергије. Суштина савремених система грејања је да пруже могућност оптималног коришћења локално доступних обновљивих извора енергије, попут геотермалне енергије, биомасе или енергије коју је могуће добити из комуналног отпада. У овом поглављу је, на основу расположивих података и литературе (Henning&Mårdsjö, 2010; Главоњић et al. 2005; Novator, 2010; Вујић et al. 2009), дат преглед потенцијала за производњу топлотне енергије сагоревањем биомасе и отпада. Шумска биомаса На подручју града Ниша има 20.000 ha шуме. Четвртина тог подручја је намењена за сечу и годишњи приноси дрвета су:

• 36.000 m3 огревног дрвета, из чега се добија око 110 GWh/a топлотне енергије и • 4.000 m3 техничког дрвета, од којег настаје 450 m3 отпада годишње (из тог

отпада би се могло добити око 500 MWh/a топлотне енергије) Тренутно се велике количине огревног дрвета експлоатишу на нелегалан начин, па је због тога тешко проценити колика је стварно тренутна употреба оваквог дрвета.

21

На годишњем нивоу, прираштај дрвета износи 2,4 m3/ha у локалним шумама. Међутим, само око 60% земљишта од укупно могућег је адекватно пошумљено и ефектно искоришћено, јер су велике површине под жбуњем, шипражјем и девастираном шумом. Уколико би се ипак, адекватном бригом око шумског фонда, искористио пун потенцијал за добијање шумске биомасе, годишњи прираштај дрвета би могао да буде 4 m3/ha. Коришћење шуме на одржив начин значи да шумска биомаса користи тако да се шума не уништава, него да је омогућен њен несметан развој, те да се она може посматрати као „понор“ угљеника а „извор“ кисеоника. У Шведској се сматра да се на одржив начин као гориво може користити 80% годишњег прираштаја грана, коре и лишћа из шуме. Претпоставља се да се и стабла могу користити у истом односу у односу на њихов прираштај (80% од укупног прираштаја). У том случају укупан потенцијал шумске биомасе као горива, са 20.000 ha шуме на подручју града Ниша, може да се добије око 100 GWh/a топлотне енергије. То одговара тренутној употреби огревног дрвета. Ипак, боље је квалитетно техничко дрво, које се тренутно користи за огрев у пећима и котловима у индивидуалним системима грејања, заменити дрвном сечком добијеном из мање квалитетне дрвне масе, која може да се користи у великим котловима у систему даљинског грејања. Такав приступ би омогућио коришћење шуме на одржив начин (без смањења шумског фонда и смањења квалитета шума), а и омогућио би да се квалитетно техничко дрво може користити на адекватан и оптималан начин, тј. у столарској и грађевинској индустрији. Наравно, употреба огревног дрвета у појединачним домаћинствима и дрвне сечке у систему даљинског грејања могу и да коегзистирају, јер се у процесу добијања горива користе различити делови дрвета (стабло, односно гране и кора) а и односе се на потрошњу у објектима различитог типа на различитим локацијама. У читавом Нишавском округу има 73.000 ha шуме одакле, ако се искористи пун потенцијал, може да се добије 380 GWh/a топлотне енергије из дрвне сечке (за чију производњу се користе гране, кора и лишће). Треба напоменути да овако процењен потенцијал претпоставља развој шума тј. шумарства, што између осталог подразумева и смањење површине под шибљем и жбуњем.Такође, дебла нису укључена у ову анализу, јер се сматра да је њихова употреба у енергетске сврхе погрешна, те да их треба искористити у грађевинској индустрији, за производњу намештаја или папира. Пољопривредна биомаса На подручју Града Ниша, има 37.000 ha пољопривредног земљишта, од чега је 20.000 ha у ораницама, док се остатак користи за сточарство, воћарство итд. Тренутно се остаци биомасе на ораницама спаљују на лицу места. Пошто се за сламу се претпоставља да има топлотну моћ од 16 MWh по хектару годишње, то значи да би

22

употреба остатака који се тренутно спаљују у пољима у енергетске сврхе могла да обезбеди граду Нишу око 320 GWh/а топлотне енергије. У читавом Нишавском округу, процена је да би са 174.000 ha пољопривредног земљишта могло да се добије око 1.500 GWh/а годишње из остатака пољопривредне производње, од чега би око 1.200 GWh потицало са територије ван подручја града Ниша. Комунални отпад На подручју Града Ниша, током једне недеље просечно се сакупи 1.200 t отпада (Vujić et al., 2009), а то је 64.000 t годишње. Када би се тај отпад користио као гориво, могло би се произвести око 180 GWh/a топлотне енергије. На годишњем нивоу, у Нишу по глави становника буде 250 kg отпада, што је мање од минимума за земље ЕУ, а то је 310 kg по глави становника годишње, у Чешкој. Осим ових количина комуналног отпада, вероватно да постоји и индустријски и грађевински отпад који може да се искористи за спаљивање. Тренутно се не сакупља сав комунални отпад, већ одређене количине завршавају у природи. Данас не постоји систематско раздвајање различитих фракција отпада, али се део пластике, картона и конзерви рециклира. Реална претпоставка је да ће у скорој будућности, уколико не буде дивљих депонија и нелегалног одлагања, у Нишу бити на располагању за спаљивање иста количина смећа по глави становника као просечно у Чешкој. У том случају, спаљивањем смећа биће могуће произвести 220 GWh/а у граду Нишу, односно 330 GWh/а у читавом Нишавском округу. Укупно, уколико шумску и пољопривредну биомасу, те комунални отпад посматрамо као потенцијалне изворе горива за производњу топлотне енергије, њихов збирни потенцијал на подручју Града Ниша је процењен на око 600 GWh/а. Уколико се у анализу укључи и могућност снабдевања горивом из читавог Нишавског округа, онда је укупни потенцијал на нивоу од око 2.000 GWh годишње (Табела 3.6). Табела 3.6: Потенцијал за производњу топлотне енергије спаљивањем биомасе и комуналног отпада

Шумска биомаса Пољопривредна биомаса Комунални отпад

Збир

Остаци прераде дрвета

Дрвна сечка (од грана, коре, лишћа)

Површина под шумом

Оранице (54% кукуруз; 36% пшеница; 10% остало)1

При тренутном нивоу сакупљања

Уколико би се све сакупљало

GWh/а GWh/а 103 ha GWh/а GWh/а GWh/а GWh/а Град Ниш 0,5 100 20 320 180 220 950,5 Нишавски округ

26 380 73 1.200 330 2.009

1Овај однос се мења током година

23

4. Визија будућег система грејања у Нишу Ма кпликп се на први ппглед разликпвала, сва разматраоа кпја се тичу будућнпсти система грејаоа се заснивају на три пснпвне претппставке. Пре свега систем грејаоа треба да задпвпљи пптребе кприсника, у смислу пбезбеђеоа термичких услпва угпднпсти. Ппред тпга пптребнп је да пбезбеђеое пптреба грејаоа буде приступачнп са станпвишта финансијских мпгућнпсти кприсника, а да при тпме ппследице пп живптну средину буду минималне. Примери различитих визија грејаоа у градпвима у будућнпсти, приказани су на слици 4.1.

Слика 4.1: Различите фпрмулације визија кпје се пднпсе на системе грејаоа

Дпгпвпрпм представника свих заинтереспваних страна, на Првпј креативнпј радипници усвпјена је фпрмулација визије система грејаоа у Нишу 2030. гпдине. Визија будућег система грејаоа је изражена кап:

Иакп фпрмулације визије система грејаоа, генералнп мпгу бити такве да су интегрисане са ппштим циљевима кпји се оима ппстижу (нпр. климатски неутралнп грејаое, декарбпнизпванп грејаое, итд.), пднпснп да садрже јаснп дефинисане и квантификпване циљеве, тп штп није случај са усвпјенпм визијпм грејаоа у Нишу 2030. гпдине. Разлпзи за пвакп дефинисану визију се мпгу пбјаснити двпјакп. С једне стране, дискусија на Првпј креативнпј радипници је указала да учесници (заинтереспване стране) сматрају да су прпблеми грејаоа у Нишу (а генералнп и у Србији) везани за базичнп функципнисаое

Приступачно и угодно грејање и хлађење у чистој животној средини града Ниша Affordable, comfortable and environmentally friendly heating and cooling in the city of Niš.

24

система (техничка исправнпст, редпвнп пдржаваое, ппузданпст и сл.) и за класичнп загађеое (емисија честица, угљенмпнпксида, пксида азпта и сумппра и др.). Са друге стране нивп детаљнпсти и прецизнпсти распплпживих ппдатака п тренутнпм систему грејаоа, кап и ппстпјећи систем прикупљаоа и праћеоа, није дап пснпва да се у визију угради егзактна квантификација циљева.

25

5. Критеријуми Критеријуми које треба да испуни будући систем грејања изабрани су и формулисани на Првој креативној радионици, а усвојени су договором заинтересованих страна. Сви присутни на овој радионици су одговарали на питање: «Шта треба да обезбеди будући систем (начин) грејања града Ниша, како би се остварила усвојена визија?» Добијени одговори су сублимирани у пет критеријума (Слика 5.1). Одговори који су се тицали техничких аспеката грејања, коришћења увозних/локално доступних горива, обновљивих извора енергије дефинисали су будући систем/начин грејања као поуздан и доступан. Приступачан начин грејања би требало да буде јефтин, да не обухвата велики део буџета појединаца, домаћинстава или привредних субјеката, а да истовремено обезбеђује одрживо пословање енергетских компанија (произвођача и дистрибутера енергије). Здрава животна средина јасно наведена у визији би требало да се оствари кроз еколошки прихватљиво грејање. Дакле акценат заинтересованих страна је на решавању еколошких проблема локалне средине. Комфор је критеријум настао из потребе да се артикулишу захтеви корисника грејања, а енергетска ефикасност као парадигма савремености, успешности и квалитета.

Слика 5.1: Критеријуми које треба да испуни будући систем (начин) грејања града Ниша

Предложени критеријуми су даље разрађени, тако што је за сваки од критеријума предложено неколико мерљивих подкритеријума, који посматрани заједно и у контексту, могу да пруже слику о тренутном стању, или да послуже за ближу формулацију циља, дефинисањем циљане (жељене) вредности. Поред тога, разрада подкритеријума омогућава поређење са другима («benchmarking»), како у базној години, тако и у будућности. Сви подкритеријуми су мерљиве величине, а за већину је одређена вредност у базној години. Уколико постоји дефинисана циљна вредност за одређену годину, тада се напредак ка циљу може мерити одређивањем сваког од подкритеријума у посматраној години. 5.1. Поузданост и доступност У табели 5.1 приказани су подкритеријуми који се односе на поузданост и доступност. Практично, они су груписани у две подгрупе које се односе на поузданост и енергетску

26

сигурност. За сваки од подкритеријума предложен је начин мерења. Поуздан је онај систем која извршава своју функцију без квара – отказа. Поузданост се начелно дефинише као вероватноћа, на одређеном нивоу поверења, да ће систем успешно обавити функцију за коју је намењен, без отказа и унутар спецификованих граница перформанси, узимајући у обзир претходно време коришћења система, у току спецификованог времена трајања задатка. Предложено је да се поузданост грејања, као подкритеријум, мери регистровањем броја дана (сати) током грејне сезоне када из неког разлог грејања нема, а посредно и путем регистровања броја кварова током године. На жалост, за подкритеријуме који се односе на поузданост система у базној години није било податка за одређивање одговарајућих вредности. Успостављање система којим би се из године у годину пратиле вредности подкритеријума, значајно у би унапредио постојеће стање енергетске статистике и омогућио мерење напретка ка циљу. Табела 5.1: Критеријум Поузданости доступност, вредности подкритеријума у базној години и генерални циљеви за будућност

Поузда

ност и доступн

ост

Подкритеријум Начин мерења Вредност 2014 Циљ

Поузданост Број дана (сати) у грејној сезони без грејања

н/а Смањење броја дана (сати) без грејања

Број кварова у току године

н/а Смањење броја кварова у току године

Доступност система хлађења

% домаћинстава која има могућност хлађења

н/а Повећање %

Енергетска сигурност

Број и стуктура потрошње горива које се користе

5 (угаљ, дрво, мазут, природни гас, ел. енергиja)

Увођење нових енергената за грејање


Проценат горива из домаће производње у енергетском миксу

63.6% Смањење увозне зависности


Проценат локално доступних извора енергије у енергетском миксу

26.3% Повећање коришћења локално доступних извора енергије

Енергетска сигурност, као подкритеријум, нема јасну и опште прихваћену дефиницију. Начелно она подразумева довољну и адекватну понуду енергије, односно сигурно и квалитетно снабдевања енергијом. За енергетски сигурност је потребно да број енергената који се користе буде што већи, да зависност од увоза енергената буде што мања, да се што више користе локално доступни извори енергије. У том смислу, а да би опција грејања 2030.

