STUDIJA PROCENE STANJA ŽIVOTNE SREDINE ZA SANACIJU JALOVIŠTA I DEPONIJA ZA ODLAGANJE RUDNIČKOG OTPADA U

ZONI RUDNIKA BOR

kao deo projekta REGIONALNI RAZVOJ BORA – Br. projekta P092999

Osnove Vlada republike Srbije je prihvatila IDA Kredit i IBRD Zajam, za Projekat Regionalnog Razvoja Bora. Projekat je u potpunosti u skladu sa intencijom Vlade Republike Srbije o strukturnim reformama, podržanim od Svetske Banke kroz kredit za razvoj. Razvojni cilj ovog projekta je jačanje Borskog regiona na planu: hitnog rešavanja ekološkog i socijalnog nasleđa proisteklih od restrukturiranja rudarskog sektora, podsticanja novih izvora ekonomskog rasta i otvaranja novih radnih mesta u regionu. Na širem planu je, podrška ovom projektu, značajna i za integraciju Srbije u Evropsku Uniju. Projekat Regionalnog Razvoja Bora ima dva dela: a) upravljanja zaštitom životne sredine i remedijacija i b) socijalno-ekonomska regeneracija. Komponenta a) se sastoji od utvrđivanja sadašnjeg stanja i monitoringa životne sredine, kao i implementacije radova za sanaciju flotacijskih jalovišta, flotacijskih brana i odlagališta rodničkog otpada (raskrivke), koji su rezultat proizvodne aktivnosti rudnika bakra. U okviru komponente a) je i aktivnost na “Izradi procene stanja životne sredine za sanaciju jalovišta i deponija za odlaganje rudničkog otpada u zoni rudnika Bor", koja je predmet najavljene javne rasprave. Uvod Konzorcijum na čelu sa Institutom Kirilo Savić Beograd i uz podršku Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Infradelft BV iz Holandije i EnviTech-a Beograd, (u daljem tekstu: Konsultant na Projektu), je odabran od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije i Ministarstva zaštite životne sredine rudarstva i prostornog planiranje Srbije, (u daljrm tekstu: Klijent), da preduzme »Izradu procene stanja životne sredine za sanaciju flotacijskih jalovišta i deponija rudničkog otpada (raskrivke) u oblasti Borskog rudnika« (u daljem tekstu: Projekat), kroz postupke: upravljanje zaštitom životne sredine i remedijacija, kao deo Projekta Regionalni razvoj Bora – Broj projekta P092999, i u Novembru 2011. je potpisan Ugovor Br. IKS 11-0348. Projekat ima za cilj konsultantske usluge za izradu procene stanja životne sredine za sanaciju sledećih objekata RTB Bor: dva flotacijska jalovišta - Veliki Krivelj, Polje 2 i Staro Borsko jalovište, zatim stabilnost brane 3 jalovišta Veliki Krivelj i dve deponije otkrivke / rudničkog otpada - Istočna Saraka i Jugoistočna deponiji rudnog tela H. Prema uslovima Ugovora, pošto sanacioni radovi (na kojima radi Konsultant za inženjering i projektovanje), obuhvataju istražne i građevinske radove i radove na ozelenjavanju, Konsultant na Projektu treba da da i preporuke mera zaštite životne sredine po projektovanim rešenjima, kao i Plan upravljanja životnom sredinom, Akcioni plan sa opisom mera za ublažavanje i Plan monitoringa životne sredine. Cilj Projekta je da osigura da: (1) predložene investicije ispunjavaju zahteve politike Svetske banke u oblasti zaštite životne sredine, kako je opisano u uputstvu Svetske banke OP 4.01, kao i zakone i propise o zaštiti životne sredine Republike Srbije i (2) identifikacija potencijalnih

1

uticaja na različite životne pravce pokrije sledeće aspekte: kvalitet vazduha, podzemnih voda, površinskih voda, zemljišta i pejzaža, buke, ekologije, klime, ljudi i kulturnog nasleđa, kao i sve druge aspekte koje obuhvata nacionalno zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine. Baza za ove radove je rezultat paralelnog projekta "Konsultantske usluge za istraživanje, tehničko/organizaciono planiranje i utvrđivanje uticaja na životnu sredinu i pripremu upravljanja zaštitom životne sredine za sanaciju flotacijskih jalovišta i deponija rudničkog otpada u zoni rudnika Bor",(u daljrm tekstu: Bazni projekat), koji realizuje Konzorcijum na čelu sa Witteveen+Bos iz Holandije, uz podršku Energoprojekt-hidroinženjering Beograd, REC Beograd i Dvokut Zagreb iz Hrvatske (u daljrm tekstu: Konsultant za inženjering i projektovanje), po posebnom ugovoru sa Klijentom. Angažovanje Konsultanta na Projektu

