str. 3 str. 3 str. 5 str. 7 str. 9 business dialoguespektivu saradnje koja predviđa ulazak srbije u...

Business Dialogue 26. jun 2014.1

Business Dialogue

Broj 25 • 26. jun 2014.

OSNIVANJE BRITANSKO-SRPSKE privred-ne komore dovelo je do rasta trgovine iz-među dve zemlje. Komora radi na pružanju podrške stvarnom povećanju bilateralne trgovine između Srbije i Ujedinjenog Kra-ljevstva. Prošle godine srpski izvoz se pove-ćao za 40 odsto, na 110 miliona funti, dok je vrednost britanskog izvoza u Srbiju iznosila 125 miliona funti. “Iako je porast relativno skroman, siguran sam da će doći do značaj-nog rasta trgovanja i investicije pod uslovom da Srbija može da ubrza tok reformi”, kaže ser Pol Džadž, predsednik Britansko-srpske privredne komore.

■ Kako ocenjujete ekonomsku situaciju u Srbiji u ovom trenutku?- Kada se opredeljuju za zemlju u koju će da investiraju, mnoge međunarodne kom-panije konsultuju indeks lakoće poslovanja Svetske banke. Na žalost, u 2014. godini, Sr-bija je pala za šest mesta u ovom rangiranju (sa 87. na 93.) od ukupno 189 zemalja obu-hvaćenih istraživanjem Svetske banke. Srbi-ja se nalazi otprilike na polovini liste zema-

lja koje su učestvovale u istraživanju, koje uzima u obzir deset ključnih faktora važnih za poslovno okruženje.

Iako je Srbija zauzela 42. mesto po pi-tanju lakoće dobijanja kredita, 44. po pi-tanju registracije imovine i 45. u kategoriji osnivanja preduzeća, Srbija jedino u ovim segmentima pripada grupi od 25 odsto ze-malja koje su na samom vrhu. Što se tiče sledeća dva faktora - zaštita investitora (80. mesto) i dostupnost električne energije (85. mesto) - Srbija je zauzela mesto u drugoj če-tvrtini zemalja (25 – 50 odsto).

U pet segmenata, Srbija se nalazi na dru-goj polovini liste i ovo su segmenti na koje bi vlada trebala da se fokusira. To su trgovina van granica zemlje (98. mesto), rešavanje pi-tanja nelikvidnosti (103. mesto) i sprovođenje ugovora (116. mesto). U ovim faktorima, Srbija je zauzela mesto među poslednjom trećinom zemalja na tabeli (50-75 odsto). Najgore rezul-tate Srbija ima u segmentima kao što su slože-

UJEDINJENO KRALJEVSTVO I SRBIJA ima-ju diplomatske odnose još od 1837. godine. Govoreći o tome šta je danas u fokusu bila-teralne saradnje između dve zemlje, Dejvid Mekfarlan, otpravnik poslova u Ambasadi Velike Britanije kaže da je odnos između Uje-dinjenog Kraljevstva i Srbije tradicionalno ve-oma dobar: “Od britanskih doktora, medicin-skih sestara i humanitarnih radnika koji su bili aktivni u Srbiji tokom Prvog svetskog rata do savezništva Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije u pobedi nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Bili smo prijateljske nacije tokom većeg dela naše zajedničke istorije. Nakon demo-kratskih promena u Srbiji 2000. godine, Uje-dinjeno Kraljevstvo i Srbija imaju novu per-spektivu saradnje koja predviđa ulazak Srbije u Evropsku uniju. Proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji je sada u fokusu bilateralne saradnje između naše dve zemlje, kao i raz-mena stručnog znanja i zajednički operativni rad na borbi protiv organizovanog kriminala.”

■ U nedavnoj poruci, britanski premijer Dejvid Kameron je izrazio spremnost Uje-dinjenog Kraljevstva da pomogne Srbiji u

prevazilaženju ekonomskih problema, kao i pomoć u procesu pristupanja Srbije EU. Na koji način se ova saradnja može realizovati?- Ujedinjeno Kraljevstvo je spremno da po-mogne Srbiji u saniranju posledica nedavnih katastrofalnih poplava. Britanska vlada je već poslala pomoć vrednu nekoliko stotina hiljada funti tamo gde je ona najpotrebnija, a britanske kompanije i britanska ambasada su udružile snage da bi pomogle srpskim radni-cima i kolegama tokom ovog teškog perioda. Pomenuo sam poplave zato što će one uticati na srpsku privredu i što će zemlji biti potreb-no nekoliko godina da se oporavi od njih. Po-plave su se desile u vreme kada je Srbija već iskusila ekonomske poteškoće i kada planira fiskalnu konsolidaciju. Nova vlada će morati da donese neke teške odluke i sprovede pri-lično odlučne reforme kako bi se privreda sta-bilizovala. Ujedinjeno Kraljevstvo će podržati Vladu Srbije na tom putu kako bi se Srbija, du-goročno gledano, mogla nadati ekonomskom rastu i prosperitetu.

Velika Britanija nedavno je u Srbiji imenovala 48. po redu ambasadora otkako su uspostavljeni diplomatski odnosi ove dve zemlje. Denis Kif, novi britanski ambassador u Srbiji preuzeo je dužnost početkom juna. Prvog diplomatskog predstavnika iz Londona, koji je stigao u Kraguje-vac, tadašnju prestonicu Kneževine, Srbija je dobila 1837. godine. Srbi-ja je u to vreme sticala sve veći stepen autonomije od Turskog carstva i polako izlazila na evropsku političku scenu, a uspostavljanej diplo-matskih odnosa sa Britanijom donelo je mladoj balkanskoj kneževini

približavanje modernoj ideji zapadne demokratije.Za gotovo dva veka od uspostavljanja diplomatskih odnosa, Srbija i

Britanija prošle su kroz brojne izazove, među njima i dva velika rata, iz kojih su izašle kao pobednice i saveznice. Danas je obim trgovinske raz-mene i kvalitet kontakata između naših država u stalnom usponu. Nada da će nastavak procesa pridruženja Srbije Evropskoj uniji i sprovođenje konkretnih reformi u oblastima ekonomije i privrede predstavljati novi podsticaj britansko-srpskim odnosima sada postaje nova realnost.

INTERVJU Ser POL DŽADŽ Predsednik Britansko-srpske privredne komore i šerif londonskog sitija

INTERVJU DEJVID MEKFARLAN Otpravnik poslova u Ambasadi Velike Britanije

Potrebne su efikasnije procedure

Prirodni partneri

Nove perspektive starog partnerstva

ALEKSANDRA STANAREVIĆ Savetnik predsednika PKS

BRANKO VOJNOVIĆ Partner, KPMG u Srbiji

DŽEREMI LANG, ekonomski savetnik u ambasadi Velike Britanije

BILJANA NAUMOVIĆ, generalni direktor, AstraZeneca Srbija

VLADIMIR MIKIĆ Direktor, Imperial Tobacco

Saradnja za održiv razvoj

Da li je Srbija spremna da iskoristi €1,5 milijardi

Nema magičnihrešenja

Vrednost inovacije

Srbija je tržište u fokusu

str. 3 str. 3 str. 5 str. 7 str. 9

Očekujemo sprovođenje reformi u državnoj administraciji, smanjene birokratije i korupcije i povećanje transparentnost, kao i

rangiranje na investicionoj lestvici. Takođe se nadamo da će poboljšana zaštita prilikom stečajnog postupka

pomoći da se zaštite poverioci, snabdevači i zaposleni, a ne toksični

tajkuni koji su upropastili svoje firme

Proces pristupanja EU će zahtevati potpunu usklađenost sa svim poglavljima pravnih tekovina

EU. Pitanje je koliko brzo Srbija može da postigne tu usklađenost, a mi svakako pozdravljamo nivo

ambicioznosti koju nova vlada ima u sprovođenju reformi neophodnih

za ispunjavanje standarda EU

nastavak na strani 2 » nastavak na strani 2 »

SRPSKO-BRITANSKI ODNOSI

2Business Dialogue 26. jun 2014.

nost plaćanja poreza (161. mesto) i izdavanje građevinskih dozvola (182. mesto).

■ Kako se dalje mogu unaprediti ovi eko-nomski odnosi?- Iako Komora želi da Srbija postane privlačno mesto za investitore iz Ujedinjenog Kraljev-stva i ostalih zemalja, jasno je da vlada mora da izvrši reformu ovih birokratskih, praktič-nih i pravnih pitanja da bi građani Srbije dosti-gli svoj pun potencijal.

