strategija aproksimacije

Strategija aprokSimacije za Sektor zaštite prirodeBeograd, april 2012. godine

2

Naziv projekta Tehnička pomoć za izradu Nacionalne strategije za aproksimaciju u oblasti zaštite životne sredine (EAS)

Broj projekta EuropeAid/127462/C/SER/RS; br. ugovora 07/SER01/29/11

Zemlja Republika Srbija

NazivKorisnik Implementator

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

Eptisa Servicios de Ingeniería S.L. PM Group

Adresa Omladinskih brigada 1, SIV 311070 BeogradRepublika Srbija

Dubljanska 811000 BeogradRepublika Srbija

Telefon 011 3131 355 011 3676 326

Fax 011 3131 355 011 3676 200

E-mail [email protected] [email protected]

Kontakt osoba Nebojša Pokimica, pomoćnik ministra Robert Bakx

Stavka Opis Datum PorekloIzašlo iz Eptise

Saveti Izvršnog odbora

Izašlo od korisnika

A Nacrt br. 2 za komentare korisnika 9. 9. 2011. KE2

B Finalni nacrt 12. 10. 2011. KE2 RB RG za zaštitu prirode

C Finalni nacrt 12. 10. 2011. KE2 RB 1. 11. 2011. RG za zaštitu prirode

Mišljenja i stavovi izraženi u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i ne odražavaju neophodne i zvanične stavove Evropske unije.

Strategija aproksimacije za sektor zaštite prirode 3

predgoVorVlada Republike Srbije je 13. oktobra 2011. godine usvojila Nacionalnu strategiju aproksimacije u oblasti zaštite životne sredine (NEAS). Sektorska strategija za zaštitu prirode predstavlja prateći dokument uz NEAS i u njoj se nalazi detaljnija analiza i pojedinosti o planiranju u okviru ovog sektora.

Ovaj dokument predstavlja finalni nacrt Strategije za aproksimaciju za sektor zaštite prirode za Republiku Srbiju, koju je konsultant izradio prateći proces sastanaka Radnih grupa i platforme ravnopravnih članova.

Sektorska strategija će se još proširiti kroz Planove za implementaciju posebnih direktiva, ili grupa direktiva u okviru sektora. Planovima za implementaciju posebnih direktiva (DSIP) će se tačno utvrditi kako će se vršiti aproksimacija svake direktive i obezbediće se detaljnije informacije neophodne za proces pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Započet je rad na većem broju DSIP, ali se može očekivati da će on trajati sve do dana pristupanja, koji se za potrebe planiranja u NEAS navodi kao 1. januar 2019. godine.

Napominjemo da ova Sektorska strategija u ovom obliku ne izražava niti politiku, niti stavove Vlade Republike Srbije.

Dokument je blisko povezan sa sledećim strateškim dokumentima koji su pripremljeni u okviru istog IPA 2007 projekta:

» Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti životne sredine (NEAS); » Strategija aproksimacije za horizontalni sektor; » Strategija aproksimacije za sektor hemikalija i GMO; » Strategija aproksimacije za sektor industrijskog zagađenja i buke; » Strategija aproksimacije za sektor kvaliteta vazduha i klimatske promene; » Strategija aproksimacije za sektor upravljanja otpadom; » Strategija aproksimacije za sektor voda.

4

priznanjaSedam sektorskih strategija za aproksimaciju u oblasti zaštite životne sredine za Republiku Srbiju pripremljene su u tesnoj saradnji Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva za infrastrukturu, Ministarstva finansija, Kancelarije za evropske integracije Republike Srbije i predstavnika drugih ministarstava i Autonomne pokrajine Vojvodina. Predstavnici privrede i društva su uzeli aktivno učešće u radu radnih grupa i na sastancima.

Podrška pripremi ovih strategija pružena je i kroz tehničku pomoć koju je finansirala Evropska unija kroz Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA), a realizovali su je Eptisa Servicios de Ingeniería S.L. (Španija) i Project Management Ltd (Irska).

Izražena je zahvalnost svim stranama u ovom procesu za pozitivan stav prema saradnji i za dragocene doprinose.

Zahvaljujemo Evropskoj komisiji za obezbeđivanje neophodne finansijske podrške.

odricanje od odgovornosti1. Sektorska strategija za aproksimaciju u oblasti zaštite životne sredine je dokument

Republike Srbije. Sadržaj ovog dokumenta ne predstavlja u svakom slučaju zvaničan stav Evropske unije.

2. Sektorska strategija za aproksimaciju u oblasti zaštite životne sredine daje prikaz opšteg stanja i ni na koji način ne predstavlja pravni ili investicioni savet za privatni sektor. Organi Republike Srbije, Evropska komisija, Eptisa Servicios de Ingeniería S.L. (Španija), Project Management Ltd (Irska) i drugi pojedinci i organizacije iz ovog projekta ne prihvataju nikakvu odgovornost za odluke koje na osnovu sadržaja ove strategije donesu (fizička ili pravna) lica iz privatnog sektora. Preporučuje se da svako ko namerava da pokrene investiciju ili neku aktivnost potraži pravni ili finansijski savet od kvalifikovanih stručnjaka za ove oblasti.

3. Očekuje se da će se Strategija Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti zaštite životne sredine razvijati kako budu nalagale okolnosti. Ova, kao ni zvanična verzija Sektorske strategije za aproksimaciju u oblasti zaštite životne sredine se ni na koji način ne mogu smatrati obavezujućim, niti se mogu, ovde identifikovani specifični ili opšti ciljevi, kao ni druge ciljne vrednosti smatrati obavezom.


SadrŽajREZIME 7

1. PRAVNE TEKOVINE EVROPSKE UNIJE - SEKTOR ZAŠTITE PRIRODE 9

1.1 Bitne veze 9

1.2 Trenutno stanje 10

1.3 Nadležne institucije i kapaciteti 10

2. PREDNOSTI, OGRANIČENJA I IZAZOVI 12

3. ZAHTEVI ZA PROMENE 12

4. STRATEGIJA 13

4.1 Pravna postavka 13

4.2 Institucionalna postavka 13

4.3 Finansijska postavka 14

5. IMPLEMENTACIJA STRATEGIJE 14

6. PROCENA TROŠKOVA I PROGRAM INVESTICIJA 15

7. KORACI U TRANSPOZICIJI PROPISA 19

8. TEHNIČKA PODRŠKA 20

ANEKS 1 - PRAVNE TEKOVINE EVROPSKE UNIJE - SEKTOR ZAŠTITE PRIRODE 23

ANEKS 2 - RELEVANTNI PROPISI REPUBLIKE SRBIJE 26

6

SpiSak SkraĆeNicaAPV Autonomna pokrajina Vojvodina

CAPEX Kapitalni izdaci

CITES Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama

C&S Kontrola i nadzor (aktivnosti inspekcije trenutno realizuje Sektor za kontrolu i nadzor u okviru MŽSRPP)

CG Centralna Vlada

CLP Klasifikacija, obeležavanje i pakovanje

CSO Organizacije civilnog društva

DSIP Plan implementacije posebnih direktiva

EAS Projekat Projekat tehničke pomoći za izradu Nacionalne strategije za aproksimaciju u oblasti zaštite životne sredine

EIA Procena uticaja na životnu sredinu

ESR Predstavnik sektora za zaštitu životne sredine

EU Evropska unija

IATA Međunarodna asocijacija avio prevoznika

ZZPRS Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije

LSU Jedinica lokalne samouprave

MPTŠV Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede

MŽSRPP Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

NEAS Nacionalna strategija aproksimacije u oblasti zaštite životne sredine

OPEX Operativni izdaci

RG Radna grupa

RIA Regulatorna procena uticaja

SAC Područje od posebnog interesa za očuvanje

SEA Strateška procena uticaja na životnu sredinu


rezimeNacionalna strategija aproksimacije u oblasti zaštite životne sredine (NEAS) je pripremljena i njeno usvajanje od strane Vlade zakazano je za treći kvartal 2011. godine. Sektorska strategija za zaštitu prirode predstavlja prateći dokument uz NEAS i u njoj se nalazi detaljnija analiza i pojedinosti o planiranju u okviru ovog sektora. Sektorska strategija će se još proširiti kroz Planove za implementaciju posebnih direktiva ili grupu direktiva u okviru sektora. Planovima za implementaciju posebnih direktiva (DSIP) će se tačno utvrditi kako će se vršiti aproksimacija svake direktive i obezbediće se podrobnije informacije neophodne za proces pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Za potrebe planiranja u NEAS se kao datum pristupanja navodi 1. januar 2019. godine.

