streptokokne bolesti prof. d · 2010-04-19 · 5 28. posle prve epizode erizipela na licu imunitet...

1

STREPTOKOKNE BOLESTI

Prof. dr Radmilo Petrović

1. Beta hemolitički streptokok grupe A poseduje:

a) endotoksin

b) eritrogeni (pirogeni) toksin

c) fibrinolizin

Zaokruži tačan odgovor.

2. Virulentnost sojeva streptokoka grupe A zavisi od prisustva:

a) S antigena

b) M antigena

c) D antigena


3. Lokalno oboljenje, izazvano beta hemolitičkim streptokokom grupe A, je:

a) faringitis-angina

b) glomerulonefritis

c) streptokokni reumatizam


4. Navedi tri grupe komplikacija u toku bolesti izazvane beta hemolitičkim

sreptokokom grupe A:

a) ___________________________

b) ___________________________

c) ___________________________

5. Toksoalergijska komplikacija u toku streptokokne infekcije je:

a) otitis

b) retrofaringealni absces

c) akutni glomerulonefritis


6. Za dijagnozu infekcija izazvanih beta hemolitičkim streptokokom grupe A,

odreĎuju se antitilea na:

a) streptolizin O

b) fibrinolizin

c) hijaluronidazu


2

7. Najčešća infekcija, uzrokovana beta hemolitičkim streptokokom, u dece je:

a) otitis

b) sinuzitis

c) faringitis-angina


8. Akutna upala zglobova u toku streptokokne angine se javlja kao

komplikacija:

a) u prvoj sedmici bolesti

b) na vrhuncu bolesti

c) u trećoj nedelji bolesti


9. Lek izbora za lečenje akutnih streptokoknih infekcija je:

a) baktrim

b) penicilin

c) cefalosporin

10. U patogenezi skarlatine značajnu ulogu igra:

a) pirogeni (eritrogeni) toksin

b) endotoksin

c) enterotoksin


11. Inkubacija kod skarlatine iznosi:

a) 10 dana

b) 6-10 dana

c) 3-5 dana


12. Početni ili prvi stadijum u toku skarlatine je:

a) kataralni

b) osipni

c) invazivni


13. Bol u guši, povraćanje, bol u trbuhu se javljaju u bolesnika sa skarlatinom u:

a) osipnom stadijumu

b) stadijumu rekonvalescencije

c) invazivnom stadijumu


3

14. Pastijin znak, sa pojačanom ospom u pregibima ekstremiteta se javlja u toku:

a) morbila

b) varicele

c) skarlatine


15. Karakterističan izgled jezika, zbogdeskvamacije i ogoljenih papila («malinast

jezik»), se javlja u bolesnika sa:

a) rubelom

b) skarlatinom

c) mononukleozom


16. Sitnozrnasta ospa na eritematoznoj osnovi je tipična za:

a) mononukleozu

b) varicelu

c) skarlatinu


17. U tipičnom obliku skarlatine simpleks, koţa je na mestu ospe:

a) topla i vlažna

b) vlažna i somotasta

c) topla, suva i hrapava


18. Krupno-lamelozno perutanje dlanova i tabana se javlja u toku:

a) morbila

b) skarlatine

c) herpes-zostera


19. Akutni artritis kao rana komplikacija se javlja u toku:

a) morbila

b) varicele

c) skarlatine


20. Miokarditis lakšeg oblika i dobre prognoze je toksička komplikacija, koja se

javlja u toku:

a) skarlatine

b) salmoneloze

c) varicele


4

21. Kauzalna terapija streptokokne infekcije (skarlatina i sl.) se primenjuje:

a) do iščezavanja ospe

b) do stadijuma perutanja

c) antibiotika (penicilin) 10 dana


22. Etiološka dijagnoza streptokokne angine se dokazuje:

a) izolacijom uzročnika iz brisa nosa

b) izolacijom uzročnika sa površina tonzila

c) hemokulturom


23. Akutni glomerulonefritis je toksoalergijska komplikacija streptokokne

angine, koja se javlja:

a) u prvoj nedelji bolesti

b) na vruncu bolesti


Zaokruži ačan odgovor.

24. Ospa u toku skarlatine se javlja:

a) po čitavom telu

b) na trupu

c) po čitavom telu, izuzev lica, dlanova i tabana


25. Intersticijski nefritis je komplikacija koja se javlja u toku skarlatine i spada

u:

a) bakterijske komplikacije

b) toksičke kopmlikacije

c) alergijske komplikacije


26. Erizipel je akutno streptokokno oboljenje koje se najčešće javlja:

a) u male dece

b) u školskom uzrastu

c) u starijih osoba


27. Navedi dve najčešće lokalizacije na telu gde se javlja erizipel:

a) __________________________

b) __________________________

5

28. Posle prve epizode erizipela na licu imunitet je:

a) postojan, trajan

b) nepostojan

c) nema imuniteta, bolest se može javiti više puta posle prve epizode


29. Teški oblici bolesti sa fudrojantnim (perakutnim) tokom i često letalnim

ishodom se javljaju u toku infekcije streptokokama grupe A:

a) koje poseduju endotoksin

b) koje poseduju M antigen

c) kada je velika infektivna doza u infekciji


HEMORAGIJSKE GROZNICE


1. U našoj zemlji i Evropi prisutne su hemoragijske groznice:

a) Ebola

b) Lassa

c) Krimska-Kongo i hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom


2. Za virusne hemoragijske groznice je karakteristično:

a) prirodna žarišta za pojedinačne hemoragijske groznice

b) epidemijska pojava hemoragijskih groznica

c) sporadično oboljevanje


3. Rezervoari virusa hemoragijske groznice sa bubreţnim sindromom su:

a) mišoliki glodari

b) ovce i koze

c) krpelji


4. Krpelji su prenosioci:

a) Krimske-Kongo hemoragijske groznice

b) Lassa groznice

c) Ebola groznice


6

5. U toku hemoragijske groznice sa bubreţnim sindromom virus deluje

prevashodno na:

a) tkivo jetre

b) endotel krvnih sudova (kapilara)

c) ćelije krvi


6. Oligurična faza je karakteristična za jednu hemoragijsku groznicu.

Navedi naziv bolesti:____________________________.

7. Akutna hemodijaliza kao terapijska mera je spasonosna za teške bolesnike sa

hemoragijskom groznicom:

a) Krimska-Kongo

b) Papatači

c) Hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom


8. Ospa u vidu petehija ili purpure je karakteristična za:

a) virusne hemoragijske groznice

b) leptospiroze

c) boreliozu


9. Hemoragijska groznica sa teškom kliničkom slikom, interhumanim širenjem i

visokim letalitetom je:

a) hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom

b) Krimska-Kongo

c) Ebola groznica


10. Izolacija bolesnika je neophodna zbog interhumanog prenošenja bolesti kod:

a) Krimske-Kongo hemoragijske groznice

b) Borelioze

c) Leptospiroze


HERPES VIRUSNE BOLESTI


1. Uzročnik infektivne mononukleoze je virus:

a) Epstein-Barr

b) Citomegalovirus

c) Koksaki virus

d) Parainfluenca virus

e) Mumps virus

Zaokruži dva tačna odgovora.

7

2. Etiološka dijagnoza EBV mononukleoze podrazumeva:

a) Određivanje antitela u IgM klasi na VCAg (kapsidni antigen) virusa

b) Određivanje antitela u Igm klasi-neutrališuća antitela

c) Određivanje ukupnih antitela prema EBV


3. Infektivna mononukleoza je:

a) primarna infekcija EBV

b) reaktivirana latentna infekcija EBV

c) udružena infekcija EBV i streptokoka


4. EBV ima onkogena svojstva-moţe se razviti karcinom:

a) Burkit-ov limfom

b) karcinom pluća

c) karcinom jetre


5. Posle preleţane infektivne mononukleoze EBV se:

a) eliminiše iz organizma

b) zadržava u latentnom stanju u inficiranim limfocitima

c) ostaje u latentnom stanju u neutrofilnim leukocitima


6. Infektivna mononukleoza se prenosi

a) direktnim kontaktom

b) preko inficiranih prdmeta

c) Fligeovim kapljicama


7. Vlasasta leukoplakija se dovodi u vezu sa infekcijom:

a) EBV

b) CMV

c) Herpes simpleks virusom


8. Najčešći oblik infekcije Epstein-Barr virusom je:

a) inaparentna-supklinička infekcija

b) infektivna mononukleoza

c) virusni hepatitis


9. U toku faringealnog oblika infektivne mononukleoze koju izaziva virus

Epstein-Barr, pored angine u kliničkoj slici, prisutna su još dva znaka u

fizikalnom nalazu:

a) _______________________________

b) _______________________________

8

10. U perifernom razmazu krvi bolesnika sa infektivnom mononukleozom nalazi

se:

a) leukocitoza sa polinukleozom

b) leukopenija sa limfocitozom

c) leukocitoza sa limfocitozom


11. Paul-Bunel reakcija je klasičan test za dijagnozu:

a) leptospiroze

b) infektivne mononukleoze

c) rubele


12. U toku infektivne mononukleoze u 90% bolesnika nalazi se prolazno

oštećenje:

a) miokarda

b) jetre

c) bubrega


13. Ruptura kojeg organa se moţe javiti kao mehanička komplikacija u toku

infektivne mononukleoze:

a) jetre

b) slezine

c) bubrega


14. Nazofaringealni karcinom se javlja u toku infekcije:

a) citomegalovirusom

b) Epstein-Barr virusom

c) Herpes simpleks virusom


15. Herpes virusne infekcije (EBV, CMV, HSV, VZV) pokazuju svojstvo:

a) latentne infkcije posle primarne infekcije (bolesti)

b) eliminacija virusa iz organizma posle primarne infekcije

c) pozne klinički manifestne bolesti


16. Primarna infekcija virusima iz grupe Herpes virusa se javlja:

a) u ranom detinjstvu

b) u adolescenata

c) u starijih osoba

17. Neki virusi iz grupe Herpes Virusa pokazuju onkogena svojstva. Navedi dva

virusa koja imaju ta svojstva:

a) _______________________

b) _______________________

9

18. Najteţi-visceralni oblici bolesti se javljaju u toku infekcije virusima herpes

grupe kod:

a) adolescenata

b) starih osoba

c) imunodeficitarnih osoba


19. U lečenju herpes labialis-a i herpes genitalis-a lek izbora je:

a) vidarabin

b) aciklovir

c) ribavirin


20. Dominantni put prenošenja infekcije Herpes simplex-2 virusom je:

a) oralni

b) genitalni-polni

c) kontaktni


21. Dominantni put prenošenja infekcije Herpes simplex-1 virusom je:

a) oralni

b) genitalni-polni

c) preko kože


22. Teška klinička slika bolesti koja moţe biti i fatalna po bolesnika izazvana

herpes simpleks virusom tip 1 je:

a) pneumonija

b) encefalitis

c) hepatitis


23. Gingivostomatitis je primarna herpes simpleks virusna bolest:

a) adolescenata

b) male dece

c) starih osoba


24. Perianalni herpes je čest u osoba:

a) homoseksualaca

b) prostitutki

c) promiskuitetnih osoba


10

25. Herpetični panaricijum je česta profesionalna infekcija:

a) ginekologa

b) stomatologa

c) infektologa


26. Keratitis se javlja kao komplikacija u toku:

a) mononukleoze

b) rubele

c) herpes simpleks infekcije


27. Preko transfuzija krvi moţe se preneti infekcija:

a) Herpes simpleks virusom tip 2

b) Citomegalovirusom

c) Adenovirusom


28. Infekcija citomegalovirusom se moţe ispoljiti u obliku:

a) genitalnog herpesa

b) hepatitisa

c) herpetične angine


29. U osoba sa transplantiranim organima javlja se infekcija:

a) Citomegalovirusom

b) Adenovirusom

c) Hepatitis E virusom


30. Za lečenje infekcija citomegalovirusom primenjuje se:

a) vidarabin

b) oseltamivir

c) ganciklovir


VIRUSNE OSIPNE GROZNICE


1. Navedi tri klasične virusne osipne groznice:

a) __________________________

b) __________________________

c) __________________________

11

2. Najčešća virusna osipna groznica u našoj zemlji je:

a) morbili

b) varicela

c) rubela


3. Inkubacija za varicelu se kreće u rasponu od:

a) 5-10 dana

b) 10-15 dana

c) 10-21 dan


4. Teţak oblik varicele sa diseminacijom virusa u organe i komplikacijama

javlja se u:

a) bolesnika sa imunom deficijencijom i/ili HIV infekcijom

b) male dece

c) nevakcinisanih osoba protiv varicele


5. Varicela bez komplikacija se po pravilu leči ambulantno, a ne u bolnici zbog:

a) pojave nozokomijalnih infekcija

b) potrebne kućne nege

c) lakšeg oblika bolesti


6. Polimorfizam ospe u toku varicele je posledica:

a) dugotrajne bolesti

b) izbijanja ospe u više naleta

c) lakšeg oblika bolesti


7. Bolesnik sa varicelom je zarazan od kraja inkubacije pa do:

a) izbijanja ospe

b) pojave prvih krusti

c) potpunog iščezavanja vezkula i pojave krusti


8. U novije vreme najteţa komplikacija u toku varicele sa mogućim fatalnim

ishodom je:

a) cerebelitis

b) meningitis

c) varicelozna pneumonija


12

9. Dezinfekcija koţe bolesnika razblaţenim rastvorom hipermangana je prva

mera u redosledu postupaka u nezi bolesnika kod:

a) morbila

b) skarlatine

c) varicele


10. U toku varicele javljaju se promene u krvnoj slici:

a) leukopenija

b) trombocitopenija

c) leukocitoza


11. Teški oblici varicele, sa ili bez komplikacija, pored simptomatske terapije,

leče se:

a) aciklovirom i. v.

b) ganciklovirom i. v.

