strategija za integraciju zajednica roma, aškalija i ...the-strategy.org/rae-strategy-...

Strategija za integraciju kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana u Republici Kosovo

1

Republika Kosovo Vlada

Kabinet premijera

Strategija za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u Republici Kosovo 2009-2013

Decembar 2008.


2

Izvršni rezime

1. Uvod

1.1. Preambula

Vizija i ciljevi ........................................................................................... 7

Principi ........................................................................................... 8

Pravosuđe ........................................................................................... 8

Zahvalnica ............................................................................................ 9

1.2. Osnovne informacije Romi, Aškalije i Egipćani na Kosovu ................................................... 9

Izbeglice, interno raseljena lica i migranti ..................................... 12

Kontekst ........................................................................................... 13

1.3. Metodologija Generalno ........................................................................................... 14

Proces izrade ........................................................................................... 14

2. Sektori strategije

2.1. Antidiskriminacija ............................................................................. 16

2.2. Obrazovanje ........................................................................................ 20

2.3. Zapošljavanje i ekonomsko osposobljavanje ................................ 26

2.4. Zdravstvena i socijalna pitanja ....................................................... 33

2.5. Stambena pitanja i neformalna naselja ............................................ 38

2.6. Povratak i reintegracija .................................................................. 46

2.7. Registracija i dokumenti .................................................................. 55

2.8. Pitanja polova ............................................................................. 60

2.9. Kultura, mediji i informisanje ...................................................... 65

2.10. Političko učestvovanje i predstavljanje ........................................... 69

2.11. Bezbednost (policijska služba) ...................................................... 74

Usvajanje, praćenje i sprovođenje strategije ........................................... 77


3

Skraćenice

ARP Agencija za ravnopravnost polova

AEI Agencija za evropske integracije

KAI Kosovska agencija za imovinu

DUI Direktorat za utočišta i imovinu

URN Udruženje roditelja i nastavnika

DUA Demokratska unija Aškalija

EU Evropska unija

KKB Kosovski konsolidovani budžet

SE Savet Evrope

LS Lekari sveta

UDLP Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima

ECHR

ESP

OKNM Okvirna konvencija za nacionalne manjine

FIK

RG Radna grupa

HABITAT

MKGPP Međunarodna konvencija o građanskim i političkim pravima

ICESCR

MCK Međunarodna civilna kancelarija

MKCK Međunarodni komitet crvenog krsta

IEK Informisanje, edukacija i komunikacija

NZJZ Nacionalni zavod za javno zdravlje

MOR Međunarodna organizacija rada

IO Institucija ombudsmana

PIS Privremene institucije samouprave

IRDK Nova demokratska inicijativa Kosova

SOT Srednjoročni okvir troškova

KIP Komisija za imovinska pitanja

KCERJB Kosovski centar za edukaciju i razvoj javne bezbednosti

KLP Konvencija o ljudskim pravima

KEVNŽ Konvencija o eliminaciji svih vidova nasilja nad ženama

EKZLPOS Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda


4

KEK Kosovska energetska korporacija

KFOS Kosovska fondacija za otvoreno društvo

SSK Sudski savet Kosova

LVJB Lokalna veća za javnu bezbednost

KEVRD Konvencija o eliminaciji svih vidova rasne diskriminacije

KPSH

KRAEF Forum kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana

KTDP

MŽSPP Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje

MLU Ministarstvo za lokalnu upravu

MONT Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije

MRSS Ministarstvo za rad i socijalno staranje

MPŠSR Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i seoskog razvoja

MP Ministarstvo pravde

MER Ministarstvo energetike i rudarstva

MEF Ministarstvo ekonomije i finansija

MZP Ministarstvo za zajednice i povratak

MKOS Ministarstvo kulture, omladine i sporta

MUP Ministarstvo unutrašnjih poslova

MSP Ministarstvo spoljnih poslova

MZ Ministarstvo zdravlja

MJS Ministarstvo javnih službi

MTI Ministarstvo trgovine i industrije

MTT Ministarstvo transporta i telekomunikacija

SLP Služba za ljudska prava

SZO Svetska zdravstvena organizacija

NVO Nevladine organizacije

OEBS Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju

PDAK Demokratska partija kosovskih Aškalija

MPGPP Međunarodni pakt za građanska i politička prava

PREBK Ujedinjena partija kosovskih Roma

SPGS Specijalni predstavnik generalnog sekretara

PTK Kosovska pošta i telekomunikacije

APEP Akcioni plan za evropsko partnerstvo

CPE Centar za profesionalnu edukaciju

QKMF


5

CSR Centar za socijalni rad

DCRA Dokumentacioni centar za Rome i Aškalije

SFH Schweizerische Flüchtlingshilfe

KP Kosovska policija

SISH

PRK Plan razvoja Kosova

UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj

UNFPA Fond Ujedinjenih nacija za stanovništvo

UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice

UNICEF Fond Ujedinjenih nacija za decu

UNIFEM Fond Ujedinjenih nacija za žene

UNIJA

UNKT Tim Ujedinjenih nacija i Kosova

UNMIK Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu

KP/KDD Kabinet premijera/Kancelarija za dobro upravljanje, ljudska prava i jednake mogućnosti


6

Izvršni rezime

1. Uvod

1.1. Preambula

Vizija i ciljevi Vizija

Republika Kosovo, nezavisna, suverena, slobodna i demokratska država koja sprovodi i poštuje sve međunarodne standarde ljudskih prava, u kojoj sve zajednice mogu da žive bez straha, uživaju jednake mogućnosti i podržavaju viziju izgradnje zajedničke budućnosti.

Ciljevi:

• Promocija i zaštita prava zajednica Roma, Aškalija i Egipćana i njihova puna integracija u kosovsko društvo;

• Izrada odgovarajućih politika i zakona i obezbeđivanje da su zakoni u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava;

• Aktivna promocija osposobljavanja demokratskih institucija i vladavine prava, posebno kroz dijalog i izgradnju institucija za sprovođenje prava zajednica Roma, Aškalija i Egipćana;

• Podrška i ohrabrivanje rada NVO koje zastupaju interese zajednice Roma, Aškalija i Egipćana, posebno saradnje sa njima, uključujući Instituciju ombudsmana.

17. februara 2008. godine, Skupština Kosova je usvojila deklaraciju o nezavisnosti kojom se Kosovo proglašava nezavisnom i suverenom državom i koja predstavlja aspiracije ka izgradnji slobodne i demokratske zemlje koja će primenjivati i poštovati najviše međunarodne standarde ljudskih prava i gde sve zajednice mogu da žive bez straha, uživaju jednake mogućnosti i učestvuju u viziji izgradnje zajedničke budućnosti. Ove aspiracije se ogledaju i ugrađene su u Ustav Kosova koji je usvojen 9. aprila 2008. i stupio na snagu 15. juna 2008. godine.

Ovaj Ustav uključuje najviše standarde ljudskih prava i posvećuje posebnu pažnju manjinskim zajednicama na Kosovu. Poglavlje III Ustava koje je potpuno posvećeno pravima zajednica i njihovih članova, navodi da pored osnovnih ljudskih prava i sloboda, manjinske zajednice takođe uživaju posebna prava onako kako je naznačeno u Ustavu. Konkretni članovi o pravima manjina koji su navedeni u Ustavu Kosova su očigledan dokaz dobre volje Republike Kosovo da omogući svakom građaninu Kosova, bez obzira na njegovu etničku pripadnost, da živi u slobodi i sa punim dostojanstvom na teritoriji Republike Kosovo.

Kao deo obaveze da se garantuje dobar život svim zajednicama, Republika Kosovo posebnu pažnju posvećuje zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana koje su zvanično priznate kao posebne zajednice od strane države Kosovo.

Dobro je poznato da su širom Evrope, Romi (i Aškalije i Egipćani) predmet vekovne diskriminacije. Čak i danas oni se suočavaju sa diskriminacijom i rasnim stereotipima i nalaze se u uskom krugu diskriminacije, siromaštva i isključenosti, i ostaju jedna od najugroženijih manjina u Evropi. Svi socijalni i ekonomski indikatori jasno naglašavaju ovu žalosnu činjenicu. U međuvremenu, životni uslovi najsiromašnijih zajednica podsećaju na životne uslove najsiromašnijih zajednica u nerazvijenim zemljama.

Kosovo nije izuzetak u tom pogledu, i kao u celoj Evropi, zajednice Roma, Aškalija i Egipćana su nažalost diskriminisane i među najsiromašnijim i najugroženijim zajednicama na Kosovu sa najmanje perspektive za bolji život i budućnost.


7

Destrukcija koju je doneo rat na Kosovu i prolongiran proces reševanja konačnog statusa zemlje dodatno su pogoršali ekonomsku i socijalnu situaciju stanovnika Kosova i posebno su pogodili najugroženije grupe u društvu, uključujući ove tri zajednice.

Vlada Republike Kosovo je svesna ove situacije i rešena je da uradi sve što je u njenoj moći da stvori odgovarajuće uslove za zajednice Roma, Aškalija i Egipćana, tako da oni mogu da uživaju jednaka prava sa svim drugim zajednicama na Kosovu bez bilo kog vida diskriminacije. Dokaz ovog angažovanja je usvajanje posebne strategije koja uključuje afirmativne mere usmerene na premošćavanje jaza između zajednica Roma, Aškalija i Egipćana sa jedne strane i ostalih zajednica sa druge.

Posebno iz ovog razloga, Vlada Kosova je 2005. godine osnovala Ministarstvo za zajednice i povratak (MZP) i druge institucionalne mehanizme kao što je Kancelarija za zajednice pri Kabinetu premijera.

Principi

Vlada Republike Kosovo se vodi principom integracije na ravnopravnim osnovama i obavezuje se da garantuje poštovanje identiteta i nacionalnog porekla pripadnika ove tri zajednice, boreći se u isto vreme protiv svih vidova diskriminacije.

Sa ciljem što je brže mogućeg sprovođenja principa i obaveza Ustava Kosova, Vlada Republike Kosovo se obavezuje da koristi afirmativne mere u cilju brzog poboljšavanja situacije u kojoj se nalaze ove tri zajednice.

U punoj saglasnosti sa Ustavom Kosova Vlada Kosova će se striktno pridržavati politike jednakih mogućnosti, socijalne uključivosti i antidiskriminacije.

Vlada Republike Kosovo će slediti učesnički pristup i uključiće predstavnike i građansko društvo ovih zajednica u sprovođenje i praćenje strategije – kao što su bili uključeni i u proces izrade strategije.

Pravosuđe

Prioritet Republike Kosovo je rekonstrukcija zemlje i eliminacija posledica rata. U tom pogledu Vlada Kosova je angažovana na lečenju rana rata i pokušava sve što može da sprovede pravdu bez obzira na etničku pripadnost žrtava ili izvršilaca i da rasvetli sudbinu nestalih lica, među kojima su mnogi pripadnici ovih zajednica.

Vlada Republike Kosovo već četiri godine čini velike napore da omogući povratak kosovskih građana koji su napustili zemlju kao rezultat rata. Pravda i pomirenje su identifikovani kao preduslovi koji omogućavaju miroljubivu koegzistenciju između zajednica - etničkih grupa na Kosovu i demokratski razvoj kosovskog društva.

Strategija za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana predstavlja važan doprinos u neumornim naporima Vlade Republike Kosovo da izgradi klimu tolerancije i uzajamnog poštovanja između različitih zajednica na Kosovu i da omogući politički dijalog između Republike Kosovo i zemalja u kojima borave pripadnici ovih zajednica i specijalizovanih agencija (IOM, UNHCR i druge) u cilju držanja procesa pod kontrolom.

Zahvalnica

Izrada ove strategije urađena je zajedničkim naporima Kancelarije za dobro upravljanje pri Kabinetu premijera, Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS), predstavnika ove tri zajednice i misije OEBS-a na Kosovu, koji su zajedno koordinisali proces izrade strategije.

Stoga, Vlada Republike Kosovo izražava duboku zahvalnost KFOS-u i OEBS-u na tesnoj saradnji i darežljivoj i veoma kvalitetnoj pomoći na izradi ove strategije.


8

Predstavnici relevantnih ministarstava i drugih institucija na Kosovu, kao i nekoliko međunarodnih organizacija dali su neprocenjiv doprinos u izradi strategije.

Posebnu zahvalnost dugujemo zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana i službama za ljudska prava u ministarstvima Vlade Republike Kosovo koji su učestvovali u radnim grupama na izradi strategije. Bez njihove stručnosti i posvećenosti, bila bi nemoguća izrada ove strategije.

Pored toga, zahvaljujemo se Savetu Evrope (SE), Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), UN HABITAT-u i Visokom komesaru Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) i UNICEF-u na njihovim vrednim doprinosima.

1.2. Osnovne informacije

Romi, Aškalije i Egipćani na Kosovu Ne postoje tačni podaci o stvarnom broju pripadnika zajednica Roma, Aškalija i Egipćana koji trenutno žive na Kosovu ili o broju pripadnika zajednica Roma, Aškalija i Egipćana koji potiču sa Kosova, ali žive kao izbeglice, IRL, lica kojima je odbijen zahtev za azil ili sezonski radnici van Kosova. Statistika u vezi tri zajednice je nejasna i često netačna ili kontradiktorna. Ipak, procenjuje se da trenutno na Kosovu živi oko 35000 do 40000 Roma, Aškalija i Egipćana, dok mnogo veći broj živi van Kosova.

Velike zajednice sa po par hiljada lica žive u Đakovici, Prizrenu, Uroševcu, Kosovu Polju, Obiliću, Peći, Gračanici, Gnjilanu, Mitrovici i Leposavću.

Desetine hiljada Roma, Aškalija i Egipćana koji trenutno žive van Kosova proterani su ili su napustili Kosovo usled sukoba iz 1999. godine. Ipak, delimična rekonstrukcija, kao i proces povratka na u mesta na Kosovu kao što su Gnjilane, Lipljan ili Klina, pokazuju mogućnost za novi početak.

Strategija pre svega posvećuje pažnju poboljšanju situaciji onih zajednica Roma, Aškalija i Egipćana koji još uvek žive na Kosovu, ali daje i rešenja i preporuke za reintegraciju povratnika. Tek u drugoj fazi, kada se situacija u kojoj se nalaze ove zajednice poboljša i kada njihovi apsorpcioni kapaciteti budu poboljšani, zajednice će biti u stanju da prime značajan broj povratnika.

Proces povratka i proces pomirenja i stvaranja tolerantnog okruženja i međuetničkog dijaloga na Kosovu koje striktno poštuje prava i slobode manjina naglašavaju spremnost Republike Kosovo da prihvati svoje romske, aškalijske i egipćanske građane. Ipak, tri zajednice se još uvek suočavaju sa žalosnom situacijom na Kosovu, pogotovu u oblasti zapošljavanja.

Raspoloživi socijalni i ekonomski indikatori ukazuju na njihovo nepovoljan položaj, a aktuelni uslovi života najsiromašnijih podsećaju na životne uslove najsiromašnijih zajednica u zemljama u razvoju.

Izveštaj UNDP-a o ljudskom razvoju (2004) daju neke korisne podatke o socio-ekonomskoj situaciji ove tri zajednice na Kosovu1

Prihod po glavi stanovnika Romi, Aškalije i Egipćani: €397 Kosovski Srbi: €1.282 Kosovski Albanci: €1.051 Ostali: €866

1 Za podatke vidite UNDP, Izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu 2004, Priština 2004. Za druge podatke o situaciji u kojoj se nalaze ove tri zajednice u sektoru zapošljavanja, vidite poglavlje ’Ekonomsko osposobljavanje i zapošljavanje’.


9

Ekstremno siromaštvo (1 USD dnevno)

Romi, Aškalije i Egipćani: 36.70% živi u ekstremnom siromaštvu. Kosovski Srbi: 3.94% Kosovski Albanci: 12.87% Ostali: 16.82%

Stopa nezaposlenosti

Romi, Aškalije i Egipćani: 58.32% Kosovski Srbi: 30.18% Kosovski Albanci: 45.85% Ostali: 42.96%

Podaci iz ankete u vezi plata i veština koju je sprovela Međunarodna organizacija rada (mart 2006.) potvrđuju nepovoljan položaj ove tri zajednice.

Uzorak je činilo 12.126 radnika zaposlenih u 1547 preduzeća, pre svega privatnih kompanija. Ipak, samo 0.1% lica koja rade u ovim preduzećima bili su Romi, Aškalije i Egipćani, odnosno oko 12 lica.2

Prosečan mesečni prihod

Romi, Aškalije i Egipćani: € 144.30. Kosovski Srbi: € 196.60 Kosovski Albanci: € 224.10 Ostali: € 240.20

Ti Romi, Aškalije i Egipćani, ako su zaposleni, zauzimaju prvenstveno niža radna mesta, pokazuju rezultati ankete koja je urađena za potrebe Izveštaja UNDP-a o ljudskom razvoju. Donji podaci predstavljaju procenat respektivne radne snage na rukovodećim položajima.

Pravno i rukovodeće osoblje


Profesionalno i tehničko osoblje


Podaci iz istraživanja o etničkoj strukturi javnih kompanija na Kosovu pokazuju nepovoljnu situaciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, a afirmativne mere predviđene u novom Ustavu Republike Kosovo i ovoj Strategiji su neophodne u cilju rešavanja ovog pitanja.

Zapošljavanje u javnim kompanijama Zaposleni (ukupno) Romi, Aškalije, Egipćani

Kosovska energetska kompanija (KEK): 7564 3 (0.04%) Pošta i telekomunikacije Kosova (PTK): 2484 14 (0.56%) Kosovske železnice: 389 2 (0.51%) Aerodrom Priština: 577 2 (0.35%) KosovoTrans: 912 30 (3.29%)

2 Međunarodna organizacija rada, Istraživanje plata i veština, mart 2006, Priština 2006. Ovi podaci pokazuju da uobičajena praksa da se u ’Ostale’ zajedno svrstavaju sve nealbanske i nesrpske zajednice (Romi, Aškalije, Egipćani, Bošnjaci, Goranci, Turci, Hrvati) ne može da obezbedi pouzdane i realne rezultate zbog razlika između Roma, Aškalija i Egipćana sa jedne i napr. Bošnjaka i Turaka sa druge strane.


10

U ovih pet kompanija zaposleno je ukupno 11926 lica, od čega je 51 Rom, Aškalija i Egipćanin (0.42%). Takođe i u Kosovskoj policijskoj službi (KPS) ove tri zajednice su podzastupljene sa 0.71% policajaca, ili 50 lica.

Individualni podaci iz vladinih struktura i iz međunarodnih organizacija kao glavnih poslodavaca, pokazuju sličnu žalosnu sliku: očiglednu podzastupljenost ove tri zajednice među radnom snagom u ovim institucijama.

Ipak, individualni podaci iz nekih opština pokazuju postojanje dobrih praksi na Kosovu, napr. u Đakovici, Javno preduzeće za vodovod i kanalizaciju zapošljava oko 5% Roma, Aškalija i Egipćana (jedanaest lica), dok je stopa Roma, Aškalija i Egipćana koji rade u Javnom komunalnom preduzeću čak 56% (61 lice).

Ipak, postoje izuzeci u nekim opštinama u kojima su pripadnici zajednice koji se bave nekim zanatima ekonomski uspešni i prihvaćeni kao poslovni partneri od većinskog stanovništva.

Smatra se da s jedne strane prejudicirana praksa potencijalnih poslodavaca i nizak nivo profesionalne obuke i obrazovanja i nedostatak informacija među pripadnicima zajednice sa druge, doprinose žalosnoj situaciji na tržištu rada.

Očekuje se da će se sa (prisilnim) povratkom iz zapadne Evrope, Makedonije, Bosne i Hercegovine ili Crne Gore i dobrovoljnim povratkom interno raseljenih lica (IRL) iz Srbije, ekonomska situacija još više pogoršati, posebno uzimajući u obzir da su doznake iz zapadne Evrope doprinosile prihodu mnogih porodica koje su ostale na Kosovu.3

Dodatni poseban razlog za brigu je situacija u kojoj se nalaze pripadnici ovih zajednica u sektoru obrazovanja.

Podaci o obrazovanju za Rome, Aškalije i Egipćane na Kosovu4

Nepismenost: 16% Deca koja pohađaju osnovnu školu: 75% Deca koja pohađaju srednju školu: 25% Pohađaju ili su završili visoku školu: 1.4.%.

Sledeća tabela o stopi nepismenosti pokazuje nepovoljan položaj ove tri zajednice.

Stopa nepismenosti5

15-24 godine: oni koji nisu Romi 98%, Romi: 65%, Romkinje: 56% 25-34 godine: oni koji nisu Romi, 98%, Romi: 76%, Romkinje: 69%

Tabela takođe pokazuje posebno nepovoljan položaj romskih, aškalijskih i egipćanskih žena u obrazovnom sistemu. Slična situacija preovlađuje na tržištu rada (napr. od 50 policijaca samo su dve žene, dok je istraživanje UNDP-a pokazalo da je procenat romskih, aškalijskih i egipćanskih žena koje se nalaze na rukovodećem položaju 0%). Nizak nivo obrazovanja, ekonomska i socijalna zavisnost i rani brakovi dodatno pogoršavaju njihov položaj i ojačavaju diskriminaciju žena iz ove tri zajednice.

Slučajevi diskriminacije mogu da se pronađu u svim sferama svakodnevnog života ove tri zajednice. U obrazovanju, pristupu zdravstvenoj zaštiti, rekonstrukciji uništene imovine, političkom učešću i zastupljenosti, učešću u podržanim programima povratka, ove tri zajednice

3 Među Romima, Aškalijama i Egipćanima, doznake dobijene od rođaka/prijatelja i alimentacije čine 20.86% ukupnog prihoda što je najveća stopa među svim etničkim zajednicama. Vidite UNDP, Izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu 2004, Priština 2004. 4 UNDP, Izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu 2004, Priština 2004. Za dodatne podatke o obrazovanju, vidite poglavlje ’Obrazovanje’. 5 UNDP, Lica siromaštva, Bratislava 2005.


11

ili pripadnici ove tri zajednice su u nepovoljnom položaju i diskriminisani u odnosu na srpsku manjinu koja uživa veliku pažnju međunarodnih institucija koje nadziru administraciju na Kosovu i napore lokalnih institucija.

Izbeglice, interno raseljena lica i migranti Oko 45000 do 50000 kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana živi u Srbiji (oko 23000 je registrovano kao IRL), 35000 je registrovano u Nemačkoj kao lica kojima je odbijen zahtev za azil i oko 10000 živi kao izbeglice u Crnoj Gori, Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Nepoznat broj živi kao izbeglice, ilegalni migranti ili sezonski radnici širom zapadne Evrope. Očekuje se da će u narednim godinama značajan broj ovih lica biti vraćen na Kosovo.

Prema podacima UNHCR-a, od januara 2000. do oktobra 2007. godine, samo 6899 Roma, Aškalija i Egipćana se vratilo na Kosovo. Sa druge strane, veruje se da je značajan broj napustio Kosovo u ovom periodu zbog ekonomskih razloga.

Glavni domaći dokumenti o politici koji se odnose na (dobrovoljni) povratak IRL su Preporuke Privremenih institucija samouprave (PIS) za ažuriranje politike i postupaka povratka iz maja 2006. godine, Revidirani priručnik za održivi povratak koje je poslednji put revidiran u julu 2006. godine i Protokol o dobrovoljnom i održivom povratku, potpisan u junu 2006. godine od strane UNMIK-a, vlade Srbije i PIS.

Pored toga, većina opština je donela Opštinsku strategiju za povratak koje se bave isključivo pitanjem dobrovoljnog povratka IRL i izbeglica, ali ne i prisilnim povratkom.

Veruje se da više od 11% registrovanih IRL u Srbiji otpada na Rome, Aškalije i Egipćane, dok postoji i veliki broj građana koji su raseljeni u Srbiji pri čemu nisu registrovani kao IRL. Većina ovih IRL žive u ekstremnom siromaštvu bez pristupa osnovnim uslugama kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita, socijalna pomoć, ili pristup tržištu rada.

U vreme pisanja ove strategije povratak lica kojima je odbijen zahtev za azil iz zapadne Evrope bio je još uvek u rezervisanoj nadležnosti UNMIK-a, dok je povratak IRL iz Srbije već bio u nadležnosti Vlade. Shodno tome, različiti dokumenti o politici regulišu odgovarajuće politike povratka.

2007. godine, UNMIK i PIS su završili Strategiju za reintegraciju repatrijisanih lica koja se bavi situacijom izbeglica koji se prisilno vraćaju na Kosovo. Procenjuje se da oko 50% lica koja mogu prisilno da budu vraćena čine Romi, Aškalije i Egipćani, a posebno Romi.

Očekuje se da će u bliskoj budućnosti značajn broj biti (prisilno) vraćen iz zapadne Evrope, pre svega iz Nemačke, ali takođe i iz zemalja kao što su Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Ovaj povratak stvara dodatne odgovornosti centralnoj vladi i opštinskim vlastima. Masovan povratak bi preopteretio političke kapacitete i kapacitete društva na Kosovu. On bi prenapregnuo apsorpcione kapacitete zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, što bi stvorilo opasnost da veliki broj napusti Kosovo.

Strategija daje rešenja i obimne preporuke u vezi pitanja povratka i reintegracije koje ipak ne mogu da zamene glavne gore pomenute dokumente koji regulišu politiku povratka.

Kontekst Strategija treba da bude viđena u kontekstu drugih važnih dokumenata u Republici Kosovo i na međunarodnom nivou. Preporuke strategije nemaju za cilj da zamene opšte dokumente politike, već da pruže korisne i realne preporuke o tome kako situacija ove tri zajednice može da bude poboljšana u svim relevantnim sektorima.

Sve ostale relevantne opšte strategije ili opšti politički dokumenti Vlade Republike Kosovo koji su u fazi završavanja, kao što je: izrada strategije za period 2009-2013 i priručnika za održivi


12

povratak od strane Ministarstva za zajednice i povratak koja se bavi položajem ove tri zajednice, uzeće u obzir Strategiju za intetgraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu.

Iskustva i najbolje prakse iz ostalih dokumenata politike povratka na Kosovu, a posebno iz drugih politika u regionu koje se odnose na Rome i preporuke međuvladinih organizacija kao što je Savet Evrope, OEBS i Ujedinjene nacije, služile su kao referentne tačke u procesu izrade strategije. Od nemerljive važnosti bile su detaljne i konkretne preporuke Saveta Evrope u vezi sa različitim aspektima života Roma, Aškalija i Egipćana i Akcioni plan za Rome i Sinti u regionu OEBS-a.6 Ova strategija će takođe uključiti najbolje evropske prakse i inicijative koje su pokrenute na celom kontinentu u cilju rešavanja problema ovih zajednica.

Pored dokumenata o politici koji se odnose na ovaj sektor, generalni dokumenti kao što su Strateški plan razvoja Kosova (SPRK), Srednjoročni okvir troškova (SOT) i Zakon o finansiranju lokalne uprave br. 03/L-049 koji predstavljaju glavne finansijske planske dokumente za Kosovo u narednih nekoliko godina, su od najveće važnosti. Neophodno je da SPRK i SOT naprave osvrt na sprovođenje strategije i predvide odgovarajuće finansijske resurse.

Vlada Republike Kosovo obezbediće u tesnoj saradnji sa svojim partnerima iz Evropske unije (Komisija) da sprovođenje relevantnih delova strategije bude uključeno kao jedan od prioriteta u Akcioni plan za evropsko partnerstvo (APEP).

Biće obezbeđeno da buduća strategija za smanjivanje siromaštva konkretno posveti pažnju potrebama i zabrinutostima zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.

Kao posledica toga, vlada Kosova će obezbediti određeni procenat godišnjeg budžeta za sprovođenje strategije i poziva međunarodne donatore da dopune ovaj iznos u cilju obezbeđivanja dovoljnih finansijskih resursa za integraciju Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu.

Vlada Republike Kosovo obezbediće da bilo koja dalja dešavanja koja proizađu iz proglašavanja nezavisnosti, kao što su novi zakoni, uzmu u obzir specifičnu situaciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana. ’Konsultativni savet za zajednice’, koji je osnovan 15. septembra 2008. godine, će uključiti predstavnike iz sve tri zajednice i učiniće napore da poboljša političku i socijalnu situaciju ove tri zajednice.

I novi Ustav Republike Kosovo, Zakon o zajednicama i Zakon o zaštiti i promociji prava zajednica i njihovih pripadnika na Kosovu (NO 03/L-047) sadrže odredbe o uvođenju afirmativnih mera koje su neophodne za poboljšanje situacije Roma, Aškalija i Egipćana.

1.3. Metodologija

Generalno Svrha strategije je da doprinese stvaranju kosovskog društva u kojem su Romi, Aškalije i Egipćani poštovani kao ravnopravni građani koji uživaju sva prava i osnovne slobode i koji nisu izloženi bilo kom vidu diskriminacije. Znači, strategija naglašava pravo zajednica Roma, Aškalija i Egipćana da ravnopravno učestvuju u društvu, uključujući politiku i ekonomiju Kosova.

Proces izrade i sprovođenja strategije pridržavaju se sledećih smernica:

1. Uspešna strategija treba da bude izrađena na učesničkom pristupu, uz uključivanje predstavnika relevantnih ministarstava i triju zajednica.

2. Zajednice će biti uključene u sprovođenje i praćenje strategije.

6 Aneks X daje referencu na sva relevantna dokumenta koji su inspirisani i koji su rukovodili izradom strategije.


13

3. Izrada i sprovođenje strategije treba da budu posmatrani u širem kontekstu pri čemu ostale vladine inicijative ili relevantne međunarodne inicijative predstavljaju referentne tačke.

4. Strategija ne namerava da zameni generalne ’usmeravajuće inicijative’, već da ih dopuni. Kao posledica toga, strategija sledi pristup zajedničkog pristupa uvek kada je to moguće, uz dopunjavanje afirmativnim akcijama uvek kada je to potrebno.

5. Preporuke Saveta Evrope, Akcionog plana OEBS-a za Rome i Sinti u regionu OEBS-a, kao i preporuke Ujedinjenih nacija i Evropske unije predstavljaju važne smernice za razvoj i sprovođenje strategije.

6. Iskreno i realno sprovođenje strategije zasnovano na identifikaciji finansijskih resursa je od ključne važnosti za poboljšanje situacije Roma, Aškalija i Egipćana. Uključivanje sprovođenja strategije kao jednog od prioriteta u Akcioni plan za evropsko partnerstvo (APEP), ili u Strateški plan razvoja Kosova (SPRK) i Srednjoročni okvir troškova (SOT), kao i relevantne odredbe u kosovskom budžetu predstavljaju garancije za iskreno i realno sprovođenje.

7. Ovaj okvirni dokument će biti dopunjen akcionim planovima za svaki od sektora strategije i omogućiće uključivanje posebnih i konkretnih komentara, sugestija, primedaba ili preporuka od strane raznih učesnika koji su učestvovali ili su kontaktirani u toku procesa izrade, i omogućiće izdvajanje dovoljnih sredstava za predviđene mere.

8. Vlada Kosova će uspostaviti mehanizam odgovornosti za sprovođenje strategije.

Proces izrade Pri izradi strategije korišćen je učesnički pristup i pristup zasnovan na pravima. On je već uključen u proces izgradnje dijaloga između ’nosilaca zadataka’ i ’nosilaca prava’ i predviđa nastavak ove komunikacije i saradnje u toku procesa sprovođenja i praćenja, čime se stvara vlasništvo nad strategijom i međusobno razumevanje.7

Učesnički pristup doveo je do efikasnog učešća vladinih predstavnika i predstavnika ove tri zajednice, a pored toga uključio je i predstavnike i organizacije građanskog društva koje pripadaju većinskom stanovništvu.

Regionalni okrugli stolovi, radionice i pokretačka konferencija su već u pripremnoj fazi uspešno poslužili svrsi uključivanja širokog spektra aktera iz vlade i zajednica. Ovaj pristup obezbedio je garancije da će strategija biti uspešno sprovedena i da će dobiti podršku društva u celini.

Osnovano je sledećih šest radnih grupa za izradu različitih sektora strategije:

• Stambena pitanja i neformalna naselja, registracija i dokumenti, povratak i reintegracija

• Obrazovanje

• Kultura, identitet, mediji i informisanje

• Zapošljavanje i ekonomsko osposobljavanje

• Zdravstvena i socijalna pitanja

• Antidiskriminacija, bezbednost, prava manjina, političko učestvovanje i predstavljanje

• Pitanja polova

7 Za više informacija o pristupu zasnovanom na pravima vidite: Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Često postavljana pitanja o pristupu zasnovanom na ljudskim pravima za izgradnju saradnje, Njujork, Ženeva 2006.


14

Radne grupe činili su pripadnici relevantnih resornih ministarstava i predstavnici ove tri zajednice, a predsedavali su im nacionalni ili međunarodni eksperti, i na njima su elaborirane preporuke strategije.

Eksperti iz drugih organizacija kao što su SE, UNHCR, UNDP, UNHABITAT, Kosovski obrazovni centar (KEC), Kancelarija UNMIK-a za zajednice, povratak i manjine (KZPM), Zavod za javno zdravlje, Misija OEBS-a na Kosovu, kao i različite lokalne NVO, dali su doprinos svojom stručnošću.