EU nastoji da dostigne visok nivo zaštite životne sredine, a zaštita prirode predstavlja ključ za postizanje tog cilja. Zaštita područja i vrsta je iz godine u godinu sve delotvornija, što je i vidljivo u pejzažima Evrope.

Srbija neguje tradiciju zaštite prirode. Nedavno formiranje Radne grupe za Direktivu o staništima i Direktivu o divljim pticama daje dobar nagoveštaj aproksimacije u ovom sektoru.

Osim kada je reč o Direktivi o zoološkim vrtovima, pravne tekovine EU su u velikoj meri transponovane u zakonodavstvo Republike Srbije. Međutim, revizija Zakona o zaštiti prirode usmerena je na obezbeđivanje koncepcijske usklađenosti i na postavljanje Nature 2000 u centar okvira zaštite prirode, koje će omogućiti veću pravnu sigurnost. Ovaj Zakon takođe treba uskladiti i sa Direktivom o pristupu podataka o životnoj sredini. Takođe, treba implementirati i Uredbu o hvatanju životinja pomoću zamki za noge.

Institucionalno će biti korisno razgraničiti ovlašćenja. Potrebno je revidirati status nacionalnih parkova kako bi se osigurala njihova održivost bez oslanjanja na eksploataciju resursa koje treba da štite.

Određivanje područja od posebnog interesa za očuvanje (SAC) ili određivanje kontura mreže Natura 2000 se mora što pre sprovesti kako bi se izbegli konflikti u planiranju krupnih infrastrukturnih projekata kao što su autoputevi, što je bio slučaj u novim državama članicama.

U sektoru zaštite prirode će se formirati tri radne grupe i to za (1) Direktive o staništima i divljim pticama, (2) CITES i druge propise u vezi sa trgovinom i (3) Direktivu o zoološkim vrtovima.

Aktivnostima ovih radnih grupa će koordinirati predstavnik sektora zaštite životne sredine (PSZŽS). Kao član Radne podgrupe za Poglavlje 27, krovne organizacije za aproksimaciju u oblasti zaštite životne sredine, ovaj predstavnik/ca će takođe koordinirati i drugim sektorskim strategijama.

Radne grupe će izraditi Planove za implementaciju posebnih direktiva (DSIP), nakon čega će biti moguće izraditi nacrte izmena i dopuna zakona i podzakonskih akata koji će biti poslati zakonodavcu na usvajanje.

Sve ove aktivnosti treba završiti do kraja 2014. godine.

8

Troškovi zaštite prirode prema sadašnjem planiranom obimu iznose 139 miliona evra do 2030. godine, odnosno do pune implementacije pravnih tekovina EU, neznatni u odnosu na ukupne troškove aproksimacije u oblasti zaštite životne sredine (procenjeni na 10,6 milijardi evra). Deo ovog iznosa se može namiriti iz naknada i taksi za zaštićena područja koje bi kao minimum trebalo da podmire OPEX i Admin troškove.

Određeni investicioni troškovi u iznosu od 56 miliona evra će nastati u procesu pristupanja, i oni će delimično biti pokriveni iz donatorskih sredstava.


1. PRAVNE TEKOVINE EU – SEKTOR ZAŠTITE PRIRODEPropisi EU u oblasti zaštite prirode su zasnovani na sledećim ciljevima programske politike:

» zaštita biološke raznovrsnosti održavanjem povoljnog statusa očuvanja za odabrana staništa i vrste;

» zaštita endemičnih, retkih, osetljivih i ugroženih vrsta divlje flore i faune u svakoj državi članici EU i širom Evrope;

» zaštita staništa u EU koja su u opasnosti od nestajanja u lokalnom i regionalnom opsegu, ili su izuzetni primerci biogeografskih regiona u Evropi;

» doprinos očuvanju određene retke ili ugrožene flore i faune u zemljama izvan Evrope kroz ograničavanje trgovine vrstama.

Šefovi država i vlada su u martu 2010. godine postavili ambiciozne ciljeve za zaustavljanje gubitka i oporavak biodiverziteta u Evropi do 2020. godine. U maju 2011. godine Evropska komisija je donela novu EU Strategiju o biodiverzitetu.1

Šest ciljeva koje obuhvata strategija EU usmereni su na:

» punu implementaciju propisa EU u oblasti zaštite prirode koji se odnose na zaštitu biodiverziteta;

» bolju zaštitu ekosistema i veću primenu zelene infrastrukture; » održiviju poljoprivredu i šumarstvo; » bolje upravljanje ribljim fondom u EU i održivije ribarstvo (odnosi se na primorska

područja); » strožu kontrolu invazivnih vrsta; » veći doprinos EU sprečavanju globalnog gubitka biodiverziteta.

Svaki od pomenutih ciljeva je dalje preveden u set od 20 prioritetnih akcija i drugih pratećih mera.

Osim zaštite vrsta, ključna obaveza država kandidata je određivanje područja od posebnog interesa za očuvanje koja čine mrežu Natura 2000 i utvrđivanje mera za njihovu zaštitu. Natura 2000 pokriva oko 18% kopna EU. Ovaj procenat na nacionalnom nivou varira od 7,2% u Ujedinjenom kraljevstvu do 35,5% u Sloveniji.

Ovo je dugotrajan (više od 6 godina) i skup proces. Ipak je važno početi što je moguće ranije jer se ovde radi o ključnom faktoru za donošenje odluka u prostornom planiranju. Od posebnog je značaja informisanje planera velikih infrastrukturnih projekata o tome šta mogu očekivati u ranoj fazi, jer i njihovo planiranje može potrajati godinama.

U praksi je za efektivno upravljanje područjima Natura 2000 potreban čitav niz različitih mera, što može uključiti jednokratna ulaganja u npr. obnovu staništa, kupovinu zemljišta ili kompenzaciju za unapred određeni prihod, instalacije za javni pristup, pripremu planova upravljanja i komunikaciju sa zainteresovanim stranama i tako dalje.

1.1 VAžNE VEZESektor zaštite prirode je tesno povezan sa horizontalnim sektorom, a posebno sa strateškom procenom uticaja, procenom uticaja na životnu sredinu i Direktivom o obavezama prema životnoj sredini, kao i sa sektorima poljoprivrede i hemikalija (u određenim osetljivim područjima je upotreba pesticida zabranjena ili strogo ograničena). 1 COM (2011) 244 finalna verzija

10

1.2 TRENUTNO STANjEDirektiva o divljim pticama je u potpunosti transponovana.

Direktiva o staništima je transponovana. Međutim, u tom delu treba izraziti rezervu jer Zakonu o zaštiti prirode nedostaje opšta koncepcijska usklađenost i jasnoća, što dovodi do pravne nesigurnosti a posebno u sledećem:

» u članu 27 navodi se tipologija zaštićenih područja, a u članu 35 su dati stepeni režima zaštite. Pored toga, član 38 navodi osnivanje ekološke mreže za uključenje u Natura 2000 (član 130). Član 41 dalje kategoriše zaštićena područja u skladu sa njihovim „značajem“. Pristupi u članovima 27 i 35 se ne podudaraju baš najbolje, što izaziva zabunu;

» član 115 o pristupu informacijama nije u skladu sa Direktivom 2003/4/EC o pristupu podacima o životnoj sredini.

Pravilnik o prekograničnom kretanju i trgovini zaštićenim vrstama je usklađen sa konvencijom CITES i Uredbom o ugroženim vrstama (EC) 338/97. Takođe je usklađen i sa Direktivom i Uredbama o trgovini kožom mladih foka, proizvoda od foka ili proizvoda dobijenih od foka, kao i o uvozu proizvoda od kitova i drugih morskih sisara.

Započeta je i transpozicija Direktive o zoološkim vrtovima.

U propisima Republike Srbije nema akta koji odgovara Uredbama EU o zabrani hvatanja životinja pomoću zamki za noge i o uvozu sirove kože i drugih proizvoda od životinjske kože koji potiču iz zemalja u kojima su takve zamke dozvoljene.

