strana 6–7 · kako vojvodina i novi sad treba da izgledaju i šta je to što novosađanima i...

GODINA XIV · BROJ 80 · 1. april 2012. · BESPLATAN PRIMERAK www.lsv.rs

PROŠLE GODINE U KIKINDI IZVAĐENO 200 MILIONA EVRA NAFTE, A PLAĆENO 4 MILIONA EVRA RUDNE RENTE?! strana 6–7

strana 11

strana 13

Mirno Mesto postalo interesantno lopovima i političkim profiterima

Rak godišnje pokosi jedno vojvođansko

selo

strana 16

reporteri Slobodne vojvodine u meStu koje je pripadalo opštini bačka topola, a neStalo između dva popiSa Stanovništva

Čantavir: 1 policajacbrine o 1.000 ljudi

OBORNJAČA: MRTVO SELOUSRED VOJVODINE!

Ovakvu situaciju u Čantaviru pokušava da u predizborne svrhe iskoristi Pokret mađarske nade, koji organizuje nekakve „civilne straže“. Broj

krađa za nijansu opao kada se pojavila komunalna policija

strana 8–9

Krivična prijava zbog zastrašivanja

glasača u Sremskoj Mitrovici

2 slobodna vojvodina aKTUElno

NOVI SAD – Ovo je naša ze-mlja, naša Vojvodina. Drugu nemamo. Ko će se boriti za nju ako ne mi? – izjavio je 15. marta predsednik Lige socijaldemo-krata Vojvodine Nenad Čanak na tribini u Kisaču. On je tada rekao i da će tokom predizbor-ne kampanje biti pokušaja da se izblede sećanja. – Svi će reći da se okrećemo budućnosti. Ipak, ne smemo da zaboravimo ono što se događa-lo proteklih godina. Jer i Hitler je bio na vlasti 12 godina, ali se posledice toga osećaju i danas, 67 godina nakon njegove smrti – rekao je Čanak. On je podse-tio da je Liga s glasovima koje je osvojila na prethodnim izbo-rima uspela između ostalog da izdejstvuje usvajanje Zakona o zabrani nacističkih i fašističkih skupova, a zabranjen je i rad or-ganizacije „Nacionalni stroj“.

Vlada ispunila obećano

Predsednik LSV je rekao i da Liga nema novi spektakularan predizborni program i da Ligaši veruju u ono što govore već 22

godine. – Situacija je loša, svi to znamo. I svi isto kažu – da nema posla, da ga ovde nema, već je „tamo neg-de“. Nema „tamo negde“, jer ži-vimo ovde i ovde mora biti posla i svega onoga što je potrebno za dobar život – rekao je Čanak. Na tribini u Futogu, koja je održana 24. marta, Čanak je podsetio i da je Liga podržala Vladu Srbije, koja je obećala tri stvari: – Prvo je beli šengen, drugo je završetak saradnje s Haškim tri-

bunalom i treće je set evropskih zakona koji će ubrzati pristupa-nje EU. Sve tri stvari su urađene.Čanak je rekao i da postoje i oni koji kažu: „Vi ste glasali za Ivicu Dačića“.

– Ne, mi smo glasali protiv Nikolić komunalnog radnika Tomislava zbog toga što ni-smo imali izbor da li će biti Ivica, on bi bio svakako. Ima-li smo samo izbor da li će biti Toma Nikolić – rekao je Ča-nak dodajući da zato opet neki kažu: „Uvek birate manje zlo“. – Pa, jel’ treba da biramo veće zlo? Jel’ bi vam to više odgovara-lo? Jel’ bi bolje bilo da vam sada Koštunica doktor Vojislav objaš-njava zašto je litar benzina osam rubalja – upitao je Čanak.

Ne poštuje se ni sedam posto

Čanak je upitao i kako je mo-guće da u Vojvodini, koja ima 463 naselja, svega 10% ima kanalizaciju i napomenuo da je pre rušenja vojvođanskog Ustava 1990. godine 90 odsto sredstava ostajalo u Vojvodini. – Sada ni sedam posto budžeta, koliko treba da bude veličina budžeta Vojvodine u odnosu na budžet Srbije, ni to se ne poštu-je – rekao je predsednik LSV. U međuvremenu, predsednik LSV je 27. marta govorio i na tribini u Kusiću kod Bele Crkve, gde je pozvao prisutne da izaberu predstavnike na svim nivoima vlasti koji će govoriti, a ne ćutati, da štite njihove interese, a ne da njima trguju.

nenad čanak na tribinama u kiSaču, futogu i kuSiću

Ovo je naša Vojvodina, ko će se boriti za nju ako ne mi?

bojan koStreš, zamenik predSednika lSv

Novac koji se ovde zaradi ovde treba i da ostane alekSandra jerkov o ciljeviMa lsv u narednoM Mandatu

Prva stvar nakon izbora:rešavanje finansiranja VojvodineVojVodina trenutno zaVisi isključivo od onoga što dobije od srbije. jer sama nema načina da ostvari svoje prihode, što znači da građani vojvodine, njihove plate, njihoVa radna mesta, njihovi životi, zavise od toga da li će se neko u Beogradu setiti da je njima nešto potrebno, istakla je jerkoVa

Bezbednost za sve građane i građanke Vojvodine

Predsednik LSV Nenad Čanak ocenio je 30. marta da koalicija okupljena oko DS može izgubiti izbore samo ako se „potpale ratna žarišta, pre svega na Kosovu“.– Samo u toj histeriji je moguće da koalicija koju predvodi DS na republičkom nivou izgubi izbore – rekao je Čanak za prvi broj nedeljnika „Novine novosadske“. On je ocenio da bi konflikti na Kosovu mogli biti „namerno proizvedeni“, što bi, kako je rekao, imalo nesagledive posledice po Srbiju.– Ako ne dođe do namerne proizvodnje konflikata na Kosovu, mislim da je dosta velika verovatnoća da grupa stranaka okupljena oko DS na republičkom nivou odnese pobedu – istakao je Čanak.

Konflikti na Kosovu mogli bi biti namerno proizvedeni!

3slobodna vojvodinawww.lsv.rs

ZRENJANIN – Zamenik pred-sednika Lige socijaldemokrata Vojvodine i kandidat za grado-načelnika grada Zrenjanina Bo-jan Kostreš na tribini održanoj 17. marta uveče u Čenti poručio je da se ligašice i ligaši 22 godi-ne zalažu za punu autonomiju Vojvodine, što su jasno pokazali svojim delima u Narodnoj skup-štini Republike Srbije i u pokra-jinskom parlamentu. Zbog toga joj je, kako je rekao, neophodna podrška Vojvođanki i Vojvođa-na kako bi stranka svoj program mogla i dalje da sprovodi.

Sve nas muči besparica

– Mi živimo ovde i želimo da sve ono što se radi u Vojvodini bude bolje, da ima više novca i da omogućimo kvalitetniji ži-vot građankama i građanima. U svim krajevima Vojvodine ljude muče isti problemi. Opšta je besparica i zaista se teško živi – istakao je Bojan Kostreš, napo-minjući da je upravo zbog toga

izuzetno značajno da novac koji se ovde zaradi ovde i ostane. – Sedam odsto budžeta Repu-blike Srbije daleko je manje od onoga što Vojvodini treba i što ona zaslužuje, naročito u situa-ciji kada nam republika duguje toliko da je Vojvodina mogla sama da otplati NIS. Zato nam je potrebna agresivnija pokra-jinska administracija. Moramo biti bliži građanima i sposob-niji da realizujemo ono za šta se zalažemo, umesto da stalno zavisimo od diktata iz Beograda – poručio je Kostreš.

Izložba o antiratnom protestu

Nekoliko dana kasnije, 22. mar-ta, u Domu penzionera u Staroj Moravici Bojan Kostreš je otvo-rio izložbu „Ovako je radila i govorila Liga socijaldemokrata Vojvodine i pre 20 godina“. Reč je o izložbi postavljenoj u znak sećanja na dešavanja u Staroj Moravici od pre 20 godina, a

Kostreš ju je otvorio sa supru-gom i kćerkom gospodina Fe-renca Čubele, najvećeg antirat-nog aktiviste na teritoriji opštine Bačka Topola, ali i šire, i prvog predsednika Saveza vojvođan-skih Mađara. Ferenc Čubela je zbog više od 100 podeljenih poziva za mobilizaciju u Staroj Moravici i okolini 8. aprila 1992. godine inicirao i organizovao antiratni protest u krugu Mli-

na za papriku u tom mestu. U pripremi tog dešavanja veliku pomoć imao je u Ligi socijal-demokrata Vojvodine i tada već osvedočenom protivniku tog rata Nenadu Čanku. Na skupu, pred većinom stanovnika ovog mirnog mesta i okoline, Čanak i Čubela su pozvali rezerviste da ne idu u rat i da se vrate kućama. Većina je to i uradila, izbegavši tako stradanja na ratištu i više

nisu pozivani u rat . Kostreš je na otvaranju izložbe istakao da stanovnici Stare Mo-ravice imaju na šta da budu po-nosni pošto tu žive hrabri ljudi koji i u teškim vremenima ume-ju da donesu prave odluke. Liga socijaldemokrata Vojvodine je i pre 20 godina, a i kad god to tre-ba, bila s građanima Stare Mora-vice i cele Vojvodine, dodao je zamenik predsednika LSV.

NOVI SAD – Prva stvar koju će Liga socijaldemo-krata Vojvodine zahtevati od nove Vlade Srbije biće rešavanje pitanja finansi-ranja nadležnosti AP Voj-vodine, istakla je nedav-no portparolka i narodna poslanica Lige socijalde-mokrata Vojvodine Alek-sandra Jerkov. Gostujući u emisiji „Bez cenzure“ na TV „Panonija“ 21. marta, Jerkova je navela da Voj-vodina mora imati svoje prihode kako bi izbegla situaciju da zavisi samo od onoga što dobije iz re-publičkog budžeta. – To jeste najvažnija stvar za ostvarivanje autonomi-je Vojvodine i to je naj-važnija stvar koja spreča-va građane Vojvodine da žive bolje, jer Vojvodina trenutno zavisi isključivo od onoga što dobije od Srbije. Jer sama nema na-čina da ostvari svoje pri-hode, što znači da građani Vojvodine, njihove plate, njihova radna mesta, nji-hovi životi, zavise od toga da li će se neko u Beogra-du setiti da je njima nešto potrebno – istakla je Jer-kova.

Pritisak kreće iz Pokrajine

To je, prema njenim rečima posao premijera Vojvodine i Vlade APV, zbog čega će se LSV, na kojem god mestu da bude nakon izbora, za to za-lagati. – Mislim da zaista Vojvodini treba neko s više političkog in-tegriteta. Treba neko ko neće imati gazdu u Beogradu, ko neće biti potpredsednik stran-ke s centralom u Beogradu i neko ko će imati više odgo-vornosti prema Vojvođanima, a ne prema Beogradu – navela je ona. Aleksandra Jerkov je ukazala i na to da Vojvodina nema zakonodavnu vlast i da se zakon donosi u republič-kom parlamentu, ali da priti-sak da se to pitanje reši mora doći iz Vojvodine. Zbog toga će Liga, prema njenim rečima, i izaći samostalno na pokra-jinske izbore, jer se s ostalim strankama ne slaže u tome kako Vojvodina i Novi Sad treba da izgledaju i šta je to što Novosađanima i Vojvođani-ma pripada.– Naš slogan će biti „Zato što živimo ovde“, jer to jeste zapravo odgovor zbog čega treba glasati za Ligu socijalde-

mokrata Vojvodine, zato što svi živimo ovde i o sebi treba da odlučujemo ovde – navela je ona.