Štaviše, obe zemlje su nedavno bile žrtve

razarajućih poplava. Gore navedene reforme mogu da ubrzaju oporavak Srbije u nadolaze-ćim mesecima i godinama.

■ Britanski i srpski poslovni lideri su se dva puta sastali krajem prošle godine. Jedan od ovih događaja je bio Dan investicija u Srbiju koji se održao u oktobru u Londonu. Kako biste ocenili rezultate ovih sastanaka?- Dan investicija, koji je održan 2013. godine u Londonu, okupio je više od 300 rukovodilaca iz Srbije, potencijalne britanske investitore i trgovinske partnere. Događaj je bio veoma dobro posećen te se interes za Srbiju, kao in-vesticionu destinaciju, sigurno povećao. Dra-go mi je što vidim da je vlada iskoristila ovaj zamajac i da će organizovati drugi po redu Dan investicija krajem ove godine.

Početkom godine, odnosno posle ove promocije u Londonu, naša komora je pri-metila povećan interes investora za srpsku poljoprivredu, informacione tehnologije, građevinarstvo, rudarstvo, energetiku i fi-nansijske usluge. Veliki broj gostiju na ovom događaju su bili predstavnici finansijskih institucija i firmi koje se bave privatnim ka-pitalom iz Londona, a koje su i ranije izrazile interes za investiranjem u Srbiju, ali su odgo-dili svoje planove čim su se osetili prvi efekti ekonomske krize. Izgleda da se mnogi od njih vraćaju svojim starim poslovnim planovima, odnosno da ih ažuriraju u cilju pronalaženja mogućnosti da opet posluju u Srbiji u slede-ćoj finansijskoj godini.

■ U međuvremenu održani su parlamen-tarni izbori u Srbiji, došlo je do značajnih promena u vladi i najavljene su radikalne ekonomske reforme. Sa gledišta britanskih investitora, koji prioriteti bi trebali da budu najhitnije rešavani u okviru reformi koje je najavila srpska vlada?- U anketi u kojoj su učestvovali članovi Ko-more, a koja je sprovedena u junu, bilo je vrlo lako zaključiti da je većina britanskih investitora bila prijatno iznenađena visokim kvalitetom radne snage u Srbiji, njihovim poznavanjem engleskog jezika i lokaciji Sr-bije kao transportnog i komunikacionog se-

dišta. Kada uporedimo Srbiju sa susednim zemljama, vidimo da u Srbiji postoji velika birokratija i da su troškovi poslovanja visoki. Stoga, smanjenje birokratije i oporezivanja bi Srbiji odmah dali konkurentsku prednost nad ostalim zemljama u Jugoistočnoj Evro-pi, kao i unapredili preduzetništvo i pobolj-šali prikupljanje poreza.

Konkretno, investitori su i dalje zabri-nuti za vladavinu prava. Veliki broj novih zakona i odloženo donošenje podzakonskih akata zbunjuju mnoge investitore, a same odredbe zakona su često nejasne što može da otvori vrata proizvoljnom tumačenju zakona od strane administracije. Sudski procesi su i dalje neefikasni, a naizgled jed-nostavni slučajevi mogu da se potežu po

sudovima godinama. Kako bi se ovo rešilo neophodno je da vlada poboljša dijalog od-nosno konsultacije sa ključnim investitori-ma, strukovnim udruženjima i Evropskom unijom prilikom izrade zakona.

■ Tokom prošlogodišnjeg sastanka srpska vlada je najavila nekoliko projekata u koji-ma mogu da učestvuju britanski investitori. Da li ste dobili listu projekata i koje su naj-novije tendencije kada su u pitanju britan-ske investicije u Srbiji?- Ne, nisam je dobio. Međutim, došlo je do promene ministara, održani su izbori i, narav-no, odmah posle toga proglašeno vanredno stanje zbog poplava što je postalo prioritet. No, bez obzira na navedeno, britanski kapital i investiciona zajednica i dalje žele da vide efikasnije porezne procedure, niži porez na zapošljavanje kako bi bili u mogućnosti da zaposle što više ljudi i jasno definisan paket investicionih podsticaja.

■ Moguća prodaja velikih javnihh preduze-ća u cilju pokrivanja budžetskog deficita je jedna od gorućih tema u Srbiji. Uzevši u ob-zir vaše dugogodišnje iskustvo, šta mislite o ovoj opciji?- Verujem da bi izlazak države iz javnih pre-duzeća doneo preko potrebnu efikasnost i doveo do održivog poslovanja što je ne-ophodno da bi ova preduzeća mogla da se takmiče na svetskom tržištu. Pored toga, re-forma radnog zakonodavstva bi donela više fleksibilnosti za poslodavce i pospešila pri-menu odgovornog zapošljavanja što je sigur-no jedan od uslova. Takođe, neophodno je reformisati i obrazovni sistem što uključuje i lakšu nostrifikaciju stranih diploma zahva-ljujući kojoj bi mladi ljudi mogli da razviju veštine odnosno da budu obučeni za poslove koji su trenutno na raspolaganju.

Na svom putu ka članstvu u Evropskoj uniji, Srbija mora da ima veću transparen-tnost u javnim nabavkama, javno – privatnim partnerstvima, privatizacijama i tenderima za izgradnju infrastrukture što bi stvorilo više mogućnosti za britanske kompanije da poslu-ju u Beogradu, a i šire. ■

Takođe, ohrabrujemo britanske firme da posluju i investiraju u Srbiji. Deo izazova za Vladu Srbije će biti da podstiče razvoj privat-nog sektora sa uporednim smanjivanjem jav-nog sektora. Nadamo se da će, u isto vreme, britanske firme pronaći nove načine poslo-vanja sa srpskim firmama i time kolektivno doprinesu povećanju bilateralne trgovine iz-među naše dve zemlje.

Pregovori sa Evropskom unijom, koje je Srbija upravo započela, će takođe biti dugački i teški. Kroz svoje članstvo u EU i bilateralnom pomoći i vođstvom, Ujedinjeno Kraljevstvo je spremno da pomogne srpskim institucijama u sprovođenju neophodnih reformi kako bi zemlja napredovala u pregovorima o pristu-panju sa Evropskom unijom. Pored značajne količine novca koju je stavila na raspolaganje putem IPA fonda, Britanska ambasada takođe daje nepovratnu finansijsku pomoć u mno-gim oblastima i time pomaže Srbiji da spro-vede reforme u ključnim segmentima pravne tekovine Evropske unije.

■ Ujedinjeno Kraljevstvo je, u više navrata, nastojalo da skrene pažnju Vlade Srbije na neophodnost uspostavljanja nezavisnog pravnog sistema i jakih, nezavisnih držav-nih institucija. Šta vidite kao prioritete u ovoj oblasti?- Nezavisan pravosudni sistem u kombinaciji sa jakim i nezavisnim državnim institucijama koje su posvećene demokratskim principima su kamen temeljac jedne države. Oni su oslo-nac svemu i obezbeđuju privlačno i stabilno okruženje za poslovanje i investiranje. Bri-tanske firme se ne razlikuju od drugih – i one očekuju pravnu sigurnost, transparentnost, stabilnost i doslednost. Dok će osnivanje jakih institucija doći isključivo kao rezultat napornog rada i posvećenosti, postoje mnoge stvari koje Srbija može da uradi u kraćem roku kako bi olakšala poslovanje u zemlji. Novi za-

kon o radu i zakon o prostornom planiranju i izgradnji, ukidanje parafiskalnih nameta i nastavak giljotine propisa donose brze rezul-tate, ali mnogo više rada preostaje na primeni vladavine prava.

■ Ujedinjeno Kraljevstvo je ponudilo svoju bezuslovnu podršku Srbiji u procesu pri-druživanja, ujedno naglašavajući potrebu usklađivanja sprske politike sa politikom EU. U kojim je segmentima potrebna veća saglasnost?- Proces pristupanja EU će zahtevati potpunu usklađenost sa svim poglavljima pravnih te-kovina EU. Pitanje je koliko brzo Srbija može da postigne tu usklađenost, a mi svakako po-zdravljamo nivo ambicioznosti koju nova vla-da ima u sprovođenju reformi neophodnih za ispunjavanje standarda EU.