Dostavljanje dokumentacije U skladu sa Ugovorom, Konsultant na Projektu će dostaviti: (1) analizu kompletnih rešenja Baznog projekta, u skladu sa zahtevima Svetske Banke za projekte Kategorije A – prema uputstvu OP.4.01, i u potpunoj saglasnosti sa lokalnim normama i standardima sa aspekta efikasnosti po pitanju zaštite životne sredine, (2) celokupnu dokumentaciju sa javnih rasprava i konsultacija sa Konsultantom za inženjering i projektovanje i druge sastanke u skladu sa zahtevima Svetske banke, a prema OP.4.01 i (3) izveštaje koji se zahtevaju po Ugovoru. Sastanci konsultacije i izveštavanje U skladu sa Ugovorom, Konsultant na Projektu će organizovati ili samo učestvovati na sledećim sastancima: (1) dve javne rasprave; prva o prezentaciji i diskusiji o Početnom izveštaju sa obimom radova, a druga o prezentaciji i diskusiji o nacrtu Finalne verzije Projekta, o čemu će pripremiti zapisnike sa ovih sastanaka, (2) sastanke i konsultacije sa Konsultantom za inženjering i projektovanje i (3) informacione sastanke za donore ili na zahtev zainteresovanih strana i Klijenta. U skladu sa Ugovorom, Konsultant na Projektu će Klijentu dostaviti sledeće izveštaje: (1) Početni izveštaj, (2) Mesečne izveštaje o napredku radova, (3) Radnu verziju završnog izveštaja i (4) Završni izveštaj. Realizacija Projekta Opšte Početak rada će se sastojati od detaljne procene dostupnih informacija, prethodno izvršenih terenskih testova i svih drugih postojećih istraživanja. Zatim će se ažurirati Plan rada, koji treba da pruži mogućnost za koordinisani plan rada sa Konsultantom za projektovanje i inženjering i Jedinicom za upravljanje projektima uz podršku lokalne kancelarije za regionalni razvoj iz Bora (LIUA). Pregled dokumentacije Pored projektnih rešenja Konsultanta za projektovanje i inženjering, (predložena tehnička rešenja za sanacioju objekata: polje 2 flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj, staro borsko flotacijskog jalovište, brana 3 flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj, deponija rudničkog otpada »Saraka« i Jugoistočna deponija rudničkog otpada, kao i pozajmište zemlje za pokrivanje jalovišta), Konsultant na Projektu će pregledati i ostalu dokumentaciju koja je na raspolaganju, a naročito:

2

- Situacione karte predmetnih lokacija sa obeleženim mestima za monitoring vazduha, površinskih voda, podzemnih voda, zemljišta, biljnih vrsta itd.

- Rezultate monitoringa kvaliteta životne sredine na označenim mernim mestima, za svaki pojedinačni segment životne sredine (za period poslednjih pet godina)

- Druga postojeća ispitivanja kvaliteta životne sredine na predmetnom lokalitetu - LEAP za opštinu Bor - Sve postojeće studije i projekte koji se odnose na problematiku predmetne studije. - Postojeće meteorološke i hidrološke podatke za period poslednjih pet godina - Tehnološke podatke produkcije i odlaganja otpada na predmetnim lokalitetima (flotacijskog

odlagališta Veliki Krivelj; Flotacijskog odlagališta »Stari Bor«; brane 3; rudarskog otpada »Saraka«, rudarskog otpada »Saraka«, deponija otkrivke-rudnički otpad, pozajmište i flotacijsko odlagalište polja 2) za poslednjih pet godina.

Obilazak terena i utvrđivanje stanja kvaliteta životne sredine Konsultant na Projektu će obići sve predmetne objekte, i tom prilikom konstatovati sve bitne elemente i aspekte u odnosu na stanje objekata po pitanju uticaja na kvalitet životne sredine. Obradiće se sledeći objekti (slika 1) za sanaciju u RTB Bor: (1) odlagališta flotacijske jalovine (a) Polje 2 Flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj, i (b) Staro Borsko flotacijsko jalovište, (2) stabilnost Brane 3 na flotacijskom jalovištu Veliki Krivelj i (3) odlagališta rudničkog otpada – raskrivke: (a) deponija rudničkog otpada – raskrivke Istočna Saraka i (b) Jugoistočna deponija rudničkog otpada – raskrivke i deponija rudnog tela ”H” (RTH).