Koalicija protiv SNS

Aleksandra Jerkov je ponovila da će Liga socijaldemokrata Vojvodine na republičkom nivou ići u koaliciji s Demo-kratskom strankom, jer na tom nivou postoje samo dva bloka – oko DS i oko SNS, koji bi mogli oformiti narednu vla-du.

– U toj dilemi mi zaista ne-mamo prava da biramo. Mi nemamo prava zbog građana koji glasaju za nas. Mi nema-mo pravo zbog politike koju zastupamo 22 godine da uči-nimo bilo šta što bi pomoglo SNS da dođe na vlast na re-publičkom nivou – istakla je ona.

Vlada bez SPS-a

Kada su u pitanju izbori za Narodnu skupštinu Republike Srbije, Jerkova je rekla da bi

volela da se nakon tih izbora ne ponovi situacija od prošlog puta, te da vlast koja će ubu-duće voditi Srbiju naprave isključivo stranke demokrat-skog opredeljenja, bez SPS-a. Kako navodi, Socijalistička partija Srbije nije stranka de-mokratskog opredeljenja. – Sve dok se ne sprovede pro-ces lustracije, mi je kao takvu nećemo videti – navela je Aleksandra Jerkov dodajući da građani pre glasanja treba dobro da razmisle o posledi-cama svog izbora.

4 slobodna vojvodina aKTUElno

NOVI SAD – Nacionalni saveti nacionalnih zajed-nica nisu političko telo i ne bi smeli da se politički angažuju – kažu sagovor-nici Slobodne Vojvodine komentarišući vest da je 16. marta Demokratska stranka u Novom Sadu potpisala sporazum o zajedničkom nastupu na izborima za Skupštinu Vojvodine s nacionalnim savetima šest nacional-nih zajednica sa sedi-štem u Pokrajini. Kako je u toj vesti navedeno, potpredsednik DS Bojan Pajtić rekao je da će, po-red nastupa na pokrajin-skim izborima, tu stran-ku podržati nacionalni saveti Rumuna, Rusina, Makedonaca, Slovaka, Roma i Hrvata i na izbo-rima za Skupštinu Srbije. – Ovih dana imamo in-flaciju mnogih manjin-skih stranaka koje nema-ju veliko uporište kod bi-rača. Mi smo za partnere izabrali nacionalne save-te, koji će nam pomoći da lakše ostvarimo nji-hove nacionalne interese – rekao je tada Pajtić, a prenela je agencija Beta. Prema njegovim rečima,

sporazum garantuje svim nacionalnim savetima da će imati svoje predstav-

nike na proporcionalnoj listi na pokrajinskim iz-borima i biće nakon iz-bora zastupljeni u oba parlamenta.

Svi na listi DS

Članica Nacionalnog saveta Rusina Olena Pa-puga kaže za Slobodnu

Vojvodinu da su prema njenim saznanjima na tom sastanku s Bojanom

Pajtićem bili isključivo članovi Demokratske stranke koji su u isto vreme i članovi nacio-nalnih saveta. Kako kaže, iz nacionalnih saveta gde demokrate nisu imale predsednike saveta na sastanak su došli obični članovi. – Na moje pitanje upu-

Korhec potvrdio: Nacionalni savet Mađara pomaže SVM!

Predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacional-ne manjine Tamaš Korhec izjavio je za „Mađar so“, a prenela je Beta, da, iako neposredno ne učestvuje u izbornoj kampanji, Nacionalni savet pomaže izbornu kampanju Saveza vojvođanskih Mađara, jer je ispunja-vanje obećanja i programa saveta u saglasju s ciljevima i programima stranke. Član tog Nacionalnog saveta Tibor Vaš kaže za Slobodnu Vojvodinu da ova Korhe-cova izjava samo potvrđuje ono što je on ranije tvrdio da tim Nacionalnim savetom upravlja SVM.– Mi nećemo dozvoliti da se Nacionalni savet na ovaj način ispolitizira tako što se stavlja direktno u korist bilo koje partije – rekao je Vaš dodajući da je ovo još jedan pokušaj podele na dobre i loše Mađare. Vaš je rekao i da ovo pitanje neće pokretati u Nacionalnom savetu jer će biti nadglasan, ali je dodao da je jedini način da se ovo stanje izmeni da na narednim izbori-ma za Nacionalne savete predstavnici SVM-a ostanu u manjini.

ako koza laže, rog ne lažeSagovornici Slobodne vojvodine demiStifikovali šta se dogodilo 16. marta u novom Sadu

OPET BILA VARKA: PAJTIĆA NISU PODRŽALI NACIONALNI SAVETI, NEGO ČLANOVI DS U NJIMA

NOVI SAD – Pokrajinska izborna komisija zvanično je 19. marta prihvatila listu kan-didata za poslanike u Skupšti-ni AP Vojvodine koji se biraju po proporcionalnom izbor-nom sistemu, a koju je dan ranije predala koalicija „Liga socijaldemokrata Vojvodine – Nenad Čanak“.

Osam hiljada potpisa za jedan dan

Funkcioner LSV Branislav Bo-garoški, koji je sa stranačkim koleginicama Majom Sedla-

rević i Aleksandrom Jerkov i predao listu sa 8.087 potpisa podrške birača prikupljenih za samo jedan dan, potvrdio je da će se ona na biračkim li-stićima naći pod brojem dva. Koaliciju čine Liga socijalde-mokrata Vojvodine i stranka Zajedno za Vojvodinu, a no-silac izborne liste je lider LSV Nenad Čanak. Istog dana po-tvrđena je i izborna lista LSV u Novom Sadu.

Kostreš i Jerkova ugradonačelničkoj trci

U glavnom gradu Pokrajine lista „Liga socijaldemokrata Vojvodine – Novi Sad naša kuća – Nenad Čanak“, koju je u ovom gradu podržao i SPO, biće druga na glasačkom listi-ću. Prva na listi je portparolka LSV, poslanica u Skupštini Sr-bije i kandidatkinja za grado-načelnicu Aleksandra Jerkov. Prva potvrđena izborna lista za lokalne izbore LSV jeste lista u Beloj Crkvi, koju je Opštinska izborna komisija potvrdila još 17. marta, a na izbornom listiću će biti tako-đe pod brojem dva. Prva na li-sti je Sandra Ristić, kojoj je 19. marta potvrđena i kandidatu-ra za pokrajinsku poslanicu u Skupštini AP Vojvodine za

izbore po većinskom sistemu. LSV će druga na izbornom li-stiću biti i na lokalnim izbori-ma u Pančevu. Lista je potvr-đena 18. marta, a prva na njoj je predsednica IO GrO LSV Pančevo Marinika Čobanu. Gradska izborna komisija je 19. marta potvrdila i izbornu listu Lige socijaldemokrata Vojvodine u Zrenjaninu, a prvi na listi je zamenik pred-sednika LSV i kandidat za gradonačelnika Bojan Ko-streš. Pored ligaša, na njoj se, kao i u Novom Sadu, nalaze i članovi SPO.

Potvrđene kandidature

Lista LSV u Kikindi je potvr-đena 21. marta, takođe pod brojem dva, a prvi na listi je predsednik GrO LSV Kikin-da i kandidat za republičkog poslanika Miloš Šibul. A u poslednjih desetak dana LSV je predala izborne liste za lo-kalne izbore u više opština i gradova Vojvodine, kao i više kandidatura za poslanike po većinskom izbornom sistemu na izborima za Skupštinu AP Vojvodine. Tako će lista LSV pod rednim brojem 2 biti na izbornim listićima u opština-ma Inđija, Temerin i Irig, dok će ligaši u borbi za ulazak u parlament u Žitištu nastupiti pod rednim brojem 3. Kada su u pitanju izbori za vojvo-đanski parlament, dosad su potvrđene kandidature za poslanike po većinskom iz-bornom sistemu dr Svjetlane Marković iz Žitišta, Aleksan-dra Jovanovića, Aleksandra Kravića, Zlate Peričin, Ra-dovana Latinovića, Damira Kondića i Maje Timotijević iz Novog Sada, kao i Roberta Karana iz Temerina. Nešto ranije potvrđene su i kandi-dature Predraga Stojadinova, Radovanke Jakovljev Lazić i Olivera Petkovića iz Pančeva.

LSV u Vojvodini na izbore pod brojem 2

Korhec potvrdio: Nacionalni savet Mađara pomaže SVM!


Još bajki i priča...

ćeno predsedniku Naci-onalnog saveta Rusina Slavku Racu, na nedav-noj sednici Saveta, da li su potpisali neki spora-zum, on mi je rekao da nisu. Međutim, postoje foto-grafije koje pokazuju da su na sastanku s Pajtićem bili članovi nacionalnih saveta koji su i članovi Demokratske stranke. Ti ljudi se i nalazena proporcionalnoj listi Demokratske stranke. Predsednik našeg Naci-onalnog saveta je osmi na toj listi – kaže Olena Papuga, ističući pritom i da potez predsednika Nacionalnog saveta Ru-sina ne oslikava volju svih Rusina.– Ne može on u ime 15.000 Rusina da kaže da podržava listu Demo-kratske stranke, jer naci-onalni savet nije politič-ko telo, nego je telo koje brine o obrazovanju, informisanju i službenoj upotrebi jezika i pisma i o kulturi – kaže Papugi-na. Ona je dodala da na-cionalni saveti ne mogu politički da reprezentuju nacionalnu manjinu.

– Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ne predviđa političko angažovanje nacionalnog saveta ni u jednom svom članu, pa je stoga ovakav politički angažman i protivzako-nit – rekla je Papugina.

Rumuni nisu nikog podržali

Predsednik Nacionalnog saveta Rumuna Daniel Petrović kaže da „Na-cionalni savet Rumuna nije podržao Pajtića niti bilo koju političku par-tiju“.– Mi se ne bavimo poli-tikom. Ako neko želi da se bavi nacionalnim za-jednicama, neka omogu-ći zagarantovana mesta za nacionalne manjine u parlamentu – kaže Da-niel Petrović. On dodaje i da politički može da se izjasni samo lično.– Dakle, ja mogu samo lično da se izrazim, i to napominjem kao lič-ni stav, da ću podržati gospodina Tadića i Ligu socijaldemokrata Voj-vodine – rekao nam je Daniel Petrović.

NOVI SAD – Pred-sednik Vlade Vojvo-dine Bojan Pajtić ovih dana je u intervjuu li-stu „Pres“ pokrajinskoj administraciji pripisao zasluge za Statut Vojvo-dine, Zakon o prenosu nadležnosti i Zakon o javnoj svojini. Preskočio je pritom da kaže da mu je Statut na-kon 14 meseci čekanja vraćen na popravni i ponovno glasanje, čime je naneta šteta ugledu pokrajinskog parlamen-ta i da su jedino posla-

nici LSV napustili salu.Preskočio je da kaže da su nadležnosti AP Voj-vodine (kada su i on i neki drugi govorili da je već izboren maksi-mum) uvećane nakon sastanka Čanak–Cvet-ković. Takođe, presko-čio je da kaže da je na čelu radne grupe koja je napravila Zakon o jav-noj svojini bio Bojan Kostreš, zamenik pred-sednika LSV i narod-ni poslanik. Nekako se zaboravilo i saopštenje iz Pajtićevog kabineta

o sastanku s Mirkom Cvetkovićem na tu temu. Kasnije se ispo-stavilo da se sastanak – nije ni desio. Istini za volju, nije se desila ni sednica pokrajinskog parlamenta na kojoj je taj zakon trebalo da bude tema, ali to je po-sebna sramota, za neki drugi tekst. Vratimo se temi. Nije ovo s prisvajanjem us-peha njegova prva ob-mana. Izabrali smo samo nekoliko, najin-teresantnijih.

ako koza laže, rog ne lažeSagovornici Slobodne vojvodine demiStifikovali šta se dogodilo 16. marta u novom Sadu

1. Bajka o 7% kojom je Vojvodina zakinuta za 600 miliona evra

Krenimo od početka. Kada je Pajtić pre donošenja novog Ustava Srbije odustao od platforme Izvršnog veća Vojvodine, koja je predviđala zakonodavnu, izvršnu i deli-mičnu sudsku vlast, izvorne prihode i imovinu za pokrajinu, hvalio se postignutim 7%, koliko po Ustavu treba da bude veličina budžeta Vojvodine u odnosu na budžet Srbije. Liga je odmah upozorila da je reč o prevari, a Bojan Kostreš je pozvao na bojkot ustavnog referenduma. Ustav u Vojvodini nije prošao, ali je prošao u drugim krajevima Srbije. Od donošenja Ustava do danas Republika je Vojvodini zakinula 600 miliona evra, jer tih famoznih 7% budžeta nikad nije ispoštovano. U međuvre-menu se planira novo zaduživanje pokrajine od četiri milijarde dinara.