U skladu sa novim pristupom proširenju, navedenom u poglavljima 23 i 24, prve teme o kojima bi trebalo da se pregovara su prav-da, sloboda kretanja, bezbednost, pravosuđe i osnovna prava. Zemlje članice EU očekuju da vide dobar napredak u ovim oblastima pre otvaranja sledećih poglavlja. Poglavlja 23 i 24 će takođe biti zatvorena poslednja i od Srbije se očekuje da promeni svoje zakone gde je to potrebno. Brzina procesa zavisi od toga koliko će brzo i dosledno Srbija primeniti reforme. Iako su mnoga ova pitanja tehničke prirode, odluka o završetku pregovora o određenom poglavlju je politička odluka.

■ Postojeće prognoze kažu da će oporavak srpske privrede biti spor i to ne samo zbog internih problema, već i zbog sporog pri-vrednog rasta u EU. Kako Ujedinjeno Kra-ljevstvo ocenjuje Srbiju kao potencijalnu destinaciju za britanske investitore?- Britanski investitori definitivno vide prilike za poslovanje u Srbiji i profit na investicije ovde može da bude potencijalno velik. Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Ru-sijom, Turskom i zemljama CEFTA-e, kao i mladu i dobro obrazovanu radnu snagu koja govori engleski jezik. Postoje mnoge moguć-nosti za investiranje od strane britanskih firmi i to u energetiku, infrastrukturu, građevinar-stvo i pružanje profesionalnih usluga. Srbija mora da nastavi sa reformskim razmišljanjem i završi restruktuiranje nezdravih državnih preduzeća, kao i da dovede fiskalni deficit pod kontrolu što bi dovelo do stabilizacije javnog duga. Sporazum sa MMF-om je od ključne važ-nosti za Srbiju ukoliko želi da smiri finansijsko tržište i privuče investicije, ali to zahteva da srpski zakonodavci donesu prilično teške od-luke o državnoj potrošnji u bliskoj budućnosti.

■ U kritičnim trenucima za svetsku bezbed-nost, Britanija i Srbija su uvek bile saveznice. Šta trenutno predstavlja najveću pretnju svet-skoj bezbednosti i kako moderno savezništvo može da se kanališe na najefikasniji način?- Priroda pretnji sa kojima se suočavamo je ra-znovrsna kako je globalni sistem postao više

međusobno povezan i međuzavisan. Sada se bavimo pitanjima kao što je sajber sigurnost tako što primenjujemo nov pristup kako bi se uskladili sa promenama u načinu života i u načinu na koji su naša društva organizovana. Uloga savezništva je postala veoma važna sa pojavom nove ere u globalnoj bezbednosti. Stari savezi moraju da se menjaju i prilagođa-vaju novoj realnosti i to danas više nego ika-da. Međutim, potreba za stvaranjem takvih savezništava je i dalje veoma jasna. Jedan od primera ovoga je misija EU protiv piraterije u Istočnoj Africi. Ovo je primer kako jedan sta-ri savez može rešiti pretnju bezbednosti, kao što je piraterija, u modernom vremenu kroz prilagođen način delovanja protiv te pretnje. Hteo bih i da pomenem EU NAVFOR – Opera-cija Atlanta koja uživa podršku osoblja iz Srbi-je na kojoj smo veoma zahvalni. ■

Ser POL DŽADŽ

nastavak sa strane 1 »

DEJVID MEKFARLAN


Verujem da bi izlazak države iz javnih preduzeća doneo preko potrebnu efikasnost i doveo do održivog poslovanja što je neophodno da bi ova preduzeća mogla da se takmiče na svetskom tržištu

Nezavisan pravosudni sistem u kombinaciji sa jakim i nezavisnim državnim institucijama koje su posvećene demokratskim principima su kamen temeljac jedne države

UREDNIK:Jovana Gligorijević, [email protected] DIREKTOR: Ilija Petrović, [email protected]: Zoran Petrović

MENADŽER IZDANJA:Tanja Banković, [email protected] MENADŽERI: Biljana Dević, [email protected] Pajić, [email protected]

Darko Novaković[email protected] Savić, [email protected]ŠNI DIREKTOR:Ruža Ristanović, [email protected] DIREKTOR:

Ana Besedić, [email protected]ŠTAMPA: Danas Business Dialogue Br. 24 „Britansko-srpska ekonomska saradnja”IZDAVAČ:

alliance international mediaMakenzijeva 67,11000 Beograd, SrbijaTelefon: +(381 11) 2450 508 Fax: +(381 11) 2450 122E-mail: [email protected]

www.cordmagazine.comISSN no: 1451-7833 All rights reserved alliance international media 2014COPYRIGHT©alliance international media d.o.o.


PRIVREDNOM SARADNJOM Velike Brita-nije i Srbije dominira robna razmena koja se postepeno povećava i prošle godine je izno-sila 437 miliona dolara. Velika Britanija bila je 22. izvozni i 21. uvozni partner Srbiji. “Dosta je prostora za intenzivniju i efikasniju sarad-nju privrednika dve zemlje”, kaže Aleksandra Stanarević, savetnica predsednika Privredne komore Srbije (PKS): “Interes Srbije je da po-veća izvoz na britansko tržište i smanji deficit u razmeni. Mogućnosti za to su u poljoprivre-di, metalskom sektoru, elektronskoj i auto-mobilskoj industriji.”

■ Na prošlogodišnjim skupovima srpskih i britanskih investitora bilo je reči i o kon-kretnim projektima, koji bi mogli da privu-ku britanske investitore. Kakvi su do danas rezultati ovih sastanaka? - Investicije su jedan od ključnih preduslova održivog ekonomskog rasta Srbije. Krajem oktobra prošle godine u Londonu je održan „Investicioni dan Srbije“ koji je bio prilika da se britanski investitori upoznaju sa mo-

gućnostima ulaganja u Srbiji. Predstavnici poslovne zajednice Velike Britanije najviše su zainteresovani za energetski sektor, ob-novljive izvore energije, kao i za poljoprivre-du. Britanskim ulagačima interesantni su i banjski turizam i transportna infrastruktura, dok kompanije iz IT sektora već sarađuju sa ovdašnjim softverskim kućama.

■ Bez obzira na veliku razliku u obimu i potencijalu, postoji dinamična saradnja bri-tanske i srpske komore. Koji su najčešći pro-blemi koji usporavaju konkretnu realizaciju većeg učešća britanskih investitora u Srbiji?- Reforme koje Srbija sprovodi usmerene su na stvaranje boljeg investicionog ambijenta i povećanje konkurentnosti domaće privrede. Spovođenjem celovitog reformskog paketa privredni prostor Srbije postaće efikasniji za

poslovanje i ulaganje. Dragocene su nam i preporuke stranih investitora, uključujući i britanske kompanije koje već posluju u Srbiji.

■ Koji sve oblici saradnje postoje na relaciji Privredna komora Srbije – Britansko-srpska privredna komora i Britansko-srpski po-slovni klub?- Privredna komora Srbije ima dobru saradnju sa ovim privrednim asocijacijama. Kao poslov-ne organizacije imamo isti cilj i naše zajedničke aktivnosti usmerene su na unapređenje eko-nomskih odnosa i privrednih veza dve zemlje. U narednom periodu očekuje se još intenziv-nija saradnja u interesu naših privreda. Britan-sko-srpska privreda komora brzo je reagovala kada su Srbiju u maju zadesile nezapamćene poplave i sa svojim članicama donirala je po-moć ugroženima, na čemu smo joj zahvalni.

■ U kojim privrednim oblastima u Srbiji ima najviše britanskih investicija, a za koje još postoji potencijal koji treba razvijati?- Najveći britanski investitor u Srbiji je du-vanska grupacija BAT koja je u srpsku privre-du uložila više od 200 miliona evra, od čega 115 miliona evra u kupovinu i modernizaciju fabrike duvana u Vranju. Naš interes je da, u predstojećem periodu, imamo što više ova-

kvih investicija. Za srpsku privredu značajne su i investicione aktivnosti ostalih britanskih firmi koje posluju u Srbiji: Gowi Group, An-drew Hunter, Albon Engineering, kao i inve-sticije britanskih firmi u sektor fizičkog i mo-bilnog obezbeđenja i transporta novca.