Slika 1. Situacija objekata za sanaciju obuhvaćenih Projektom

3

Izrada Projekta Opis stanja objekata obuhvaćenih Projektom Flotacijsko jalovište Veliki Krivelj Objekat Jalovište Veliki Krivelj (TDF Veliki Krivelj), slike 2-5, izgrađeno je za odlaganje flotacijske jalovine nastale preradom rude u postrojenju za flotiranje bakarnih ruda, koje se nalazi u industrijskom krugu rudnika Veliki Krivelj. Sav materijal potiče od drobljenja, mlevenja i procesa flotacije porfirske rude bakra koja se otkopava u rudniku Veliki Krivelj.

Slika 2. Polje 2 (pogled sa juga) Slika 3. Brana 3 (suva strana)

Slika 4. Kruna Brane 3 Slika 5. Polje 2 (pogled sa Brane3) Jalovište Veliki Krivelj je formirano u dolini Kriveljske reke, u neposrednoj blizini rudnika. Projektovano je za prijem jalovine koja se od postrojenju za flotiranje transportuje cevovodom i kanalima do brane. Na samoj brani se pomoću hidrociklona (separatora) odvaja u dve klase – pesak (krupna klasa) i preliv (sitna klasa). Pesak se odlaže na branama, čime se planski i suksesivno izgrađuje (uzdiže) brana, dok se preliv ciklona usmerava u akumulacioni prostor jezera, ograničenog branom i reljefom rečne doline.

4

Kompletni akumulacioni prostor jalovišta Veliki Krivelj je, sa tri brane, podeljen u dva polja, slike 6 i 7, odnosno jalovište se sastoji od dva bazena - polja za odlaganje jalovine i tri brane. Dva jezera, zauzimaju ukupno površinu od oko 226 ha, od čega polje 1 oko 81ha, a polje 2 oko 145ha. Polje 1 je bilo u upotrebi u periodu između 1983. i 1989. godine, a kada se kapaciteti polja 2 popunio, ponovo se od 2008. Godine, nastavilo sa radom na Polju 1, koje sada sadrži oko 94x106 m3 jalovine. Jalovina se gravitacijom prenosi kroz betonski tunel u obliku 25-30% mulja iz flotacijskog postrojenja u jezero.

Slika 6. Polje 1 i Brana 2 Slika 7. Brana 2 i Polje 2 Polje 2 se iza brane 2, prostire na pravcu severozapad-jugoistok, u dužini od oko 1.700m i širini od oko 800m. Sadrži preko 130x106 m3 jalovine. Polje 2 je opasano branom 2 koja ga uzvodno odvaja od Polja 1, branom 3 nizvodno i reljefom doline Kriveljske reke. Polje 1 nije predmet rada ovog Projekta. Staro Borsko jalovište Najstarija lokacija za odlaganje flotacijske jalovine Borskih rudnika je Staro flotacijsko jalovište, slike 8 - 11. Nalazi se na samoj granici sa gradom Borom. Sastoji se od dva manja bazena koja su formirana u dolini Borske reke. Bilo je u upotrebi od 1933 do 1987. godine. Jalovište se punilo flotacijskom jalovinom preko hidrociklona, pri čemu su se sitnije frakcije jalovinskog materijala odlagale u jezero, a krupnije su korišćene za pravljenje i nadziđivanje brane. Jalovište ima površinu od oko 57 ha koja je nepokrivena, a jedan manji deo je delimično rekultivisan (oko 7 ha). U jalovište je ubačeno oko 27x106 t flotacijske jalovine.

Slika 8. Obod Starog Jalovišta Bor Slika 9. Brana Starog Jalovišta Bor

5

Slika 10. Veći bazen Starog Jalovišta Bor Slika 11. Manji bazen Starog Jalovišta Bor sa pogledom na grad Bor Danas, je jezero suvo i gotovo bez vegetacije. Zbog toga, emisija prašine sa suve površine jezera, prema gradu Boru predstavlja ozbiljan i očigledan ekološki problem. U istoriji ovog jalovišta je zabeležena 1960.godina, kada je brana popustila, nakon jakih kiša, što je dovelo do izlivanja jalovinskog materijala i zagađenja poljoprivrednog zemljišta jalovinom u dolinama Borske i Timočke reke. Brana 3 jalovišta Veliki Krivelj Polje 2, jalovišta Veliki Krivelj završava se branom 3, slike 12 – 15, koja je nizvodno u odnosu na tok Kriveljske reke. Duga je oko 750 m. Širina u vrhu brane je od 40 - 50 m, a širina u dnu je oko 800m. Ukupna visina brane je oko 100m.