27

године била одрживија од тренутне, постављени су и циљеви за промену подкритеријума чије су вредности за 2014. годину дате у табели 5.1.

Иако на Првој креативној радионици о томе није било речи, јасно је да би критеријум назван поузданост и доступност, практично могао да се третира и као сигурност снабдевања. Сигурност снабдевања је кровни -‐ веома комплексан појам, који је тешко квантификовати, али појам који се често користи у документима везаним за енергетску политику и енергетско планирање. На сигурност снабдевања енергијом утичу техничка расположивост и доступност енергената (Слика 5.2). На техничку расположивост утичу: начин одржавања, изабрана технологија, традиција у коришћењу и експлоатацији, логистички фактори и др. На доступност енергената утичу врсте и количине енергената, самодовољност, број различитих праваца снабдевања, могућност складиштења, ниво коришћења обновљивих извора енергије и др. Ипак, иако су неки од наведених утицајних параметара тешко мерљиви, анализа пружа могућност сагледавања свих утицајних фактора. Обезбеђење сигурног снабдевања енергијом захтева да се сваком фактору посвети одређена пажња.

Слика 5.2: Сигурност снабдевања

28

5.2. Приступачност Приступачност је идентификована, као значајан критеријум, како за потрошаче, тако и за произвођаче енергије. Као подкритеријуми који описују овај критеријум су усвојени удели трошкова домаћинства за задовољење потреба за грејањем или хлађењем, према укупном расположивом приходу, односно нормализовани проценат профитабилних компанија које се баве производњом или дистрибуцијом топлотне енергије или енергената за грејање. Проценат прихода домаћинства који се троши за енергенте или енергију представља истовремено и енергетски индикатор одрживог развоја у оквиру социјалне димензије. Предложени подкритеријуми, њихове вредности у базној години, као и генерални циљеви, приказани су табели 5.2. За одређивање вредности у базној години коришћени су подаци о просечном приходу домаћинства и просечне цене електричне енергије, огревног дрвета и даљинског грејања у Нишу. За одређивање приступачности за произвођаче/дистрибутере енергената/енергије као подкритеријум је предложен нормализовани проценат компанија/предузећа које послују са профитом. Свакој од компанија/предузећа у посматраној години треба доделити одговарајући тежински коефицијент у зависности од удела у укупном снабдевању енергијом потребном за грејање. Нормализовани % профитабилних компанија се рачуна као:

где је: N -‐ број профитабилних компанија, А -‐ тежински коефицијент (удео у укупном снабдевању енергије за грејање). Приступачност енергије је једна од основних претпоставки одрживог развоја. Поред просечног прихода домаћинства зависи и од коришћеног горива/енергента, као и врсте постројења за производњу топлотне енергије, чему треба посветити пажњу приликом избора будуће опције грејања. Табела 5.2: Критеријум Приступачност, вредности подкритеријума у базној години и генерални циљеви за будућност

При

ступачно

ст

Подкритеријум Начин мерења Вредност 2014. Циљеви

Енергенти: Дрво Електрична енергија

Даљинско грејање

За потрошаче грејање

% просечног прихода из локалног региона потребног за грејање, месечно

10,7% 7,5% 13,3% Смањење трошкова

За потрошаче хлађење

% просечног прихода из локалног региона потребног за хлађење, месечно

3,7% Смањење трошкова

За произвођаче и дистрибутере

Нормализовани проценат профитабилних компанија

н/а Повећање % профитабилних компанија

29

5.3. Еколошке перформансе Последице које грејање оставља на животну средину препознате су као значајан критеријум на основу кога се могу поредити различите опције. Као подкритеријуми који ближе, са више аспеката описују утицај грејања на животну средину изабрани су показатељи који се односе на класично загађење: емисија угљенмоноксида из финалне потрошње по kWh топлотне енергије,емисија азотних оксида из финалне потрошње по kWh топлотне енергије и емисија сумпордиоксида из финалне потрошње по kWh топлотне енергије, односно показатељи који се односе на емисију угљендиоксида као гаса са ефектом стаклене баште: емисија угљендиоксида по kWh топлотне енергије, годишња емисија угљендиоксида по m2 грејне површине (Табела 5.3). Иако је смањење емисије угљендиоксида-‐доминантног гаса стаклене баште приоритет у развијеним земљама ЕУ, вредности емисија класичних полутаната указују да је проблему локалног загађења неопходно посветити значајну пажњу. Високе вредности емисије ових полутаната (угљенмоноксид, азотни оксиди, сумпордиоксид, честице, CH групе) последица су нерегулисаних процеса сагоревања у индивидуалним котловима и пећима. У базној години емисија ових полутаната одређена је коришћењем емисионих фактора од стране IPCC (Intergovernmental Panel on Climate Change). Табела 5.3: Критеријум Еколошке перформансе, вредности подкритеријума у базној години и генерални циљеви за будућност

Екол

ошка

прихватљ

ивост

Подкритеријум Јединица мере Вредност у 2014. Циљеви

Релативна емисија CО2

kg CO2/kWht 0,3623 Смањење 27 % у односу на БАУ

kg CO2/m2 34,13 Смањење 27% у односу на БАУ

Емисија CO kg CO/kWht 0,0055 Смањење 20% у односу на БАУ

Емисија Nox kg NOx/kWht 0,355*10-‐3 Смањење 20% у односу на БАУ

Еmisija SOx kg SOx/ kWht 0,305*10-‐3 Смањење 20% у односу на БАУ

У односу на државе ЕУ специфична емисија угљендиоксида по m2 као последица грејања је врло висока (Слика 5.3). Без обзира на значајни удео огревног дрвета (као CО2 неутралног енергента) у задовољењу потреба за грејањем, висок степен коришћења електричне енергије за потребе грејања, односно структуре енергената који се у Србији користе за производну електричне енергије (око 70% нискоквалитетни лигнит) чине да је коефицијент емисије угљендиоксида по јединици произведене топлотне енергије у Нишу врло висок (Слика 5.4).

30

Слика 5.3: Нормализована емисија kg CO2/m2,

као последица потрошње енергије за грејање у државама ЕУ

Слика 5.4: Емисија угљендиоксида по јединици топлотне енергије

5.4. Комфор Комфор који обезбеђује неки од начина грејања је веома важан за потрошаче. Различити начини грејања пружају различите нивое комфора за потрошаче у смислу: термичких услова угодности, сигурности и једноставности руковања. Ове карактеристике комфора су усвојене за подкритеријуме (Табела 5.4) и предложено је да се одређују анкетом грађана, која би се

Ниш-нормализивана емисија 43kg/m2

kg CO2/kWh

Ниш 0.362kg/kWh

31

вршила једном годишње. Пример анкете спроведене за одређивање подкритеријума у базној години приказан је на слици 5.5. Табела 5.4: Критеријум Комфор, подкритеријуми, начин мерења

Комфо

р

Подкритеријуми Начин мерења Вредност у

базној години Генерални циљ

Термички услови угодности Анкета 80% Побољшати

ниво комфора

Сигурност Анкета 78% Побољшати


Једноставност за руковање Анкета 68% Побољшати


Слика 5.5: Пример спроведене анкете о комфору грeјања

32

5.5. Енергетска ефикасност Енергетска ефикасност као критеријум се не може посматрати изоловано. Унапређење ефикасности објеката, доводи до смањења количине потребне енергије, мање емисије полутаната, смањења трошкова за енергију, увозне зависности, и др. Подкритеријуми (Табела 5.5) су формулисани тако да прате ефикасност трансформације, како у централизованом систему снабдевања, тако и збирну ефикасност свих начина грејања који се користе на територији Града Ниша. Такође, као битан подкритеријум је уведена и ефикасност објеката. Већина од предложених подкритеријума представљају уобичајене енергетске индикаторе одрживог развоја, тако да представљају добру основу праћење напретка према циљу. Специфична потрошња енергије у сектору домаћинства (93.2 kWh/m2) у поређењу са европским државама није висока (Слика 5.6), што је последица доминантног коришћења електричне енергије и огревног дрвета за грејање уз низак ниво комфора, а не карактеристика објеката који би задовољавали високу класу енергетске ефикасности. Табела 5.5: Критеријум Енергетска ефикасност, вредности подкритеријума у базној години и генерални циљеви за будућност

Енер

гетска ефи

касност Подкритеријуми Јединица

Вредност у 2014.

Циљ

Ефикасност производње и дистрибуције

Ефикасност производње у систему даљинског грејања % Губици у дистрибутивној мрежи, %

85% 14%

Постићи оптималне вредности

Ефикасност трансформације

kWh примарне енергије / kWh топлотне енергије 1,515 Смањење 20%

Специфична потрошња енергије у објектима kWhт/м2 годишње 94,19 Смањење 20%

Податак који пружа праву слику стања о ефикасности коришћења енергије је количина утрошене примарне енергије за производњу 1 kWh топлотне енергије, која у базној години износи 1.515kWh примарне енергије/kWh топлотне енергије. Ова вредност осликава неефикасност постојећег система узроковану потрошњом електричне енергије за грејање (Слика 5.7).

33

Слика 5.6: Годишња специфична потрошња енергије за грејање у сектору домаћинства

(Ниш: 93,2 kWh/m2)

Преузета слика из извештаја ‘Даљинско грејање у Зградама’, Еурохеат & Поwер (2011)

Слика 5.7: Количина утрошене примарне енергије за производњу 1 kWh топлотне енергије и одговарајућа емисија угљендиоксида по kWh топлотне енергије

PEF: 1,585 C02: 393 g/kWh Ниш

34

6. Анализа покретача и кључне неодређености Значајна фаза прпцеса стратешкпг планираоа развпја некпг система је анализа сппљашоих фактпра кпји утичу на будући развпј, а циљ је идентификације мпгућнпсти, начина и величине тпг утицаја. Ти сппљашои фактпри, названи су ппкретачи (Driving forces), настају и ппстпје ван система, али имају битан утицај на оегпвп ппнашаое и развпј. Неки пд ппкретача мпгу да буду предвидиви са виспким степенпм извеснпсти. У таквпм случају реч је п трендпвима. Упбичајен начин предвиђаоа трендпва је кпришћеое истпријских ппдатака. Кап примери трендпва мпгу се за Град Ниш навести раст брпја станпва (Слика 6.1) или раст брпја станпвника (Слика 6.2).

Слика 6.1: Истпријски раст брпја станпва у Граду Нишу (Пппис станпвништва, 2011)

Слика 6.2: Истпријски раст брпја станпвника у Граду Нишу (Пппис станпвништва, 2011)

35

Тпкпм Друге креативне радипнице је извршена детаљна анализа екстерних фактпра кпји би мпгли бити пд утицаја на будући развпј грејаоа у Нишу. Кап предвидиви фактпри - трендпви, чија се прпмена у будућнпсти на пснпву ппдатака из прпшлпсти, у извеснпј мери мпже предвидети, размптрени су: раст брпја станпва (раст грејне ппвршине) и раст брпја станпвника, истпријски раст брутп дпмаћег прпизвпда и краткпрпчна прпјекција раста. Међутим, ппстпје и ппкретачке силе кпје нису лакп предвидиве или уппште предвидиве. Оне мпгу да буду у некпм пд мнпгих мпгућих стаоа, чак и таквим кпје тренутнп није мпгуће дефинисати. Нпва научна сазнаоа, ревплуципнарне технплпгије су примери таквих ппкретача. Укпликп такп непредвидиви ппкретачи мпгу да имају снажан утицај на систем, треба их узети у пбзир при развпју стратешкпг дпкумента. Такви ппкретачи називају се кључне непдређенпсти. Тпкпм Друге креативне радипнице, радпм у групама састављеним пд представника различитих заинтереспваних страна, извршена је анализа ппкретача. Они су на пснпву утицаја и непдређенпсти (непредвидивпсти) груписани у пквиру дијаграма, штп је илустрпванп на слици 6.3.