■ Ozbiljni britanski investitori zaintereso-vani su za velike investicije, transparentno poslovanje i predvidivost poslovanja. Šta na tom planu može da ponudi Srbija?- Osim povoljnog geografskog položaja, kva-lifikovane radne snage i sve boljih uslova za poslovanje i investiranje, velika prednost Sr-bije je i i bescarinski izvoz na tržišta Rusije, Belorusije i Kazahstana, a posvećenost Srbi-je evropskim integracijama ima nesumnjivi značaj za stvaranje stabilnog, predvidivog i podsticajnog privrednog ambijenta. ■

PO OCENI Džeremija Langa, ekonomskog sa-vetnika u Ambasadi Velike Britanije u Srbiji, porast interesovanja britanskih investitora za Srbiju evidentan: “Nakon međuvladine konferencije u januaru i formalnog početka pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uni-ji, došlo je do vidljivog porasta interesovanja britanskih firmi za Srbiju kao investicionu destinaciju. Početak pregovora poslao je sna-žan signal stranim firmama da se Srbija sada definitivno nalazi na putu ka Evropskoj uniji i da je posvećena sprovođenju reformi. Firme i potencijalni investitori su posebno zaintere-sovani za program nove vlade koji se odnosi na reformu poslovnog okruženja i fiskalnu konsolidaciju. Uspešno sprovođenje paketa mera koje vlada trenutno razmatra, kao što su Zakon o radu i Zakon o prostornom planiranju i izgradnji, imaće značajan uticaj na odluke donete od strane stranih kompanija o tome da li treba da ulažu Srbiju ili ne.”

■ Kada je u pitanju srpsko-britanska pri-vredna saradnja možemo reći da Velika Bri-tanija predstavlja za Srbiju most ka drugim zemljama Komonvelta. Da li Srbija može da ima istu ulogu i za britanske kompanije, od-

nosno da im bude veza ka velikim tržištima kao što su Rusija i Kina sa kojima Srbija ima potpisane ugovore o slobodnoj trgovini?- Naravno. Jedan od privlačnih faktora za bri-tanske kompanije prilikom odlučivanja da li da započnu poslovanje u Srbiji jeste “domet” koji Srbija ima u odnosu na druga tržišta. Uz-mite u obzir potencijalnu bazu od skoro 251 milion klijenata dostupnih kroz ugovore o tr-govini sa zemljama CEFTA-e, Rusije i Turske, a da i ne spominjemo Kinu. Imajući u vidu či-njenicu da Srbija većinom trguje sa zemljama EU, značajno je pomenuti stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU u avgustu 2013. godine koji predviđa zonu slobodne trogvine između Srbije i EU u prelaznom period.

■ U aprilu ove godine, Britanska privredna komora je organizovala seminar o prošire-nju privredne saradnje između naše dve zemlje. Koji su osnovni zaključci seminara i koji su praktični saveti za privlačenje britan-skih investitora?

INTERVJU ALEKSANDRA STANAREVIĆ Savetnik predsednika Privredne komore Srbije

INTERVJU DŽEREMI LANG Ekonomski savetnik u ambasadi Velike Britanije

Saradnja za održiv razvoj

Nema magičnih rešenja

Privredna komora Srbije ima dobru saradnju sa britanskim privrednim

asocijacijama. Kao poslovne organizacije imamo isti cilj i naše zajedničke aktivnosti usmerene su na unapređenje ekonomskih

odnosa i privrednih veza dve zemlje

Velika Britanija neguje poslovnu stručnost koja može biti od

direktne koristi Srbiji. Na primer, u poslednjiih dvadeset godina, bila je lider u modernizaciji infrastrukture

i usluga, putem mehanizama kao što je javno-privatno partnerstvo.

London je svetski finansijski centar, kao i centar vrhunskih

profesionalnih usluga i stručnosti koji mogu biti od ključnog

značaja za Srbiju

Predstavnici poslovne zajednice Velike Britanije najviše su zainteresovani za energetski sektor, obnovljive izvore energije, kao i za poljoprivredu

nastavak na strani 4 »


AGENA TECHNOLOGY je član grupacije Albon Eng.&Mfg iz Velike Britanije specijali-zovane za proizvodnju delova i/ili sklopova motora u automobilskoj industriji. U domenu proizvodnje klipnjača, kao primarne delat-nosti, kompanija pruža kompletnu uslugu počev od definisanja tehnologije i tehnološ-kih procesa, optimizacije samog proizvoda (FEA), preko projektovanja i izrade mašina, alata, pribora do instalacija automatizovanih linija za izradu delova i/ili sklopova po siste-mu ključ u ruke.

AGENA Machine Tools je osnovana u Ve-likoj Britaniji kao Research & Development ogranak ALBON-a i bavila se proizvodnjom ala-ta, mašina i proizvodnih linija kao i uslugama mašinske obrade u oblasti precizne mehanike.

ALBON grupacija je privatna firma koju je osnovao Laurence Albon započevši posao

inspirisan svojim ličnim interesovanjem za mašine i mašinsku obradu. Godine napornog rada i iskustva donele su mu ogroman uspeh i on se odlučio za razvoj i napredak.

Kasnije se došlo na ideju da se razdvoje poslovi mašinske obrade i masovne proizvod-nje, te se ALBON specijalizovao za masovnu proizvodnju klipnjača tj.kritičnih komponen-ti dok je AGENA Machine Tools dizajnirala i proizvodila mašine i opremu.

Uspostavili smo visoke standarde na svim nivoima poslovanja: u projektovanju, kvalite-tu kao i u pouzdanosti proizvoda. To znači da smo sertifikovani po ISO9001:2008, kao što se i ALBON specijalizovao kroz standard ISO/

TS 16949:2009, za automobilsku industriju i sada je registrovani dobavljač za vodeće svet-ske proizvođače vozila i opreme (OEM).

Trend rasta je bio neizbežan. Gospodin Albon je idući za ključnim faktorima rasta do-šao u Srbiju, gde je pronašao obučenu i isku-snu radnu snagu. Započeo je svoju zamisao otvaranjem projektnog biroa, okupljajući tim vrsnih inženjera a onda se odlučio na hrabar korak: da investira u novu fabriku, AGENA Technology u Srbiji i u nju relocira tehničku podršku za sve ALBON fabrike. Ovaj Green Field projekat i investicija iznosili su oko 7 miliona eura u novcu i opremi.

Investicija se pokazala profitabilnom na obostrano zadovoljstvo: Srbija je dobila mo-

dernu fabriku, dobila je renomiranog proi-zvođača iz automobilske industrije i uposlila svoje najbolje kadrove. Ovo je inače bila od-lična prilika da srpska privreda ispliva i ugleda svetlost svetskog tržišta posle godina stagna-cija. AGENA Technology iz Srbije podržava sve tehničke zahteve cele ALBON grupacije a takođe ima i sopstvenu prodaju .

Automobilska industrija se brzo razvija jer je tržište veoma zahtevno i suočavamo se sa svakodnevnim promenama. Uspeh i ostvareni poslovni rezultati u AGENI, u Srbi-ji, naveli su gospodina L. Albona da donese odluku da ode korak dalje i otvori još jednu fabriku u Rumi, ALBON d.o.o. Ova fabrika je usko specijalizovana za serijsku proizvodnju klipnjača i komponenti motora a kapitalna in-vesticija iznosila je oko 8 miliona eura.

Kupci proizvoda koje AGENA i ALBON proizvode u Srbiji su: FORD (USA), FIAT (Italy), Navistar (USA), Cummins (USA), CA-TERPILLAR (USA), Daimler AG (Germany).

Naša pažnja i dalje je usmerena prema rastu i razvoju jer je to jedini održivi način za opstanak i poslovanje! ■

AGENA TECHNOLOGY

Mi vas povezujemo na izvor snage

“Agena Technology se bavi proizvodnjom alata, proizvodnih linija kao i uslugama mašinske obrade u oblasti precizne mehanike, a osnovana je kao R&D ogranak

kompanije ALBON Engineering & Manufacturing iz Velike Britanije. Ideja je bila da se razdvoje poslovi mašinske obrade i masovne porizvodnje klipnjača”

Uspostavili smo visoke standarde na svim nivoima poslovanja: u projektovanju, kvalitetu kao i u pouzdanosti proizvoda

- Ne postoji magično rešenje za privlačenje investicija, a britanske firme se u tome ne razlikuju od drugi. Sve one očekuju pravnu sigurnost, transparentnost, doslednost i sta-bilnost. Do ovih principa je teško doći i vla-da će morati da uloži mnogo truda da bi ih primenila u Srbiji. Nova vlada mora da uradi dosta toga da bi omogućila privlačno i sta-bilno okruženje za poslovanje i investicije. Interes definitivno postoji i britanske firme i investitori vide potencijalno dobar profit od investicija u Srbiji.