2. Vojvodini 1.500 kilometara novih putevaplus rekonstrukcija svih postojećih

Oktobra 2006. godine kada se svesrdno zalagao za ovaj i ovakav Ustav tvrdio je da će „nakon usvajanja novog Ustava Srbije svaka godina biti investiciona“, da će „svake godine oko 200 miliona evra ići u investicije u Vojvodinu“, i najavljivao da će biti prilike da se izgradi 1.500 kilometara puteva svake godini, kao i da će za pet godina svi putevi biti popravljeni.

3. Predstavništvo u Briselu

Bojan Pajtić bio je taj koji je godinama poručivao da se s predstavništvom AP Voj-vodine mora sačekati da Srbija dobije kandidaturu za članstvo u EU. Za razliku od njega, Bojan Kostreš je još 2006. godine ukazivao na to da bi otvara-nje predstavništva u Briselu bilo zamajac za dalji razvoj i pokrajine i čitave zemlje, a Maja Sedlarević poslednjih nekoliko godina ukazivala na to da nas to čak ne bi ni koštalo jer bi nas primili pobratimski regioni poput Istre ili Baden Virtemberga. Odgovarala je da to nije separatizam i da i Republika Srpska ima takvu kancelariju. Postojanje tog predstavništva konačno je omogućeno amandmanom na Zakon o nadležnostima koji su Nenad Čanak i Bojan Kostreš dogovorili s premijerom Cvet-kovićem novembra 2009. godine.Bojan Pajtić je oktobra prošle godine svečano otvorio predstavništvo u Briselu . Kandidaturu smo dobili 1. marta ove godine.Istina, na tabli Predstavništva AP Vojvodine u Briselu nije pisalo da ga je otvorio Bojan Pajtić. Ti potpisi su ostali na nekim drugim tablama po Vojvodini.

6 slobodna vojvodina TEMa

KIKINDA – U skladu sa Za-konom o rudarstvu i geološ-kim istraživanjima, usvojenom krajem novembra, povećani su iznosi rudne rente, a novi pro-centi naplaćuju se od 1. januara ove godine. Međutim, kako je nakon usvajanja zakona za B92 potvrdio državni sekretar za ru-darstvo Zlatko Dragosavljević, NIS, odnosno „Gasprom“, izu-zet je iz ovog zakona u skladu s Međudržavnim sporazumom između Srbije i Rusije, pa neće plaćati viši iznos rudne rente sve do završetka investicionog ciklusa i modernizacije pan-čevačke rafinerije, tj. do kraja 2012. Čak i tada, kada će umesto sadašnjih tri posto plaćati rudnu rentu u visini od 7%, to će i da-lje biti triput manje nego što bi platili u Rusiji, jer je tamo rudna renta 22%.

Slaba korist za Kikindu

Najveća naftna polja u Srbiji na-laze se u Vojvodini – Kikinda, Mokrin, Velebit i Turija, kao i najveća gasna polja – Martonoš, Mokrin i Itebej. – Kikindska opština, zajedno s

Mokrinom, jedno je od najza-hvalnijih nalazišta, a procenjuje se da je prošle godine tu izva-đeno nafte i gasa u vrednosti od oko 200 miliona evra, od čega je, zahvaljujući vrlo niskom iznosu rudne rente, u opštinski budžet uplaćeno nešto više od četiri miliona evra. I umesto da bude-mo Kuvajt u Banatu, mi čekamo milostinju svake godine – kaže dr Milan Mitrić, funkcioner LSV Kikinda i kandidat Lige socijaldemokrata Vojvodine za poslanika u pokrajinskom par-lamentu.Prema novom zakonu, polovina iznosa rudne rente trebalo bi da ide lokalnim samoupravama, pa će i Kikinda ubuduće moći da računa s većim sredstvima, mada i dalje triput manjim nego što raspolažu slične opštine u Rusiji iz kojih „Gaspromnjeft“ izvlači naftu.

NIS da plaća kao u Angoli

Predsednik Saveta LSV za ener-getiku i mineralne sirovine Aca Udicki ističe za Slobodnu Voj-vodinu da je rudna renta samo jedan od prihoda koje naftne

kompanije plaćaju vlasniku prostora, te da je najveća u Ru-siji, gde iznosi 22 odsto, ali da se ukupni prihod države Rusije od vrednosti proizvedene nafte kre-će oko 85 procenata!– NIS je koncesionar u Angoli. Angolska država od NIS-a napla-ti oko 70 odsto od ukupne vred-nosti proizvedene nafte, pa bi i kod nas trebalo realizovati iste uslove bar kao u Angoli, kada se

radi o proizvodnji nafte i gasa – dodaje Udicki. On navodi da će se LSV za to i zalagati, s obzirom na to da su sve nadležnosti u vezi s istraživanjem i proizvodnjom mineralnih sirovina u nadležno-sti AP Vojvodine.

Država da posluje tržišno

Ekonomista Vladimir Torbica ocenjuje da bi Srbija morala da

se ponaša tržišno i ekonomski racionalno kada su u pitanju nje-ni interesi, kao što se ruska stra-na ponaša u pogledu sopstvenih interesa. Nelogično je, kaže, i da država ulaže u privatnu imovinu „Gasproma“ i još ih oslobađa dela rente.– Zašto im se od redovnih izda-taka za rentu nije, u vidu nekih subvencija, vratio iznos za ulo-žena sredstva u rafineriju? To je njihova rafinerija, njima podiže vrednost, njima poboljšava pro-izvodnju, znači njihova je imovi-na – navodi naš sagovornik. Tor-bica, inače član Saveta LSV za budžet i finansije, dodaje da se u većini zemalja naplaćuje i konce-sija kao naknada za eksploataciju rudnih bogatstava, koja može da iznosi i do 50 odsto ostvarene proizvodnje prirodnog bogat-stva koje se eksploatiše. – U našem slučaju, vrednost naf-te koju NIS izvadi godišnje u Sr-biji jeste oko 730 miliona dolara, što znači da bi zemlji ostala polo-vina te sume kad bi koncesija bila 50 odsto – upozorava Torbica. Dodaje da bi tada bilo više nego dovoljno sredstava za ulaganje u lokalne zajednice za poboljšanje

PROŠLE GODINE U KIKINDI IZVAĐENO OKO 200 MILIONA EVRA NAFTE I GASA,A PLAĆENO ČETIRI MILIONA EVRA RUDNE RENTE?!

kako poSluje niS, koji je poklonjen ruSiji za 400 miliona evra?

Kikinda i dalje kuburi s pijaćom vodom

Prema rečima dr Milana Mitrića, uprkos činjenici da se iz ki-kindskih atara, a naročito iz Mokrina, crpi nafta, najosnovnije potrebe, poput upotrebljive pijaće vode i infrastrukture u seli-ma opštine, i dalje su gorući problemi koji drastično utiču na kvalitet života svih stanovnika opštine. Ligaši smatraju da se povećanjem iznosa rudne rente, za koji je potreban konsenzus svih političkih aktera, mogu rešiti naj-važniji problemi, i to ne samo u kikindskoj opštini već i u svim ostalim mestima Vojvodine. – Prostom računicom može se doći do zaključka da bi pove-ćanjem rudne rente na minimum 20 procenata, što nije neuo-bičajeno za evropske zemlje, kikindska opština imala sredstva koja bi direktno ulagala u rešenje pijaće vode, ali i kompletne infrastrukture u Mokrinu. Tako ne bismo morali da se zadužu-jemo, već bismo iskoristili naše pare za rešavanje naših proble-ma – istakao je Mitrić.

„gaspromnjeft“ trenutno vadi naftu iz kikindskog atara za sedam i po puta nižu nadoknadu nego u rodnoj rusiji. pritom je vadi novom tehnologijom, pa Brže iscrpljuje ležišta. u međuvremenu, kikinda planira da uzme kredit kako Bi rešila muke s vodom za piće

Kikinda i dalje kuburi s pijaćom vodom


infrastrukture i standarda, a da bi i država mogla profitirati od toga. Torbica dodaje da se pored koncesije u većini zemalja na-plaćuju i ekološke takse, takse za transport, kao i da je moguće uvesti obavezu zapošljavanja domaće radne snage, od čega bi država imala velike koristi.

Kako radi „Gasprom“

Kandidat Lige socijaldemo-krata Vojvodine za poslanika u pokrajinskom parlamentu dr Milan Mitrić upozorava da postoji velika verovatnoća da će se kikindska i mokrinska nalazišta uskoro iscrpeti jer je „Gaspromnjeft“, koji inače ovde plaća sedam puta nižu rudnu rentu nego u matičnoj državi Rusiji, uveo novu tehnologiju

za eksploataciju kojom se znat-no intenzivnije i brže iscrpljuju ležišta. – Obaveza svih nas jeste da pre-duzmemo nešto pre nego što se pogoni zatvore, a sirovina ponestane. Jako je važno da se izborimo da raspolažemo svo-jim resursima dok se isti potpu-no ne iscrpe jer nam onda više neće ništa značiti – zaključio je Mitrić. A predsednik Saveta LSV za energetiku i mineralne sirovine Aca Udicki dodaje da obavezno treba proveriti da li je NIS uradio neophodnu doku-mentaciju, elaborate i projekte, koji moraju proći eksternu re-viziju, da bi uveo nove tehnolo-gije eksploatacije. – Ako NIS to nije uradio, onda je učinio veli-ku povredu važećih zakona, za koji mora snositi odgovarajuće posledice – dodao je Udicki.

kako poSluje niS, koji je poklonjen ruSiji za 400 miliona evra?

* Prema pisanju „Politike“ (27. marta), u okruženju se nadokna-da za eksploataciju nafte i gasa kreće od 10 do 13 procenata!

– Za energetske mineralne sirovine povećana sa 1% na 3%– Za metalične mineralne sirovine povećana sa 3% na 5%– Za eksploataciju nafte i gasa povećana sa 3% na 7 %

Novi iznosi rudne rente

NOVI SAD – Prema nedavnom pisanju lista „Dnevnik“, iako se u Srbiji godišnje proizvede oko milion tona nafte, što je blizu četvrtine ukupnih domaćih po-treba, benzin i dizel na našim pumpama kupujemo po cena-ma kao da nafte uopšte nema-mo. Iako niko ne tvrdi da „Ga-spromnjeft“ time krši zakone ili ugovore, nemoguće je da se ce-novna politika ne može makar malo prilagoditi novčanicima domaćih potrošača. Predsednik Stručnog saveta za energetiku i mineralne sirovine Aca Udicki ocenjuje za Slobodnu Vojvo-dinu da je to što NIS domaću naftu računa po svetskim cena-ma bezobrazluk, pre svega zato što domaća nafta nema velikih troškova transporta. – Najveći deo domaće proi-zvodnje transportuje se odav-no izgrađenim naftovodima. Takođe, domaća nafta nema

troškova i rizika istraživanja i proizvodnje, pošto su sva naf-tana polja odavno u proizvodnji – navodi Udicki.