c) arabinozidom


12. Herpes zoster je:

a) komplikacija u toku varicele

b) pozni recidiv u bolesnika koji je preležao varicelu

c) posebna bolest


13. Posle primarne infekcije Varicella-zoster virusom i završetka bolesti virus se

zadrţava u latentnom stanju u:

a) kičmenoj moždini

b) senzitivnim ganglionima kičmene moždine

c) mozgu


14. Koţna erupcija u toku herpes zostera zahvata:

a) odgovarajući dermatom sa jedne strane koji je u području inervacije

senzitivnog neurona gangliona kičmene moždine

b) javlja se obostrano

c) javlja se u više dermatoma obostrano


15. Posle preleţanog herpes zostera javlja se:

a) polineuritis

b) gubitak senzibiliteta

c) neuralgija u području zahvaćenog dermatoma


13

16. Intezivni bolovi u području zahvaćnog nerva se javljaju pre izbijanja

egzantema:

a) u bolesnika sa varicelom

b) u bolesnika sa herpes zosterom

c) u bolesnika sa cerebelitisom i varicelom


17. Keratitis je komplikacija koja se javlja u toku:

a) varicele

b) herpes zostera u vratnoj regiji

c) oftalmičnog herpes zostera


18. Terapiju herpes zostera antivirusnim lekom treba započeti što ranije i to:

a) aciklovir tablete 7-10 dana

b) amantadin tablete 7-10 dana

c) ribavirin tablete 7-10 dana


19. U toku herpes zostera moţe sa kao komplikacija ispoljiti:

a) bronhopneumonija

b) leukopenija

c) meningitis ili encefalitis


20. Navedi tri stadijuma bolesti u toku morbila:

a) ___________________________

b) ___________________________

c) ___________________________

21. Odlike morbilozne ospe su:

a) slivena ospa, topla i vlažna koža

b) mestimična ospa, topla i suva koža

c) makulo-papulozna ospa, topla i vlažna koža


22. Izgled lica kao «plačna maska» javlja se kod:

a) varicele

b) morbila

c) rubele


23. Adolescenti oboljevaju od morbila zbog:

a) virulentnosti virusa morbila

b) iščezavanja postvakcinalnog imuniteta

c) neotpornosti organizma


14

24. Koplikove mrlje na bukalnoj sluzokoţi, kao karakterističan znak, prethode

pojavi ospe:

a) u toku morbila

b) u toku varicele

c) u toku rubele


25. Laringitis sa disfonijom se javlja u toku:

a) varicele

b) morbila

c) rubele


26. Atipični oblik morbila sa teškom kliničkom slikom, pojavom pneumonije

javlja se u:

a) male dece

b) vakcinisanih «mrtvom vakcinom» protiv morbila

c) adolescenata


27. Deca inficirana HIV-om, zaštićuju se od morbila:

a) vakcinacijom atenuiranom vakcinom

b) profilaksa antivirusnom terapijom u vreme ekspozicije

c) pasivnom zaštitom imunoglobulinom


28. Najčešća komplikacija na respiratornom sistemu u toku morbila je:

a) bronhitis

b) bronhopneumonija

c) pleuropneumonija


29. Subakutni sklerozantni panencefalitis je retka ali veoma teška sekvela u

bolesnika koji su oboleli od:

a) morbila

b) varicele

c) rubele


30. U bolesnika sa rubelom bez ospe («rubela sine exantemate), često jedini

klinički znak je:

a) uvećane okcipitalne limfne žlezde

b) generalizovana limfadenopatija

c) uvećane limfne žlezde na vratu


15

31. Navedi tri komplikacije u odraslog bolesnika sa rubelom:

a) __________________________

b) __________________________

c) __________________________

32. U toku rubele kod odrasle osobe se javlja:

a) artritis

b) monoartritis na donjim ekstremitetima

c) artritis zgloba kuka


33. U toku rubele kao komplikacija javlja se:

a) trombocitopenija

b) trombocitoza

c) leukocitoza


34. U bolesnika sa stečenom rubelom teška komplikacija, često sa fatalnim

ishodom, je:

a) encefalitis

b) meningoencefalitis

c) bronhopneumonija


35. Sigurna dijagnoza rubele postavlja se na osnovu:

a) karakteristične ospe

b) okcipitalne adenopatije

c) nalaza antitela u serumu (anti-rubela IgM)


36. U trudnice bez podataka o vakcinaciji u cilju utvrĎivanja osetljivosti,

odnosno imunosti protiv rubele, treba odrediti u serumu:

a) natitela u IgG klasi protiv rubele

b) antitela u IgM klasi protiv rubele

c) porast titra antitela u dva uzorka seruma


VIRUSNI HEPATITISI


1. Navedi tri karakteristična stadijuma bolesti akutnog virusnog hepatitia:

a) ________________________

b) ________________________

c) ________________________

16

2. Virusni hepatitis A se prenosi:

a) parenteralnim putem

b) fekalno-oralnim putem

c) putem transfuzije krvi


3. Najvaţniji put prenošenja hepatitisa B je:

a) kontaktni

b) preko zagađene hrane i vode

c) parenteralni put


4. Teţi oblik bolesti i lošija prognoza zbog koinfekcije sa hepatitis D virusom,

javlja se u bolesnika sa:

a) hepatitisom E

b) hepatitisom C

c) hepatitisom B


5. Za virusni hepatitis E je karakteristično oboljevanje u obliku:

a) sporadičnog oboljevanja

b) hidričnih epidemija u tropskim krajevima

c) endemskog ispoljavanje

Zaokuži tačan odgovor.

6. U patogenezi hepatitisa A mehanizam nastanka bolesti se objašnjava:

a) direktnim citopatogenim delovanjem virusa

b) imunskim odgovorom na infekciju

c) nepoznato


7. Za virusni heptitis B u patogenezi bolesti značajno je:

a) imunski odgovor na infekciju

b) ciopatogeno dejstvo virusa

c) infektivna doza virusa


8. Hepatotropni virusi, uzročnici profesionalnog oboljevanja u zdravstvenih

radnika su:

a) virus hepatitisa A

b) virus hepatitisa B

c) virus hepatitisa E

d) virus hepatitisa C

e) citomegalovirus


17

9. Intravenski narkomani, zbog rizičnog ponašanja, su često izloţeni infekciji

virusima:

a) virus hepatitisa A

b) virus hepatitisa C

c) virus hepatitisa E

d) virus hepatitisa B

e) koksaki virus


10. Navedi atipične oblike virusnih hepatitisa:

a) subakutni

b) _________________

c) _________________

d) _________________

e) _________________

11. Površinski antigen hepatitis B virusa (HBsAg) se moţe naći u serumu

inficirane osobe najranije:


b) u fazi ikterusa

c) u početnoj fazi inkubacije


12. Najvaţniji biohemijski nalazi za dijagnozu akutnog virusnog hepatitisa su

visoke aktivnosti enzima:

a) amilaze

b) lipaze

c) aldolaze

d) SGOT

e) SGPT


13. Bitna odlika hepatitisa C je:

a) sporadična pojava bolesti

b) epidemijska pojava u populaciji intravenskih narkomana

c) subklinički oblik bolesti kao najčešći oblik


14. U patogenzi hepatitisa C prisutna je pojava:

a) dugotrajne viremije

b) stvaranja kvazisojeva virusa u toku infekcije

c) antigene stabilnosti virusa


18

15. Duţina inkubacije za hepatitis A se kreće i untervalu:

a) 15-45 dana

b) 15-60 dana

c) 50-100 dana


16. Duţina inkubacije za hepatitis B kreće se u intervalu:

a) 50-180 dana

b) 50-120 dana

c) 30-60 dana


17. Najčešći klinički tok hepatitisa C je:

a) samoograničavajući tok bolesti do 4 meseca

b) razvoj hroničnog hepatitisa C u preko 80% inficiranih

c) česta pojava fulminantnog hepatitisa


18. Primarni karcinom jetre se javlja u hroničnoj evoluciji bolesti kod:

a) virusnog hepatitisa E

b) virusnog hepatitisa G

c) virusnog hepatitisa B, hepatitisa C


19. Tipičan klinički oblik bolesti u virusnom hepatitisu je:

a) anikterični

b) subklinički

c) ikterični


20. Kolika je inkubacija u hepatitisu C?

_______________________ (dana)

21. Kolika je inkubacija u hepatitisu E?

________________________ (dana)

22. Najteţi klinički oblik virusnog hepatitisa je:

a) holostazni

b) produženi oblik bolesti

c) fulminantni oblik bolesti


23. Zaštitna antitela u bolesnika koji je ozdravio posle akutnog hepatitisa B su:

a) anti-HBc antitela

b) anti-HBs antitela

c) anti Hbe antitela


19

24. Dominantni oblik bolesti izazvan virusom hepatitisa C je:

a) ikterični

b) subakutni

c) subklinički


25. Za dijagnozu akutnog virusnog hepatitisa je značajno odreĎivanje u serumu

nivoa:

a) holesterola

b) albumina

c) transaminaza (SGOT, SGPT)


26. Hronični virusni hepatitis se javlja u toku bolesti koju izazivaju virusi:

a) __________________________

b) __________________________

c) __________________________

27. Etiološka dijagnoza akutnih virusnih hepatitisa se postiţe:

a) serološkim reakcijama

b) izolacijom virusa

c) kliničkim pregledom


28. Krajem preikteričnog stadijuma u bolesnika sa akutnim virusnim

hepatitisom u urinu se nalazi:

a) bilirubin

b) albuminurija

c) cilindrurija


29. Sagledavanje sintetske funkcije jetre u toku akutnog virusnog hepatitisa

postiţe se odreĎivanjem:

a) nivoa proteina u serumu

b) protrombinskog vremena

c) nivoa fibrinogena u serumu


30. Serološka dijagnoza akutnog hepatitisa B podrazumeva nalaz:

a) anti-HBc IgM anitela u serumu

b) HBsAg u serumu

c) Anti-Hbe antitela u serumu


20

31. U toku lečenja akutnog virusnog hepatitisa u akutnoj fazi bolesti zabranjeno

je:

a) masnoće životinjskog porekla

b) alkoholna pića

c) meso od ribe

d) belo, posno živinsko meso

e) sveže voće


32. Akutni virusni hepatitis je najčešće u svom tipičnom obliku

samoograničavajuća bolest. Prirodni tok bolesti dovodi do ozdravljenja u

većine bolesnika. Ozdravljenje se javlja:

a) mesec dana od početka bolesti

b) dva meseca od početka bolesti

c) do kraja trećeg meseca od početka bolesti


33. Osobi koja se ubola na iglu kojom je data injekcija bolesniku sa utvrĎenom

infekcijom hepatitis B virusom, istoga dana treba u cilju profilakse dati:

a) gama globulim i. m.

b) hiperimuni antihepatitis B gamaglobulin

c) gamavenin

d) vakcinu protiv hepatitisa B


34. NovoroĎenčetu majke koja ima utvrĎenu infekciju hepatitis B virusom,

utvrĎenu u trećem trimestru trudnoće, treba na roĎenju dati:

a) ____________________________

b) ____________________________

21

SALMONELOZE

Prof. dr Zoran Todorović

1. ”Infektivna doza” kod salmoneloznog trovanja hranom iznosi:

a) oko 100 klica

b) oko 10 000 klica

c) oko 100 000 klica

Zaokruži tačan odgocvor.

2. U patogenezi salmoneloznog trovanja hranom dominantna je uloga:

a) endotoksina

b) egzotoksina

c) omotača bakterije


3. Salmoneloze se ubrajaju u grupu:

a) artropoda

b) zoonoza

c) parazitoza


4. Salmonelozno trovanje hranom najčešće se javlja u vidu:

a) endomija

b) epidemija

c) pandemija


5. Salmonele spadaju u grupu:

a) ”invazivnih” bakterija

b) ”neinvazivnih” bakterija

c) ”indiferentnih” bakterija


6. Kod salmoneloznog trovanja hranom inkubacija je:

a) veoma kratka do 6h

b) od 48h do 72h

c) od 5 do 10 dana


7. Stolioce kod salmoneloznog trovanja hranom makroskopski su:

a) krvavo-sluzave

b) žuto-zelene.kašaste

c) kao čorba od pirinčane vode


22

8. Kliconoštvo nakon preleţanog salmoneloznog trovanja hranom najčešće

nastaje zadrţavanjem salmonela u:

a) debelom crevu

b) žučnoj kesi

c) tankom crevu


9. Etološka dijagnoza salmoneloznog trovanja hranom najčešće se postiţe na

osnovu pozitivnog nalaza:

a) bilikulture

b) koprokulture

c) urinokulture


10. U terapiji “salmoneloza minor” antibiotici su:

a) neophodni

b) daju se u pojedinačnim slučajevima

c) ne smeju se dati tj. kontraindikovani su


11. Najčešći izazivači salmoneloznog trovanja hranom su:

a) Salmonella enteritidis

b) Salmonella typhi

c) Salmonella paratyphi A

d) Salmonella typhi murium


12. Nabroj najmanje dva serotipa salmonela izazivača trovanja hranom:

a) ________________________

b) ________________________

c) ________________________

13. Glavni rezervoar salmonela, izazivača trovanja hranom u prirodi su:

a) čovek

b) životinje

c) insekti


ALIMENTARNE INTOKSIKACIJE


1. Alimentarne intoksikacije najčešće izaziva:

a) stafilokokni egzotoksin

b) endotoksin salmonella

c) egzotoksin šigela


23

2. Dominantan simptom u toku alimentarne intoksikacije je:

a) uporno povraćanje

b) učestale stolice

c) povišena telesna temperature, muka i gađenje


3. Antibiotici u terapiji alimentarnih intoksikacija su:

a) neophodni

b) mogu se dati

c) ne daju se


4. Najvaţnija patogenetska zbivanja u toku alimentarne intoksikacije dešavaju

se u:

a) gastroduodenumu

b) tankom crevu

c) debelom crevu


5. Inkubacija kod stafilokokne intoksikacije je:

a) do 6h

b) do 24h

c) preko 24h


6. Terapija stafilokokne intoksikacije je:

a) kauzalna

b) simptomatska

c) etiološka


TRBUŠNI TIFUS


1. Uzročnik trbušnog tifusa je:

a) Salmonella typhi murium

b) Salmonella typhi

c) Salmonella paratyphi B


2. Antigensku graĎu Salmonelle typhi karakterišu tri antigena:

a) O, N, H

b) O, H, Vi

c) O, H, T


24

3. Jedini domaćin Salmonellae typhi su:

a) životinje

b) ćovek

c) insekti


4. Trbušni tifus spada u grupu:

a) respiratornih infekcija

b) feko-oralnih infekcija

c) antropozoonoza


5. Trbušni tifus se najčešće javlja u vidu:

a) endemija

b) pandemija

c) sporadično i manjih epidemija


6. Najvaţnije patološko-anatomske promene u digestivnom traktu kod trbušnog

tifusa dešavaju se u:

a) gastroduodenumu

b) tankom crevu

c) debelom crevu


7. Temperaturna krivljua u kliničkoj slici kod trbušnog tifusa je po tipu:

a) remitentne

b) kontinue

c) intermitentne


8. ”Tifozno stanje”nastaje kao posledica:

a) krvavljenja u digestiuvnom traktu

b) delovanja endotoksina na CNS

c) delovanja endotoksina na crevni epitel


9. ”Rozeola” je:

a) makulo-papulozna ospa u toku trbušnog tifusa

b) makulo-papulozna ospa u toku pegavog tifusa

c) patognomoničan znak kod morbila


25

10. Najčešće toksične komlikacije u digestivnom traktu u toku trbušnog tifusa su:

a) enteroragija sa peforacijom creva

b) ”stres” ulkus

c) hipovolemija sa metaboličkom acidozom


11. Serološka reakcija za dijagnozu trbušnog tifusa je:

a) Weil-Felix-ova

b) Widal-ova

c) Paul_Bunell-ova


12. Za trbušni tifus je karakterističan nalaz u perifernom razmazu:

a) leukocitoza sa limfomonocitozom

b) leukocitoza sa polinukleozom

c) leukopenija sa relativnom limfocitozom


13. Od svih “kultura” uzetih za dijagnozu trbušnog tifusa pozitivna je već u prvoj

nedelji bolesti:

a) urinokultura

b) hemokultura

c) koprokultura


14. Klasični antibiotici koji se najčešće primenjuju u terapiji trbušnog tifusa su:

a) Pencilin i Gentamicin

b) Ampicilin i Hloramfenikol

c) Eritromicin i Baktrim


15. Kliconoštvo kod trbušnog tifusa nastaje zadrţavanjem Salmonele typhi u:

a) tankom crevu

b) bubrezima

c) žučnoj kesici


16. Koji su stdijumi u kliničkoj slici trbušnog tifusa:

a) ________________________

b) ________________________

c) ________________________

d) ________________________

Dopiši tačne odgovore.