Kada se radi o postupku izrade, istorijski koncept treba da bude uzet u obzir zbog toga što se to poklopilo sa proglašavanjem nezavisnosti Republike Kosovo, pisanjem i usvajanjem Ustava Republike Kosovo, usvajanjem zakona iz Ahtisarijevog paketa i prenosom ovlašćenja sa međunarodnih institucija na institucije Republike Kosovo. Veliki deo UNMIK-ovih propisa je još uvek u igri, a u međuvremenu važeći zakoni na Kosovu se zamenjuju, menjaju i dopunuju. Ove promene su uzete u obzir na intenzivan i brz način i zbog toga pravni i institucionalni okvir na koji se ovde poziva možda nije najnoviji.


15

2. Sektori strategije

2.1. Antidiskriminacija

2.2. Obrazovanje

2.3. Zapošljavanje i ekonomsko osposobljavanje

2.4. Zdravstvena i socijalna pitanja

2.5 Stambena pitanja i neformalna naselja

2.6. Povratak i reintegracija

2.7. Registracija i dokumenti

2.8. Pitanja polova

2.9. Kultura, mediji i informisanje

2.10. Učestvovanje i zastupanje

2.11. Bezbednost (Policijska služba)


16

2.1. Antidiskriminacija

Opis situacije

Tokom cele istorije, Romi, Aškalije i Egipćani od perioda razvoja i priznavanja njihovog identiteta, su se suočavali sa sistematskim isključivanjem i diskriminacijom u svim sferama privatnog i javnog života. U bivšoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) kao i u drugim socijalističkim državama, etničke, jezičke, verske i druge razlike su bile pokrivene socijalističkim plaštom. Svi građani su smatrani jednakim pa zbog toga javne diskusije o stvarnom ili doživljenom isključivanju određenih grupa iz javnog života nisu bile dozvoljene.

Sa druge strane, postojao je sistem koji je pažljivo balansirao između većih etničkih grupa u republikama SFRJ u saveznim mehanizmima raspodele vlasti. U tom sistemu, na Kosovu kao i u drugim delovima SFRJ, veoma malo Roma, Aškalija i Egipćana je imalo visoke i javno vidljive položaje u vladama, kao sudije, tužioci, u radio i TV stanicama ili kao poslanici u skupštinama.

Neki od onih koji su zauzimali takve položaje nisu hteli da otkrivaju svoj identitet zbog straha od diskriminacije. Ipak, Romi, Aškalije i Egipćani na višim i rukovodećim položajima su izuzetak, dok je većina njih uvek živela pod mnogo bednijim uslovima nego bilo koja druga grupa. Rat na Kosovu u periodu 1998-1999 izbacio je na površinu razlike i etničku mržnju na Kosovu i dodatno pogoršao položaj ovih zajednica.

Isključivanje i diskriminacija su preživeli sve političke promene, pa se Romi, Aškalije i Egipćani na Kosovu još uvek suočavaju sa diskriminacijom i grupe su sa najvećom stopom nezaposlenosti i najvećom stopom siromaštva. Kompanije ili institucije koje su uspostavljene ili reorganizovane poslednjih godina, kao što su Kosovska policijska služba (KPS), Kosovska energetska kompanija (KEK), Pošta i telekomunikacije Kosova (PTK), Kosovske železnice, Kosovski transport, Aerodrom Priština, zapošljavaju skoro 20000 lica, od kojih je ipak samo 0,5% iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.

Pored nezaposlenosti, oni se suočavaju i sa najnižim nivoom obrazovanja i sa najkraćim očekivanim trajanjem života, pri čemu značajan broj pripadnika tih zajednica nije registrovan i nema zvanična dokumenta, prinuđeni su da žive u neformalnim naseljima kojima nedostaje adekvatna infrastruktura ili ravnopravan pristup uslugama. Žene iz zajednice Roma, Aškalija i Egipćana se suočavaju sa višestrukom diskriminacijom zbog svog pola i etničke pripadnosti.

To je razlog zbog kojeg Vlada Republike Kosovo mora u više oblasti da pokrene afirmativne akcije da bi se svim licima koja pripadaju zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana pružile jednake šanse i mogućnosti. Antidiskriminacione politike moraju da budu usaglašene u različitim sektorima strategije. U svojim različitim poglavljima, strategija preporučuje mere koje treba da budu preduzete u cilju obezbeđivanja jednakih šansi i mogućnosti pripadnicima ovih zajednica.

Politički okvir i referentni dokumenti

Ustav Republike Kosovo je postavio ljudska prava i prava manjina u centar pažnje, u stvari posvetio je celo poglavlje tri pravima manjina, koje detaljno opisuje posebna prava koja uživaju pripadnici manjinskih zajednica u Republici Kosovo. Pored toga, posebne antidiskriminativne odredbe se nalaze i u međunarodnim konvencijama koje važe na Kosovu, od kojih su najreleavntnije: (a) Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima8, (b) Evropska konvencija o zaštiti 8 UDLP, član 1: Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svešću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva. 2. Svakom pripadaju sva prava i slobode proglašene u ovoj Deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, rođenja ili drugih okolnosti. Dalje, neće se praviti nikakva razlika na osnovu političkog, pravnog ili međunarodnog statusa zemlje ili teritorije kojoj neko lice pripada, bilo da je ona nezavisna, pod starateljstvom, nesamoupravna, ili da joj je suverenost na ma koji drugi način ograničena. i 7. Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo bez ikakve razlike na podjednaku zaštitu zakona. Svi imaju pravo na jednaku


17

ljudskih prava i osnovnih sloboda9 i njeni protokoli, (c) Međunarodni sporazum o građanskim i političkim pravima10 i njegovi protokoli, (d) Konvencija o eliminaciji svih vidova rasne diskriminacije, (e) Konvencija o eliminaciji svih vidova diskriminacije žena, (f) Konvencija o pravima deteta11, i (h) Okvirna konvencija Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina.12 Pored toga važi i Međunarodni sporazum o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima13, onako kako je definisan u uredbi UNMIK-a br. 1999/24. Ovi međunarodni standardi obezbeđuju široki okvir zaštite pojedinaca i zajednica od diskriminacije.

Pored toga, u skladu sa međunarodnim i evropskim14 standardima, Vlada Kosova je usvojila Zakon protiv diskriminacije 30. jula 2004. godine (Zakon br. 2004/3)15 i administrativno naređenje za njegovo sprovođenje (br. 4/2006). Svrha ovog Zakona je da spreči i da se bori protiv diskriminacije, promoviše efikasan kvalitet i da sprovede princip jednakog tretmana svih građana Kosova u skladu sa Zakonom (član 1). Zakon je zasnovan na tri sledeća principa: jednak tretman, pošteno zastupanje, dobro razumevanje i međuetnička tolerancija.

Da bi se sproveo zakon, udruženja i organizacije mogu da podnose žalbe. Institucija ombudsmana je ključno telo za zaštitu jednakog tretmana, koje prima i ispituje žalbe. Da bi se podigla svest o Zakonu protiv diskriminacije, Vlada je sprovela kampanju informisanja javnosti sa motom: „Svi smo različiti ali smo jednaki pred zakonom“ na pet jezika, uključujući i romski. Pored toga, 11. oktobra 2005. godine, Vlada Kosova je usvojila akcioni plan za sprovođenje Zakona protiv diskriminacije (2005-2007). Pored toga, 3. oktobra 2008. godine, Vlada Republike Kosovo je proglasila mesec septembar za mesec protiv diskriminacije na Kosovu sa motom “Svi su jednaki i bez diskriminacije“, što će se nastaviti i u u toku 2009. godine.

Cilj akcije Mesec borbe protiv diskriminacije je da se sprovedu brojne aktivnosti i upozna javnost sa Zakonom protiv diskriminacije i administrativnim naređenjem za njegovo sprovođenje, kao i sa drugim materijalima koji su konkretno pripremljeni za ovu kampanju na pet jezika svih zajednica, uključujući i romski, za promociju ljudskih prava, jednakih mogućnosti i borbe protiv diskriminacije, sa posebnim naglaskom na manjinske zajednice.

Ipak, puno toga ostaje da bude urađeno da bi se sproveo ovaj Zakon što je pre moguće i da se preuzmu obaveze koje prolizilaze iz njega.

zaštitu protiv bilo kakve diskriminacije kojom se krši ova Deklaracija i protiv svakog podsticanja na ovakvu diskriminaciju. 9 EKLP, član 14: Uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. 10 MSGPP obezbeđuje u članu 24 da svako dete bez ikakvog razlikovanja zasnovanog na rasi, boji, polu, jeziku, veroispovesti, nacionalnom ili društvenom poreklu, imovini ili rodenju, ima pravo na mere zaštite od strane njegove porodice, društva i države koju zahteva njegov položaj maloletnika; pravo da bude registrovano odmah po rođenju i pravo da dobije državljanstvo. Član 26 dalje obezbeđuje jednaku i efikasnu zaštitu svih lica pred zakonom. 11 MKPD, član 2.1 definiše obavezu država da obezbede da svakom detetu bez diskriminacije bilo koje vrste budu obezbeđena prava na način koji utvrđuje ova Konvencija. Zaštita od diskriminacije je definisana u članu 2.2: Strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće mere kako bi se obezbedila zaštita deteta od svih oblika diskriminacije ili kažnjavanja zasnovanog na statusu, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, zakonskih staratelja ili članova porodice. 12 OKZNM, član 4.1: 1. Ugovornice se obavezuju da zajamče pripadnicima nacionalnih manjina ravnopravnost pred zakonom i jednaku zakonsku zaštitu. U tom smislu zabraniće se svaka diskriminacija na osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini. 2. Ugovornice se obavezuju da usvoje, gde je to potrebno, odgovarajuće mere za unapređenje, u svim oblastima ekonomskog, socijalnog, političkog i kulturnog života, pune i efektivne ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i onih koji pripadaju većini. U tom pogledu će voditi računa o posebnom uslovima pripadnika nacionalnih manjina. 3. Mere usvojene u skladu sa stavom 2. ne smatraju se aktom diskriminacije. 13 MSESKP, član 2 definiše da će prava koje sadrži ovaj sporazum biti uživana bez diskriminacije bilo koje vrste 14 Videti i a) Direktiva Savete Evropske unije 2000/43/EC od 29. juna 2000. i b) Direktiva Savete Evropske unije 2000/78/EC od 27. novembra 2000. 15 Videti i uredbu UNMIK-a br. 2004/32 o proglašenju Zakona protiv diskriminacije koji je usvojila Skupština Kosova 20. avgusta 2004.


18

Usmeravanje i promocija ljudskih prava u okviru važećih propisa i politika su dalje podržani uvođenjem mesta koordinatora za ljudska prava u svim ministarstvima16. Pored toga, koordinatori za ljudska prava treba da budu postavljeni u opštinama, pri čemu međutim, sve opštine nisu još uvek ispunile ovu obavezu. Sledeća važna evolucija propisa je usvajanje Zakona o zaštiti i promociji prava zajednica i njihovih pripadnika na Kosovu (br. 03/L-047, 13. mart 2008.). Ovaj zakon sadrži važne i detaljne odredbe čiji je cilj poboljšavanje kvaliteta života, socijalno ekonomskog standarda, prava i garancija za manjinske zajednice. Cilj ovog zakona je da garantuje i promoviše prava manjinskih zajednica koja se odnose na različite oblasti kao što su političko učestvovanje, jezik, mediji, vera, obrazovanje i zdravstvena zaštita. Parlament je usvojio i druge zakone, kao što su Zakon o lokalnoj upravi 2008/03-L040, Zakon o finansiranju lokalne uprave br. 03/L-049 i uredba o funkcionisanju fonda za podršku manjinskim i multietničkim medijima i drugim posebnim grupama koje se bave pitanjima zajednica, uključujući ove tri zajednice. Pored toga, Skupština je usvojila Zakon o zvaničnim praznicima u Repulici Kosovo No.03/L-064 koji daje garancije za poštovanje identiteta i kulture zajednica. Ovaj zakon utvrđuje dane sećanja za različite zajednice, među kojima je 8. april Dan Roma i 15. februar Dan Aškalija.

Ostali zakoni iz Ahtisarijevog paketa koji su u fazi izrade i usvajanja predviđaju odredbe koje daju garancije prava i životnih uslova za zajednice Roma, Aškalija i Egipćana.

Mere

Institucije Republike Kosovo

Institucije Vlade Republike Kosovo treba da obezbede efikasno sprovođenje svojih antidiskriminacionih propisa u cilju borbe protiv rasne i etničke diskriminacije u svim oblastima, između ostalog, u pristupu obrazovanju, zapošljavanju, stanovanju, zdravstvenim i socijalnim uslugama i državljanstvu. Kosovske institucije moraju da uključe predstavnike Roma, Aškalija i Egipćana u proces dizajniranja, sprovođenja i procene.

Institucije Vlade Republike Kosovo će u svim merama i programima uzeti u obzir specifičnu situaciju u kojoj se nalaze žene iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, koje su stalno žrtve dvostruke diskriminacije, po osnovu etničke pripadnosti i pola.

Institucije Vlade Republike Kosovo će redovno procenjivati, na centralnom i lokalnom nivou, rezultate ovih politika, strategija i mera, i uključivaće predstavnike zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u proces procene.

Vlada Republike Kosovo će doneti i sprovesti jasno definisanu politiku „jednakog tretmana“ u svim sferama života kao što su ekonomija, obrazovanje, zdravstvo, stanovanje, pristup uslugama.

U skladu sa nacionalnim i međunarodnim standardima o zaštiti podataka, relevantne institucije Kosova će dokumentovati sve vrste i relevantne slučajeve diskriminacije u cilju bolje procene situacije i reagaovanja na potrebe Roma, Aškalija i Egipćana.

Vlada Republike Kosovo će objavljivati periodične izveštaje o pitanjima diskriminacije, kao i o politikama, strategijama i merama koje su usvojene u cilju bavljenja ovim pitanjem.

16 Videti administrativno uputstvo br. 8/2005.


19

Relevantne institucije Kosova će ohrabrivanjem iskrenog dijaloga ili konsultacija, poboljšati odnose između Roma, Aškalija i Egipćana i drugih etničkih grupa, u pogledu promovisanja tolerancije, međuetničkog dijaloga i prevazilaženja predrasuda i negativnih stereotipa na obe strane.

Vlada Republike Kosovo će ohrabriti zapošljavanje pripadnika ovih zajednica u ključnim sektorima pravosuđa, ombudsmana i agencija za sprovođenje zakona, u cilju podizanja poverenja ovih zajednica u ove institucije.

Vlada Republike Kosovo će informisati i podizati svest ljudi Republike Kosovo o Zakonu protiv diskriminacije među kosovskim stanovništvom. Pored toga, kampanje za podizanje svesti o Zakonu protiv diskriminacije skrojene prema meri biće usmerene na zajednice Roma, Aškalija i Egipćana. Ove kampanje će obuhvatati informacije o postojanju Službe protiv diskriminacije pri instituciji ombudsmana i dostupnosti njihovih regionalnih kancelarija.

Vlada Republike Kosovo će ohrabriti zapošljavanje pripadnika ovih zajednica širom javnog sektora, a posebno na položajima koji omogućavaju praćenje sprovođenja Zakona protiv diskriminacije ili položajima koji omogućavaju procenu mera.

Vlada Republike Kosovo će organizovati u saradnji sa lokalnim i međunarodnim NVO obuke o Zakonu protiv diskriminacije za advokate, sudije i tužioce.

Vlada Republike Kosovo će podržati razvoj i izgradnju kapaciteta aktera građanskog društva Roma, Aškalija i Egipćana u cilju posvećivanja pažnje diskriminaciji članova zajednica i davanja pravnih saveta.

Vlada Republike Kosovo će obezbediti da mehanizmi na lokalnom i centralnom nivou koji se bave sprovođenjem Zakona protiv diskriminacije budu uspostavljeni ili ojačani.

Vlada Republike Kosovo će obezbediti pristup pravdi Romima, Aškalijama i Egipćanima i da odgovarajući postupci budu primenjeni kada slučajevi diskriminacije budu izneti pred sud. One će olakšati pristup pravosuđu licima koja pripadaju zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana kroz mere kao što su pravna pomoć i obezbeđivanje informacija na romskom jeziku.

Vlada Republike Kosovo će obezbediti da svi slučajevi u kojima se sumnja na postojanje diskriminacije budu detaljno i objektivno istraženi i obezbediće odgovarajuću pomoć žrtvama ili svedocima.

Vlada Republike Kosovo će obezbediti energičnu i efikasnu istragu dela nasilja protiv Roma, Aškalija i Egipćana, ako se ta dela manifestuju, posebno kada postoje osnovani razlozi za sumnju da su oni bili rasno motivisani, kao i krivično gonjenje onih koji su odgovorni za ta dela u skladu sa domaćim zakonom i uz poštovanje relevantnih standarda ljudskih prava.

Vlada Republike Kosovo će garantovati da izvršioci diskriminatorskih ili nasilnih dela ne budu izuzeti od krivičnog gonjenja, između ostalog i preduzimanjem brzih i efikasnih istražnih i kaznenih mera od strane policije.

Vlada Republike Kosovo će uzeti u obzir u svim merama i programima situaciju u kojoj se nalaze žene iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, koje su često žrtve diskriminacije po osnovu etničke pripadnosti i pola.

Pri uspostavljanju antidiskriminacionih mehanizama i organa i pri sprovođenju antidiskriminacionih politika, strategija i mera, relevantne institucije Republike Kosovo će uvek kada je to potrebno, konsultovati i tražiti podršku od ovih zajednica i međunarodne zajednice.


20

Građansko društvo

NVO Roma, Aškalija i Egipćana biće ohrabrene da prave redovne „izveštaje iz senke“ o sprovođenju antidiskriminacionih politika, strategija i mera.

NVO Roma, Aškalija i Egipćana biće podržane na podizanju svesti među svojim zajednicama o Zakonu protiv diskriminacije i o tome kako prepoznati slučajeve diskriminacije.

NVO Roma, Aškalija i Egipćana biće ohrabrene i biće im pružena pomoć u pružanju podrške pripadnicima zajednica u pristupu besplatnoj pravnoj pomoći ili pristupu pravosuđu u slučaju diskriminacije.

NVO Roma, Aškalija i Egipćana treba da obrate pažnju i podižu svest o dvostrukoj diskriminaciji žena iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.

NVO Roma, Aškalija i Egipćana treba da bude obezbeđeno učestvovanje u odlučivanju, i moraju da budu konsultovane od strane vlasti oko relevantnih politika za borbu protiv diskriminacije Roma, Aškalija i Egipćana..

Međunarodne organizacije i NVO

Očekuje se da međunarodne organizacije i NVO podrže Vladu Kosova u obezbeđivanju obuke različitim učesnicima o primeni, obimu i sprovođenju kosovskog Zakona protiv diskriminacije.


21

2.2. Obrazovanje

Opis situacije

Analiza situacije u kojoj se nalaze Romi, Aškalije i Egipćani u pogledu obrazovnog sistema na Kosovu daje veoma sumornu sliku. Situaciju karakteriše nizak nivo opšteg pohađanja obaveznog školovanja, veoma mali broj Roma, Aškalija i Egipćana koji pohađaju srednju školu ili univerzitet, veoma mali broj nastavnika romskog, aškalijskog ili egipatskog porekla i visoka stopa napuštanja školovanja kod devojčica.

Sledeći problem sa kojim se suočavaju Romi, Aškalije i Egipćani u obrazovnom sistemu su: deca uglavnom pohađaju nastavu na albanskom jeziku, ali i na turskom i bošnjačkom jeziku.

Pored toga, značajan broj dece pohađa školu na srpskom jeziku u srpskim enklavama ili u opštinama na severu Kosova, kao na primer u Mitrovici i Leposaviću, gde zbog trenutne političke situacije institucije Republike Kosovo i Vlada imaju ograničen pristup.

Ipak, ne postoje škole u kojima se koristi romski jezik u nastavi, niti je moguće učiti romski u školama na Kosovu.

Nažalost, postoje malobrojni podaci, koji su nekada kontradiktorni, o situaciji ove tri zajednice u obrazovnom sistemu. Postoji više podataka o romskom stanovništvu nego o zajednicama Aškalijama i Egipćana. Ipak, svi podaci šalju zajedničku poruku: neophodne su hitne mere u cilju poboljšanja situacije.

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije objavilo je sledeće podatke:

Podaci o Romima, Aškalijama i Egipćanima na Kosovu koje ima Ministarstvo za obrazovanje (MONT)17

Romi, Aškalije i Egipćani upisani u pretškolsko obrazovanje: 176

Romi, Aškalije i Egipćani upisani u osnovno obrazovanje: 4.153

Romi, Aškalije i Egipćani upisani u srednje obrazovanje: 204

U međuvremenu, Program podrške obrazovanju Instituta za otvoreno društvo objavio je sledeće podatke koji se odnose samo na romsko stanovništvo:

Podaci o Romima, Aškalijama i Egipćanima na Kosovu koje ima PPO18

Romi koji su upisani u osnovnu školu: 1.332 lica: 13.3% - 17.6%

Romi koji su završili osnovnu školu: 6417-8493 lica: 32.4%

Romi upisani u srednje obrazovanje: 168 lica: 3.4% - 4.5%

Romi koji su završili srednju školu: 891-1180 lica: 4.5%

Romi upisani u tercijarno obrazovanje: 10 lica: 0.2% - 0.3%

Romi koji su završili tercijarno obrazovanje: 79-105 lica: 0.4%

Podaci Izveštaja o ljudskom razvoju UNDP-a Kosovo iz 2004. godine

Podaci UNDP-a u vezi obrazovanja za Rome, Aškalije i Egipćane na Kosovu19

17 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (MONT), Statistika obrazovanja na Kosovu 2005-06. Internet: http://www.ks-gov.net/masht/DefaultPC.aspx?CaseID=2&LangID=EN&ModID=16&ItemID=974 18 Institut za otvoreno društvo, Program podrške obrazovanju, Praćenje obrazovanja Roma, Aškalija i Egipćana, Statistički osnov za centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu. Budimpešta 2006. Većina podataka je zasnovana na proračunima. Internet: http://www.soros.org/initiatives/esp/articles_publications/publications/monitoring_20061218


22

Nepismeno: 16%

Deca koja pohađaju osnovno obrazovanje: 75%

Deca koja pohađaju srednju školu: 25%

Pohađaju ili su završili višu školu: 1.4.%.

Studija UNDP-a iz 2005. godine o Romima u jugoistočnoj i centralnoj Evropi „Lica siromaštva“ daje još žalosnije podatke o pismenosti:

Stopa pismenosti prema UNDP-u20

15-24 godine: Oni koji nisu Romi 98% Romi: 65% Romske žene: 56%

25-34 godine: Oni koji nisu Romi 98% Romi: 76% Romske žene: 69%

Podaci iz PPO kao i podaci UNDP-a o stopi pismenosti ne samo da dokumentuju nepovoljan položaj, već pokazuju i pogoršavanje njihove situacije u obrazovnom sistemu poslednjih godina..

Razlozi za ovu žalosnu situaciju su višestruki: kao posledica sukoba 1998-1999. godine mnogi Romi, Aškalije i Egipćani su bili prisiljeni da napuste Kosovo, a oni koji su ostali živeli su na mnogim mestima na Kosovu u periodu međetničkih tenzija što je u više navrata omelo decu u pohađanju škole. Drugi su pohađali nastavu u srpskim školama u toku devedestih godina, pri čemu nisu mogli da pohađaju nastavu na albanskom jeziku.

Ekonomska situacija u kojoj se nalaze porodice Roma, Aškalija i Egipćana, siromaštvo, međuetničke tenzije, uznemiravanje i diskriminacija u školama su česti fenomeni i faktori koji sprečavaju decu da pohađaju školu. Ove okolnosti zahtevaju dodatne afirmativne mere koje omogućavaju upisivanje u škole većeg broja dece i smanjuju prevremeno napuštanje školovanja.

Ipak, takođe i nepostojanje razumevanja važnosti i vrednosti formalnog obrazovanja koje preovlađuje među nekim segmentima zajednica Roma, Aškalija i Egipćana dodatno doprinosi ovoj situaciji. Ova procena je posebno validna kada se radi o obrazovanju devojčica.

Dodatni izazov predstavlja činjenica da značajan broj zajednica živi ili bar pohađa školu u srpskim enklavama ili na severu Kosova gde Vlada i ostale relevantne institucije Kosova imaju ograničen pristup.

Situacija će dalje biti pogoršana povratkom lica kojima je odbijen zahtev za azil iz zapadne Evrope koji u mnogim slučajevima čak i ne govore neki od jezika na kojima se odvija nastava – albanski, srpski/bošnjački ili turski, već samo romski i jezik koji se govori u bivšoj zemlji domaćinu – Nemačka, Francuska itd.

Vlada Repulike Kosovo priznaje specifičnu situaciju u kojoj se nalaze Romi, Aškalije i Egipćani u obrazovnom sistemu i preduzeće konkretne mere u cilju poboljšanja pristupa svim nivoima obrazovanja i povećanja kvaliteta obrazovanja koje je na raspolaganju ovim zajednicama.

Pravni i politički okvir

Obrazovni sistem na Kosovu još uvek prolazi kroz tranzicioni period u kojem se prethodni obrazovni sistem transformiše u moderan sistem prilagođen zahtevima modernog, fleksibilnog društva zasnovanog na znanju.

Kada se radi o zakonodavstvu i politici u vezi sa opštim obrazovanjem, postoji pozivanje na većinu relevantnih međunarodnih dokumenata i obaveza. Poslednjih godina Skupština Republike

19 Izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu, UNDP, Priština 2004. 20 UNDP, Lica siromaštva. Bratislava 2005.


23

Kosovo je usvojila nekoliko zakona u vezi sa obrazovanjem u cilju daljeg razvoja i modernizacije kosovskog obrazovnog sistema.

Ovo poglavlje treba da uzme u obzir postojeći okvir nacionalnih i međunarodnih zakona i obaveza koji važe na Kosovu. Ipak, to će dodatno uvesti mere čiji je cilj poboljšanje situacije Roma, Aškalija i Egipćana u obrazovnom sistemu na osnovu najboljih praksi iz drugih zemalja.

Nacionalni zakoni i strategije u vezi obrazovanja21

Ustav Kosova će obezbediti važan input u vezi obrazovanja pripadnika ovih zajednica.

Zakon o upotrebi jezika;

Zakon o predškolskom obrazovanju (br. 02/L-52);

Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju (2002/02);

Zakon o visokom obrazovanju na Kosovu (2002/03);

Zakon o inspekciji obrazovanja (2004/37);

Zakon o obrazovanju i obuci odraslih (br. 02/L-24);

Zakon o stručnom obrazovanju i obuci (br. 02/L-42);

Zakon o objavljivanju nastavnih tekstova, udžbenika i pedagoške dokumentacije (br. 02/L-67);

Zakon o obrazovanju u opštinama Republike Kosovo (br. 03/L-068);

Strategija razvoja preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu 2007 – 2017;

Strategija razvoja visokog obrazovanja na Kosovu 2005 – 2015;

Strategija za integraciju obrazovne komponente zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu 2007 – 201722;

Nacrt strategije razvoja stručnog obrazovanja na Kosovu;

Hvatanje koraka sa Evropom: Strategija obrazovanja odraslih za Kosovo (2005 – 2015).

Mere

Ako nije drugačije rečeno, Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (MONT) je odgovorno za sprovođenje dole pomenutih mera.

Opšti presek

Sprovođenje procene potreba u tesnoj saradnji sa predstavnicima zajednica da bi se omogućilo dizajniranje uspešne obrazovne politike za zajednice.

MONT će uvesti pomoćnike u nastavi za predškolsko obrazovanje (pomoćnik edukatora) i osnovne škole.

MONT će napraviti i realizovati akreditovane programe obuke za pomoćnike u nastavi.

MONT će priznati i ozvaničiti profesiju pomoćnika u nastavi

Vlada će osnovati i obezbediti sredstva za fond namenjen projektima za poboljšanje situacije u obrazovnom sistemu za ove tri zajednice.

21 Internet stranica MONT-a. Internet: http://www.ks-gov.net/masht/DefaultPC.aspx?LangID=EN 22 Ovaj dokument je usvojilo Ministarstvo za obrazovanje pre nego što je urađen i usvojen dokument o opštoj strategiji.


24

Vlada će u saradnji sa lokalnim i stranim donatorima dati doprinos ovom fondu.

MONT će uvesti budžetsku liniju za sredstva za stipendije za đake čiji je uspeh veći od prosečnog i za đake iz porodica sa lošim ekonomskim uslovima koji pohađaju srednju šilu, višu školu ili univerzitet

MONT će uvesti kvote za zapošljavanje pedagoškog, administrativnog ili drugog osoblja iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u obrazovnom sistemu

MONT će obezbediti besplatne udžbenike za đake iz ugroženih porodica na svim nivoima obrazovnog sistema

Antidiskriminacija i desegregacija

MONT će u partnerstvu sa NVO organizovati istraživanje segregacije i diskriminacije Roma, Aškalija i Egipćana u obrazovnom sistemu na Kosovu, a utvrdiće i da li izolacija postoji ili ne. Na osnovu ovog istraživanja MONT će preduzeti odgovarajuće mere u vezi segregacije i diskriminacije u obrazovnom sistemu.

Vlada će usvojiti pravne akte koji zabranjuju i sprečavaju bilo koju vrstu segregacije dece u odvojenim školama, posebne zgrade, posebne razrede ili unutar razreda isključivo na osnovu etničke pripadnosti. Izuzeci će se vršiti samo u slučajevima kada su deca podeljena da bi se omogućilo da posađaju nastavu na određenom jeziku, ili zbog udaljenosti od škola koje pohađaju deca druge etničke pripadnosti.

Vlada će uvesti pravne odredbe koje predviđaju efikasne mere za sprečavanje segregacije i omogućiti desegregaciju. Pored ovoga, treba da budu predviđene efikasne mere za zaustavljanje diskriminacije.

Škole i pedagoško osoblje treba da prođe kroz obuku iz edukacionih programa koji promovišu međuetničku i međukulturnu toleranciju i harmoniju i podizanje svesti protiv diskriminacije.

Pripadnici zajednica Roma, Aškalija i Egipćana biće obučeni u cilju omogućavanja da prepoznaju diskriminaciju i segregaciju u školama i preduzmu dalje akcije.

Osnovno i srednje obrazovanje

Obezbediti besplatan prevoz svoj deci koja pohađaju osnovnu školu na lokacijama koje su udaljene više od dva kilometra od njihovih kuća.

MONT će obezbediti mogućnosti za donatore da podrže pohađanje škole od strane đaka iz ovih zajednica uz stipendije.

Više i univerzitetsko obrazovanje

MONT će omogućiti pripremne razrede za đake koji nameravaju da pohađaju više ili univerzitetsko obrazovanje.

MONT će organizovati i realizovati ove pripremne razrede na lokalnom nivou.

Lokalne prosvetne vlasti će u saradnji sa organizacijama zajednica ili njihovim predstavnicima sprovesti kampanje podizanja svesti o prednostima višeg obrazovanja, korišćenjem modela pozitivnih uloga.

MONT će obezbediti prostor za đačke internate.

MONT će odrediti kvote za đake iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u srednjim školama, višim školama i na univerzitetima.


25

MONT će obezbediti stipendije upisanim studentima kao podsticaj motivaciji da završe školovanje.

Izrada adekvatnih nastavnih planova i obuka nastavnika

Obuka i dodatna kvalifikacija nastavnika iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u obaveznom obrazovanju.

Organizacija letnjih škola za nasavnike koji predaju na romskom jeziku.

Organizacija programa razmene za nastavnike Rome, Aškalije i Egipćane.

Uvođenje romskog jezika kao (fakultativnog) predmeta na raznim nivoima obrazovnog sistema.

Izrada nastavnog plana za romski jezik i programa obuke za nastavnike koji predaju na romskom jeziku.

Izrada nastavnog plana za dodatne školske predmete koji mogu da se predaju na romskom jeziku.

Uključivanje osnovnih modula iz romske, aškalijske i egipatske tradicije, kulture i istorije u opšti nastavni plan na drugim jezicima.

Ugradnja naprednih modula o iz romske, aškalijske i egipatske tradicije, kulture i istorije u opšti nastavni plan drugih nastavnih jezika (kao fakultativni predmeti).

MONT će osnovati komisiju od stručnjaka za nastavni plan i predstavnika ove tri zajednice koja će ispitati sve postojeće i planirane udžbenike u pogledu diskriminacionih termina i izraza.

Izrada nastavnih modula koji promovišu antidiskriminaciju i borbu protiv predrasuda, kao i promocija prava deteta.

Sprovođenje van nastavnih aktivnosti, promovisanje vrednosti, nasleđa i identiteta zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u školama sa značajnim brojevima romske, aškalijske i egipćanske dece.

Učesnički pristup, ifnormisanje i promocija

Lokalne vladine prosvetne institucije, škole i NVO će se uključiti u zajedničke aktivnosti čiji je cilj poboljšanje pohađanja nastave (povećanje stope upisa dece u predškolsko obrazovanje, povećanje prisustva nastavi, smanjivanje napuštanja škole).

Uvođenje podsticaja i korišćenje uloge pozitivnih modela iz zajednica u cilju motivacije dece i roditelja da redovno prisustvuju nastavi.

MONT i lokalne vladine prosvetne institucije će pozivati predstavnike roditelja, predstavnike zajednice i građanskiog društva Roma, Aškalija i Egipćana da aktivno učestvuju u izradi i procesu odlučivanja o obrazovnim politikama relevantnim za zajednice.