Proizvodnja drastično povećana

Kako navodi, proizvodnja nafte iz domaćih polja povećana je sa 630.000 tona u 2008. godini na 980.000 tona u 2011. godini, što je povećanje od oko 55 procena-ta. Još bolji pokazatelj povećanja proizvodnje jeste podatak da je NIS 2008. proizveo ukupno

865.000 uslovnih tona (nafta i gas zajedno), a 2011. godine 1.505.000 uslovnih tona, što čini povećanje proizvodnje od oko 75 procenata nafte i gasa za-jedno. Udicki pritom primećuje da se to povećanje proizvodnje gasa nije odrazilo na cenu gasa koji se isporučuje stanovništvu Vojvodine. On ukazuje na to da se taj podatak može tumačiti dvojako: ili da su naftna polja u Vojvodini u dobroj tehnološkoj

kondiciji, a da mi, kada smo bili jedini vlasnici naftnih polja, ni-smo znali da ih optimalno ek-sploatišemo ili da novi većinski vlasnik NIS-a ne vodi računa o održivom korišćenju prirodnih resursa Vojvodine.– Ako je prva konstatacija tač-na, pitanje je da li je NIS uradio neophodne elaborate i projekte koje zahteva Zakon o rudar-stvu i geološkim istraživanjima kako bi mogao da poveća pro-izvodnju nafte za 55 procenata – navodi Udicki dodajući da je učinjena ozbiljna povreda Za-kona o rudarstvu i geološkim

istraživanjima ako to nije ura-đeno. U drugom slučaju, kaže on, NIS pravi drugu vrstu pre-kršaja, koja se kosi s odredbama Strategije održivog korišćenja prirodnih resursa, što se ubu-duće mora kontrolisati.

Kontrolisati sve oblasti

– Vojvodina treba da osnuje novo preduzeće, čiji će jedini zadatak biti rudarsko-geološka kontrola istražnih i proizvod-nih aktivnosti NIS-a na prosto-ru Vojvodine. To preduzeće bi trebalo da zaposli kompetentne stručnjake rudarske, geološke, pravne, ekonomske i ostalih struka koji su sposobni da na pravi način ocene sve aktivnosti NIS-a na naftnim poljima – isti-če naš sagovornik. Udicki doda-je da bi to preduzeće trebalo da uradi pripremu prostora Voj-vodine za nove koncesionare za period posle 31. decembra 2014. godine, kada NIS-u ističe pravo na istraživanje nafte i gasa. Udic-ki navodi da to novo preduzeće ne bi nikako bilo konkurencija pokrajinskom Sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine, već upravo rudarsko-geološko-tehnološka podrška njegovom radu, i to u delu koji sada nije pokriven, a već je predmet ra-znih nagađanja i spekulacija.– Svi regioni u svetu koji su in-teresantni za istraživanje i proi-zvodnju nafte i gasa imaju naftne kompanije u svom vlasništvu, koje se bave samo kontrolom rada koncesionara na tom pro-storu – zaključuje Udicki.

u Srbiji Se proizvede Skoro četvrtina ukupnih domaćih potreba nafte, ali Se to na ceni goriva ne primećuje

Vojvođansku naftu plaćamo kao sibirsku!

Pritisak ili dobra volja

„Dnevnik“ je 20. marta ukazao na to da nema direktnih najava da će Rusi biti pritisnuti da snize cene goriva, ali je dodao da bi se nedavna izjava ministra poljoprivrede i trgovine Dušana Petrovi-ća da je značajna količina nafte na tržištu Srbije domaćeg porekla mogla protumačiti kao vid prijateljske preporuke. Nešto ranije generalni direkor Naftne industrije Srbije Kiril Kravčenko izjavio je povodom poskupljenja goriva da je cena od početka godine po-dignuta osam posto, što je, kako je objasnio, malo manje nego što je u Evropi i Americi, gde rast iznosi 10 i 11 posto. Ipak, od ponoći 21. marta NIS je cene goriva snizio za dva dinara vrativši ih na prethodni nivo, a to je pratila i većina privatnih naftaša.

Pritisak ili dobra volja

8 slobodna vojvodina TEMa

BAČKA TOPOLA – Nema žive duše! Ova stara izreka nikada nije bila tačnija nego 21. marta kada smo posetili naselje Obornjača u opštini Bačka Topola. Ili barem ono što je od njega ostalo. Ovo nekada popularno naselje za održavanje pijaca, vašara i raznih seoskih zabava danas je jednostavno nestalo s lica zemlje. To je čak i jedino na-selje u Vojvodini pored čijeg imena u Prvim rezultatima popisa stanovništva iz okto-bra prošle godine stoji samo crtica. Drugim rečima, pre-ma tim podacima, tamo više niko ne živi. Ovaj tužan po-datak u isto vreme je i veoma zabrinjavajuć pošto ne govori samo o smanjenju stanovniš-tva, nego i o teškoj ekonom-

skoj situaciji koja u pokrajini vlada već dve decenije.

Prvo zatvorili školu

Obornjača nikada nije bila veliko naselje i u njemu je uvek živelo stotinak stanov-nika, ali je vikendom u njemu

bilo veoma živo. Prema sve-dočenju ljudi iz okolnih sela i naselja, Obornjača je nekada imala školu i svoje prodavni-ce, a svakog vikenda je više stotina ljudi tamo dolazilo

na pijacu koja je bila pozna-ta širom Vojvodine. Potpuno je nestalo u poslednjih deset godina, tačnije između dva popisa stanovništva. Zatvo-rena je škola, i tako je poče-lo. Prvo su se mladi odselili, pijaca je prestala da postoji, a onda su i oni stari umrli.

Sad se na mestu nekadašnjeg naselja nalazi nekoliko ruše-vina i dve-tri napuštene kuće koje odolevaju zubu vreme-na, ali je na prvi pogled jasno da u njih niko godinama nije


OBORNJAČA: MRTVO SELO USRED VOJVODINE! oBornjača kod Bačke topole nekada je Bila popularno naselje za održavanje pijaca, vašara i raznih seoskih zaBava. za razliku od oBornjače u adi, danas je jednostavno nestalo s lica zemlje. ostali su samo put i zidoVi

Čini se kao da su bivši stanovnici jedva čekali da odu i za sobom ostave taj život, jer

sa sobom nisu poneli cipele, sat, gumu za točak, građevinski materijal...

Mesto Broj stanovnika Opština1. Kaluđerevo 92 Opština Bela Crkva2. Češko Selo 40 Opština Bela Crkva3. Vršački Ritovi 37 Opština Vršac4. Malo Središte 78 Opština Vršac5. Laudonovac 21 Opština Plandište6. Grabovo 100 Opština Beočin7. Kosančić 100 Opština Vrbas8. Mali Pesak 94 Opština Kanjiža9. Bogaraš 82 Opština Bačka Topola10. Busenje 63 Opština Sečanj11. Velika Remeta 44 Opština Irig12. Grgeteg 76 Opština Irig13. Bešenovački Prnjavor 83 Sremska Mitrovica – grad

NOVI SAD – Važnije je koji će nivo nadležnosti imati Vojvo-dina od toga kako će se to for-malno zvati – izjavila je port-parolka Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov

komentarišući ideju nekolicine vojvođanskij partija o formira-nju Savezne Republike Srbije koju bi činile Republika Srbija i Republika Vojvodina. Nekoli-ko manjih vojvođanskih partija i nevladinih organizacija, koje su organizatori Četvrte Voj-vođanske konvencije, zatražilo je 26. marta na konferenciji za novinare reviziju ustavnog po-ložaja Vojvodine i formiranje Savezne Republike Srbije. Sazi-vači Četvrte vojvođanske kon-vencije ocenili su da je pitanje Vojvodine otvoreno još od gu-šenja njene autonomije 1988. godine. Učesnicima Četvrte vojvođanske konvencije pred-loženo je da usvoje „Deklara-ciju o osnovama demokratskog ujedinjenja Vojvodine i Srbije“, kojom se predlaže formiranje Savezne Republike Srbije, koju bi činile Republika Srbija i Re-publika Vojvodina. Aleksandra Jerkov je i ranije najavila da Liga neće učestvo-vati na Četvrtoj vojvođanskoj konvenciji i postavila je pitanje koliki je politički kapacitet tih stranaka koje predlažu fede-ralni koncept uređenja države i kako misle da ga sprovedu u

delo. Jerkova je rekla i da ideja o tome da Vojvodina bude repu-blika nije nova i podsetila da je LSV predlagao status republike za Vojvodinu još 1999. godine. Portparolka Lige socijaldemo-

krata Vojvodine ocenila je i da je promena Ustava Srbije neop-hodan preduslov za bolji polo-žaj Vojvodine.– U ovom Ustavu ne može se naći dovoljno prostora za bo-lji položaj Vojvodine i zato ga nužno treba menjati – rekla je Jerkova. Iako je Liga jasno rekla da neće učestvovati u radu Vojvođan-ske konvencije, kao što i nije, predsednik Okružnog odbora Srpske napredne stranke Igor Mirović optužio je LSV, neko-liko dana pre održavanja kon-vencije, da je inspirator svega toga. – Ovako državno ustrojstvo Sr-bije zagovaraju minorne stran-ke i grupacije – rekao je Miro-vić, koji je, međutim, dodao da te grupacije čak imaju uticaja u Demokratskoj stranci i Ligi socijaldemokrata Vojvodine. On je tada rekao i kako smatra da je „od DS teško očekivati jaču reakciju s obzirom da je ta stranka u koaliciji sa LSV“, koja je, kako je tvrdio, „suštinski or-ganizator i inspirator onoga što smo čuli i što ćemo još čuti 1. aprila na toj tzv. Vojvođanskoj konvenciji“.

Ideja o Vojvodini republici nije novavažnije je koji će nivo nadležnosti imati vojvodina od toga kako će se to formalno zvati, kaže aleksandra jerkov


kročio. Čak se čini kao da su bivši stanovnici jedva čekali da odu i za sobom ostave taj

život, jer sa sobom nisu po-neli cipele, sat, gumu za to-čak, čak ni građevinski mate-rijal i mnogo toga drugog. S obzirom na to da je reč o sve-ga nekoliko preostalih kuća, sve više podseća na nekoliko malih salaša, a ne na ostatke nekadašnjeg naselja.

Prošišali do Ade

Naselje Obornjača je toliko neupadljivo da smo kolima jednostavno prošli i kroz nje-ga i stigli u obližnje selo koje nosi isto ime – Obornjača, ali pripada opštini Ada i ima 326 stanovnika, školu, autobusku stanicu i ljude na ulici. Tamo smo čuli da se oni još nekako drže, ali da teško žive, a oni stariji se obližnje imenjakinje sećaju iz lepih vremena kada su tamo išli kao deca s rodi-

teljima. Kako su nam rekli, postoji i neka nada da nase-lje Obornjača ponovo dobije nov život pošto je „neki čo-vek iz Beograda“, kupio jednu od preostalih kuća i planira tamo „neki posao“, pa čak se priča i da će izgraditi asfaltni put. Ipak, niko se previše ne nada.