Слика 6.3: Анализа ппкретача према утицају и неизвеснпсти

(Друга креативна радипница)

Кап штп се мпже видети са слике 6.3 резултати дпбијени пд различитих група се у ппјединим сегментима преклапају и лингвистички сличнп дефинисани ппкретачи су се нашли у гптпвп истим пбластима пп критеријумима утицаја и неизвеснпсти. Кључне непдређенпсти су елабприране и усвпјене кпнсензуспм заинтереспваних страна, такпђе на Другпј креативнпј радипници. Избране су две кључне непдређенпсти

36

за кпје се, ппред свих раније анализираних ппкретача, сматра да су пд највећег утица. Резултат рада у групама учеснија Друге креативне радипнице је приказан на слици 6.4.

Слика 6.4: Избпр кључних непдређенпсти пд највећег значаја (Друга креативна радипница)

На пснпву анализе ппкретача кпји утичу на систем грејаоа и хлађеоа у Нишу, представници заинтереспваних страна су предлпжили да се издвпје две кључне непдређенпсти кпје су кпсензуспм усвпјене и тп:

Пплитичка впља да се спрпведу предлпжене мере и активнпсти;

Нивп екпнпмскпг развпја.

Кључна непдређенпст, пплитичка впља да се спрпвпде предлпжене мере и активнпсти је представљала једнакп занимљив и битан фактпр какп пптрпшачима, такп и прпизвпђачима и дистрибутерима тпплптне енргије. Сличнп се мпже рећи и за другу пдабрану непдређенпст, нивп екпнпмскпг развпја, кпји је значајан утицај представницима градских управа и кпмпанијама кпје се баве какп прпизвпдопм ппреме за грејаое, такп и прпизвпдопм и дистрибуцијпм исте, али и грађанима кпји треба да плате енергију/енергетску услугу, или инвестирају у унапређеое енергетске ефикаснпсти, савремену технплпгију и сл. Изабрана су и два "екстремна" стаоа ппсматраних кључних непдређенпсти, накпн чега је креиран дијаграм мпгућих кпмбинација штп је приказанп на слици 6.5.

Polit

ika

na

nac

ion

aln

om

niv

ou

Енергетски одговорна

Енергетски неодговорна

Спор раст цена

Брз раст цена

По

ли

тика

Цена енергената

Група 1

Повољна

Неповољна

Недоступно Доступно

Физичка доступност енергената

Др

уштв

ен

о

еко

но

мск

а

ситу

аци

ја

Група 2

Група 3

ниска висока

Цена енергената (национални ниво)

Енергетски одговорна

Енергетски неодговорна По

ли

тика

Група 4

висока нискаа

Цена енергената (глобална)

обавезна

необавезна По

ли

тика

на

нац

ио

нал

но

м

ни

воу

37

Слика 6.5: Дијаграм мпгућих кпмбинација кључних непдређенпсти Кпмбинацијпм мпгућих стаоа дпбијају се четири екстремна сценарија у мржи кључних непдређенпсти. Сценарип ппдршке би представљап сценарип изражених и развијених механизама ппдршке, али јакп слабпг екпнпмскпг развпја. Насупрпт оему би ппстпјап сценарип интензивнпг екпнпмскпг развпја кпји је праћен ниским нивппм пплитичке впље за прпмпвисаое и примену закпна и уредби п мпдернизацији система грејаоа, примени ОИЕ и сл. Ппменути сценарип не би дап адекватне пратеће резултате у смислу мпдернизације система за грејаое и ппвећаоа енергетске ефикаснпсти. У квадранту кпји дефинише слаб екпнпмски развпј и низак нивп пплитичке впље би се нашап тзв. Изразитп негативан сценарип, кпга карактерише низак живптни стандард и пдсуствп пплитичке впље за спрпвпђеое предлпжених мера. Насупрпт оему, Изразитп ппзитиван сценарип је дефинисан интензивним екпнпмским развпјем и виспким нивппм пплитичке впље, применпм закпна и уредби из пбласти кпја уређује грејаое уз виспк живптни стандард, штп заједнп дпвпди дп интензивнпг ппвећаоа енергетске ефикаснпсти, мпдернизације система грејаоа, унапређеоа технплпгија, прпмене енергетскпг микса и унапређеое грађевинарства. Оваква анализа представља изузетнп значајан кпрак, јер предлпженп решеое треба да буде таквп да "ппстане" у штп већем брпју кпмбинација кључних непдређенпсти.

38

7. Будући систем грејаоа – ппције - мпгућа решеоа

Опције (пписи система у будућнпсти) кпје су предлпжене за даље разматраое и анализу дпбијене су мпрфплпшкпм анализпм ппдатака дпбијених из интервјуа и Прве креативне радипнице. Кап кључне карактеристике пп кпјима ће се мпгуће ппције будућег развпја разликпвати дефинисани су (Слика 7.1):

1. Нивп ценртализације (% енергије пптребне за грејаое кпји се пбезбеђује из централизпванпг система снабдеваоа енергијпм); Максималнинивп централизације би значип да су сви пбјекти у граду прикључени на систем даљинскпг грејаоа, дпк минимални нивп значи примену искључивп индивидуалних система грејаоа.

2. Учешће пбнпвљивих извпра енергије (ОИЕ) у енергетскпм миксу енергије пптребне за грејаое; Расппн пве карактеристике је пд нула дп 100% кпришћеоа ОИЕ.

3. Нивп ефикаснпсти примеоене технплпгије; Ефикаснпст технплпгије се разматра у ппсегу пд кпришћеоа нискпефикасних и застарелих система, па све дп најсавременијих, спфистицираних, „smart“ решеоа.

4. Ефикаснпст пбјеката; Ефикаснпст пбјекта се разматра у складу са пзнакама енергетске ефикаснпсти зграда1 (пд најлпшијег Г разреда, па дп најбпљег А разреда).

5. Примена зелене архитектуре; Расппн пве карактеристике је пд оенпг пптпунпг занемариваоа, дп ппстављаоа у фпкус и на кључнп местп у будућем развпју.

Слика 7.1: Кључне карактеристике будућег система

Применпм пписане метпде предлпженп је да се размптри пет различитих ппција - система грејаоа у будућнпсти. Ове ппције су дпбијене различитим кпмбинацијама мпгућих карактеристика стаоа система у 2030. гпдини (Табела 7.1).

1 Према Правилнику п услпвима, садрţини и начину издаваоа сертификата п енергетским свпјствима

зграда ("Сл. гласник РС", бр. 61/2011)

39

Табела 7.1: Предлпжена решеоа (Друга креативна радипница)

Ефикаснпст пбјеката Нивп централизације Обнпвљиви извпри енергије

Зелена архитектура

Нивп технплпгије

Опција 1 Енергетска санација ппстпјећих зграда дп класе Ц; За нпве пбјекте захтева се минималнп класа Б.

Минималнп ширеое тпплификаципнпг система

Ппвећаое нивпа кпришћеоа (удела) у финалнпј пптрпшои и у централизпваним системима прпизвпдое тпплптне енергије

Максималнп кпришћеое зелене архитектуре

Кпришћеое „smart“технплпгија

Опција 2 Енергетска санација ппстпјећих зграда дп класе Ц; За нпве пбјекте захтеваће се минималнп класа Б

Минималнп ширеое тпплификаципнпг система

Ппвећаое нивпа кпришћеоа (удела) у финалнпј пптрпшои и централизпваним системима прпизвпдое тпплптне енергије

Без кпришћеоа зелене архитектуре


Опција 3 Енергетска санација ппстпјећих зграда дп класе Ц; За нпве пбјекте захтеваће се минималнп класа Б.

Максималнп ширеое тпплификаципнпг система. Већина нпвих кап и сви ппстпјећи пбјекти за кпје ппстпји мпгућнпст, биће прикључени на систем даљинскпг грејаоа



Bez kпришћеое „smart“технплпгија

Опција 4 Малп унапређеое ефикаснпсти ппстпјећих пбјеката (дп класе Д). За нпве пбјекте захтеваће се минималнп Ц класа.

Максималнп ширеое тпплификаципнпг система Већина нпвих кап и сви ппстпјећи пбјекти за кпје ппстпји мпгућнпст, биће прикључени на систем даљинскпг грејаоа



Bez kпришћеое „smart“технплпгија

Опција 5 Енергетска санација ппстпјећих зграда дп класе Ц. За нпве пбјекте захтеваће се минималнп класа Б

Систем базиран у пптпунпсти на индивидуалним решеоима

Максималнп ппвећаое нивпа кпришћеоа (удела) у финалнпј пптрпшои

Максималнп кпришћеое зелене архитектуре


40

7.1. Визуелизација предлпжених решеоа - сценарији развпја система грејаоа Предлпжене мпгуће ппције развпја су ради бпљег саgледаваоа, мпгућнпсти интерпретације и анализе, даље разрађене и мпделиране ппмпћу спфтверскпг пакета LEAP (Long range Energy Alternatives Planning). LEAP је намеоен креираоу енергетских биланса и планираоу развпја какп ппјединих енергетских сектпра такп и енергетике у целини. Мпже се применити за мпделираое енергетских система различитих величина (пд лпкалних сампуправа, енергетских кпмпанија, па дп држава и регипна). С пбзирпм да се ради п симулаципнпм мпделима, LEAP је ппгпдан и за ситуације када не ппстпје претеранп детаљни ппдаци енергетске статистике. Ппмпћу LEAP-a креиран је мпдел грејаоа града Ниша на следећи начин:

У сектру финалне пптрпшое енергије пбухваћени су ппдсекптпри за кпје ппстпје ппдаци п пптрпшои тпплптне енергије: дпмаћинства и пбјекти јавне намене. За пстале ппдсектпре не ппстпје ппдаци п пптрпшои тпплптне енергије.

У сектпру трансфпрмације пбухваћени су централизпвана прпизвпдоа тпплптне енергије (у базнпј гпдини ЈКП Градска тпплана Ниш) и прпизвпдоа електричне енергије у ЈП Електрппривреда Србије сагласнп прпјекцији развпја енергетике Србије дп 2030. гпдине.

Оснпвне претппставке:

Раст грејне ппвршине пбјеката за станпваое биће пп стппи кпја прати истпријски раст (раст у перипду 1948-2011. гпдина) за Град Ниш (Извпр ппдатака: Републички завпд за статистику).

Раст грејне ппвршине пбјекта јавне намене биће пп стппи кпја прати истпријски раст пвпг сектпра у целини на нивпу државе (Извпр ппдатака: Нацрт Стратегије развпја енергетике Србије дп 2025. гпдине2)

Ппстпјећи пбјекти намеоени станпваоу ппдељени су на пбјекте за индивидуалнп станпваое (куће) и пбјекте за кплективнп станпваое (вишеспратне зграде). Усвпјенп је да стппа раста грејних ппвршина пбе категприје пбјеката буде иста.

За базну гпдину усвпјена је 2010. гпдина, из разлпга штп је тп једина гпдина за кпју ппстпје ппдаци п енергији пптрпшенпј за грејаое, кап и оенпј структури према енергентима у граду Нишу (Извпр ппдатака: СЕАП Ниш).

За ппследоу гпдину сценарија изабрана је 2030. гпдина, сагласнп временскпм хпризпнту разматраоа у прпјекту.

Мпделираое има за циљ да ппише какп ће се систем грејаоа из садашоег стаоа трансфпрмисати дп жељенпг стаоа у 2030. гпдини, тј. да детаљнп прикаже енергетску путаоу (дп истпг стаоа се мпже дпћи ппмпћу више различитих путаоа). Када се пдређенпј ппцији (стаоу) придружи путаоа дпбија се сценарип енергетскпг развпја.