Slika 12. Polje 2 i Brana 3 Slika 13. Suva strana Brane 3

6

Slika 14. Brana 3 Slika 15. Dno brane 3 Deponija raskrivke Istočna Saraka Eksploatacija rude na površinskom kopu Veliki Krivelj, a samim tim i otkopavanje otkrivke počeli su 1983. godine. Od tada se, južno od površinskog kopa Veliki Krivelj, u dolini potoka Saraka, nalazi spoljnje odlagalište rudničke raskrivke – deponija rudničkog otpada Saraka, slike 16 i 17. Površina ovog jalovišta je oko 124 ha. Od 1998.godine, uspostavljen je sistem za transport otkrivke, tako da se veći deo raskrivke sa površinskog kopa Veliki Krivelj prenosi sistemom transportnih traka do unutrašnjeg odlagališta tj. ostvaruje se nasipanje starog površinskog kopa Bor. Rudnička deponija otkrivke Saraka je podeljena u dva dela, od kojih istočni deo izdvojena zona - deponija raskrivke Istočna Saraka. Ova zona je Projektom predviđena za remedijaciju. Deponija raskrivke Istočna Saraka je formirana u vidu tri etaže. Osnova prve etaže je na koti +300 m, i to je ujedno osnova cele deponije. Visina ove etaže je 110 m. Druga etaža je viša u odnosu na prvu etažu 20 m, a treća etaža je u odnosu na drugu viša oko 20m. Strane deponije se oslanjaju na obližnja brda, čime se obezbeđuje njena stabilnost. Površina zone je ogoljena sa minimalnim znacima vegetacije. Nagib cele kosine deponije je 30 do 34o.

Slika 16. Deponija otpada Istočna Saraka Slika 17. Deponija otpada Istočna Saraka (detalj) Jugoistočna deponija raskrivke i RTH (deponija rudnog tela «H») Deponije raskrivke sa Borskog površinskog kopa su locirane duž istočnog grebena nekadašnjeg korita Borske reke, iznad zone metalurških postrojenja, slike 18 - 21. Dužina ovog deponijskog

7

kompleksa je oko 4km. Horizontalna površina južne rudničke deopnije iznosi oko 39ha, a visina je oko 45 m. Istočna deponija („cijanizacija“) je najviša deponija (+475 m). Ukupna horizontalna površina je oko 40ha. Rudnička deponija rudnog tela H (RTH) se nalazi istočno od Borskog površinskog kopa, čiji je vrh visine oko +360 m, a ukupna horizontalna površina je oko 20ha. Trenutne granice ovih deponija mogu se smatrati konačnim granicama.

Slika 18. Jugoistočna deponija rudničkog otpada Slika 19. Deponija rudnog tela H

Slika 20. Deponija rudničkog otpada Slika 21. Provirne vode iz deponije rudničkog otpada Ovaj deponijski kompleks za odlaganje rudničke raskrivke/otpada treba smatrati zonom najvišeg prioriteta za remedijaciju. Razlozi su: vizuelni nesklad sa ambijentom, blizina gradskog naselja, nepovoljna ruža vetrova u odnosu na lokaciju grada, intenzivna eolska erozija i zagađenja vazduha zbog stvaranja prašine i dr. U podnožju ovih deponija evidentirani su tragovi i jezerca drenirane vode. Nije uočeno nikakvo upravljanje površinskim vodama, a nanosi koji se spiraju sa rudničkih deponija su uobičajena slika u podnožju deponije. U jezeru Robule, slike 22-25, na južnom delu deponije, akumuliran je veći površinski oticaj. Voda jezera Robule je najgoreg kvaliteta od svih uzetih uzoraka površinskih voda. Voda iz jezera Robule izliva se u Borsku reku bez ikakve prerade.