I Pobeda u rizičnoj zoni

Lajoš Haška, potpredsednik Opštinskog odbora LSV Bač-ka Topola i kandidat LSV za

odbornika u Skupštini opšti-ne Bačka Topola, koji živi u naselju Pobeda, kaže da i njih čeka ista sudbina kao i Obor-

njaču ako se nešto hitno ne preduzme. To naselje, koje ima 270 stanovnika prema poslednjem popisu, nastalo je na poljoprivrednom do-bru Pobeda koje 70-ih i 80-ih godina prošlog veka bilo po-znato u čitavoj bivšoj Jugo-slaviji po proizvodnji povrća, ali i po izuzetnom uređenju i kvalitetu života koji se tamo vodio.– Pobeda je tada hranila više od 900 duša u svim okolnim mestima, a u jednom perio-du povrćem smo snabdevali čitav vojni garnizon koji je bio stacioniran u Bačkoj To-poli – kaže Haška. On poseb-no napominje da je u naselju postojao i bogat zabavni i kulturni život.– Prvi smo u Vojvodini imali olimpijski bazen sa skakaoni-com i toboganom dugim se-dam metara. Iz čitavog ovog regiona ljudi su dolazili ovde da se kupaju. Imali smo i dom kulture i bioskop. Danas toga ničeg nema – priča on. Haška se obližnje Obornjače seća kao mesta kuda se išlo na pijacu, ali i u provod. – Išli smo tamo i na vašare, izlete i na pecanje. Nekako

je to mesto bilo svima važ-no zbog pijace. Mnogi stariji ljudi širom Vojvodine i danas me pitaju da li ta pijaca i da-lje radi. Nažalost, tamo nema ničega.

Pomoći poljoprivrednicima

– I kod nas je škola zatvore-na. Mi nemamo mnogo dece u naselju, ali bi bilo dobro da imamo barem zabavište, posebno jer imamo uslova da ga otvorimo – kaže Haš-

ka. Politika lokalne samou-prave prema malim mesti-ma u opštini Bačka Topola, smatra on, prouzrokovala je odumiranja Obornjače, ali i propadanje drugih mesta kao što su Pobeda, Kavilo ili Svetićevo. – Opravdan je strah da će i ova tri naselja nestati, ali na Pobedi se ipak neki život od-vija pošto je poljoprivredno dobro privatizovano, a Sveti-ćevo i Kavilo mogli bi nestati s karte – upozorava on.


OBORNJAČA: MRTVO SELO USRED VOJVODINE! oBornjača kod Bačke topole nekada je Bila popularno naselje za održavanje pijaca, vašara i raznih seoskih zaBava. za razliku od oBornjače u adi, danas je jednostavno nestalo s lica zemlje. ostali su samo put i zidoVi

Gunaroš izgubio 500 ljudi za deset godina

Ester Palinkaš iz Gunaroša, koji je najbliže selo nekadašnjoj Obornjači, kaže da to mesto koje ima oko 1.200 stanovnika, nije u neposrednoj opasnosti od nestajanja kao Pobeda ili Kavilo, ali da i tu ima mnogo domaćinstava u kojima žive stari ljudi, kao i dosta praznih kuća. – I Gunaroš se smanjio za 500 ljudi u proteklih deset godina. Mla-di odlaze i ne vraćaju se jer nemaju gde da se zaposle. Oni koji su ostali muče se da prežive – kaže ona. Ester Palinkaš, koja je kan-didatkinja LSV za odbornika u Skupštini opštine Bačka Topola, smatra da država mora dati povoljne kredite tim mladim ljudima da započnu svoj posao, ali i da Bačka Topola mora obezbediti prevoz radnika do njihovih radnih mesta pošto ovako sve to jako teško funkcioniše. Ona smatra i da bi Gunaroš mogao biti zani-mljiv i za seoski turizam kroz organizaciju raznih manifestacija na kojima bi bilo prikazano kako ljudi na tim prostorima žive.

Gunaroš izgubio 500 ljudi za deset godina

10 slobodna vojvodina FoKUs

SUBOTICA/NOVI SAD – Jedan od najčešćih razloga za uzimanje državljanstva drugih zemalja jeste želja za napuštanjem zemlje u po-trazi za zaposlenjem i boljim životom. Prema podacima koje je predočio generalni konzul Mađarske u Subotici Tamaš Koršoš, iz Vojvodine je do-sad državljanstvo te države zatražilo više od 20.000 gra-đana, a polovina je već polo-žila zakletvu. Dobijanje mađarskog držav-ljanstva pojednostavljeno je novim zakonom koji važi od 1. januara 2011. godine, što je omogućilo da pravo na njega polažu brojni Voj-vođani i Vojvođanke, i to ne samo mađarske nacionalno-sti, već svi čiji su preci bili rođeni u Austrougarskoj ili u Vojvodini tokom Drugog svetskog rata, za vreme ma-đarske okupacije.

Različiti motivi

Procenjuje se da bi u nared-nom periodu cifra sa 20.000 zahteva mogla porasti na čak 80.000, a potpredsed-nik Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Subotica Tibor Murenji oce-njuje za Slobodnu Vojvodinu da su motivi za sticanje dvoj-nog državljanstva raznoliki, u zavisnosti od životne dobi podnosilaca zahteva.– Za starije pripadnike ma-đarske nacionalne zajednice dobijanje državljanstva znači potvrdu njihovog nacional-nog identiteta od strane ma-tične države, konačno ostva-rivanje prava koje im je dugi niz godina bilo uskraćivano. Njihova namera nije da se isele iz Srbije, već dobijanje

državljanstva za njih ima simbolički značaj: „Mene moja matična država prizna-je“ – objašnjava Murenji. S druge strane, pripadnicima srednje generacije posedo-vanje mađarskog državljan-stva, a potom i pasoša, znači garanciju da prilikom puto-vanja u druge zemlje, bilo iz poslovnih ili turističkih razloga, neće nailaziti na ne-prijatnosti i usporavanja na granici zato što su iz Srbije, odnosno zbog toga što nisu građani Evropske unije.On, međutim, ocenjuje da za mlađe generacije mađar-sko državljanstvo i mađarski pasoš znače potencijalnu mogućnost za napuštanje Srbije i nastanjivanje u nekoj od evropskih zemalja u ko-jima postoje šanse da nađu posao, ocenjuje naš sagovor-nik.

Otvorena mogućnost za iseljavanje

Marijana Oravec ima 23 godine, završila je srednju ekonomsku školu i do danas nije našla zaposlenje ni u struci ni van nje. Želi da ode u Ameriku, a mađarsko dr-

žavljanstvo bi joj omogućilo da to ostvari bez vize.– Imam srpsko, zatim hrvat-sko državljanstvo po mami,

a sada nameravam danapravim i mađarsko po tati. Za razliku od Hrvata, Mađari su već u Evropskoj uniji, što je velika prednost ako se odlučim da zaposle-nje potražim u inostranstvu. Govorim nemački, engleski, mađarski jezik i mislim da ću se lako snaći kud god da odem. Najbolje bi bilo da ne moram da se selim nikud, ali mladi u Srbiji nemaju baš sjajnu perspektivu u buduć-nosti, sem da preživljavaju – ističe ona. I Boris Dušnoki, student treće godine Eko-nomskog fakulteta u Suboti-ci, u dvojnom državljanstvu vidi otvorenu mogućnost za odlazak iz Srbije, ako se u međuvremenu ovde „ne snađe“. – Mađarsko državljanstvo sam dobio pre dva meseca, sada je u toku izrada paso-ša i lične karte pošto imam prijavljen boravak u Bu-dimpešti preko tetke, koja je takođe Subotičanka i živi

tamo već 20 godina. Motiv mi je pre svega zaposlenje u inostranstvu, ne nužno u Mađarskoj. Ali to samo ako ovde posle završetka fakul-teta ne nađem posao – ističe Boris.

Kursevi mađarskog i norveškog jezika

Za razliku od njih, tridese-tjednogodišnja Emilija Đor-đević podnela je zahtev za dobijanje mađarskog držav-ljanstva s tačno određenom namerom – da emigrira iz Srbije u Norvešku. – U inostranstvu će mi se pri-

družiti i bratovljeva tročlana porodica. On je kao medi-cinski tehničar već „sredio“ posao, ide na sigurno. A ma-đarsko državljanstvo bi nam dobro došlo jer su državljani Evropske unije izjednačeni s građanima te zemlje u pra-vima – ističe Emilija. Ona kaže i da se iseljava počet-kom maja, a pošto još nije dobila mađarsko državljan-stvo, planira da boravak u

novoj domovini prolongira tako što će upisati državni kurs jezika koji traje godinu dana, što je „period tokom

sloBodna vojvodina iStražujezašto je veliko intereSovanje za državljanStvo drugih zemalja

S DRUGIM PASOŠEMU POTRAGU ZA POSLOM

RUSKI KRSTUR – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Olena Papuga upozorava za Slobodnu Vojvodinu na to da su se Rusini iz Vojvodine više od deceniju i po masovno iseljavali u Kanadu, i to pre svega iz eko-nomskih razloga. Kako dodaje, devedesetih godina selili su se zbog ratnih dešavanja, ali kasnije su glavni motivi bili ekonomski. – Uglavnom su tada odlazili intelektualci da bi tamo postajali radnici u fabrikama. Ali deci su ipak obezbedili bolje uslove, pa su se ona tamo školovala, završavala fakultete i sada rade u svetski pozna-tim kompanijama – dodaje ona. Kako navodi, tokom perio-da od nešto više od 15 godina više od 200 porodica iselilo se iz Ruskog Krstura, što je gotovo deset procenata sta-novnika, a veliku pomoć pri tome imali su od svešteni-ka Grkokatoličke crkve koji je prvi otišao u Kanadu. – Rusini u Kanadu odlaze sinhronizovano, dobijaju iselje-ničke vize preko agencija, a dosta im pomaže crkva i pri-jatelji koji su se ranije odselili. Prvi doseljenici su iskoristili emigracioni program Kanade koja je za svoja slabije naseljena područja tražila varioce, medicinske sestre, mehaničare… – navo-di Olena Papuga.

Kanada je nov dom za 200 rusinskih porodica iz Vojvodine


sloBodna vojvodina iStražuje

kog te niko ne dira, a imaš pravo i na parcijalno za-poslenje“. Istovremeno će učiti i mađarski jezik, pošto se tim jezikom ne služi, a njegovo poznava-nje je jedan od uslova za dobijanje državljanstva.

Mađarski pasoš uzelo i 300 Srba

U Ambasadi NR Mađarske u Beogradu i konzulatu u Subotici dosad je mađarsko državljanstvo, uz novi pa-soš, dobilo i 300 Srba, po-tvrdio je za „Večernje novo-

sti“ nedavno generalni kon-zul Ambasade Mađarske u Beogradu Mikloš Ritec. On je dodao da nema bit-nih razlika između vlasnika mađarskih pasoša koji žive u Srbiji i onih u Mađarskoj, osim što ovi iz Srbije nema-ju pravo učešća na izborima u Mađarskoj. Novosti pišu da je motiv Srba da traže mađarski pasoš prvenstve-no praktične prirode: kao dvojni državljani imaju pra-vo da rade u Mađarskoj i u još nekim zemljama EU, da kupuju automobile, ali i nekretnine u toj zemlji.

Uzimaju i bugarsko državljanstvo

Predsednik opštine Bosi-legrad Vladimir Zaharijev, u kojoj je većina građana bugarske nacionalnosti, potvrdio je za „Kurir“ 20. marta da je u poslednje če-tiri godine skoro 2.000 ljudi tamo dobilo bugarsko dr-žavljanstvo. Kako je naveo, oni koriste beneficije koje im to omogućava, kako bi se u Bugarskoj lečili ili studirali.