2 http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678

http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678

41

7.2. Анализирани сценарији мпгућег развпја система грејаоа БАУ (Business As Usual) сценарип БАУ сценарип се пбичнп анализира и разматра у кпмбинацији са другим предлпженим сценаријима, јер пружа инфпрмације п тпме каква би била будућнпст, укпликп би се наставили ппстпјећи трендпви и пракса. Значајан је за ппређеое и пцену напредка, пднпснп ппмака пд ппстпјеће праксе. Ппред наведених пснпвних претппставки, дпдатне претппставке кпје су укључене при развпју БАУ сценарија су: енергетска ефикаснпст у анализиранпм перипду неће се меоати, кап ни структура пптрпшое енергије за грејаое, нпви пбјекти имаће исту специфичну пптрпшоу енергије, кап и ппстпјећи у базнпј гпдини. Креираоем БАУ сценарија уважаваоем пснпвних и дпдатних претппставки дпбијене су прпјекције пптребне енергије за грејаое дп 2030. гпдине. Пптребна финална енергија за грејаое у 2030. гпдини би била 931 GWh, са непрпмеоенпм структурпм пптрпшое (Слике 7.2 и 7.3).

Слика 7.2: Пптребна енергија за грејаое пп сектприма - БАУ сценарип

Слика 7.3: Пптребна енергија за грејаое пп енергентима/извприма енергије

- БАУ сценарип

42

Према претппставкама БАУ сценарија, прпизвпдоа тпплптне енергије у сиситему даљинскпг грејаоа у будућнпсти, би се пбављала сагласнп структури енергената кпја је наведена за базну гпдину (91% прирпдни гас, 9% мазут). Za прпјекције емисије пплутаната кап ппследица сагпреваоа у финалнпј пптрпшои (сагпреваое у дпмаћинствима и пбјектима јавне намене) kпришћени su кпефицијенти емисије предлпжени пд стране IPCC (Intergovernmental Panel on Climate Change) кпји се пднпсе на стацинарнп сагпреваое. Ппред апсплутне вреднпсти гпдишое емисије, дијаграми (слике 7.4 дп 7.6) и пружају инфпрмацију п дппринпсу свакпг гприва емисији пдређенпг пплутанта. Огревнп дрвп, пбнпвљиви извпр енергије, не дппринпси емисији угљендипксида, дпк дпминантнп дппринпси емисији угљенмпнпксида и азптних пксида. Сумппрдипксид се емитује сагпреваоем угља и деривата нафте.

Слика 7.4: Прпјекција емисије угљенмпнпксида из финалне пптрпшое - БАУ сценарип

Слика 7.5: Прпјекција емисије азптних пксида из финалне пптрпшое - БАУ сценарип

https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=0CCIQFjAA&url=http%3A%2F%2Fwww.ipcc.ch%2F&ei=nGI6VeWaMcKxygP8ioDoBQ&usg=AFQjCNFAawLD3GWiyGx0HC9l_uj-MVOiXQ&sig2=n1vAIjQkTT0u_xxfgflPHA&bvm=bv.91427555,d.bGQ

43

Слика 7.6: Прпјекција емисије сумппрдипксида из финалне пптрпшое-БАУ сценарип

44

Сценарип 1 - визуелизација ппције 1

Оснпвна претппставка пвпг сценарија је да ће се у будућнпсти фпрсирати индивидуални системи грејаоа, без значајнпг ширеоа система даљинскпг грејаоа. За нпве пбјекте предвиђенп је да се граде такп да пдгпварају виспкпј класи енергетске ефикаснпсти (класа Б), дпк је за ппстпјеће пбјекте предвиђена енергетска санација такп да накпн санације задпвпље енергетски разред Ц. Ова претппставка се пднпси какп на зграде намеоене станпваоу, такп и на зграде јавне намене. Енергетски разред за стамбене зграде пдређује се на пснпву максималне дпзвпљене гпдишое пптребне финалне енергије за грејаое *кWh/m2/гпдини+, кпја је дефинисана Правилникпм п енергетскпј ефикаснпсти зграда, и тп ппсебнп за нпве и ппстпјеће зграде3. Кап припритет усвпјена је супституција кпришћеоа електричне енергије за пптребе грејаоа (наглашен пример непдрживпг начина грејаоа), ппвећое степена кприснпсти при кпришћеоу пгревнпг дрвета у финалнпј пптрпшои, кпришћеое тпплптних пумпи и супституција традиципналнпг кпришћеоа пгревнпг дрвета савременим кпришћеоем бипмасе. Овај Сценарип прпмпвише маоу пптрпшоу енергије крпз увпђеое „smart“ технплпгија, кпје пружају мпгућнпст управљаоа пптрпшопм енергије и прилагпђаваое прпизвпдое пптребама пптрпшача. Предвиђенп је кпришћеое и прпмпција зелене архитектуре у максималнпј мери. У сектпру прпизвпдое тпплптне енергије предвиђенп је кпришћеое лпкалнп дпступних неискпришћених извпра енергије (градски птпад, гептермална енергија, птпадна тпплпта, бипмаса, спларна енергија), чиме се значајнп смаоује пптрпшоа прирпднпг гаса (на трећину у пднпсу на базну гпдину). Прирпдни гас би се у пвпм случају кпристип за ппкриваое вршнпг пптерећеоа. Прпјекција пптрпшое финалне енергије за грејаое приказана је на слици 7.7, дпк је пптребна енергија пп ппдсектприма приказана на слици 7.8. Пптребна финална енергија за грејаое би 2030. гпдине при наведеним претппставкама изнпсила 580 GWh.

3 Правилник о енергетској ефикасности зграда, (Сл гласник РС, бр. 61/2011)

45

У ппређеоу са БАУ сценарипм пчекивана пптрпшоа енергије за грејаое је маоа за 40%.

Слика 7.7: Пптребна енергија за грејаое пп сектприма пптрпшое – Сценарип 1

Слика 7.8: Пптребна енергија за грејаое према типу и старпсти пбјеката - Сценарип 1

У пднпсу на БАУ сценарип, предвиђена је прпмена структуре гприва/енергената у циљу супституције неефикасних начина грејаоа (Слика 7.9). Пптрпшоа енергије за грејаое из централизиванпг система снабдеваоа ппрасла би 26%, а прпизвпдила би се дпминантнп кпришћеоем лпкалнп дпступних енеретских извпра (бипмаса, птпадна тпплпта, градски птпад) са структурпм приказанпм на слици 7.10. Прпјекције емисија најзначајнијих пплутаната приказане су на Сликама 7.11, 7.12 и 7.13. Ппсматранп у пднпсу на БАУ сценарип, 2030. гпдине, пчекивана су следећа смаоеоа емисије 45% за угљенмпнпксид, 51% за азптне пксиде и 87% за сумппрдпксид.

46

Слика 7.9: Пптребна енергија за грејаое пп енергентима - Сценарип 1

Слика 7.10: Структура извпра енергије кпришћених за прпизвпдоу тпплптне енергије у

централизпванпм систему снабдеваоа - Сценарип 1

Слика 7.11: Прпјекција емисије угљенмпнпксида из финалне пптрпшое - Сценарип 1

47

Слика 7.12: Прпјекција емисије азптних пксида из финалне пптрпшое - Сценарип 1

Слика 7.13: Прпјекција емисије сумппрдипксида из финалне пптрпшое - Сценарип 1

Увпђеое пбнпвљивих извпра енергије у прпизвпдоу тпплптне енергије у централизпванпм систему снабдеваоа, значајнп ће смаоити пптрпшоу фпсилних гприва (Слика 7.10), штп је праћенп смаоеоем емисије угљендипксида са 59,9 хиљада тпна (у 2010. гпдини), на 14,7 хиљада тпна 2030. гпдине. Ппсматранп у пднпсу на БАУ Сценарип, 2030. гпдине би се из централизпванпг система снабдеваоа тпплптнпм енергијпм емитпвалп 82% маое угљенсипксида.

48

Слика 7.14: Прпјекција емисије угљендипксида из централизпванпг система

снабдеваоа енергијпм - Сценарип 1

49


Сценарип 2 је у смислу смаоеоа пптрпшое енергије за грејаое и начина пбезбеђеоа тпплптне енергије практичнп идентичан кап Сценарип 1. Прпјекција пптрпшое финалне енергије за грејаое биће већа (дп 5%) у пднпсу на Сценарип 1, јер се не инсистира на примени зелене архитектуре. Оснпвна претппставка пвпг сценарија је да ће се у будућнпсти фпрсирати индивидуални системи грејаоа, без значајнпг ширеоа система даљинскпг грејаоа. За нпве пбјекте предвиђенп је да се граде такп да пдгпварају виспкпј класи енергетске ефикаснпсти (класа Б), дпк је за ппстпјеће пбјекте предвиђена енергетска санација минималнп дп класе Ц. Кап припритет усвпјена је супституција кпришћеоа електричне енергије за пптребе грејаоа. Овај Сценарип прпмпвише маоу пптрпшоу енергије крпз увпђеое „smart“ технплпгија, кпје пружају мпгућнпст управљаоа пптрпшопм енергије и прилагпђаваое прпизвпдое пптребама пптрпшача. У сектпру прпизвпдое тпплптне енергије предвиђенп је кпришћеое лпкалнп дпступних неискпришћених извпра енергије (кап штп је пписанп кпд сценарија 1), чиме би се значајнп смаоила пптрпшоа прирпднпг гаса. Прпјекција пчекиване финалне пптрпшое енергије за грејаое 2030. гпдине изнпси 610 GWh (Слика 7.15). Структура пптрпшое енргената је иста кап кпд сценарија 1. Емисија пплутаната кап ппследица сагпреваоа на месту пптрпшое (финална пптрпшоа) приказана је на Сликама 7.16, 7.17 и 7.18. Ппсматранп у пднпсу на БАУ Сценарип, 2030. гпдине, пчекивана су следећа смаоеоа емисије 42% за угљенмпнпксид, 48% за азптне пксиде и 86,5% за сумппрдпксид.

S2. “Napredni – zasnovan na obnovljivim izvorima”

50

Слика 7.15: Прпјекција ппребне финалне енергије за грејаое – Сценарип 2



51


За прпизвпдоу тпплптне енергије у ценратализпванпм систему снабдеваоа предвиђенп је максималнп увпђеое пбнпвљивих извпра, чиме се значајнп смаоује пптрпшоа прирпднпг гаса и мазута у пднпсу на базну гпдину. Очекивана пптрпшоа прирпднпг гаса 2030. гпдине изнпсила би 295 GWh, дпк би пптрпшоа мазута изнпсила 17 GWh (Слика 7.19.). Ппследичнп, емисија угљендипксида би 2030. гпдине изнпсила 17,5 хиљада тпна, штп представља смаоеое пд 78% у пднпсу на БАУ.



52

7.20: Прпјекција емисије угљендипксида из система за централизпванп снабдеваое

тпплптнпм енергијпм - Сценарип 2

53


Оснпвна претппставка пвпг сценарија је да ће у будућнпсти дпћи дп максималнпг ширеоа тпплпвпдне мерже, значајнпг прикључеоа нпвих кприсника и супституције електричне енергије, угља, деривата нафте. Оваква визија предвиђа изградоу дпдатних извпра тпплптне енергије: тпплптних пумпи кпје би кпристиле птпадну тпплпту, спалипница птпада, кпришћеоа бипмасе за прпизвпдоу тпплптне енергије. И у пвпм сценарију предппстављенп је унапређеое енергетске ефикаснпсти пбјеката. За нпве пбјекте предвиђенп је да се граде такп да пдгпварају виспкпј класи енергетске ефикаснпсти (класа Б), дпк је за ппстпјеће пбјекте предвиђена енергетска санација такп да накпн санације задпвпље енергетски разред Ц. Зелена архитектура није припритет, кап ни кпришћеое смарт технплпгија. Пптребна финална енергија је већа у пднпсу на сценарије 1 и 2 јер припритет нису ни кпришћеое зелене архитектуре ни примена смарт технплпгија. Очекивана пптрпшоа 2030. гпдине изнпси 644 GWh. У пднпсу на претхпднп пписане сценарије структура пптрпшое енергената је значајнп другачија збпг раста удела тпплптне енергије у енеретскпм миксу. Предвиђенп је да 2030. гпдине удеп тпплптне енергије из централизпванпг система снабдеваоа дпстигане 70% (Слика 7.21).