8

Slika 22. Jezero Robule Slika 23. Okolina jezera Robule

Slika 24. Jezero Robule detalj Slika 25. Jezero Robule detalj Cilj Projekta Osnovni zadatak Projekta je da se radovima sanacije obezbede dobri uslovi i primene adekvatne mere za zaštitu životne sredine. To podrazumeva da treba da se: a) osigura stabilnost Brane 3, jer se uvidom u podatke iz osnovnih dokumenata došlo do

zaključka da procedna voda izbija u podnožju Brane 3, ali kvalitet ove procedne vode ne zahteva hitnu preradu,

b) spreči emisija čestica sa površine jalovišta, primenom adekvatnih mera remedijacije i rekultivacije, mada je deo jalovišta pokriven procesnom vodom i oko 50% su suvi i nepokriveni delovi, što zavisi od sezonskih uslova.

c) smanji zagađenje vode, imajući u vidu da je Polje 1 ponovo u upotrebi i da je iza Brane 2, a u Polju 2 uočeno jezero procedne vode sumnjivog kvaliteta i

d) poboljša konstantno loša situacija u pogledu kvaliteta vode Kriveljske reke, koja danas služi kao otvoreni kolektor za gradsku kanalizaciju i industrijsku otpadnu vodu čime je svaki napredak u kvalitetu procednih voda sa Polja 2 bez značaja.

Koncept mera zaštite životne sredine Sanacija Polja 2 jalovišta Veliki Krivelj treba da obezbedi kvalitetno pokrivanje što veće površine terena, sa što manje pripremnih mera. Za sprečavanje skupljanja površinskih voda, koje mogu doprineti povećanju procesa luženja materijala u deponiji, što za posledicu može imati

9

zagađenje podzemnih i površinskih voda, treba razmotriti primenu mineralne barijere i sl, kao i infrastrukturu za drenažu. Rešenje sanacije treba da bude takvo da omogućava i analizu zatvaranja preostale zone pod jezerom na duži rok, kako bi se isušilo jalovište i primenile mere rekultivacije. Tehničkom rekultivacijom treba ostvariti popunjavanje/ravnjanje terena humusnim zemljištem u sloju debljine do 0,5m, koje treba uzeti iz pozajmišta u blizini jalovišta. Primenom organske materije (humusa) i savremenih agrobioliških sredstava omogućava se poboljšanje uslova za razvoj biljnog sveta u cilju razvoja travnatog pokrivača, šumskih i žbunastih vrsta. Rastinje za biološku rekultivaciju treba da je autohtono, ali zbog moguće ograničene dostupnosti odgovarajućih vrsta rastinja, treba identifikacijom odgovarajućih vrsta omogućiti kupovinu ili uzgajanje/sađenje odgovarajućih biljaka, drveća i žbunja. Površinski sloj zemlje za popunjavanje/ravnjanje padina, krune i kaskada na Brani 3, (mada je to važno i za i Branu 2), treba uzeti takođe, iz pozajmišta u blizini jalovišta, a eksploatacija zemlje treba da se sprovede sa proverom kvaliteta terena, odnosno zemlje. U slučaju nedostatka materijala za površinski sloj zemlje, treba razmotriti i druge mogućnosti za supstituciju. Treba voditi računa da sistem za skupljanje i procurivanja u dnu Brane 3 nastavi sa radom. Treba, ispitivanjem kvaliteta ovih voda, istražiti mogućnost da se voda koristi za navodnjavanje biljnog sveta formiranog biološkom rekultivacijom. Rastinje za biološku rekultivaciju treba da je autohtono, ali zbog moguće ograničene dostupnosti odgovarajućih vrsta rastinja, treba identifikacijom odgovarajućih vrsta omogućiti kupovinu ili uzgajanje/sađenje odgovarajućih biljaka, drveća i žbunja. Sistemsko upravljanja vodom omogućiće da se održi celovitost brane jalovišta i pokrivača i da se smanji zagađenje površinskih i podzemnih voda, kao i eliminisanje ili smanjenje rizika. Radi zaštita Brane 3, a i za sve objekte obuhvaćene Projektom, treba postupiti prema najboljim raspoloživim tehnikama EU. Imajući u obzir uzdignut položaj Starog Borskog jalovišta u odnosu na okolinu, mere sanacije treba da spreče pojave prodora i pogoršanja situacije u vezi sa eventualnim podzemnim vodama. Pokrivanje odgovarajućom mineralnom barijerom i vegetacijom doprinosi sprečavanju prodora atmosferske vode u telo deponije i pojave eolske erozije, a i značajnom poboljšanju pejzaža oko grada Bora. Atmosferska voda koja pada na jalovište ne zadržava se, već prodire u zemlju. Ove okolnosti treba da obuhvate buduće mere sanacije iste kao i kod Polja 2 jalovišta Veliki Krivelj i Brane 3. Program za stabilnost Brana 3 jalovišta Veliki Krivelj i radovi na stabilizaciji, zasnivaće se na rezultatima procene stabilnosti. Remedijacija zaravni i revegetacija spoljašnjih padina treba da ima adekvatno rešenje situacije kao Polja 2 jalovišta Veliki Krivelj i Staro Borsko jalovište Program nadzora treba da bude posvećen nadzoru stabilnosti Brane 3. Takođe, treba adekvatnim postupkom i merama obezbeditu stabilnost brane i radova na stabilizaciji. što podrazumeva i revitalizaciju i revegetaciju padina i krune brane. Propis Republike Srbije za nadzor objekata za zadržavanje vode JUS U.C5.020 primenjuje se i na veće brane jalovišta, propisujući određene zahteve za nadzor. Dokument Evropske unije o najboljim raspoloživim tehnikama (BAT) iz 2004. godine takođe pruža smernice za nadzor jalovišta i brana i u velikoj meri je identičan regulativi Republike Srbije. Program nadzora treba da bude posvećen i nadzoru stabilnosti Brane 3.