Što se tiče specifičnih slučajeva, sprovo-đenje paketa reformi koji je nova vlada pred-ložila bi bio dobar početak. Već sam pomenuo novi zakon o radu i zakon o planiranju i iz-gradnji, ali moram da napomenem da se ova vlada obavezala i da završi proces restruktu-iranja nezdravih javnih preduzeća do kraja

godine i smanjenje javnog sektora. Svi ovi potezi bi poslali dobar signal investitorima da je vlada posvećena reformama i da je od-govorna. Sporazum sa MMF-om bi takođe bio od koristi, ali ni to neće doći lako.

■ Koliko Srbija još mora da radi na obrazo-vanju radnika kako za rad u zemlji, tako i za

rad u inostranstvu, i koliko, u ovom slučaju, Britanija može da pomogne budući da je jedna od svetskih poslovnih lidera?- Postoji mnogo toga što srpske firme mogu da nauče od britanskih. Ne samo da je Velika Britanija jedan od svetskih poslovnih lidera, već je i jedan od svetskih lidera u obrazova-nju. Četiri britanska univerziteta su se našla na list deset najboljih svetskih univerziteta u 2013. godini. Kvalitet magistarskih studi-ja u Britaniji je izuzetan. London Business School, Cambridge Judge Business School, Cass Business School i Oxford Said Business School su centri izuzetnosti koji se redovno nalaze u samom vrhu najboljih svetskih i evropskih škola.

Velika Britanija neguje poslovnu struč-nost koja može biti od direktne koristi Srbiji. Na primer, u poslednjiih dvadeset godina, Velika Britanija je bila lider u mo-dernizaciji javne infrastrukture i usluga i to putem mehanizama kao što je javno-privatno partnerstvo. London je svetski

finansijski centar, kao i centar vrhunskih profesionalnih usluga i stručnosti koji mogu biti od ključnog značaja za Srbiju u sledećem periodu. Nadam se da Velika Bri-tanija može doprineti stvaranju zdravije i dinamičnije poslovne zajednice u Srbiji i poboljšati potencijal za rast u godinama koje dolaze. ■

DŽEREMI LANG


Do principa pravne sigurnosti, transparentnosti, doslednost i stabilnost je teško doći i vlada će morati da uloži mnogo truda da bi ih primenila u Srbiji


Piše: Branko Vojnović, partner, KPMG u Srbiji

U OKVIRU SVOG BUDŽETA za 2014/20. godi-nu, Evropska unija je kroz Instrument za pret-pristupnu pomoć – IPA 2, za Srbiju obezbedila oko 200 miliona evra godišnje. To praktično znači da će tokom ovog budžetskog perioda samo iz IPA fondova naša zemlja imati na ras-polaganju više od 1,5 milijardi evra. Radi se o sredstvima koja su unapred određena budže-tom EU, a Srbija će moći da raposlaže sa ono-liko sredstava za koliko je u stanju da osmisli i razvije projekata. Ova suma približna je onoj koja je bila na raspolaganju Srbiji i u prethod-nom budžetu EU.

Novac će biti raspoređen kroz sektorske oblasti tj. prioritete, što je način na koji se IPA i donatorska sredstva i inače planiraju i po ovome Srbija nije nikakav izuzetak. Konačan plan ras-poreda sredstava po individualnim sektorima za sada još uvek nije odobren od strane Evrop-ske komisije i još uvek se čeka usvajanje Uredbe o sprovođenju IPA 2. Zbog ovoga se danas još uvek ne zna tačna dinamika implementacije IPA projekata, međutim može se pretpostaviti načelno, kako će raspodela po oblastima ići.

Tako će tokom čitavog budžetskog peri-oda od sedam godina za reforme koje Srbiju pripremaju za članstvo u Uniji biti izdvojeno 493 miliona evra (32 odsto ukupnih sredsta-va). Od toga, 280 miliona biće usmereno za projekte iz oblasti demokratije i upravljanja, a 213 miliona u oblasti vladavine i ljudskih prava. Za socio-ekonomski i regionalni razvoj biće odvojeno ukupno 625 miliona evra (40,9 odsto ukupnih sredstava). Od ove cifre 205

miliona biće namenjeno za zaštitu životne sredine i klimatske promene, 180 za tran-sport, 125 za energetiku, a 110 miliona evra za unapređenje konkurentnosti i inovacije.

U oblasti zapošljavanja, socijalne politike, obrazovanja, promovisanja rodne ravnoprav-nosti i razvoj ljudskih resursa biće obezbeđeno 205 miliona (13,4 odsto ukupnih sredstava). I, konačno, za poljoprivredu i ruralni razvoj biće na raspolaganju približno 220 miliona evra.

Korist za javni i privatni sektor Javni sektor je predviđen kao glavni kori-

snik ovih sredstava. Prema procedurama za planiranje i programiranje IPA fondova, resor-na ministarstva odnosno institucije na central-nom nivou zadužene su da predlažu projekte odnosno konkurišu za njihovo finansiranje. Ceo pripremni proces koji se sastoji od izrade višegodišnjih planskih dokumenata, godišnjih projekata koordiniraće naša Kancelarija za evropske integracije. Priprema samih projeka-ta biće uglavnom u rukama resornih ministar-stava koji ih će ih predlagati u skladu sa svojim sektorskim strategijama i planovima Vlade.

Takođe, resorna ministarstva će biti odgo-vorna i za upravljanje samim projektima dok će kompletan proces ugovaranja, finansijske kontrole i plaćanja voditi Ministarstvo finansija (pod akreditovanim sistemom decentralizova-nog upravljanja – DIS). Kada je u pitanju privatni sektor, omogućeno je apliciranje na tenderima za sprovođenje projekata tj. implementaciju ugovora. Međutim moguće je, do duše u vrlo ograničenom opsegu, konkurisatii i za grant sredstva, uglavnom za inovativnost, kroz Fond za inovacije (koji pored IPA sredstava ima i deo kredita za mala i srednja preduzeća) kao i kroz tzv. programe zajednice (CIP). Grant sredstva za privatne firme uglavnom predstavljaju manji obim sredstava i kreću se do 100.000 evra.

Sa novim budžetskim ciklusom došlo je i do promene naziva i ciljeva programa zajednice u kojima Srbija učestvuje ukoliko je zainteresovana i u slučaju da je potpisan sporazum sa Komisijom. Ovim programima zajednice, jedan od primera je čuveni fond

FP7 za naučna istraživanja, direktno upravlja Evropska komisija u Briselu.

Najviše sredstava za naredni budžetski period biće opredeljeno za PAR (Public Admi-nistration Reform – vladavina prava, reforma državne uprave, javne finansije i borba protiv korupcije). Za prethodni budžetski period 2007-2013, velika količina sredstava bila je alo-cirana za infrastrukturu (energetiku, transport i životnu sredinu), reformu javnog sektora (a u

okviru njega akcenat je bio na lokalnim samo-upravama) i lokalni i regionalni razvoj.

Za ove projekte ne postoje ograničenja kada je u pitanju količina novca koja se može dobiti i sve zavisi od tipa konkretnog projek-ta tj. ugovora. Na primer, ugovori za pružanje usluga (usluge ili tehnička pomoć) mogu biti do milion pa čak i iznad sedam miliona evra, a što opet zavisi od vrste podrške tj. konkret-nog pro projekta. Kada projekti tehničke po-

drške uključuju više komponenti odnosno lotova njihovi budžeti mogu biti značajno veći od prosečnih.

Pri apliciranju za ova sredstva podnosio-ci projekata imaju nekoliko komplikovanih izazova. Na prvom mestu trebalo bi da budu dobro upoznati sa procedurama i pravilima za apliciranje za sredstva iz EU fondova jer ona zahtevaju odgovarajuće znanje i ekspertizu iz te oblasti. Kada je taj preduslov zadovoljen, onda je svakako najvažniji kvalitet samih projekata sa kojima se aplicira za sredstva, jer je obim ograničen, a konkurencija izrazito velika. U Srbiji je tokom prethodnih godina primetan značajan pomak u tom smislu i evi-dentno je da podnosioci projekata značajno unapređuju svoja znanja i kvalitet projekata sa kojima apliciraju što donekle ohrabruje.

Treba imati u vidu da sa IPA 2, kompletan proces prelazi u odgovornost državne admi-nistracije Republike Srbije i da decentralizo-vano upravljanje podrazumeva da proces pla-niranja, ugovaranja i upravljanja projektima bude u nadležnosti Vlade Republike Srbije. Kada je reč o realizaciji samih projekata, isku-stva su različita.