S3. “Ekspanzija DG + energetska efikasnost zgrada”

54

Слика 7.21: Прпјекција пптребне финалне енергије за грејаое – Сценарип 3

Емисија пплутаната кап ппследица сагпреваоа на месту пптрпшое (финална пптрпшоа) приказана је на Сликама 7.22, 7.23 и 7.24. Ппсматранп у пднпсу на БАУ сценарип, 2030. гпдине, пчекивана су следећа смаоеоа емисије: 68% за угљенмпнпксид, 71,5% за азптне пксиде и 90% за сумппрдпксид. Оваквп значајнп смаоеое пплутаната из финалне пптрпшое је ппследица ширеоа тпплпвпдне мреже, чиме се нерегулисанп сагпреваое фпсилних гприва на месту пптрпшое измешта са теритприје урбане зпне града.


55



Ппвећаое удела тпплптне енергије из централизпванпг система снабдеваоа, са друге стране захтева ппвећаое прпизвпдое тпплптне енергије. У пвпм случају кпришћеое лпкалнп дпступних извпра енергије не мпже да дпведе дп смаоеоа пптрпшое прирпднпг гаса, кап у случају сценарија 1 и 2 (Слика 7.25). Ипак, и ппред заначајнпг ширеоа тпплпвпдне мреже, 2030. гпдине, пптрпшоа прирпднпг гаса у централизпванпм систему снабдеваоа, била би иста кап и у базнпј гпдини. Треба нагласити да би се смаоеое пптрпшое гаса ппстиглп израдопм нпвих тпплптних извпра, па не треба занемарити раст пптрпшое прирпднпг гаса дп тренутка увпђеоа у рад ппменутих нпвих тпплптних извпра (Слика 7.25.). Одгпварајућа емисија угљендипксида из система централизпванпг снабдеваоа тпплптнпм енергијпм приказана је на слици 7.26.

56


централизпванпм систему снабдеваоа-Сценарип 3

Слика 7.26: Прпјекција емисије угљендипксида из система за централизпванп

снабдеваое тпплптнпм енергијпм- Сценарип 3

57

Сценарип 4 – визуелизација ппције 4

Кључна различита претппставка у пднпсу на Сценарије 1, 2 и 3, је да је унапређеое енергетске ефикаснпсти ппстпјећих пбјеката малп. У тпм смислу претппставља се да ппстпјећи пбјекти санирати такп да задпвпље класу Д енергетске ефикаснпсти. Предвиђа се да нпвпизграђени пбјекти испуне критерјуме за Ц разред. Збпг тпга је Пптребна енергија за грејаое значајнп већа негп у сценаријима 1, 2 и 3. У псталим сегментима пвај Сценарип је сличан сценарију 3, кпји предвиђа максималнп ширеое тпплпвпдне мреже. Пптребна финална енергија за грејаое је у пвпм сценарију већа негп у сценаријима 1, 2 и 3, али маоа у пднпсу на БАУ Сценарип, такп да пружа дпбре инфпрмације п пчекиваним ефектима скрпмнпг ппвећаоа енергетске ефикаснпсти ппстпјећих пбјекта. Пптребна енергија за грејаое при наведеним претппставкама 2030. гпдине изнпсила би 877 GWh, уз исту структуру пптрпшое енергената кап кпд сценарија 3 (Слика 7.27).


Емисија пплутаната кап ппследица сагпреваоа на месту пптрпшое (финална пптрпшоа) приказана је на Сликама 7.28, 7.29 и 7.30. Ппсматранп у пднпсу на БАУ Сценарип, 2030. гпдине, пчекивана су следећа смаоеоа емисије 56% за угљенмпнпксид, 62% за азптне пксиде и 88% за сумппрдпксид.

S4. “Ekspanzija DG sa uvođenjem obnovljivih izvora u proizvodnju

58

У пднпсу на Сценарип 3 пдгпварајуће емисије пплутаната су веће збпг веће пптребне финалне енергије.




59

За прпизвпдоу тпплптне енергије кпристили би се максималп пбнпвљиви извпри енергије: бипмаса, тпплптне пумпе кпје кпристе птпадну тпплпту, птпад итд. Збпг ппвећане пптребе за тпплптнпм енергијпм из централизпванпг система нема смаоеоа пптрпшое прирпднпг гаса (Слика 7.31), штп би 2030. гпдине дпвелп дп ппвећаоа пптрпшое пд 60% у пднпсу на базну гпдину. Ппследичнп, нема смаоенаја емисије угљендипксида из центарлизпванпг система снабдеваоа тпплптнпм енергијпм (Слика 7.32). Очекивана емисија угљендипксида би 2030. гпдине била пкп 100 хиљада тпна, штп је у пднпсу на БАУ Сценарип ппвећаое пд 22%.



Слика 7.32: Прпјекција емисије угљендипксида из система за централизпванп

снабдеваое тпплптнпм енергијпм- Сценарип 4

60


Сценарип 5 је сценарип кпји би се заснивап на пптпунп индивидуалним решеоима, тј. претппставка на кпјпј се заснива је да 2030. гпдине не би ппстпјалп центализпванп снабдеваое тпплптнпм енергијпм. Предвиђена је енергетска санација на свим ппстпјећим пбјектима, дпк се нпви пбјекти граде такп да задпвпље енергетски разред Б. У пвпм сценарију инсистира се на примени зелене архитектуре и смарт технплпгије. Укпликп се анализира финална пптрпшоа енергије 2030. гпдине пптребне за грејаое, пна је у Сценарију 5 идентична кап у Сценарију 1 (580 GWh), али са прпмеоенпм структурпм, јер нема удела тпплптне енергије. Несумоивп је да са пписаним претппставкама, и уз супституцију електричне енергије за грејаое, кпришћеоем лпкалнп дпступнихи пбнпвљивих извпра енергије не би мпгап се затвпри енергетски биланс. Овп ппследичнп дпвпди дп вепма значајнпг ппвећаоа пптрпшое прирпднпг гаса у ширпкпј пптрпшои (са 9 GWh у базнпј гпдини на 990 GWh) у 2030. гпдини.


S5. “Fokus na primeni zelene arhitekrure i individualnim

rešenjima za grejanje”

61

Интересантнп је да и у услпвима када се сви прпцеси сагпреваоа врше кпд крајоих пптрпшача (2030. гпдина), пчекиване емисије пплутаната су маое негп кпд БАУ сценарија: 45% за угљенмпнпксид, 50% за азптне пксиде и 85% за сумппрдпксид (Слика 7.34, 7.35 и 7.36).

Слика 7.34: Прпјекција емисије угљенмпнпксида из финалне пптрпшое - Сценарio 5

Слика 7.35: Прпјекција емисије азптних пксида из финалне пптрпшое - Сценариo 5

62

Слика 7.36: Прпјекција емисије азптних пксида из финалне пптрпшое - Сценариo 5

Структура гприва кпришћених за прпизвпдоу тпплптне енергије у центализпванпм систему снабдеваоа приказана је на слици 7.37, а ппследична емисија угљендипксида на слици 7.38.

Слика 7.37: Структура пптрпшое енергената у централизпванпм систем снабдеваоа -

Сценарип 5

Слика 7.38: Емисија угљендипксида из централизпванпг система

за снабдеваое тпплптнпм енергијпм-Сценарип 5

63

7.3. Оцена предпжених сценарија и избпр пптималнпг решеоа Сваки пд пписаних сценарија представља ппмак ка пдрживпм систему грејаоа. Учесници у прпјекту, представници заинтереспваних страна, су предлпжене сценарије пценили према усвпјеним критеријумима и за сваки урадили тест рпбустнпсти. Кап пснпва за избпр и пцену, ппред претхпднп датпг пписа свакпг пд сценарија, значајан је и приказ ппређеоа сценарија према енергији пптребнпј за грејаое, утицају на живптну средину, места и улпге централизпванпг система снабдеваоа тпплптнпм енергијпм и др. Ппређеое предлпжених сценарија пп различитим, претхпднп наведеним пснпвама, приказанп је на сликама пд 7.39 дп 7.45.

Слика 7.39: Финална енергија пптребна за грејаое, према сценаријима

Слика 7.40: Емисија угљенмпнпксида из финалне пптрпшое према сценаријима

64

Слика 7.41: Емисија азптних пксида из финалне пптрпшое,

према сценаријима

Слика 7.42: Емисија сумппрдипксида из финалне пптрпшое према сценаријима

Слика 7.43: Пптребна тпплптна енергија из централизпванпг система снабдеваоа,


65

Слика 7.44: Пптрпшоа прирпднпг гаса у централизпванпм систему снабдеваоа,


Слика 7.45: Емисија угљендипксида из централизпванпг система снабдеваоа,

према сценаријима При анализи пптрпшое енергије ппсебну пажоу треба ппсветити пптрпшои прирпднпг гаса, кпји у енергетскпм миксу представља једини увпзни енергент, а кпји ппред пптребне енергије за грејаое дефинише увпзну зависнпст свакпг пд сценарија (Табела 7.2). Табела 7.2: Увпзна зависнпст

БАУ 21%

Сценарип 1 6%





66

За прпцену присупачнпсти решеоа, какп за прпизвпђаче енергије, такп и за пптрпшаче, кпришћени су ппдаци п инвестиципним, пперативним и трпшкпвима енергије приказани у табели 7.3. Табела 7.3: Инвестиципни и пперативни трпшкпви, цене тпплптне енергије

РЕШЕЊЕ

Специфични инвестиципни

трпшкпви (2015. г.)

Типични капацитет

Оперативни трпшкпви

Пуна цена (прпцена)

Ефикаснпст

Цена прпизведене

енергије (један тпплптни

извпр)

Цена прпизведене

енергије (два тпплптна

извпра)

Милипна €/MW

MW %

investicionih troškova

€cent/kWh ulazne

energije %

€cent/kWh proizvedene

toplote

€ cent/kWh proizvedene

toplote

Гептермална енергија

1.6 - 2.0* 10 – 15

2.3 - 2.5% - - 8.9 3.6**

Тпплана кпја кпристи птпадну тпплпту

1.1 15 - 50 5% 0 - 3.9 98% 7.0 - 11.0 2.5 - 6.5**

Кптап за даљинскп грејаое (дрвна сечка)

0.3 - 0.7 1 - 50 1.8 - 3% 0.7 - 2.4 108% 4.2 - 5.8 1.9 - 3.5**

Кптап за даљинскп грејаое (прирпдни гас)

0.06 - 0.12 0.5 - 20 2 - 5% 2.1 - 6.5 97 - 105% 2.6 - 6.7 3.3 - 7.55**

Електрични кптлпви

4

0.12 - 0.15 1 - 3 0.5 - 1% 6.4 - 21.0 99% 6.9 - 21.7 7.4 - 22.2***

Електрични кптлпви

4

0.05 - 0.09 10 - 20 1 - 2% 6.4 - 21.0 99% 6.9 - 21.8 7.4 - 22.2***

Тпплптна пумпа (ваздух-впда)

0.50-0.80 1 - 10 0.35 - 0.70% 6.4 - 21.0 280% 5.2 - 10.5 3.3 - 8.66**

Тпплптна пумпа (впда-впда) (35°C)

0.45 - 0.85 1 - 10 0.35 - 0.70% 6.4 - 21.0 360% 4.7 - 8.8 2.8 - 6.9**

*зависи пд лпкације **базнп пптерећеое ***вршнп пптерећеое

a) Оцена сценарија у пднпсу на критеријуме

Предлпжене ппције разматране су пд стране учесника Друге креативне радипнице (заинтереспване стране), а затим пцеоене према критеријумима кпји су усвпјени и

4 Ппдаци приказани за грејаое електричнпм енергијпм пднпсе се на државе Еврппске уније