10

Obzirom na ekstremno loše pedološke karakteristike otpadnog materijala, remedijacija Deponije raskrivke Istočna Saraka treba da se sprovede kroz nekoliko faza tehničke i biološke sanacije (remedijacije). Pošto je potok Saraka prijemnik svih površinske vode koje se slivaju sa površina deponije i vode koja se pumpa iz površinskog kopa Veliki Krivelj, najpre treba utvrditi kvalitet voda u potoku, i to nizvodno od ispusta Saraka kolektora. Rezultati ispitivanja kvaliteta ovih voda, ukazaće na potencijalni uticaj kisele rudničke vode, koncetracije bakra i drugih elemenata u vodi i dr. Takođe, treba sprovesti ispitivanje sadašnjeg stanja Saraka kolektora, jer rezultati ove provere mogu da utiču na redosled i prioritete u sanaciji. Upravljanje spirnim vodama sa deponije Istočna Saraka je ograničeno na regulisanje oticanja površinskih voda do potoka Saraka. Takođe, su potrebne i mere za smanjenje erozije, kao na primer biološka rekiltivacija sa odgovarajućem tehničkom rekiltivacijom. Tokom definisanja mera za dreniranje i odvodnjavanje, potrebno je razmotriti i primenu in-situ postupka za neutralizaciju površinskih (eventualno) kiselih voda. Na Jugoistočnoj deponiji raskrivke i RTH (deponija rudnog tela «H») je bilo pokušaja pošumljavanje nekih delova (na severozapadnom delu deponije), tokom nekoliko godina, ali su dobri rezultati izostali. U blizini ove deponije postoji deponija komunalnog otpada grada Bora, što je poseban problem. Pitanje sanacije ovog dela deponije nije predmet Projekta, ali je neophodna sanacija i ovog dela jugoisotočne deponije. Ranijim radovima je Borska reka sprovedena u kolektor, čime je poremećen prirodni prijem površinskih voda sa deponije i podzemnih voda. Tada nije napravljen sistem za drenažu površinskih voda, koji bi preuzeo ulogu Borske reke. Zato, bi se sanacijom trebao da reši i oticaj površinskih voda, a tokom definisanja mera za dreniranje i odvodnjavanje, treba razmotriti primenu in-situ postupka za neutralizaciju površinskih kiselih voda. Treba utvrditi i mogućnost primene biološke rekultivacije. Važan zadatak je i sprečavanje daljeg ulivanja voda u jezero Robule formirano u podnožju deponije. Treba razmotriti mehanizme procesa za drenažu procednih vode i primenu najpodesnijih tehnologija za pasivno kondicioniranje vode, obzirom na realnu mogućnost luženja teških metala. U slučaju da pasivne tehnologije ne daju potrebne rezultate, treba razmotriti i gradnju klasičnog postrojenja za preradu vode. Takođe, treba planirati mrežu za posmatranje podzemnih voda u okolini, kako bi se omogućila procena eventualnog fronta zagađivača koji potiču od rudarskih radova i procesa u telu deponije. 5. Plan i obim rada U Planu rada, sledeća tabela, ukazano je na sve glavne aktivnosti zadatka, uključujući i dostavu izveštaja. Trajanje svake aktivnosti je prikazano kroz dinamičku fazu. Obim rada dat je kroz glavne aktivnosti opisanih u planu rada. To su:

- Definisanje ciljeva rada - Inspekcija, pregled postojećih dokumenata i podataka - Pregled zakonske regulative ( EU i domaće ) koja se bave predmetnom problematikom - Pregled tehnoloških procesa koji se primenjuju, i način rešavanja jalovišnog otpada,

projektna rešenja i lokacije polja flotacijskog odlagališta, otpada i pražnjenja otpadnih voda itd.