26

17. Patogenetski i klinički gledano trbušni tifus je:

a) generalizovano oboljenje sa izraženom intoksikacijom

b) lokalno oboljenje sa izraženom intoksikacijom

c) lokalno oboljenje tankog creva


18. U objektivnom nalazu kod trbušnog tifusa karakterističan je nalaz:

a) meteorizam abdomena sa splenomegalijom

b) meteorizam abdomena sa izraženom hepatomegalijom

c) toksični megakolon


19. ”Rane” komplikacije kod trbušnog tifusa su:

a) bakterijske

b) toksične

c) alergijske


20. ”Kasne” komlikacije u toku trbušnog tifusa:

a) toksične

b) bakterijske

c) alergijske


21. Najčešće toksične komlikacije u toku trbušnog tifusa su:

a) kardiovaskularne i crevne

b) hepatorenalne

c) akutni holecistitis


22. U kom stadijumu bolesti kod trbušnog tifusa javlja se “tifozno stanje”:

a) inkrementi

b) akmis

c) dekrementi

d) rekonvalescencije


23. U kom stadijumu bolesti kod trbušnog tifusa javlja se “rozeola”:

a) inkrementi

b) akmis

c) dekrementi

d) rekonvalescencije


27

KOLERA


1. Po svojim epidemiološkim karakteristikama kolera je:

a) endemo-pandemijsko oboljenje

b) kosmopolitsko oboljenje

c) sporadično oboljenje


2. Po načinu prenošenja bolesti kolera spada u:

a) kontagiozno oboljenje

b) nekontagiozno oboljenje

c) transmisivno oboljenje


3. U patogenezi kolere dominantnu ulogu ima:

a) endotoksin

b) egzotoksin

c) vibrion kolere


4. Vibrion kolere spada u grupu:

a) invazivnih bakterija

b) neinvazivnih bakterija

c) indiferentnih bakterija


5. Predilekciono mesto u digestivnom traktu za dejstvo vibriona kolere je:

a) gastroduodenum

b) epitel tankog creva

c) epitel debelog creva


6. U koleričnoj stolici mikroskopskim pregledom mogu se naći:

a) ćelijski elementi (eritociti, leukociti, ćelije epitela)

b) nema ćelijskih elemenata

c) vibrion kolere i toksin


7. Veliki gubitak vode i elektrolita u toku kolere dovodi do:

a) metaboličke acidoze i hipovolemijskog šoka

b) metaboličke alkaloze i hipervolemije

c) hemoragijskog sindroma sa hipovolemijom


28

8. Izraţena dehidratacija sa hipovolemijskim šokom posebno je karakteristična

u klničkoj slici kod:

a) amebne dizenterije

b) salmoneloznog trovanja hranom

c) kolere


9. Makroskopske karaketristike stolice kod bolesnika sa kolerom su:

a) obilne, zelenkaste, smrdljive

b) oskudne, krvavo-sluzave

c) obilne, bezbojne, kao «pirinčana voda»


10. Inkubacija u toku kolere je:

a) do 5 dana

b) preko 10 dana

c) do 21 dan


11. U toku patogenetskih zbivanja kod kolere mukoza creva:

a) ostaje očuvana

b) dolazi do oštećenja epitela

c) stvaraju se ulceracije


12. Imunitet posle preleţane kolere je:

a) kratkotrajan

b) doživotan

c) ne nastaje


13. Za etiološku dijagnozu kolere najvaţnije je:

a) zasejavanje materijala na alkalnu peptonsku vodu i TCBS agar

b) zasejavanje materijala na tečne podloge (goveđa žuč, dekstrozni bujon)

c) mikroskopski pregled stolice


14. »Infektivna doza» kod kolere iznosi:

a) 10-100 mikroorganizama

b) do 100 000 mikroorganizama

c) preko 1 000 000 mikroorganizama


29

15. U terapiji kolere upotreba antibiotika je:

a) obavezna

b) kontraindikovana

c) u pojedinim indikacijama


16. U prevenciji širenja kolere jedna od mera koje se sprovode je:

a) primena vakcine

b) primena seruma

c) primena imunoglobulina


17. »DACA» rastvor u terapiji kolere sadrţi:

a) NaCl+NaHCO3+KCl u odnosu (5:4:1)

b) NaCl+NaHCO3+H20 u odnosu (5:4:2)

c) NaCl+KCl+HCl u odnosu (5:4:1)


BACILARNA DIZENTERIJA


1. Izazivač bacilarne dizenterije je:

a) Entameba histolitika

b) bakterije roda Salmonela

c) bakterije roda Šigela


2. Nabroj četiri najvaţnije grupe šigela:

a) _______________________________

b) _______________________________

c) _______________________________

d) _______________________________

Dopiši tačne odgovore.

3. Najteţe kliničke oblike izazivaju šigele iz podgrupe:

a) Shigella dysenteriae

b) Shigella flexneri

c) Shigella sonnei


4. Najlakše kliničke oblike izazivaju šigele iz podgrupe:



c) Shigella sonnei


30

5. Koja od podgrupa šigela luči egzotoksin koji ima izrazito enterotropna i

neurotropna svojstva:



c) Shigella sonnei


6. »Infektivna doza» za nastanak bacilarne dizenterije iznosi oko:

a) 10-100 živih klica

b) 10 000-100 000 živih klica

c) preko 100 000 živih klica


7. Predilekciono mesto za delovanje šigela u digestivnom traktu je:

a) tanko crevo

b) gastroduodenum

c) debelo crevo


8. Makroskopske karakteristike stolice kod bacilarne dizenterije su:

a) zelena, smrdljiva

b) oskudna, krvavo-sluzava

c) obilna, slzavo-vodena


9. »Laţni pozivi» i tenezmi su karakteristične tegobe u kliničkoj slici kod:

a) salmoneloza minor

b) trbušnog tifusa

c) bacilarne dizenterije


10. Izazivači bacilarne dizenterije su:

a) bakterije iz roda salmonela

b) bakterije iz roda šigela

c) entameba histolitika

Zaokruži tačan odgovr.

11. Šigele spadaju u grupu:

a) invazivnih bakterija

b) neinvazivnih bakterija

c) indiferentnih bakterija


31

12. Najteţa komlikacija na digestivnom traktu koja se moţe javiti u toku

bacilarne dizenterije je:

a) toksični megakolon

b) ileus

c) Kronova bolest


13. Neinfektivne manifestacije (konvulzije, meningizam, leukemoidna reakcija...)

najčešće se sreću kod:


b) bacilarne dizenterije

c) kolere


14. Jedna od čestih neuroloških manifestacije u toku bacilarne dizenterije je:

a) bakterijski meningitis

b) konvulzije

c) EPI napad


15. Jedna od čestih neuroloških manifestacija u toku bacilarne dizenterije je:

a) bakterijski meningitis

b) EPI napad

c) meningizam


16. Pojava «leukemoidne reakcije»u laboratorijskim nalazima najčešće se sreće

kod:

a) salmoneloza minor


c) amebne dizenterije


17. »Leukemoidnu reakciju» karakteriše:

a) povećanje broja leukocita sa neutrofilijom

b) smanjenje broja leukocita sa neutrofilijom

c) prisustvo nezrelih ćelijskih elemenata


18. Hemolitičko-uremički sindrom kao vancrevna manifestacija bolesti najčešće

se sreće kod:

a) bacilarne dizenterije

b) kolere

c) trbušnog tifusa


32

19. Reaktivni artritis kao vancrevna manifestacija bolesti najčešće se sreće kod:

a) kolere


c) salmoneloza minor


20. Mikroskopskim pregledom razmaza stolice kod bacilarne dizenterije mogu se

otkriti:

a) ćelijski elementi:eritrociti, leukociti, epitelne ćelije ...

b) nema ćelijskih elemenata

c) uzročnici bolesti i njihovi raspadni produkti


21. Primena antibiotika u terapiji bacilarne dizenterije je:

a) obavezna

b) kontraindikovana

c) u pojedinim indikacijama


RIKECIOZE (PEGAVAC i KJU GROZNICA)


1. Za koju rikeciju čovek je jedini domaćin:

a) Rickettsia mooseri

b) Rickettsia prowazeki

c) Rickettsia rickettsi


2. Pegavac je kontagiozno oboljenje:

a) da

b) ne

c) samo u inkubaciji


3. U prenošenju pegavog tifusa ulogu vektora ima:

a) Pediculus capitis

b) Pediculus corporis

c) Pediculus pubis


4. Glavno patogenetsko zbivanje u toku pegavca dešava se u:

a) epitelnim ćelijama tankog creva

b) epitelnim ćelijama debelog creva

c) endotelu prekapilara i manjim krvnim sudovima


33

5. Ospa u toku pegavca je:

a) makulopapulozna kasnije petehijalna

b) vezikulozno-krustozna

c) sitnozrnasta sa petehijama


6. Čovek se najčešće inficira rikecijama:

a) ubodom vaši i prodorom u krvotok

b) unosom ekskreta vaši preko znojnih žlezda

c) utrljavanjem izmeta u kožu, češanjem i udisanjem


7. Nakon preleţane bolesti rikecije:

a) nestaju iz organizma stvaranjem antitela

b) mogu da se zadrže u organizmu u stanju «latencije»

c) često je kliconoštvo


8. Temperaturna krivulja kod pegavca je po tipu:

a) kontinua

b) remitentna

c) bifazna


9. "Tifozno-egzantematični" stadijum sreće se u kliničkoj slici kod:

a) trbušnog tifusa

b) pegavog tifusa

c) besnila


10. Serološka reakcija u dijagnozi pegavog tifusa je:

a) Weil-Felix-ova

b) Widal-ova

c) Paul-Bunell-ova


11. U terapiji pegavog tifusa antibiotici se:

a) daju u trjanju 7-10 dana

b) daju samo kod starijih osoba i dece

c) kontraindikovani su


12. Najvaţnija profilaktička mera u prevenciji pegavog tifusa je:

a) depedikulacija bolesnika i odeće

b) vakcinoprofilaksa

c) seroprofilaksa


34

13. Bril-Zinsser-ova bolest je pozni recidiv:

a) trbušnog tifusa

b) Lajmske bolesti

c) pegavog tifusa


14. Uzročnik Bril-Zinsser-ove bolesti je:

a) Rickettsia Prowazeki

b) Rickettsia Mooseri

c) Rickettsia Rickettsi


15. Bril-Zinsser-ova bolest javlja se:

a) sporadično i vezana je za pojavu vašljivosti

b) sporadično i nije vezana za pojavu vašljivosti

c) epidemijski


16. U toku Birl-Zinssero-ove bolesti Weil-Felix-ova reakcija je:

a) pozitivna

b) negativna

c) nespecifična


17. U terapiji Bril-Zinsser-ove bolesti antibitici su:

a) indikovani, obavezno se daju

b) daju se samo kod teških kliničkih oblika

c) kontraindikovani su


18. Bolesnik od Bril-Zinsser-ove bolesti moţe biti izvor bolesti za nastanak:

a) trbušnog tifusa

b) pegavog tifusa

c) Lajmske bolesti


19. Coxiella burneti spada u grupu:

a) spiroheta

b) rikecija

c) borelija


20. Coxiella burneti je izazivač:

a) Weil-ove bolesti

b) Kju-groznice

c) Lajmske bolesti


35

21. Prirodan rezervoar Coxilla burneti su:

a) domaće životinje (ovce, koze, goveda)

b) insekti (vaši, muve, komarci)

c) divlje životinje (vuk, zec, lisica)


22. Coxilla burneti najčešće se unosi u organizam čoveka:

a) inhalacijom, udisanjem

b) preko kože, ubodom

c) preko digestivnog trakta


23. U kliničkoj slici kju-groznice ospa je:

a) uvek prisutna

b) kod težih kliničkih oblika

c) nije prisutna


24. Kju-gruznica klinički se najčešće prezentuje kao:

a) encefalitis

b) atipična pneumonija

c) miokarditis


25. Sigurna dijagnoza Kju-groznice postavlja se na osnovu:

a) radiografskog nalaza

b) anamneze i kliničke slike

c) seroloških nalaza (IgM, IgG)


26. Interhumano prenošenje kju-groznice je:

a) moguće, samo kod teških kliničkih oblika

b) ne postoji

c) uvek moguće


36

HIV INFEKCIJA I AIDS

Prof. dr Predrag Čanović

1. Virus humane imunodeficijencije pripada familiji:

a) koronavirusa

b) retrovirusa

c) paramiksovirusa

Zaokružiti tačan odgovor.