Lokalne vladine prosvetne institucije će u saradnji sa opštinskim kancelarijama za zajednice i predstavnicima građanskog društva napraviti opštinske akcione planove za obrazovanje koji će identifikovati prioritete za naredne tri godine.

Edukatori i nastavnici će redovno posećivati porodice i naselja u cilju izgradnje poverenja i razgovarati sa roditeljima o uspehu njihove dece u školi. Ove posete će takođe služiti za uspostavljanje poverenja i spremnosti za saradnju između zajednica Roma, Aškalija i Egipćana sa obrazovnim institucijama.

Roditelji će redovno biti pozivani na školske aktivnosti i sastanke sa nastavnicima i direktorima.


26

Udruženje roditelja i nastavnika će se uključiti u praćenje škola u cilju obezbeđivanja učešća predstavnika zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u svim relevantnim događanjima.

Povratnici i drugi “posebni slučajevi“

Biće organizovani intenzivni (šestomesečni) kursevi vanredne nastave za decu koja su vraćena iz inostranstva. Kursevi će biti na raspolaganju na svim mogućim nastavnim jezicima koji su izabrani za dalje obrazovanje i takođe će uzeti u obzir različite kulture i tradicije svih zajednica na Kosovu. Dodatni kursevi mogli bi da budu organizovani na zahtev i prema potrebama povratnika.

Lokalne vladine prosvetne institucije, škole i NVO će pružati dodatne lekcije deci koja imaju probleme sa jezikom u školi ili u centrima zajednica.

Lokalne vladine prosvetne institucije, škole i NVO će pružati podršku u vezi domaćih zadataka i dodatnog učenja koja deci koja ne mogu da uče kod kuće.

Sprovodiće se programi podizanja svesti čiji je cilj uključivanje dece sa posebnim potrebama u regularni sistem obrazovanja.

Pružanje savetodavnih usluga i obuke roditeljima dece sa posebnim potrebama.

Sprovođenje informacionih kampanja koje će informisati zajednice Roma, Aškalija i Egipćana o postojećim programima opismenjavanja u oblastima koje naseljavaju ove zajednice.

MONT i lokalne prosvetne vlasti, u saradnji sa NVO, će pružati finansijsku podršku za uključivanje zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u postojeće programe i podršku novim inicijativama za smanjivanje stope nepismenosti.

Vannastavne aktivnosti

MONT će u saradnji sa relevantnim opštinskim vlastima osnovati Didaktičke centre u pet opština, koji će pružati dopunske lekcije deci u osnovnoj školi, različite kurseve za pripadnike zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, inicirati kulturne i sportske aktivnosti sa zajednicama, pružati programe protiv nepismenosti i uključivati roditelje u aktivnosti. Školske vlasti će u saradnji sa građanskim društvom organizovati vannastavne aktivnosti u cilju podizanja zajedničke svesti o važnosti obrazovanja, raznolikosti i poštovanja ljudskih prava.

MONT će u saradnji sa građanskim društvom realizovati programe za decu iz romske zajednice u predškolskom obrazovanju u cilju njihove pripreme za pohađanje škole, između ostalog pripreme za praćenje nastave na jeziku na kojem se odvija nastava u osnovnoj školi. Ovi programi će biti realizovani u školama, ali i u centrima zajednica.

MONT će olakšati obuku pripadnika romske zajednice ili onih koji govore romski jezik da bi oni bili u stanju da realizuju ove programe.

Biće preduzete mere za uspostavljanje tesne saradnje između prosvetnih vlasti, škola, centara za socijalni rad i orgnaizacija građanskog društva sa ciljem sprečavanja i smanjivanja neprisustvovanja nastavi i napuštanja škole.


27

2.3. Zapošljavanje i ekonomsko osposobljavanje

Opis situacije

Kosovo se suočava sa velikim ekonomskim izazovima i prema procenama ima najvišu stopu nezaposlenosti na zapadnom Balkanu.23 Posebno stopa nezaposlenosti u zajednicama kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana24 premašuje stope nezaposlenosti u ostalim zajednicama. Dohodak po glavi stanovnika u ovim zajednicama je mnogo niži, a veliki broj živi u ekstremnom siromaštvu sa manje od jednog dolara dnevno.

Podaci iz ankete o nadnicama i veštinama Međunarodne organizacije rada (mart, 2006.) potvrđuje nepovoljan i diskriminisan položaj ove tri zajednice. Uzorak koji čini 12.126 radnika zaposlenih u 1547 preduzeća, pre svega u privatnim kompanijama, pokazuje da su samo 0.1% lica koja rade u ovim preduzećima bili Romi, Aškalije i Egipćani, što znači oko 12 lica. Anketa takođe pokazuje da je prosečan mesečni prihod Roma, Aškalija i Egipćana niži u poređenju sa prihodom kosovskih Albanaca.

Većina zaposlenih pripadnika zajednice je izgleda prvenstveno zaposlena u sektorima sa nižim platama i na mestima koja ne zahtevaju profesionalnu obuku.25

Generalno, Romi, Aškalije i Egipćani su podzastupljeni u radnoj snazi, bilo da se radi o privatnom sektoru, javnom sektoru (državne strukture i opštinske kancelarije), bivša javna preduzeća ili međunarodne organizacije.

Podaci za javne kompanije kao što su KEK, PTK, Kosovske železnice, Aerodrom Priština i druge, mogu da ilustruju sadašnju situaciju.

Romske, aškalijske i egipćanske žene su u posebno nepovoljnom i diskriminisanom položaju pošto su one pogođene najvećom stopom napuštanja obrazovnih institucija.

Ekonomska perspektiva tri zajednice značajno zavisi od njihovog ravnopravnog učešća u obrazovnom sistemu. Povećano zapošljavanja pripadnika ove tri zajednice takođe zavisi od povećanog pristupa Roma, Aškalija i Egipćana formalnom (posebno srednjem i visokom) i nefromalnom obrazovanju. U vezi sa tim, potrebna je tesna saradnja i koordinacija relevantnih politika relevantnih institucija, posebno Ministarstva za rad i socijalno staranje i Ministarstva za obrazovanje (videti Poglavlje o obrazovanju).

Loša ekonomska situacija utiče na demokratski razvoj društva u celini, pošto doprinosi daljem pogoršanju etničke podele. Visok nivo nezaposlenosti može čak da vodi većoj rezidencijalnoj segregaciji, umanji pohađanje škole i dalje poveća etničku distancu.

Ova situacija može da se pogorša u budućnosti kada pripadnici ove tri zajednice budu prisilno vraćeni iz zemalja zapadne Evrope i iz Makedonije, Crne Gore ili Bosne i Hercegovine (videti Poglavlje o povratku i integraciji).

Stoga, od najveće je važnosti stvaranje mogućnosti za uspšeno i održivo stvaranje prihoda pripadnika ovih zajednica, pošto to predstavlja osnovni preduslov za njihovu efikasnu integraciju u društvo i interakciju sa ostalim zajednicama. Relevantne vlasti treba na taj način da iskoriste najbolje prakse iz regiona.26

23 Službeni podaci o neformalnom zapošljavanju nisu dostupni. 24 Prema podacima Izveštaja o ljudskom razvoju na Kosovu 2004, UNDP 2004, 58.32% kosovskih Roma, Aškallija i Egipćana bilo je nezaposleno, u poređenju sa 30.18% kosovskih Srba ili 45.85% kosovskih Albanaca, ili 42.96% ostalih. Za ostale podatke pogledajte: European Commission, SEC (2007) 1433 Brussels, 6.11.2007: Kosovo under UNSCR 1244 2007 Progress Report 25 Ibd. 26 Za primere najboljih praksi videti: Evropski centar za prava Roma, Staklena kutija, Budimpešta 2007


28

Prema važećem zakonu na Kosovu, struktura javnih službi treba na proporcionalan način da predstavlja sve zajednice. Nedostaju konkretni podaci o učešću Roma, Aškalija i Egipćana koji su razvrstani prema njihovim radnim mestima u javnoj službi. Iz tog razloga Vlada Republike Kosovo će uvesti mere za sprovođenje postojećih zakona i uvešće mehanizam redovnog izveštavanja da bi se obezbedilo sprovođenje relevantnih zakona.27

Pravni i institucionalni okvir

Pravo na rad28 je suštinsko pravo za socijalnu i ekonomsku sigurnost pojedinca. Zaposlenost i ekonomske mogućnosti omogućavaju pojedincu da obezbedi svoje blagostanje i osnovne potrebe. Pored toga, rad pruža pojedincu izvore za samorealizaciju i omogućava ljudskim bićima da aktivno učestvuju u društvu.

Ustav Republike Kosovo pruža mogućnost uvođenja afirmativnih mera. Član 58 [Odgovornosti Države] Ustava predviđa:

“(…) 4. Republika Kosovo će usvojiti adekvatne mere koje mogu da budu potrebne za promociju, u svim oblastima ekonomskog, društvenog, političkog i kulturnog života, punu i efikasnu ravnopravnost među pripadnicima zajednica. Takve mere neće biti smatrane činom diskriminacije. (…)”

Pored toga, član 61 [Zastupljenost u zapošljavanju u javnim institucijama] Ustava Republike Kosovo odnosi se na zapošljavanje u javnim organima i javnim preduzećima na svim nivoima, posebno uključujući policijsku službu u oblastima koje naseljavaju pripadnici određene zajednice, uz istovremeno poštovanje pravila koja se tiču kompetencije i integriteta koji rukovode javnom administracijom (…)”.

U cilju uspostavljanja efikasnih i nepristrasnih, multietničkih javnih službi na Kosovu, uredba UNMIK-a br. 2001/36 o javnim službama na Kosovu, član 21 utvrđuje zasluge, nediskriminaciju, ravnopravnu i multietničku zastupljenost (uključenost), kao i pošten i ravnopravan tretman javnih službenika (jednakost) kao rukovodeće principe. Pored toga, ona utvrđuje načine zapošljavanja javnih službenika u okviru člana 2 (h) Inkluzivnost: zapošljavanje na svim nivoima u javnim službama mora da odražava multietnički karakter na Kosovu i potrebu za jednakom zaposlenošću svih zajednica na Kosovu.29 Aneks uredbe utvrđuje Kodeks ponašanja javnih službi koji uključuje poštovanje ljudskih prava i prava zajednica, kao i nepristrasno vođenje poslova. Administrativno naređenje (AN) br. 2003/2 za sprovođenje uredbe UNMIK-a br. 2001/36 o javnim službama na Kosovu, član 10.1 o Poštenoj zastupljenosti u javnim službama kaže da: “Svi organi zapošljavanja moraju da prate i sprovode postupke za obezbeđivanje multietničke zastupljenosti i polne ravnopravnosti u ministarstvima, opštinama ili izvršnim agencijama, u skladu sa članom 3.3 i mogu da koriste sledeće afirmativne akcione mere prema potrebi: (a) aktivno zapošljavanje: činjenje posebnih napora da se identifikuju i traže prijave na konkurs od 27 Ministarstvo javnih službi je sprovelo istraživanje o položaju manjina u PIS kao deo Akcionog plana javnih službi za povećanje broja pripadnika manjina i njihovo raspoređivanje u PIS. Istraživanje pokriva 247 anketiranih iz svih ministarstva od stalnih sekretara do tehničkog osoblja i pokazuje sledeći rezultat kada se radi o etničkoj pripadnosti: 102 Albanaca, 83 Srba, 31 Turčin, 25 Bošnjaka, 2 goranca, 1 Rom, 1 Aškalija, 1 Egipćanin, 1 Hrvat. Vidite: INDEX, Kosova, Gallup International (Priština, novembar 2006): Položaj manjina u PIS. Zbog propusta u postojećoj metodologiji procene udela etničkih zajednica u javnim službama na centralnom i opštinskom nivou (napr. nekada podaci nisu predstavljeni prema ovim zajednicama, ili ne daju informacije o različitim postkvalifikacijama), teško je proceniti sadašnju situaciju i doći do zaključaka. 28 Videti Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, članovi 4, 20, 23, 24, 25; Međunarodni sporazum o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, članovi 6, 7, 8. 29 Vidite i Odluku br. 5/154 Kabineta premijera (KP) o zapošljavanju manjina u PIS na Kosovu, 28. jun 2005. godine, član 2, deo 2.1: “Svi organi zapošljavanja na centralnom i lokalnom nivou moraju da primenjuju i nadziru ostupke u cilju obezbeđivanja multietničke zastupljenosti u svojim institucijama“. Vidite i: Standardi za Kosovo, Standard 1, 6.1


29

podzastupljenih grupa, posebno interno raseljenih lica i izbeglica; (b) posvećivanje pažnje dugoročnoj diskriminaciji: razvoj programa obuke u toku rada za grupe koje su u nepovoljnom položaju u cilju poboljšanja njihovih mogućnosti da konkurišu i nademeću se za unapređenja; i (c) posvećivanje pažnje diskriminaciji obezbeđivanjem da osoblje razume antidiskriminacionu politiku i ima pristup adekvatnim žalbenim postupcima.

Ostale afirmativne mere u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima mogu da budu obezbeđene na način utvrđen u članu 10.2 AN.30

AN 2003/2 obavezuje Ministarstvo javnih službi da donese administrativno uputstvo (AU) koje sadrži dalje kriterijume i postupke za sprovođenje i praćenje poštene zastupljenosti u javnim službama na svim nivoima. Skup administrativnih uputstava MJS 2003/01-12 za sprovođenje AN 2003/2 i uredbe UNMIK-a 2002/36 sadrži između ostalih i AU 2003/12 o postupcima za jednake mogućnosti.

Pored toga, kosovski zakon protiv diskriminacije (ZPD), član 4 odnosi se na javni i privatni sektor, uključujući javne organe i štiti bilo koje pravno ili fizičko lice ili lica od bilo kakve akcije ili nedelovanja koje krše pravo na: (a) uslove za pristup zapošljavanju, samozapošljavanju i bavljenju profesijom, uključujući izbor kriterijuma i uslova za zapošljavanje, u bilo kojoj vrsti aktivnosti i na svim nivoima profesionalne hijerarhije, uključujući unapređivanje; (b) pristup svim tipovima i svim vrstama stručnog usmeravanja, stručne obuke, napredne stručne obuke i prekvalifikacije, uključujući praktičnu obuku; i (c) zapošljavanje i uslove rada, uključujući otpuštanje i platu ”.

Osnovni zakon o radu na Kosovu31 zabranjuje sve vrste diskriminacije pri zapošljavanju i bavljenju profesijom, uključujući pristup stručnoj obuci, pristup zapošljavanju i određenim zanimanjima, kao i uslove zapošljavanja.32

Uredba UNMIK-a br. 2003/33 utvrđuje bezbednost na radnom mestu, zdravstveno i radno okruženje.

Kada se radi o okviru politike, Kancelarija za ravnopravnost polova (KRP) pri Kabinetu premijera je uradila Strategiju za povećanje broja i poboljšanje položaja žena u PIS 2006-2015 u cilju negovanja ravnoteže među javnim službenicima.33

Trenutno Ministarstvo za rad i socijalno staranje radi na Kosovskoj strategiji zapošljavanja. Odgovarajuća odeljenja Ministarstva za rad i socijalno staranje će usaglasiti relevantne aktivnosti predviđene u oba dokumenta u vezi ugroženih zajednica uzimajući u obzir posebno nepovoljnu situaciju Roma, Aškalija i Egipćana.

Kosovska politika za mlade i akcioni plan 2007-2010 (Ministarstvo za kulturu, omladinu i sport, decembar 2006) promoviše punu i aktivnu integraciju mladih u društvo, ne praveći razliku

30 Administrativno naređenje (AD) BR. 2003/2, 10.2: “Ostale afirmativne mere mogu da budu primenjene ukoliko su u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima, i da: (a) one ne umanjuju minimalne profesionalne standarde podobnosti za posao u javnim službama isključivo u cilju olakšavanja veće zastupljenosti populacije koja je u nepovoljnom položaju ; (b) one ne isključuju određene etničke grupe ili polove iz otvorenog nadmetanja na osnovu zasluga za određeno radno mesto koje nemaju legitimne etničke ili polne kriterijume kao što su kvalifikacije za radno mesto; i (c) sami zaposleni se izjašnjavaju o svojoj etničkoj pripadnosti.” 31 Proglašen uredbom UNMIK-a br. 2001/27 32 Vidite uredbu UNMIK-a br. 2001/27, Član 2 33 Strategiju je usvojila vlada 3. maja 2006. godine. Pored toga, zakon o ravnopravnosti polova (član 3, deo 3.1) konkretno predviđa da: “Sprovođenjem pravnih i afirmativnih mera, ravnopravno učešće žena i muškaraca je postignuto na svim nivoima zakonodavnih, izvršnih, pravosudnih i javnih institucija da bi zastupljenost oba pola u ovim institucijama dostigla nivo njihove zasupljenosti među stanovništvom Kosova.“ Pored toga, zakona o ravnopravnosti polova (član 3, deo 3.2) predviđa određene nivoe učešća polova u PIS: “Ravnopravno učešće i muškaraca i žena, prema članu 3.1, je postignuto u slučajevima kada je učešće određenog pola u institucijama, telima ili na nivou vlasti 40%).”


30

između različitih zajednica. Vlada će ipak obezbediti da sprovođenje ovog akcionog plana bude na proporcionalan način inkluzivno u odnosu na tri zajednice (napr. aktivnosti skrojene po meri za Rome, Aškalije i Egipćane).

Kosovo još nije donelo stretegiju za smanjivanje siromaštva. Ipak, vlada će u saradnji sa međunarodnim organizacijama obezbediti da buduća strategija uzme u obzir posebno nepovoljan položaj zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.

Strateški plan razvoja Kosova (SPRK) i srednjoročni okvir troškova (SOT) predstavljaju glavne finansijske planske dokumente za Kosovo u narednih nekoliko godina. Stoga je neophodno da SPRK i SOT pruže reference na sprovođenje strategije i predvide odgovarajuće finansijske resurse.

Mere

Podaci o tržištu rada

Relevantne vladine institucije će obezbediti konkretne podatke o svim zajednicama, uključujući Rome, Aškalije i Egipćane u vezi situacije na tržištu rada u cilju što lakšeg praćenja nivoa integracije i socijalne i ekonomske situacije ovih zajednica.

Relevantne vladine institucije će izvršiti analizu situacije u cilju dobijanja pouzdanijih i sveobuhvatnijih podataka o situaciji u kojoj se nalaze Romi, Aškalije i Egipćani na tržištu rada.

Koordinacija

Vlada Republike Kosovo će uspostaviti koordinaciju među relevantnim ministarstvima u cilju stvaranja jakih veza između školskog obrazovanja i mogućnosti zapošljavanja za tri zajednice, uključujući mere za olakšavanje transfera iz škole na posao.

Vlada Republike Kosovo će uspostaviti koordinacioni mehanizam, uključujući predstavnike relevantnih resornih ministarstava i građanskog društva Roma, Aškalija i Egipćana koji će usmeravati sveobuhvatnu inkluzivnu politiku zapošljavanja.

Kreiranje politike

Vlada Republike Kosovo će se u svojim strukturama kao i javne službe generalno pridržavati antidiskriminatorne politike i uspostaviće mehanizme protiv diskriminatorne prakse u ekonomiji.

Vlada Republike Kosovo će koristiti sva relevantna dokumenta Evropske unije o socijalnoj uključivost34 kao smernice za svoje aktivnosti u vezi sa povećanjem zapošljavanja i samozapošljavanja među Romima, Aškalijama i Egipćanima.

U svetlu buduće važnosti privatnog sektora, vlada će obezbediti relevantan okvir koji će omogućiti uvođenje sveobuhvatne inkluzivne politike koja je eksplicitno usmerena na ugrožene zajednice kao što su Romi, Aškalije i Egipćani.

Centralne institucije će fokusirati svoje mere na povećanje zaposlenosti, stvaranje većeg broja preduzetnika među pripadnicima ove tri zajednice i povećanje formalno zaposlenih lica, između ostalog kroz aktivne mere tržišta rada u javnom i privatnom sektoru.

Vlada priznaje da kapaciteti relevantnih ministarstava, posebno Ministarstva za rad i socijalno staranje (MRSS) za sprovođenje ovih mera moraju da budu povećani.

34 Videti Strategiju zapošljavanja EU, Direktivu EU u vezi rase iz 2000. godine (Direktiva Saveta 2000/43/EC) koja uspostavlja generalni okvir za ravnopravno postupanje pri zapošljavanju i radu. Dodatne informacije o Politici socijalne uključivosti EU mogu da se pronađu na: http://ec.europa.eu/employment_social/spsi/vulnerable_groups_en.htm


31

Revizija zakonskih propisa

Vlada će u saradnji sa međunarodnim organizacijama na Kosovu i predstavnicima građanskog društva ove tri zajednice analizirati relevantne propise (zakoni i uredbe u vezi sa zapošljavanjem) u vezi odredaba o jednakim mogućnostima i zabrani diskriminacije na etničkoj ili rasnoj osnovi pri zapošljavanju i izmeniti ih, ako to smatra potrebnim.

Vlada Republike Kosovo će:

- uvesti afirmativne mere za Rome, Aškalije i Egipćane u ekonomiji onako kako je generalno predviđeno u Ustavu Republike Kosovo;

- obezbediti da Romi, Aškalije i Egipćani koji ne poseduju sva potrebna dokumenta ne budu isključeni iz učestvovanja u bilo kojoj meri usmerenoj na poboljšanje ekonomije Roma, Aškalija i Egipćana;

- usvojiti propise koji obezbeđuju snažan i regulisan pristup postizanju jednakosti Roma, Aškalija i Egipćana u zapošljavanju.

Aktivne mere za tržište rada - zapošljavanje

U svetlu podzastupljenosti ove tri zajednice u radnoj snazi i uprkos finansijskim ograničenjima i potrebi za smanjivanjem broja zaposlenih u javnom sektoru, Vlada Republike Kosovo i javni sektor generalno će, pored toga uvesti afirmativne mere za povećanje broja pripadnika ove tri zajednice koji su zaposleni u javnom sektoru.

Vlada Republike Kosovo će:

- ohrabriti opštine da donesu sopstvene strategije ekonomskog osposobljavanja ili akcione planove za Rome, Aškalije i Egipćane, ili da uključe njihove zabrinutosti i potrebe u opšte lokalne strategije razvoja;

- doneti afirmativne mere u privatnom sektoru koje mogu da budu sprovedene kroz uključivanje Roma, Aškalija i Egipćana u opšte programe koji podržavaju zapošljavanje ugroženih grupa, ili kroz programe koji su usmereni eksplicitno na Rome, Aškalije i Egipćane;

- uvesti efikasne mere tržišta rada kao što su poreski podsticaji, subvencije plata, posebno za zapošljavanje pripadnika ove tri zajednice i/ili doneti garancije da će postojeći programi za sprovođenje aktivnih mera za tržište rada obuhvatiti i pravičan deo Roma, Aškalija i Egipćana;

- obratiti posebnu pažnju na uvođenje mera koje su usmerene na žene iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana ili njihovo uključivanje u opšte programe namenjene ženama.

Vlada Republike Kosovo će obezbediti da pripadnici zajednica Roma, Aškalija i Egipćana budu zaposleni od strane organa na centralnom i opštinskom nivou u cilju dostizanja pravičnog udela ovih zajednica.

Centralne i opštinske vladine institucije će sarađivati sa opštinskim centrima za zapošljvanje MRSS u vezi aktivnog ohrabrivanja pripadnika ove tri zajednice da se prijavljuju i za radna mesta na višem nivou.

Vlada Republike Kosovo će konkretno zaposliti medijatore/asistente iz redova ove tri zajednice koji će raditi u obrazovnom i zdravstvenom sektoru, tako što će obezbediti budžetska sredstva za njihovo zapošljavanje.

U slučaju sprovođenja programa javnih radova, Vlada Republike Kosovo će u saradnji sa međunarodnim partnerima obezbediti da Romi, Aškalije i Egipćani budu uključeni u programe javnih radova. Programi javnih radova će po mogućnosti sadržavati komponentu profesionalne obuke.


32

Međunarodne organizacije koje su prisutne na Kosovu treba da obezbede najbolje prakse i zaposle Rome, Aškalije i Egipćane, tako što će doneti ciljeve za zapošljavanje Roma, Aškalija i Egipćana kao svog osoblja.

Aktivne mere tržišta rada – mogućnost zapošljavanja/profesionalna obuka

Posle istraživanja, vlada će fokusirati programe profesionalne obuke za Rome, Aškalije i Egipćane na osnovu potreba tržišta, uzimajući u obzir moguće veće sektore zapošljavanja kao što je rudarstvo.

Vlada i opštine će napraviti programe obuke ili promocije za javni sektor koji su posebno usmereni na Rome, Aškalije i Egipćane, ili ih obuhvatiti u okviru opštih programa.

Vlada Republike Kosovo će uvesti mere koje olakšavaju bolji transfer iz škole na tržište rada.

Relevantni organi će sprovesti obuku za lakša zanimanja i izgradnju kapaciteta za zajednice Roma, Aškalija i Egipćana u cilju povećanja njihove konkurentnosti na tržištu rada.

Samozapošljavanje/preduzetništvo

Institucije Republike Kosovo će:

- organizovati programe obuke za preduzetnike i potencijalne preduzetnike među Romima, Aškalijama i Egipćanima ili ih uključiti u opšte programe, tako što će iskoristi postojeće veštine, aktivnosti i stručnost koje postoje u zajednicama;

- ohrabrivati razvoj poslovnih inkubatora, poslovnih savetodavnih službi, poslovnih klubova itd. za pripadnike ove tri zajednice, ili obezbediti da su oni na adekvatan način zastupljeni u tim institucijama;

- podržati/ohrabriti mikrofinansijske institucije da naprave šeme mikro kreditiranja ili programe bespovratnih zajmova namenski za zajednice Roma, Aškalija i Egipćana, ili će ih uključiti u opšte programe, tako što će uzeti u obzir specifičnu situaciju u kojoj se nalazi većina pripadnika ovih zajednica, kao što su nepostojanje jemstva zbog toga što nisu registrovani, nepostojanje imovine ili zbog toga što je ona uništena, potreba za dužim grejs periodom, ili njihova potreba da dobiju podršku za pristup tržištu (vidite i Poglavlje o pristupu stambenom prostoru i neformalna naselja);

- uvesti privremene mere, uključujući afirmativne akcije koje će omogućiti preduzetnicima iz redova Roma, Aškalija i Egipćana da učestvuju na tenderima ili da konkurišu za ugovore;

- uvesti privremene mere koje olakšavaju prelazak sa neformalnih ekonomskih aktivnosti na formalne ekonomske aktivnosti. Ove mere obuhvataju oslobađanje od poreza ili subvencije za plate za novoregistrovana MSP čiji su vlasnici pripadnici zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.

- ohrabriti, pripremiti i podržati Rome, Aškalije i Egipćane da se uključe u bavljenje nezavisnim poljoprivrednim aktivnostima.

Inovativni koncepti inkluzivne politike35

Vlada Republike Kosovo je posvećena iskorišćavanju inovativnih koncepata kao što su pridržavanje ugovara, napr. u određenim programima javnih investicija, ili poštena pravila zapošljavanja

Vlada i opštine će razmotriti uvođenje uvek kada je to ostvarivo, koncepta pridržavanja ugovora kada dodeljuje ugovore kompanijama. Centralni i opštinski organi će obezbediti da kompanije koje rade u predviđenim programima javnih investicija, posebno programa izgradnje infrastrukture, zaposle pravičan broj Roma, Aškalija i Egipćana

35 Nekoliko zemalja kao što su Velika Britanija, Severna Irska, Sjedinjene Države ili Mađarska uvele su takav pristup u cilju povećanja zapošljavanja i mogućnosti za zapošljavanje zajednica koje su u nepovoljnom položaju.


33

U procesu moguće buduće privatizacije, relevantni organi će razmotriti uvođenje koncepta pridržavanja ugovora kada dodeljuju ugovore za bivša društvena preduzeća obavezivanjem komapnije koja je dobila ugovor da obezbede da određeni procenat buduće radne snage bude zaposlen iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.

Vlada Republike Kosovo će ohrabrivati privatne kompanije da dobrovoljno prihvate koncepte inkluzivne politike, kao što je Društvena odgovornost korporacija ili Globalni sporazum UN-a.36

Međunarodne organizacije prisutne na Kosovu se pozivaju da se striktno pridržavaju politike inkluzivnog pristupa, kao što su pridržavanje ugovora, pravila o pravičnom zapošljavanju ili Globalnog sporazuma UN-a.

Međunarodne organizacije se ohrabruju da primenjuju najbolje inkulizivne prakse kroz dodeljivanje ugovora čija je vrednost iznad određenog iznosa samo kada kompanije mogu da dokažu da je određeni procenat njihove radne snage zaposlen iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.

36 Društvena odgovornost korporacija (DOK) sadrži različite koncepte i pristupe. Ona može da bude definisana kao etičko ponašanje poslovnih subjekata prema svojim klijentima ili učesnicima. Kompanije ili organizacije koje sprovode DOK mogu da slede kodeks ponašanja koji može da podrazumeva određene politike zapošljavanja ili društvene aktivnosti. Globalni sporazum UN inicirao je bivši generalni sekretar UN-a Kofi Anan u cilju povezivanja kompanija i agencija UN-a, radne snage i građanskog društva da bi se podržali univerzalni principi životne sredine i društveni principi. Za više informacija vidite http://www.unglobalcompact.org.


34

2.4. Zdravstvena i socijalna pitanja

Opis situacije

Kada analiziraju zdravstveni status zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, eksperti se slažu oko tri stvari: a) postoji malo podataka o zdravstvenom statusu Roma, Aškalija i Egipćana (koji je pogoršan na Kosovu pošto tamo postoji veoma slab informacioni sistem o opštem zdravlju), b) podaci koji postoje sugerišu na velike disparitete među romskim stanovništvom i većinskim stanovništvom i c) loša zdravstvena situacija među romskim stanovništvom je tesno povezana sa činjenicom da su oni prezastupljeni među siromašnima.37

Istraživanje koje je sproveo Institut za otvoreno društvo 2007. godine u jugoistočnoj Evropi (Kosovo nije bilo uključeno) pokazalo je visoku stopu hroničnih bolesti kao što su dijabetes, srčane bolesti, nedostatak vitamina, pothranjenost i distrofija među decom iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.38

O zdravstvenom statusu Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu postoje samo ograničeni podaci. Uz pretpostavku da je opšti zdravstveni status zajednica sličan zdravstvenom statusu romskih zajednica u drugim zemljama zapadnog Balkana i da na Kosovu preovlađuje sličan jaz između zdravstvenog statusa većinskog stanovništva i romskog stanovništva kao i u drugim zemljama zapadnog Balkana, može se zaključiti da je zdravstveni status tri zajednice daleko od dobrog, uzimajući u obzir opšti loš zdravstveni status kosovskog stanovništva.

Ovu pretpostavku potvrđuje nekoliko raspoloživih podataka:

Prema zdravstvenoj anketi o reproduktivnom zdravlju koje su sproveli Lekari sveta (DOW) 2001. godine, 56% anketiranih majki u kampu u Plemetini koji su naseljavala lica iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana porodilo se kod kuće, dok je 12% je prijavilo gubitak deteta u prvom mesecu posle rođenja. Deca koja su rođena kod kuće često nisu upisana u matične knjige.

Anketa je takođe pokazala da oko 40% majki iz zajednice Aškalija u opštini Kosovo Polje nije posetilo lekara u toku trudnoće, pri čemu je devet procenata njih reklo da nisu smatrale da je to važno. Sedamdeset pet procenata seksualno aktivnih anketiranih žena nije koristilo nikakav kontraceptivni metod, a 79% nije imalo nikakve informacije o kontraceptivima.

Prema Izveštaju UNDP-a o ljudskom razvoju na Kosovu (2004), 74.77% Roma, Aškalija i Egipćana ima bezbedan izvor pijaće vode, 61.12% ima kanalizaciju za otpadne vode, a 25.24% nema pristup tekućoj vodi. Publikacija UNDP-a Lica siromaštva, lica nade (2005) daje dodatne indikacije o životnim uslovima koji utiču na zdravstvenu situaciju zajednica na Kosovu. 72% nema toalet ili kupatilo u kući, dok to ima 45% većinskog stanovništva.

Pored toga, izveštaj kaže da je 86% ispitanih Roma, Aškalija i Egipćana izjavilo da je u poslednjih 12 meseci bilo perioda kada nisu imali pristup osnovnim lekovima sa spiska osnovnih lekova koji je uradilo i usvojilo Ministarstvo kao zvanična dokument. To isto je izjavilo 47% pripadnika većinskog stanovništva.