ČANTAVIR – Svake zime u Čantaviru kod Subotice poveća se broj provalnih krađa. Pred-sednik Skupštine Mesne zajed-nice „Čantavir“ Tibor Murenji kaže za Slobodnu Vojvodinu da to jeste veliki problem, ali da je stranka Pokret mađarske nade ove godine to sve iskoristila da pokrene priču o formiranju ci-vilnih straža, i to dva meseca pred izbore.– Očigledno je da su razlozi za tako nešto političke prirode i da se radi o političkom marketigu, mi se u svakom slučaju tome protivimo – rekao je Murenji, koji je i potpredsednik Grad-skog odbora Lige socijaldemo-krata Vojvodine Subotica.

Izbeći incidente

On napominje i da je formiranje civilnih straža problematično iz više razloga, posebno u Čanta-viru.– Pre nekoliko godina imali smo slučaj da je ubijen policajac Srbin i da su se čitava okolna sela po-digla da linčuju ljude u Čantavi-ru. Kasnije se ispostavilo da ga je ubio mladić iz Višnjevca, takođe Srbin – kaže Murenji. On kaže da su se Mesna zajednica, ali i Liga, upravo zbog tog iskustva i ogradile od ovog samoorgani-zovanja ljudi da ne bi došlo do

nekih novih incidenata.– Ljudi po selu pričaju među sobom ko su ti pljačkaši, samo nam fali da neko upadne kod njih i da napravi darmar – kaže Murenji. On smatra da bi pove-ćanje broja policajaca umnogo-me poboljšalo situaciju pošto je trenutno situacija takva da 13 policajaca pokriva 13.000 ljudi u pet sela, što je otprilike površina od oko 30.000 hektara! – Kada bi Vojvodina imala svoju policiju kao nekada ili posebnu policijsku upravu da to može bolje da se koordinira, sigurno da bismo brže i efikasnije mogli da reagujemo i situacija bi bila znatno mirnija nego danas – navodi on.

Odmah rezultat

Murenji kaže i da je grad Subo-tica Mesnoj zajednici „Čan-

tavir“ zbog učestalih provala odobrio jednu patrolu komu-nalne policije koja patrolira s lokalnom policijom.– Situacija je odmah mirnija i

broj krađa je manji, ali se lo-povi i dalje dobro organizu-ju, što znači da bi trebalo još malo povećati broj patrola – smatra on. Murenji kaže da je u Čantaviru uvek bilo prova-la i krađa, ali da u današnje doba nemaštine svaka ukra-dena kokoška život znači. – Pretprošle zime imali smo 75 krađa mesečno, a ove go-dine je taj broj smanjen na 35. Dakle situacija se popav-lja, ali bi mogla biti još bolja – kaže on.

mirno meSto poStalo intereSantno lopovima i političkim profiterima

Čantavir: 1 policajacbrine o 1.000 ljudiovakvu situaciju u čantaviru pokušava da u predizborne sVrhe iskoristi pokret mađarske nade, koji organizuje nekakve „civilne straže“. Broj krađa za nijansu opao kada se pojavila komunalna policija

Žigmanov: Rešenje je vojvođanska policija

Filozof i publicista Tomislav Žigmanov kaže za Slobodnu Voj-vodinu da je samoorganizovanje nacionalnih manjina odgovor na prilike koje vladaju i da je očigledno da policija i druge pra-vosudne instance nisu našle pravo rešenje. – To je sve sada aktuelizovano u kontekstu predstojećih izbora, ali s druge strane sve to traje, u nekim oblicima, više od ne-koliko godina. To je, naravno, veoma problematično – kaže Žigmanov. On smatra da država mora otkriti počinioce i ka-zniti ih. Žigmanov smatra i da bi jedno od rešenja moglo biti i formiranje uprave vojvođanske policije, kao što predlaže Liga socijaldemokrata Vojvodine.– Sigurno da bi depolitizacija i decentralizacija policije, u smi-slu da se na nižim instancama dobije veća autonomija, unapre-dila bezbednost građana – kaže Žigmanov i dodaje da bi i više policajaca svakako poboljšalo stanje.

Odustali od profesionalnog obezbeđenja

Tibor Murenji kaže da je ranije bilo ideja i da se u Mesnoj za-jednici „Čantavir“ angažuje profesionalno obezbeđenje, ali se od toga odustalo.– Mi smo prošle godine u Mesnoj zajednici razgovarali o tome da angažujemo jednu agenciju za obezbeđenje, ali od toga nije bilo ništa jer smo smatrali da je to prevelik zalogaj za nas, a i nismo imali finansijskih mogućnosti – kaže Murenji.

Uzimaju i bugarsko državljanstvo

Žigmanov: Rešenje je vojvođanska policija

Odustali od profesionalnog obezbeđenja

12 slobodna vojvodina aKCEnTi

CIP – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad329.14 (497.113)Slobodna Vojvodina/glavni i odgovorni urednik Dušan Jakovljev. – God. 1, br.1 (1998) - .- Novi Sad: Liga socijaldemokrata Vojvodine, 1998 - ,- Ilustr. ; 31,5cm

Mesečno.ISSN 1821-1186COBISS.SR-ID 138618119

liGaŠiCa

StanaĐember

Stana Đember je rođena u Ostojićevu 13. januara 1963. godine, gde je završila osnov-nu školu. Srednju školu za pravnog tehničara završila je u Senti, pa je po zanimanju pravni tehničar. Od aprila 1983. godine zaposlena je u Skupštini opštine Čoka, prvo na poslovima kancelarijske referentkinje, a zatim i kao še-fica pisarnice. Od aprila 1991. godine zaposlena je kao viša referentkinja Mesne kance-larije Padej i kao matičarka. Takođe, od 1993. do 2000. godine obavljala je poslove van radnog vremena kao v. d. sekretarka MZ „Padej“, a u dva mandata bila je članica Skup-štine Mesne zajednice „Padej“. Od aprila 2005. godine obavlja funkciju predsednice Saveta MZ „Padej“, trenutno u dru-gom mandatu.U Ligu socijaldemokrata Voj-vodine učlanila se 2007. go-dine, s tim što je sarađivala sa LSV još od 2004. godine, pa su se i u prvom mandatu u Savetu MZ „Padej“ na njenoj listi na-lazili članovi Lige. Trenutno je u drugom mandatu predsed-nica Opštinskog odbora LSV Čoka i kandidatkinja za po-slanicu LSV na većinskoj listi za Skupštinu AP Vojvodine. Kako navodi, za Ligu socijal-demokrata Vojvodine odlučila se jer je LSV, po njenom uvere-nju, jedina partija koja zastupa isti program već dve decenije i što je stranka u kojoj je najveća vrednost čovek.

– U Ligi se ceni ono što znaš, ono što si u radio, a veoma se ceni i podstiče kreativnost članova – dodaje ona. Stana Đember je veoma ponosna na to što je u njenom drugom mandatu učinjeno mnogo na unapređenju kvaliteta života u selu po projektima realizova-nim uz pomoć konkursa kod pokrajinskog Sekretatijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i republičkog Mi-nistarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Među tim projektima najzna-čajniji su bunar i vodosnabde-vanje sela, sređivanje atarskih puteva i restauracija zgrade mesne zajednice koja je pod zaštitom države i koja nije bila obnavljana čitav vek. Takođe, radi se na izgradnji kapele na pravoslavnom groblju, dosta se radilo na odvodnjavanju poljoprivrednog zemljišta, a završeni su i projekti za kana-lizaciju za celokupno naselje. U Mesnoj zajednici „Padej“ u junu 2011. godine uveden je mesni samodoprinos, na šta je posebno ponosna, jer je za njegovo uvođenje bilo neop-hodno da uspe referendum građana. Slobodnog vremena gotovo da i nema, a ono koje uspe da otr-gne najčešće provodi čitajući, a velika ljubav joj je i pisanje poezije. Velika je zaljubljenica u prirodu, ali sada sve manje vremena ima da se sa supru-gom otisne čamcem po Tisi. Majka je dvoje dece.

NOVI SAD – U proteklih nekoliko nedelja u Vojvo-dini je zabeležno nekoliko monstruoznih napada na žene. Čini se da se ova tra-dicionalna navika ovdašnjih muškaraca, umesto da se

smanjuje, svakodnevno po-većava. Za samo dva dana dogodila su se dva teška ubistva, a jedna maloletna devojka je završila s teškim telesnim povredama.

Beočin: Vukao devojku po putu

Prvi incident, koji se pu-kim slučajem završio samo s teškim telesnim povreda-ma, dogodio se 19. marta u Beočinu. Tada je jedan mladić uhapšen zbog sum-nje da je svojoj maloletnoj devojci naneo teške telesne povrede. Kako je saopšti-la novosadska policija, on je 19. marta svoju devojku odvezao na Frušku goru, tukao je, vezao za vozilo i vukao po putu, posle čega ju je ostavio u dvorištu kuće njene drugarice.

Bačka Palanka: Ubistvo

Prvo ubistvo dogodilo se u Paragama kod Bačke Palan-ke, istog dana kada i prebi-janje devojke na Fruškoj gori. U tom slučaju je muž osumnjičen da je ubio

suprugu, i to tako što joj je naneo smrtonosne povrede tupim predmetom ili udar-cima pesnicama ili nogama. Osumnjičeni je nakon ubi-stva pobegao, ali je uhapšen po podne u Kaću.

Futog: Ubistvo

Drugo ubistvo se desilo samo dan kasnije u Fu-togu. Opet je za ubistvo osumnjičen muž. Kako su javili mediji, ne-srećna žena je ubije-na oštrim p r e d m e -tom, naj-v e r o v a t -nije no-žem, a mediji su prenosi -li jezive d e t a l j e tog ubi-stva.

Nasilje se ne smanjuje

– Ono što posebno užasava je-ste činjenica da se nasilje nad ženama ne smanjuje iako je sada već više nego jasna osuda takvog ponašanja u društvu – kaže generalna sekretarka Foruma žena Lige socijalde-mokrata Vojvodine Jelena Ši-kman. Ona podseća na stravičan po-datak s kraja prošle godine da je 2011. u Srbiji 48 žena strada-lo u različitim vidovima nasi-lja, dok je na hiljade bilo duže ili kraće u sigurnim ženskim kućama.– Sad imamo institucije koje se time bave, sad je to tema o ko-joj se govori, sad imamo sigur-ne ženske kuće, pa ipak nasilje

se ne smanjuje. To je samo pokazatelj da

moramo prona-ći neke nove dodatne na-

čine kojima ćemo sank-c i o n i s a t i ovakve po-jave i zašti-titi žene od nasilnika – kaže Jelena

Šikman.

generalna Sekretarka foruma žena lSv jelena šikman

Zlostavljanje žena mora prestati!za samo nekoliko dana u vojvodini dve žene uBijene, a jedna teško povređena

Svaka druga žena ugrožena

Prema podacima Ministarstva rada i socijalne politike, svaka druga žena u Srbiji je preživala neki oblik nasilja – seksualni, fi-zički, ekonomski ili psihološki. – Sve te torture često su nekako nevidljive ljudima u okolini sve dok se ne dogode ovakvi tragič-ni događaji kao od pre nekliko dana – ukazuje Jelena Šikman.


NOVI SAD – Prema naj-novijim podacima iz Regi-stra za rak AP Vojvodine iz 2008. godine, koji se nalazi u Institutu za onkologi-ju Vojvodine u Sremskoj Kamenici, u toj godini su od raka u Vojvodini obo-lele 10.064 osobe, od čega 5.302 muškarca i 4.762 žene – kaže za Slobodnu Vojvodinu direktor Inisti-tuta za onkologiju Vojvo-dine u Sremskoj Kamenici prof. dr Dušan Jovanović. Prema njegovim rečima, iste godine umrlo je 5.914 osoba.– Od toga je 3.438 muška-raca i 2.476 žena. Dakle, iz ovoga se vidi da je samo 2008. godine jedan gradić oboleo, a da je jedno veće selo umrlo od raka – kaže Jovanović.