11

- Pregled i opis stanja prirodnog okruženja makro lokacije RTB Bor kao i mikro lokacije svake pojedinačne oblasti koja je deo zadatka

- Pregled mera monitoringa koji se primenjuje - Definicije mogućih štetnih i opasnih efekata ( prašine, otpadnih voda, čvrstog

komunalnog i industrijskog otpada, buke, eolske i vodne erozije flotacijskog odlagališta i barama, rizik od nestabilnosti brana i sl.) koji su (i mogu biti) učinili da u okruženju životne sredine i šire, jalovine i sl. (vazduh, voda, zemljište, biljke, životinje, ljudi, klima itd.)

- Definicija i predlog mera zaštite životne sredine - Definicija plana monitoringa životne sredine - Skup dokumenata o uticaju na životnu sredinu

PLAN RADA

Dinamika po nedeljama Rb Aktivnost

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 n

1 Definisanje osnovnih elemenata plana rada 2 Pregled i analiza postojeće dokumentacije 3 Izveštaj o početku radova na Projektu 4 Prva javna rasprava

5 Obilazak i prospekcija Polja 2 i Brane 3 jalovišta Veliki Krivelj

6 Sastanak sa Konsultantom za inženjering i projektovanje i analiza tehničkih rešenja

7 Prvi mesečni izveštaj o radu na Projektu

8

Pregled, analiza i konstatacije o podacima merenja kvaliteta životne sredine za Polje 2 i Branu 3 flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj

9

Razmatranje i analiza potencijalnog uticaja na kvalitet: vazduha, podzemnih i površinskih voda, zemljišta, buke, pejzaža, klime, ekosistema, socioekonomskog stanja, razvoja društva, kulture i dr. za Polje 2 i Branu 3 flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj, kao i procenu rizika i bezbednost na radu.

10 Utvrđivanje i predlog mera zaštite životne sredine za Polje 2 i Branu 3 flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj

11 Izrada Plana monitoringa za Polje 2 i Branu 3 flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj

12 Sastanak sa Konsultantom za inženjering i projektovanje i analiza tehničkih rešenja

13 Obilazak i prospekcija Starog Borskog jalovišta

14 Pregled, analiza i konstatacije o podacima merenja kvaliteta životne sredine za Staro Borsko jalovište

15

Razmatranje i analiza potencijalnog uticaja na kvalitet: vazduha, podzemnih i površinskih voda, zemljišta, buke, pejzaža, klime, ekosistema, socioekonomskog stanja, razvoja društva, kulture i dr. za Staro Borsko jalovište, kao i procenu rizika i bezbednost na radu.

16 Utvrđivanje i predlog mera zaštite životne sredine za Staro Borsko jalovište

12

17 Sastanak sa Konsultantom za inženjering i projektovanje i analiza tehničkih rešenja

18 Mesečni izveštaj o napredku radova

19 Obilazak i prospekcija deponije rudničkog otpada Istočna Saraka

20 Pregled, analiza i konstatacije o podacima merenja kvaliteta životne sredine za deponiju rudničkog otpada Istočna Saraka

21

Razmatranje i analiza potencijalnog uticaja na kvalitet: vazduha, podzemnih i površinskih voda, zemljišta, buke, pejzaža, klime, ekosistema, socioekonomskog stanja, razvoja društva, kulture i dr. za deponiju rudničkog otpada Istočna Saraka, kao i procenu rizika i bezbednost na radu.

22 Utvrđivanje i predlog mera zaštite životne sredine za deponiju rudničkog otpada Istočna Saraka

23 Mesečni izveštaj o napredku radova

24 Sastanak sa Konsultantom za inženjering i projektovanje i analiza tehničkih rešenja

25 Obilazak i prospekcija Jugo istočne deponije rudničkog otpada i RTH

26 Pregled, analiza i konstatacije o podacima merenja kvaliteta životne sredine za Jugo istočnu deponiju rudničkog otpada i RTH

27

Razmatranje i analiza potencijalnog uticaja na kvalitet: vazduha, podzemnih i površinskih voda, zemljišta, buke, pejzaža, klime, ekosistema, socioekonomskog stanja, razvoja društva, kulture i dr. za Jugo istočnu deponiju rudničkog otpada i RTH, kao i procenu rizika i bezbednost na radu