U ovom kontekstu treba naglasiti da je zdravstveni sistem na Kosovu još uvek u tranziciji i da sve bolesti ne mogu da budu adekvatno tretirane. Pored toga, pošto ne postoji (obavezno)

37 Vidite Institut za otvoreno društvo, Zdravstveni projekat za Rome, Suprotstavljanje prikrivenoj bolesti. TB kod romskih zajednica. Njujork, Budimpešta 2007. Za uporedne podatke o zdravstvu vidite napr. Izveštaj UNDP-a o ljudskom razvoju na Kosovu 2004. Priština; UNDP, Lica siromaštva. Bratislava 2005. 38 Vidite Institut za otvoreno društvo, Program javnog zdravlja, Podaci o javnom zdravlju: Propušteno: Romi i pristup zdravstvenoj zaštiti u istočnoj i jugoistočnoj Evropi (april 2007)


35

zdravstveno osiguranje, ljudi moraju da plaćaju za razne usluge, lečenje ili lekove. 39 Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je objavila spisak sa ’osnovnim lekovima’ koji bi generalno trebalo da budu besplatni. Ipak, na Kosovu većina ovih ’osnovih lekova’ ne može više da se dobije u javnim apotekama, već samo u privatnim apotekama ili kod veledrogerija koje prodaju ove lekove. Stoga, mnogi od ovih ’osnovnih lekova’ nisu više dostupni ljudima sa prosečnim ili podprosečnim prihodom, kao što je većina Roma, Aškalija i Egipćana. U toku 2008. godine, Ministarstvo je uspelo da poveća budžet za lekove, pa će do kraja 2008. godine 70% lekova i osnovnog materijala biti na raspolaganju javnim institucijama.

Pošto su Romi, Aškalije i Egipćani na Kosovu generalno siromašniji od drugih manjinskih grupa i većinskog stanovništva, ova plaćanja iz sopstvenog džepa i plaćanje za ’osnovne lekove’ neproporcionalno utiče na ovu grupu.

Obezbeđivanje osnovnih životnih zahteva je preduslov za dobro zdravstveno stanje pojedinaca i zajednice, a ovo često prevazilazi nadležnosti zdravstvenog sektora. Stoga, međusektorska saradnja je ključna komponenta u smanjivanju faktora rizika koji doprinose slabom zdravlju.

Poseban problem predstavlja zdravstveni status zajednica Roma, Aškalija i Egipćana koji su živeli u kampovima kontaminiranim olovom.

Zdravstvena situacija ove tri zajednice mora da bude uzeta u obzir na sveobuhvatan i holistički način koji istovremeno posvećuje pažnju zdravstvenim pitanjima (pristup zdravstvenoj zaštiti, boljem razumevanju preventivne zdravstvene zaštite, zdravstvenoj infrastrukturi itd.), stambenim pitanjima i pitanjima životne sredine (uslovi života, pristup čistoj pitkoj vodi, kanalizacionom sistemu, odlaganju otpada itd.), zapošljavanju i obrazovanju.

Radionica koja je održana sa predstavnicima zajednica pre izrade strategije identifikovala je sledeće probleme: mali broj medicinskog osoblja iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, nedovoljna informisanost o preventivnoj zdravstvenoj zaštiti i edukaciji o zdravstvenoj zaštiti, premalo kampanja o vakcinaciji dece. Ministarstvo zdravlja uz podršku UNICEF-a i NZJZ organizovali su dodatne kampanje za marginalizovane grupe, posebno za zajednice Roma, Aškalija i Egipćana (videti izveštaje UNICEF-a o nedovoljnim medicinskim posetama naseljima Roma, Aškalija i Egipćana, niskom nivou učestvovanja u zdravstvenim institucijama i generalnoj zabrinutosti zbog neadekvatnih usluga medicinskog osoblja pri čemu nepostojanje svesti među ovim zajednicama i nepostojanje zdravstvene edukacije još uvek predstavljaju problem, kao i o otežanom pristupu zdravstvenim uslugama pripadnika ovih zajednica).

Nepostojanje analize i podataka o situaciji u kojoj se nalaze pripadnici ove tri zajednice u zdravstvenom sektoru je i dalje problem koji onemogućava tačnu identifikaciju problema i obezbeđivanje rešenja. Nefunkcionisanje SISH je i dalje veliki problem kada se radi o podacima u Ministarstvu zdravlja.

Pravni i politički okvir

U okviru resursa koji su mu na raspolaganju, zdravstveni sistem na Kosovu još uvek prolazi kroz tranzicioni period iz prethodnog zdravstvenog sistema u moderan sistem prilagođen zahtevima modernog, fleksibilnog i na pacijenta orijentisanog sistema.

39 Videti Schweizerische Flüchtlingshilfe (SFH), Kosovo - Zur Lage der medizinischen Versorgung – Update. Bern, Juni 2007. Internet: www.ecoi.net; United Nations Kosovo Team, Erste Beobachtungen zu Defiziten im Gesundheitsversorgungssystem im Kosovo. 2007. Internet: www.ecoi.net


36

Generalno, propisi i politike u vezi sa zdravstvom upućuju na najrelevantnije međunarodne dokumente i obaveze. Poslednjih godina Skupština Kosova je usvojila nekoliko zakona u vezi sa zdravstvom u cilju daljeg razvoja i modernizacije kosovskog zdravstvenog sistema.

Ovo poglavlje treba da uzme u obzir postojeći okvir nacionalnih i međunarodnih zakona i obaveza koji važe na Kosovu. Ipak, ono će dodatno izneti mere čiji je cilj poboljšanje situacije Roma, Aškalija i Egipćana u zdravstvenom sistemu na osnovu najboljih praksi iz drugih zemalja.

Nacionalni zakoni i strategija u vezi zdravstva

Sledeći zakoni regulišu zdravstveni sistem na Kosovu ili su relevantni za pitanja u vezi sa zdravstvom: kosovski zakon o zdravstvu (2004/4); zakon o pravima i odgovornostima građana u zdravstvenoj zaštiti (2004/38); zakon o privatnoj praksi u zdravstvu (2004/50); zakon o javnom zdravlju (2007/02-L78); zakon o zaraznim bolestima; zakon o hitnim medicinskim službama (2006/02-L50); zakon o zdravstvenom inspektoratu (2006/02-L38); zakon o medicinskim proizvodima i medicinskim uređajima (2003/26); zakon o bezbednosti na radu, zdravlju i radnom okruženju (2003/19); zakon o reproduktivnom zdravlju (2006/02-L76); zakon o sanitarnoj inspekciji na Kosovu (2003/22); zakon o prostornom planiranju (2003/14); zakon o vodi (2004/24).

Sledeći dokumenti o politici ili strateški dokumenti bave se pitanjima zdravstva na Kosovu: zdravstvena strategija na Kosovu 2005-2015; Strateški ciljevi i dešavanja u Ministarstvu zdravlja na osnovu proglašenih razvojnih prioriteta Vlade i srednjoročnog okvira troškova 2009-2011; Reproduktivna zdravstvena strategija; 2005-2015 Kosovska strategija o zaštiti životne sredine; nacrt strategije informacionog sistema zdravstvene zaštite; nacrt strategije o planiranju ljudskih resursa; nacrt strategije za škole koje promovišu zdravlje.

Mere

Ministarstvo zdravlja je u saradnji sa drugim relevantnim institucijama odgovorno za sprovođenje ili koordinaciju dole pomenutih mera.

Učešće predstavnika i organizacija ove tri zajednice u razvoju i sprovođenju mera je neophodno, posebno u promotivnim i informacionim kampanjama.

Opšte mere40

Služba za ljudska prava pri Ministarstvu zdravlja u saradnji sa Kancelarijom ombudsmana ili drugim mehanizmom za praćenje sistema zdravstvene zaštite pratiće izveštaje o zloupotrebi ili diskriminaciji u okruženju zdravstvene zaštite.

Zajednice Roma, Aškalija i Egipćana će preko Službe za ljudska prava pri Ministarstvu zdravlja biti uključene u sprovođenje i procenu zdravstvenih programa i politika koje utiču na njihove živote.

Služba za ljudska prava pri Ministarstvu zdravlja će u saradnji sa drugim relevantnim institucijama obezbediti da zdravstvna i socijalna politika i propisi uzmu u obzir socijalne faktore koji utiču na zdravlje manjina. Intervencije čiji je cilj, na primer poboljšanje stambenih uslova, su od kritične važnosti za smanjivanje tuberkuloznih (TB) infekcija.

40 Videti Institut za otvoreno društvo, Program javnog zdravlja, Činjenice o javnom zdravlju: Propušteno: Romi i pristup zdravstvenoj zaštiti u istočnoj i jugoistočnoj Evropi (april 2007.)


37

Mere koje obezbeđuju osnovne zdravstvene potrebe

Ministarstvo zdravlja i CFMC će u saradnji sa službenikom za ljudska prava i službenikom NZJZ sprovesti mere za saradnju sa svim CFMC u cilju obezbeđivanja osnovnih mera i uslova za zaštitu zdravlja ovih zajednica, obučiće predstavnike zajednica na nivou sela ili naselja za obezbeđivanje osnovnih zdravstvenih potreba.

Ministarstvo zdravlja (Odsek za javno zdravlje) će zajedno sa drugim relevantnim medicinskim institucijama obezbediti u okviru svojih nadležnosti da naselja zajednica Roma, Aškalija i Egipćana imaju bezbedan pristup kvalitetnoj pijaćoj vodi, kanalizacionoj mreži i da su obuhvaćeni organizovanim odvoženjem smeća.

Ministarstvo zdravlja i NZJZ će sprovoditi redovne aktivnosti na kontroli vode, kao i aktivnosti sanitarne i epidemiološke kontrole.

Ministarstvo zdravlja i NZJZ će uvek kada smatraju da je to potrebno obezbediti da zemljište na kojem se nalaze naselja zajednica ne bude zagađeno i opasno po zdravlje.

Ministarstvo zdravlja će u konsultacijama sa dotičnim zajednicama obezbediti alternativni smeštaj za lica koja žive u rizičnim oblastima.

Posebno u selima (naseljima) koja nisu povezana na vodovodnu mrežu, predstavnicima zajednice biće omogućeno da redovno kontrolišu kvalitet i prečišćavaju vodu.

Predstavnici zajednice će redovno informisati i savetovati članove svojih zajednica o kvalitetu i bezbednosti hrane (uslovi čuvanja, pripreme i obrade hrane, kontrola distribucije prehrambenih proizvoda).

Ministarstvo zdravlja će sprovesti kampanju imunizacije i napraviti bazu podataka o imunizaciji. Postojeća baza podataka je zajednička za sve pripadnike zajednice.

Relevantne medicinske institucije će olakšati registraciju Roma, Aškalija i Egipćana, a posebno dece, u cilju njihovog uključivanja u preventivne mere zdravstvene zaštite, kao što su kampanja imunizacije i generalno obezbeđivanje pristupa sistemu zdravstvene zaštite.

Jačanje saradnje među relevantnim organima u sektorima zdravstva, obrazovanja, životne sredine i prostornog planiranja u cilju izrade i realizacije holističkog pristupa.

Relevantne medicinske institucije će razviti sveobuhvatan holistički pristup koji je posebno namenjen ženama i deci.

Ministarstvo zdravlja u saradnji sa specijalizovanim međunarodnim agencijama će redovno kontrolisati zdravstveni status zajednica Roma, Aškalija i Egipćana koje su živele u kampovima zagađenim olovom i olakšati pristup odgovarajućem kontinuiranom lečenju.

Analiza i prikupljanje podataka

Sprovođenje ankete o pristupu zajednica preventivnim i korektivnim uslugama zdravstvene zaštite u cilju identifikacije mogućih prepreka.

Podrška prikupljanju podataka razloženih prema etničkoj pripadnosti, i na osnovu ovih podataka, dodeljivanje resursa osnovnih zdravstvenih usluga najugroženijim grupama stanovništva. Zajednice treba da budu uključene u proces prikupljanja i analize podataka.

Ministarstvo zdravlja će sprovesti dodatne mere za stvaranje/jačanje baze podataka za celokupno stanovništvo koje se podvrglo imunizaciji, a posebno za pripadnike ove tri zajednice.


38

Promotivna i informaciona kampanja

Sledeće mere su primarno u nadležnosti Nacionalnog zavoda za javno zdravlje (NZJZ).

Sprovđenje edukacije o zdravstvenoj zaštiti u vezi sa vodom i važnošću vode – čuvanje, čišćenje i korišćenje vode.

Razvijanje informacione i edukacione kampanje (IEK) za sprovođenje ciljanih mera ili socijalna mobilizacija u vezi zdravstvenih pitanja korišćenjem odgovarajućih i inovacionih mera.

Organizacija IEK kampanja u vezi tema koje su od interesa za zajednice Roma, Aškalija i Egipćana.

Sprovođenje aktivnosti za promociju zdravstvene zaštite i edukacije među zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana kroz podršku objavljivanju IEK materijala (informacije, edukacija i komunikacija).

Emitovanje edukacionih programa na jeziku zajednica u vezi sa kulturnim, verskim i tradicionalnim karakteristikama zajednica.

Sprovođenje aktivnosti podizanja svesti o posledicama tradicionalnog lečenja i sujeverja na lečenje bolesti.

Sprovođenje kamapanje podizanja svesti o potrebi pravovremenog javljanja za medicinsku pomoć.

Podrška objavljivanju IEK materijala na jeziku zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.

Informisanje o zdravstvenim rizicima zanimanja kao što su sakupljanje i prikupljanje sekundarnog otpada.

Podizanje svesti među međunarodnim organizacijama i potencijalnim donatorima o potrebi posvećivanja pažnje zdravstvenom statusu zajednica u saradnji sa zdravstvenim institucijama i organizacijama ili predstavnicima zajednica.

Pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, posebno žena i dece

Ministarstvo zdravlja će preduzeti dodatne mere za poboljšanje raspoloživosti institucija za informisanje o preventivnoj zdravstvenoj zaštiti, bez odstupanja od Master plana ili tako što će on biti revidiran u dogovoru između opština i Ministarstva zdravlja.

Ministarstvo zdravlja će obezbediti (finansijske) podsticaje za zdravstvene radnike koji rade u udaljenim zdravstvenim centrima ili u mobilnim zdravstvenim institucijama i posećuju marginalizovane zajednice.

Poboljšanje opreme i snabdevanja osnovnim lekovima za ’lokalne zdravstvene stanice / ambulante’ ili apoteke koje se nalaze u naseljima Roma, Aškalija i Egipćana ili blizu njih.

Povećanje broja medicinskih poseta naseljima u kojima žive zajednice.

Sprovođenje konkretne obuke za zdravstveno osoblje, saradnike i zajednice u cilju eleiminacije stigme i diskriminacije ove tri zajednice.

Sprovođenje i nadziranje Etičkog i Profesionalnog kodeksa među pružaocima zdravstvenih usluga zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana.

Poboljšanje prenatalne i postnatalne zaštite i povećanje broja poseta babica, sestara i doktora.

Pružanje kvalitetnih usluga u vezi reproduktivnog zdravlja, savetovanja o planiranju porodice, prevencije polno prenosivih bolesti.


39

Obezbeđivanje pristupa najvažnijim (napr. pregled za utvrđivanje ginekološkog kancera) preventivnim zdravstvenim uslugama za romske žene.

Povećanje broja usluga zdravstvene zaštite u blizini naselja u kojima žive zajednice.

Zdravstvena edukacija o vodi i njenoj važnosti – očuvanje, prečišćavanje i korišćenje vode.

Informacije o razvoju i edukacione kampanje za sprovođenje ciljnih mera ili društvene mobilizacije u vezi zdravstvenih pitanja korišćenjem odgovarajućih i inovativnih mera.

Organizacija inforamcionih i edukacionih kampanja u vezi pitanja koja su od interesa za zajednice Roma, Aškalija i Egipćana.

Socijalna pitanja

Preispitivanje definicije kategorija koje imaju pravo na socijalnu pomoć i uzimanje u obzir specifičnog nepovoljnog položaja pripadnika ovih zajednica.

Procenjivanje raspodele socijalne pomoći (praćenje i procena socijalnih šema).

Obezbeđivanje kvalitetnih usluga u sprečavanju seksualnog nasilja i nasilja u porodici, kao i adekvatne rehabilitacije.

Obezbeđivanje pristupa ženama i deci iz zajednica ’sigurnim kućama’ i skloništima.


40

2.5 Stambena pitanja i neformalna naselja

Opis situacije Kosovski Romi, Aškalije i Egipćani često žive izdvojeno od ostalih etničkih zajednica u sredinama kojima nedostaje adekvatna infrastruktura, uključujući puteve, struju, kanalizaciju, čistu vodu, odvoženje smeća i pristup javnom transportu. Stanovnici ovih naselja često nemaju registrovano pravo (vlasništvo ili pravo korišćenja) nad svojom imovinom, bilo zbog toga što nemaju dokumente, neregistrovanih transakcija i/ili zauzeća zemljišta. Zgrade su obično izgrađene bez urbanističkih ili građevinskih dozvola. Pristup infrastrukturnim uslugama, kao što su putevi, struja i kanalizacija je neadekvatan. Socijalni smeštaj i šeme finansiranja smeštaja ne pokrivaju postojeće potrebe. Stambena naselja se smatraju ’neformalnim’ kada nisu napravljena u skladu sa zakonima i regulatornim okvirima donetim u oblastima u kojima se razvijaju. Stoga, ove oblasti se smatraju ’neformalnim naseljima’41. Ova neformalna naselja kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana nisu uvek uneta u opštinske planove prostornog razvoja i urbanističke planove. Pristup pomoći u obezbeđivanju smeštaja, bilo da se radi o socijalnim stanovima i/ili šemi stambenog finansiranja je veoma ograničen. Pitanja kao što su prisilna repatrijacija, nedostatak pomoći za rekonstrukciju kuća bilo za povratnike i/ili lokalnu integraciju, pogoršava ove probleme.

Sa ovom strategijom vlada ima za cilj da preduzme afirmativne korake da a) obezbedi ovim licima pravnu sigurnost smeštaja, b) integriše njihova naselja u opštinske prostorne i urbanističke planove i c) poboljša njihov pristup stambenoj pomoći i drugim javnim uslugama.

U vezi sa tim vlada će slediti ciljeve koji su sadržani u Planu za ostvarivanje standarda na Kosovu (ciljevi 6.8 i 6.9) i Akcionom planu za evropsko partnerstvo u vezi sa neformalnim naseljima prioritet 31).42 Ovi ciljevi su u skladu sa obavezama sadržanim u ’Bečkoj deklaraciji o neformalnim naseljima u jugoistočnoj Evropi’ Pakta stabilnosti, čiji je Kosovo potpisnik od 2004. godine.

Savet Evropske unije je ponovio u odluci Saveta od 18. februara 2008. godine ((2008/213/EC) važnost regularizacije neformalnih naselja i nalaženja održivih rešenja za smeštaj i integraciju romskih zajednica koje žive u opasnim životnim uslovima u kampovima i za interno raseljena lica koja žive u neformalnim centrima.43

U cilju obezbeđivanja zaštite stambenih, zemljišnih i imovinskih prava kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana koji su bili raseljeni (videti poglavlje Povratak i reintegracija), potrebno je uraditi mapiranje neformalnih naselja koja su postojala pre sukoba uz procenu mera koje su potrebne da bi se obezbedilo da razaranje u toku sukoba ne vodi do dalje segregacije i kršenje stambenih prava.

Stambena pitanja

Podaci o stambenoj situaciji Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu su trenutno ograničeni, a vlada će obezbediti da adekvatniji podaci za potrebe razvoja stambenih programa budu redovno

41Neformalna naselja su ljudska naselja koja iz raznih razloga ne ispunjavaju kriterijume za legalno priznavanje. Vidite i ’Bečku deklaraciju o neformalnim naseljima u jugoistočnoj Evropi’ Pakta stabilnosti. Internet: www.stabilitypact.org/housing/f%20-%20050415_Vienna%20Declaration.pdf 42Posle odluke Evropskog saveta 2006/56/EC od 30. januara 2006. o principima, prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom i Crnom Gorom, uključujući Kosovo, i u cilju posvećivanja pažnje ovim pitanjima, usvojen je kosovski Akcioni plan za sprovođenje evropskog partnerstva 2006 (Kosovo APEP, 2006). 43 Vidite odluku Saveta od 18. februara 2008. godine o principima, prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom, uključujući Kosovo, u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 10. juna 1999. godine i ukidajućom odlukom 2006/56/EC (2008/213/EC).


41

prikupljani i održavani.44 Sve u svemu, pristup porodica kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana stambenoj pomoći je trenutno veoma ograničen. Porodice žive u neadekvatnim stambenim uslovima u kolektivnim centrima (kao što su oni u Leposaviću ili Mitrovici) i kampovima. Dalji izgledi prisilne repatrijacije čine potrebnim da vlada unapred planira obezbeđivanje dodatnih stambenih jedinica.

Lica koja žive u kampovima, barakama i drugim tipovima kolektivnog smeštaja suočavaju se sa najgorom stambenom situacijom. Zbog obaveze da se zatvore ovakvi kolektivni centri, kosovska vlada je u nekim slučajevima počela da raseljava stanovnike u socijalne stambene jedinice.45 U severnim opštinama lokalne vlasti još uvek nisu obezbedile adekvatna rešenja za porodice kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana koje žive u kolektivnom smeštaju. Pored toga, na njih je izvršen pritisak da se presele bez obezbeđivanja razumne alternative, što je nešto što može da dovede do nezakonitog iseljavanja i drugih kršenja ljudskih prava.46 Pomoć lokalnim programima integracije paralelno sa procesom povratka treba hitno da bude razrađena i sprovedena.

Stambeno pitanje u vezi sa prisilnom repatrijacijom

Kosovo može u bliskoj budućnosti da se suoči sa povećanim povratkom Roma, Aškalija i Egipćana iz zapadne Evrope, susednih zemalja i verovatno iz Srbije. Dok je organizovan povratak iz Srbije veoma često olakšan i podržan programima rekonstrukcije, povratnici iz zapadne Evrope generalno ne mogu da imaju korist od ovakvih programa.47 Samo u Nemačkoj se nalazi oko 35000 Roma, Aškalija i Egipćana čiji se boravak toleriše (’Duldung’). U drugim evropskim zemljama nekoliko hiljada Roma, Aškalija i Egipćana je pronašlo privremeno sklonište. Može se očekivati da će većina njih biti vraćena na Kosovo. Očekuje se da će Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina uskoro početi da vraćaju oko 10000 svojih Roma, Aškalija i Egipćana.48

Novije aktivnosti u vezi neformalnih naselja i pristupa stambenom prostoru

U toku 2006. i 2007. godine Ministarstvo, u saradnji sa UN HABITAT-om i misijom OEBS-a na Kosovu, započelo je više pilot inicijativa na opštinskom nivou u vezi regularizacije neformalnih naselja na Kosovu. Ove inicijative su uključivale konferenciju o neformalnim naseljima, kampanju podizanja svesti osnivanje zajedničke radne grupe za neformalna naselja (u skladu sa zahtevima koje postavljaju standardi za Kosovo za ’Grupu učesnika za neformalna naselja), uz učešće UN HABITAT-a, OEBS-a i Udruženja kosovskih opština.

Akcije na regularizaciji neformalnih naselja su za sada sprovođene na adhok način u raznim opštinama na Kosovu. Primeri defakto priznavanja vlasništva nad zemljištem mogu da se pronađu u naselju Sitničko naselje49 (Mitrovica) i u Prilužju50 (Vučitrn).

44 Studija UNDP-a Lica siromaštva (Bratislava, 2005) ukazuje na sledeći disparitet u vezi sa stambenim uslovima kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana: sobe po članovima domaćinstva: Romi: 0.49 / Oni koji nisu Romi: 0.72; kvadratni metri po članu domaćinstva: Romi 14/ Oni koji nisu Romi: 21; Udeo stanovništva koje nema kupatilo ili toalet u kući: Romi: 72%/Oni koji nisu Romi: 45% 45 U Plemetini, prva socijalna stambena zgrada za interno raseljena lica inaugurisana je u junu 2006. godine, i u nju je useljeno 36 porodica, dok je druga (sa 23 stana) završena krajem juna 2007. godine. potrebni su dalji napori na ovom projektu da bi se obezbedila voda i struja za sve stanove i odgovarajući sistem grejanja i pristup uslugama. 46 Skupština opštine Leposavić je više puta pokušavala da zatvori kolektivni centar u Leposaviću uprkos nepostojanju alternativnog smeštaja. 47 Ipak, procenjuje se da između 35% i 50% Roma, Aškalija i Egipćana koji potiču sa Kosova a sada žive u Srbiji nisu registrovani kao IRL. Ovo znači da do 20000 nije registrovano i ne može da ima korist od programa rekonstrukcije. Za više detalja o ovom pitanju videti poglavlje o povratku i reintegraciji. 48 Nacrt Strategije reintegracije za repatrijisana lica predviđa povratak 5000 lica godišnje u narednih pet godina. Raspoloživi socijalni smeštaj je sada veoma ograničen na Kosovu, uprkos sprovođenju programa socijalnog smeštaja u devet opština za koje je izdvojeno 6,340,000 evra. 49 Skupština opštine Mitrovica, Izjava o predlogu Pr. br. 399/01. 28. februar 2003. 50 Odluka skupštine opštine, Vučitrn, 01.br.700/03, od 3.10.2003.


42

U bivšoj Romskoj mahali u Mitrovici, realizovan je program povratka koji je uključivao rekonstrukciju kuća, u slučajevima kada su vlasnici mogli da dokažu vlasnička prava dostavljanjem katastarskih dokumenata i izgradnjom stambenih zgrada na bivšem društvenom zemljištu koje je odobrila opština za lica koja nisu mogla da dokažu vlasništvo nad svojim bivšim kućama.

Ovi slučajevi su ipak izuzetne akcije koje su preduzete pre svega u cilju olakšavanja povratka i rekonstrukcije kuća. Dosledna politika za opštine i vlasti na centralnom nivou u vezi sa smeštajem i neformalnim naseljima tek treba da bude doneta.

2006. godine ovi akteri su razvili niz pravnih i političkih ciljeva zasnovanih na ’Standardima za Kosovo’ i ’Akcionom planu za evropsko partnerstvo’ u okviru inicijative ’Za bolji život u našoj opštini’ (videti konačan dokument sa konferencije, 1. novembar 2006.). Ovi ciljevi se trenutno realizuju. Pored toga, izveštaj sa konferencije ’Ti si raseljen, tvoja prava nisu’ (MŽSPP, OEBS i Pokret za mir, 26-27 novembar 2007.) daje preporuke za politiku u oblasti regularizacije neformalnih naselja.


Međunarodni standardi su se direktno primenjivali na Kosovu preko uredbi UNMIK-a pre nego što je Kosovo proglasilo nezavisnost, i posle toga kroz Ustav. Kosovski zakon priznaje pravo na miroljubivo uživanje poseda (član 1, Protokol 1, Evropska konvencija o ljudskim pravima), pravo na poštovanje porodice i privatnog života (član 8, EKLP) i pravo na adekvatan smeštaj (član 11.1, Međunarodni sporazum o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (MSESKP).51

Ovi standardi stvaraju pozitivne obaveze za sve javne organe u pogledu stambenih, zemljišnih i imovinskih prava lica koja žive u neadekvatnim uslovima i/ili bez pravne sigurnosti poseda.52 Javni organi u ovom pogledu imaju obavezu da odmah preduzmu korake ka obezbeđivanju sigurnosti poseda lica koja žive u neformalnim naseljima, u konsultaciji sa dotičnim zajednicama.53

Pored toga, međunarodni standardi stvaraju negativne obaveze javnim organima da se uzdržavaju od praksi koje mogu da vode ka kršenju ljudskih prava, kao što su ’prisilno’ ili ’nezakonito izbacivanje’’.54

Nadležnosti opština u oblasti smeštaja korišćenja zemljišta i izdavanja građevinskih dozvola su definisane uredbom UNMIK-a 200/45 o samoupravi opština na Kosovu, koja je izmenjena uredbom UNMIK-a 2007/30 i Zakonom o lokalnoj upravi (2003/03-L040). Zakon o prostornom planiranju reguliše postupke na koji centralni i opštinski organi izrađuju i sprovode prostorne i urbanističke planove.55 Uslovi i postupci za dobijanje građevinske dozvole su definisani zakonom o građevinarstvu.56 Registracija prava na nepokretnu imovinu je regulisana zakonom o Registru prava na nepokretnu imovinu. 57 51 Ovi međunarodni standardi su primenljivi na Kosovu preko člana 1.3 izmenjene i dopunjene uredbe UNMIK-a 1999/24 o važećem zakonu na Kosovu. 52 Vidite između ostalog opšti komentar br. 4 na MSESKP koji kaže da pravo na adekvatan smeštaj koje treba svim licima da garantuje određenu sigurnost poseda pruža zaštitu od prisilnog izbacivanja, uznemiravanja i drugih pretnji. Ova zaštita važi i za pojedince koji žive u neformalnim naseljima; Završni dokument OEBS-a, Regionalni okrugli sto o neformalnim naseljima na Kosovu, 2003. 53 Vidite Opšti komentar, br. 4 na MSESKP o pravu na adekvatan smeštaj, stav 8 (a):Pravna sigurnost poseda. 54’Prisilno izbacivanje’ se definiše kao trajno ili privremeno udaljavanje protiv njihove volje pojedinaca, porodica i/ili zajednica iz njihovih domova i/ili zemljišta koje zauzimaju, bez obezbeđivanja i pristupa odgovarajućem vidu pravne ili druge zaštite. Zabrana prisilnog izbacivanja se ipak ne odnosi na izbacivanja izvršena silom u skladu sa zakonom i sa međunarodnim standardima ljudskih prava. (Opšti komentar 4, MSESKP). 55 Uredba UNMIK-a 2003/30 o proglašenju zakona kojeg je usvojila Skupština Kosova o prostornom planiranju. 56 Uredba UNMIK-a 2004/37 o proglašenju zakona kojeg je usvojila Skupština Kosova o građevini. 57 Uredba UNMIK-a 2002/22 o registru prava na nepokretnu imovinu.


43

Kada se radi o obavezama koje predviđa politika, Plan za sprovođenje standarda na Kosovu i Akcioni plan za evropsko partnerstvo utvrđuju smernice za regularizaciju neformalnih naselja. Posle procesa koji je pokrenut na ’OEBS-ovom okruglom stolu o formalizaciji neformalnih naselja Roma i drugih ugroženih grupa’ 2003. godine, kosovske vlasti su potpisale ’Bečku deklaraciju o neformalnim naseljima’ Pakta stabilnosti 2004. godine58. Deklaracija sadrži program akcije koji se redovno revidira na regionalnim sastancima za izgradnju kapaciteta.

Od 2004. godine, vlada je preduzela korake da ispuni ciljeve i akcije u vezi regularizacije neformalnih naselja sadržanih u Planu za sprovođenje standarda na Kosovu (poglavlje VI, Imovinska prava). U tom smislu, Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje je izradilo smernice o prostornom planiranju i neformalnim naseljima za opštine, obezbedilo obuku za opštinske direkcije za urbanizam i razmotrilo planove za izradu sveobuhvatnog pregleda neformalnih naselja svih zajednica.

Od dalje važnosti je Akcioni plan za evropsko partnerstvo (APEP). Cilj 31 APEP-a eksplicitno između ostalog upućuje na regularizaciju neformalnih naselja, nalaženje održivih rešenja za integraciju manjinskih zajednica Roma koje žive u opasnim životnim uslovima u kampovima i za grupe IRL koje žive u neformalnim centrima.

Mere

Generalno

Relevantni organi moraju da regularizuju neformalna naselja kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana.

Ovaj proces regularizacije mora da bude vođen u konsultacijama sa zajednicama.

Vlada Republike Kosovo će obezbediti usklađenost i stalno ispunjavanje zahteva za rešavanje problema neformalnih naselja i izbegavanje stvaranja novih naselja, koji su sadržani u relevantim međunarodnim i domaćim dokumentima.

Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje u saradnji sa Ministarstvom za zajednice i povratak će napraviti pregled situacije u pogledu stambenih uslova i neformalnih naselja Roma, Aškalija i Egipćana, uključujući informacije o situaciji pre sukoba, u cilju izrade pouzdane baze podataka koja će biti korišćena za obezbeđivanje pomoći. (za više detalja vidite Aneks A, Neformalna naselja i pristup smeštaju).

Vlada Republike Kosovo će obezbediti kontinuirano funkcionisanje ’Učesničke grupe za neformalna naselja’, čiji je zadatak izrada i sprovođenje srednjoročne i dugoročne strategije i akcionih planova na Kosovu (uključujući propise za sprovođenje) o regularizaciji neformalnih naselja i sprečavanju nastajanja novih.

Vlada Republike Kosovo će obezbediti preko Učesničke grupe adekvatan nadzor nad usklađenošću opština sa zahtevima o neformalnim naseljima koji su sadržani u relevantnim dokumentima.

Vlada Republike Kosovo će stvoriti podgrupu za neformalna naselja i pristup smeštaju Roma, Aškalija i Egipćana. Ovom grupom će predsedavati Kancelarija za dobro upravljanje pri Kabinetu premijera koja će nadzirati sprovođenje komponente smeštaja i neformalnih naselja ove strategije i procenjivati napredak i predlagati konkretne mere centralnim i lokalnim vlastima svakih šest meseci.

58 Videti http://www.stabilitypact.org/housing/f%20-%20050415_Vienna%20Declaration.pdf


44

Regularizacija neformalnih naselja obuhvata poboljšanje uslova u ovim naseljima putem afirmativnih mera kao što su dodeljivanje zemljišta na korišćenje, zamena zemljišta, defakto priznavanje, uključivanje u prostorne i urbanističke planove i obezbeđivanje infrastrukture.