2. Zbog velikog mutagenog potencijala virus humane imunodeficijencije:

a) pokazuje visok stepen genetskih varijacija

b) pokazuje nizak stepen genetskih varijacija

c) ne pokazuje genetske varijacije


3. Strukturni geni virusa humane imunodeficijencije su:

a) gag

b) p24

c) gp41

d) pol

e) env

f) nef

Zaokružiti tri tačna odgovora.

4. Glavna ciljna ćelija na koju deluje HIV je:

a) B limfocit

b) T limfocit

c) monocit


5. Sigurno utvrĎeni načini prenošenja HIV infekcije su:

a) putem krvi i krvnih derivata

b) seksualna transmisija

c) poljubac

d) putem vektora

e) majka-dete transmisija

f) kapljični put

Zaokružiti tri tačna odgovora.

6. Generalno uzevši, dominantan put prenošenja HIV infekcije je:

___________________________

Dopisati tačan odgovor.

37

7. Izvor infekcije HIV-om moţe biti:

a) svaka HIV-om inficirana osoba

b) samo HIV-om inficirane osobe koje su obolele od AIDS-a

c) samo HIV-om inficirane osobe koje su u fazi inkubacije


8. U osnovi HIV infekcije leţi:

a) humoralni tip imunodeficijencije

b) ćelijski tip imunodeficijencije

c) oštećenje simpatikusa i parasimpatikusa


9. HIV moţe inficirati one ćelije koje na svojoj površini imaju:

a) mikrovile

b) hemaglutinin

c) CD4 antigen


10. Asimptomatska faza HIV infekcije (inkubacija) prosečno iznosi:

a) 5 godina

b) 11 godina

c) 20 meseci


11. Jedna od najčešćih oportunističkih infekcija kod HIV inficiranih je:

a) stafilokokna angina

b) pneumocystis carini pneumonija

c) streptokokna pneumonija


12. Prema CDC klasifikaciji, iz 1993. godine, orofaringealna i vaginalna

kandidijaza spadaju u kliničku kategoriju:

a) A

b) B

c) C


13. Prema CDC klasifikaciji, iz 1993. godine, asimptomatska HIV infekcija spada u

kliničku kategoriju:

a) A

b) B

c) C


38

14. Prema CDC klasifikaciji, iz 1993. godine, salmonelozna sepsa spada u kliničku

kategoriju:

a) A

b) B

c) C


15. Prema kriterijumima CDC-a, iz 1993. godine, AIDS "indikativne bolesti"

spadaju u kliničku kategoriju:

a) A

b) B

c) C


16. Imunodeficijencija iazvana HIV-om klinički se najčešće manifestuje:

a) reaktivacijom endogenih-latentnih infekcija

b) pojavom bakterijskih superinfekcija

c) u početku, odsustvom bilo kakvih infekcija


17. Bacilarnu angiomatozu koja se javlja kod HIV inficiranih izaziva:

a) Bartonella henselae

b) Epstein-Barrov virus

c) Herpes simplex virus


18. Prema CDC kriterijumima, iz 1993. godine, ekstraintestinalna strongiloidoza

spada u kliničku kategoriju:

a) A

b) B

c) C


19. Prema CDC kriterijumima, iz 1993. godine, oralna vlasasta leukoplakija spada

u kategoriju:

a) A

b) B

c) C


39

20. Najčešći uzročnici dijarealnog sindroma kod HIV inficiranih su:

a) Cryptosporidium

b) Isospora belli

c) Pneumocystis carinii

d) Toxoplazma gondii

e) Citomegalovirus

Zaokružiti dva tačna odgovora.

21. Jedan od najčešćih uzročnika meningitisa kod HIVinficiranih je:

a) Kohov bacil

b) Candida albicans

c) Cryptococcus neoformans


22. Jedan od najčešćih oportunističkih tumora koji se sreće kod obolelih od AIDS-a

je:

a) Ewingov sarkom

b) Wilmsov tumor

c) Kapoši sarkom

Zaokružititi tačan odgovor.

23. Oštećenje vida (retinitis) kod inficiranih HIV-om najčešće izaziva:

_________________________

Dopisati tačan odgovor

24. Perzistentna generalizovana limfadenopatija koja se javlja kod HIV inficiranih

podrazumeva:

a) limfadenopatiju samo na vratu

b) limfadenopatiju u dve ili više neingvinalnih regija

c) limfadenopatiju samo u ingvinumu


25. MeĎu neurološkim manifestacijama kod HIV inficiranih, posebno su

karakteristični:

a) toksoplazmatski apsces mozga

b) multipla skleroza

c) parkinsonizam

d) AIDS demencija kompleks

e) transverzalni mijelitis


40

26. Karakteristična oralna manifestacija kod HIV inficiranih je:

a) flegmona poda usne duplje (Angina Ludowici)

b) oralna vlasasta leukoplakija

c) "malinast jezik"


27. Koncentracija HIV-RNK u plazmi moţe se odreĎivati:

a) PCR tehnikom

b) ELISA tehnikom

c) Western blot tehnikom


28. Značajni laboratorijski markeri progresije HIV infekcije su:

a) neopterin

b) C-reaktivni protein

c) α2 globulin

d) β2 mikroglobulin

e) fibrinogen


29. Početak antiretrovirusne terapije je indikovan kod svih bolesnika sa:

a) > 10 000 HIV-RNK kopija/ml

b) 5 000-10 000 HIV-RNK kopija/ml

c) 2 000-5 000 HIV-RNK kopija/ml


30. Lek izbora u lečenju citomegalovirusnih infekcija u obolelih od AIDS-a je:

a) ganciklovir

b) aciklovir

c) amfotericin B


31. "Zlatni standard" za praćenje efikasnosti antiretrovirusne terapije predstavlja:

a) broj eritrocita i trombocita

b) koncentracija LDH u krvi

c) stepen virusne replikacije ("viral load")


32. Primarna profilaksa oportunističkih infekcija se sprovodi kada je apsolutni

broj CD4+ limfocita:

a) 300-500/mm3

b) < 200/ mm3

c) 200-300/mm3


33. Azidotimidin, dideoksicitidin i dideoksiinozin spadaju u grupu:

41

a) inhibitora proteaze

b) nukleozidnih inhibitora reverzne transkriptaze

c) nenukleozidnih inhibitora reverzne transkriptaze


34. Izolacija HIV-a iz perifernih monojedarnih ćelija inficiranih osoba je metoda

koja se koristi:

a) u rutinskoj dijagnostici

b) u dijagnostički nejasnim situacijama

c) isključivo u naučno-istraživačke svrhe.


35. Antitela na HIV kod inficiranih, pojavljuju se najčešće:

a) u prvih 7 dana nakon infekcije

b) između 6 nedelja i 6 meseci nakon infekcije

c) posle 6 meseci od infekcije


36. MeĎusobni odnos CD4 i CD8 limfocita kod HIV inficiranih je sledeći:

a) CD4/CD8 manji od 1

b) CD4/CD8 jednak 1

c) CD4/CD8 veći od 1


37. Dijagnozu AIDS-a moţemo postaviti kod inficiranih HIV-om kod kojih je broj

CD4 limfocita:

a) manji od 200 u mm3

krvi

b) 200 do 500 u mm3

krvi

c) 500 do 1000 u mm3 krvi


38. Lek koji se koristi za lečenje Pneumocystis carinii pneumonije kod HIV

inficiranih je:

a) Ketokonazol

b) Trimetoprim-sulfametoksazol

c) Ganciklovir


39. Lek koji se koristi za lečenje kandidijaze kod HIV inficiranih je:

a) Aciklovir

b) Sulfadiazin

c) Flukonazol


42

AKUTNE RESPIRATORNE INFEKCIJE


1. Virusi influence pripadaju familiji:

a) ortomiksovirusa

b) adenovirusa

c) koronavirusa


2. Površinski antigeni virusa influence su:

a) neuraminidaza

b) hemaglutinin

c) CD8 molekul

d) T ćelijski receptor

e) interleukin 1


3. U patogenetskom smislu grip predstavlja:

a) generalizovano virusno oboljenje

b) lakši oblik encefalitisa

c) lokalno respiratorno oboljenje praćeno opštom intoksikacijom organizma


4. Imunitet nakon preleţanog gripa je:

a. kratkotrajan, tipski

b. solidan, doživotni

c. doživotni, tipski


5. IzmeĎu pojedinih tipova i podtipova virusa influence:

a) postoji unakrsni imunitet

b) ne postoji unakrsni imunitet

c) postoji samo između tipa A i tipa B virusa influence


6. Imunitet nakon preleţanog gripa prevashodno se zasniva na:

a) sekretornim antitelima IgA klase

b) antitelima IgE klase

c) funkciji Th limfocita


43

7. Inkubacija kod influence iznosi:

a) 1-2 dana

b) 7-14 dana

c) više od 2 nedelje.


8. U kliničkoj slici gripa dominiraju:

a) gastrointestinalni simptomi

b) respiratorni simptomi

c) simptomi infekcije i intoksikacije organizma


9. Navedi bar tri komplikacije kod gripa:

a)

b)

c)

10. Pneumonije koje se javljaju u ranoj fazi gripozne infekcije najčešće su

izazvane:

a) virusom influence

b) bakterijama

c) mikoplazmom pneumonije


11. Pneumonije koje se javljaju u kasnijoj fazi gripozne infekcije

(u rekonvalecenciji) najčešće su izazvane:

a) virusom influence

b) bakterijama

c) mikoplazmom pneumonije


12. Jedna od mogućih neuroloških komplikacija u toku influence je:

a) polineuropatija

b) strabizam sa diplopijama

c) Reyeov sindrom


13. Sigurna dijagnoza influence postavlja se na osnovu:

a) karakteristične kliničke slike

b) dokazivanja specifičnih antitela na virus influence

c) pozitivne epidemiološke ankete


44

14. Najvaţnija mera u suzbijanju influence je:

a) aktivna imunizacija stanovništva

b) seroprofilaksa

c) izbegavanje većih skupova ljudi


15. Aktivna imunizacija protiv gripa je kontraindikovana kod:

a) kardiovaskularnih bolesnika

b) bolesnika sa hroničnom bolesti pluća

c) neuroloških bolesnika


16. Istraţivanja su pokazala da mrtva vakcina protiv gripa štiti:

a) 50-80% vakcinisanih

b) 95% vakcinisanih

c) 5-10% vakcinisanih


17. Jedan od najvaţnijih antivirusnih lekova koji se koristi u lečenju infekcija

izazvanih virusom influence A i B je:

a) oseltamivir

b) foskarnet

c) vidarabin


18. Amantadin je antivirusni lek koji deluje na:

a) virus influence A

b) virus influence B

c) virus influence C


19. Respiratorni sincicijalni virus kod novoroĎenčadi i odojčadi najčešće izaziva:

a) faringokonjunktivalnu groznicu

b) infekciju gornjih respiratornih puteva

c) infekciju donjih respiratornih puteva


20. U lečenju najteţih infekcija izazvanih respiratornim sincicijalnim virusom

koristi se:

a) ribavirin u vidu aerosola

b) amantadin per os

c) famciklovir parenteralno


45

21. Parainfluenca virus tip 1 kod dece najčešće izaziva:

a) krupozni sindrom

b) pneumoniju

c) miokarditis


22. Faringokonjunktivalna groznica je jedna od kliničkih manifestacija koju

izazivaju:

a) coxsackie virusi

b) rinovirusi

c) adenovirusi


23. Epidemični keratokonjunktivitis je jedna od kliničkih manifestacija koju

izazivaju:

a) adenovirusi

b) parainfluenza virusi

c) rinovirusi


24. Uzročnik SARS-a (severe acute respiratory syndrome-engl.) pripada familiji:

a) pikorna virusa

b) koronavirusa

c) paramiksovirusa


25. U laboratorijskim nalazima kod SARS-a obično nalazimo:

a) leukopeniju sa limfopenijom

b) leukocitozu sa limfocitozom

c) leukocitozu sa neutrofilijom


26. Od antivirusnih lekova, u lečenju SARS-a, najčešće se primenjuje:

a) oseltamivir

b) ribavirin

c) zidovudin


27. Smrtnost od SARS-a se kreće:

a) 15-50%

b) preko 70%

c) 1-5%


46

28. Navedi bar dva uzročnika atipične pneumonije:

a)

b)


29. Kod atipičnih pneumonija inflamacijski proces se primarno odigrava u:

a) alveolama

b) intersticijumu pluća

c) traheobronhijalnom stablu


ENTEROVIRUSNE INFEKCIJE


1. Poliovirusi su izrazito:

a) dermatotropni

b) neurotropni

c) pneumotropni


2. Inkubacija kod poliomijelitisa se kreće od:

a) 5-35 dana

b) 1-2 dana

c) 60-90 dana


3. Antivirusni lek koji je u in vitro uslovima ispoljio povoljan efekat na

enteroviruse je:

a) disoxaril

b) rimantadin

c) ganciklovir


4. Paralize koje se javljaju kod poliomijelitisa su:

a) spastične sa pojačanim refleksima i hipertonijom

b) mlitave, praćene arefleksijom i hipotonijom

c) mlitave, praćene kloničkim grčevima


5. Sa prognostičkog stanovišta, koji je oblik poliomijelitisa najopasniji?

a) spinalni oblik

b) visoki spinalno-cervikalni oblik

c) bulbarni oblik

47


6. Bolesnici sa poliomijelitisom najčešće umiru usled:

a) akutne respiratorne insuficijencije

b) encefalitisa

c) miokarditisa


7. Poliovirus se moţe izolovati iz likvora obolelih od dečije paralize:


b) u drugoj nedelji bolesti



8. Poliovirus se iz organizma najduţe izlučuje:

a) stolicom

b) urinom

c) nazofaringealnim sekretom.