28 Utvrđivanje i predlog mera zaštite životne sredine za Jugo istočnu deponiju rudničkog otpada i RTH

29 Izrada Plana upravljanja životnom sredinom

30 Radnu verzija završnog izveštaja 31 Druga javna rasprava 32 Mesečni izveštaj o napredku radova 33 Završni izveštaj za Projekat

Sve navedene glavne aktivnosti će biti predstavljen u tekstualnom obliku sa potrebnim crtežima: topografske karte, geodetski karte, katastarski planovi parcela, prethodni projekti flotacijskih jalovišta (karakteristični detalji), Predlog tehničkog rešenja (karakteristične detalje) i šeme, itd. Pored aktivnosti definisanih Ugovorom, Konsultant Projekta će obratiti pažnju i na neke od akrivnosti navedenih u nastavku. Bezbednost i zaštite zdravlja Da bi se osiguralo bezbedno sprovođenje aktivnosti na planu bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, pre početka svih radova, treba pripremiti Plan bezbednosti i zaštite zdravlja na radu. Svi Konsultanti treba da rade u skladu sa zahtevima iz Plana bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, a svo osoblje koje je uključeno u radove treba da bude obavešteno o sadržaju ovog Plana. Treba pripremiti Plan bezbednosti i zaštite zdravlja na radu (Health and Safety Plan - HASP) za sprovođenje radova kako bi se osiguralo da svi se radovi pod Baznim Projektom pripremaju i

13

14

odvijaju bezbedno. Plan bezbednosti i zaštite zdravlja na radu treba da utvrdi sve rizike u vezi sa planiranim aktivnostima i treba da sadrži spisak mera bezbednosti radi sprečavanja tih rizika. Potrebno je koristiti ličnu zaštitnu opremu. Plan bezbednosti i zaštite zdravlja na radu nije predmet rada Projekta. Upravljanje otpadom na terenu Otpadnim materijalom koji se skupi kroz aktivnosti istraživanja na terenu, radova ne remedijaciji i tokom eksploatacije upravljaće se u skladu sa najboljim praksama o zaštiti životne sredine i sprovođenjem Plana upravljanja otpadom, koji treba da je sastavni deo Baznog Projekta i Projekta. Plana upravljanja otpadom nije predmet rada Projekta. Topografska snimanja Podaci o topografskim snimanjima treba da su dostupni u elektronskoj formi i na papiru (mape, tabele, fotografije iz vazduha i sl.). Zato treba pripremiti mapu topografskih snimanja terena koji je predmet istraživanja. Snimanja treba da obuhvate sve relevantne tehničke instalacije rudnika, infrastrukturu, građevine, objekte, površinske vode i naselja, kao i trenutno korišćenje zemljišta. Sva merenja i snimanja treba da su u elektronskom formatu. Topografska merenja i snimanja nisu predmet rada Projekta. Praćenje nivoa podzemnih voda i stanja biološke rekultivacije Za vreme izvođenja radova sanacije, treba planirati mrežu za posmatranje podzemnih voda u okolini kako bi se omogućila procena eventualnog fronta zagađujućih materija koje potiču od raznih rudarskih radova i napuštenih delova deponija. Redovno vizuelno praćenje i održavanje treba sprovoditi i za biljni pokrivač u zoni deponija. Koordinirani pristup je neophodan za efikasno održavanje na svim jalovištima i deponijama raskrivke koji se saniraju. Kanali za preusmeravanje, sedimentaciona jezera, itd. zahtevaju redovnu vizuelnu proveru i čišćenje/održavanje prema potrebi. Nadzor i održavanje stanica za monitoring podzemnih voda, padina i površina deponija treba da je u dalatnosti RTB Bor. Praćenje nivoa podzemnih voda i stanja biološke rekultivacije nisu predmet rada Projekta. Praćenje kvaliteta životne sredine Za vreme izvođenja radova sanacije, treba planirati mrežu za praćenje stanja kvaliteta životne sredine. Merenjima treba pokriti sve objekte sanacije, a po pitanju kvaliteta životne sredine treba pratiti: vazduh, površinske vode, podzemne vode i buku. Realizacija plana raćenje kvaliteta životne sredine nije predmet rada Projekta. Završni izveštaj Kompletna realizacija Projekta biće prikazana kroz Završni izveštaj, u skladu sa preporukama Svetske banke OP.4.01. Za sve aktivnosti će se prikazati sumarni rezultati uključujući osnovne informacije, rezultate analiza i predloge merazaštite životne sredine, kaoi detaljnu grafičku dokument