Interno raseljena lica i izbeglice koje žive u neformalnim naseljima koja su sada uništena imaju pravo na iste afirmativne mere u cilju zaštite svojih prava. U tom smislu, uništenje neformalnih naselja povezano sa sukobom ne treba ni u kom slučaju da vodi do dalje segregacije zajednica kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana (vidite poglavlje Povratak i reintegracija).59

Neformalna naselja

Relevantne institucije Vlade Republike Kosovo će obezbediti da neformalna naselja budu uključena u opštinske planove razvoja, urbanističke planove razvoja i prostorne planove. Opštine će se uzdržavati od korišćenja ovog zemljišta za druge namene. Uništavanje neformalnih naselja povezano sa sukobom ne treba da ometa povratak izbeglih i interno raseljenih kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana u mesta njihovog porekla.

Opštine će obezbediti da posed nad zemljištem bude regulisan u slučajevima kada neformalna naselja zauzimaju javno, državno ili društveno zemljište.

Posebno kada su neformalna naselja na javnom, državnom ili društvenom zemljištu, kada nisu opasna po zdravlje i mogu da budu povezana na opštinsku infrastrukturu, relevantni organi će preduzeti mere da dodele zemljište stanovnicima za potrebe smeštaja. Ako je potrebno, relevantni organi će olakšati preparcelizaciju, davanje zemljišta na korišćenje, zamenu zemljišta sa Kosovskom povereničkom agencijom, integraciju u prostorne i urbanističke planove i defakto priznavanje dugoročnog poseda društvenog zemljišta.

Vlada Republike Kosovo će revidirati relevantne zakone o korišćenju zemljišta, prostornom planiranju, stanovanju i građevini da bi se omogućila regularizacija neformalnih naselja. Posebna pažnja treba da bude posvećena odredbama o nepovoljnom posedu, podeli zemljišta na parcele i postupcima legalizacije objekata koji nemaju urbanističku i/ili građevinsku dozvolu.

U slučaju neformalnih naselja koja se nalaze na privatnoj imovini (pojedinaca ili kompanija), opštine i relevantni organi će olakšati registraciju transfera i/ili nasleđa. U tom pogledu, opštine i drugi organi će upućivati pojedince na pružaoce besplatne pravne pomoći uvek kada je to potrebno.

Interno raseljena lica i povratnici

Destrukcija nefomalnih naselja povezana sa sukobom ni u kom slučaju ne sme da vodi daljoj segregaciji zajednica kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana. Kada su naselja bila uništena u toku sukoba, relevantni organi moraju uvek da poštuju pravo bivših stanovnika da se vrate u svoje domove kao prioritet.

Korišćenje javnog zemljišta na kojem se dugo vremena nalaze neformalna naselja manjinskih zajednica ili drugih ugroženih grupa biće ekskluzivno ograničeno na omogućavanje bivšim stanovnicima da ga koriste za stambene potrebe. Ako na osnovu objektivnih i nediskriminatornih kriterijuma (kao što je rizik po zdravlje) ovo faktički nije moguće, u svim slučajevima interno raseljenim licima i izbeglicama mora da bude data kompenzacija ili alternativno zemljište. NIJE JASNO

Pristup smeštaju

Vlada Republike Kosovo će preduzeti konkretne mere da poboljša neadekvatne stambene uslove i omogući pristup smeštaju kosovskim Romima, Aškalijama i Egipćanima kojima je to potrebno. Pored toga, vlada će obezbediti da nijedan izvršni organ na Kosovu ne ugrozi stambena prava

59 Za bolje razumevanje primenjenog koncepta afirmativnih mera vidite Opšti komentar 25 Komiteta za građanska i politička prava, o pravima manjina.


45

nezakonitim izbacivanjem pojedinaca i/ili zatvaranjem kolektivnih centara bez obezbeđivanja alternativnog smeštaja.

Vlada Republike Kosovo će izraditi konkretne stambene programe namenjene zajednicama kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana.

Vlada Republike Kosovo će u saradnji sa međunarodnim donatorima obezbediti finansijska sredstva za poboljšanje stambenih uslova Roma, Aškalija i Egipćana. U tom smislu, vlada će obezbediti okvir za uvođenje šema mikro kredita ili bespovratnih pozajmica za izgradnju stanova za Rome, Aškalije i Egipćane. Pri tome, vlada će uzeti u obzir najbolje prakse iz drugih zemalja.

Vlada Republike Kosovo će obezbediti da opštine razviju opštinske razvojne strategije koje uzimaju u obzir potrebe zajednica kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana, uključujući potrebe koje su povezane sa prisilnom repatrijacijom pojedinaca iz zapadne Evrope. Ove strategije će biti integrisane u opštinske strategije za povratak i vodiće računa o budžetskim potrebama.

Vlada Republike Kosovo je posvećena poštovanju međunarodnih standarda o stambenim pravima, na način definisan u Međunarodnom sporazumu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. U vezi sa tim, vlada će obezbediti da nijedan izvršni organ ne izvrši nezakonito izbacivanje pojedinaca. Kada se zatvaraju kolektivni centri, centralni i lokalni organi će obezbediti da bude obezbeđen alternativni smeštaj, kao i pristup pravnoj pomoći.


46

Aneks A Neformalnim naseljima i pristupu stambenom prostoru

Odabrani, ali ne i svi podaci potrebni za rešavanje stambene situacije i neformalnih naselja:

1. Broj neformalnih naselja

2. Broj i/ili procenat pripadnika zajednice koji žive u neformalnim naseljima

3. Kategorizacija neformalnih naselja (posebno uključujući imovinski status)

4. Situacija u vezi neformalnih naselja, uključujući status planiranja; uslove životne sredine i javnog zdravlja; generalnu lokaciju (pristup/blizina transporta, infrastrukture, škola itd)

5. Broj i/ili procenat pripadnika zajednice koji žive u stanovima ispod standarda (definicija stanova koji su ispod standarda)

6. Prosečan iznos kvadratnih metara po licu u domaćinstvu Roma, Aškalija i Egipćana

7. Broj i/ili procenat zajednica pripadnika zajednice čije su kuće povezane na struju, vodu, kanalizaciju, prikupljanje smeća, asfaltirane puteve.

8. Broj i procenat uništene imovine

9. Broj i/ili procenat nelegalno zauzete imovine

10. Broj i procenat pripadnika zajednice koji ne žive na svojoj imovini zbog nebezbedne situacije koja je primećena u prošlosti

11. Lokacija (neformalnih) naselja Roma, Aškalija i Egipćana u cilju posvećivanja pažnje ili izbegavanja rasne segregacije u pogledu mesta stanovanja.

12. Hipoteke, krediti ili druge mogućnosti na raspolaganju za kupovinu kuća?

13. Broj i procenat Roma, Aškalija i Egipćana koji su učestvovali u stambenim (rekonstrukcija) programima?

14. Trošak po glavi u ovim stambenim i rekonstruktivnim programima?

15. Da li postoje odgovarajući uporedni podaci iz drugih etničkih grupa u vezi svih ovih pitanja?

16. Podaci koji su razloženi prema polu i starosti bili bi posebno korisni.


47

2.6. Povratak i reintegracija

Opis situacije

Procenjuje se da je više od 100000 od bivših 150000 kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana još uvek raseljeno van Kosova. Veliki deo napustio je Kosovo posle juna 1999. godine kada su ih zverstva širom Kosova prisilila da napuste svoje domove. Ipak, značajan broj Roma, Aškalija i Egipćana napustio je Kosovo zajedno sa Albancima u toku sukoba 1998/1999. Ostale grupe napustile su Kosovo još tokom srpskog ugnjetavačkog režima u toku 1990-tih godina, ili čak u toku 1980-tih. Dok su neka lica koja su pobegla sa Kosovo dobila izbeglički status u zapadnoj Evropi ili u susednim zemljama, veliki broj se još uvek suočava sa raseljenošću na Kosovu ili van njega.

Tačni podaci o broju Roma, Aškalija i Egipćana koji se nalaze u zemljama zapadne Evrope ili u zemljama u regionu nije dostupan. U Srbiji su kao IRL registrovana samo 23000 Roma, Aškalija i Egipćana, dok se njihov ukupan broj procenjuje od 40000 pa do 50000 lica, pri čemu mnogi od njih ne poseduju važeća dokumenta koja su potrebna za pristup ključnim uslugama i pravima60 (viite i Poglavlje o registraciji i dokumentima). Broj izbeglica u Crnoj Gori i Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, ili lica koja imaju privremeni boravak u Bosni i Hercegovini, procenjuje se ukupno na oko 10000.61

Na osnovu raspoloživih podataka procenjuje se da se u zapadnoj Evropi trenutno nalazi više od 40000 Roma, Aškalija i Egipćana koji tamo imaju takozvani „tolerantni status“ (u Nemačkoj Duldung).62 Dok Nemačka i druge zemlje generalno odbijaju da odobre azil kosovskim Romima, Aškalijama i Egipćanima, druge zemlje kao što su Francuska, Velika Britanija, Austrija ili Mađarska, su nekima od njih priznala izbeglički status. Pored onih koji nisu dobili izbeglički status, nepoznat broj živi kao nelegalni migranti63 u zemljama zapadne Evrope.64

Sveukupan proces povratka manjina na Kosovo je veoma spor. Prema UNHCR-u, 2529 Roma i 4883 Aškalija i Egipćana se dobrovoljno vratilo na Kosovo u periodu od januara 2000. godine do novembra 2007. 600 lice iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana dobrovoljno se vratilo na spontan način na Kosovo u periodu od oktobra 2007. do novembra 2008. godine i dobilo pomoć od UNHCR-a za popravku stambenih objekata, u vidu hrane i neprehrambenih artikala. Romska mahala u Mitrovici, naselje Avdulah Preševa u Gnjilanu ili Aškalijska mahala u Vučitrnu su primeri velikih projekata povratka uz pruženu pomoć

Prema svom pravnom statusu, pripadnici zajednica Roma, Aškalija i Egipćana spadaju ili pod režim međunarodne zaštite izbeglica, tj. traže izbeglički ili azilantski status, ili podležu

60Videti UNHCR/PRAXIS, mart 2007: Analiza situacije interno raseljenih lica sa Kosova u Srbiju , Beograd, mart 2007, str.11. 61 Oko 45000 Roma, Aškalija i Egipćana sa Kosova su registrovani kao raseljena lica u Crnoj Gori, dok oko 2000 Roma, Aškalija i Egipćana traže izbeglički status u BJRM (videti: Izveštaj Komiteta za migracije, izbeglice i stanovništvo o situaciji izbeglica i raseljenih lica sa dugačkim boravkom u jugoistočnoj Evropi Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, Dok. 11289, 24. maj 2007.). Nekoliko stotina Roma, Aškalija i Egipćana se nalazi u režimu privremene zaštite u Bosni i Hercegovini. Bosna i BJRM su više puta zahtevali da se ove izbeglice vrate na Kosovo. 62 Samo u Nemačkoj ima oko 35000. Na dan 31. decembra 2004. godine, sledeći broj lica sa Kosova je bio u obavezi da napusti nemačku (ausreisepflichtige Personen): Romi (24.351), Albanci (16.151), Aškalije (8.197), Egipćani (1.883), Bošnjaci (1.305), Srbi (670), Goranci/Torbeši (285), Turci (41) i 1.628 ostalih. Bundesamt für Migration und Flüchtlinge Deutschland, Informationszentrum Asyl und Migration, Serbien und Montenegro/Kosovo. Erkenntnisse des Bundesamtes Berichtsraum Dezember 2004 – März 2005. Stand März 2005. 63 Nelegalni migranti su lica koja više ne ispunjavaju uslove za boravak u drugim zemljama zbog toga (1) što su nelegalno ušli, (ii) što im je istekla viza ili dozvola boravka, (iii) što je njihov zahtev za azilom odbijen, ili (iv) što je njihova dozvola boravka poništena. 64 Nemačka, glavna zemlja domaćin izbeglica sa Kosova donela je 2007. godine novi zakon koji pod određenim uslovima može da dozvoli licima koja imaju „tolerantan status“ (Duldung) da dobiju privremeni boravak i radnu dozvolu. Pored toga, Holandija je nedavno usvojila sličnu politiku. U vreme pisanja ove strategije nije bilo poznato koliko je Roma, Aškalija i Egipćana bilo pogođeno ovim promenama u Nemačkoj i Holandiji.


48

Usmeravajućim principima UN-a o internoj raseljenosti, ili predstavljaju državljane treće zemlje koji nelegalno borave u EU i imaju prava na minimalne garancije i zaštitu od prisilnog povratka koje obezbeđuje princip non-refoulement65.

Potencijalni povratnici iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana mogu da se podele na sledeći način:

• IRL na Kosovu • IRL u Srbiji • Raseljena lica u Crnoj Gori • Tražioci izbegličkog ili azilantskog statusa u BJRM • Lica sa statusom privremenog boravka u Bosni i Hercegovini • Tražioci azilantskog statusa u zemljama zapadne Evrope • Lica u zemljama zapadne Evrope koja imaju „tolerantni status“ (u Nemačkoj poznat kao

„Duldung“). To su pre svega lica čiji je zahtev za dobijanje azila odbijen, ali čiji povratak na Kosovo nisu prihvatili UNMIK/PIS (vidite i Pozicioni dokument UNHCR-a, jun 2006.)

• Nelegalni migranti

Od 2006. godine UNHCR drži se svog stava da su kosovski Romi i dalje ugroženi od gonjenja i da njihov povratak treba da se odvija isključivo na dobrovoljnom osnovu, zasnovan na potpuno informisanim individualnim odlukama66. Sa druge strane, UNHCR se ne protivi povratku Aškalija i Egipćana posle postupka individualne provere. UNHCR dalje kaže u svom Pozicionom dokumentu da „(...) u sadašnjim političkim i društveno-ekonomskim okolnostima, povratku lica iz ove dve grupe koje ne uživaju međunarodnu zaštitu treba da se pristupi na fazni način, zbog ograničenih apsorpcionih kapaciteta Kosova, da ne bi došlo do političke i socijalne destabilizacije u vreme pregovora o budućem statusu Kosova ”.67

Više međunarodnih institucija/organizacija za ljudska prava i prava manjina kao što su Komesar za ljudska prava Saveta Evrope ili Amnesti internešenal su podigli glas protiv prisilnog povratka na Kosovo bilo kog člana zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, ili protiv njihovog povratka na Kosovo u većem obimu.68 Broj lica koja su repatrijisana na Kosovo će se u budućnosti verovatno povećavati pošto većina zemalja zapadne Evrope prizna nezavisnost Kosova. 2007. godine kosovska vlada i UNMIK su doneli Strategiju reintegracije repatrijisanih lica da bi se pripremili za to. Strategija predviđa budžetske projekcije za procenjeni broj od 5000 repatrijisanih lica godišnje.69

Povratak u većem obimu iz zapadne Evrope i drugih zemalja bi preopteretio kapacitete i društva i politike na Kosovu, kao i primajućih zajednica. Romi, Aškalije i Egipćani predstavljaju najsiromašnije zajednice na Kosovu koje u velikoj meri zavise od doznaka od lica koja žive u zapadnoj Evropi. Prisilan povratak velikog broja stvorio bi ozbiljnu društveno-ekonomsku krizu i mogao bi da dovede do daljih migracija i sekundarnog raseljavanja.

65 Vidite član 33 (1) Konvencija UN-a u vezi statusa izbeglica. 66 Vidite UNHCR: UNHCR-ov Pozicioni dokument o Kontinuiranoj potrebi za međunarodnom zaštitom pojedinaca sa Kosova, jun 2006, str.7. 67Ibd. 68 Vidite: Parlamentarna Skupština Saveta Evrope, Komitet za migracije, izbeglice i stanovništvo, Situacija u vezi lica sa dugotrajnim statusom izbeglica ili raseljenih lica u jugoistočnoj Evropi, Dok. 11289 rev. 24. maj 2007; Amnesty International, Kosovo (Srbija), Nema prisilnog povratka manjina na Kosovo. AI Indeks: EUR 70/004/2007, 31. maj 2007; Komesar za ljudska prava Saveta Evrope koji je nedavno zamolio Bosnu i Hercegovinu da ne ukida dozvole za privremeni boravak za 3000 kosovskih izbeglica zbog toga što je bezbednosna situacija još uvek krhka, posebno za romske izbeglice. Vidite saopštenje za štampu, Savet Evrope, Kancelarija Komesara za ljudska prava, 28.06.2007; Savet Evrope, Izveštaj predsedavajućeg MG-S-Rom i koordinatora Saveta Evrope za Rome i aktivnosti putovanja, posle njihove misije na Kosovu, 26. februar – 1. mart 2006. 17. maj 2006. (MG-S-ROM (2006) 3) 69 Videti: Vlada Kosova, Priština, jul 2007: Strategija za reintegraciju repatrijisanih lica, str.7


49

U svetlu predviđene decentralizacije Kosova, centralne vlasti će obezbediti okvir za politiku reintegracije, dok će opštine biti odgovorni akteri za stvarnu reintegraciju povratnika. U tesnoj saradnji sa relevantnim resornim ministarstvima one će morati da pronađu rešenja za obezbeđivanje smeštaja, zaposlenja, pristupa osnovnim uslugama, dokumenata i civilne registracije.

Pre sukoba mnogi kosovski Romi, Aškalije i Egipćani su živeli u sredinama koje se smatraju ’neformalnim naseljima.70 Stanovnici ovakvih naselja nemaju registrovana prava (vlasništva ili korišćenja) nad svojom imovinom bilo zbog nepostojanja dokumenata, neregistrovanih transakcija i/ili zauzetosti zemljišta. Obično su kuće izgrađene bez građevinske dozvole. Da bi se osigurala zaštita prava raseljenih lica i izbeglica iz ovih ’neformalnih naselja’ da se vrate kući, potrebne su posebne mere regularizacije za zaštitu lica raseljenih iz ovih oblasti, uzimajući u obzir posebne okolnosti u kojima su ova nasleja nastala (vidite Poglavlje o neformalnim naseljima i pristup stambenom prostoru).

Koordinacija dobrovoljnog povratka IRL iz Srbije i raseljenih lica i izbeglica iz susednih zemalja kao što su Crna Gora, BJRM i Bosna i Hercegovina je u nadležnosti Ministarstva za zajednice i povratak (MZP). Trenutno je administracija procesa repatrijacije za prisilne povratke iz zapadne Evrope i drugih zemalja rezervisana nadležnost UNMIK-ove Kancelarije za zajednice, povratak i manjine (KZPM). Ova nadležnost je preneta na Ministarstvo unutrašnjih poslova 1. novembra 2008. godine. U sadašnjoj tranziciji i fazi prenošenja, međunarodne i kosovske nadležne institucije moraju da obezbede da prava raseljenih lica budu zaštićena.

Stoga, vlada Kosova je za bilo koji povratak, ali ipak favorizuje fazni povratak koji omogućava održivu integraciju svih povratnika.


Prema međunarodnim instrumentima za ljudska prava71, izbeglice i raseljena lica imaju pravo da se vrate u svoje domove, bez obzira na etničku pripadnost, bilo na spontani ili organizovani način uz pružanje pomoći. Pored toga, prava raseljenih lica i izbeglica72 na smeštaj i povraćaj imovine su priznata u međunarodnim standardima ljudskih prava.73 U skladu sa osnovnim principima koji rukovode procesom povratka, povratak mora da bude dobrovoljan, bezbedan i održiv.74 Povratak treba da bude dostojanstven i zasnovan na slobodnom i informisanom izboru izbeglice ili raseljenog lica.

U vezi sa tim, mehanizmi za zaštitu prava na stambeni prostor i restituciju imovine moraju da budu pristupačni, efikasni i da poštuju međunarodne standarde ljudskih prava. Pored toga, državni organi su obavezni da obezbede da raseljena lica uživaju adekvatne stambene uslove i da 70 Neformalna naselja su ljudska naselja koja iz raznih razloga ne ispunjavaju kriterijume za legalno priznavanje. Vidite i ’Bečku deklaraciju o neformalnim naseljima u jugoistočnoj Evropi’ Pakta stabilnosti. Internet: www.stabilitypact.org/housing/f%20-%20050415_Vienna%20Declaration.pdf 71 Vidite Konvenciju koja se odnosi na status izbeglica iz 1951.; Protokol o statusu izbeglica iz 1967.; Usmeravajući principi o internom raseljavanju. 72 Termin ’izbeglice i raseljena lica’ obuhvata lica koja su raseljena preko granice, na primer zbog sukoba ili katastrofe, koji ne potpadaju pod pravnu definiciju za izbeglice prema međunarodnom izbegličkom pravu. Vidite Objašnjavajuće pismo o principima o stambenom prostoru i povraćaju imovine za izbeglice i raseljena lica. E/CN.4/Sub.2/2005/17/Add.1, 8. jul 2005, stav. 2 i 3. 73 Vidite član 8 (Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života), član 14 (Zabrana diskriminacije), član 1, protokol 1 (Pravo na imovinu) i član 2, protokol 4 (Sloboda kretanja) EKLP. Vidite rezolucije Saveta bezbednosti UN-a 1287 (2000), 1036 (1996), 971 (1995) i 876 (1993); Rezolucija SB UN 820 (1993) i rezolucija SB UN 1244 (1999) o Kosovu. U vezi sa pravom na povratak u matičnu zemlju, vidite član 13(2) Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (UDLP); Član 12 (4) Međunarodnog sporazuma o građanskim i političkim pravima (MKGPP); Članovi 45, 127, 132, 134 i 135 Ženevska konvencija o zaštiti civila u toku rata; i član 12 (2) Afričke povelje o ljudskim pravima. 74 Vidite koncept dokument UNMIK-a o „Pravu na održiv povratak ”, 27. maj 2002,


50

su zaštićeni od prisilnog povratka. Ovi standardi se takođe ogledaju u Vodećim principima UN-a o internom raseljavanju75 i od skora „Pinheiro principima“, koji su usvojeni u avgustu 2005.76 „Pinheiro principi“ obezbeđuju prava na: (i) stambeni prostor i restituciju imovine, (ii) zaštitu od raseljavanja, (iii) mirno uživanje poseda, (iv) adekvatan smeštaj, (v) poštovanje doma i privatnosti, (vi) sloboda kretanja i (vii) dobrovoljni povratak i bezbednost i dostojanstvo.

Ostvarivanje prava na povratak i na stambeni prostor i restituciju imovine zavisi od a) efikasnih, transparentnih i odgovornih struktura za odobravanje rekonstrukcije, zemljišta i stambene pomoći i za sveobuhvatne i uravnotežene projekte povratka; i b) pomoćne lokacije u slučaju nezakonitog zauzimanja kuće, zemljišta i druge imovine, protiv uznemiravanja, pretnji i prisilnog odlaska i od prinude i/ili prevare u toku sprovođenja transfera nepokretne imovine.

U skladu sa međunarodnim standardima za ostvarivanje ljudskih prava na Kosovu, glavni izvor prava raseljenih lica i izbeglica na povratak i stambeni prostor i restituciju imovine je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN-a.77

Organ odgovoran za povraćaj stambenih i imovinskih prava na koje je uticao sukob je Kosovska agencija za imovinu78 (KAI, bivša Direkcija za stambena i imovinska pitanja) koja ima mandat da rešava sve nerešene sporove u vezi stambene, komercijalne i poljoprivredne privatne nepokretne imovine koji su povezani sa sukobom.79

Kada se radi o smernicama za povratak, Prioritet 29 Akcionog plana za evropsko partnerstvo (APEP) naglašava potrebu za snažnim strateškim okvirom za zajednice i povratak i mehanizmom na opštinskom nivou za olakšavanje održive integracije povratnika i postojećih manjinskih zajednica.

Stav UNHCR-a o kontinuiranoj potrebi za međuanrodnom zaštitom pojedinaca sa Kosova, jun 2006. godine, sadrži glavne međunarodne principe u vezi sa povratkom i predstavlja osnov za repatrijacionu politiku PIS i UNMIK-a.

Od dalje važnosti je poglavlje 4 „Prava izbeglica i interno raseljenih lica“ iz Ahtisarijevog paketa.

Nacrt Ustava sadrži u prelaznim odredbama član 156 (Izbeglice i interno raseljena lica) koji predviđa da „(...) Republika Kosovo će promovisati i olakšati bezbedan i dostojanstven povratak izbeglica i interno raseljenih lica i pomoći im u povraćaju njihove imovine i stvari (…)”.80

Glavni domaći dokumenti koji definišu politiku koja rukovodi dobrovoljnim povratkom IRL su Preporuke za ažuriranje politike povratka Privremenih institucija samouprave iz maja 2006. godine, Revidirani priručnik o održivom povratku iz jula 2006. godine i Protokol o dobrovoljnom i održivom povratku, potpisan juna 2006. godine od strane UNMIK-a, vlade Srbije i PIS.

75Usmeravajući principi o internom raseljavanju, Dok. UN-a E/CN.4/1998/53/Add.2, Princip 21 naglašava da „imovina u svim okolnostima mora da bude zaštićena; imovina i stvari koje su ostavili iza sebe interno raseljena lica treba da budu zaštićeni od uništavanja i arbitrarnog i nelegalnog prisvajanja, zauzimanja ili korišćenja ”. 76 „Principe o stambenom prostoru i restituciji imovine za izbeglice i raseljena lica“ („Pinheiro Principles“) je formalno usvojila podkomisija UN-a za promociju i zaštitu ljudskih prava 11. avgusta 2005. godine. Vidite Principe o stambenom prostoru i restituciji imovine za izbeglice i raseljena lica, E/CN.4/Sub.2/2005/17. 77 Uredba UNMIK-a 2001/9 od 15. maja 2001. godine i Ustav Kosova garantuju da prava svih izbeglica i raseljenih lica sa Kosova „da se vrate u svoje domove i da povrate svoju imovinu i lične stvari“ i kaže da „nadležne institucije i organi na Kosovu treba da preduzmu sve mere koje su potrebne za olakšavanje bezbednog povratka izbeglica i raseljenih lica na Kosovo ”. 78 KAI čine Izvršni sekretarijat, Nadzorni odbor i Komisija za imovinske zahteve (KIZ) kao kvazisudsko telo. Kada se radi o rešavanju sporova, KIZ donosi odluku u vezi prava na imovinu, prava korišćenja imovine i prava zakonitog posedovanja. Odluke KIZ su konačne ako na njih nisu podnete žalbe. Odluke KIZ utvrđuju status prava na imovinu pa zato strana u čiju je korist presudila KIZ može da registruje svoje vlasništvo (ili pravo korišćenja) u Kosovskom registru prava na nepokretnu imovinu. 79 Vidite uredbu UNMIK-a 2006/10 o rešavanju zahteva koji se odnose na privatnu nepokretnu imovinu, uključujući Poljoprivrednu i komercijalnu imovinu, koju je nasledila uredba UNMIK-a 2006/50. 80 Vidite Ustav Kosova. Internet : http://www.kushtetutakosoves.info/?cid=2,275


51

Protokol o dobrovoljnom i održivom povratku pruža podršku IRL iz Srbije koji odluče da se vrate..

Pored toga, većina opština pravi svake godine Opštinsku strategiju povratka koja treba da podrži proces dobrovoljnog povratka IRL i izbeglica na Kosovo u skladu sa revidiranim priručnikom za održivi povratak. Izveštaj OEBS-a o Sprovođenju opštinske strategije povratka81 ukazuje na nedostatak učešća predstavnika iz tri zajednice u planiranju povratka i sprovođenju procesa na opštinskom nivou.

Glavni domaći dokument koji reguliše politiku nedobrovoljnog povratka lica koji ne mogu da dobiju status azilanta ili državljanstvo u zemljama raseljenja je Reintegraciona strategija repatrijisanih lica koju su uradili vlada Kosova i UNMIK.

Ostali relevantni dokumenti u vezi repatrijacije su bilateralni sporazumi o readmisiji koje je do sada UNMIK potpisao sa Nemačkom, Švajcarskom i Švedskom.

U novembru 2007. godine, OEBS je zajedno sa Ministarstvom za životnu sredinu i prostorno planiranje uradio skup politika i pravnih preporuka na konferenciji sa više učesnika (’Vi ste raseljeni, ali vaša prava nisu’). Kao rezultat toga urađene su konkretne preporuke za zaštitu prava raseljenih lica na povratak, kao i na stambeni prostor i restituciju imovine. Poseban naglasak je stavljen na zaštitu ovih prava za kosovske zajednice Roma, Aškalija i Egipćana.

Ovi dokumenti predstavljaju generalni okvir na Kosovu za politiku povratka, bez obzira na etničku pripadnost povratnika.

U tom kontekstu sledeće preporuke koje su konkretno urađene da bi se posvetila pažnja situaciji u kojoj se nalaze Romi, Aškalije i Egipćani koji se vraćaju, bez obzira na njihov status u zemljama domaćinima, moraju da budu viđene kao dopunske ili naglašavajuće preporuke koje su već date u postojećim dokumentima o politici povratka.

Mere

Centralni nivo

Vlada Republike Kosovo priznaje da rašireno ekstremno siromaštvo i nepovoljan i diskriminisan položaj tri zajednice na Kosovu zahteva da najpre kapaciteti zajednica koje još uvek žive na Kosovu moraju da budu ojačani da bi im se omogućilo da pojačaju svoje apsorpcione kapacitete.

Relevantni organi u saradnji sa međunarodnim organizacijama moraju da iskoriste već postojeće podatke iz baze podataka u vezi broja Roma, Aškalija i Egipćana koji žive u zapadnoj Evropi kao izbeglice (lica kojima je odbijen azilantski status), u Srbiji kao IRL, ili kao izbeglice/raseljena lica u drugim zemljama kao što su BJRM, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.

Vlada Republike Kosovo će obezbediti da lica koja su napustila Kosovo pre 1. januara 1998. godine i koja se vraćaju na Kosovo iz zapadne Evrope ili zemalja u regionu, imaju pravo da budu građani Kosova.

Vlada Republike Kosovo će obezbediti da relevantne strategije i politike u vezi sa povratkom izbeglica i IRL moraju da obezbede holistički, inkluzivni pristup koji pokriva aktivnosti na stvaranju prihoda, pristup imovini, osnovnim uslugama (obrazovanje, zdravstvo, socijalne usluge) i međuetničkom dijalogu. Realizacija ovih elemenata mora da bude obezbeđena u respektivnim projektima povratka u skladu sa Revidiranim priručnikom za održivi povratak i Protokolom o dobrovoljnom i održivom povratku.

81 Izveštaj OEBS-a: Planiranje i sprovođenje Opštinske strategije povratka u kosovskim opštinama, april-maj 2007


52

Vlada Republike Kosovo će posvetiti pažnju alternativnim rešenjima za povratak izradom okvira za lokalnu integraciju i ponovno naseljavanje (uključujuići šemu dodele zemljišta) raseljenih lica koja ne žele da se vrate u svoje mesto porekla.

Relevantna ministarstva će obezbediti da Reintegraciona strategija za repatrijisana lica obuhvati sva pitanja koja su relevantna za povratak Roma, Aškalija i Egipćana.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) će identifikovati potrebu za registracijom/dokumentacijom repatrijisanih lica i pomoći sa višejezičnom informacionom brošurom o institucijama, mestima i postupcima pomoću kojih repatrijisana lica mogu da registruju svoj civilni status i mesto boravka pre ili posle povratka na Kosovo (vidite i Poglavlje o registraciji i dokumentima).

Odgovorni organi će obezbediti da deca rođena u inostranstvu dobiju adekvatna uverenja o građanskom statusu i lična dokumenta (vidite i Poglavlje o registraciji i dokumentima).

Politika povratka Kabineta premijera obezbediće da izbeglice i IRL mogu da uživaju svoja prava na povratak u mesto porekla. Povratak na drugu lokaciju na Kosovu biće olakšan u slučaju povratka izbeglica ili IRL koje to žele.

Relevantni organi će uključiti organizacije građanskog društva Roma, Aškalija i Egipćana u procesu odlučivanja u vezi izrade, olakšavanja i praćenja svih aktivnosti u vezi sa povratkom.

Kabinet premijera Republike Kosovo će obezbediti da sve centralne i lokalne institucije i mehanizmi koji se odnose pitanja u vezi sa povratkom uključe predstavnike IRL Roma, Aškalija i Egipćana i izbegličkih organizacija.

Kabinet premijera Republike Kosovo će uspostaviti centralni mehanizam posvećen pitanju Roma, Aškalija i Egipćana koji su prisilno vraćeni. Uspostavljanje ovog tela biće uključeno u nedavno usvojenu Strategiju za reintegraciju repatrijisanih lica. MUP i Ministarstvo za zajednice i povratak (MZP) će imenovati osobe za kontakt za pitanja Roma, Aškalija i Egipćana.

Osoba za kontakt za pitanja Roma, Aškalija i Egipćana biće imenovana u Kabinetu premijera i ona će koordinisati aktivnosti i politike sa osobama za kontakt iz MUP-a i MZP u vezi sa povratkom ovih zajednica. Osoba za kontakt će olakšavati umrežavanje, koordinaciju sa zajednicama i uključivanje predstavnika zajednica, organizacija građanskog društva i svih drugih relevantnih i zainteresovanih strana iz ove tri zajednice.

MZP će obezbediti i usmeravati opštine da uključe pitanje povratka raseljenih Roma, Aškalija i Egipćana u svoje opštinske strategije povratka82.

MZP će obezbediti da opštine uključe IRL iz zajednice Roma, Aškalija i Egipćana i predstavnike izbeglica u svoje opštinske radne grupe za povratak, kao što je predviđeno u Revidiranom planu za održivi povratak u vezi sa učešćem predstavnika IRL.