9. Ţiva, atenuirana vakcina protiv poliomijelitisa se primenjuje:

a) subkutano

b) intranazalno

c) oralnim putem


10. Abortivni oblik polija se javlja u:

a) 4-8% poliovirusnih infekcija

b) 0,5-1% poliovirusnih infekcija

c) 90-95% poliovirusnih infekcija


11. Paralitički oblik polija se javlja u:

a) 0,5-1% poliovirusnih infekcija

b) 4-8% poliovirusnih infekcija

c) 90-95% poliovirusnih infekcija


12. Miokarditis najčešće izazivaju?

a) Coxsackie virusi grupe A

b) Coxsackie virusi grupe B

c) ECHO virusi


48

13. Serozni meningitis mogu izazvati:

a) sve tri grupe enterovirusa

b) samo coxsackie virusi grupe A

c) samo echo virusi


14. Epidemičnu pleurodiniju uglavnom izazivaju:

a) coxsackie virusi grupe A

b) coxsackie virusi grupe B

c) echo virusi


15. Oko 90% infekcija koje uzrokuju coxsackie i echo virusi protiču u vidu:

a) asimptomatske infekcije

b) akutne respiratorne bolesti

c) herpangine


16. U osoba sa agamaglobulinemijom enterovirusi mogu prouzrokovati:

a) hronični glomerulonefritits

b) hronični hepatitis

c) hronični meningoencefalitis


17. Coxsackie virusi grupe A ukupno broje:

a) 3 serotipa

b) 6 serotipova

c) 24 serotipa


18. Coxsackie virusi grupe B ukupno broje:

a) 6 serotipova

b) 24 serotipa

c) 3 serotipa


19. Neki serološki tipovi enterovirusa kod novoroĎenčadi mogu uzrokovati:

a) tešku sistemsku bolest sa oštećenjem visceralnih organa

b) isključivo benigne kliničke sindrome

c) isključivo egzantem bez oštećenja visceralnih organa


49

20. Dokazana je uloga coxsackie B virusa u etiopatogenezi:

a) Addisonove bolesti

b) diabetes mellitusa

c) Hodgkinove bolesti


BAKTERIJSKI MENINGITISI


1. Navedi bar dva, od tri najčešća uzročnika bakterijskih meningitisa:

a) __________________________

b) __________________________

c) __________________________


2. Haemophilus influenzae meningitis se najčešće javlja u uzrastu:

a) 6-9 meseci

b) 6-18 godina

c) iznad 18 godina


3. Pneumokokni meningitis je bolest koja se javlja u svim uzrastima, ali češće

kod:

a) dece predškolskog uzrasta

b) odraslih

c) adolescenata


4. Meningokokni meningitis se moţe javiti:

a) sporadično ili epidemijski

b) isključivo sporadično

c) isključivo epidemijski


5. Herpes simplex se najčešće javlja kod bolesnika sa:

a) pneumokoknim meningitisom

b) meningokoknim meningitisom

c) H. influence meningitisom


50

6. U uzrastu novoroĎenčeta najčešći uzročnik bakterijskih meningitisa je:

a) streptokokus grupe B

b) meningokok

c) pneumokok


7. Pseudomonas aeruginosa najčešće izaziva meningitis kod:

a) splenektomisanih bolesnika

b) osoba koje boluju od otitisa i sinuzitisa

c) neurohirurških oboljenja i obolelih od raka


8. Prva faza u patogenezi većine bakterijskih meningitisa je:

a) bakterijska kolonizacija nazofarinksa i njihov prolazak kroz mukozne

barijere

b) prolazak bakterija kroz hematoencefalnu barijeru

c) prodor bakterija u subarahnoidni prostor.


9. Koji se od pomenutih bakterijskih meningitisa, po pravilu, javlja kao

primarna bolest?

a) TBC meningitis

b) meningokokni meningitis

c) pneumokokni meningitis


10. Glavne patoanatomske promene u toku bakterijskih meningitisa se dogaĎaju

u:

a) subarahnoidnom prostoru

b) epiduralnom prostoru

c) intracerebralno


11. Najbrojniji ćelijski elementi u likvoru tokom bakterijskih meningitisa su:

a) limfociti

b) polimorfonuklearni leukociti

c) makrofagi


12. Posttraumatski bakterijski meningitis nastaje usled:

a) stvaranja komunikacije između subarahnoidnog prostora i nosa, uha ili

paranazalnih šupljina

b) zbog moždanog edema

51

c) zbog poremećaja cirkulacije likvora


13. Subduralne efuzije se najčešće javljaju kao komplikacija:

a) pneumokoknog meningitisa

b) meningitisa izazvanog H. influence

c) meningokoknog meningitisa


14. Najznačajniji proinflamacijski citokin, čija je koncentracija u likvoru tokom

bakterijskih meningitisa povećana je:

a) interleukin 1 (IL-1)

b) interferon gama (IFN-γ)

c) transformišući faktor rasta beta (TGF-β)


15. Intrakranijalni šantovi posebno povećavaju rizik od nastanka:

a) gram negativnih meningitisa

b) H. influence meningitisa

c) stafilokoknog meningitisa


16. Imunosuprimirane osobe (disfunkcija T limfocita) imaju posebno povećan

rizik oboljevanja od:

a) listerioznog meningitisa

b) enterobakterijskog meningitisa

c) stafilokoknog meningitisa


17. Vrednosti C-reaktivnog proteina i laktata u likvoru tokom bakterijskih

meningitisa su:

a) snižene

b) povišene

c) nepromenjene


18. Za dijagnozu bakterijskih meningitisa najveći značaj ima:

a) kompjuterizovana tomografija mozga

b) lumbalna punkcija (pregled likvora)

c) magnetna rezonanca mozga


19. Koncentracija šećera u likvoru (glikorahija) kod bakterijskih meningitisa je:

a) snižena

b) normalna

c) povećana

52


20. Etiološka dijagnoza bakterijskih meningitisa počiva na dokazivanju:

a) bakterija u brisu ždrela

b) bakterija u likvoru

c) antibakterijskih antitela u krvi i likvoru


21. U perifernoj krvi, kod bakterijskih meningitisa najčešće nalazimo:

a) leukocitozu sa polinukleozom

b) leukocitozu sa limfocitozom

c) leukopeniju


22. Za dijagnozu cerebritisa i moţdanog apscesa najznačajniji je:

a) pregled krvne slike sa leukocitnom formulom

b) pregled likvora

c) pregled mozga kompjuterizovanom tomografijom


23. Meningealni poloţaj je kada bolesnik:

a) leži na boku sa zabačenom glavom, savijenim kolenima i laktovima

b) leži na leđima sa rukama u položaju supinacije

c) ne može da sedi u postelji bez oslanjanja na ruke.


24. Cerebritis predstavlja:

a) difuznu infekciju moždanog parenhima

b) ranu fazu u razvoju lokalizovane infekcije moždanog parenhima

c) prisustvo gnojnog eksudata u moždanim komorama


25. U slučaju bakterijskih meningitisa sa antibiotskom terapijom treba započeti:

a) odmah po postavljanju dijagnoze (dobijanju gnojnog likvora)

b) nakon izolacije uzročnika iz likvora kultivisanjem

c) po dobijanju rezultata antibiograma


26. Terapija gram negativnih meningitisa treba da traje:

a) 7-14 dana

b) najmanje 3 nedelje

c) 10-14 dana


53

27. U terapiji bakterijskih meningitisa koristi se deksametazon zbog njegovog:

a) antibakterijskog efekta

b) antikonvulzivnog efekta

c) antiinflamacijskog efekta


28. Antibiotska terapija meningokoknog meningitisa treba da traje:

a) 7-10 dana

b) najmanje 3 nedelje

c) više od mesec dana


29. Na lošiju prognozu bakterijskih meningitisa ukazuje sledeći inicijalni nalaz u

likvoru:

a) mali broj ćelijskih elemenata i veliki broj bakterija

b) veliki broj ćelijskih elemenata i mali broj bakterija

c) veliki broj ćelijskih elemenata i odsustvo bakterija


30. Smrtnost od bakterijskih meningitisa, danas, iznosi:

a) >70%

b) <5%

c) 5-30%


31. Navedi bar dva klinička oblika meningokokne bolesti:

a)

b)


32. Petehijalna krvavljenja se često javljaju u toku:

a) tuberkuloznog meningitisa

b) meningokoknog meningitisa

c) pneumokoknog meningitisa


33. Tuberkulozni meningitis se uvek javlja kao:

a) primarna lokalizacija TBC infekcije

b) sekundarna lokalizacija TBC infekcije

c) kao komplikacija BCG vakcinacije


54

34. Pato-anatomske promene kod TBC meningitisa najčešće se nalaze na:

a) hemisferama mozga

b) bazi mozga

c) moždanim komorama


35. Bazilarni simptomi i znaci se javljaju u kliničkoj slici:

a) meningokoknog meningitisa

b) stafilokoknog meningitisa

c) TBC meningitisa


36. Navedi bar tri bazilarna znaka:

a) _________________________

b) _________________________

c) _________________________


37. Nelečeni TBC meningitis se najčešće završava smrtno izmeĎu:

a) 3 i 5 nedelje bolesti

b) 3 i 5 meseca bolesti

c) 3 i 5 godine bolesti


38. Broj ćelijskih elemenata u mm3 likvora kod TBC meningitisa se najčešće

kreće izmeĎu:

a) 1000 i 5000

b) 10 i 50

c) 100 i 500


39. Egzaktna (etiološka) dijagnoza TBC meningitisa moţe se postaviti:

a) pozitivnom tuberkulinskom probom

b) izolacijom Kohovog bacila iz likvora

c) pozitivnom epidemiološkom anketom


40. Bromidni test se koristi u dijagnostici:

a) streptokoknog meningitisa

b) stafilokoknog meningitisa

c) TBC meningitisa


55

41. Jedini menigitis sa hemoragičnim likvorom je:

a) TBC meningitis

b) meningitis u toku Lajmske bolesti

c) antraksni meningitis


MALARIJA


1. Uzročnik tropske malarije je:

a) Plasmodium falciparum

b) Plasmodium ovale

c) Plasmodium vivax


2. Aseksulani ciklus u razvoju plazmodijuma odvija se u:

a) u močvarnom zemljištu

b) komarcu

c) čoveku


3. Malariju prenose:

a) čovečje vaši tela (Pediculus vestimenti)

b) komarci iz roda Anopheles

c) krpelji (Ixodes ricinus)


4. Seksualni ciklus u razvoju plazmodijuma odvija se u:

a) komarcu

b) čoveku

c) u močvarnom zemljištu


5. Početak malaričnog napada se poklapa sa:

a) prodorom sporozoita u cirkulaciju

b) prskanjem hepatocita i oslobađanjem merozoita

c) prskanjem eritrocita i oslobađanjem merozoita


6. Malarija se znatno češće javlja za vreme:

a) kišne sezone

56

b) suve sezone

c) nema pravila


7. U toku malaričnog napada dolazi do:

a) hemolize eritrocita

b) povećanja broja eritrocita

c) broj eritrocita je nepromenjen


8. Tipični malarični napad prolazi kroz sledeća tri stadijuma:

a) _______________________

b) _______________________

c) _______________________


9. Kod malarije tercijane i malarije ovale malarični napadi se ponavljaju:

a) svakih 24 sata

b) svakih 48 sati

c) svaka 72 sata


10. U fizikalnom nalazu malaričnih bolesnika dominiraju:

a) splenomegalija

b) kožne promene

c) anemija

d) trizmus

e) paralize


11. Jedna od najopasnijih komplikacija malarije je:

a) perforacija tankog creva

b) ruptura slezine

c) slepilo


12. Cerebralni oblik malarije nastaje usled:

a) okluzije moždanih kapilara aglutinisanim eritrocitima

b) izražene hiperglikemije

c) hiperamonijemije


13. U najteţim oblicima malarije mogu nastati epizode:

a) hiperkalijemije

b) hiperglikemije

c) hipoglikemije

57


14. Teška, često smrtonosna komplikacija malarije je:

a) crnomokraćna groznica

b) žuta groznica

c) papatačijeva groznica


15. Navedi bar dva antimalarična leka:

a) _____________________

b) _____________________


16. Jedan od lekova koji se koristi u lečenju malarije je:

a) meflokin

b) ribavirin

c) hloramfenikol


17. Hemoprofilaksom malarije se:

a) sprečava infekcija

b) suprimiše nastanak malaričnog napada

c) obezbeđuje delimični imunitet organizma


AMEBIJAZA


1. Patogeni oblik E. histolytice je:

a) trofozoit

b) cistični oblik

c) prelazni oblik ("forma minuta")


2. Otporni oblik E. hystolitice preko koga se prenosi amebijaza je:

a) trofozoit

b) cistični oblik

c) prelazni oblik


3. Za amebnu dizenteriju su karakteristične stolice:

a) sluzavo-krvave ("rektalni ispljuvak")

58

b) bezbojne sa kapljicama sluzi ("pirinčana voda")

c) žućkasto-zelenkaste ("čorba od graška")


4. U našoj zemlji amebijaza se klinički najčešće manifestuje u vidu:


b) hroničnog nespecifičnog kolitisa

c) ekstraintestinalne amebijaze


5. Amebomi koji se javljaju kao komplikacija amebijaze predstavljaju:

a) hronične granulomatozne proliferacije u crevnom zidu

b) amebne abscese u jetri

c) ulceracije u crevnom zidu


6. Serološki testovi su od posebnog značaja u dijagnostikovanju:

a) "amebonoša"

b) intestinalne amebijaze

c) ekstraintestinalne amebijaze


7. Najsigurniji način dijagnostikovanja intestinalne amebijaze je:

a) kultivisanjem stolice na selektivnoj podlozi

b) biopsijom sluznice debelog creva (radi histološkog pregleda na trofozoite)

c) serološkim reakcijama

Zaokružiti tačan odgovor

8. Asimptomatsku amebijazu u neendemskim krajevima treba:

a) obavezno lečiti

b) ne lečiti

c) lečiti samo kod starijih osoba.


9. Jedan od lekova koji se koristi u lečenju amebijaze je:

a) mebendazol

b) diloxanid fuorat

c) kinin


10. Metronidazol (Orvagyl) je lek koji se koristi u lečenju:

a) Malarije

b) Amebijaze

c) Trihineloze


59

LAJŠMANIJAZA


1. Lajšmanijazu prenose:

a) insekti iz roda Phlebotomus

b) krpelji iz roda Ixodes

c) komarci iz roda Anopheles


2. Najteţi klinički oblik lajšmanijaze je:

a) kutani oblik

b) visceralni oblik

c) mukozalni oblik


3. U perifernoj krvnoj slici kod lajšmanijaze obično nalazimo:

a) leukocitozu

b) eritrocitozu

c) pancitopeniju


4. U cilju etiološke dijagnoze lajšmanjaze najčešće se radi:

a) sternalna punkcija

b) punkcija slezine

c) biopsija jetre


5. U lečenju lajšmanijaze koriste se:

a) soli zlata

b) soli antimona

c) soli srebra


60

SINDROM ANGINE

Doc. dr Olgica Gajović

1. Sindrom angine, čini grupa oboljenja različite etiologije, koja se karakterišu:

a) zapaljenjem sluznice tonzila i ždrela

b) zapaljenjem bukalne sluznice i uvećanjem limfnih žlezda

c) zapaljenjem sluznice larinksa


2. U patogenetskom smislu angine predstavljaju:

a) isključivo samostalna i lokalna oboljenja

b) mogu biti samostalna oboljenja ili prvi znak nekog generalizovanog

oboljenja

c) prvu manifestaciju osipnih virusnih groznica.