1.3 NADlEžNE INSTITUcIjE I KAPAcITETINačelna institucija u ovom sektoru je MŽSRPP, koju savetuje ZZPRS. MPTŠV i LSU takođe imaju svoje mesto. Odeljenje MŽSRPP koje je zaduženo za ove poslove je Odeljenje za zaštitu prirode u Sektoru za zaštitu prirodnih resursa. Odeljenje MŽSRPP se sastoji iz se sastoji od sledećih odseka: Odsek za zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda, Odsek za zaštitu biodiverziteta, Odsek za zaštićena područja, Grupa Natura 2000 i Grupa za implementaciju CITES.

MŽSRPP je zaduženo za 71% (56 od 79) aktivnosti potrebnih za implementaciju Zakona o zaštiti prirode. ZZPRS pruža savetodavnu podršku za 22 aktivnosti među njima. MPTŠV je nadležno za 10, dok je LSU zadužena za 8 aktivnosti.

Dve od pomenutih aktivnosti dodeljene MPTŠV se odnose na pitanja močvarnih područja (održavanje bilansa vode) i na korišćenje biocidnih proizvoda u zaštićenim područjima. One su u vezi sa implementacijom propisa u oblasti zaštite prirode.

Sektor za zaštitu prirodnih resursa u MŽSRPP broji 37 zaposlenih.

Uloga MŽSRPP u ovom sektoru uglavnom se odnosi na implementaciju i u tom delu prima savetodavnu pomoć ZZPRS, što ovaj Zavod stavlja u odličan položaj jer on pruža savetodavnu pomoć, ali ne snosi konačnu odgovornost za bilo kakve posledice datih saveta.


Tabela 1: Implementacija pravnih tekovina Evropske unije

EU propisi Broj(evi) Prioritet2 Institucije Napomene

Direktiva o očuvanju divljih ptica

2009/47/EC 38 MŽSRPP, AP Vojvodina, LSU,

Nacionalni parkovi

Direktiva je transponovana.

Direktiva o staništima 92/43/EC, poslednja izmena i

dopuna 2006/105/EC

12 MŽSRPP, AP Vojvodina, LSU,

Nacionalni parkovi

Područja Natura 2000 bi trebalo da se nađu u centru pravnog okvira u oblasti zaštite, a ne na periferiji kao što je to sad slučaj. MŽSRPP je formiralo Radnu grupu.

Uredba EC o ugroženim vrstama

br. 338/97, poslednja izmena i dopuna

br. 407/2009; detaljnija pravila u

Uredbi (EC) br. 338/97, poslednja

izmena i dopuna br. 100/2008;

kontrola primene propisa definisana

Preporukom 2010/709/EU

Nije bodovano

MŽSRPP, MPTŠV,

Uprava carina

Srbija je potpisnica CITES konvencije. Navedene institucije su potpisale sporazum o uvođenju integrisanog upravljanja na granici, ali nedostaju kapaciteti. Pravilnik o prekograničnom kretanju i trgovini zaštićenim vrstama je usklađen sa Uredbom EC.

Direktiva o zoološkim vrtovima 1999/22/EC Nije bodovano

MPTŠV Započeta je aproksimacija. Delimično transponovana članom 88 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i Pravilnikom o uslovima držanja, načinu obeležavanja i evidentiranja divljih životinja u zatočeništvu.

Uredba EEC o hvatanju životinja pomoću zamki za noge

br. 3254/91, implementirana Uredbom (EEC)

br. 35/1997

Nije bodovano

MŽSRPP, MPTŠV,

Uprava carina

Nema odgovarajućeg propisa u Republici Srbiji.

Direktiva kojom se zabranjuje uvoz sirove kože mladih foka i proizvoda od te kože

83/129/EEC, poslednja izmena i dopuna 89/370/EC

Nije bodovano

MŽSRPP, MPTŠV,

Uprava carina

Transpozicija Direktive je izvršena kroz Pravilnik o prekograničnom kretanju i trgovini zaštićenim vrstama.

Uredba EC kojom se zabranjuje trgovina proizvodima od foka

br. 1007/2009, implementirana Uredbom (EU) br. 737/2000 Nije

bodovano

MŽSRPP, MPTŠV,

Uprava carina

Harmonizacija sa Uredbom je postignuta kroz Pravilnik o prekograničnom kretanju i trgovini zaštićenim vrstama.Uredba EC o zajedničkim

pravilima za uvoz proizvoda od kitova i drugih morskih sisara

br. 348/81

2 Vidi izveštaj “Prioriteti Srbije u okviru pravnih tekovina EU u oblasti zaštite životne sredine”, koji je izradio EAS Projekat

12

2. PREDNOSTI, OGRANIČENjA I IZAZOVIU Republici Srbiji postoji razvijena tradicija očuvanja prirode i svest o jedinstvenosti pejzažne i prirodne lepote zemlje.

Međutim, zakonski okvir koji se odnosi na zaštitu prirode nema koncepcijsku doslednost. Postoje i suprotnosti između Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o zaštiti prirode i Zakona o šumarstvu.

Zakon o zaštiti prirode nije u skladu sa Direktivom o pristupu podacima o životnoj sredini.

Institucionalno bi bilo korisno obezbediti jasnije razgraničenje nadležnosti (Uprava za šume (MPTŠV), LSU, MŽSRPP, AP Vojvodina, Srbijašume, Vojvodinašume, Nacionalni parkovi).

Nacionalni parkovi nisu finansijski održivi bez eksploatacije prirodnih resursa koje bi oni trebalo da štite.

Srbija je strana potpisnica konvencije CITES. Ima nekoliko nadležnih naučnih institucija, ali u praksi se redovne konsultacije obavljaju samo sa Zavodom za zaštitu prirode Republike Srbije i sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode. Postoji i Sporazum o integrisanom upravljanju na granici u vezi sa procedurama implementacije CITES konvencije, zaključen između MPTŠV (Fitosanitarna i Veterinarska inspekcija) i MŽSRPP (Sektor za kontrolu i nadzor). Nedostaju kapaciteti (prihvatni centri za zaplenjene životinje, zaposleni u MŽSRPP koji bi obrađivali zahteve, dostupnost i obuka zaposlenih na poslovima kontrole primene propisa).

Formirana je Radna grupa za ekološku mrežu Natura 2000. Ova Radna grupa je izradila nacrt akcionog plana.

U skladu sa Konvencijom UN o biološkoj raznovrsnosti, Vlada Republike Srbije je donela Strategiju o biodiverzitetu za period 2011-2018. godine.

3. ZAHTEVI ZA PROMENAMAPotrebno je izvršiti reviziju zakonskog okvira u oblasti zaštite prirode (Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o zaštiti prirode, Zakona o šumarstvu), i to na način koji će ovaj zakonski okvir koncepcijski odrediti prema Naturi 2000. Takođe ga treba uskladiti sa Direktivom o pristupu informacijama.

Potrebno je obezbediti finansijsku održivost u ovom sektoru bez ugrožavanja same zaštite prirode.

Granice područja mreže Natura 2000 treba utvrditi što je pre moguće, kako bi se izbegli kasniji sukobi sa velikim infrastrukturnim projektima (npr. autoputevima), što je bio slučaj u novim državama članicama EU.

Treba produbiti implementaciju CITES konvencije.

Treba obezbediti aproksimaciju ostalim EU propisima u ovom sektoru u kratkoročnom periodu (Direktiva o zoološkim vrtovima i Uredba EU o zabrani hvatanja životinja pomoću zamki za noge).


Zahtevi za promenama su zasnovani na osnovnoj filozofiji EAS, koja ima jasnu podelu nadležnosti. Potrebno je preispitati uloge MŽSRPP i ZZPRS, pri čemu bi trebalo obezbediti da uloga MŽSRPP bude progresivnija u smislu programske politike i zakonodavstva, dok ulogu ZZPRS treba orijentisati ka punoj implementaciji, a ne samo ka davanju saveta. Time će se ublažiti uloga ZZPRS koji je prevashodno bio usmeren na istraživanje, a samo istraživanje se može prepustiti akademskim institucijama kao što su univerziteti.

Uloga Nacionalnih parkova treba da naglašava zaštitu i očuvanje prirode, a ne samo neke od elemenata privrednog šumarstva. Iz tog razloga Nacionalne parkove treba finansirati iz nacionalnog budžeta i od naknada koje plaćaju posetioci.

Ulogu Srbijašuma i Vojvodinašuma treba isključivo vezati za privredno šumarstvo. Privrednim šumama treba upravljati na održiv način, ali ga ne treba koristiti za subvencionisanje očuvanja prirode.