Naprimer, u slučaju manjih projekata u prethodnim godinama, iskazan je odličan ka-pacitet za upravljanje EU projektima u skladu sa kompleksnim procedurama kroz različite grant šeme. Međutim, kada je reč o većim, kompleksnim infrastrukturnim projektima, u praksi je dolazilo do određenih kašnjenja u njihovoj realizaciji što bi moglo da uspori ra-zvoj lokalne ekonomije.

Dobra vest jeste da penala u slučaju IPA fondova nema tj. novac mora da se potroši u ugovorenom roku ili se vraća Briselu tj. Evrop-skoj komisiji. Postoji mogućnost produženja

projekata bez dodatnih troškova ili u zavisno-sti od konkretnih razloga postoji mogućnost da se projektu odobre dodatna sredstva kako bi se određene usluge isporučile.

Ovo je bio čest slučaj sa projektima iz oblasti infrastrukture gde su radovi bili pro-dužavani kako bi bili završeni i često su odo-bravana i dodatna sredstva po tom osnovu.

Kontrola sredstavaKontrola sprovođenja projekata je do sada

bila u nadležnosti Delegacije EU u Srbiji koja je i ugovorna strana u tom smislu. Sa akredita-cijom decentralizovanog sistema upravljanja EU sredstvima, tu ulogu će u značajnoj meri

preuzeti resorna ministarstva Vlade Republike Srbije sa Ministarstvom finansija na čelu. Na-ravno, odgovarajuće vrste kontrole će i dalje sprovoditi i Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Kako do maksimalne iskorišćenosti dostupnih fondovaŠto se tiče KPMG, podrška javnom sektoru

u procesu EU integracija u Srbiji i projekti koji se finansiraju EU sredstvima za nas predstavljaju jako važnu liniju našeg biznisa, a kompanija je godinama unazad veoma aktivna u ovoj obla-sti. U okviru našeg Sektora za pružanje kon-sultantskih usluga, postoji poseban deo koji se isključivo bavi javnim sektorom i EU finan-siranim projektima. Takođe, KPMG kao mreža globalnih firmi, u Briselu ima posebnu EU kan-celariju koja ima zadatak da svim članicama mreže pruži podršku u saradnji sa Evropskom komisijom i drugim telima Evropske unije.

Kada je reč o konkretnoj ekspertizi, po-red uobičajenih usluga revizije, konsaltinga i poreskog savetovanja, KPMG ima veliko isku-stvo i u upravljanju i implementaciji složenih EU projekata, tehničkoj podršci i izgradnji kapaciteta domaćih institucija, svim vrstama finansijskih usluga kako za javni tako i privat-ni sektor, infrastrukturi, energetici i ruralnom razvoju, kao i lokalnom i regionalnom razvoju i razvoju ljudskih resursa.

Sarađujemo sa brojnim partnerima, izme-đu ostalog i Britansko-srpskom privrednom komorom (BSCC) i njenim članicama, kako bi stvorili uslove za maksmalnu iskorišćenost EU sredstava i time pomogli brži ekonomski razvoj čitavog društva. Time značajno jača uloga BSCC i KPMG kao jedne od članica, u ekonomskom jačanju Srbije i stvaranju dugoročno održivih uslova za njen nesmetan ekonomski razvoj. ■

IPA FONDOVI

Da li je Srbija spremna da iskoristi €1,5 milijardi

U okviru svog budžeta za 2014/20. godinu, Evropska unija je kroz Instrument za pretpristupnu pomoć – IPA 2, za Srbiju obezbedila oko

€200 miliona godišnje. To praktično znači da će tokom ovog budžetskog perioda samo iz IPA fondova naša zemlja imati na raspolaganju više od

€1,5 milijardi. Radi se o sredstvima koja su unapred određena budžetom EU, a Srbija će moći da raposlaže sa onoliko sredstava za koliko je u stanju

da osmisli i razvije projekata. Ova suma približna je onoj koja je bila na raspolaganju Srbiji i u prethodnom budžetu EU

Pri apliciranju za sredstva iz EU fondova, pred podnosiocima projekata ima nekoliko komplikovanih izazova. Pre svega trebalo bi da budu dobro upoznati sa procedurama i pravilima za apliciranje za sredstva, jer ona zahtevaju odgovarajuće znanje i ekspertizu iz te oblasti

Podrška javnom sektoru u procesu EU integracija u Srbiji i projekti koji se finansiraju EU sredstvima za KPMG predstavljaju jako važnu liniju biznisa, a kompanija je godinama unazad veoma aktivna u ovoj oblasti


UJEDINJENO KRALJEVSTVO je vodeća ekonomska sila i fi-nansijski centar. Poljoprivreda je intenzivna, visoko mehani-zovana i efektivna po evropskim standardima i proizvodi 60 odsto potreba hrane koristeći manje od 2 odsto radne snage. UK ima značajne rezerve uglja i prirodnog gasa. Britanska pri-vreda je jedna od najjačih u Evropi čiji veliki deo čine uslužne delatnosti, kao što su bankarstvo, konsalting i informaciono-komunikacione tehnologije. Najznačajniji oblik privredne saradnje Srbije i Velike Britanije jeste robna razmena koja se iz godine u godinu povećava, ali i stalno prisutan deficit na srpskoj strani.

Gledano po obimu robne razmene Srbije sa svetom, u 2012.godini Velika Britanija je bila 19. partner Srbije u izvozu (1,27 odsto izvoza) i 23. partner u uvozu (1,32odsto uvoza). U 2010. godini vred-nost robne razmene je bila 372 miliona USD od čega je izvoz bio 155,9, a uvoz 216,1 miliona USD. U 2011. godini ostva-rena je razmena u vrednosto od 425,3 miliona USD od čega je izvoz bio 187,1 milion, a uvoz 238,2 miliona USD. U 2012. godini ostvarena je razmena u vrednosti od 385,6 miliona USD, od čega je izvoz bio 145,3 miliona, a uvoz 240,3 miliona USD. U 2013. godini ostvarena je razmena u vrednosti od 437,4 miliona USD od čega je uzvoz bio 172,2 miliona, a uvoz 265,2 miliona USD.

Kada je reč o kretanju pokrivenosti uvoza izvozom u raz-meni sa Velikom Britanijom u 2010. godini ta pokrivenost je iznosila 78 odsto, a na istom tom nivou ostala je I u narednoj godini. U 2012. godini pokrivenost uvoza izvozom je bila ma-nja u odnosu na prethodnu godinu i iznosila je 60,4 odsto. U 2013. godini pokrivenost uvoza izvozom je bila 64,9 odsto.

Najznačajniji izvoznici u 2013. godini su bili: Cooper tire&rubber company Serbia, Fiat Automobili, Tigar tyres doo Pirot, Koncern Farmakom Šabac, TF Kable FKZ Zaječar, FBC ad Majdanpek, Tetrapak production Beograd, Crop & Partners doo Beograd, Mitas doo Ruma.

Najznačajniji uvoznici u 2013. godini su bili: Cooper tire&rubber company Serbia, Phoenix pharma doo Beograd, Grundfos Manufacturing, Delta auto moto doo Beograd, Ball Pakovanja Evropa, Renault Nissan Srbija, West pharmaceu-tical Services Beograd doo Kovin, Nelt co, Grand motors doo Beograd, Farmalogist doo Beograd.

Međudržavni sporazumi u ekonomskoj oblasti koji su na snazi su trgovinski sporazum, sporazum o uzajamnom pod-

sticanju i zaštiti ulaganja i sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Najveći britanski investitor do sada je bio British American Tobacco (BAT) koji je 2003. godine kroz proces privatizacije kupio drugu po veličini fabriku cigareta u Srbiji Duvansku industriju Vranje.

Oblasti u koje su britanske firme (Gowi Group, Andrew Hunter, Albon En-

gineering plc, Ashmor investment Mgmt, Mineco, Greenhouse investments itd) investirale u Srbiji su prehrambena industrija, IT, auto industrija, hemijska industrija, crna i obojena metalurgija.