3. Za čestu pojavu angina značajna je:

a) senzibilizacija na antigene uobičajenih etioloških agenasa

b) topografija, anatomska građa i funkcija limfoepitelnog tkiva Waldeyerovog

prstena

c) dispozicija koja nastaje zbog lokalnih i opštih promena


4. Najčešći uzročnici faringitisa su:

a) Streptococcus pyogenes

b) rinovirusi, korona virusi i adenovirusi

c) Epštajn Bar i citomegalovirusi


5. Angine su oboljenja koja se najčešće javljaju kod:

a) starijih osoba zbog fiziološke involucije limfnog tkiva

b) dece i mlađih odraslih osoba

c) osoba kod kojih je došlo do promene flore u usnoj šupljini


6. Najčešći virusni uzročnici angina su:

a) rinovirusi, korona virusi i adenovirusi

b) herpes simpleks virusi i Citomegalovirus

c) koksaki A, parainfluenca i influenca virusi


61

7. Najčešći bakterijski uzročnici angina su:

a) hemofilus influence, difterični bacil i stafilokok

b) fuziformni bacil, pneumokok i meningokok

c) streptokok, stafilokok i pneumokok


8. Nabroj tri najšešća morfološka oblika angina:

a) ______________________________________

b) ______________________________________

c) ______________________________________

9. U kliničkoj slici virusnih angina javlja se:

a) grebanje u grlu, laki bolovi u guši, kijavica i umereno povišena

temperetura

b) visoka temperetura praćena groznicom i jaka gušobolja

c) teška opšta intoksikacija promuklost i nadražajan kašalj


10. Virusne angine se klinički najčešće manifestuju kao:

a) ulcenonekrotični oblik

b) katarlna i vezikulozna angina

c) eksudativni oblik angina


11. Karakterističan lokalni nalaz kataralnih angina je:

a) obilan eksudat koji pokriva veći deo tonzila

b) hiperemija i edem sluznice tonzila i ždrela

c) hiperemija sluznice tonzila sa sa vezikulama na mekom nepcu


12. Karakterističan lokalni nalaz lakunarnih angina je:

a) jaka hiperemija guše sa petehijalnim enantemom na mekom nepcu

b) vezikule i plitke ulceracije na mekom nepcu, uvuli i tonzilama

c) crvenilo i edem sluznice ždrela sa upalnim eksudatom u kriptama i

brazdama tonzila


13. Pseudomembranozna angina se karakteriše:

a) crvenilom i edemom sluznice ždrela sa pojavom eksudata u vidu čepića

b) nekrotičnim promenama sluznice i dubljih slojeva tonzila

c) pojavom sivkastobelih čvrstih naslaga koje prekrivaju tonzile


14. Eksudativni faringitis sa javlja kod odreĎenih virusnih uzročnika:

a) citomegalovirusi

b) herpes simpleks virusi

c) adenovirusi i Epštajn Bar-virusi


62

15. Najčešće bakterijske angine u dečijem uzrastu uzrokovane su:

a) hemofilusom influence tip b

b) beta hemolitičnim streptokokom

c) pneumokokom


16. Streptokokna angina se morfološki najčešće ispoljava kao:

a) ulceronekrotična angina

b) vezikulozna angina

c) katarlana i lakunarna angina


17. Klinička slika streptokoknih angina počinje:

a) postepeno sa mijalgijom, kijavicom i grebanjem u guši

b) visokom tempereturom, jakom gušoboljom uz izražen algični sindrom

c) postepeno sa izraženom regionalnom limfadenopatijom i umerenom

gušoboljom


18. Osnovne kliničke odlike Plaut-Vinsetove angine su:

a) izuzetno teško opšte stanje, hiperemija i edem sluznice sa eksudatom na

tonzilama

b) teško opšte stanje uz pojavu ulceracija na mekom nepcu i tonzilama

c) relativno dobro opšto stanje, ulceromembranozne promene obično

jednostrano uz uvećanje submandibularnih limfnih žlezda


19. Etiološki uzročnici Plaut-Vincentove angine su:

a) Borrelia vinceti i Borrelia tularensis

b) Clostridim perfrigens i Borrelia vincenti

c) Bacilulus fusiformis i Borrelia vincenti


20. Plaut Vinsentova angina nastaje u slučajevima:

a) kada broj kliconoša u populaciji pređe 20%

b) kada se ne stvaraju sekretorna IgA antitela na sluznici

c) kada postoje predisponirajuća stanja kao što su opšta neuhranjenost,

nedostatak vitmaina i iscrpljenost organizma


21. Plaut Vinsetova angina se uspeţno leči:

a) tetraciklinima u dozi od 2 g dnevno

b) penicilinom ili metronidazolom

c) albendazol u dozi od 400mg


63

22. Etiološki uzročnici herpangina su:

a) herpes simpleks virusi

b) koksaki virusi grupe A

c) adenovirusi tip 3 i 7


23. Kliničke odlike herpangina su:

a) neznatno izražene opšte promene i pojava vezkula i ulceracija na jeziku i

bukalnoj sluznici

b) visoka temperetura, izražen algični sindrom i specifične promene na

gingivi I sluznici usana.

c) visoka tempererura, smetnje pri gutanju, izražena mijalgija i pojava

vezikula i ulceracija na prednjim nepčanim lukovima, tonzilama, uvuli i

sluznici ždrela


24. Etiološki uzročnici angine herpetike su:

a) adenovirusi tip 3

b) herpes simpleks virusi tip l

c) koksaki virusi grupe B.


25. U kliničkom nalazu kod angine herpetike dominiraju promene na:

a) sluznici tonzila

b) gingivama, bukalnoj sluznici, jeziku i sluznici ždrela

c) mekom nepcu i nepčanim lukovima


26. Češća pojava mikotičnih angina (uzročnik različite vrste fungi iz roda

Candida) je u vezi sa:

a) niskim socijalno-ekonomskim standardom ljudi

b) većim brojem ljudi sa različitim oblicima imunodeficijencije i češćom

primenom antibiotika širokog spektra

c) odsustvom zapaljenske reakcije zbog nedostatka neutrofilnih leukocita


27. Česta pojava stafilokoknih angina danas, je u vezi sa:

a) nedostatkom vitamina, opšte iscrpljenosti i neuhranjenosti

b) neodržavanja higijene usne duplje

c) sve većom upotrebom antibiotika širokog spektra i razvojem rezistentnih

sojeva stafilokoka u toku terapije antibitoticima


28. Primarno ţarište maligne stafilokokcije lica najčešće je:

a) panaricijum

b) furunkul gornje usne ili nosa

c) stafilokokna pneumonija


64

29. Komplikacija maligne stafilokokcije lica je:

a) paraliza bulbomotornih nerava

b) paraliza facijalisa

c) tromboflebitis kavernoznog sinusa


30. Maligna stafilokokcija lica se leči:

a) po principima stafilokokne sepse

b) penicilinaza-rezistentnim penicilinima oralnim putem

c) lokalnom incizijom i oralnim antibioticima


PERTUSIS (VELIKI KAŠALJ) Doc. dr Olgica Gajović

1. Po definiciji veliki kašalj je:

a) akutna infektivna i nekontagiozna bolest koja se javlja pretežno kod osoba

sa umunideficijencijom praćena upornim kašljem i gušenjem

b) akutna i kontagiozna bolest, najčešće odojčeta i malog deteta sa kašljem i

zacenjivanjem

c) akutna i nekontagiozna bolest koja se manifestuje suvim nadržajnim

kašljem, opštom intoksikacijom i otežanim disanjem.


2. Uzročnik velikog kašlja je:

a) Gram-pozitivan bacil Bordetella pertusis

b) Gram-negativan bacil Bordetella parapertusis

c) Gram negativan bacil Bordetella pertusis


3. UvoĎenjem obavezne vakcinacije protiv velikog kašlja:

a) bolest je potpuno iskorenjena kod novorođenčeta i odojčeta

b) bolest se još uvek javlja kod dece mlađe od godinu dana, kao i kod odraslih

kod kojih je iščezao vakcinalni imunitet

c) bez obzira na vakcinalni status bolest se javlja češće u zimskim mesecima

kada se češće javljaju i druge respiratorne infekcije

Zaokruži tačan odgovor

4. Izvor infekcije u nastanku velikog kašlja je:

a) bolesnik u inkubaciji i tokom bolesti

b) samo bolesnik koji ima ispoljene kliničke znake bolesti

c) asimptomatski kliconoša


65

5. Najznačajnija patogenetska zbivanja u toku pertussisa, koja dovode do

ispoljavanja bolesti su:

a) posle inhalacije, B. Pertussis prodire duboko u sluznicu respiratornih

puteva i nakon hematogene diseminacije dospeva do centra za kašalj u

CNS-u, gde ispoljava snažno nadražajno svojstvo

b) posle inhalacije, B. Pertussis adherira na trepljasti epitel traheje i bronha,

kada dolazi do produkcije pertusis toksina, koji dovodi do povećanja nivoa

cAMP u ćeliji što dovodi do remećenja njene funkcije

c) posle inhalacije, B. Pertussis na epitel respiratorne sluznice dolazi do

snažne produkcije pertusis toksina koji dovodi do teških kliničkih

manifestacija udaljenih organa kao posledica resorptivnog dejstva toksina


6. U patogenezi pertussisa značajnu ulogu ima:

a) kapsularni polisaharid samog bacila

b) egzotoksin koji se produkuje u toku razmnožavanja bakterije

c) endotoksin koji se oslobađa dezintegracijom bakterija


7. Inkubacija velikog kašlja iznosi:

a) 3-5 dana

b) 7-14 dana

c) 24-48 sati


8. U kliničkoj slici velikog kašlja izdvajaju se tri stadijuma bolesti:

a) ______________________________________

b) ______________________________________

c) ______________________________________

9. Veliki kašalj počinje:

a) naglo visokom tempereturom, znacima opšte intoksikacije i suvim

nadražajnim kašljem

b) naglo sa tempereturom > 38 °C, jezom, drhtavicom, bolovima u guši,

produktivnim kašljem, dispnejom i progresivnom respiratornom

insuficijencijom

c) postepeno, bez povišene tempereture sa suvim kašljem koji se pojačava,

naročito u toku noći, uz napade zacenjivanja


10. Napadi kašlja sa zacenjivanjem u toku pertussisa nastaju zbog:

a) nadražajnog dejstva pertussis toksina na centr za disanje

b) pojave atipične pneumonije

c) nadražaja sekreta i deskvamiranih ćelija na ogoljene nervne završetke

disajnih puteva


66

11. Napadi kašlja sa zacenjivanjem u toku velikog kašlja karakterišu se:

a) skraćenim inspirijumom i produženim ekspirijumom

b) otežanim i čujnim inspirijumom, posle čega nastaje otežan i isprekidan

ekspirijum, kada dete iskašlje malo staklaste sluzi ili povrati

c) produžen inspirijum i čujan ekspirijum zbog difuzne obstrukcije disajnih

puteva


12. U toku napada zacenjivanja, dete dobija karakterističan izgled:

a) sedi ili stoji držeći se za ogradu kreveta, crveno je u licu, sa otečenim

kapcima i supkonjuktivalnim krvarenjem vežnjača (efuzije)

b) pospano, zabačene glave unazad cijanotičnih usnam

c) razdražljivo je, ima „plačnu masku” na licu i dispnoično


13. U toku pertussisa mogu biti ispoljene sledeće komplikacije:

a) bakterijemije ukoliko dođe do prodora bakterija u krvotok

b) akutni respiratorni distres sindrom prouzrokovan kapilarnom

propustljivošću, hipoksijom i smanjenom komplijansom pluća

c) sekundarne bakterijske infekcije, mehaničke komplikacije i encefalopatija

sa konvulzijama


14. U toku velikog kašlja mogu nastati komplikacije u vidu sekundarnih

infekcija, i to:

a) bakterijemije

b) encephalitis

c) otitis medija i pneumonija


15. Pertussis encefalopatija, koja se manifestuje pojavom generalizovanih ili

lokalizovanih grčeva toničko-kloničkog tipa i poremećajem svesti, nastaje

zbog:

a) prodora uzročnika u subarahnoidalni prostor i njegovog zapaljenskog

efekta na moždane ćelije

b) direktnog destva pertusis toksina (PT) i hipoksije mozga zbog poremećne

cirkulacije koja nastaje u toku zacenjivanja

c) hiperreaktivnosti i povećane propustljivosti hematoencefalne barijere


16. Lek izbora u lečenju pertussisa je:

a) dovicin

b) ampicilin

c) eritromicin


67

17. Najefikasnija mera prevencije velikog kašlja je:

a) izolacija i primena imunoglobulina

b) vakcinacija

c) antimikrobna terapija


18. U specifičnoj profilaksi neposredno ugroţene i neimunizovane dece, koja su

bila u bliskom kontaktu sa obolelim od pertussisa, primenjuje se:

a) izolacija osoba koje su bile u kontaktu

a) vakcinacija

b) gama globulini i eritromicin


19. U toku pertussisa zbog destva egzotoksina nastaju karakteristične promene u

krvnoj slici:

a) leukopenija sa limfocitozom

b) leukocitoza sa limfocitozom

c) leukocitoza sa granulocitozom


20. Etiološka dijagnoza pertussisa se potvrĎuje:

a) ponavljanim hemokulturama

b) Paul-Bunell-Davidsonovom reakcijom

c) izolacijom uzročnika zasejavanjem materijala uzetog nazofaringealnim

brisom na Borde-Gengouovu podlogu


TETANUS (ZLI GRČ)


1. Po definiciji, tetanus je:

a) teška akutna i kontagiozna bolest koja se karakteriše trizmusom i

progresivnim mičićnim paralizama

b) teška akutna i kontagiozna bolest koja se karakteriše poremećajem gutanja

i

c) progresivnim mičićnim slabostima

d) c)teška akutna i nekontagiozna bolest koja se karakteriše toničkim i

e) paroksizmalnim grčevima mišića

Zaokruži tačan odgov

2. Morbiditet od tetanusa je znatno smanjen:

a) zbog smanjenog traumatizma i samopovređivanja

b) sistematske imunizacije dece i omladine

c) zbog uništavanja glodara, prirodnih rezervoara bacila


68

3. Uzročnik tetanusa, Clostridium tetani je:

a) Gram-negativni anaerobni i sporogeni bacil

b) Gram-pozitivni anaerobni i sporogeni bacil sa peritrihijalnim flagelama

c) Gram-pozitivni anaerobni i asporogeni bacil


4. Prirodni rezervoar bacila tetanusa je:

a) digestivni trakt domaćih i divljih životinja

b) digestivni trakt glodara

c) digestivni trakt zaraženih ljudi


5. Čovek se zarazi sporama tetanusa:

a) putem kontaminirane hrane i vode

b) kada dospeju u povređeno tkivo gde postoje anaerobni uslovi

c) direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom


6. U anaerobnim uslovima vegetativni oblici bacila tetanusa produkuju

_________________________________, jedan od najznačajnijh egzotoksina

koji dovodi do patološke ekscitacije poprečnoprugaste muskulature.