4. STRATEGIjA

4.1 PRAVNA POSTAVKA Mora se izvršiti revizija Zakona o zaštiti prirode, Zakona o šumarstvu i Zakona o zaštiti životne sredine. Natura 2000 će se naći u centru zakonskog okvira.

Dalje će se razvijati i implementirati procedura za „ocenu prihvatljivosti“ u skladu sa članom 10 Zakona o zaštiti prirode.

Predmet razmatranja će biti i propisi koji se odnose na CITES, promet kože mladih foka, proizvoda od foka ili proizvoda dobijenih preradom proizvoda od foka, zatim o uvozu proizvoda od kitova i drugih morskih sisara, u smislu njihove izmene i dopune do pristupanja. Državama članicama EU nije dozvoljena transpozicija EU propisa o ovim pitanjima jer su oni direktno primenljivi u državama članicama.

Nastaviće se transpozicija Direktive o zoološkim vrtovima.

Izvršiće se harmonizacija sa propisima EU koji se odnose na zabranu hvatanja životinja pomoću zamki za noge.

4.2 INSTITUcIONAlNA POSTAVKAPotrebno je izvršiti reviziju statusa Nacionalnih parkova, Srbijašuma i Vojvodinašuma.

Aktivnosti Zavoda za zaštitu prirode Republike Srbije će se postepeno preusmeravati na propise u oblasti zaštite prirode, u isto vreme napuštajući praksu isključivo istraživanja i pružanja savetodavne pomoći. Istraživanjima će se više baviti akademske institucije, kao što su univerziteti.

Upravljanje šumama ostaje u nadležnosti Srbijašuma i Vojvodinašuma. To su privredna preduzeća koja se bave šumarstvom, i upravljanje šumama mora predstavljati njihove osnovne aktivnosti, pri čemu će oni koristiti tehnike održivog upravljanja. Primena tih tehnika predstavlja važan element „planova upravljanja šumama“ koje treba sada usaglašavati sa MŽSRPP, a kasnije sa ZZPRS jer će Zavod preuzeti ulogu implementacije propisa.

Postojeći okvir za upravljanje Nacionalnim parkovima će uglavno ostati nepromenjen, mada će se finansijska sredstva uglavnom obezbeđivati iz nacionalnog budžeta i od naknada koje plaćaju posetioci, a ne iz sredstava ostvarenih privrednim šumarstvom.

14

Za institucije zadužene za inspekciju i kontrolu primene propisa iz CITES konvencije će biti obezbeđena obuka i oprema za rad.

4.3 FINANSIjSKA POSTAVKAPre pristupanja će biti izvršene neophodne investicije za koje će se aktivno tražiti podrška donatora. Bilo bi požejno bar u kratkoročnom periodu da se finansiranje zaštićenih područja vrši direktno iz državnog budžeta.

U srednjoročnom i dugoročnom periodu će se ključni značaj pridavati povećanju ulaganja u očuvanje prirode i zaštitu biodiverziteta iz sredstava ostvarenih iz korisničkih naknada. Time će se izvršiti internalizacija eksternih koristi od poboljšane zaštite prirodnih resursa kroz razvoj ruralnog poslovanja. U tom smislu će od velikog značaja biti saradnja između MŽSRPP i MPTŠV u programiranju Komponente V IPA. Isto važi i za izradu pilot agro-ekoloških mera u okviru Komponente V IPA, koja se može koristiti za pružanje podrške očuvanju mreže Natura 2000 u Srbiji. Takođe se savetuje uzimanje kredita od Svetske banke. Koristiće se i druge opcije finansiranja, uključujući i IPA komponente II, III, eventualno i IV, kao i opcije u okviru nacionalnih istraživačkih programa i/ili FP7.3

5. IMPlEMENTAcIjA STRATEGIjEPlanira se formiranje tri radne grupe u ovom sektoru za upravljanje Direktivama o divljim pticama i staništima, CITES konvencijom i drugim propisima koji se odnose na trgovinu, kao i Direktivom o zoološkim vrtovima.

Radna grupa za CITES treba da potvrdi zaduženja za svaki propis u oblasti trgovine retkim vrstama.

Radnim grupama će predsedavati osobe zadužene za direktivu ili direktive. Idealno bi bilo da to budu osobe sa nivoa načelnika odeljenja. Predsedavajući će direktno izveštavati predsedavajućem Radne podgrupe za Poglavlje 27, mada će direktno podnositi izveštaje relevantnom pomoćniku ministra.

Tačan broj radnih grupa će na kraju utvrditi predsedavajući radne podgrupe za Poglavlje 27 u diskusijama sa relevantnim pomoćnicima ministra u ministarstvu nadležnom za direktive. Broj radnih grupa bi trebalo da bude dovoljan da obezbedi pokrivenost celokupnih pravnih tekovina EU za oblast zaštite životne sredine i izvršenje svih neophodnih aktivnosti, ali grupe treba i kombinovati kad god je to moguće kako bi se smanjio broj sastanaka i podržala usklađenost.

Članstvo u radnim grupama će biti organizovano tako da bude zastupljena svaka institucija uključena u proces aproksimacije na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou, a kada je reč o LSU, u članstvo će se uključiti i jedan predstavnik LSU. Pored zastupljenosti institucija iz javnog sektora, u mnogim slučajevima će biti potrebno pozvati i predstavnike strana na koje se regulativa odnosi – obično su to industrija i organizacije civilnog društva, kao i predstavnici drugih reprezentativnih organizacija.

Radne grupe će se sastajati otprilike jednom mesečno, mada će dinamika sastajanja zavisiti od radnog opterećenja. Prisustvo predstavnika javnih institucija sastancima će se podsticati. Ukoliko neprisustvovanje sastancima postane problem za rad radnih grupa, to će se predočiti

3 VII Okvirni program EU.


predsedavajućem Radne podgrupe za Poglavlje 27, koji će obezbediti korekciju takve situacije.

Radne grupe će ispitivati proces aproksimacije za svaku direktivu, kao i metodologiju implementacije za svaku odluku i uredbu, kako bi se osiguralo što brže zaključenje procesa. Radne grupe će identifikovati ograničenja i pokušati da ih rešavaju neposredno ili će ih iznositi predsedavajućem Radne podgrupe 27 kako bi se donela odluka na višem nivou.

Cilj rada svaka radne grupe je i da poboljša nivo komunikacije, saradnje i koordinacije između institucija uključenih u deo paketa propisa o zaštiti životne sredine relevantnog za tu grupu.

Za svaki sastanak će se sačinjavati beleška, koja će se postavljati na internet stranicu MŽSRPP u delu za članove.

Nedavno formirana Radna grupa za „ekološku mrežu Natura 2000“ će kroz implementaciju svog akcionog plana podržati predloženu Radnu grupu za Direktive o divljim pticama i staništima, koja će se usmeriti na pitanja u vezi sa pregovorima.

Tabela 2: Radne grupe za aproksimaciju u sektoru zaštite prirode

EU pravni zahtevi Predsedavajući UčesniciUčestalost sastanaka

Direktiva o očuvanju divljih ptica i Direktiva o prirodnim staništima

Odeljenje za zaštitu prirode

MŽSRPP

MŽSRPP/ Zaštita prirode, ZZPRS, MPTŠV, Direkcija za vode, Sektor za kontrolu i nadzor, Nacionalni parkovi, JP za šume, AP Vojvodina, LSU i prostorno planiranje, kao i službe za izdavanje dozvola u oblasti zaštite životne sredine. Nedavno formirana Radna grupa „ekološka mreža Natura 2000“ će podržati ovu radnu grupu

Mesečno

Uredba EC o ugroženim vrstama i druge Direktive/Uredbe koje se odnose na trgovinu vrstama

Odeljenje za zaštitu prirode

MŽSRPP

MŽSRPP/Zaštita prirode, ZZPRS, MPTŠV, Sektor za kontrolu i nadzor, AP Vojvodina, Carina

(Zoološki vrtovi i botaničke bašte kao eventualni upravljači zaplenjenim vrstama)

Mesečno

Direktiva o zoološkim vrtovima MPTŠV (treba potvrditi)

MŽSRPP/Zaštita prirode, ZZPRS, MPTŠV, AP Vojvodina, Sektor za kontrolu i nadzor

Na tri meseca

6. PROcENA TROŠKOVA I PROGRAM INVESTIcIjANajveći troškovi koje propisi u oblasti zaštite prirode nameću su sledeći:

» uspostavljanje neophodne institutcionalne strukture; » obezbeđivanje dovoljnog broja tehnički obučenih zaposlenih lica, i kao najvažnije; » troškovi uspostavljanja i održavanja mreže nacionalnih reprezentativnih područja u

skladu sa Direktivom o staništima i Direktivom o pticama.