67

разрађени у претхпднпј фази прпјекта (Ппглавље 5). Оцене дпбијене према критеријумима приказане су у табели 7.4. Табела 7.4: Оцена предлпжених сценарија према усвпјеним критеријума

Решеое – Сценарип

Сценарип 1 Сценарип 2 Сценарип 3 Сценарип 4 Сценарип 5

Критеријм G1 G2 G3 SUM G1 G2 G3 SUM G1 G2 G3 SUM G1 G2 G3 SUM G1 G2 G3 SUM

Ппузданпст и дпступнпст

3 2 4 3 3 2 4 3 4 4 4 4 4 5 4 4,33 3 1 3 2,33

Приступачнпст 2 3 2,333 3 2 3 2,667 4 3 4 3,667 4 3 3 3,33 3 3 3 3

Екплпшка прихватљивпст

4 4 4 4 3 3 4 3,333 4 5 5 4,667 3 3 3 3 5 5 4 4,67

Кпмфпр 4 3 5 4 3 3 5 3,667 4 5 5 4,667 2 5 5 4 4 5 4 4,33

Енергетска ефикаснпст

5 5 5 5 5 5 5 5 4 5 5 4,667 3 2 3 2,67 5 5 5 5

Укупнп 18 16 21 18,33 17 15 21 17,67 20 22 23 21,67 16 18 18 17,3 20 19 19 19,3

Резултати ппказују да је у пднпсу на усвпјене критеријуме најбпље пцеоен Сценарип 3, а најлпшије Сценарип 4.

b) Оцена сценарија у пднпсу на кључне непдређенпсти За дпдатнп пцеоиваое сценарија извршен је тест рпбуснпсти у пднпсу на кључне непдређенпсти. Сматра се да Сценарип има бпље перфпрмансе укпликп је оегпва пдгпварајућа ппвршина у мрежи кључних непдређенпсти вeћа. Дпбијени резултати су дпбијени активним учешћем учесника на Другпј креативнпј радипници (Слике 7.46-7.50).

Слика 7.46: Тест рпбуснпсти, Сценарип 1

68




69


Према резултатима теста рпбустнпсти најбпље је пцеоен Сценарип 5. Анализпм дпбијених резулатата пцеоиваоа сценарија пп пба пснпва, закљученп је да би сценарип кпји се предлаже за кпначну разраду требалп да буде кпмбинација сценарија 3 и 5.

70

8. Изабрани сценарип - Ефикаснпст у служби зелене будућнпсти

Изабрани сценарип представља кпмбинацију два најбпље пцеоена сценарија (сценарија 3 према усвпјеним критеријумима и сценарија 5 на пснпву теста рпбустнпсти). Кпнципиран је са идејпм да се ппсебнп разматра грејаое у пбјектима кплективнпг станпваоа (вишеспратаним зградама) пд грејаоа у пбјектима индивидуалнпг станпваоа (стамбеним кућама), кап и у ппстпјећим пбјектима и пбјектима кпји ће бити изграђени у тпку разматранпг перипда. За пбјекте чија се се изградоа планира инсистираће се да задпвпље виспку класу енергетске ефикаснпсти- Б, а ппстпјећи пбјекти биће енергетски санирани, такп да дп 2030. гпдине задпвпљавају класу Ц. Супституција кпришћеоа електричне енергије за грејаое је усвпјена кап припритет. Овај сценарип прпмпвише маоу пптрпшоу енергије крпз увпђеое “смарт” технплпгије, кпји пружа мпгућнпст управљаоа пптрпшопм енергије и прилагпђаваое пптребама пптрпшача. Идеја је да се примеоује зелена архитектура тпкпм изградое нпвих пбјеката, и адаптације и санације ппстпјећих, у мери у кпјпј је тп мпгуће. У изабранпм сценарију је планиранп прпширеое мреже даљинскпг грејаоа и прикључеоа нпвих пптрпшача, штп је ппсебнп пднпси на вишеспратне зграде и пбјекте у ширем центру града. У зпнама града са малпм густинпм тпплптнпг пптерећеоа предвиђен је развпј индивидуалних система грејаоа. Прпјекција пптрпшое финалне енергије за грејаое, дп 2030. гпдине пп сектприма пптрпшое приказана је на слици 8.1. Очекивана пптрпшоа енергије за грејаое 2030. гпдине је 644 GWh, са структурпм пптрпшое према енергентима/извприма енергије приказанпм на слици 8.2.

Слика 8.1: Пптребна енергија за грејаое према сектприма пптрпшое

71

8.2: Пптребна енергија за грејаое пп енергентима

Сличнп, кап и у базнпј гпдини највећи деп енергије за грејаое трпшиће се у дпмаћинствима, такп да 2030. гпдине, изнпси 596 GWh (Слика 8.3). Ппвећеое енергетске ефикаснпсти пбјекта чини да и ппред предвиђенпг раста грејне ппвршине, Пптребна енергија за грејаоебуде 2030. гпдине маоа за 10%.

Слика 8.3: Пптребна енергија за грејаое у дпмаћинствима

Смаоеое пптребне гпдишое енергије за грејаое, праћенп је прпменпм структуре кпришћених енергената. Пример прпмене структуре енергената за ппстпјеће пбјекте

72

индивидуалнпг станпваоа приказан је на слици 8.4, а за ппстпјеће пбјекте кплективнпг станпваоа – стамбене здраде на слици 8.5.

Слика 8.4: Пптребна енергија за грејаое, ппстпјећи пбјекти за индивидуалнп станпваое

– структура пптрпшое

Слика 8.5: Пптребна енергија за грејаое, ппстпјећи пбјекти за кплективнп станпваое –

структура пптрпшое Кап ппследица смаоеоа пптребне енергије за грејаое и прпмене структуре пптрпшое, пчекиванп је значајнп смаоеое пплутаната из финалне пптрпшое (ппследица сагпреваоа кпд крајоих кприсника). Очекиванп смаоеое емисије угљенмпнпксида 2030. гпдине је 22% у пднпсу на базну гпдину и 43% у пднпсу на БАУ сценарип (Слика 8.6). Смаоеое емисије азптних пксида 2030. гпдине је 29% у пднпсу на базну гпдину и

73

49% у пднпсу на БАУ сценарип (Слика 8.7), дпк пчекивана смаоеоа емисије сумппрдипксида изнпсе 80% и 85% респективнп (Слика 8.8).

Слика 8.6: Емисија угљенмпнпксида из финалне пптрпшое

Слика 8.7: Емисија азптних пксида из финалне пптрпшое

74

Слика 8.8: Емисија сумппрдипксида из финалне пптрпшое

Какп је приказанп на слици 8.2, предвиђа се да прпценат тпплптне енергије из централизпванпг система снабдеваоа, ппрасте са 29%, на 53% 2030.гпдине, штп би билп праћенп ппрастпм пптрпшое тпплптне енергије на 344 GWh (Слика 8.9).

Слика 8.9: Финална пптрпшоа тпплпте из централизпванпг система снабдеваоа

У циљу ппвећаоа сампдпвпљнпсти, смаоеоа увпзне зависнпсти и ублажаваоа негативнпг утицаја на живптну средину, предлаже се да лпкалнп дпступни неискпришћени енергетски извпри тпплпте (птпадна тпплпта, бипмаса, кпмунални птпад, гептермална енергија) буду искпришћени за прпизвпдоу тпплптене енергије. Иакп у базнпј гпдини у систему даљинскпг грејаоа није билп кпришћеоа ОИЕ за

75

прпизвпдоу тпплптне енергије, у 2030. гпдини би мпглп 63% тпплптне енергије да буде прпизведенп кпришћеоем ОИЕ (Слика 8.10). У тпм случају се из биланса енергије за грејаое града Ниша, мпже израчунати увпзна зависнпст пд 10%, 2030.гпдине.

Слика 8.10: Прпјекција прпизвпдое тпплптне енергије у централизпванпм систему

снабдеваоа Очекивани ефекти везани за смаоеое емисије угљендипксида приказани су на слици 8.9. У билансу угљендипксида 2010. гпдине, дпминантан дппринпс, 69%, пптиче пд електричне енергије кпја се кпристи за грејаое (0.745 kg/kWh). Очекивани ефекат свих наведених мера је смаоеое емисије са 253 хиљада тпна на 119.6 хиљада тпна 2030. гпдине.

76

Слика 8.9: Емисија угљендипксида - ппследица пптрпшое енергије за грејаое изабрани сценарип

Одређиваое ппдкритеријума у базнпј гпдини за изабрани сценарип - Ефикаснпст у служби зелене будућнпсти, практичнп впди ка пдређиваоу циљаних (енгл. “target”) вреднпсти кпје треба дпстићи дп 2030. гпдине. Вреднпсти ппдктитеријума у 2030. гпдини приказани су у табелама 8.1-8.5. За селектпване ппдкритеријуме наведене су вреднпсти у базнпј гпдини (ппглавље 5), кап и пчекиване вреднпсти кпје би се ппстигле применпм пписаних мера и пствариваоем пплазних предппставки. На пвај начин ствпрена је пснпва за систематскп пдређиваое и праћеое ппменутих вреднпсти из гпдине у гпдину, чиме се јаснп мпже приказати и мерити напредак ка циљу. Сви ппдкритеријуми кпји се пднпсе на енергетску сигурнпст, ефикаснпст и заштиту живптне средине, имају бпље вреднпсти у пднпсу на базну гпдину и у пднпсу на БАУ сценарип, чиме пптврђују ппмак ка пдрживијем систему грејаоа.

0

50

100

150

200

250

300

2010 2012 2014 2016 2018 2020 2022 2024 2026 2028 2030

Емисија CO2, према изворима, хиљада тона

Емисија која је настала при производњи електричне енергије која се користи за погон топлотних пумпи

Емисија настала при производњи електричне енергије која се користи за грејање

Емисија услед сагоревања у домаћинствима и објектима јавне намене

Емисија услед сагоревања природног гаса и мазута у топлани

77

Табела 8.1: Циљане вреднпсти за 2030. гпдину - Распплпживпст и дпступнпст

Ппдкритеријум Начин мереоа Вреднпст u 2030.

-циљана вреднпст Циљ

Пп

узд

анп

ст и

дп

ступ

нп

ст

Енергетска сигурнпст

Брпј и структура енергената кпји се кпристе

8 (угаљ, дрвп, мазут, гас, електрична енергија, птпадна тпплпта, гептермална, градски птпад)

Увпђеое нпвих енергената за грејаое


Прпценат гприва из дпмаће прпизвпдое у енергетскпм миксу

83.7% Смаоеое увпзне зависнпсти


Прпценат лпкалнп дпступних извпра енергије у енергетскпм миксу

71.4%% Ппвећаое кпришћеоа лпкалнп дпступних извпра енергије

Табела 8.2: Циљане вреднпсти за 2030. гпдину - Приступачнпст

Пр

ист

упач

нп

ст

Начин мереоа Дрвп Ел.ен. Даљинскп

грејаое Циљ

% прпсечнпг прихпда из лпкалнпг регипна пптребнпг за грејаое, месечнп

10.7 7.46 13.3 7% циљ ЕУ

Табела 8.3: Циљане вреднпсти за 2030. гпдину - Екплпшка прихватљивпст

Екп

лп

шка

пр

ихв

атљ

ивп

ст

Начин мереоа Циљ

емисија CO2 пп прпизведенпј тпплпти

0,201 kg CO2/kWh, Смаоеое у пднпсу на БАУ 45%

емисија CO2 пп površini objekta

11,58kg CO2/m2, Смаоеое у пднпсу на БАУ 66%

емисија CO пп прпизведенпј тпплпти

0,0047, Смаоеое у пднпсу на БАУ 14%

емисија Nox пп прпизведенпј тпплпти

0,106 х 10-3, Смаоеое у пднпсу на БАУ 70%

емисија SOx пп прпизведенпј тпплпти

0,039 х 10-3, Смаоеое у пднпсу на БАУ 78%

78

Табела 8.4: Циљане вреднпсти за 2030. гпдину - Кпмфпр К

пм

фп

р

Ппдкритеријум Вреднпст u 2030.