MZP će u saradnji sa međunarodnim organizacijama igrati proaktivnu ulogu u obezbeđivanju usmeravanja na odgovarajuće opštinske mehanizme za povratak (opštinski službenik za povratak, opštinska radna grupa za povratak) u cilju podrške lokalnim zajednicama u razvoju projekata povratka (videti i preporuke opštinama, tačka 2).

Kabinet premijera Republike Kosovo će podržati učestvovanje predstavnika iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u Radnoj grupi za direktan dijalog. Radna grupa će identifikovati rešenja za Rome, Aškalije i Egipćane koji su raseljeni u Srbiji, a nisu registrovani.

Kabinet premijera Republike Kosovo će obezbediti da organizacije građanskog društva Roma, Aškalija i Egipćana budu uključene u izradu i reviziju svih dokumenata u vezi politike povratka.

82 Videti i Kosovski akcioni plan za sprovođenje evropskog partnerstva 2006, avgust 2006, Prioritet 28, Akcija br. 9 “Uključivanje zajednica, povratnika, predstavnika žena u odlučivanju i planiranju pitanja povratka”.


53

Opštine

Sve opštine treba da uključe pitanje povratka IRL Roma, Aškalija i Egipćana u svoje opštinske strategije povratka i da urade relevantne projekte u tesnoj saradnji sa zajednicama.

Opštinski organi će obezbediti promovisanje i dostavljanje informacija raseljenim Romima, Aškalijama i Egipćanima iz svojih opština i adekvatnu zastupljenost predstavnika ovih IRL u Opštinskoj radnoj grupi za povratak. Pored toga, opštinski organi će obezbediti da IRL iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana budu proporcionalno uključeni u aktivnosti i projekte povezane sa povratkom koje su razradile opštine.

Finansijski resursi

Opštinski organi će obezbediti pravično i ravnopravno učestvovanje Roma, Aškalija i Egipćana u planiranje i realizaciju projekata u vezi sa povratkom, mehanizmi za reviziju i odobravanje na centralnom nivou će obezbediti poštenu i ravnopravnu raspodelu sredstava za projekte.

Relevantne strategije i politike i respektivni planovi za sprovođenje u vezi integrcije raseljenih lica i prisilnih povratnika će uključiti poštenu raspodelu finansijskih resursa među svim etničkim zajednicama prema njihovom procentu među povratnicima.

Relevantne institucije Republike Kosovo će preduzeti sve napore na obezbeđivanju finansijskih resursa za reintegraciju povratnika Roma, Aškalija i Egipćana i za jačanje kapaciteta primajućih zajednica.

Centralne institucije Republike Kosovo će podržati opštine koje primaju povratnike Rome, Aškalije i Egipćane u naporima za dobijanje finansijske podrške od međunarodnih donatora za njihove reintegracione aktivnosti za Rome, Aškalije i Egipćane.

Kabinet premijera Republike Kosovo će ohrabriti međunarodnu zajednicu da primeni ista pravila i postupke prema svim zajednicama kada obezbeđuju finansijsku podršku u pogledu povratka i rekonstrukcije.

Kabinet premijera Republike Kosovo će identifikovati mogućnosti za podršku pripadnicima ovih zajednica koji su se dobrovoljno vratili u poslednjih nekoliko godina bez dobijanja bilo kakve pomoći.

Povratnici iz neformalnih naselja

Vlada i opštine priznaju da su za povratnike koji su živeli u neformalnim naseljima potrebne posebne mere regularizacije zemljišta u cilju zaštite njihovih prava na povratak i prava na stambeni prostor. Takve mere mogu da uključe dodelu zemljišta na korišćenje, preparcelizaciju, registraciju neformalnih transfera i/ili nasleđa i integracije u opštinske prostorne i urbanističke planove. U slučajevima kada je regularizacija faktički nemoguća (tj. zbog zdravstvenih rizika zbog blizine reke ili smetlišta), treba obezbediti alternativno zemljište i/ili smeštaj.

MZP će u saradnji sa Ministarstvom za životnu sredinu i prostorno planiranje (MŽSPP) i opštinama sprovesti ispitivanje u vezi uništenih naselja kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana u cilju olakšavanja dobijanja naknade za pretrpljeni gubitak u obliku restitucije u naturi i/ili kompenzaciji, kao i zaštite prava raseljenih na dobrovoljni povratak kući ili lokalnu integraciju.

MŽSPP u saradnji sa MZP i opštinama će obezbediti da uništenja neformalnih naselja povezana sa sukobom ne ometaju pravo na povratak izbeglica i IRL Roma, Aškalija i Egipćana u njihovo mesto porekla.


54

MŽSPP i opštine će obezbediti usklađenost sa zahtevima Standarda za imovinu (cilj 6.8) i Akcionog plana za evropsko partnerstvo, Prioritet 31 i prekinuti neopravdane pokušaje da izvrši prenamenu javnog zemljišta na kojem se već dugo nalaze neformalna naselja manjinskih zajednica ili drugih ugroženih grupa za druge potrebe osim za rešavanje stambenih pitanja njihovih bivših stanovnika.83 Ako je potrebna prenamena, kompenzacija ili alternativni smeštaj biće obezbeđeni raseljenim licima.

U slučajevima kada se neformalna naselja koja su predmet projekata povratka i rekonstrukcije nalaze na javnom, državnom ili društvenom zemljištu, opštine i vlasti na centralnom nivou moraju da legalizuju njihovo stanje u saradnji sa drugim vladinim institucijama i relevantnim međunarodnim akterima (vidite i Poglavlje o pristupu smeštaju i neformalnim naseljima).

Opštine će, kada je to potrebno, olakšati preparcelizciju, dodelu zemljišta na korišćenje, zamenu zemljišta sa Kosovskom agencijom za imovinu, integraciju u prostorne i urbanističke planove i defakto priznavanje dugotrajnog poseda društvenog zemljišta.

Adhok prijem i smeštaj

Relevantni organi će obezbediti potpuno sprovođenje usvojenih dokumenata o politici (napr. postupci readmisije) koji obezbeđuju mehanizam prijema i podrške za prinudne povratnike iz zapadne Evrope i drugih zemalja.

Kabinet premijera Republike Kosovo će realizovati stambeni program ili program kolektivnog smeštaja u cilju obezbeđivanja dovoljnog, preliminarnog smeštaja za potencijalne povratnike. PIS će zbog toga ispitati rešenja kao što je obezbeđivanje (privremenog) smeštaja korišćenjem imovine koja je trenutno pod upravom KAI za povratnike koji nemaju nikakav smeštaj.

Informisanje i promocija

Kabinet premijera Republike Kosovo će u saradnji sa MZP uz podršku međunarodne zajednice obezbediti potrebna sredstva koja će omogućiti opštinskim institucijama, konkretno opštinskim službenicima za povratak efikasnije promovisanje i dostavljanje informacija izbeglicama i IRL iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u cilju olakšavanja donošenja odluka na osnovu dovoljnih informacija.

Relevantni opštinski organi (opštinski službenici za povratak) će naročito u saradnji sa UNHCR-om i njegovim implementacionim partnerskim agencijama i drugim lokalnim i međunarodnim organizacijama povećati broj poseta idi-vidi i idi-informiši se, koje su namenjene IRL iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana. Predstavnici zajednica biće uključeni u posete idi-vidi i idi-informiši se.

Relevantne institucije će obezbediti da potencijalni povratnici dobiju sve potrebne informacije da donesu odgovarajuću odluku. Posebno, Kosovska agencija za imovinu (KAI) će ojačati svoje aktivnosti na širenju informacija među IRL i izbeglicama iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana

KAI će koordinirati sa MUP-om aktivnosti informisanja i dostavljanja svih informacija u vezi sa imovinom putem relevantnih organa u zemljama domaćinima i organizacijama koji sprovode programe pomoći repatrijaciji.

Odgovorne institucije će preduzeti potrebne korake za priznavanje uverenja ili dokumenata (napr. izvodi iz knjige rođenih, obrazovna i akademska uverenja/diplome, dokumenta o zapošljavanju i

83 Plan za sprovođenje standarda na Kosovu, cilj 6.8: opštinski organi prekidaju nezakonite ili neopravdane pokušaje da razviju javno zemljište na kojem dugo postoje neformalna naselja manjinskih zajednica ili drugih ugroženih grupa; APEP, Prioritet 31: Regularizacija neformalnih naselja. Pronaći održiva rešenja za repatrijaciju za integraciju manjinskih zajednica Roma koje žive u opasnim uslovima u kampovima i za grupe IRL koje žive u neformalnim centrima.


55

penziona prava, zdravstvena uverenja) koje su izdale druge države, a u slučajevima da su oni izgubljeni u toku povratka, relevantni organi će pružiti podršku povratnicima u dobijanju ovih dokumenata ili njihovih kopija od bivših zemalja domaćina (vidite i Poglavlje o registraciji i dokumentima).

Međunarodna zajednica

Zemlje domaćini su zamoljene da razmotre mogućnost davanja boravišnih dozvola bar onim grupama izbeglica koje žive u zemljama domaćinima u dužem vremenskom periodu, koji imaju stalno zaposlenje, čija deca idu u školu i koja boluju od bolesti koje ne mogu da budu lečene na Kosovu.

Od zemalja domaćina je traženo da se uzdrže od prisilnog povratka lica čija je imovina nelegalno zauzeta ili uništena sve dok se ne dobiju garancije da će povratnik dobiti svoju imovinu.

Od zemalja domaćina je traženo da razmotre obezbeđivanje finansijskih resursa u cilju omogućavanja kosovskim vlastima da obezbede privremeni smeštaj za povratnike koji nemaju nikakav smeštaj, kao što je rentiranje imovine koja je trenutno pod upravom KAI.

Međunarodne organizacije će podržati učestvovanje predstavnika iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u Radnoj grupi za direktan dijalog. Radna grupa će identifikovati rešenja za pripadnike ovih zajednica koji su raseljeni u Srbiji, a nisu registrovani.

Međunarodna zajednica će dati prioritet i obezbediti zaštitu prava na povratak Roma, Aškalija i Egipćana na mesto porekla putem širenja „zaštitnih zona“84 ili bilo koje druge slične mere.

Međunarodne organizacije kao što su OEBS, UNHCR i Savet Evrope će olakšati tešnju saradnju između Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu i organizacija IRL i izbeglica ove tri zajednice u cilju postizanja boljeg uključivanja njihovih zabrinutosti u politiku i aktivnosti povratka.

Građansko društvo Roma, Aškalija i Egipćana

Organizacije IDP Roma, Aškalija i Egipćana van Kosova će ojačati svoj mrežni rad, olakšati širenje informacija u vezi procesa i mogućnosti povratka, održavati tešnju koordinaciju i saradnju sa međunarodnim i lokalnim organizacijama koje učestvuju u sektoru IRL i povratka (UNHCR i njegove implementacione partnerske agencije, Danski savet za izbeglice, udruženje IRL Unija itd.).

Oni će imenovati predstavnike iz svojih zajednica kao službene članove opštinskih radnih grupa za povratak u cilju ostvarivanja trenutnog uticaja na opštinske politike povratka, planiranje i realizaciju projekata povratka i drugih aktivnosti povezanih sa povratkom.

Organizacije IRL koje rade na Kosovu i van njega se pozivaju da ojačaju mrežni rad da bi postali efikasni partneri u procesu povratka.

84 Prema nacrtu zakona o uspostavljanju specijalnih zaštitnih zona (novembar 2007.), „Specijalna zaštitna zona“ se nalazi u oblasti definisanoj na mapi, ili definisanoj oblasti koja okružuje spomenik, zgradu, grupu zgrada, ansambl, selo ili istorijski centar grada koji mogu da budu zaštićeni od bilo kakve izgradnje ili aktivnosti koja može da naruši njen istorijski, kulturni, arhitektonski ili arheološki kontekst, prirodno okruženje ili estetsku vizualnu okolinu. Rekonstrukcija naselja Rudeš (koje su ranije naseljavali Egipćani koji su sada raseljeni u Crnoj Gori) u Istoku je odložena zbog njegovog uključivanja u ’kulturnu zaštićenu zonu’.


56

2.7. Registracija i dokumenti

Opis situacije

Pravo da neko bude priznat kao osoba pred zakonom je osnovno ljudsko pravo. Civilna registracija je preduslov za pristup građanskim, političkim, ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Registar građanskog statusa je jedini zvaničan javni dokument koji dokazuje građanski status lica pred njegovom/njenom porodicom, društvom i državom. Civilna registracija priznaje ime lica, prava kojeg lice ne može da se odrekne, koje identifikuje lice kao integralni deo društva u kojem ono živi i uspostavlja pravne odnose. Lica isključena iz civilne registracije nemaju priznat svoj identitet od strane pravnog sistema pa zato nisu u stanju da preduzimaju pravno valjane postupke. Oni će verovatno biti isključeni iz uživanja prava i obaveza.

Generalno, pitanje registracije i dokumenata obuhvata dva različita postupka i dve različite kategorije dokumenata: A) registracija građanskog statusa koja omogućava registraciju vitalnih činjenica građanskog statusa nekog lica kao što su izvodi iz knjige rođenih, venčanih i umrlih i B) registracija stalnih stanovnika Kosova koja daje pravo licu da dobije ličnu kartu i putni dokument.

Na Kosovu mnogi Romi, Aškalije i Egipćani nemaju stalni boravak i registraciju građanskog statusa, ili ne poseduju sve potrebne dokumente. Različite kategorije lica su pogođene nemanjem lične dokumentacije:

1. Stanovnici Kosova

2. Raseljena lica na Kosovu

3. Raseljena lica u Srbiji i Crnoj Gori

4. Povratnici iz Srbije i Crne Gore

5. Lica koja su vraćena na Kosovo

6. Lica koja će biti vraćena na Kosovo

Ne zna se tačan broj Roma, Aškalija i Egipćana koji nemaju dokaz o mestu boravka ili registraciju građanskog statusa. UNHCR procenjuje da oko 20 do 40% pripadnika ovih zajednica nisu registrovani kao stalni stanovnici Kosova.85

Razlozi za relativno veliki broj Roma, Aškalija i Egipćana koji nemaju dokaz o stalnom mestu boravka ili registraciji građanskog statusa su višestruki, kao što su složen i glomazan postupak (posebno kada deca nisu rođena u bolnici), siromaštvo i nepismenost, nepostojanje registracije u toku više generacija, nepostojanje svesti o obavezi i prednostima registracije među ovim zajednicama, kao i život u neformalnim naseljima. Žene i devojke iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana su ugroženije zbog ranih i često neregistrovanih brakova i zbog isključenosti iz obrazovanja, ili njegovog napuštanja. Pored toga, naknade za dobijanje uverenja o građanskom statusu ili registraciji mesta boravka se razlikuju od opštine do opštine i mogu da predstavljaju prepreku da siromašne porodice dobiju dokumenta86

Nepostojanje registracije i dokumenata sprečava priznavanje pogođenih pojedinaca kao lica pred zakonom i ometa njihov pristup osnovnim pravima87, uključujući pravo na obrazovanje,

85UNHCR Kosovo – Kancelarija šefa misije (KŠM), Služba za zaštitu, Kampanja civilne registracije čiji su cilj zajednice Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu – Akcioni plan, jul 2006. godine, str. 1. 86 Prema izveštaju OEBS-a o civilnoj registraciji lica koja pripadaju romskoj, aškalijskoj i egipćanskoj zajednici iz 2007. godine. Zaključci praćenja (11. decembar 2006 - 15. januar 2007. godine), ukazuju da se naknade za izdavanje izvoda iz knjige venčanih ili dokaz da je lice živo razlikuju do 9 evra. Pored toga, dok je izdavanje ličnih karata besplatno, zamena ili ispravka košta do 20 evra. 87 Na primer, lica koja nemaju status stalnog stanovnika su praktično isključena iz dobijanja pravne pomoći, napr. u postupku dobijanja statusa stalnog stanovnika. Uredba UNMIK-a 2006/36 o pravnoj pomoći, član 10: “(…) Sledeće kategorije lica, u cilju pravljenja prioriteta za raspodelu resrusa, imaju pravo na dobijanje pravne pomoći: a) stalni


57

zdravstvenu zaštitu, socijalnu pomoć, da učestvuju na izborima i na slobodu kretanja (pravo da napuste zemlju). Pored toga, lica bez stalnog mesta boravka na Kosovu ne mogu da učestvuju u popisu domaćinstava i stanovništva kojeg predviđa važeći zakon. Ipak, ovo je važno jer prema važećem zakonu88 određene manjinske zajednice mogu da budu u situaciji da uživaju posebna prava za zajednice ili da steknu uslov za afirmativnu akciju kada dostignu određeni procenat u stanovništvu. Pored toga, raspoloživost pouzdanih statističkih podataka o etničkom sastavu stanovništva Kosova je ključni element za sprovođenje Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, kao i za dizajniranje efikasne politike prema manjinama koja za cilj ima specfične potrebe zajednica.

Situacija u kojoj se nalaze hiljade Roma, Aškalija i Egipćana koji trenutno žive van Kosova kao interno raseljena lica, izbeglice ili migranti, zahteva posebnu pažnju. Prema procenama UNHCR-a, u Srbiji je samo 23000 od 40000-50000 raseljenih Roma, Aškalija i Egipćana registovano kao privremeno raseljena lica (IRL) (videti poglavlje o Povratku i reintegraciji). Ostali, takođe oko 200000 ili više, nemaju osnovne identifikacione dokumente, a mnogi od njih nikada nisu upisani u matične knjige koje su prenete sa Kosova u Srbiju. Ove izbeglice i IRL koji nemaju osnovne dokumente su posebno u opasnosti da postanu lica bez držljanstva.89

Sledeći fenomen može da bude zapažen među povratnicima iz zapadne Evrope: u nekoliko slučajeva povratnici su tvrdili da su izgubili izvode ili dokumente koje su dobili u toku boravka u zapadnoj Evropi (izvode iz knjige rođenih, školska uverenja itd.) i da se suočavaju sa teškoćama u dobijanju overenih kopija kada se vrate na Kosovo. Pravni i institucionalni okvir

Međunarodni standardi ljudskih prava koji direktno važe na Kosovu90 štite prava svakog lica da svuda bude priznato kao lice pred zakonom (član 16 Međunarodnog sporazuma o građanskim i političkim pravima) i pravo na nacionalnost (član 15.1 Unverzalne deklaracije o ljudskim pravima). Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima dodatno štiti svako lice da ne bude arbitrarno uskraćeno svoje nacionalnosti ili da mu ne bude odbijeno pravo da promeni svoju nacionalnost (član 15.2). Sva deca imaju pravo da budu zaštićena od diskriminacije, da budu registrovana odmah po rođenju, imaju ime i dobiju nacionalnost.91 Vlasti u čijoj su nadležnosti ovi međunarodni standardi su obavezni da realizuju ova prava u skladu sa svojim nacionalnim zakonom, posebno kada bi ako to ne bude urađeno dete ostalo bez ičijeg državljanstva.

Republika Kosovo je takođe privržena međunarodnim standardima čiji je cilj sprečavanje ili umanjivanje problema ostajanja bez državljanstva, kao što su: Konvencija Ujedinjenih nacija u vezi sa statusom lica bez državljanstva iz 1954. godine, Konvencija o smanjivanju problema lica bez državljanstva iz 1961. godine, Evropska konvencija o nacionalnosti iz 1997. godine i Konvencija Saveta Evrope o izbegavanju ostajanja bez državljanstva u vezi sa državnom sukcesijom iz 2006. godine.

Dobijanje statusa stalnog stanovnika reguliše uredba UNMIK-a br. 2000/13 o centralnom civilnom registru, a administrativno naređenje UNMIK-a br. 2001/12 sadrži kriterijume i postupke putem kojih se utvrđuje identitet i podobonost podnosioca zahteva. Na opštinskom nivou opštinske matične službe obavljaju ove postupke, dok na centralnom nivou radi centralna matična služba.

stanovnici Kosova; b) privremeni stanvonici Kosova koji dolaze iz zemalja koje pružaju recipročnu pravnu pomoć stalnim stanovnicima Kosova; c) ostala lica utvrđena zakonom ili međunarodnim sporazumom. (…)”. 88Na primer, za priznavanje i korišćenje jezika manjina od strane opštinskih vlasti, videti: SK, zakon br. 02/L-37 o korišćenju jezika, koji je proglašen uredbom UNMIK-a br. 2006/51 od 20. oktobra 2006. godine. 89 Videti UNHCR/PRAXIS, mart 2007: Analiza situacije interno raseljenih lica sa Kosova u Srbiju: zakon i praksa, str.11 ff 90 Videti uredbu UNMIK-a 2001/9 izmenjenu i dopunjenu uredbom UNMIK-a 2002/9. 91 Član 24, ICCPR i član 2, član 7 Konvencije o pravima deteta iz 1989. godine.


58

Zakon Skupštine Kosova br. 2004/46 o registrima civilnog statusa koji je proglašen uredbom UNMIK-a br. 2005/21 sadrži pravila i postupke za registraciju osnovnih činjenica u vezi rođenja, venčanja i smrti u opštinskim matičnim službama. Takođe postoji i Zakon br. 02-1-06 o izmenama i dopunama Zakona br. 2004/46 o matičnim službama, koji je proglašen uredbom UNMIK-a 2008/25 od 16. maja 2008. godine.

Pored toga, kada se radi o politici, maja 2006. godine Kabinet premijera (KP) je objavio “Preporuke za ažuriranje politike i postupaka za povratak“ koje priznaju postojanje velikog broja zahteva za dobijanje matičnih dokumenata i daju uputstva opštinama “da bi se obezbedilo da nerešeni zahtevi za registracijom Roma, Aškalija i Egipćana budu završeni u narednih šest meseci. Na ove grupe se ne primenjuju takse za zakasnele zahteve za ovim administrativnim uslugama“. Kosovska vlada priznaje da postoji kontinuirana potreba da se obezbedi realizacija ovih preporuka.

Kosovska vlada je pored toga posvećena obezbeđivanju tekuće realizacije prioriteta 28 Akcionog plana za evropsko partnerstvo (APEP), koji se odnosi na dokumente i između ostalog predviđa: “(...) povećanje efikasnosti u izdavanju ličnih dokumenata za sve zajednice, uključujući povratnike (...)“. Odgovornost za realizaciju ove akcije je na Ministarstvu unutrašnjih poslova, opštinama i UNMIK-u.92

Mere

Centralni nivo

Vlada Republike Kosovo će preduzeti potrebne korake da omogući civilnu i boravišnu registraciju zajednica kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana u cilju obezbeđivanja da sva lica sa Kosova budu u stanju da uživaju svoja prava koja proizilaze iz državljanstva i osnovnih ljudskih prava.

Vlada Republike Kosovo će tesno sarađivati sa vladom Republike Srbije, zemljama domaćinima i međunarodnim organizacijama da bi se obezbedilo da svi IRL, izbeglice i migranti koji potiču sa Kosova, nezavisno od njihove etničke pripadnosti, budu u stanju da dobiju državljanstvo, građanski status i boravišnu registraciju na Kosovu, ako to žele.

Vlada Republike Kosovo je svesna posebno teške situacije u kojoj se nalaze hiljade raseljenih Roma, Aškalija i Egipćana, koji nisu registrovani, a raseljeni su van Kosova i u tesnoj saradnji sa vladom Republike Srbije preduzeće mere za izbegavanje da ta lica ostanu bez državljanstva u budućnosti.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) identifikovaće potrebe za registracijom/dokumentima repatrijisanih lica i pomoći izdavanjem višejezičke informacione brošure o institucijama, mestima i postupcima putem kojih repatrijisana lica mogu da registruju svoj civilni status i prijavu boravka pre ili posle povratka na Kosovo. Odgovorne vlasti će obezbediti da deca rođena u inostranstvu dobiju adekvatna uverenja o civilnom statusu i lična dokumenta (videti poglavlje Povratak i integracija).

Odgovorne vlasti će preduzeti potrebne korake za priznavanje dokumenata (napr. školskih i akademskih uverenja/diploma, dokumenata o zaposlenju i penzionim pravima, zdravstvena uverenja) koje su izdale druge države, da bi se omogućila održiva reintegracija repatrijisanih lica (videti poglavlje Povratak i integracija).

Vlada Republike Kosovo će doneti politiku za olakšavanje registracije ovih zajednica i sprečiti da se značajan broj lica suoči u budućnosti sa sličnim problemima. Ova politika treba da obuhvati situaciju lica koja žive na Kosovu i lica koja trenutno žive van njega.

92 Akcioni plan Kosova za sprovođenje evropskog partnerstva 2006, prioritet br. 28, akcija br. 12.


59

Vlada Republike Kosovo će tražiti pomoć od relevantnih međunarodnih učesnika da bi retroaktivno obezbedila za svako lice nedostajuća dokumenta i obezbedila poboljšan pristup i kontakt sa zajednicama u cilju izbegavanja propusta u budućnosti.

Vlada Republike Kosovo će objaviti pisano uputstvo koje obavezuje sve opštine da usvoje konkretne postupke u cilju sprovođenja “Preporuka za ažuriranje politike i postupaka za povratak“ Kabineta premijera (24. maj 2006.) sa posebnim osvrtom zna registraciju lica bez dokumentacije koji pripadaju romskoj, aškalijskoj i egipćanskoj zajednici.

Vlada Republike Kosovo će doneti koherentnu, transparentnu i sveobuhvatnu politiku u cilju izbegavanja birokratskih prepreka na opštinskom nivou i buduće slučajeve neregistrovanih lica.

Centralne vlasti će odobriti kratkoročne mere koje vode fleksibilnijim postupcima i uvođenju posebnih mera kao što su privremeno odricanje od naknada ili generalno “prozor mogućnosti“ kojima će standardni postupci biti zamenjeni fleksibilnijim postupcima. Ove kratkoročne mere važiće za sva lica koja žive na Kosovu i prethodiće im informaciona i promotivna kampanja koja će posebno biti usmerena na ove tri zajednice.

Centralne i opštinske vlasti će obezbediti da sprovođenje ovih kratkoročnih mera na opštinskom nivou bude praćeno.

Vlada Republike Kosovo će uvesti sistemske i suštinske promene (u vezi pravne situacije i postupka) koje vode ka novom pravnom i sistemskom okviru sa pristupom orijentisanim na klijenta sa poboljšanjem mobućnosti za registraciju i dobijanje svih potrebnih dokumenata.

Kabinet premijera Republike Kosovo će obezbediti saradnju između Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), Ministarstva zdravlja (MZ) i Ministarstva za obrazovanje i tehnologiju (MONT) da bi se obezbedilo da postoje mehanizmi upućivanja za neregistrovane stanovnike koji su identifikovani u obrazovnom i zdravstvenom sistemu.

Vlada Republike Kosovo će imenovati odgovarajuće telo odgovorno za prikupljanje statističkih podataka o propustima u registraciji stanovništva, uključujući informacije o slučajevima lica bez državljanstva. Telo će pratiti trendove registracije i dati preporuke vladi Kosova.

Vlada Republike Kosovo će organizovati u tesnoj saradnji sa građanskim društvom i međunarodnim organizacijama informacionu kampanju promovisanja i podizanja svesti među Romima, Aškalijama i Egipćanima o potrebi i procesu registracije.

MUP će identifikovati potrebu za registracijom/dokumentima repatrijisanih lica i pružiti pomoć objavljivanjem višejezične brošure o institucijama, mestima i postupcima putem kojih repatrijisana lica mogu da registruju svoj građanski status i mesto boravka pre ili posle povratka na Kosovo (videti i poglavlje o Povratku i reintegraciji).

Proceduralne izmene

Relevantni organi će definisati skroman i usklađen opseg minimalnih i maksimalnih naknada za svako uverenje o građanskom statusu i usluge da bi se izbegle neproporcionalne naknade u različitim opštinama.

Relevantne vlasti će proširiti i olakšati postupak utvrđivanja identiteta i podobnosti kandidata pomoću svedoka.

Ministarstvo unutrašnjih poslova će razraditi i nadgledati postupak za javne i opštinske službenike u matičnim službama koji će voditi pojedince kroz sistem na koherentan način. Ukoliko pojedinac nije u stanju da ispuni zahteve za registraciju za stalni boravak ili za građanski status, on/ona treba da dobije informacije o daljem postupku i treba da bude obezbeđeno da pojedinac ima pristup odgovarajućim pravnim lekovima za nastavak odgovarajućeg postupka, uključujući pristup sudovima.


60

Povratnici koji nemaju sva potrebna dokumenta, posebno deca rođena u zapadnoj Evropi treba da dobiju podršku relevantnih organa u njihovim naporima da hitno dobiju sva dokumenta u tesnoj saradnji sa vlastima zemalja u kojima su boravili.

Pravne izmene

Vlada i Skupština će obezbediti da važeći propisi o pravnoj pomoći budu izmenjeni da bi se obezbedilo da ugrožene grupe koje nemaju uverenje o prebivalištu mogu da imaju pristup besplatnoj pravnoj pomoći, posebno u slučajevima u kojima se suočavaju sa rizikom da ostanu bez državljanstva.

Vlada Republike Kosovo će stvoriti mehanizme koji omogućavaju IRL i izbeglicama koji nisu bili na Kosovu u vreme poslednje civilne registracije i koji još uvek žive van Kosova, da se registruju i dobiju pristup svim potrebnim dokumentima.

Vlada će doneti mehanizme koji olakšavaju registraciju i pristup dokumentima za lica koja su rođena u drugim republikama bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).

Vlada će obezbediti da svi relevantni dokumenti i uputstva koji se odnose na civilnu registraciju Roma, Aškalija i Egipćana budu dostavljena svim relevantnim opštinskim institucijama.

Vlada će obezbediti da, u meri u kojoj je to moguće, vanbračno rođena deca dobiju pristup civilnoj registraciji pod uslovima koji važe za decu koja su rođena u registrovanim brakovima. Opštine

Opštine će uvesti u okviru važećih propisa posebnu obavezu zaposlenih u kancelarijama matičnih službi da izdaju pisane odluke svim licima čiji je zahtev za registraciju odbijen i daju pisane informacije o pravnim lekovima koje to lice može da iskoristi u cilju dobijanja građanskog statusa.

Matične službe moraju da obaveste sva odbijena lica o postojećem žalbenom postupku.

Sve opštine moraju da aktiviraju „revizione odbore“ u cilju olakšavanja registracije za ugrožene grupe bez dokumenata.

Opštine će u saradnji sa građanskim društvom Roma, Aškalija i Egipćana uspostaviti „mobilne timove“ za aktivnosti kampanje među Romima, Aškalijama i Egipćanima.

Opštine će izdvojiti adekvatna sredstva iz opštinskog budžeta da bi se obezbedilo funkcionisanje mobilnih timova i realizacija aktivnosti kampanje za civilnu registraciju čiji su cilj zajednice Roma, Aškalija i Egipćana.

Opštine će imenovati lice za kontakt za civilnu registraciju Roma, Aškalija i Egipćana koji će koordinisati opštinske napore i obezbediti i prikupljati relevantne informacije.

Opštine će usvojiti pristup koji uvažava ravnopravnost polova koji će pomoći majkama i bebama u slučaju kućnog porođaja i koji će promovisati civilnu registraciju novorođenih beba.

Opštine će uspostaviti mehanizam saradnje između relevantnih opštinskih organa, uključujući zdravstvene organe i babice, kao i zajednice Roma, Aškalija i Egipćana, uključujući neformalne predstavnike zajednice i žena iz zajednica koje pomažu u kućnim porođajima, u cilju sprečavanja buduće neregistracije.

Opštine će priznati podatke o registraciji koje je prikupilo građansko društvo Roma, Aškalija i Egipćana i prihvatiti ih za dalje olakšavanje registracije i izdavanje dokumenata.

Opštine moraju da obezbede afirmativne mere uvek kada je to moguće za potencijalne kandidate intelektualce, da im ponude radna mesta u opštinskim diektoratima, posebno kada se radi o obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i kulturi.


61

Međunarodne organizacije

Međunarodne organizacije će podržati građansko društvo i relevantne organe u njihovim aktivnostima kampanje i informisanja čiji su cilj Romi, Aškalij i Egipćani na Kosovu, kao i van njega.

Međunarodne organizacije će olakšati obuku Roma, Aškalija i Egipćana u cilju informisanja njihovih zajednica o potrebi i važnosti registracije.

Međunarodna zajednica i relevantni organi će obezbediti da svi Romi, Aškalije i Egipćani koji žive van Kosova budu informisani o tome i da imaju mogućnost da učestvuju u predviđenom popisu.

Međunarodna zajednica se poziva da uradi sve što može da podrži registraciju Roma, Aškalija i Egipćana koji potiču sa Kosova, ali trenutno borave u Srbiji, a da nisu registrovani kao IRL. Ova registracija treba da im omogući ili da dobiju status IRL u Srbiji, ili da se vrate na Kosovo, ako to žele.

Međunarodne organizacije će doneti priručnik koji će usmeravati relevantne organe u vezi postupaka verifikacije i registracije za posebno ugrožene zajednice, uzimajući u obzir najbolje prakse iz ostalih zemalja. Zajednice Roma, Aškalija i Egipćana

Građansko društvo Roma, Aškalija i Egipćana će nastaviti da prikuplja relevantne podatke u vezi sa registracijom i dokumentima. Lica i organizacije građanskog društva iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana će učestvovati u naporima informisanja pripadnika ovih triju zajednica o potrebi i važnosti registracije.