Direktivom o pticama i Direktivom o staništima zahteva se određivanje područja ili lokaliteta važnih za zaštitu i očuvanje životinjskih i biljnih vrsta sa listi. U praksi je te lokalitete potrebno službeno identifikovati i „zaštititi“, pri čemu se ta procedura razlikuje u zavisnosti o kojoj državi članici EU je reč. Usled potrebe za zaštitom ptica od bilo kakve štete veoma često se zahteva ograničavanje ili upravljanje korišćenjem zemljišta, kao i ograničavanje izgradnje. Pored toga, Direktivom o staništima se ne zahteva samo zaštita sama po sebi, već i pozitivno

16

upravljanje vrstama i staništima kako bi se poboljšao status očuvanja prirode i njena vrednost. Mehanizmi za postizanje ovog cilja zahtevaju kao minimum ograničavanje izgradnje i upravljanje zemljištem. Ova ograničavanja se implementiraju pomoću raznih mehanizama, ali su usredsređena na ograničavanje određenih potencijalno štetnih operacija.

Vlasti u državama članicama EU najčešće plaćaju zemljoposednicima i poljoprivrednicima za pozitivne mere očuvanja staništa koje oni primenjuju, ili za obnovu statusa očuvanja staništa i vrsta od interesa za EU zbog kojih je to mesto i određeno kao takvo. U nekim slučajevima su vlasti obnovile neka područja radi prodaje, jer se to pokazalo kao delotvoran mehanizam za dugoročno očuvanje određenih područja za koja je potrebno obezbediti visok nivo zaštite.

Administrativni troškovi:

» troškovi početnog uspostavljanja; » razvoj sistema i procedura; » povezivanje polaznih podataka; » primena kriterijuma za izbor područja; » priprema smernica; » obuka; » konsultacije i komunikacija.

cAPEX:

» projekti obnove; » planovi upravljanja; » jednokratna kompenzacija zemljoposednicima i poljoprivrednicima (zaštitne zone i

poljoprivredno zemljište); » kupovina lokaliteta; » oprema za upravljanje i održavanje područja.

Ovi troškovi su procenjeni kao jedinični troškovi u evrima po hektaru na osnovu empirijski utvrđenih troškova za Rumuniju i Bugarsku, novije države članice EU sa sličnim geo-klimatskim uslovima.

O ovim jediničnim troškovima se diskutovalo u Radnoj grupi za zaštitu prirode, i tom prilikom su prihvaćeni kao opravdani parametri. To se vidi i u tabeli koja sledi:

Tabela 3: Jedinični troškovi

JEDINIČNI TROŠKOVI U EVRIMA PO HEKTARU EVRO/HEKTAR

Planovi upravljanja 9,03

Poljoprivredno zemljište 3,00

Zaštitne zone 1,00

Troškovi transakcije 280,00

Oprema 3,51

TOTAL 66

OPEX: » kontinuirano istraživanje i nadzor; » implementacija aktivnosti upravljanja u cilju održavanja ili povećanja vrednosti područja; » operacije i upravljanje (uključujući godišnju kompenzaciju) i zamenu sredstava.


Primenom iste logike i metodologije kao i za CAPEX procenjeni su i sledeći OPEX jedinični troškovi:

» troškovi zamene od 10% ulaganja u opremu; » tekući troškovi za upravljanje i očuvanje područja od 25 evra po hektaru godišnje.

ciljne vrednosti

Površina područja pod zaštitom u 2010. godini su iznosila 517.924 hektara i smatraju se polaznom tačkom. Prema planovima iz Godišnjaka Agencije za zaštitu životne sredine za 2009. godinu, za zaštitu je predviđeno još 228.789 hektara.

Predpostavlja se da ovu cifru treba dostići do 2019. godine u skladu sa opštim planovima zaštite životne sredine u Republici Srbiji (Izveštaj o potrebama Republike Srbije za period 2010-2019. godine, a to znači da će se ciljne vrednosti postići nekoliko meseci po pristupanju, ali se taj period teško može smatrati prelaznim periodom). Godišnja stopa proširenja predstavlja projektnu procenu.

Tabela 4: Ciljne vrednosti

Ciljne vrednostiTekuće Projektovane vrednosti

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

Zaštićena područja u hektarima

517.924

Planirano proširenje 228.789 0% 3% 4% 7% 12% 15% 18% 20% 21% 0%

Proširenje u hektarima

0 6.864 9.152 16.015 27.455 34.318 41.182 45.758 48.046 0

TROŠKOVI APROKSIMAcIjE U SEKTORU ZAŠTITE PRIRODE

Za izračunavanje troškova aproksimacije se vrši uvođenje jediničnih troškova u uzorni instrument što je detaljnije opisano u prilogu Ekonomija i finansije.4

UlAGANjA

Projektovana ulaganja su prikazana u uslovima nominalnih vrednosti u tabeli koja sledi. CAPEX troškovi su iskazani u milionima evra za ukupno povećanje područja pod zaštitom u razmatranom periodu implementacije, odnosno do 2019. godine.

Tabela 5: Troškovi ulaganja

TROŠKOVI ULAGANJA € MM

Planovi upravljanja 2,07

Poljoprivredno zemljište 0,69

Zaštitne zone 0,23

Troškovi transakcije 64,06

Oprema 0,80

UKUPNO 67,85

4 Ovaj prilog u okviru Projekta EAS sadrži informaciju o tome kako alat za modelovanje izračunava troškove aproksimacije

18

UKUPNI TROŠKOVI

Višegodišnji tokovi troškova CAPEX, OPEX i dodatnih administrativnih troškova (Admin) je prikazan u grafikonu koji sledi, i to u milionima evra i u uslovima nominalne vrednosti za period 2011-2030. godine.

Slika 1: Troškovi aproksimacije u uslovima nominalne vrednosti – višegodišnji tokovi troškova

Slika 2: Ukupni troškovi aproksimacije uz NSV od 5%

CAPEX troškovi nestaju do 2019. godine, kako je i prikazano u ovom pregledu troškova, dok se OPEX troškovi akumuliraju i dostižu 12 miliona evra u uslovima nominalne vrednosti do 2030. godine.

NETO SADAŠNjA VREDNOST TOKA TROŠKOVA

Standardna praksa izbegavanja deformacije vremenskog faktora se koristi radi diskontovanja nominalnih tokova kako bi se prikazala njihova vrednost u sadašnjim dnevnim uslovima. Diskontna stopa iznosi 5%, isto koliko i za velike infrastrukturne projekte koje sada finansira EU, a primenjuje se da se obezbedi vrednost nominalnih tokova troškova u evrima u uslovima iz 2010. godine, ukupno za CAPEX, OPEX i Admin troškove.

ZAKljUČcI EKONOMSKE ANAlIZE

Mada relativno manji u poređenju sa ukupnim troškovima aproksimacije u oblasti zaštite životne sredine (procenjeni na 10,6 milijardi evra), troškovi sektora zaštite prirode pri sada planiranim proširenjima dostižu 139 miliona evra do 2030. godine, do kada će biti implementirane sve pravne tekovine Evropske unije. Deo ovog iznosa se može nadoknaditi


iz taksi i naknada za zaštićena područja, a cilj je da se iz tih naknada i taksi pokriju barem OPEX i Admin troškovi.

Do pristupanja se očekuje dostizanje iznosa od 56 miliona evra na ime troškova ulaganja pri čemu će se radi pružanja podrške konsultovati Svetska banka i drugi donatori.

7. KORAcI U TRANSPOZIcIjI PROPISADIREKTIVA O STANIŠTIMAKratkoročno (do 31. 12. 2014. godine):

» priprema RIA/DSIP; razmotriti kako usmeriti i učiniti jasnijim zakonski okvir (Zakon o zaštiti prirode i Zakon o zaštiti životne sredine);

» konsultacije sa zainteresovanim stranama; » istovremena priprema nacrta (izmena i dopuna) Zakona i podzakonskih akata, po potrebi » priprema „paketa zakona“ koji će sadržati nacrt Zakona i podzakonskih akata,

memorandum i obrazloženje, sažetak procene uticaja i procenu kvaliteta; » podnošenje paketa zakona Narodnoj skupštini.