-циљана вреднпст

Термички услпви угпднпсти 80%

Сигурнпст 80%

Једнпставнпст за рукпваое 80%

Табела 8.5: Циљане вреднпсти за 2030. гпдину - Енергетска ефикаснпст

Енер

гетс

ка е

фи

касн

пст

Ппдкритеријум Начин мереоа Вреднпст u 2030. -циљана вреднпст

Ефикаснпст прпизвпдое и дистрибуције

Ефикаснпст прпизвпдое, % Губици у дистрибутивнпј мрежи, %

Ппстићи пптималну вреднпст

Ефикаснпст трансфпрмације

kWh примарне енергије/ kWh тпплптне енергије

0,632

Ефикаснпст objekta

kWh t/m2 гпдишое 62,75

Дпбијене вреднпсти за 2030. гпдину за пдређене критеријуме, пмпгућавају ппређеое са другима и пцену кпмпатибилнпсти усвпјених циљева, пре свега са градпвима и државама Еврппске уније. На слици 8.10 приказане су тачке кпје пдгпварају садашопј (БАУ) пракси, кап и циљане вреднпсти у кппрдинатнпм систему примарна/финална енергија и кпефицијент емисије угљендипксида пп kWh тпплптне енергије. На дијаграму на слици 8.11 приказана је прпјекција специфичне гпдишое пптрпшое енергије за грејаое у државама Еврппске уније. Ппстављени циљ за Ниш пд 62.75 kWh/m2, налази се на циљнпј линији ппстављенпј у стратешкпм дпкументу Heat Roadmap Europe.1 Уже ппсматранп, из пписа и резултата дпбијених за изабрани сценарип, мпгу се издвпјити и кпнкретни циљеви везани за централизпвани систем снабдеваоа енергијпм, кпји су приказани у Табели 8.6 и уппређени са циљевима некплицине еврппских градпва. Иакп различитп фпрмулисани, сви наведени циљеви су врлп слични и усмерени ка пдрживијим системима грејаоа.

1 Heat Roadmap Europe 2050, Action plan to reach energy target in Europe-стратешки документ Европске

уније у области потрошње топлотне енергије

79

Слика 8.10: Вреднпсти индикатпра изабранпг сценарија у ппређеоу са вреднпстима

еврппских градпва

Слика 8.11: Прпјекција специфчне гпдишоа пптрпшоа енергије (Heat Roadmap Europe)

Izabrani scenario

(62.75 kWh/m2)

BAU scenario

(94.2 kWh/m2)

80

Табела 8.6: Циљеви развпја система снабдеваоа тпплптнпм енергијпм

Град и држава Koпенхаген, Данска

Франкфурт, Немачка

Хелсинки, Финска Ниш, Србија

Смаоеое емисије CO2

20% дп 2015 (у пднпсу на базну 2005. гпдину); нулта прпизвпдоа угљен-дипксида дп 2025.

40% дп 2020. 95% дп 2050.

20% дп 2020. (у пднпсу на базну 1990); нулта прпизвпдоа угљен-дипксида дп 2025.

Смаоеое 50% у пднпсу на 2010. гпдину - ппследица пптреба за грејаоем

Кпришћеоа ОИЕ и/или ппвећаое енергетске ефикаснпсти

Дп 2025: кпришћеое ОИЕ 100%, смаоеое пптрпшое тпплптне енергије за 20%, смаоеое пптрпшое електричне енергије за 20% у кпмерцијалним / услужним кпмпанијама

100% упптреба ОИЕ дп 2050. уз смаоеое енергетских пптреба

20% удеп ОИЕ у укупнпј прпизвпдои енергије у 2020. (пд 7% у 2013.)

Ппвећаое енергетске ефикаснпсти пбјеката 35%

Даљинскп грејаое Дп 2016, без кптлпва на нафтне деривате у ппстпјећим пбјектима, где су дпступни даљинскп грејаое или гас. Дп 2025, 100% удела пбнпвљивих извпра енергије и спаљиваоа смећа у систему даљинскпг грејаоа (сада је дп 35%)

Развпј мреже цевпвпда даљинскпг грејаоа и интеграција пбнпвљивих извпра енергије.

Дп 2015., капацитет за хлађеое прекп 200МW. Дп 2020. прпширеое капацитета за хлађеое у нпвим стамбеним насељима

Дп 2030. ппвећаое учешћа ОИЕ у прпизвпдои тпплптне енергије у систему даљинскпг грејаоа са 0% у 2010 на 60% у 2030. гпдини

81

9. Акциони план

Слика 9.1. Културплпшке, структурне и технплпшке прпмене – Акципни план

82

Оствареое стратегије развпја система грејаоа, кпји би резултирап реализацијпм сценарија Ефикаснпст у служби зелене будућнпсти, захтева систематичан рад у пквиру различитих пбласти са дефинисаним временским пдредницама. Из тпг разлпга су у пквиру Треће креативне радипнице пдржане у Нишу, заинтереспване стране су дефинисале и навеле кпје културплпшке, структурне и технплпшке прпмене мпрају бити спрпведене какп би изабрани сценарип бип у пптпунпсти примеоив. Ппред идентификације неппхпдних прпмена, заинтереспване стране су радпм у групама пдредиле и временске пквире у кпјима би се пве мере требале спрпвпдити (ппчетак и крај активнпсти). На слици 9.1 је графички приказан временски след културплпшких, структурних и технплпшких прпмена чија примена треба да псигура пствареое жељенпг-изабранпг сценарија развпја система грејаоа. Треба нагласити да учесници у прпјекту (заинтереспване стране) сматрају да већина активнпсти везаних за спрпвпђеое акципнпг плана треба да ппчне пдмах (Слика 9.2), чиме би се ствприли услпви да се 2030. гпдине пствари визија да грејаое буде Приступачно и угодно и у чистој животној средини града Ниша.

Слика 9.2. Ппјединачне активнпсти у пквиру акципнпг плана и време оихпвпг

спрпвпђеоа Свака пд наведених мера и активнпсти даље се мпже разрадити и претпчити у пдгпварајући прпјекат. Реализацијпм наведених прпјеката и активнпсти, кпрак пп кпрак, систем грејаоа у Нишу ппстаће пдрживији.

83

10. Закључна разматраоа

Стратешки дпкумент "Ка пдрживпм систему грејаоа Града Ниша" реализпван је у пквиру

TEMPUS прпјекта „Прпграми пбуке за јавне услуге у пбласти пдрживпг инфраструктурнпг

развпја у земљама Западнпг Балкана SDTRAIN“. Дпкумент је креиран уз учешће

заинтереспваних страна и јавнпсти, у временскпм перипду децембар 2013. гпдине - мај

2015. гпдине. Примеоена је метпдплпгија парципативнпг backcasting-a, дппуоена

енергетским мпделпм ситема грејаоа Ниша, развијеним у симулаципнпм спфтверу за

енергетскп мпделираое LEAP.

У тпку реализације прпјекта заинтереспване стране и јавнпст су имали активну и кључну

улпгу у спрпведеним интервјуима и три креативне радипнице, кпји су за излаз имали

драгпцене и вредне резултате кпји су чланпвима радне груге ппслужили кап улаз за

разраду стратешкпг дпкумента.

Треба наппменути да је увпђеое партиципатиних метпда честп вепма захтеван прпцес у

земљама у развпју. Дуга истприја приступа „са врха ка дну“ (top-down) у прпцесу

пдлучиваоа у пвим земљама је дпвела дп ствараоа мнпгих препрека. У тпм смислу,

неппхпднп је редефинисати улпгу заинтереспване јавнпсти/кприсника услуга/пптрпшача у

прпцесу пдлучиваоа. Партиципативне метпде птварају мпгућнпст за учешће јавнпсти у

прпцесу дпнпшеоа пдлука и дппуштају различитим групама да буду репрезентпване и да

имају мпгућнпст да изнесу свпје мишљеое, кап и да пнп буде размптренп. Дадатнп,

ефекат приступа „учеое крпз рад“, кпје впди ппдизаоу ппштег нивпа знаоа п прпблему

кпји се разматра, пптврђен је тпкпм израде пвпг дпкумента.

При разматраоу система грејаоа у Нишу спрпведена је кпмпетна backcasting

метпдплпгија: анализа прпблема и преглед тренутнпг стаоа, дефинисаое визије, избпр

критеријума, пдређиваое кључних непдређенпсти, разрада и визуелизација мпгућих

84

решеоа, пцена решеоа према кључним непдређенпстима и критеријумима, избпр

кпначнпг решеоа, ппстављаое циљева и разрада акципнпг плана.

Дефинисана визија “Приступачно и угодно грејање и хлађење у чистој животној средини

града Ниша” је претпчена у кпнкретнп решеое, какп би систем грејаоа у Нишу требалп да

изгледа 2030. гпдине. Изабрани сценарип Ефикасност у служби зелене будућности

претппставља пуну примену мера енергетске ефикаснпсти у зградарству, увпђеое

мпдерних технплпгија, кпје пружају мпгућнпст управљаоа пптрпшопм енергије и

прилагпђаваое пптребама пптрпшача, примену зелена архитектура тпкпм изградое

нпвих пбјеката, и адаптације и санације ппстпјећих, у мери у кпјпј је тп мпгуће. Планиранп

је и прпширеое мреже даљинскпг грејаоа и прикључеоа нпвих пптрпшача. Украткп је

дат и акципни план какп дп таквпг решеоа дпћи.

Да би се пратила реализација акципних планпва и уппште прпмене ка жељенпм систему

грејаоа усвпјени су критеријуми за пцену решеоа и ппстављаое циљева: ппузданпст и

дпступнпст, приступачнпст, екплпшке перфпрмансе, кпмфпр и енергетска ефикаснпст.

Шире ппсматранп, пви критеријуми се мпгу разумети и кап енергетски индикатпри

пдрживпг развпја из све три димензије: екпнпмске, друштвене и екплпшке. Ппстављене,

циљне вреднпсти пвих индикатпра за 2030. гпдину, требалп би да буду путпказ према

кпме би прпмене у систему грејаоа града Ниша требалп да се крећу, а тамп где су пне

нумерички дате, да буду и даљинпмер кпји ппказује кпликп је тренутнп стаое далекп пд

циља.

85

Литература

B. Glavonjic, D. Jovic, R. Kankaras, A. Vasiljevic, Forest and forest products country profile:

Serbia and Montenegro, UN, 2005.

Banister D, Stead D, Steen P, Dreborg KH, Akerman J, Nijkamp P, Schleicher-Tappeser R (2000)

European transport рпіісу and sustainable mobility. London: Spon Press.

Brkid D., Serbian gas sector in the spotlight of oil and gas agreement with Russia, Energy Policy,

Vol. 37, Issue 5, pp 1925–1938, 2009.

Carlsson-Kanyama, A., Dreborg, K.H., Moll, H.C. & Padovan, D. (2007) Participatory backcasting:

a tool for involving stakeholders in local sustainability planning. Futures, 2008 40: p. 34-36

Connollya, D., Lundb, H., Mathiesena, B.V., Wernerc, S., Möllerb, B., Perssonc, U., Boermansd,

T., Triere, D., Østergaardb, P.A., Heat Roadmap Europe: Combining district heating with heat

savings to decarbonise the EU energy system, Energy Policy, Vol. 65, pp 475–489, 2014.

Cuppen, E. (2012). Diversity and constructive conflict in stakeholder dialogue: Considerations

for design and methods. Рпіісу Sciences 45: 23-46.

Dag Henning, Olle Mardsjo: Heat analysis for the City of Nis, Serbia, Swedish Ministry for

Foreign Affairs, Sweden, 2010. (Final Report 101217).

District Heating in Buildings report, Euroheat &Power, 2011.

Doyle, R., Davies, A. R., 2013. Tovvards sustainable household consumption: exploring а

practice oriented, participatory backcasting approach for sustainable home heating practices in

Ireland, Journal of Cleaner Production, 1-12

Dreborg K.H., 1996. Essence of backcasting. Futures 28 (9), 813-828

Eames, M. and J. Egmose (2011) Community foresight for urban sustainability: Insights from the

Citizens Science for Sustainability (SuScit) project. Technological Forecasting and Social Change,

2011. 78(5): p. 769-784.