Dopuni tačan odgovor.

7. Tetanospazmin ispoljava svoje dejstvo na:

a) neuromišićnoj spojnici, završecima holinergičkih nervnih vlakana i

autonomnim ganglijama

b) motornim jedrima mozga i kičmene moždine i autonomnim ganglijama

c) senzitivnim neuronima


8. Tetanospazmin se vezuje za gangliozide motornih jedara mozga i kičmene

moţdine čime:

a) sprečava oslobađanje inhibitornih neurotransmitera na neuromišićnoj

spojnici i dovodi do gubitka ili sniženja mišićne inhibicije

b) dovodi do pojačanog oslobađanja acetl holina i pojačanog provođenja

nervnih impulsa parasimpatičke stimulacije

c) dovodi do degeneracije i propadanja nervnih ćelija zbog čega nastaje

hipertonus mišića


9. Tetanospazmin dovodi do poremećaja autonomnog nervnog sistema koji se

ogleda u dezinhibiciji sinaptičke aktivnosti čija je posledica:

a) parasimpatička aktivacija (suvoća sluznice usne duplje, bradikardija,

smanjena peristaltika creva)

b) simpatička stimulacija (tahikardija, arterijska hipertenzija, hipersekrecija i

pojačano znojenje)


69

10. Inkubacija kod tetanusa se definiše kao vreme od:

a) povrede do pojave paroksizmalnih grčeva

b) od pojave trizmusa do pojave paroksizmalnih grčeva

c) od povrede do pojave prve manifestacije bolesti, odnosno trizmusa.


11. Tetanogenim povredama smatraju se:

a) samo ubodne rane i posekotine prljavim i zagađenim predmetima

b) i najmanje povrede tkiva ukoliko u njima postoje anaerobni uslovi


12. Inkubacija kod tetanusa najčešće iznosi:

a) preko 20 dana

b) 7-l5 dana

c) 1-3 dana


13. Teţak hipertoksični oblik tetanusa, sa neizvesnim tokom i visokom stopom

smrtnosti nastaje ukoliko je inkubacija:

a) duža od 7 dana

b) kraća od 7 dana


14. Evolucija bolesti je:

a) vreme proteklo od pojave trizmusa do generalizacije toničkih grčeva

b) vreme od pojave trizmusa do pojave paroksizmalnih grčeva

c) brzina širenja hipertonusa na celokupnu poprečno-prugastu muskulaturu


15. Grč mimičnih mišića lica dovodi do karakterističnog izraza na licu bolesnika,

poznat kao ____________________________________ . Dopuni odgovor.

16. Neki od navedenih kliničkih oblika tetanusa, manifestuju se kliničkom slikom

generalizovanog tetanusa:

a) cefalični tetanus

b) hirurški tetanus

c) ginekološki tetanus i tetanus novorođenčeta


17. Lokalni oblik tetanusa je:

a) teška forma bolesti koja se manifestuje grčevima faringealne i laringealne

muskulature

b) redak oblik bolesti koji se javlja kod nepotpuno imunizovanih osoba i

ispoljava se umerenim hipertonusom

c) najčešći klinički oblik bolesti koji se javlja kod nevakcinisanih osoba i

zahvata prvenstveno interkostalne miđiće i dijafragmu


70

18. Kod bolesnika sa tetanusom javljau se odreĎene komplikacije, koje često

dovode do smrtnog ishoda:

a) poremećaj stanja svesti

b) plućne i kardiovaskularne komplikacije

c) paralitički ileus


19. Komplikacije na kardiovaskularnom sistemu su posledica:

a) direktnog dejstva egzotoksina na srčani mišić

b) lučenja miokardnog depresirajućeg faktora u toku paroksizmalnih grčeva

c) hiperaktivnosti simpatikusa i hipoksije u toku paroksizmalnih grčeva


20. Kod bolesnika sa tetanusom, zbog oteţanog disanja i iskašljavanja javljaju se

komplikacije na plućima i to:

a) akutni respiratorni distres sindrom

b) pneumotoraks

c) pneumonije i atelektaze


21. Kod bolesnika sa tetanusom, u cilju sprečavanja dalje intoksikacije slobodno

cirkulišućim toksinima obavezno je:

a) dati blokatore neuromišićne spojnice (vekuronim 6-8 mg/h)

b) obraditi ranu lokalnim čišćenjem i dezinfekcijom i dati humani

antitetanusni imunoglobulin (antitoksin) uz aktivnu imunizaciju

c) dati agoniste gama-aminobuterne kisleine (GABA) koji direktno

poništavaju inhibitorno dejstvo neurotoksina.


22. Kao lek izbora u uništavanju vegetativnih oblika Costridium tetani u

ulaznom mestu primenjuje se:

a) makrolid

b) mebendazol

c) metronidazol


23. Najvašniji terapijski princip u lečenju bolesnika sa tetanusom, predstavlja

lečenje grčeva primenom:

a) diazepama u dozi od 1-2 mg/kg/24h

b) diazepama u dozi od 0,1-0,2 mg/kg/24h


71

24. Kod teških oblika tetanusa, kod kojih nije postignuta kontrola mišićnih

grčeva primenom benzodijazepina, uz neophodnu veštačku ventilaciju

primenjuje se mišični relaksant duţeg dejstva:

a) azidotimidin

b) pirimetamin

c) vekuronium


25. U lečenju vegetativnih poremećaja kod bolesnika sa tetanusom, zbog snaţne

simpatičke aktivnosti primenjuju se:

a) atropin 1 mg u bolusu ili u obliku kontinuirane intravenske infuzije

b) labetolol, blokator adrenergičkih receptora

c) midazolam u dozi od 0,2-0,3 mg/kg/h


26. Zaštita protiv tetanusa obavezna je za:

a) povređena lica koja nisu vakcinisana

b) povređena lica koja nisu vakcinisana i imaju znake neurointoksikacije

c) sva povređena lica koja nisu vakcinisana ili za koje ne postoji medicinska

dokumentacija o vakcinaciji


27. Kod bolesnika sa tetanusom, u cilju neutralizacije slobodno cirkulišućeg

toksina primenjuje se humani antitetanusni imunoglobulin (antitoksin) u dozi

od:

a) 5 000 ij

b) 500 ij

c) 250 ij


28. U lečenju bolesnika od tetanusa pored pasivne zaštite, primenjuje se aktivna

imunizacija antitetanusnom vakcinom koja se sprovodi u tri doze i

primenjuje po sledećem rasporedu:

a) prva doza odmah posle povrede, druga nakon mesec dana i treća godinu

dana od druge doze

b) prva doza odmah posle povrede i druge dve doze u razmaku od po mesec

dana

c) prva doza posle povrede, druga nakon mesec dana i treća godinu dana od

povređivanja


29. Osobama koje su redovno vakcinisane protiv tetanusa, a povreda je nastala u

prvoj godini nakon vakcinacije potrebno:

a) samo obraditi ranu

b) pored obrade rane dati jednu „buster” dozu vakcine

c) dati HSAT u dozi od 250 ij i jednu „buster”dozu vakcine


72

30. Osobama koje su se povredile u periodu posle jedne a manje od deset godina

od kompletne vakcinacije protiv tetanusa, potrebno je dati:

a) HSAT 250 ij

b) jednu „buster”dozu vakcine i HSAT 250 ij

c) samo jednu „buster”dozu vakcine


BOTULIZAM


1. Po definiciji botulzam je:

a) akutna alimentarna intoksikacija izazvana egzotoksinom bakterije

Clostridium botulinum

b) akutna infekcija izazvana sporogenom anaerobnom bakterijom Clostridium

botulinum

c) akutna neurointoksikacija izazvana egzotoksinom bakterije Clostridium

botulinum


2. Uzročnik botulizma, Clostridium botulinum je:

a) gram negativna, anerobna i asporogena bakterija

b) gram pozitivna, strogo anaerobna i sporogena bakterija

c) gram pozitivna, fakultativno anaerobna i sporogena bakterija


3. Clostridium botulinum produkuje 7 antigenski različitih tipova egzotoksina a

botulizam čoveka izazivaju sledeći tipovi egzotoksina:

a) A, B, C i ređe E

b) A, C, E i ređe F

c) A, B, E i ređe F


4. Botulinski egzotoksin, jedan od najjačih bioloških otrova je:

a) veoma otporan na toplotu

b) termolabilan


5. Botulinski egzotoksin nakon resorpcije u gornjim partijama tankog creva,

dospeva putem cirkulacije do nervnog tkiva, gde se vezuje za:

a) receptore holinergičkih nervnih vlakana, neuromišićne spojnice,

postganglijskih parasimpatičkih nervnih završetaka i autonomnih ganglija

b) receptore refleksnog spinalnog luka i senzitivnih neurona

c) receptore neuromišićne spojnice i bazalnih strukura mozga, motornih

jedara mozga i kičmene moždine


73

6. Nakon vezivanja botulinskog egzotoksina za receptore i njihovog ulaska u

nervnu ćeliju, dolazi do:

a) poremećaja naurotransmisije i pojačane mišićne inhibicije

b) aceti-holinske blokade

c) dezinhibicije sinaptičke aktivnosti


7. Inkubacija kod botulizma najčešće iznosi:

a) 7-10 dana

b) od 6-24 sata

c) 2-3 dana


8. Prvi neurološki poremećaji koji se javljaju u toku botulima su:

a) mioza, pojačano lučenje pljuvačke i strabizam

b) midrijaza, ptoza kapaka, suvoća sluznice usne duplje i diplpija

c) midrijaza, pareza facijalisa i devijacija jezika


9. Kod obolelih od botulizma, pored mišićnih slabosti prisutni su i

neurovegetativni poremećaji, koji se odlikuju:

a) tahikardijom, hipertenzijom i pojačanim znojenjem

b) bradikardijom, hipotenzijom i pojačanom peristaltikom creva

c) bradikardijom, opstipacijom i retencijom urina


10. Pored najčešćeg tipičnog oblika botulizma, postoje i drugi klinički oblici, koji

se reĎe javljaju:

a) cefalični oblik

b) gastrointestinalni oblik

c) botulzam rane i ginekološki oblik


11. U kliničkoj slici botulizma dominiraju:

a) gastrointestinalni poremećaji

b) neurološki poremećaji

c) znaci teške toksemije


12. Sigurna dijagnoza botulizma se najčešće postavlja na osnovu:

a) ispoljenje kliničke slike

b) izolacije Clostridium botulinuma iz krvi

c) biološkim ogledom na zamorcima


74

13. U terapiji botulizma primenjuju se antibiotici jer oni:

a) uništavaju toksin botulizma

b) sprečavaju nastanak sekundarnih infekcija

c) eliminišu vegetativne oblike bakterija


14. Specifično lečenje botulizma se sastoji u primeni:

a) polivalentnog antibotulinskog seruma

b) primena inhibitora holinesteraze (prostigmin)

c) polivalentne vakcine koja sadrži A, B, i E tipove botulinskog anatoksina


75

SINDROM SEPSE

Doc. dr Ljiljana Nešić

1. Učestalost oboljevanja od sepse, u poslednje vreme je:

a) smanjena zahvaljujući moćnoj antimikrobnoj terapiji

b) u porastu, posebno u jedinicama intenzivne nege

c) potpuno je iskorenjena zahvaljujući merama asepse i antisepse


2. Sepsa se definiše kao _______________________________________________

_____________________________________________________________


3. Dve najčešće grupe mikroorganizama uzročnika sepse su

a) rikecije

b) bakterije

c) virusi

d) leptospire

e) protozoe


4. Nabroj tri najznačajnija endogena medijatora odgovorna za patofoziološka

zbivanja u sindromu sepse

1. _________________, 2. _________________, 3. __________________

5. Septikemija je

a) prolazno prisustvo bakterija u krvi

b) prisustvo bakterija u krvi koje su sposobne da se razmnožavaju

c) kontaminacija krvi


6. Sistemski inflamatorni odgovor se javlja

a) isključivo u toku infekcije

b) u toku veće traumatske povrede tkiva, pankreatitisa i infekcije

c) samo ako postoji imunodeficijencija


7. Za sepsu je karakteristično prisustvo najmanje dva od sledećih znakova

temperetura _____ _____

srčana frekvenca ______

broj respiracija ________

broj leukocita ________ ili ________


8. Kada je sistolni arterijski pritisak od _____________ nastaje septični šok.


76

9. Kranji stadijum i najteţa komplikacija septičnog šoka je ________________

____________________________________________________


10. Prema najnovijim podacima najčešći bakterijski uzročnici u sindromu sepse

su

a) gram pozitivne bakterije sa učestalošću od 34 % i gram negativne bakterije

sa učestalošću od 42 %

b) isključivo gram pozitivne bakterije

c) gram negativne bakterije u preko 80 % slučajeva


11. Navedi tri gram negativne bakterije koje se javljaju kao najčešći uzročnici u

sindromu sepse

a) _______________________

b) _______________________

c) _______________________

12. Od navedenih bakterija, jedna je najčešći uzročnik kateterskih infekcija

a) Streptococcus pneumoniae

b) Staphylococcus aureus

c) E. colli


13. Prvi klinički znaci koji pobuĎuju sumnju na sepsu su

a) groznica, povraćanje i mijalgija

b) temperetura, neobjašnjiva hiperventilacija i tahikardija

c) adinamija, dehidratacija i temperetura


14. Hemoragijski sindrom u septičnom šoku nastaje zbog

a) poremećene hematopoeze usled depresije kostne srži

b) smanjene sinteze faktora koagulacije

c) intravaskularne koagulopatije i inhibicije fibrinolize


15. Inicijalna empirijska terapija zavisi od

a) težine kliničke slike

b) mogućeg uzročnika infekcije i uslova u kojima je nastala infekcija

(vanbolnički ili bolnički)

c) izolacije uzročnika


16. Ecthyma gangrenosum je karakteristična koţna manifestacija sepse koja se

javlja kod bolesnika sa neutropenijom i uzrokovana je bakterijom ________

________________________________________________________

Dopuni odgovor.