Narodna skupština će usvojiti izmene i dopune zakona do 31. 12. 2014. godine, neposredno posle toga Vlada će usvojiti i podzakonska akta.

Srednjoročno (2015-2018. godine) i dugoročno:

» implementacija i monitoring implementacije.

UREDbA O UGROžENIM VRSTAMA I PROPISI O TRGOVINI UGROžENIM VRSTAMAKratkoročno (do 31. 12. 2014. godine):

» priprema RIA/DSIP; razmotriti način usklađivanja sa Uredbom o zabrani hvatanja životinja pomoću zamki za noge;

» konsultacije sa zainteresovanim stranama; » istovremena priprema nacrta (izmena i dopuna) Zakona i podzakonskih akata, po potrebi » priprema „paketa zakona“ koji će sadržati nacrt Zakona i podzakonskih akata,

memorandum i obrazloženje, sažetak procene uticaja i procenu kvaliteta; » podnošenje paketa zakona Narodnoj skupštini.



» implementacija i monitoring implementacije; » izrada novog nacrta/zamena propisa koji ometaju neposrednu primenu Uredbe EU.

DIREKTIVA O ZOOlOŠKIM VRTOVIMAKratkoročno (do 31. 12. 2014. godine):

» priprema RIA/DSIP; razmotriti način usklađivanja sa Direktivom; » konsultacije sa zainteresovanim stranama; » istovremena priprema nacrta (izmena i dopuna) Zakona i podzakonskih akata, po

potrebi;

20

» priprema „paketa zakona“ koji će sadržati nacrt Zakona i podzakonskih akata, memorandum i obrazloženje, sažetak procene uticaja i procenu kvaliteta;

» Podnošenje paketa zakona Narodnoj skupštini.



» implementacija i monitoring implementacije.

8. TEHNIČKA POMOĆTekuće aktivnosti:

» Tvining projekat „Jačanje administrativnih kapaciteta za zaštićena područja u Republici Srbiji (Natura 2000)“ http://www.ekoplan.gov.rs/src/n2ktwinning/projekat/natura.html

Zahtevane aktivnosti:

Potrebna je tehnička pomoć za podršku navedenim radnim grupama. Njen krajnji cilj je doprinos izradi novih ili izmenjenih i dopunjenih zakona i podzakonskih akata. Aktivnosti će obuhvatiti:

» osnovna istraživanja; » logističku i sekretarsku pomoć na sastancima radnih grupa; » aktivnosti na podizanju svesti; » podršku u izradi DSIP; » podršku u izradi novih/izmenjenih i dopunjenih zakona i podzakonskih akata; » podršku u pripremi „paketa zakona“.

Za svaku radnu grupu je dovoljan po jedan manji tim od dva eksperta:

» jedan međunarodni ekspert angažovan na vremenski period od 6 meseci; » jedan nacionalni ekspert angažovan na vremenski period od 6 meseci.

Pored toga, podršku reviziji propisa u oblasti zaštite prirode pružiće i tehnički pomoćnik, kako bi se obezbedila doslednost celine u skladu sa pravnim tekovinama EU. Za te aktivnosti je potrebno angažovati:

» jednog međunarodnog pravnog eksperta na vremenski period od 6 meseci; » jednog nacionalnog pravnog eksperta na vremenski period od 6 meseci.

Ovi eksperti će koordinirati svoje aktivnosti sa pomenutim radnim grupama i ekspertima podrške dok će oni sami pružiti sledeće:

» podršku u izradi novih/izmenjenih i dopunjenih zakona i podzakonskih akata; » podršku u pripremi „paketa zakona“.

Temu za projekat tehničke pomoći predstavlja i podrška reformi nacionalnih parkova. Aktivnosti obuhvataju sledeće:

» osnovna istraživanja; » definisanje misije nacionalnih parkova; » predlaganje najadekvatnijeg institucionalnog okvira; » predlaganje izmena i dopuna Zakona o nacionalnim parkovima; » izradu poslovnog plana; » obuku i podizanje svesti.


Potrebno je angažovati sledeće eksperte:

» jednog međunarodnog eksperta za upravaljanje nacionalnim parkovima na vremenski period od godinu dana;

» jednog lokalnog eksperta za zaštićena područja na vremenski period od godinu dana; » jednog međunarodnog pravnog eksperta na vremenski period od tri meseca; » jednog nacionalnog pravnog eksperta na vremenski period od tri meseca; » jednog međunarodnog finansijskog eksperta na vremenski period od tri meseca.

Program obuke carinskih službenika za CITES će biti koristan za implementaciju pravnih tekovina EU u ovoj oblasti. Carinici predstavljaju primarnu ciljnu grupu. Idealno bi bilo organizovati kurseve u državama članicama, kao i u Srbiji, i to u okviru tvining projekta.

Tehnička pomoć će takođe biti potrebna za podršku pilot projektu Natura 2000. Iz toga će proisteći akcioni plan koji će precizirati sve korake neophodne za zaštitu određenog područja, uključujući:

» kartiranje; » razvoj mera očuvanja; » izradu plana upravljanja; » obezbeđivanje finansijskih sredstava za mere očuvanja.

Potrebno je angažovati sledeće eksperte:

» jednog međunarodnog eksperta za upravljanje Natura 2000 područjima na vremenski period od godinu dana;

» jednog nacionalnog eksperta za očuvanje na vremenski period od godinu dana

Na kraju, ali ništa manje važno, pristupiće se i potencijalnim donatorima i zatražiće se sveobuhvatni paket podrške, sličan projektu za koji je Vlada Republike Hrvatske u avgustu 2011. godine konkurisala kod Svetske banke. Za ovaj projekat je odobrena pozajmica od 20,8 miliona evra, što predstavlja sumu kojom se pokriva pola procenjenih potreba. U nastavku je dat opis hrvatskog projekta.

Ciljevi ovog projekta su sledeći:

1. Podrška Parku i okružnim javnim institucijama u implementaciji ciljeva Natura 2000 u investicionim programima.

2. Jačanje kapaciteta za izveštavanje i monitoring biodiverziteta u skladu sa EU.

3. Uvođenje programa koji u upravljanje mrežom Natura 2000 uključuju širu grupu zainteresovanih strana.

Projekat se sastoji iz sledećih delova:

Prvi deo: Ulaganje u ekološku mrežu

1. Izvođenje radova, snabdevanje robom i konsultantskim uslugama za pružanje podrške izabranim zaštićenim područjima i ulaganjima u lokalitete u nacionalnoj ekološkoj mreži kako bi se pomoglo u pokazivanju i jačanju integracije ciljeva Natura 2000.

2. Nabavka potrebne protivpožarne opreme za priobalje i nacionalne parkove, u skladu sa identifikacijom u Priručniku za rad na projektu (POM – Project Operation Manual), kao i prioritetne tehničke opreme za Ministarstvo kulture i njegove institucije koje su u vezi sa prirodom.

22

Treći deo: Izgradnja kapaciteta ekološke mreže

1. Pomoć u razvoju agroekoloških mera za područja Natura 2000 u cilju: » utvrđivanja minimalnih kriterijuma za sveopšte usklađivanje sa područjima Natura

2000; » razvoja efektivnog i efikasnog sistema inspekcije za poštovanje sveopšte usklađenosti; » razvoja dodatnih mera očuvanja staništa i vrsta od interesa za Evropu; » razvoja metodologije za proračun agroekoloških naknada.

2. Bolje razgraničenje zaštićenih područja kroz organizovanje pilot programa u dva izabrana zaštićena područja.

3. Uvođenje i razvoj Programa za volontiranje u parku.

4. Procena različitih finansijskih mehanizama za zaštićena područja i poboljšanje sistema praćenja, kao i razlikovanje finansiranja prema zaštićenom području.

5. Podrška programu dugoročne i trajne obuke državnih službenika zaposlenih u zaštićenim područjima o pristupu EU programima dodele grantova i alatima za bolje upravljanje parkovima; učenje kroz studijske ture i seminare; kampanja javnog informisanja; prepravka i implementacije programa MK za obuku čuvara.