Važno rano otkrivanje

Jovanović kaže da muškar-ci prvenstveno obolevaju od raka pluća, zatim de-belog creva i raka prostate, a žene od raka dojke, raka debelog creva i raka grlića materice. – Što se ranije otkrije bo-lest mnogo su veće šanse za izlečenje. A kod nekih bolesti, kao što su rak de-belog creva i rak grlića ma-terice, prikom programa za rano otkrivanje bolesti ona se može otkriti u fazi koja prethodi malignoj bolesti i samim tim može se sprečiti njen razvoj – kaže doktor Jovanović. On napominje da, što se tiče ranog otkrivanja bolesti,

tri najčešća maligna obo-ljenja kod žena i jedno kod muškaraca, mogu se rano otkriti.– Dakle, kod žena su to rak dojke, debelog creva i grli-ća materice, a kod muš-karaca samo rak debelog creva – kaže Jovanović. On upozorava i da u Vojvodi-ni pa i čitavoj Srbiji još ne postoji organizovano rano otkrivanje malignih bo-lesti na nivou kompletne populacije.– Rade se samo pilot-stu-dije. U Vojvodini su zavr-šene pilot-studije ranog otkrivanja grlića materice i raka debelog creva za muš-karce i za žene i čekaju se bolja vremena i novac da bi to moglo, uz rak dojke kod žena, da se krene na kompletnom stanovništvu u pokrajini – kaže Jovano-vić. On kaže da bi skrining kompletnog stanovništva bio rađen na sličan način kako se nekada radio pre-gled zbog tuberkuloze, uz obavezu stanovništva da mu se podvrgne.

Pregledi samo u Novom Sadu

– U Vojvodini je situacija takva da se u celoj pokra-jini organizovani pregledi za rano otkrivanje raka dojke obavljaju samo u Domu zdravlja u Novom Sadu, i to poslednjih neko-liko godina – kaže prof. dr Dušan Jovanović. On ipak napominje da to ne treba ni da nas čudi kad cela Sr-bija ima jedno-jedino vo-

zilo s aparatom za mamo-grafiju, čija cena, uzgred, i nije baš preterana (manje od 500.000 evra), a efekti ranog otkrivanja bolesti mogu biti izuzetni.

Deca najčešće obolevaju od leukemije

Prof. dr Dušan Jovanović kaže da je, na svu sreću,

broj malignih oboljenja kod dece daleko manji nego kod odraslih i da go-dišnje u čitavoj Srbiji oboli do 400 mališana.– Oni se leče u dečjim kli-nikama u Beogradu, No-vom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Deca načešće obole-vaju od leukemije i tumo-ra mozga i bubrega – kaže doktor Jovanović.

podaci regiStra za rak ap vojvodine pokazuju

direktor instituta za onkologiju u sremskoj kamenici dušan jovanović kaže da su 2008. godine u vojvodini od raka oBolele 10.064 osoBe, a umrlo 5.914 osoBa, što znači da je jedan gradić oBoleo, a da je jedno veće selo umrlo od raka

Fali i oprema i stručni kadar

Doktor Jovanović, koji je ujedno i predsednik Stručnog saveta Lige socijaldemokrata Vojvodine za zdravstvo, upozorava da generalno bolnice u Vojvodini nisu opre-mljene za borbu protiv raka i da fali znatan broj opreme za otkrivanje i opreme za lečenje.– Vojvodini nedostaju aparati za magnetnu rezonancu, CT aparati, kolonoskopi i dosta toga drugog, ali najvi-še zabrinjava nedostatak aparata za zračenje. Da bismo postigli neki idealan broj, nedostaje nam još šest aparata za zračenje u Vojvodini. A idelan broj je jedan aparat na svakih 250.000 stanovnika. To je optimum u Evropskoj uniji – upozorava Jovanović. On kaže da u nekim bolni-cama gde ima aparata nema obučenog kadra da se njime služe.– Recimo, nedostaje radiologa koji čitaju mamografske nalaze za rano otkrivanje raka dojke. Takođe nedostaje gastroenterologa koji bi radili kolonoskopske preglede. U ovom trenutku ima dosta ginekologa u Vojvodini, ali nedostaju citolozi koji čitaju nalaze Papanikolau – kaže doktor Jovanović.

RAK GODIŠNJE POKOSI JEDNO VOJVOĐANSKO SELO

UKRaTKoDecentralizacija ili raspad sistema

NOVI SAD – Predsednik Skupštine grada Novog Sada Aleksandar Jovanović izjavio je 28. marta prilikom predstavljanja knjige „Poj-movnik decentralizacije“ da Srbija mora ići putem decentralizacije, jer će se u suprotnom desiti „raspad sistema“, prenela je Beta. – Srbija je izuzetno centra-lizovana država, zbog čega ima puno problema u nje-nom funkcionisanju – re-kao je Jovanović na tribini u Novom Sadu. On je ocenio da je spuštanje nadležnosti na niže i srednje nivoe vla-sti, odnosno na lokalne i na pokrajinski nivo, uslov za dalji razvoj zemlje. Ekono-mista Miroslav Prokopijević ocenio je da problem pred-stavlja činjenica da se deša-va centralizacija, odnosno koncentracija stanovništva u velikim gradovima, kao i koncentracija privrede, na prvom mestu u Beogradu, a potom i u Novom Sadu. On je naveo da Beograd daje 44 odsto nacionalnog proizvo-da, a Vojvodina i centralna Srbija po 28 odsto. On se založio za reformu lokalnih samouprava, po receptu koji je primenjen u Inđi-ji, za smanjivanje dažbina za preduzetnike i firme, za zaustavljanje zapošljavanja po partijskim linijama u opštinskim i gradskim pre-duzećima, kao i za reformu javnih i komunalnih pre-duzeća. Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov rekao je da se o de-centralizaciji govori samo na nivou ekscesa, kao što je bio nedavni slučaj s inicija-tivom manjih vojvođanskih stranaka i nevladinih orga-nizacija da Vojvodina treba da bude republika unutar „Savezne Republike Srbije“. A profesorka beogradskog Fakulteta političkih nauka Snežana Đorđević rekla je da ne razume zašto se na ideju o „Vojvodini republici“ reaguje unapred negativno i ocenila da je to legitimna ideja. Tribinu je organizova-la Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju.

Fali i oprema i stručni kadar

14 slobodna vojvodina loKal

BELA CRKVA – Zahvaljujući sredstvima koja je obezbedila Liga socijaldemokrata Voj-vodine, Centar za kulturu u Beloj Crkvi dobija novo ruho. Radovi su počeli s prvim pro-lećnim danima, a okrečeni su bioskopska sala, hodnik na ulazu, kao i garderoba. Do ove saradnje došlo je nakon nedav-nog gostovanja lidera Lige so-cijaldemokrata Vojvodine Ne-nada Čanka u Beloj Crkvi, koji je upravo u tom, tada zapušte-nom prostoru održao tribinu. On je tom prilikom obećao da će finansirati krečenje čim to vremenski uslovi dozvole. Obećanje je održano, pa su s prvim toplim danima počeli i radovi, a uručujući neophodan materijal za izvođenje tih po-slova, predsednica Opštinskog

odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Bela Crkva Sandra Ristić rekla je da je zaista ža-losno što je objekat u takvom stanju.– I ubuduće ćemo se angažovati da putem raznih akcija Opštin-skog odbora pomognemo u re-vitalizaciji samog objekta, kao i povećanju broja kulturnih de-šavanja koja bi se u ovom pro-storu mogla održavati – navela je Ristićeva. Ona je naglasila i da mladi ljudi angažovani u belocrkvanskom amaterskom pozorištu i gradskom horu ne mogu predstaviti svoj rad bez sale, koja je u isto vreme i bi-oskopska i pozorišna. A prema rečima direktora Centra za kul-turu Ilije Blanuše, taj prostor je poslednji put okrečen pre čak devetnaest godina.

Izmirena sva dugovanjaZRENJANIN – Član Predsed-ništva Lige socijaldemokrata Vojvodine i direktor JP „Di-rekcija za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina“ Branislav Knežević istakao je na konfe-renciji za novinare da od 27. marta to preduzeće više nema

dugovanja ni prema kome jer su sva izmirena. Knežević je podsetio da je, kada je 2008. imenovan za direktora, zate-kao dug od preko 170 miliona dinara.– U periodu koji je usledio, a posle afere s tadašnjim grado-načelnikom, smanjene su in-vesticije, kao i ulaganja Grada. I pored svega toga, možemo se pohvaliti da od današnjeg dana „Direkcija“ više nije duž-na nikom, jer su sva dugovanja izmirena – istakao je Branislav Knežević. Dodao je da je, i po-red svih teškoća koje su pret-

hodile, ovo preduzeće ostvarilo dobre rezultate.– Završena je izgradnja nove Hale sportova, za koju smo bili investitori i delimično finansi-jeri, a čija je ukupna vrednost preko 700 miliona dinara. Takođe, rekonstruisani su svi

mostovi i posle tri decenije ni-kakvog ulaganja, dovedeni su u stanje bezbedno za građanke i građane. Zahvaljujući „Direk-ciji“, za kratko vreme saniran je i Gradski bazen kao vitalan sportski objekat – rekao je Bra-nislav Knežević najavljujući nastavak radova ove godine. Dodao je i da je u proteklom periodu asfaltiran velik broj ulica u gradu i naseljenim me-stima, ukazujući na to da je ne-ophodno obezbediti sredstva za redovno održavanje svih sa-niranih objekata, kako uloženi trud i novac ne bi propadali.

Ligaši okrečili Centar za kulturu u Beloj Crkvi

JAZAK – Problemi sa snabde-vanju električnom energijom u nekoliko naseljenih mesta u opštini Irig proteklih nekoliko meseci užurbano se rešavaju, a početak aprila donosi poboljša-nje i u naseljenom mestu Jazak. Zahvaljujući angažmanu kan-didatkinje LSV za pokrajinsku poslanicu u Skupštini AP Voj-vodine na većinskoj listi Marije Radojčić i dogovoru koji je u novembru prošle godine posti-gnut s direktorom Elektrovoj-vodine dr Tihomirom Simićem, ovih dana trebalo bi da budu

okončani radovi na izgradnji trafostanice u naseljenom me-stu Jazak – Jazački Prnjavor.

Godine čekanja

– Čekali smo godinama na re-šavanje ovog problema. Meštani će završetkom ovih radova ko-načno dobiti kvalitetnije snab-devanje električnom energijom, a samim tim će se poboljšati kvalitet života u Jasku – navo-

di Radojčićeva. Ona dodaje da se poboljšanje odnosi i na ma-nastir Jazak, koji će nakon za-vršetka ovih radova imati jaču trafostanicu. Podsetimo, na sastanku s direktorom Elektro-vojvodine dogovoreno je hitno rešavanje problema sa snabde-vanjem električnom energijom u naseljima Jazak, Mala Remeta i Krušedol Prnjavor. Radnici tog preduzeća već sredinom de-cembra, u veoma kratkom roku, završili su radove na izgradnji trafostanice i drugih elektroe-nergetskih objekata u izbeglič-

kom naselju Krušedolac, koje pripada Krušedol Selu. Time su otklonjeni problemi u snabde-vanju električnom energijom u tom naselju. Istovremeno je omogućen ra-zvoj novog naselja u kojem je isparcelisano 90 placeva prven-stveno predviđenih za izbeglič-ke porodice. Međutim, zbog problema sa strujom na tom mestu dosad je bilo izgrađeno tek nekoliko kuća.