62

2.8. Pitanja polova

Opis situacije

Poboljšanje situacije u kojoj se nalaze žene iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana je od posebne važnosti, pošto se može smatrati da su one dvostruko diskriminisane – kao članovi svojih zajednica i kao žene.

Zajednice Roma, Aškalija i Egipćana, a posebno žene iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana se suočavaju na Kosovu sa brojnim preprekama socijalne, političke i ekonomske prirode, kao što su nedostatak slobode kretanja zbog nebezbednosti posle rata, etnička diskriminacija i nizak nivo obrazovanja njihovih zajednica, nasilje i nepostojanje pristupa političkom odlučivanju.

Smatra se da su žene iz ovih zajednica u ekstremno lošoj situaciji na tržištu rada, njihov obrazovni status je veoma nizak, a izgleda da je njihov zdravstveni status lošiji nego kod žena iz većinske zajednice.

Ipak, postoje malobrojni podaci koji podupiru ovu činjenicu, tako da čak i dokument o politici prema polovima kao što je Nacionalni akcioni plan za postizanje polne ravnopravnosti na Kosovu (2002/2003) ili Nacionalna strategija o pitanjima polova kao deo Kosovske strategije za planiranje razvoja (KSPR) (2007) ne sadrži bilo kakvu referencu na položaj žena iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.

Stoga, od najveće je važnosti da se sprovede studija o stvarnom položaju žena iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.

Još jedna karakteristika njihove situacije je neučestvovanje u javnom životu. Samo jedna žena iz aškalijske zajednice je trenutno poslanik u Skupštini Kosova. Sa druge strane, žene iz ove tri zajednice su veoma aktivne u sektoru građanskog društva. One su između ostalog osnovale mrežu ženskih grupa Roma, Aškalija i Egipćana i vode nekoliko NVO.

UNDP je u nekim studijama ukazao na situaciju u kojoj se nalaze žene iz ovih zajednica:

Zapošljavanje 93


15-24 godine: žene koje ne pripadaju romskoj zajednici 81% Romkinje: 99%

25-54 godine: žene koje ne pripadaju romskoj zajednici 60% Romkinje: 73%

Iznad 55 godina: žene koje ne pripadaju romskoj zajednici 55% Romkinje 71%


Ukupno: žene koje ne pripadaju romskoj zajednici: 76% Romkinje: 90%

Ukupno: muškarci iz većinske zajednice: 39% Romi: 63%

Smanjenje nezaposlenosti među starijim grupama u poređenju sa mlađim uzrastom može da bude shvaćeno kao indikator pogoršavanja ekonomske situacije zajednica generalno, a posebno žena.

Obrazovanje94

93 Za podatke vidite: UNDP, Lice siromaštva, Lica nade. Bratislava 2005. Imajte na umu da većina drugih zemalja ne priznaju Aškalije i Egipćane kao posebne etničke grupe. Stoga, većina međunarodnih publikacija govori samo o Romima, u koje ipak generalno spadau i Aškalije i Egipćani. 94 Za podatke vidite: UNDP, Lice siromaštva, Lica nade. Bratislava 2005.


63

Stopa pismenosti

15-24 godine: lica koja ne pripadaju romskoj zajednici 98% Romi: 65% Romkinje: 56%

25-34 godine: lica koja ne pripadaju romskoj zajednici 98% Romi: 76% Romkinje: 69%

Odnos pismenosti između dečaka i devojčica

15-24 godine: lica koja ne pripadaju romskoj zajednici 0.99; Romi: 0.74

25-34 godine: lica koja ne pripadaju romskoj zajednici 0.99; Romi: 0.83

Ovi podaci ne samo da dokazuju loš položaj u kojem se generalno nalaze zajednice Roma, Aškalija i Egipćana, već i „dvostruko loš položaj žena iz ovih zajednica“.

Zdravstvo

Kada se radi o zdravstvenom statusu, malobrojni raspoloživi podaci iz 2000. godine takođe ukazuju na loš položaj žena iz ovih zajednica.

Prema zdravstvenoj anketi o reproduktivnom zdravlju koje su sproveli Lekari sveta (DOW) 2001. godine, 56% anketiranih majki u kampu u Plemetini koji su naseljavala lica iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana porodilo se kod kuće, dok je 12% je prijavilo gubitak deteta u prvom mesecu posle rođenja.

Anketa je takođe pokazala da oko 40% majki iz zajednice Aškalija u opštini Kosovo Polje nije posetilo lekara u toku trudnoće, pri čemu je devet procenata njih reklo da nisu smatrale da je to važno. Sedamdeset pet procenata seksualno aktivnih anketiranih žena nije koristilo nikakav kontraceptivni metod, a 79% nije imalo nikakve informacije o kontraceptivima.

Malobrojni podaci ponavljaju potrebu za obraćanje posebne pažnje na situaciju u kojoj se nalaze žene iz ovih zajednica. Strategija za integraciju Roma, Aškalija i Egipćana treba stoga da tretira pitanje polova kao pitanje od posebne važnosti koje se propliće kroz sve sektore kojima se bavi strategija.

Da bi se postiglo odgovarajuće sprovođenje relevantnih mera, pitanja koja se tiču polova treba da budu uključena u opšte politike.

Relevantna resorna ministarstva ili vladine institucije koji su nadležni za sprovođenje strategije moraju da obezbede da mere koje su usmerene na žene iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana budu uključene u opšte mere i da odgovarajući budžeti uvažavaju pitanja polova i obezbeđuju posebne budžetske linije za mere usmerene na žene iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana. Relevantna ministarstva i vladine institucije će stoga konsultovati postojeće institucionalne mehanizme za postizanje polne jednakosti (na centralnom i lokalnom nivou) i mrežu ženskih grupa Roma, Aškalija i Egipćana.

Pored toga, treba obezbediti da strukture žena iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana (nevladine organizacije, mreže, poštovani pojedinci iz zajednica) učestvuju u sprovođenju, praćenju i procenjivanju programa/mera.


Nekoliko opštih zakona koje je nedavno usvojila Skupština Kosova ili koji su nasleđeni od uredbi UNMIK-a na Kosovu bave se pitanjima kao što je ravnopravnost polova. Uredba UNMIK-a br. 2001/9 bavi se ovim pitanjem, kao i zakon protiv diskriminacije (zakon br. 2004/3), uredba UNMIK-a 2001/27 (o osnovnom zakonu o radu na Kosovu), uredba


64

UNMIK-a br. 2001/36 (o kosovskim javnim službama) ili administrativno naređenje UNMIK-a br. 2003/2 za sprovođenje uredbe br. 2001/36.

Zakoni i uredbe koji se konkretno odnose na polove su: Zakon o ravnopravnosti polova (zakon br. 2004/2) kojeg je usvojila Skupština Kosova 2004. godine, Uredba UNMIK-a 2001/4 (o zabrani trgovine ljudima na Kosovu) i Uredba UNMIK-a 2003/12 (o zaštiti od nasilja u porodici).

U ostale relevantne dokumente spada Kosovski programski plan za ravnopravnost polova kojeg je odobrila Vlada Republike Kosova 24. aprila 2008. godine.

Sledeće institucije rade na ravnopravnosti polova: Agencija za ravnopravnost polova (Kabinet premijera), Savetodavna kancelarija za dobro upravljanje, ljudska prava, jednake mogućnosti i pitanja polova (Kabinet premijera), Službe za ljudska prava u ministarstvima Vlade Republike Kosovo; Služba za ravnopravnost polova pri Instituciji ombudsmana; službenici za ravnopravnost polova u ministarstvima; skupštinski Odbor za jednake mogućnosti i pitanja polova; i međuministarski -Savet za ravnopravnost polova.

Na opštinskom nivou službenici za ravnopravnost polova i opštinski komiteti za ravnopravnost polova bave se ovim pitanjem.

Mere

Generalno

Postojeći institucionalni mehanizmi za postizanje ravnopravnosti polova (na centralnom i lokalnom nivou) i mreža ženskih grupa Roma, Aškalija i Egipćana biće uključeni u dizajniranje, sprovođenje, praćenje i procenu svih aktivnosti koje se tiču Romkinja.

Obrazovanje

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT) je u saradnji sa drugim relevantnim institucijama odgovorno za sprovođenje dole pomenutih mera.

Obezbeđivanje kvantitativnih i kvalitativnih podataka o opštim obrazovnim trendovima koji su podeljeni prema polovima i etničkoj pripadnosti svake druge godine.

Izrada školskih programa koji promovišu nove uloge polova sa posebnim fokusom na đake u osnovnim školama.

Osnivanje obrazovnih centara za zajednice u kojima će đaci iz ugroženih porodica moći da rade domaće zadatke i koriste vreme za čitanje.

Uvođenje vanrednih razreda za devojčice i dečake koji pohađaju školu i moraju da rade kod kuće.

Sprovođenje obrazovnih programa orijentisanih na sticanje veština za mlade žene i muškarce koji ne mogu da nastave formalno srednje i/ili tercijarno obrazovanje.

Kreiranje i uvođenje obrazovnih programa za mlade roditelje koji promovišu ravnopravnu raspodelu roditeljskih uloga.

Izrada i uvođenje radnih i studijskih programa za mlade roditelje iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.

Ohrabrivanje aktivnog učešća majki u obrazovanju dece kroz prisustvovanje roditeljskim sastancima, učešće u školskim odborima itd.

Podrška mladim bračnim parovima da nastave školovanje, olakšavanje razgovora o tome kako brak i obrazovanje mogu da se odvijaju u isto vreme, da nema potrebe da se ugrozi školovanje – ovi programi treba da budu usmereni na đake u srednjim školama i na univerzitetima.


65

Izrada programa za motivaciju porodica (druga i treća generacija) da stvaraju kreativno okruženje za mlade parove da nastave sa srednjim i tercijarnim obrazovanjem.

Izrada i pokretanje mentorskih programa za đake u srednjim školama i univerzitetima uzimajući u obzir najbolje prakse i naučene lekcije iz susednih zemalja.

Zapošljavanje

Ministarstvo za rad i socijalno staranje je u saradnji sa drugim relevantnim institucijama odgovorno za sprovođenje dole navedenih mera.

Do 2010. godine, Univerzitet u Prištini (Ekonomski fakultet) zajedno sa Ministarstvom za rad i socijalno staranje će pripremiti kvantitativne i kvalitativne podatke o radnoj snazi iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, posebno one nezaposlene, kategorizovano prema starosti, polu, obrazovanju, ekonomskoj aktivnosti i zanimanju.

Ministarstvo finansija i ekonomije u saradnji sa relevantnim donatorima i finansijskim institucijama će uvesti mere koje ohrabruju samozapošljavanje porodica Roma, Aškalija i Egipćana.

Vlada Kosova će izdvojiti sredstva koja će biti iskorišćena za zajedničke poduhvate romskih, aškalijskih i egipćanskih porodica, sa posebnim uslovima za pozajmice ženama.

Opštine, poslovne mreže i građansko društvo će izraditi regionalne akcione planove za podršku ženskom preduzetništvu, uključujući istraživanje, kurseve obuke malim i srednjim preduzećima, radionice za sticanje veština o korišćenju mikro kredita za pokretanje poslovnih aktivnosti, dizajniranje radionica za upravljanje vremenom za žene u cilju obavljanja različitih uloga (majke, supruge, samohrane majke, udovice, profesionalci).

Vlada Kosova će u saradnji sa Svetskom bankom i organizacijama žena izvršiti sveobuhvatnu procenu siromaštva romskih, aškalijskih i egipćanskih žena, uzimajući u obzir uticaj siromaštva na zdravlje, obrazovanje, ravnopravnost polova i životni ciklus.

Uključivanje žena iz ove tri zajednice u škole za javnu administraciju i obezbeđivanje punih stipendija.

Zdravstvo

Ministarstvo zdravlja je u saradnji sa drugim relevantnim institucijama odgovorno za sprovođenje dole pomenutih mera.

Nacionalni zavod za javno zdravlje će uz podršku međunarodnih organizacija uraditi svobuhvatno kvalitativno i kvantitativno zdravstveno ispitivanje u ove tri zajednice.

Vlada će obezbediti usluge zdravstvene zaštite za žene iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana koje će biti na raspolaganju i pristupačne kroz eliminaciju diskriminatorskih praksi.

Vlada treba da razvije institucionalne mehanizme na svim nivoima da bi se obezbedio regularan tok informacija između zajednica Roma, Aškalija i Egipćana i institucija za javno zdravlje.

Uvođenje modela medijatora za zdravstvo u zajednicama u cilju posebne podrške ženama iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćanau vezi sa reproduktivnim zdravljem i pravima.

Obuka i zapošljavanje žena u centrima za porodičnu medicinu širom Kosova.

Osnivanje centara za razvoj porodične medicine u regionima sa značajnim brojem Roma, Aškalija i Egipćana i obezbeđivanje njihovog dopiranja do zajednica.

Nasilje i diskriminacija žena


66

U saradnji sa građanskim društvom Vlada Kosova će napraviti programe i institucionalne strukture za borbu protiv nasilja protiv žena.

Vlada Kosova će uvesti programe čiji je cilj sprečavanje nasilja u porodici kroz jačanje suprotstavljanja muškaraca štetnom doživljavanju muškosti i promocija ravnopravnih identiteta polova.

Vlada će uvesti efikasno partnerstvo sa ženskom mrežom Roma, Aškalija i Egipćana i NVO za borbu protiv štetnih tradicionalnih praksi.

Ministarstvo za rad i socijalno staranje, lokalni centri za socijalni rad, u saradnji sa građanskim društvom će razviti mehanizam za registraciju i praćenje ranih brakova u cilju dizajniranja ciljane akcije koja je skrojena po meri.

Vlada će ohrabriti UNICEF, UNIFEM i nevladine organizacije da pripreme kvalitativne i kvantitativne podatke o postojanju i preovlađivanju praksi koje su štetne za žene i muškarce.

UNIFEM i organizacije i mreže žena iz drugih etničkih grupa radiće sa ženskim grupama i organizacijama Roma, Aškalija i Egipćana u cilju podrške njihovim aktivnostima pred državnim institucijama, unutar zajednice i u medijima.

Učestvovanje u politici

Podrška političkom učešću žena iz zajednica na lokalnom i centralnom nivou kroz uspostavljanje programa obuke i mentorstva.

Uspostavljanje programa za osposobljavanje ženskih organizacija zajednica Roma, Aškalija i Egipćana da integrišu ženske perspektive u rad političkih struktura zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.

Osposobljavanje žena u zajednicama kao glasača kroz edukacione glasačke kampanje i izbegavanje porodičnog glasanja u toku izbora.

Mediji

Razvoj i emitovanje obrazovnih programa u kojima će biti promovisana ravnopravna uloga polova, novi modeli roditeljstva i odgovornost mladih muškaraca za podršku ženama da steknu obrazovanje i prave karijeru, ohrabrivane ambicije roditelja da investiraju u formalno obrazovanje svojih kćeri.

Izgradnja kapaciteta među romskim, aškalijskim i egipćanskim ženama i njihovim organizacijama da bi im se omogućilo da efikasno koriste medije.

Međunarodne organizacije i donatori treba finansijski da podrže programe izgradnje kapaciteta za medije koji će na objektivan način predstavljati ove tri zajednice sa posebnim fokusom na položaj žena iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u zajednici i društvu.


67

2.9. Kultura, mediji i informisanje

Opis situacije

Sukob na Kosovu doveo je do prekida kulturnih i medijskih aktivnosti zajednica na Kosovu, a takođe je pogodio i ove tri zajednice. U postkonfliktnom periodu došlo je do sporog ponovnog uspostavljanja ovih aktivnosti pošto su međunarodna uprava na Kosovu i Privremene institucije samouprave na Kosovu (PIS) fokusirale svoju politiku na potrebe drugih zajednica. Većina aktivnosti Roma, Aškalija i Egipćana koje se odnose na kulturu i medije ostala je na nivou projekata koje su uglavnom sponzorisali međunarodni donatori..

Tri odeljenja Ministarstva kulture, omladine i sporta su uradila i sprovode programe politike za podršku i unapređivanje prava zajednica/manjina i za podršku kulturnim i sportskim aktivnostima zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.

Samo mali broj pripadnika ovih zajednica koji su ostali na Kosovu je obučen za profesionalno novinarstvo, teško da je iko prošao kroz profesionalnu obuku iz kulturnog menadžmenta i promocije ili iz umetničkih profesija.

Treba podsetiti da postoji važna razlika između zajednica. Dok Aškalije i Egipćani koriste albanski jezik kao maternji i veoma su bliski albanskoj kulturi, Romi generalno govore romskim kao prvim jezikom i imaju različitu kulturnu tradiciju, koja je ipak pod uticajem okružujućih etničkih grupa kao što su Albanci, Srbi ili Turci.

Kada se radi o medijima, kulturi i informacijama, to znači da Aškalije i Egipćani mogu da se oslone na medijske i kulturne aktivnosti na albanskom jeziku – ako žele da skrenu pažnju i ukažu na potrebe ove dve zajednice, dok Romi imaju potrebu za ’dodatnim’ medijima i kulturnim aktivnostima na svom maternjem jeziku.

Samo nekoliko institucija na Kosovu je posvećeno medijima i kulturnim aktivnostima ove tri zajednice. Radio i televizija Kosovo (RTK) ima redovan TV program na romskom jeziku (45 minuta nedeljno). Ostale privatne TV stanice ne emituju namenske programe za ove tri zajednice.

Od novembra 2007. godine postoji romska radio stanica ’Radio Romano Avazo’ u Prizrenu. Opremu je obezbedio privatni donator, ali se stanica ipak suočava sa ozbiljnim problemima zbog toga što ostali troškovi nisu u potpunosti pokriveni.

Nekoliko radio stanica emituje programe na romskom jeziku ili emituje programe na drugim jezicima (albanski, srpski) za ove tri zajednice. 95 Većina ovih medijskih aktivnosti je urađena novcem za projekte što veoma često znači da završetkom projekta prestaju i medijske aktivnosti. Sa izuzetkom programa RTK na romskom jeziku ne postoji ni jedan medij koji je integralni i održivi deo medijskog okruženja na Kosovu.

Pored toga, mnoge od ovih medijskih aktivnosti, posebno radio programi, su programi koji se sastoje od muzike i pozdrava, i jedva da emituju bilo kakve bitne novosti ili važne informacije ili one koje su relevantne za zajednice.

Glavni štampani mediji ne obezbeđuju redovno prostor za opisivanje sadašnje situacije na Kosovu iz perspektive ove tri zajednice, ili ih ne smatraju važnim čitaocima čiji bi interesi trebalo da se ogledaju u medijima.

Postoje samo dva časopisa na romskom jeziku (jedan je časopis za decu) koji se periodično objavljuju. Samo mali broj ljudi iz ove tri zajednice radi sa elektronskim ili štampanim medijima na Kosovu. 95 Prema Nezavisnoj komisiji za medije, 15 nacionalnih i lokalnih elektronskih medija emituju emisije na romskom jeziku i informativne programe za zajednice Roma, Aškalija i Egipćana. Ipak, zbog činjenice da većina emitera zavisi od novca iz projekata, trenutni broj emisija je mali.


68

Ovaj opis jasno pokazuje da postoji značajan nedostatak medija na Kosovu koji posvećuju pažnju potrebama i interesima ove tri zajednice, ili pak medija koje vode pripadnici ove tri zajednice.

Kulturne institucije (pozorišta, muzeji, galerije, koncertne dvorane, biblioteke itd.) jedva da sadrže kulturne aktivnosti ove tri zajednice, ili oni za njih ne predstavljaju publiku ili posetioce. Značajan deo umetničke zajednice koja je postojala pre sukoba, sada je napustio zemlju.

Kulturne institucije Ministarstva kulture, omladine i sporta (pozorišta, muzeji, galerije, koncertne dvorane, biblioteke itd.) pružaju jednak pristup svim zajednicama bez diskriminacije, uključujući zajednice Roma, Aškalija i Egipćana, uvek uz poštovanje zakona koji se odnose na kulturu i Zakon protiv diskriminacije. Zajednice Roma, Aškalija i Egipćana moraju da podnesu svoje zahteve za korišćenje institucija kulture i sporta, a te zahteve mora da odobri Ministarstvo kulture, omladine i sporta u cilju ispunjavanja potreba ovih zajednica.

Od kraja sukoba održan je samo mali broj kulturnih događanja u vezi sa ove tri zajednice. Kada se radi o Romima, nekoliko aktivnosti je sprovedeno 8. aprila – na Međunarodni dan Roma koji se slavi u celom svetu. Ipak, većina kulturnih događanja je sponzorisana od strane međunarodnih organizacija i uglavnom su im prisustvovali Romi, Aškalije i Egipćani, kao i međunarodni predstavnici koji rade na Kosovu, ali ne i kosovski Albanci ili kosovski Srbi.

Postoji hitna potreba da se ponovo predstavi kultura i tradicija zajednica drugim zajednicama, takođe i mlađoj generaciji iz ovih zajednica. Na mlađu generaciju sve više utiču ostale kulture – svetska omladinska kultura i kultura većinskog okružujućeg stanovništva, tj. kosovskih Albanaca, kosovskih Srba ili kosovskih Turaka. Ovaj proces je posebno snažan na Kosovu zbog nepostojanja primera iz samih zajednica i zbog nedostatka prisustva ili učestvovanja pripadnika zajednica u javnom životu i zbog inferiornog statusa koji se pripisuje ovim trima zajednicama u kosovskom društvu.

Pored toga, može se reći da njihova kultura nije realno prikazana, već na način koji dodatno širi predrasude i stereotipe.


Važeći zakon na Kosovu ne ograničava ni na koji način korišćenje medija na jezicima manjina na Kosovu. On predviđa da zajednice i njihovi pripadnici imaju pravo da ’dobijaju informacije na jeziku i pismu svoje zajednice, uključujući i osnivanje i vođenje sopstvenih medija’ i da ’imaju garantovan pristup i da budu zastupljeni u javnim elektronskim medijima, kao i program na relevantnim jezicima’.

Ovo poglavlje znači ne samo da obezbeđuje garancije za privatne elektronske ili štampane medije manjina, već obezbeđuje i uključivanje zajednica u odlučivanje i njihovu zastupljenost u relevantnim institucijama u cilju omogućavanja njihovog učešća u pravljenju programa, procesu uređivanja i nadzora..

2007. godine Nezavisni komesar za medije je odlučio da uvede popust na naknade za licence za emitere koji opslužuju (između ostalih i) manjinske zajednice. Ipak, zbog žalbe na ovu odluku, Medijski apelacioni odbor je u oktobru 2007. godine odlučio da Nezavisni komesar za medije treba da revidira model naknada za licence.

Pri Kabinetu premijera osnovan je fond za podršku manjinskim, multietničkim i medijima za lica koja su u lošoj situaciji. Prema važećem zakonu (uredba UNMIK-a 2006/14 o Radio televiziji Kosovo), ovaj fond se finansira izdvajanjem pet procenata iz televizijske pretplate. Ipak, zbog prekida ugovora o prikupljanju pretplate sa Kosovskom energetskom korporacijom (KEK), trenutno nema nikakvih doprinosa u ovaj fond. Pored toga, KEK do danas nije dostavio nikakav novac u ovaj fond za period u toku kojeg je naplaćivao pretplatu.


69

3. decembra 2008. godine Vlada Republike Kosovo je usvojila Uredbu br. 01/2008 o funkcionisanju Fonda za podršku medijima manjina i multietničkim medijima, kao i medijima drugih posebnih grupa.

Kada se radi o kulturnim aktivnostima i institucijama, relevantni su sledeći zakoni: zakon br. 02/L-51 (o publicistici i knjigama); zakon br. 02/L-88 (zakon o kulturnom nasleđu); zakon br.. 02/L-57 (o institucijama kulture), zakon br. 02/L-12 (o pozorištu), zakon br. 02/L-59 (o filharmoniji, operi i baletu Kosova). Ipak, nijedan od ovih zakona ne sadrži bilo kakvu referencu u vezi kulturnih institucija ili aktivnosti pripadnika zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.

Mere

Ministarstvo kulture je u saradnji sa drugim relevantnim institucijama odgovorno za sprovođenje ili koordinaciju dole pomenutih mera.

Ipak, sprovođenje predloženih mera zahteva učestvovanje predstavnika i organizacija ove tri zajednice od samog početka.

Mere u vezi institucionalizacije

Osnivanje zajedničkog Komiteta za kulturu i informisanje pri Ministarstvu kulture i Odeljenju za informisanje, koji će činiti predstavnici zajednica i relevantnih ministarstava.

Komitet za kulturu i informisanje će izraditi relevantne detaljne planove za dalji razvoj kulture i medija ovih zajednica.

Predstavnici zajednica će biti uključeni u ovaj proces razvoja a Minsitarstvo kulture i Odeljenje za informisanje će zaposliti po jedno lice iz ovih zajednica.

Predstavnici zajednica će učestvovati u procesima odlučivanja u vezi sa relevantnim kulturnim i medijskim aktivnostima na svim nivoima.

Osnivanje regionalnih centara za kulturu i informisanje i jednog Nacionalnog centra za kulturu i informisanje (Priština) kao i obezbeđivanje potrebne opreme.

Javne kulturne institucije kao što su pozorišta, muzeji, galerije, koncertne dvorane, biblioteke itd. će redovno sprovoditi aktivnosti koje uključuju umetnike iz zajednica ili koje su namenjene zajednicama kao publici.

Vlada će obezbediti finansijske resurse u cilju redovnog sprovođenja kulturnih događanja i aktivnosti kao što su pozorišne i muzičke predstave, izložbe, čitalačka dešavanja itd.

Razvoj ljudskih resursa

Ministarstvo kulture i Kabinet premijera u saradnji sa drugim relevantnim institucijama su odgovorni za sprovođenje ili koordinaciju gore pomenutih mera.

Primena afirmativnih akcija u skladu sa Ustavom i relevantnim zakonima pri zapošljavanju pripadnika zajednica u medijskim i kulturnim institucijama na svim nivoima.

Primena afirmativnih mera u skladu sa Ustavom i relevantnim zakonima kao što su kvote za studente iz zajednica na umetničkim fakultetima ili akademijama i stipendije za studente.

Zapošljavanje pripadnika ove tri zajednice u centrima za kulturu i informisanje.

Obuka pripadnika ove tri zajednice iz oblasti kao što su rukovanje tehničkom opremom, urednička politika, novinarstvo, menadžment i komunikacije.

Podrška aktivnostima izgradnje kapaciteta za novinare i objavljivanje novina, časopisa i dokumentaraca.

Kulturno nasleđe


70

Olakšavanje istraživanja o kulturnom nasleđu ove tri zajednice.

Zakon o kulturnom nasleđu br. 2006/02-L88 predviđa mogućnost i postupke istraživanja i studija u oblasti kulturnog nasleđa za sve zajednice koje žive na Kosovu.

Očuvanje kulturnog nasleđa ove tri zajednice i njeno uključivanje u spisak kosovske kulturne i verske baštine.

Zakon o kulturnom nasleđu je predvideo način i uslove za uključivanje kulturnog nasleđa u spisak kulturnog nasleđa Kosova. Stoga, komentar Minsitarstva kulture, omladine i sporta je da će uvođenje u spisak kulturnog nasleđa svih zajednica koje žive na Kosovu bez diskriminacije biti sprovedeno uz poštovanje Zakona o kulturnom nasleđu.

Olakšavanje i podrška aktivnostima usmerenim na podizanje svesti, posebno među omladinom zajednica o kulturnom nasleđu njihovih zajednica.

Podrška organizaciji redovnih kulturnih aktivnosti sa i za članove ove tri zajednice u centrima za kulturu i informisanje.

Podrška organizaciji kulturnih aktivnosti čiji je cilj promovisanje multikulturnih i multietničkih vrednosti.

Ministarstvo kulture, omladine i sporta će nastaviti da sprovodi programske politike za promociju i podržavanje multietničkih projekata u sva tri odeljenja u cilju bolje integracije zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.

U tesnoj saradnji sa Minsitarstvom obrazovanja, nauke i tehnologije biće stvoreni uslovi za institucionalno očuvanje i razvoj romskog jezika kroz osnivanje Odbora za romski jezik, organizaciju letnjih škola, seminara itd.

Relevantni organi će pomoći pisanje, štampanje i objavljivanje knjiga na romskom jeziku i/ili onih koje su napisali autori iz ove tri zajednice.

Ministarstvo kulture, omladine i sporta će nastaviti da u buduće sprovodi programske politike za zajednice Roma, Aškalija i Egipćana štampanjem knjiga na jezicima ovih zajednica u Odeljenju za kulturu – Odsek za promociju.

Relevantni institucionalni organi će pomoći pisanje, štampanje, objavljivanje i distribuciju novina i časopisa na romskom jeziku ili one koje su napisali ili koji su namenjeni pripadnicima ove tri zajednice.

Ministarstvo kulture će podržati i preduzeti mere za umetnike iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u daljoj obuci i nastupima.

Ministarstvo kulture i druge relevantne institucije će podržati prikupljanje i objavljivanje diskova sa romskim pesmama.

Ministarstvo kulture će pomoći i podržati istraživanje i dokumentovanje kulturnog nasleđa Roma, Aškalija i Egipćana, uključujući korišćenje romskog jezika, tradicionalnih zanata i bilo kog drugog tradicionalnog ili kulturnog nasleđa zajednica.

Ministarstvo kulture i druge resorne institucije će organizovati kulturni događaj ’Nedelja kulture zajednica Roma, Aškalija i Egipćana’.

Ministarstvo kulture će pomoći predavanja i prezentacije o kulturi, istoriji i tradiciji zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.

Relevantni organi će pomoći informacione kampanje koje promovišu multikulturne vrednosti.


71

2.10. Učestvovanje i zastupanje96

Opis situacije

Romi, Aškalije i Egipćani su dramatično podzastupljeni u javnim službama na centralnom i lokalnom nivou na Kosovu, posebno na višim položajima. Oni su podzastupljeni u javnim službama u opštinama uprkos činjenici da politika poštenog udela u finansiranju obavezuje opštinske vlasti da određeni procenat budžeta za osoblje koji se određuje na centralnom nivou izdvoje za javne službenike koji pripadaju manjinskim zajednicama. Ovaj mehanizam nije uspeo da odrazi proporcionalno uključivanje različitih zajednica u skladu sa multietničkim sastavom opština. Kao posledica toga, politika poštenog udela u finansiranju ne odražava dovoljno uključivanje i učestvovanje zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u javnim službama.

Razlozi za ovo isključivanje su višestruki i uključuju nedostatak obrazovanja, pa do toga što pripadnici ovih zajednica nisu registrovani i nemaju lična dokumenta, kao i zbog ranijih diskriminatornih tendencija.97 Ravnopravan pristup i pošteno zastupanje u javnoj administraciji ipak je jedan od preduslova za iskreno učestvovanje u javnom životu.

Isto važi i za zakonske propise na centralnom i lokalnom nivou na Kosovu. Od 21 političkog subjekta koji zastupaju manjinske zajednice, dve su aškalijske partije, jedna romska i jedna egipćanska partija: Demokratska aškalijska partija Kosova (PDAK), Demokratska albanska aškalijska partija Kosova (PDSHK) i od maja 2008. godine novo osnovana Aškalijska demokratska unija (BDA); zatim Ujedinjena romska partija Kosova (PREBK) i egipćanska partija Nova demokratska inicijativa Kosova (IRDK).

Romi, Aškalije i Egipćani imaju zajedno četiri rezervisana mesta u Skupštini Kosova. Na poslednjim opštim izborima održanim u novembru 2007. godine, jedan Rom, jedan Egipćanin i trojica Aškalija su izabrani u Skupštinu Kosova.98 Iz aškalijske zajednice, PDAK je jedina partija koja je osvojila (tri) mesta u Skupštini Kosova sa oko 3443 glasa. Oni su dobili i dva rezervisana mesta i još jedno izborno mesto u Skupštini. Ujedinjena romska partija Kosova (PREBK) uživa ograničenu podršku romske zajednice i dobila je samo 600 glasova na poslednjim izborima, dok je egipćanska partija Nova demokratska inicijativa Kosova (IRDK) dobila 2121 glas. Nema nijednog Roma, Aškalije ili Egipćana koji je poslanik u Skupštini Kosova na osnovu svoje partijske pripadnosti, koji ne predstavlja konkretno ove tri zajednice. Predstavnik egipćanske partije je takođe bio i član Centralne izborne komisije99 koja je pripremila izbore 2007. godine.