6. Upravljanje projektom, uključujući i podršku funkcijama finansijskog upravljanja i nabavke, monitoring i evaluacija.

Drugi deo: Sistemi podataka o ekološkoj mreži

1. Nabavka robe i konsultantskih usluga za:

» jačanje kapaciteta Državnog zavoda za zaštitu prirode u cilju planiranja, prioritizacije i organizacije biološkog inventara i sistema podataka o populacijama radi ispunjenja zahteva EU u pogledu izveštavanja;

» vršenje rada na terenu radi izrade biološkog inventara vrsta i kartiranja staništa, kao i vršenje monitoringa.

2. Konsultantske usluge za harmonizaciju sistema podataka sa centralnim geo portalom u cilju ispunjenja zahteva iz EU Direktive INSPIRE.

3. Nadogradnja kompjuterskog hardvera i softvera.


ANEKS 1- PRAVNE TEKOVINE EU - SEKTOR ZAŠTITE PRIRODEPravne tekovine EU sadrže deset propisa za ovaj sektor i navedeni su u nastavku.

Tabela 6: Propisi EU - Sektor zaštita prirode:

Propisi EU - Zaštita prirode (zaključno sa 31. 3. 2011. godine)

1 Direktiva o očuvanju divljih ptica 2009/147/EC

2 Direktiva o očuvanju prirodnih staništa i divlje flore i faune 92/43/EEC, izmenjena i dopunjena Direktivom 2006/105/EC

3 Uredba o ugroženim vrstama (EC) br. 338/97, izmenjena i dopunjena Uredbom (EC) 407/2009

4 Uredba (EC) br. 865/2006 kojom se utvrđuju detaljna pravila za implementaciju Uredbe Saveta (EC) br. 338/97, izmenjena i dopunjena Uredbom (EC) br. 100/2008

5 Preporuka 2010/709 kojom se identifikuje paket akcija za kontrolu i nadzor nad primenom Uredbe Saveta (EC) br. 338/97

6 Direktiva o držanju divljih životinja u zoološkim vrtovima (1999/22/EC)

7 Uredba o hvatanju životinja pomoću zamki za noge (EEC) br. 3254/91, koja se implementira kroz Uredbu (EC) br. 35/1997

8 Direktiva 83/129/EEC, izmenjena i dopunjena Direktivom 89/370/EEC, kojom se zabranjuje uvoz određenih mladih foka i proizvoda od njih

9 Uredba (EC) br. 1007/2009 kojom se zabranjuje trgovina proizvodima od foka i kojom se implementira Uredba (EU) br. 737/2010

10 Uredba (EC) br. 348/81 o zajedničkim pravilima za uvoz proizvoda od kitova i drugih morskih sisara

Nova Direktiva o divljim pticama 2009/147/EC sistematizuje Direktivu 79/409/EEC, ali je ne menja.

Direktivom o divljim pticama se u skladu sa članom 1 uspostavlja opšti sistem zaštite svih vrsta ptica koje žive u prirodi Evrope. Svrha ove direktive je zaštita i upravljanje tim vrstama, kao i uređenje lova i hvatanja tih ptica. Odnosi se na divlje ptice i njihova jaja, gnezda i staništa. Član 2 utvrđuje cilj zaštite svih vrsta divljih ptica i povezuje ovaj cilj sa ekološkim potrebama tih ptica, kao i sa naučnim, kulturnim, rekreativnim i ekonomskim zahtevima šire javnosti.

Direktiva je usmerena na dve osnovne teme: zaštitu staništa u skladu sa članovima 3 i 4, i lov, hvatanje, ubijanje i prodaju, u skladu sa članovima 5 do 9.

Članom 10 se pokušava podstaći razvoj istraživanja u oblasti zaštite divljih ptica u državama članicama EU.

Član 11 propisuje da su sve države članice u obavezi da osiguraju da eventualno uvođenje stranih vrsta ne ugrožava lokalnu floru i faunu. Ova odredba je zamenjena članom 22(a) Direktive o staništima i o njoj će se govoriti u odgovarajućem odeljku u nastavku.

Član 12 propisuje da države članice Komisiji šalju izveštaje o implementaciji nacionalnih odredbi koje potiču od ove Direktive.

Direktiva o staništima 92/43/EEC implementira Bernsku konvenciju 19/09/1979 o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa.

Direktiva o staništima ima za cilj da uspostavi jedinstvenu evropsku ekološku mrežu područja od posebnog značaja za očuvanje pod nazivom Natura 2000, koja uključuje i područja zaštićena u skladu sa Direktivom o divljim pticama.

24

Ovom direktivom utvrđuju se sledeći osnovni zahtevi:

» Predlaganje, na osnovu kriterijuma iz Aneksa 3 i relevantnih naučnih podataka, liste lokaliteta koji se nazivaju područja od posebnog interesa za očuvanje (SAC), u kojima se nalaze prirodna staništa iz Aneksa 1 Direktive i vrste iz Aneksa 2 koje prirodno žive na toj teritoriji (član 3). Ova lista se prijavljuje Evropskoj komisiji koja o njoj raspravlja sa državama članicama (član 4).

» Preduzimanje odgovarajućih mera očuvanja područja od posebnog interesa za očuvanje, uključujući ako je potrebno i odgovarajuće planove upravljanja izrađene naročito za ta područja i integrisane u druge razvojne planove, kao i odgovarajuće statutarne, administrativne ili ugovorne mere koje odgovaraju ekološkim zahtevima prirodnog staništa tipa iz Aneksa 1 i vrsta iz Aneksa 2 prisutnih u području, kako bi se održala i obnovila staništa i vrste zbog kojih je to područje i dobilo status područja od posebnog interesa za očuvanje (član 6.1).

» Izbegavanje štetnih aktivnosti koje mogu u znatnoj meri narušiti vrste iz Aneksa 2 ili oštetiti staništa zaštićenih vrsta ili tipova (član 6.2).

» Članovi 6.3 i 6.4 utvrđuju proceduru koju treba pratiti prilikom planiranja novih objekata koji mogu imati uticaja na područje Natura 2000. Plan ili projekat koji može imati znatan uticaj na područje Natura 2000, bilo pojedinačno, bilo u kombinaciji sa drugim planovima ili projektima, podvrgavaju se oceni prihvatljivosti kako bi se odredile implikacije takvog plana ili projekta na područje. Nadležni organi mogu dati saglasnost na plan ili projekat nakon potvrde da on neće nepovoljno uticati na integritet područja o kojem je reč.

» Nadzor nad statusom očuvanja prirodnih staništa iz Aneksa 1 i vrsta iz Aneksa 2, uz poseban osvrt na prioritetne tipove prirodnih staništa i prioritetnih vrsta označenih zvezdicom u pomenutim aneksima (član 11).

» Uspostavljanje sistema stroge zaštite životinjskih i biljnih vrsta iz Aneksa 4, i obezbeđivanje da uzimanje uzoraka iz prirode vrsta divlje flore i faune iz Aneksa 5, kao i njihovo iskorišćavanje bude u skladu sa njihovom dobrobiti i održavanjem povoljnog statusa očuvanja (članovi 12 do 16).

» Države članice su u obavezi da zabrane upotrebu svih sredstava za hvatanje i ubijanje navedenih u Aneksu 6(a), kao i svaki oblik hvatanja i ubijanja prevoznim sredstvima iz Aneksa 6(b) (član 15).

» Podnošenje izveštaja Evropskoj komisiji na svakih šest godina (član 17).

» Podsticanje istraživanja (član 18).

» Ispitivanje poželjnosti reintrodukcije vrsta iz Aneksa 4; uređenje namernog uvođenja stranih vrsta; promovisanje obrazovanja i opšte informisanosti (član 22).

» U transpoziciji propisa, pozivati se na Direktivu (član 23).

Uredba (EC) br. 338/97: Ovim propisom EU se implementira CITES, kojoj je Republika Srbija pristupila, ali on ide i dalje od same konvencije. Osnovne razlike između Uredbe i CITES su navedene u tekstu koji sledi:

» Uredba ima četiri aneksa (A, B, C i D), dok CITES ima tri priloga (I, II i III). Aneksi A i B odgovaraju Prilozima 1 i 2. U njima se respektivno nalaze vrste kojima preti istrebljenje i trgovina kojima je zabranjena, kao i vrste za koje se primenjuje kontrola trgovine. Aneks C sadrži vrste iz Priloga 3, kada strane potpisnice koje nisu države članice EU primenjuju


određene rezervacije. Aneks D sadrži vrste iz Priloga 3 za koje je jedna ili više država članica EU izrazila rezervaciju, kao i vrste čiji uvoz u EU podleže monitoringu.