77

17. Hemodinamske karakteristike septičnog šoka

a) smanjen intravaskularni volumen i smanjena vaskularna rezistencija

b) povećan udarni volumen i smanjen intravaskularni volumen

c) povećan intravaskularni volumen i povećana vaskularna rezistencija


18. Ireverzibilnu fazu septičnog šoka karakteriše

a) intenzivna vazokonstrikcija i anurija

b) intenzivna vazodilatacija i edem mozga

c) intenzivna vazodilatacija i povećana propustljivost krvnih sudova


19. Egzaktna etiološka dijagnoza sepse se postavlja na osnovu:

a) brisa guše

b) hemokulture

c) koprokulture


20. Patofiziološki supstrat u nastajanju DIK-a čine:

a) poremećaj faktora koagulacije, trombocitopenija

b) krvavljenje iz digestivnog trakta

c) endarteritis obliterans


21. Kauzalna terapija sepse podrazumeva:

a) intravensku rehidrataciju sa vitaminima

b) kortikosteroide

c) antibioterapiju


22. Izvor infekcije za sepsu moţe biti:

a) posekotina

b) furunkul

c) hematom


23. Za sepsu je vrlo karakteristično da se javljaju:

a) hematomi po koži

b) egzanthem

c) metastatska žarišta u organim


78

24. U toku sepse povremeno iz ţarišta u cirkulaciju dospeva mnoštvo bakterija

zbog čega se javljaju klinički simptomi:

a) bledilo

b) preznojavanje

c) groznica, hiperpireksija


25. Sepsa je teško generalizovano oboljenje koje iziskuje lečenje:

a) ambulantno u domu zdravlja

b) u svakoj bolnici opšteg tipa

c) u jedinici intenzivne nege


26. Pre primene antibiotika u lečenju sepse neophodno je uzeti:

a) bris guše

b) 2-3 hemokulture

c) punktat kostne srži


27. Nepovoljan tok akutne sepse vodi ka pogoršanju stanja bolesti i javlja se:

a) hronična sepsa

b) septični šok

c) insuficijencija kože


28. U patogenezi nastanka septičnpg stanja i teških poremećaja koji nastaju u

organizmu, najvaţniju ulogu imaju:

a) bakterijski enzimi

b) bakterijski endotoksin

c) udružene infekcije


ZOONOZE


1. Antrax, Lysa, Trichinosis su oboljenja koja pripadaju grupi:

a) zoonoza

b) rikecioza

c) virusnih infekcija


2. Uzročnik anthraxa je: ____________________________________

79

3. Anthrax se javlja u dva klinička oblika:

a) _______________________________________

b) _______________________________________

4. Spoljašnji (koţni) anthrax se javlja u dva klinička oblika:

a) _______________________________________

b) _______________________________________

5. Unutrašnji anthrax se javlja u tri klinička oblika:

a) _______________________________________

b) _______________________________________

c) _______________________________________

6. Izgled likvora kod anthraxnog meningita je:

a) bistar

b) mutan

c) hemoragičan


7. Nabroj bar tri načina prenošenja anthraxa:

a) _______________________________________

b) _______________________________________

c) _______________________________________

8. Lek izbora u lečenju anthraxa je:

a) penicillin

b) hinoloni

c) makrolidi


9. Duţina terapije kod anthraxa je:

a) više od mesec dana

b) 20 dana

c) 7-10 dana


10. Anthraxni bacil:

a) produkuje egzotoksin

b) sadrži endotoksin

c) sadrži tri faktora (I, II, III)


11. Prema putu širenja anthrax se deli na:

a) _____________________________

b) _____________________________

80

12. Posle preleţanog anthraxa:

a) zaštitni imunitet ne postoji

b) zaštitni imunitet postoji

c) zaštitni imunitet je delimičan


13. Nabroj bar dva serotipa leptospira:

a) _____________________________

b) _____________________________

14. Prirodni rezervoar leptospira su:

a) glodari

b) ptice

c) mačke


15. Ulazna mesta preko kojih leptospire prodiru u organizam su:

a) koža

b) genitalni trakt

c) digestivni trakt


16. Leptospire imaju naročiti afinitet za sledeće organe:

a) jetru

b) pluća

c) miokard

d) bubrege

e) mozak


17. Inkubacija leptospiroza iznosi:

a) jedan dan

b) 7-14 dana

c) 30-50 dana


18. Nabroj tri stadijuma u patogenezi leptospirozne infekcije:

a) _______________________________

b) _______________________________

c) _______________________________

19. Nabroj dva klinička oblika leptospirozne infekcije:

a) _______________________________

b) _______________________________

81

20. Weilovu bolest karakteriše:

a) icterus

b) miokarditis

c) bubrežna insuficijencija

d) angina

e) gastroenteritis


21. Periferni razmaz krvi bolesnika sa leptospiroznom infekcijom karakteriše:

a) leukocitoza sa relativnom limfocitozom

b) leukopenija sa relativnom limfocitozom

c) leukocitoza sa granulocitozom


22. Teţi oblici leptospirozne infekcije zahtevaju primenu antibiotika:

a) da

b) ne


23. Laboratorijska dijagnostika leptospirone infekcije podrazumeva:

a) hiperbilirubinemiju

b) povišene vrednosti azotnih materija

c) povišene vrednosti glikemije

d) hiperalbuminemiju

e) povišene vrednosti serumskog gvožđa


24. U prvom stadijumu bolesti (prvih 10 dana) leptospiroze se mogu izolovati iz:

a) urina

b) likvora

c) krvi

d) plućnog sputuma

e) brisa guše


25. Serološka dijagnostika leptospirozne infekcije je validna ukoliko je dokazano:

a) dvostruko povećanje titra antitela

b) nema porasta titra antitela

c) četvorostruko povećanje titra antitela


82

26. Lek izbora u lečenju leptospirozne infekcije je:

a) penicillin

b) hinoloni

c) makrolidi


27. Leptospire pripadaju porodici:

a) Gram negativnih bakterija

b) Gram pozitivnih bakterija

c) spirochaetaceae


28. Za svoje razmnoţavanje leptospire traţe:

a) alkalnu sredinu

b) kiselu sredinu

c) neutralnu sredinu


29. Najteţi oblik leptospirozne infekcije je:

a) miokarditisni

b) meningitični

c) Weilova bolest


30. Serološka dijagnostika leptospirozne infekcije je pozitivna:

a) prva 3 dana bolesti

b) od 6-12-og dana bolesti

c) posle 20-og dana bolesti


31. Lajmsku bolest izaziva:

a) Bacillus fuziformis

b) Borellia burdgoferi

c) Bacillus antracis


32. Prenosioci lajmske bolesti su:

a) krpelji

b) vaši

c) komarci


83

33. Inicijalna koţna manifestacija lajmske bolesti je:

a) makulo-papulozna ospa

b) pustula maligna

c) erythema migrans


34. Klinička slika lajmske bolesti prolazi kroz:

a) pet stadijuma

b) tri stadijuma

c) jedan stadijum


35. Za dokazivanje lajmske bolesti koriste se:

a) bihemijske analize

b) serološki testovi

c) histološke promene na koži

Zaokruži tačan odgovor,

36. Kod lajmske bolesti antitela IgM klase su pozitivna:

a) nakon prve nedelje bolesti

b) nakon trećenedelje bolesti

c) nakon mesec dana od početka bolesti


37. Terapija lajmske bolesti traje:

a) godinu dana

b) 2 nedelje

c) 6-8 nedelja


38. Psihomotorni nemir, hidrofobija i hipersalivacija su karakteristični za

kliničku sliku:

a) tetanusa

b) besnila

c) botulizma


39. Koja su dva klinička oblika besnila:

a) _______________________________

b) _______________________________

40. Imunoprofilaksa kod besnila podrazumeva:

a) antibiotike

b) obradu rane

c) imunoglobulin i vakcinu

84


41. Koju dozu humanog rabies imunoglobulina treba dati povreĎenom?

a) 5 i.j./kgtt

b) 20 i.j./kgtt

c) 60 i.j./kgtt


42. Kod nas i u svetu najčešće se koristi ______________ vakcina protiv besnila.

43. Vakcina protiv besnila daje se:

a) nultog, 7-og, 21-og dana

b) nultog dana, nakom mesec dana, nakon godinu dana

c) nultog dana, nakon godinu dana, nakon dve godine


44. Rezervoar besnila u prirodi su _______________________________________

45. Put širenja besnila je:

a) kontaktni

b) kapljični

c) ingestijom zaraženog mesa


46. Do mozga virus rabiesa dolazi:

a) hematogeno

b) limfogeno

c) neurogeno


47. Inkubacija kod besnila iznosi:

a) 30-90 dana

b) 10 dana

c) 3 dana


48. Histopatološki nalaz moţdanog parenhima je karakterističan i ispoljava se u

vidu ___________________________________________________________

49. Smrtnost kod besnila iznosi:

a) 100%

b) 90%

c) 15%


85

50. Trichinoza se prenosi preko:

a) vode

b) jaja

c) zaraženog mesa


51. Trichinozu izaziva nematoda ______________________________________

52. Trichinella spiralis ima naročiti afinitet za:

a) jetru

b) poprečno prugaste mišiće

c) glatke mišiće


53. Nabroj stadijume u razvoju trihinozne infekcije:

a) _________________________________

b) _________________________________

c) _________________________________

54. Karakteristični klinički znaci trihinozne infekcije su:

a) bolovi u mišićima, edem lica

b) povraćanje, učestale stolice

c) malaksalost, opstipacija


55. Egzaktna etiološka dijagnoza trihinozne infekcije se postavlja na osnovu:

a) epidemioloških podataka

b) kliničke slike

c) laboratorijskih analiza

d) histopatološkog pregleda poprečno-prugastih mišića


56. Lek koji se koristi u lečenju trihinoznih infekcija je:

a) Metronidazol

b) Mebendazol

c) Hinoloni


57. Hematološke promene kod trihinozne infekcije su:

a) leukocitoza sa eozinofilijom

b) leukocitoza sa polinukleozom

c) leukocitoza sa limfocitozom


86

58. Kod trihinozne infekcije prisutne su biohemijske promene u vidu:

a) povišenog ASTO titra

b) povišenih koncentracija mišićnih enzima

c) povišenih vrednosti fibrinogena


MENINGEALNI SINDROM I VIRUSNI ENCEFALITISI


1. Napiši dva meningealna znaka:

a) _________________________________

b) _________________________________

2. Normalan izgled likvora je:

a) mutan

b) krvav

c) bistar


3. Glikorahija normalnog likvora iznosi:

a) 1/2 - 2/3 glikemije u serumu

b) isto kao u serumu

c) više nego u serumu


4. Normalan likvor sadrţi:

a) do 5 ćelijskih elemenata

b) više od 20 ćelijskih elemenata

c) oko 100 ćelijskih elemenata


5. Tipični znaci u kliničkoj slici encefalitisa su:

a) poremećaj svesti

b) konvulzije

c) nesanica

d) povraćanje

e) glavobolja


6. Osnovni patogenetski supstrat kod virusnog encefalitisa je:

a) ishemija mozga

b) edem mozga

c) krvavljenje u mozgu

87


7. U terapiji virusnih encefalitisa najvaţnija je:

a) antibioterapija

b) antiedemska terapija

c) simptomatska terapija


8. Patološki bistar likvor mogu dati ___________________________________

9. Najniţa glikorahija je kod:

a) virusnih meningoencefalitisa

b) bakterijskih meningoencefalitisa

c) TBC meningoencefalitisa


10. Virusi, najčešći uzročnici meningoencefalitisa su:

a) enterovirusi

b) herpes virusi

c) rubella virus


11. Da li se encefalitis javlja kao komplikacija osipnih groznica?

a) da

b) ne


12. Antivirusna terapija se primenjuje kod:

a) herpes simplex encefalitisa

b) varicella-zoster encefalitisa

c) rubella encefalitisa

d) rabies encefalitisa

e) enterovirusnog encefalitisa


INTRAUTERINE INFEKCIJE


1. Nabroj bar dve posledice na plod intrauterinih infekcija:

a) _________________________________

b) _________________________________

2. Najčešći uzročnici intrauterinih infekcija su:

a) virusi

b) bakterije

c) rikecije


88

3. Od navedenih virusa kongenitalne malformacije najčešće daju:

a) Mumps virus

b) Rubella virus

c) Morbilli virus

d) Herpes virusi

e) Hepatitis B virus


4. Od navedenih bakterija kongenitalne malformacije u toku trudnoće mogu

dati:

a) Lysteria monocitogenes

b) Meningococcus

c) Staphylococcus

d) Klebsiella

e) Treponema pallidum


5. Najčešći parazit koji moţe izazvati oštećenje ploda je:

a) Balantidium colli

b) Toxoplasma gondii

c) Tenia saginata


6. Gljivica koja moţe da izazove oštećenje ploda je _______________________

7. Koje tri anomalije čine Greggov sindrom?

a) _________________________________

b) _________________________________

c) _________________________________

8. Opasnost od oštećenja ploda virusom rubelle postoji kod:

a) trudnickoje su u detinjstvu preležale rubellu

b) trudnice koje su se vakcinisale rubella vakcinom

c) trudnice koje u trudnoći dobiju rubella infekciju


9. Koji tip herpes simpleks virusne infekcije majke moţe dati oštećenje ploda?

a) majka boluje od herpes labialisa

b) majka boluje od herpes simpleks encefalitisa

c) majka boluje od genitalne herpetične infekcije


10. Radi prevencije oštećenja novoroĎenčeta kod majki koje imaju genitalni

herpes, obavezno treba uraditi __________________________________

11. Da li virus hepatitisa B daje kongenitalne malformacije?

a) da

b) ne

89


12. Glavni rezervoar toksoplazme gondii u prirodi su:

a) mačke

b) psi

c) pacovi


13. Toksoplazma gondii se najčešće prenosi na plod u toku:

a) primarne infekcije majke

b) reinfekcije majke

c) ne prenosi se


streptokokne bolesti prof. d · 2010-04-19 · 5 28. posle prve epizode erizipela na licu imunitet...

Documents