Mnoge britanske firme su u Srbiji prisutne putem svojih agenata, distributera i predstavnika, a aktivna je i Britansko-srp-ska privredna komora. Cilj Britansko-srpske privredne komore je da bude platforma za firme i pojedince uključene u unapređi-vanje trgovine, investicija, razvoja, turizma, transporta i drugih privrednih delatnosti između Velike Britanije i Srbije. BSPK je takođe mesto za privlačenje zainteresovanih britanskih kom-panija koje još nisu poslovala na teritoriji Srbije. Komora je za-mišljena kao nepolitičko, nevladino udruženje koju vode njeni

članovi, misija Komore je da deluje kao magnet i generator no-vih mogućnosti za kompanije iz Velike Britanije koje pokazuju interes za poslovanje sa Srbijom. Komora predstavlja platformu za umrežavanje, razmenu ideja, iskustava i informacija o poslo-vanju sa Srbijom, kao i komunkaciju i lobiranje u interesu uklju-čenih preduzeća, trgovinu i udruživanje privrednih komora. ■

PRIVREDNA SARADNJA SRBIJE I VELIKE BRITANIJE

Partnerstvo sa vodećom ekonomskom silom

Najznačajniji oblik privredne saradnje Srbije i Velike Britanije jeste robna razmena koja se iz

godine u godinu povećava, ali i stalno prisutan deficit na srpskoj strani. Međudržavni sporazumi

u ekonomskoj oblasti koji su na snazi su trgovinski sporazum, sporazum o uzajamnom

podsticanju i zaštiti ulaganja i sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja

Robna razmena Srbije i Velike Britanije, mil. USD300

200

100

0

-100

-200

2005Izvoz USD Uvoz USD Saldo USD

20062007

20082009

20102011 2013-VII

2012

64.9773.92

82.83

51.1255.98

76.68

78.57

60.47

72.17

100

80

60

40

20

0

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013-VII

Pokrivenost uvoza izvozom, u %

Vodeći odseci SMTK u uvozu u Veliku Britaniju

Proizvodi od kaučuka

Medicinski i farmaceutski proizvodi

Sterična ulja, parfemi i toaletni preparatiSpecijalne mašine za pojedine ind. graneOstalo

45%4%7%8%

11%25%

Drumska vozila

Vodeći odseci SMTK u izvozu u Veliku Britaniju

Proizvodi od kaučuka

Mineralne rude i otpaci metalaElektrične mašine, aparati i uređaji

Ostala transportna sredstva i oprema

Drumska vozila

Ostalo

12% 9% 3%

21%

37%

18%

Oblasti u koje su britanske firme investirale u Srbiji su

prehrambena industrija, IT, auto industrija,

hemijska industrija, crna i obojena metalurgija


ASTRAZENECA je vodeća svetska inova-tivna biofarmaceutska kompanija koja je na samom vrhu farmaceutskog i zdravstvenog napretka i koja nastoji da obezbedi najsa-vremeniju terapiju u borbi protiv najtežih bolesti. Prema rečima direktorke AstraZe-nece Srbija, ova multinacionalna kompanija nastoji da pruži pravu vrednost u realnom okruženju putem svojih istraživačkih aktiv-nosti i pronalaženjem različitih mogućnosti lečenja i lekova.

“Sve što radimo u AstraZeneci je vođe-no našom posvećenošću poboljšanju života pacijenata bilo da radimo na tome da naši lekovi dopru do što više ljudi, bilo prime-nom naših naučnih veština kako bi razvili najnoviju generaciju medikamenata, bilo da sarađujemo sa drugima u borbi protiv bolesti. Sve se zasniva na razumevanju i zadovoljavanju potreba ljudi koji se suoča-vaju sa ozbiljnim zdravstvenim izazovima”,

kaže generalna direktorka kompanije Astra-Zeneca Biljana Naumović.

■ Kako AstraZeneca vidi svoju ulogu u po-boljšanju zdravstvenog okruženja i lečenja?- Naša uloga se zasniva na posvećenosti na-uci i napretku. Pomerajući granice naučnih dostignuća mi direktno utičemo na promenu toka bolesti, transformišući život pacijentima i čineći da nešto što se danas doživljava kao neizlečivo pomerimo u sferu hroničnog ako ne i izlečivog.

Vizija AstraZenece je da do 2020. godine budemo lider u lečenju bolesti koje naši le-kovi pokrivaju i u tome što ćemo doneti na tržište 10 inovativnih lekova u tom periodu. Smelo težimo da poboljšamo živote 200 mi-liona pacijenata do 2025.

Izuzetni i obećavajući rezultati studija koji su prikazani na ovogodišnjim svetskim kongresima iz oblasti kardiologije, endokri-

nologije, onkologije i respiratorne medicine ukazuju na to da je nova i svetlija budućnost pred nama u mogućnostima boljeg i efikasni-jeg lečenja naših pacijenata.

■ Da li su inovativni lekovi postali suviše skupi?- To je veoma dobro pitanje na koje nije od-govoreno na adekvatan način u našoj zemlji prethodnih godina. Lečenje nije javna potroš-nja kako se nekada u javnosti predstavlja. Le-čenje je investicija u budućnost, a adekvatno i pravovremeno lečenje inovativnim lekovima je nezavisno faktor rasta BDP-a neke zemlje.

Sa druge strane, održivost zdravstvenog sistema je osnova koju svaka država mora da integriše u svoje zdravstvene planove i ci-ljeve. Budući da se potreba za zdravstvenim uslugama povećava, samim tim raste i priti-sak na budžete onih koji to plaćaju. Sve više donosioci odluka u zdravstvu pokušavaju da razumeju kliničku vrednost i finansijski uticaj različitih mogućnosti lečenja prilikom odre-đivanja prioriteta u korišćenju ograničenih resursa zdravstvene zaštite.

Da bi odigrali svoju ulogu u obezbeđiva-nju boljih rezultata zdravstvene zaštite, svesni smo da AstraZeneca mora da obezbedi doka-ze koji će ne samo pokazati da su naši lekovi efikasni u kontrolisanom okruženju kliničkih ispitivanja, već i da donose značajnu vred-nost u realnom okruženju što daje odgovor

na ključno pitanje: “Zašto treba da platim ovaj lek?”. Pitanje vrednosti se menja sa razvojem i komercijalizacijom lekova na putu od istraži-vačkih laboratorija do ambulanti. Naš pristup se zasniva na uključivanju stavova i interesa onih koji plaćaju lekove u definisanje našeg istraživanja, razvoja i studijskih ispitivanja i na obezbeđivanju širokog spektra kliničkih i eko-nomskih dokaza koji su potrebni zdravstev-nim fondovima da bi razumeli vrednost leko-va koje AstraZeneca donosi u pružanju bolje i ekonomičnije zdravstvene nege pacijentima. To smo radili i radićemo uvek u Srbiji jer smo i mi kao građani ove zemlje direktno odgovorni za napredak koji kao društvo moramo postići.

Ključno pitanje za današnju vladu i Mini-starstvo zdravlja nije da li bi trebalo da pomo-gnu uvođenje inovativnih lekova za pacijente u Srbiji, budući da je to na dobrobit svih nas koji živimo u Srbiji, već na koji način mogu omogućiti održivost zdravstvenog sistema uz uvođenje inovativnih lekova i kako da obez-bede predvidivost poslovnog okruženja za kompanije koje ulažu u našu zemlju kao što je AstraZeneca. Ključna stvar u tome je da se postave jasne smernice koje su strateški ciljevi sistema zdravstvene zaštite, kako se mere i u kom periodu ti ciljevi moraju da se ostvare. U tom kontekstu naravno da farmakoekonomska isplativost leka treba da bude merilo i mi ćemo im u tome biti svesrdni i pouzdan partner.

Moram napomenuti da se u prethodnih nekoliko meseci načinilo dosta obećavajućih iskoraka u dobrom smeru od strane Ministar-stva Zdravlja i RFZO-a. Ostaje da se predlože-ne promene i sprovedu u toku ove godine a ključan korak u tome će biti obezbeđivanje novih inovativnih lekova za pacijente Srbije na listi lekova koje pokriva Fond za zdravstve-no osiguranje. Mi ćemo biti tu da im na ovom putu pomognemo. ■

INTERVJU BILJANA NAUMOVIĆ Generalni direktor, AstraZeneca Srbija – “Vrednost inovacije”

Vrednost inovacije

Vizija AstraZenec je da do 2020. godina budemo lider u lečenju

bolesti koje naši lekovi pokrivaju i u tome što ćemo doneti na tržište 10 inovativnih lekova u tom periodu.

Smelo težimo da poboljšamo živote 200 miliona pacijenata do 2025.

Pomerajući granice u nauci, kroz inovacije koje

donosimo, pomažemo u transformaciji bolesti

i uspešnijem lečenju pacijenata

Globalno Usmereni na lečenje Saradnja

Posvećeni odgovornom poslovanju.