» Uredba „nadograđuje“ mnoge CITES vrste: neke su npr. uključene u Aneks A Uredbe, ali se u CITES nalaze u Prilogu 1. Štaviše, aneksi sadrže i neke vrste koje uopšte nisu navedene u prilozima.

» Uslovi uvoza za vrste iz Aneksa A i B su strože od uslova za vrste iz Priloga 1 i 2. Na primer, zahteva se uvozna dozvola i za vrste iz Aneksa B. Za vrste iz Aneksa C i D se zahteva dostavljanje uvoznog obaveštenja, koje se upućuje na adresu Uprave carina.

» Što se tiče prevoza živih životinja, Uredba (EC) br. 338/97 se usklađuje sa propisima IATA (Međunarodna asocijacija avio prevoznika), kao i sa pravno obavezujućim smernicama CITES.

» Treba napomenuti da Uredba (EC) br. 338/97 sadrži posebne odredbe za trgovinu unutar EU, npr. u i između država članica EU: zabranjuje komercijalne aktivnosti koje uključuju primerke iz Aneksa A, kao i one iz Aneksa B, ukoliko organ upravljanja ne može potvrditi da su primerci zakonski stečeni i uneti u EU.

Direktiva o zoološkim vrtovima 1999/22/EC zahteva licenciranje zooloških vrtova na period od četiri godine. Zoološki vrtovi moraju učestvovati u istraživačkim projektima o očuvanju prirode.

Uredba o hvatanju životinja pomoću zamki za noge (EEC) br. 3254/91 je 1991. godine zabranila korišćenje zamki za noge u EU, kao i unošenje sirove kože i gotovih proizvoda od određenih divljih životinja u EU iz zemalja u kojima su uhvaćene pomoću zamki za noge, ili pomoću metoda koje ne ispunjavaju međunarodne standarde humanog hvatanja.

Ova uredba je dopunjena Odlukom Komisije koja sadrži spisak zemalja iz kojih se može prihvatiti sirova životinjska koža ili gotov proizvod (poslednji put ažurirana: Odluka Komisije 98/596/EC).

Direktiva 83/129/EEC, sa izmenama i dopunama, zabranjuje uvoz kože mladih foka i proizvoda dobijenih od te kože.

Uredba (EC) br. 1007/2009 o trgovini proizvodima od foka i Uredba (EU) br. 737/2010 zabranjuju proizvode dobijene od foka sa evropskog tržišta. Ovim propisima je predviđen samo mali broj izuzetaka.

26

ANEKS 2 - RElEVANTNI PROPISI REPUblIKE SRbIjETabela 5: Relevantni propisi Republike Srbije

PROPIsI REPUBLIKE sRBIJE (na dan 31. 3. 2011. godine) sLUžBENI GLAsNIK

1 Zakon o zaštiti prirode Službeni glasnik RS 36/09, 88/10 i 91/10

1.1Pravilnik o prekograničnom prometu i trgovini zaštićenim vrstama (takođe u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine)

Službeni glasnik RS 99/09

1.2 Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta (sa Aneksima 1 i 2) Službeni glasnik RS 05/10 i 47/11

1.3 Pravilnik o merama kompenzacije Službeni glasnik RS 20/10

1.4Pravilnik o kriterijumima za određivanje tipa staništa, o osetljivim, ugroženim i retkim prioritetnim tipovima staništa za zaštitu i mere za njihovo očuvanje


1.5Pravilnik o odštetnom cenovniku za utvrđivanje visine naknade štete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom u odnosu na strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste (Akensi 1 i 2)


1.6Pravilnik o specijalnim tehničko-tehnološkim rešenjima koja omogućavaju nesmetanu i sigurnu komunikaciju divljih životinja


1.7Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju prihvatilišta za zbrinjavanje zaštićenih divljih životinja


1.8 Pravilnik o sadržaju i načinu vođenja registra zaštićenih prirodnih dobara Službeni glasnik RS 81/10

1.9Pravilnik o uslovima držanja, načinu obeležavanja i evidentiranja divljih životinja u zatočeništvu


1.10 Uredba o ekološkoj mreži Službeni glasnik RS 102/10

2Zakon o nacionalnim parkovima (usvajanjem Zakona o zaštiti životne sredine ovaj zakon je stavljen van snage osim članova 6 i 7 i opisa nacionalnih prakova, sve do donošenja novih zakona)

Službeni glasnik RS 39/93, 44/93, 53/93, 67/93, 48/94 i 101/2005

3 Zakon o šumama Službeni glasnik RS 30/10

4 Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda Službeni glasnik RS 36/09

4.1 Pravilnik o iznosu troškova za izdavanje godišnje dozvole za rekreativno ribarstvo Službeni glasnik RS 62/10

4.2 Pravilnik o obeležavanju ribarskih područja Službeni glasnik RS 62/10

4.3 Pravilnik o formatu dozvole za rekreativno ribarstvo Službeni glasnik RS 82/09

4.4 Pravilnik o formatu dozvole za ekonomsko ribarstvo Službeni glasnik RS 82/09

4.5 Pravilnik o programu monitoringa stanja ribljeg fonda u ribarskim područjima Službeni glasnik RS 71/10

4.6Naredba o utvrđivanju zabrane lova određenih vrsta ribe u ribarskim područjima i zabrane lova primeraka koji nemaju dovoljnu veličinu


4.7 Naredba o merama za očuvanje i zaštitu ribljeg fonda Službeni glasnik RS 104/09

4.8 Naredba o merama za očuvanje i zaštitu ribljeg fonda Službeni glasnik RS 104/09 i 49/10

5 Zakon o divljači i lovstvu Službeni glasnik RS 18/10

5.1

Pravilnik o proglašavanju lovostajem zaštićenih vrsta divljači, trajanju lovne sezone na lovostajem zaštićene vrste divljači u otvorenim i ograđenim lovištima, ograđenim delovima lovišta i poligonima za lov divljači, kao i merama zaštite i regulisanja brojnosti populacija trajno zaštićenih i lovostajem zaštićenih vrsta divljači

Službeni glasnik RS 75/10 i 91/10

6 Zakon o reproduktivnim materijalima iz šuma Službeni glasnik RS 37/07


7 Naredba o lovostaju za divljač, Zakon o lovstvu Službeni glasnik RS 55/06

8Uredba o kontrolisanju upotrebe i trgovine divljom florom i faunom, Zakon o zaštiti životne sredine

Službeni glasnik RS 31/05, 45/05, 22/07, 38/08 i 9/10

9Naredba kojom se zabranjuje sakupljanje određenih vrsta divlje flore i faune u 2010. godini, Uredba o kontrolisanju upotrebe i trgovine divljom florom i faunom

Službeni glasnik RS 17/10 i 58/10

10 Krivični zakonikSlužbeni glasnik RS 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09

11 Zakon o dobrobiti životinja Službeni glasnik RS 41/09

11.1Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati zoološki vrtovi, tj. mini zoološki vrtovi i elementi za određivanje mini zoološkog vrta


11.2Pravilnik o bližim uslovima koje moraju ispunjavati mesta za utovar, pretovar ili istovar životinja, mesta za odmor i kontrolne stanice


12 Zakon o planiranju i izgradnji Službeni glasnik RS 72/09

13 Zakon o poljoprivrednom zemljištu Službeni glasnik RS 62/06, 65/08 i 41/09

14 Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju Službeni glasnik RS 41/09

15 Zakon o energetici Službeni glasnik RS 84/04

16 Zakon o rudarstvuSlužbeni glasnik RS 44/95, 85/05, 101/05, 34/06 i 104/09

17 Zakon o turizmu Službeni glasnik RS 36/09

18 Zakon o stočarstvu Službeni glasnik RS 41/09

19Pravilnik o metodama za obeležavanje zaštićenih prirodnih dobara, Zakon o zaštiti životne sredine

Službeni glasnik RS 30/92, 24/94 i 17/96

20 Pravilnik o kategorizaciji prirodnih dobara, Zakon o zaštiti životne sredine Službeni glasnik RS 30/92

21Odluka kojom se određuju dobra za čiji izvoz, uvoz, tranzit se zahteva pribavljanje određene dokumentacije, Zakon o spoljnoj trgovini


strategija aproksimacije

Documents