Electric Power Industry of Serbia, Price list for electricity sale to Tariff Customers, 2013.,

available at: http://www.aers.rs/FILES/Odluke/OCenama/Eng/2011-04

01_CenovnikEPSProdajaTarifniKupci.pdf

Enerdata, 2010. VVorld Energy Intensity Data. Enerdata Statiscal Energy Review.

http://yearbook.enerdata.net/2010/2010-energy-intensity-GDP-by-region.html

European Bank for Reconstruction and Development, Worley Parsons, 2011. Market

Assessment. Residential Sector of Ukraine: Legal, Regulatory, Institutional, Technical and

Financial Considerations. Final report.

http://yearbook.enerdata.net/2010/2010-energy-intensity-GDP-by-region.html

86

Freeman R.E. (1984) Strategic management: a stakeholder approach, Pitman, Boston MA

G. Vujid, i dr.(2009) Utvrđivanje sastava otpada i procene količine u cilju definisanja strategije

upravljanja sekundarnim sirovinama u sklopu održivog razvoja Republike Srbije-preliminarni

izveštaj po projektu, Novi Sad: Departman za inženjerstvo zaštite životne sredine, Fakultet

tehničkih nauka, (1999).

Giddens А (2009) The politics of climate change, Polity Press, Cambridge UK.

Government of the Republic of Serbia, Draft of the Energy Strategy Development of the

Republic of Serbia up to 2025, with projections up to 2030, 2013. available at:

http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/akta_procedura/2014/113-

14Lat.pdf

Green К & P. Vergragt (2002) Tovvards sustainable households: a methodology for developing

sustainable technological and social innovations, Futures 34: 381-400.

Grin, J. Rotmans, J and Schot, J.W. (2010) Transitions Тп Sustainable Development - Part 1. New

Directions in the Study of Long Term Transformative Change., New York: Routledge Тауіпг and

Francis Group.

Grujid, M., Ivezid, D., Živkovid, M., Application of multi-criteria decision-making model for choice

of the optimal solution for meeting heat demand in the centralized supply system in Belgrade,

Energy, Vol. 67, pp 341–350, 2014.

Heaps, C.G., Long-range Energy Alternatives Planning (LEAP) system [Software version

2014.0.1.24] Stockholm Environment Institute, Somerville, USA., 2012, available at:

www.energycommunity.org

Heat Roadmap Europe, Second pre-study for the EU27 report, 2013.

Höjer M and L-G Mattsson, (2000) Determinism and backcasting in future studies, Futures 32:

613-634.

Höjer M, A. Gullberg, R. Pettersson(2011a), Backcasting images of the future city-Time and

space for sustainable development in Stockholm." Technological Forecasting and Social Change

78(5): 819-834.

Höjer М., Gullberg A., Pettersson R. (2011a], Backcasting images of the future city-Time and

space for sustainable development in Stockholm. Technological Forecasting and Social Change

78(5): 819-834.

Höjer, М., A. Gullberg, R. Pettersson. (2011b). Images of the future citv - time and space for

sustainable development. Springer.

Holmberg, J. and К. H. Robert (2000). "Backcasting: a framework for for strategic planning."

International Journal of Sustainable Development and World Ecology 7(4): 291-308.

87

IAEA, Energy indicators for sustainable development Guidelines and Methodologies, 2005,

available at: http://www-pub.iaea.org/MTCD/publications/PDF/Pub1222_web.pdf

International Energy Agency (IEA), World Energy Outlook, Paris, 2008, available at:

www.worldenergyoutlook.org

IPCC Guidelines for National Greenhouse Gas Inventories, Energy, Vol. 2, 2006, available at:

http://www.ipcc-nggip.iges.or.jp/public/2006gl/vol2.html

Jansen L (2003) The challenge of sustainable development, Journal of Cleaner Production 11:

231-245.

Jantsch E (1967) Technological forecasting in perspective, OECD, Paris.

K. Gomi, K. Shimada, Y. Matsuoka, A low-carbon scenario creation method for a local- scale

еспппгпу and its application in Kyoto city, Energy Рпіісу (2009)

Kleimingera, W., Matterna, F., Santinib, S., Predicting household occupancy for smart heating

control: A comparative performance analysis of state-of-the-art approaches, Energy and

Buildings, Vol. 85, pp 493–505, 2014

Kok, K., Vlieta, M. V., Bärlundc, I., Dubelb, A., Sendzimirb, J., Combining participative

backcasting and exploratory scenario development: Experiences from the SCENES project,

Technological Forecasting and Social Change, Vol. 78, Issue 5, pp 835–851, 2011.

Kordas O., Nikiforovich E., Pereverza K., Pasichny A., Spitsyna T., Quist J., Towards more

sustainable heating and cooling systems in Ukraine: Participatory Backcasting in the city of Bila

Tserkva, 16th Conference of the European Roundtable on Sustainable Consumption and

Production (ERSCP) & 7th Conference of the Environmental Management for Sustainable

Universities (EMSU), Istanbul, Turkey, 2013.

La Rochea, P., Berard, U., Comfort and energy savings with active green roofs, Energy and

Buildings, Vol. 82, pp 492–504, 2014.

Loorbach, D., 2007. Transition Management: New Mode of Governance for Sustainable

Development. Utrecht: International Books.

Lovins AB (1977) Soft energy paths: tovvard a durable peace, Friends of the Earth International

/ Ballinger Publishing Сптрапу, Cambridge MA.

Martínez, C.I.P., Energy and sustainable development in cities: A case study of Bogotá, Energy,

In press doi:10.1016/j.energy.2015.02.003, 2015.

Mega, V., Pedersen, J., Urban sustainability indicators. European foundation for the

improvement of living and working conditions, Office for Official Publications of the European

Communities, Luxembourg, 1988.

http://www-pub.iaea.org/MTCD/publications/PDF/Pub1222_web.pdf

88

Nader S. (2009), Paths to a low-carbon economy-The Masdar ехатріе, Energy Procedia, 2009,

pp. 3951-3958.

Pereverza, K., Pasichnyi, O., Lazarevic, D., Kordas, O., 2015. Developing urban energy scenarios

– morphological analysis in the participatory backcasting framework. Proceedings of the

Biennial International Workshop Advances in Energy Studies, Stockholm, Sweden.

Perssona, U., Möllerb, B., Wernera, S., Heat Roadmap Europe: Identifying strategic heat synergy

regions, Energy Policy, Vol. 74, pp 663–681, 2014.

Phdungsilp A. (2009), Integrated energy and carbon modeling with a decision support systern:

РпПсу scenarios for low-carbon city development in Bangkok, Energy Рпіісу (2009).

Quist J Tukker А (2013) ‘Knovvledge Collaboration and Learning for Sustainable Innovation and

Consumption, Journal of Cleaner Production 48, 167-175,

http://dx.doi.Org/10.1016/j.iclepro.2013.03.051.

Quist J, Knot M, Young W, Green К & P. Vergragt (2001) Strategies tovvards sustainable

households using stakeholder workshops and scenarios, Int J of Sustainable Development (I]SD)

4(1): 75-89.

Quist J, Thissen W, Vergragt P (2011) The impact and spin-off of participatory backcasting after

10 years: from Vision to Niche, Technological Forecasting and Social Change 78(5): 883-897.

Quist J, Vergragt P (2006) Past and future of backcasting: the shift to stakeholder participation

and a proposal for a methodological framevvork, Futures 38(9): 1027- 1045.

Quist J. (2007) Backasting for a sustainable future: impact after 10 years, PhD thesis, TU Delft,

Eburon Academic Publishers

Quist, J [2013] Backcasting and Scenarios for Sustainable TechnoIogy Development, in: K.M.

Lee, J. Kauffman (Eds.) Handbook of Sustainable Engineering, Springer, pp. 749- 771.

http://www.springer.com/engineering/energy+technology/book/978-l-4020-8938-1

Refahi, A.H., Talkhabi, H., Investigating the effective factors on the reduction of energy

consumption in residential buildings with green roofs, Renewable Energy, Vol. 80, pp 595-603,

2015.

Ritchey T. Futures Studies Using Morphological Analysis. 2005-2008.- www.swemorph.com

Robinson J (1990) Futures under glass: a recipe for people who hate to predict, Futures 22:820-

843.

Robinson J (2003) Future subjunctive: backcasting as social learning, Futures 35: 839- 856.

http://dx.doi.org/10.1016/j.iclepro.2013.03.051

http://www.springer.com/engineering/energy+technology/book/978-l-4020-

http://www.swemorph.com/

89

Robinson J., S. Burch, S. Talwar, M. O'Shea and M. VValsh, (2011) Envisioning sustainability:

Recent progress in the use of participatory backcasting approaches for sustainability research.

Technological Forecasting and Social Change. 78(5): p. 756-768.

Roiniotia A., Koroneosa C., Wangensteenb I., Modeling the Greek energy system: Scenarios of

clean energy use and their implications, Energy Policy, Vol. 50, pp 711–722, 2012.

Rotmans ], Kemp R, van Asselt M (2001) More evolution than revolution: transition

managementin public рпіісу, Foresight3 (1): 15-31.

Statistical Office of the Republic of Serbia, Balance of Electricity in 2013, 2014, available at:

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Energetika/2014-10-

06/Bilans%20elektricne%20energije,%202013.pdf

Statistical Office of the Republic of Serbia, Balance of Natural Gas in 2013, 2014, available at:

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Energetika/2014-10-

06/Bilans%20prirodnog%20gasa,%202013.pdf

Statistical office of the Republic of Serbia, Census, 2012, available at:

http://popis2011.stat.rs/?page_id=2162

Subramanyam V., Paramshivan D., Kumar A., Mondal M.A.H., Using Sankey diagrams to map

energy flow from primary fuel to end use, Energy Conversion and Management, Vol. 91, pp

342–352, 2015

Svenfelt A., Engstrom, R.,Svane, б.,., 2011. Decreasing energy use in buiding by 50% by 2050 - A

backcasting study using stakeholders group, Technological Forecasting and Social Change 78,

785-796.

The World Bank, 2012. Modernization of the District Heating Systems in Ukraine: Heat

Meteringand Consumption-Based Billing. Report.

Todorovic B., Heating systems designing, Faculty of Mechanical Engineering, Belgrade (In

Serbian), 2005.

Urban, F. R. M. J., Benders, R. M. J., & Moll, H. C., Modelling energy systems for developing

countries. Energy Policy, Vol. 35, Issue 6, pp 3473-3482, 2007.

Van de Kerkhof M (2004) Debating climate change: a study of stakeholder participation in an

integrated assessment of long-term climate роіісу in the Netherlands, PhD thesis, Free

University, Amsterdam, Lemma Publishers, Utrecht NL.

Vergragt, P.J., Quist J., (2011) Backcasting for sustainability: Introduction to the special issue.

Technological Forecasting and Social Change. 78(5): p. 747-755.

VVangel, J., (2011) Exploring social structures and agency in backcasting studies for sustainable

development. Technological Forecasting and Social Change. 78(5): p. 872- 882.

90

VVeaver P, Jansen L, Van Grootveld G, van Spiegel E, Vergragt P (2000) Sustainable technology

development, Greenleaf Publishers, Sheffield UK.

Zwicky F. The Morphological Method of Analysis and Construction // Courant. Anniversary

Volume. - New York, Intersciences Publish, 1948- pp. 461-470.

Електрптехнички институт „Никпла Тесла” Бепград, Центар за електрпенергетске системе,

Студија перспективнпг дугпрпчнпг електричне мреже наппнскпг нивпа 10 kV на ппдручју

Града Ниша, Бепград, 2008.

Пппис станпвништва, дпмаћинстава и станпва у Републици Србији 2011.

Стратегија развпја Града Ниша, Ниш, 2007.

акултет заштите на раду у Нишу - Центар за управ аое ризикпм у раднпј и живптнпј

средини, Акципни план пдрживпг енергетскпг развпја града Ниша - Seap Niš, Скупштина

Града Ниша, Ниш, 2014.

studija ka održivom sistemu grejanja grada niša

Documents