Ove tri partije mogle bi da imaju više predstavnika u Skupštini Kosova (a time bi bile i uticajnije) da su napravile predizborne koalicije ili zajedničke partije, koje bi potencijalno mogle da uključe i druge etničke grupe. Pozitivan znak u ovom pravcu je stvaranje nove parlamentarne grupe ’Koalicija 7+’ koju čine tri predstavnika kosovskih Bošnjaka (VAKAT), tri poslanika iz redova kosovskih Turaka (KTDP) i jedan predstavnk Roma (PREBK). Na osnovu dogovora o rotaciji između ova tri subjekta, romski predstavnik predsedava ovom koalicijom u 2008. godini. Sličnim zajedničkim udruženjima, zajednice Roma, Aškalija i Egipćana mogle bi da ojačaju položaj malih

96Na početku, radna grupa koja se bavila ovim poglavljem nazvana je ’Radna grupa V prava manjina’. U toku prvog sastanka radne grupe, učesnici su odlučili da ograniče temu na učešće Roma, Aškalija i Egipćana u javnom životu, uključujući odlučivanje, pošto su sva ostala relevantna prava pokrivena drugim poglavljima ove strategije. 97 U vezi sa situacijom u javnim službama, vidite ostala poglavlja ove strategije, posebno zapošljavanje i ekonomsko osposobljavanje. 98 Od 20 registrovanih partija manjina, 13 je dobilo mesta u Skupštini Kosova, uključujući: šest srpskih, dve bošnjačke političke partije i po jednu partiju Turaka, Goranaca, Roma, Aškalija i Egipćana. 99 U Centralnoj izbornoj komisiji bile su zastupljene četiri partije manjinskih zajednica, SLKM (pripadnik zajednice kosovskih Srba), KDTP (pripadnik zajednice kosovskih Turaka), VAKAT (pripadnik zajednice kosovskih Bošnjaka) i IRDK (pripadnik zajednice kosovskih Egipćana.


72

zajednica u Skupštini Kosova. Koalicija 7+ je široko zastupljena u skupštinskim odborima, uključujući skupštinski Odbor za prava i interese zajednica.100 IRDK aktivno promoviše interese egipćanske zajednice u Skupštini, između ostalog postavljanjem pitanja Vladi na plenarnim sednicama Skupštine (na primer o zapošljavanju i zastupanju lica koja pripadaju ovoj zajednici u različitim ministarstvima). Sa druge strane čini se da su PDAK i PREBK nedovoljno uključeni u zalaganje za prava i interese svojih zajednica. U Odboru za prava i interese zajednica sve ove partije učestvuju u razmatranju nacrta zakona, ali su retko proaktivni u zalaganju za pitanja koja su važna za njihove zajednice, kao što su integracija, pristup civilnoj registraciji, obrazovanju, zapošljavanju i imovini, povratak, korišćenje maternjeg jezika i obrazovanje na maternjem jeziku. Nadzor nad akcijama Vlade i sprovođenjem propisa je strukturalno slab u celoj Skupštini Kosova, koja je u toku prethodnog saziva razmotrila i podnela na debatu sprovođenje samo četiri zakona.

Politička zastupljenost Roma, Aškalija i Egipćana je nedovoljna i na centralnom i na lokalnom nivou. U mnogim slučajevima oni ne mogu da dobiju minimalan broj glasova koji su potrebni za dobijanje mesta u odgovarajućoj skupštini opštine. Na primer, u Prizrenu gde postoji romska populacija koja broji preko 5000 članova, nijedan Rom nije član Skupštine opštine.

Nekoliko pripadnika romske zajednice su članovi odbora za medijaciju i odbora za zajednice koji se bave pitanjima manjina. Od ukupno 35 opština, 22 opštine imaju Roma, Aškaliju ili Egipćanina koji je član odbora za zajednice101. Takođe, odbori za medijaciju koji imaju najmanje jednog člana iz ove tri zajednice postoje u 20 opština. Pored toga, u 14 opština Romi, Aškalije ili Egipćani su zaposleni u kancelarijama za zajednice.

Slaba politička zastupljenost je delimično uzrokovana činjenicom da oko 20-40% od procenjenih 35000 Roma, Aškalija i Egipćana nije registrovano i nema lične dokumente. Ova lica nisu upisana u birački spisak i ne mogu da glasaju.

Pored toga, Romi koji žive u enklavama kosovskih Srba ili severno od reke Ibar moraju da slede ’političke smernice’ zajednice kosovskih Srba za učestvovanje na izborima. Takođe u nekim oblastima sa albanskom većinom, pripadnici ove tri zajednice imaju tendenciju da glasaju za najjaču političku partiju na lokalnom nivou.

Nepostojanje registracije boravišta među ovim zajednicama takođe može nepovoljno da utiče na mogućnost ovih zajednica da se kvalifikuju za konkretna prava zajednica102 u svim onim slučajevima u kojima posebne mere ili pozitivne akcione mere manjinskih zajednica zavise od prelaska određenog demografskog praga. U međuvremenu, ne postoje raspoloživi tačni podaci o zastupljenosti Roma, Aškalija i Egipćana u pravosudnom sektoru.

Raseljenost Roma, Aškalija i Egipćana i uništavanje čitavih naselja kao posledica rata, su takođe imali destruktivan uticaj na političko učestvovanje i na organizacije građanskog društva koje promovišu interese i prava ovih zajednica. Od 2000. godine bilo je različitih pokušaja da se uspostavi zajedničko predstavljanje ovih zajednica na celom Kosovu, kao što su Kosovski forum Roma, Aškalija i Egipćana (KRAEF)103, Romsko aškalijski dokumentacioni centar (RADC)104 i 100 Mesta skupštinskim odborima se dodeljuju proporcionalno parlamentarnim grupama, a pošto tri pripadnika aškalijske zajednice nisu pristupila nijednoj parlamentarnoj grupi, oni nisu dobili nijedno mesto u odborima, osim u Odboru za prava i interese zajednica, čiji sastav posebno definiše Ustav. Dva pripadnika aškalijske zajednice su članovi ovog Odbora. 101 U osam od 22 opštine odbori za zajednice imaju dva predstavnika iz ovih zajednica: dvojica Aškalija u Podujevu, dva Egipćanina u Klini, dva Egipćanina u Dečanima, jedan Aškalija i jedan Rom u Vučitrnu, dva Egipćanina u Đakovici, dva Roma u Orahovcu, dvojica Aškalija i jedan Rom u Suvoj Reci, jedan Aškalija i jedan Rom u Uroševcu. 102 Na primer, za priznavanje i korišćenje jezika manjina od strane opštinskih organa vidite: Zakon Skupštine Kosova br. 02/L-37 o korišćenju jezika, koji je proglašen uredbom UNMIK-a br. 2006/51 od 20. oktobra 2006. 103 KRAEF je aktivan od 2000. 104 RADC je funkcionalan od 2004.


73

Ženska mreža Roma, Aškalija i Egipćana105. Ove zajedničke organizacije su aktivno učestvovale u izradi ove strategije i igraju suštinsku ulogu u zalaganju za uključivanje pitanja u vezi prava i integracije njihovih zajednica u politički dnevni red.

Ova strategija predstavlja prvi sveobuhvatni i sistematski dokument čiji je cilj poboljšanje teške situacije u kojoj se nalaze kosovski Romi, Aškalije i Egipćani i promovisanje njihovog uključivanja u procese odlučivanja. Ove politike i akcioni planovi koji su na njima zasnovani, mogu da budu uspešni samo ako Romi, Aškalije i Egipćani budu aktivno uključeni u njihovo sprovođenje i učestvuju u odgovarajućim telima i institucijama koje se bave zabrinutostima njihovih zajednica.

Devojke i žene treba da imaju jednake mogućnosti i prava u ovom procesu. Uprkos postojanju ženske mreže Roma, Aškalija i Egipćana i uz izuzetak nekih žena koje su uspele da zauzmu mesta sa kojih mogu da govore u ime svoje zajednice, žene iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana su nedovoljno zastupljene i njihov uticaj je nezadovoljavajući u političkim subjektima i subjektima građanskog društva. One su u manjini u izabranim funkcijama i na mestima u javnim službama. Pitanje ravnopravnosti polova uključuje celo kosovsko društvo, uključujući ove tri zajednice i treba da mu bude posvećena pažnja u zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana, takođe i kada se radi o političkom i građanskom učestvovanju.

Politički okvir i referentni dokumenti

Na Kosovu postoji više afirmativnih mera u cilju obezbeđivanja zastupljenosti manjinskih zajednica na centralnom i lokalnom nivou, kao što su rezervisana mesta u Skupštini Kosova i u njenim relevantnim odborima,106 ili njihovo garantovano uključivanje u Vladu Republike Kosovo. Na opštinskom nivou ove zajednice su zastupljene u odborima za zajednice i medijaciju skupština opština, ili u opštinskim kancelarijama za zajednice. Ipak, prema Zakonu o lokalnoj upravi ne postoji nijedna pravna odredba koja garantuje zastupljenost u skupštinama opština, ili bilo koji drugi oblik učestvovanja u procesima odlučivanja na lokalnom nivou.

Kao što je pokazao neuspeh politike poštenog udela u finansiranju, efikasno sprovođenje takvih mehanizama i mera je od ključne važnosti za promovisanje ili nepromovisanje efikasnog učestvovanja.

Ustav reguliše sistem raspodele vlasti na centralnom nivou omogućavajući manjinskim zajednicama da budu zastupljene u Skupštini Kosova kroz obezbeđivanje rezervisanih mesta (od 120 mesta, dvadeset su rezervisana mesta, od kojih četiri mesta pripadaju političkim subjektima Roma, Aškalija i Egipćana.

Sastav Predsedništva Skupštine je takođe zasnovan na sistemu raspodele vlasti koji predviđa osam članova Predsedništva, uključujući člana iz zajednice kosovskih Srba i jednog člana iz druge nevećinske zajednice.

Svaka zajednica bez obzira na svoju demografsku veličinu i političku zastupljenost je zastupljena sa dva predstavnika u Odboru za prava i interese zajednica.107 Ukupno ima jedanaest stalnih odbora u Skupštini Kosova. Sa izuzetkom Odbora za prava i interese zajednica, zastupljenost u odborima je proporcionalna broju mesta koja svaka partija ima u Skupštini.

105 Ženska mreža Roma, Aškalija i Egipćana je osnovana 2000. godine. 106 Skupština Kosova ima 11 stalnih odbora, od kojih je Odbor za prava i interese zajednica i povratak jedan od dva glavna odbora Skupštine Kosova. Svaka zajednica zastupljena u Skupštini Kosova ima najmanje jednog predstavnika u Odboru. Odbor vrši nadzor nad radom Vlade kroz razmatranje nacrta zakona i terenske posete u cilju praćenja sprovođenja zakona. U toku poslednjeg mandata Skupštine Kosova, Odbor za prava i interese zajednica je razmotrio 148 nacrta zakona. 107 Zajednice koje imaju samo jednog člana, u Odboru će predstavljati taj član.


74

Ustav takođe obezbeđuje da u svako doba najmanje dva ministra budu iz zajednica koje nisu većinske zajednice u Skupštini. Jedan od ovih ministara je iz redova zajednice kosovskih Srba, a drugi iz ostalih zajednica.

Ustav zadržava prethodni sistem raspodele vlasti u Skupštini Kosova sa rezervisanim mestima za ne većinske zajednice. Sastav Odbora za prava i interese zajednica će ipak biti promenjen na štetu ostalih zajednica. Umesto dva člana po zajednici, zajednice kosovskih Albanaca i kosovskih Srba će imati po tri predstavnika, dok će ostale zajednice morati da dele tri mesta. Neizbežno, zajednice Roma, Aškalija i Egipćana će zbog toga biti manje zastupljene u ovom Odboru.

Ustav i Zakon o zajednicama će stvoriti potencijalni institucionalni prostor za konsultacije sa organizacijama građanskog društva koje pripadaju manjinskim zajednicama: Konsultativni savet za zajednice (član 60). Ovaj potencijal će biti ispunjen ako organizacijama građanskog društva iz nevećinskih zajednica, uključujući zajednice kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana, bude iskreno omogućeno da učestvuju u nominaciji i imenovanju svojih članova za Savet i da konstantno budu konsultovane u vezi sa potrebama i zabrinutostima zajednica.

Predviđeno osnivanje Kancelarije za zajednice pri Kabinetu premijera je produktivno sredstvo za zajednice kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana, a ove zajednice će biti uključene u rad i konsultovane u vezi sa aktivnostima ove Kancelarije.

Trenutno su glavni instrument za zaštitu prava manjina na lokalnom nivou kancelarije za zajednice i odbori za medijaciju. Zajedno sa opštinskim kancelarijama za zajednice, ovi odbori su zamišljeni kao antidiskriminacioni mehanizmi i mehanizmi za zaštitu zajednica koji treba da obezbede da svaka lokalna zajednica bez obzira na svoju veličinu, jezik, veru, etničko poreklo ili bilo koju drugu karakteristiku svojih članova ima jednak tretman od strane opštinskih vlasti.

Konkretne odredbe koje regulišu mandat i sastav odbora za zajednice i medijaciju, kao i opštinskih kancelarija za zajednice, date su u uredbi UNMIK-a br. 2007/30 o lokalnoj samoupravi opština na Kosovu.108

Prema uredbi UNMIK-a br. 2007/30, u opštinama u kojima žive pripadnici jedne ili više zajednica koje nisu većinske u tim opštinama, drugi zamenik predsednika Skupštine opštine biće izabran iz redova tih zajednica. U slučaju da te zajednice nisu zastupljene u skupštini opštine, skupština će imenovati, u konsultacijama sa odgovarajućim zajednicama, lice iz tih zajednica da obavlja funkciju zamenika predsednika kao član bez prava glasa koji ima pravo da prisustvuje i uzima reč na zasedanjima skupštine opštine i njenim odborima.

Mere

Centralni i lokalni nivo

Kosovske institucije će promovisati učestvovanje zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u javnom i političkom životu. Ženama iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana treba da bude omogućeno da ravnopravno učestvuju sa muškarcima u konsultacijama i drugim mehanizmima koji su namenjeni poboljšanju pristupa svim oblastima javnog i političkog života.

Centralne i lokalne institucije Vlade Republike Kosovo će:

- obezbediti poštenu zastupljenost Roma, Aškalija i Egipćana u javnim službama, uključujući gde je to potrebno, kroz uvođenje afirmativnih mera za promovisanje njihovog učešća u javnim službama i redovno izveštavanje o napredovanju u zastupljenosti ovih zajednica.

- obezbediti da politika poštenog udela u finansiranju bude potpuno sprovedena na lokalnom nivou.

108 Ostali relevantni zakoni su: Zakon o opštinskim izborima; Specijalni zakon o promociji i zaštiti prava zajednica i njihovih pripadnika na Kosovu; Zakon o administrativnim opštinskim granicama.


75

- obezbediti adekvatno uključivanje zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u formalne konsultativne procese i njihovo učešće u političkim merama koje se tiču njihovih zajednica.

-osposobiti i integrisati pojedince iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u procese odlučivanja na svim nivoima kao izabrane predstavnike njihovih zajednica.

- ustanoviti mehanizme za obezbeđivanje ravnopravne, direktne i otvorene komunikacije između zajednica Roma, Aškalija i Egipćana i vladinih organa, uključujući savetodavna i konsultativna tela.

- organizovati kampanje podizanja svesti u cilju povećanja učešća izbornog tela Roma, Aškalija i Egipćana na izborima.

- obezbediti da glasači iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana mogu slobodno i bezbedno da se izjašnjavaju na izborima.

- obezbediti da žene glasači iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana imaju pristup i mogu slobodno i bezbedno da se izjašnjavaju na izborima na osnovu dovoljnih informacija, uključujući zabranu takozvanog ’porodičnog glasanja’.

- razmotriti sadašnji sistem političkog učestvovanja na lokalnom nivou da bi se poboljšalo učestvovanje Roma, Aškalija i Egipćana.

- obezbediti adekvatna budžetska sredstva za sprovođenje strategije na godišnjem nivou i dugoročno.

- obezbediti slobodu kretanja i bezbedan pristup političkih lidera Roma, Aškalija i Egipćana njihovim ciljnim grupama u enklavama.

- obezbediti slobodu kretanja i bezbedno učestvovanje na izborima birača iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u enklavama (ako je potrebno organizovanjem mobilnih biračkih mesta u blizini naselja Roma, Aškalija i/ili Egipćana).

Građansko društvo i političke partije

Političke partije zajednica Roma, Aškalija i Egipćana treba iskreno da se konsultuju sa organizacijama građanskog društva iz njihovih zajednica u vezi sa zaštitom i učestvovanjem odgovarajućim zajednica i proaktivnim zalaganjem za prava tih zajednica na plenarnim zasedanjima Skupštine i u njenim odborima.

Građansko društvo će aktivno učestvovati u kampanji informisanja i edukacije birača u zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana.


76

2.11. Bezbednost (Policijska služba)

Opis situacije

Kosovska policija (KP) je osnovana u septembru 1999. godine u skladu sa Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija. Organizacija KP-a ima za cilj da zastupa multietničnost na Kosovu unutar policijske službe. Prema članu 61 Ustava Republike Kosovo, zajednice i njihovi pripadnici imaju pravo na ravnopravnu zastupljenost u policijskoj službi u oblastima koje naseljavaju te zajednice. Prema izveštajima, od 1999. godine oko 50 Roma, Aškalija i Egipćana (0.50% svih koji su završili za policajce) je završilo školovanje u Kosovskom centru za obrazovanje iz javne bezbednosti (KCOJB).109 Trenutno Kosovska policija ima 7199 policajaca (uključujući Graničnu policiju, bez civilnih lica)110. Od ovog broja samo 50 pripadaju zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana, od čega su 21 mušakarac i jedna žena iz romske zajednice, šest mušakaraca i jedna žena iz egipćanske zajednice i 21 muškarac iz aškalijske zajednice. Prema ovim podacima, 2007. godine samo 0.70% svih policajaca KPS-a bilo je iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, dok se udeo ovih zajednica u ukupnom stanovništvu Kosova procenjuje od 1.46-1.75 procenata (ne uključujući procenjenih više od 100000 Roma, Aškalija i Egipćana koji su raseljena lica i izbeglice koji se još nisu vratili na Kosovo).

Ipak, stvarni broj Roma, Aškalija i Egipćana može da bude drugačiji. Sve do nedavno, zahtevi za prijem u radni odnos sadržali su samo kategorije “Albanac”, “Srbin”, “Rom”, “Goranac”, “Turčin”, “Bošnjak” i “Ostalo”. Stoga, kandidati Aškalije i Egipćani koji su učestvovali u programu obuke u KCOJB mogli su da budu identifikovani samo u nekoj od ovih kategorija. Ipak, kada postanu deo Kosovske policije, oni imaju mogućnost da se identifikuju kao da pripadaju jednoj od ove tri zajednice. Strah da će biti obeleženi da pripadaju marginalizovanoj zajednici koja je potencijalno diskriminisana, takođe može da predstavlja razlog zašto su se policajci identifikovali kao pripadnici većinske zajednice. S druge strane, ne može se isključiti mogućnost da je neko lice koje ne pripada ni jednoj od ove tri grupe postalo deo Kosovske policije izjavljujući da je Rom, Aškalija ili Egipćanin.

Ne postoji sistem kvota da bi se poboljšala zastupljenost manjinskih zajednica u Kosovskoj policiji. Ipak, Kosovska policija vodi bazu podataka sa podacima o osoblju Kosovske policije koji su razloženi prema etničkoj pripadnosti, uključujući i Graničnu policiju (izuzimajući civilno osoblje) i pokušava da ohrabri pripadnike zajednica iz ciljnih zajednica, uključujući i žene, da se prijave za Kosovsku policiju, objavljujući namenske konkurse čiji je cilj postizanje polnog i etničkog balansa u redovima Kosovske policije. Trenutno u Kosovskoj policiji (izuzimajući civilno osoblje) ima oko 85% Albanaca, ok 10% kosovskih Srba i 5% pripadnika ostalih zajednica.

Kosovska policija ne vodi podatke razložene prema etničkoj pripadnosti koji odražavaju čin/funkciju tih policajaca. Ipak, prema podacima Kosovske policije, nijedan policajac iz zajednica Roma, Aškalija ili Egipćana nema viši čin od kapetana/komandira stanice.111 Činjenica da pripadnicima ove zajednice nedostaje veći obim formalnog obrazovanja (vidite i poglavlje o obrazovanju), takođe doprinosi njihovoj podzastupljenosti među višim činovima u Kosovskoj policiji.

Kosovska policija je zasnovana na filozofiji i organizacionoj strategiji policijske službe za zajednice. Kao takva, svaka stanica Kosovske policije ima policajce za zajednice. Kosovska policiija takođe razmešta multietničke patrole u oblastima u kojima živi nealbansko stanovništvo.

109 Ukupno 8159 kadeta je diplomiralo od 1999. godine 110 Prema podacima KPD-a od 8. februara 2008. godine, ukupan broj policajaca je 7119, od čega 6011 Albanaca, 21 Aškalija, 215 kosovskih Bošnjaka, 5 Čerkeza, 3 kosovska Hrvata, 7 Egipćana, 38 Goranaca, 1 Makedonac, 22 Roma, 710 kosovskih Srba i 86 Turaka. 111 Informaciju je dobio OEBS od portparola KPS-a Vetona Eljšanija 11. 04. 2008.


77

Trenutno u Kosovskoj policiji postoji 139 policajaca za zajednice.112 Među njima su jedan Aškalija i dva Egipćanina. Kosovo ima više naselja sa značajnim romskim, aškalijskim i egipćanskim stanovništvom. Da bi se između ostalog izgradilo poverenje i poboljšali međuetnički odnosi između ovih zajednica i Kosovske policije na lokalnom nivou, mora da bude zaposlen adekvatan broj policajaca iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana za službu u policiji za zajednice.

Pored promocije etničke zastupljenosti, jednakog tretmana, unapređenja u karijeri i poštovanja članova manjinskih zajednica u Kosovskoj policiji, od suštinske je važnosti da Kosovska policija dobije obuku o pitanjima manjina i međuetničkih odnosa, uključujući podizanje svesti i osetljivosti za kulturne razlike između zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu. Sadašnja obuka sadrži module o ’Obavljanju policijske dužnosti u multietničkom društvu’ i o ’ljudskim pravima’, da bi se obezbedilo da Kosovska policija sprovodi zakon na nepristrasan i nediskriminirajući način prema svim zajednicama.

Politički okvir i referentna dokumentacija

Kosovska policija je obavezana međunarodnim i lokalnim zakonom da se pridržava principa nediskriminacije. Uredba UNMIK-a 2001/9 kaže da „sva lica na Kosovu uživaju u potpunosti i bez ikakve diskriminacije po bilo kom osnovu ravnopravnost, ljudska prava i osnovne slobode.113 Princip nediskriminacije je ojačan uredbom UNMIK-a br. 2005/54 o okviru i rukovodećim principima Kosovske policijske službe114, koja predviđa da KPS mora između ostalog da primenjuje princip „nediskriminacije: ne sme da bude nikakve diskriminacije, direktne ili indirektne, zasnovane na polu, rasi, boji, jeziku, veri, političkom mišljenju, nacionalnom, etničkom ili socijalnom poreklu, pripadnosti zajednici, imovini, rođenju, nedostacima, porodičnom statusu, trudnoći, seksualnoj orijentaciji, starosti ili bilo kom drugom statusu“.115 Ovo je dodatno naglašeno u Priručniku o politici i postupcima KPS-a (PPP), Deo I. P - 1.23 koji kaže da“Kosovska policijska služba neće tolerisati zaposlene koji vrše diskriminaciju bilo kog lica zbog njegovog/njenog pola, rase, boje, jezika […] nacionalnosti […], seksualnog opredeljenja, starosti ili zbog bilo kog drugog statusa.”

Uredba UNMIK-a br. 2005/54 predviđa da KPS treba da bude rukovođena principom uključivosti i da „Regrutovanje na svim nivoima Kosovske policijske službe mora da odražava multietnički karakter Kosova i potrebu za ravnopravnom zastupljenošću svih zajednica na Kosovu […].”116 Pored toga, član 4.5 uredbe predviđa sledeće: „Kosovska policijska služba mora da obezbedi da sastav policijaca koji su raspoređeni u svim oblastima odražava sastav lokalnih zajednica kojima služe, kao i opšti multietnički karakter Kosovske policijske službe […]”.

“Postupak i regrutovanje pripadnika zajednica u policiju reguliše Zakon o policiji br. 03-L-035/2008, član 2, tačka g, koji predviđa: privrženost zapošljavanju, unapređivanju i dodeljivanju zadataka na sveobuhvatan način na osnovu zasluga i bez diskriminacije, odražavajući multietnički karakter Republike Kosovo i poštujući principe ravnopravnosti polova i ljudskih prava predviđenih u Ustavu Republike Kosovo.

Pored toga, u članu 11 i članu 34 istog Zakona nalaze se odredbe u vezi sa zajednicama, njihovom zaštitom i zastupljenošću u policiji.

112 Etnički sastav 139 policajaca za zajednice je sledeći: 109 Albanaca, 17 kosovskih Srba, 1 Goranac, 6 kosovskih Bošnjaka, 2 Crnogorca, 1 Aškalija, 2 Egipćanina, 1 kosovski Turčin. 113 Član 3, uredba UNMIK-a 2001/9. Za sprovođenje ove uredbe vidite administrativno naređenje br. 2006/9 o sprovođenju uredbe UNMIK-a br. 2005/54 o okviru i rukovodećim principima Kosovske policijske službe. 114 Uredba UNMIK-a br. 2005/54 o okviru i rukovodećim principima Kosovske policijske službe, koja je proglašena 20. decembra 2005. 115) Uredba UNMIK-a 2005/54, član 1.2 (g) 116 Član 1.2 (h) uredbe UNMIK-a 2005/54


78

Pored toga, Evropski kodeks policijske etike Saveta Evrope u članu 25 predviđa da „Postupci regrutovanja moraju da budu zasnovani na nediskrimantorskim osnovama“ i da „policijska služba mora da teži da regrutuje muškarce i žene iz različitih delova društva, uključujući manjinske etničke grupe, sa sveukupnim ciljem da sastav policijskog osoblja odražava sastav društva kojem oni služe.” Ovo je osnaženo u PPP KPS-a, deo I. P - 1.23 koji kaže da „Svi uposlenici KPS-a, bez bilo kakve diskriminacije, uživaju jednaka ljudska prava i slobode. KPS obezbeđuje poštenu zastupljenost zajednica pri zapošljavanju i unapređivanju na svim nivoima“. Pored toga, Evropski kodeks policijske etike važi i za KPS onako kako je definisano u PPP KPS-a, deo I. P-1.13. Pored toga, PPP KPS-a kaže da „policijska organizacija mora da odražava društvo kojem službi, a posebno multietničnost na Kosovu treba da bude zastupljena u policiji“.

Mere

Regrutacija

Kosovska policija će:

- napraviti centralnu bazu podataka sa podacima koji su razloženi prema etničkoj pripadnosti, uključujući sve činove, pripadnika Kosovske policije u cilju obezbeđivanja da zacrtani ciljevi i povećanje multietničke zastupljenosti Kosovske policije mogu da budu mereni;

- uvesti jasnu politiku u vezi sa regrutovanjem i zadržavanjem pripadnika manjinskih zajednica u Kosovskoj policiji;

- sprovesti kampanju podizanja svesti usmerenu na manjinske zajednice u cilju njihovog ohrabrivanja da se prijave za službu u Kosovskoj policiji;

- povećati broj pripadnika iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u Kosovskoj policiji, kao i broj policajaca iz ovih zajednica u policiji za zajednice koji će biti raspoređeni u oblastima naseljenim značajnim brojem Roma, Aškalija i Egipćana;

- obezbediti namensku pripremnu obuku za kandidate iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana za Kosovsku policiju, da bi ih pripremio za prijemni ispit za Kosovsku policiju;

- obezbediti da Romi, Aškalije i Egipćani budu u odgovarajućem broju zastupljeni među svim činovima, uključujući i više činove. Ako je potrebno, Kosovska policija će upotrebiti afirmativne mere – onako kako generalno predviđa Ustav – u cilju postizanja odgovarajuće zastupljenosti ove tri zajednice na višim položajima;

- obezbediti da policajci iz redova Roma, Aškalija i Egipćana, kao i policajci koji pripadaju drugim manjinskim zajednicama budu upoznati sa postojećim mehanizmom za podnošenje žalbi Službi za profesionalne standarde (SPS) i da ga iskoriste u slučaju da budu predmet bilo kog vida diskriminacije;

- obezbediti neutralno radno okruženje u kojem će svi zaposleni, bez obzira na svoje etničko poreklo, imati podjednaku korist bez ikakve diskriminacije.

Obuka

Kosovska policija će elaborirati, kada je to potrebno, u tesnoj saradnji sa međunarodnim organizacijama i nevladinim organizacijama Roma, kodeks ponašanja, priručnik sa praktičnim uputstvima i programima obuke u cilju obučavanja o osetljivosti manjinskih zajednica i efikasnom obavljanju policijske službe u multietničkim društvima.

Kosovska policija će uključiti predstavnike zajednica Roma, Aškalija i Egipćana i izradu i sprovođenje programa obuke za policajce u vezi pitanja manjina i međuetničkih odnosa.

Relevantni organi će razraditi smernice koje promovišu svest među institucijama za sprovođenje zakona u vezi sa položajem Roma, Aškalija i Egipćana, u cilju borbe protiv predrasuda i negativnih stereotipa u vezi ovih zajednica.


79

Operativna praksa

Kosovska policija će:

- proceniti jaz između međunarodnih standarda o policijskoj službi i postojećih nacionalnih praksi u konsultacijama sa nacionalnim policijskim snagama, NVO i predstavnicima zajednica Roma, Aškalija i Egipćana;

- sarađivati i tražiti, ako bude potrebno, pomoć od Službe za strateška policijska pitanja pri sekretarijatu OEBS-a, od Visokog komesara OEBS-a za nacionalne manjine i od Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava u vezi izrade ciljanih programa i mera za izgradnju poverenja, napr. kao što je policijska služba za manjinske zajednice, u cilju poboljšanja odnosa između Roma, Aškalija i Egipćana i policije, posebno na lokalnom nivou;

- usvojiti politiku i postupke u cilju obezbeđivanja efikasnog reagovanja policije na rasno motivisano nasilje protiv Roma, Aškalija i Egipćana;

- doneti politiku za: (1) poboljšanje odnosa između zajednica Roma, Aškalija i Egipćana i policije, da bi se sprečile zloupotrebe od strane policije i nasilje protiv Roma, Aškalija i Egipćana; i (2) poboljšanje poverenja u policiju u ovim zajednicama;

- obezbediti da antidiskriminacioni zakon bude efikasno sproveden i ohrabriti izveštavanje o krivičnim delima širenja etničke mržnje, da bi se obezbedilo da ta dela budu u potpunosti registrovana i istražena;

- obezbediti efikasnu, nepristrasnu i nediskriminatornu istragu i postupke u slučaju zloupotrebe policijskih ovlašćenja ili bilo kakvog diskriminatornog čina od strane policije prema članu zajednica Roma, Aškalija i Egipćana;

- obezbediti da policija sprovodi zakone na nediskriminatoran i nepristrasan način i da izvršioci dela diskriminacije ili nasilja budu privedeni pravdi, između ostalog, preduzimanjem brzih i efikasnih istražnih mera;

-iskoristiti mogućnost osnivanja lokalnih veća za javnu bezbednost (LVJB) kao što predviđa uredba UNMIK-a 2005/54, član 7, u selima ili naseljima sa značajnim brojem romskog, aškalijskog i egipćanskog stanovništva, u cilju poboljšanja doživljavanja bezbednosti među pripadnicima ove tri zajednice.


80

Usvajanje, praćenje i sprovođenje strategije

Strategija za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu predstavlja osnovni politički dokument za promociju ljudskih prava i prava zajednica, i biće sprovedena u periodu 2009-2013.

Kada Vlada Republike Kosovo usvoji Strategiju za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu, ona će biti podneta na sprovođenje Ministarstvu za zajednice i povratak i drugim resornim ministarstvima.

Kabinet premijera Republike Kosovo – Kancelarija za dobro upravljanje je organ koji je nadležan da u saradnji i koordinaciji sa drugim institucijama, pokrene proces izrade akcionog plana za isti vremenski period 2009-2013.

Pored toga, Kabinet premijera Republike Kosovo – Kancelarija za dobro upravljanje je odgovoran za mere za praćenje i sprovođenje koje su predviđene Akcionim planom za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu.

U skladu sa konkrentnim ciljevima svakog prioritetnog sektora u Strategiji za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu, akcioni plan odražava i utvrđuje posebne i konkretne mere za svaku instituciju, zajedno sa merljivim indikatorima uspeha i jasnim vremenskim rokom.

Sa ciljem sprovođenja mera predviđenih u Akcionom planu za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu, za svaku meru biće proračunate finansijske implikacije, a Vlada Republike Kosovo mora da obezbedi potrebnu finansijsku podršku.

U okviru Kabineta premijera Republike Kosovo – Kancelarije za dobro upravljanje biće osnovana nezavisna služba (ili sekretarijat sa dva službenika) koja je odgovorna za izveštavanje, koordinaciju, praćenje i sprovođenje Strategije i akcionog plana za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu.

Od nedavno, Kabinet premijera Republike Kosovo – Kancelarija za dobro upravljanje, je organ nadležan za izveštavanje o sveukupnom sprovođenju Strategije za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu. Kabinet premijera Republike Kosovo – Kancelarija za dobro upravljanje direktno podnosi periodične izveštaje Vladi Republike Kosovo na svakih šest meseci117

117 Gore pomenuti administrativni postupci i opis odgovornosti su rezultat preporuka koje su proizašle iz studije pod nazivom “Pravni akcioni plan za integraciju Roma, Aškalija i Egipćana” koji je sponzorisala Evropska unija pod upravom Evropske agencije za rekonstrukciju. Bernard-Guele/66/CARDS/KOS.EAR

strategija za integraciju zajednica roma, aškalija i ...the-strategy.org/rae-strategy-...

Documents