Pomoć turizmu

Marija Radojčić dodaje da će ulaganja u elektroenergetsku mrežu u mestima iriške opšti-ne, osim normalizovanja života meštana, značiti i poboljšanje uslova u turizmu, u koji se u tom kraju dosta ulaže. Slično je

ocenio i direktor Elektrovojvo-dine Tihomir Simić prilikom nedavnog otvaranja trafostanice u naselju Krušedolac. – Vrlo je važno omogućiti svim našim građanima i građankama da žive pod jednakim uslovima i da turistička regija Vojvodine bude svuda jednako razvijena, odnosno da ne bude samo Novi Sad visokorazvijen, nego da to budu i manje sredine – kazao je tada Simić.

elektrovojvodina Sređuje Strujnu mrežu u Sremu

Završetak trafostanice u JaskuZavršetak trafostanice u Jaskuzahvaljujući angažmanu marije radojčić, početkom aprila konačno rešenje za Bolje snabdeVanje strujom u tom delu srema

Uskoro još dobrih vesti

Marija Radojčić naglašava da se u narednom periodu očeku-je realizacija planova i u ostalim naseljenim mestima opštine Irig, u skladu s dogovorom s Elektrovojvodinom. Reč je o me-stima Mala Remeta, Krušedol Prnjavor, Neradin i Vrdnik.

Uskoro još dobrih vesti


NOVI SAD – Lider Lige socijaldemokrata Vojvo-dine Nenad Čanak poslao je 23. marta pismo mini-stru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću, u kojem ga je upoznao s činjenicom da su prostorije Lige so-cijaldemokrata Vojvodine u Pančevu vandalizovane već devet puta, a da nije-dan od tih slučajeva nije rasvetljen. Čanak je Da-čića upoznao s tim da se najnoviji napad dogodio prethodne noći, između 21. i 22. marta, kada je u te prostorije provaljeno.– Isto tako, sigurno znate

da nijedan od ovih doga-đaja nikada nije rasvet-ljen, da počinioci nikada nisu otkriveni, što, vero-vatno, ohrabruje izgred-nike da čine nova krivična dela – naveo je Čanak do-dajući da je policija nakon svakog napada uredno obaveštavana o tim doga-đajima.– Molim Vas da svojim ličnim zalaganjem pomo-gnete da ova krivična dela dobiju epilog, da počinioci budu otkriveni i privedeni pred lice pravde – zatražio je Čanak od ministra po-licije.

Deveti napad bez kazne

Inače, u noći između 21. i 22. marta nepoznati poči-nioci provalili su u kancela-riju Gradskog odbora LSV u Pančevu, što je bio deveti napad na te prostorije u pro-tekle tri godine, a svega nešto više od mesec dana posle prethodnog kada su 5. febru-ara ciglom razbijeni prozori. – Sada je već sasvim jasno da su svi ti napadi političke pri-rode i da nekima očito smeta činjenica da je Liga socijalde-mokrata Vojvodine u Panče-vu izrasla u više nego respek-tabilan politički faktor, te da nemaju drugog načina da joj se suprotstave – saopštila je tim povodom Liga socijalde-mokrata Vojvodine. Takođe, navedeno je da LSV Pančevo i dalje očekuje od policije da počinioci što pre budu iden-tifikovani i uhapšeni, kao i da obezbedi ravnopravan i nesmetan rad svih političkih stranaka.

I SPO osuđuje napad na LSV Osam puta dosad na prosto-rijama LSV u Pančevu raz-bijani su prozori, ili skidana tabla. Poslednji napad na

Ligine prostorije u Pančevu, kada su prostorije i obijene, najoštrije je osudio i Pokra-jinski odbor Srpskog pokreta obnove. U saopštenju SPO navodi se da je simptomatič-no da, uprkos činjenici da je ovo deveti napad na prosto-rije te stranke u Pančevu, po-činioci nijednom nisu otkri-veni. Zbog toga je SPO ape-lovao na pripadnike MUP-a da učine sve što je u njihovoj

moći kako bi sprečili ovakve i slične incidente koji nanose veliku štetu razvoju toleran-cije i bogatstva različitosti u višenacionalnoj Vojvodini. Podsetimo, pančevački od-bor Lige dosad je pretrpeo najviše napada, ali sličnih napada nisu bili pošteđeni ni odbori u Sremskim Karlovci-ma, Rumi, Žablju, Baču, kao ni sedište stranke u Novom Sadu.

lider lsv nenad čanak pisao Ministru policije

Otkrijte ko su napadači na prostorije LSV u Pančevu

Dvaput napao LSV u Sremskim Karlovcima

Policija je u Sremskim Kar-lovcima po svoj prilici barem duplo ažurnija od policije u Pančevu. Istog dana kada je pod okriljem noći provaljeno u odbor LSV Pančevo poli-cija je Opštinskom odboru LSV Sremski Karlovci vrati-la tablu s nazivom stranke, ukradenu u novembru prošle godine. Istovremeno, policija je otkrila da je i za taj napad na LSV odgovoran iz Srem-skih Karlovaca isti čovek koji je u avgustu 2011. razbio prozore i vrata na istoj Liginoj kancelariji. Karlovački ligaši očekuju da će taj napadač ovog puta biti adekvatno kažnjen, te da bi policija uskoro mogla identifikovati osobe koje su u februaru ove godine razbile staklo na ulaznim vratima prostorija LSV u Srem-skim Karlovcima, što je, inače, bio treći napad na taj od-bor od njegovog osnivanja u leto prošle godine.

Dvaput napao LSV u Sremskim Karlovcima

16 slobodna vojvodina www.lsv.rs

SOMBOR – Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine Som-bor ponovo je zatražio od nadlež-nih gradskih, pokrajinskih i repu-bličkih organa da pronađu rešenje za tešku situaciju u kojoj se nalazi tamošnja fabrika obuće „Boreli“, čiji radnik je nedavno pretio da će se zapaliti zajedno s prodavni-com u kojoj je zaposlen. Kako za Slobodnu Vojvodinu upozorava potpredsednik Gradskog odbora LSV Sombor i kandidat na ve-ćinskoj listi za poslanika u Skup-štini AP Vojvodine Zoran Terzin,

osnovni problem tog preduzeća jeste to što mu se, mimo svih od-luka, samo po osnovu dogovora o podeli imovine između Repu-blike Srbije i Republike Hrvatske rasprodaje imovina u ime hrvat-skog „Borova“, koji je nekada bio vlasnik sadašnjeg „Borelija“.

Izbegnuta tragedija

– Pokazuje se da smo bili u pravu.

Nažalost, nismo naišli na odobra-vanje niti lokalne samouprave niti viših instanci da se pažljivije pri-stupi tom problemu – navodi Ter-zin. Podsetimo, sredinom marta jedan radnik „Borelija“, koji je i samohrani roditelj, zabarikadirao se u prodavnici tog preduzeća u centru Sombora s porukom da će, ukoliko sutradan bude izvr-šena sudska presuda, po kojoj se „Boreliju“ oduzima taj trgovinski objekat, zapaliti sebe i prodavni-cu. Sutradan je ipak odustao od svoje namere pošto je, kako je

javio dopisnik Radio Novog Sada iz Sombora, Privredni sud u tom gradu doneo naknadno rešenje po kojem se odlaže preuzimanje „Borelijeve“ prodavnice. Zoran Terzin kaže da je ovim samo iz-begnuta trenutna tragedija, ali da problem „Borelija“ nikako nije rešen. – To je samo posipanje malo vode da bi se ugasio požar, ali požar je i dalje prisutan. Taj radnik nije

jedini, u takvoj situaciji su svi koji su trenutno zaposleni u „Boreliju“. Namerno sam rekao trenutno, jer zaista ne znam do kada će ti lju-di biti zaposleni ako se prodaju

svi njihovi maloprodajni objekti i skladišni prostori – navodi Ter-zin.

U problemu svi radnici

On upozorava da će fabrika u tom slučaju morati da uzima dru-ge objekte u podzakup, zbog čega će joj biti ugrožena ekonomska računica i održivost proizvodnje, odnosno radnih mesta. – Kurtoazne izjave podrške ne hrane decu, ne plaćaju račune, ne uplaćuju zdravstveno osiguranje. Neophodna je konkretna akcija – ističe Terzin. Zbog svega navede-nog, Terzin je još jednom pozvao lokalnu vlast da nađe načina da finansijski ili na neki drugi način pomogne i radniku koji je pretio samospaljivanjem, ali i ostalim radnicima „Borelija“ koji bi se mogli naći u njegovoj situaciji.

zoran terzin, potpredSednik lSv Sombor

GRAD MORA NAĆI NAČINDA POMOGNE RADNIKE „BORELIJA“

Lokalna samouprava nije pomogla

Iako lokalna samouprava nema ingerencije u vezi s poslovanjem „Borelija“, Zoran Terzin podseća da ona nije pomogla tom preduzeću ni kada je mogla. – Kada se izmeštala gradska toplana Sombora na novu loka-ciju, fabrika je ostala bez grejanja, što je nedopustivo. Iako lokalna samouprava nema ingerencije u funkcionisanju fir-me, ona je ipak morala da obezbedi barem osnovne predu-slove da ta fabrika funkcioniše, a jedan od preduslova jeste da im isporuči toplotnu energiju – navodi Terzin.

SREMSKA MITROVICA – Gradski odbor Lige so-cijaldemokrata Vojvodine Sremska Mitrovica pod-neo je krivičnu prijavu, zbog krivičnog dela po-vreda prava glasanja, pro-tiv N. N. lica zbog zlou-potrebe spiskova podrške izbornih lista kandidata za odbornike skupštine grada Sremska Mitrovica. Kako je za naš list potvr-dio predsednik GrO LSV Sremska Mitrovica Đorđe

Stojšić, od 27. marta akti-visti Demokratske stranke u tom gradu vrše pritisak na građane koji su svojim potpisom podržali kandi-date Lige socijaldemokrata Vojvodine upozoravajući ih da im je poznato da su podržali listu LSV – Ne-nad Čanak, ali da za istu ne treba da glasaju. – Ovakve aktivnosti ne mogu se nazvati čak ni ne-gativnom kampanjom, već tipičnim zastrašivanjem glasača koje nije vršeno ni u vreme Slobodana Milo-ševića – navodi on. Kako dodaje, telefon u kance-lariji GrO LSV Sremska Mitrovica već dva dana ne

prestaje da zvoni, a pot-pisnici Ligine liste traže odgovore na dva pitanja – kako je moguće da su uzeti spiskovi iz izborne komi-sije, što je krivično delo, i zbog čega je to urađeno od strane Demokratske stran-ke, koja je na republičkom nivou naš koalicioni par-tner? Đorđe Stojšić upo-zorava da je, po svemu su-deći, reč o novom načinu kampanje čak i za Srbiju, u kojem se koalicioni spora-

zumi ne poštuju i ne bira način i sredstvo, uključu-jući kršenje zakona, da bi se došlo do glasova. – Dovodi se u pitanje osnovno građansko pravo, pravo na slobodu izbora, a izborna komisija kori-sti to u svrhu zastrašiva-nje birača. Gradski odbor LSV Sremska Mitrovica na ovakav orkestriran napad od strane neodgovornih pojedinaca može da rea-guje samo krivičnom pri-javom, jer se ovde više ne radi o političkim razmiri-cama, nego o napadu na građane lično i na njihova Ustavom zagarantovana prava – istakao je Stojšić.

zloupotreba biračkih SpiSkova

Krivična prijava zbog zastrašivanja glasača u Sremskoj Mitrovici

Lokalna samouprava nije pomogla

đorđe stojšić

strana 6–7 · kako vojvodina i novi sad treba da izgledaju i šta je to što novosađanima i...

Documents