50.000 ljudi.Rad u 100 zemalja.Proizvodnja u 17 zemalja.Istraživanje i razvoj na trikontinenta.$4 milijarde potrošeno naistraživanje i razvoj godišnje.$25.7 milijardi vrednost prodaje u 2013.Neprekidno predviđajući i prilagođavajući se potrebama sveta koji se menja.

Onkologija.Kardiovaskularne / metaboličke bolesti.Respiratorne bolesti, zapaljenja, autoimune bolesti.Infekcije, neurologija, gastrointestinalne bolestiNeprekidna primena inovacijatamo gde možemo da donesemo boljitak.

Pacijenti.Zdravstveni Fondovi.Stručna javnost.Zakonodavci.Partneri.Lokalne zajednice.Povezivanje sa drugima u cilju postizanja zajedničkih ciljeva u poboljšanju zdravstvene zaštite.

AstraZeneca na prvi pogledMi smo svetska, inovativna, biofarmaceutska kompanija sa misijom da napravi

značajnu razliku u načinu pružanja zdravstvene zaštite.Nauka i pacijenti su osnov svega što radimo.


POSLEDNJA PROGNOZA Centra za ekonom-sko i poslovno istraživanje (CEBR-a) kaže da će rast britanske privrede u 2014. godini biti

3,1 odsto, a u 2015. 2,2 odsto, što je za 2,8 odsto odnosno 2,0 odsto više od prognoza objavlje-nih početkom godine. Ova poboljšana revizija odražava neprekidan rast pokazatelja budu-ćih trendova u britanskoj privredi. Pored re-kordno velikog poslovnog poverenja, videli

samo u proteklih nekoliko meseci i rast pove-renja potrošača nakon što je ono dostiglo svoj vrhunac krajem 2013. (u skladu sa indeksom potrošačkog poverenja YouGov/CEBR-a).

Životni standard domaćinstava će se naj-

verovatnije poboljšati sa rastom prihoda i in-flacijom od 2 odsto do kraja 2014. godine. Pad nezaposlenosti će takođe dovesti do porasta finansijskih prihoda domaćinstava. Uopšteno govoreći, CEBR očekuje da će stvarni prihodi domaćinstava porasti 1,5 odsto ove godine na-

kon pada od 0,6 odsto u 2013.Nakon zabrinutosti zbog neuravnoteže-

nog privrednog oporavka, s obzirom na to da je lična potrošnja činila više od 80 odsto rasta prošle godine, ove godine rast bi trebalo da bude ravnomernije raspoređen sa snaž-nim porastom poslovnih investicija (za real-no 10,1 odsto ove godine) i razvojem građe-vinarstva zbog porasta izgradnje nekretnina, pogotovo u Londonu. Dok je potrošnja do-maćinstava činila 81 odsto privrednog rasta u 2013, očekuje se da će ona pasti na 46 od-sto ove godine sa urav-noteženijim ekonom-skim oporavkom.

Dugoročno gleda-no, izazovi su i dalje prisutni. Ekonomski rast će verovatno dostići svoj vrhunac ove godine nakon čega će, u 2015. i 2016. Padati, budući da će uticaj određenih faktora koji su uzrok privredne ekspanzije slabiti. Reč je o faktorima kao što su smanjena štednja i po-vratak na uobičajeni nivo poverenja potro-šača. Pored toga, Ujedinjeno Kraljevstvo se i dalje suočava sa velikim izazovima na planu poboljšanja svog trgovinskog položaja. Ove godine CEBR očekuje i rekordno visok deficit platnog bilansa u iznosu od £79 milijardi, uz napomenu da će taj deficit biti visok tokom celog prognoziranog perioda. Ovaj deficit može dovesti do pada vrednosti funte budući da na tržištu vlada zabrinutost upornih slabo-sti u sektoru trgovine.

Veliko smanjenje državne potrošnje će morati da bude nastavljeno i nakon 2015. ukoliko ministar finansija uspe da se približi ciljevima u smanjenju deficita i nakon ove fiskalne godine. Bez obzira na mnogo priče o

štednji i “drastičnom” smanjenju potrošnje, sadašnja vlada je napravila mali napredak u smanjenju ukupnog iznosa državne po-trošnje. Očekivana realna državna potrošnja u 2014. će porasti za 1,8 odsto u odnosu na 2010. Tokom mandata sledećeg parlamenta, od 2015. do 2020, očekivanja su usmerena na to da ćr realna državna potrošnja pasti za 2,1 odsto nakon što na snagu stupe mere štednje. Ovo će uticati na predviđeni privredni rast u poslednjim godinama obuhvaćenim CEBR-ovom prognozom.

Vodeći ekonomista u CEBR-u i glavni au-tor ovog izveštaja Skot Korf kaže: “Privredni položaj Ujedinjenog Kraljevstva se značajno poboljšao od početka 2013. godine i očekuje-mo solidan rast od 3 odsto ove godine.”

“Međutim, izazovi i dalje postoje i mo-

guće je da će se privredni rast nakon 2014. usporiti. Sledeći parlament će morati da zna-čajno sreže državnu potrošnju, a nepovoljan trgovinski položaj Ujedinjenog Kraljevstva mogao bi da postane značajan ekonomski problem u budućnosti”, kaže Korf.

Prognoza rasta privrede glavnog grada iznosi 15,4 odsto u narednih pet godina, od-nosno do 2019. godine što je najveći rast u

poređenju sa ostalim regionima u Ujedinje-nom Kraljevstvu.

Očekuje se da će privreda Londona real-no porasti za 4,2 odsto u odnosu na 2014. i za 3,4 odsto u 2015. Ovo je više od očekivanog rasta od 3,8 odsto i 2,9 odsto navedenog u ok-tobarskoj prognozi i to

zahvaljujući naglom i stabilnom rastu kako poslovnog, tako i potrošačkog poverenja u glavnom gradu što ukazuje na snažan opora-vak ekonomije. Ova procena rasta govori da se očekuje da će London da povrati svoj status britanskog regiona sa najbržim rastom. Ovu titulu je 2012. i 2013. poneo jugoistok zemlje.

London, kao i celo Ujedinjeno Kraljev-stvo, ukazuju na to da će glavni grad biti no-silac gotovo trećine razvoja zemlje u sledećih pet godina, odnosno do 2019., što znači da će London imati udeo od 3,5 odsto u rastu bri-tanskog BDP-a od 10,7 odsto u sledećih pet godina. Ovo će biti postignuto bez obzira što oko 13 odsto radne snage u zemlji dolazi iz ovog regiona što nam govori da će glavni grad morati da postigne više od očekivanog.

Očekuje se da će privredni rast Londona biti podstaknut sektorom poslovnih usluga, kao i tehnološkim i građevinskm sektorima. Zbog izuzetno snažne građevinske aktivno-

sti u centralnom Londonu, očekuje se da će stopa zaposlenosti u ovoj industrijskoj grani porasti za 7,3 odsto ove godine, što je najbrži rast zaposlenosti u bilo kojem sektoru. Povrh toga, očekuje se da će zaposlenost u finan-sijskom sektoru i sektoru poslovnih usluga porasti za 11 odsto u centralnom Londonu u sledećih pet godina što je jednako otvaranju 100,000 novih radnih mesta.

Turizam je jedna od najvažnijih pri-vrednih grana u Engleskoj. Deloitteov izve-štaj iz 2013. pokazuje da turizam donosi £106 milijardi engleskoj privredi pri čemu su uzeti u obzir direktni i indirektni uticaji i da je 2,58 miliona ljudi zaposleno u ovoj privrednoj grani. ■

izvor: Centar za ekonomsko i poslovno istraživanje (CEBR).

BRITANSKA PRIVREDA

Rast i ravnoteža, uz izazove

Očekivani rast britanske privrede ove godine je više od 3 odsto,

kažu najnovije prognoze vodećih ekonomskih stručnjaka iz Centra za ekonomsko i poslovno istraživanje

(CEBR). Nakon zabrinutosti zbog neuravnoteženog privrednog

oporavka, ove godine rast bi trebalo da bude ravnomernije raspoređen

sa snažnim porastom poslovnih investicija

Očekuje se da će zaposlenost u finansijskom sektoru i sektoru poslovnih usluga porasti za 11 odsto u centralnom Londonu u sledećih pet godina što je jednako otvaranju 100,000 novih radnih mesta

Veliko smanjenje državne potrošnje će morati da bude nastavljeno

i nakon 2015. ukoliko ministar finansija uspe

da se približi ciljevima u smanjenju deficita i nakon

ove fiskalne godine

EKONOMSKI RAST U PRVOM KVARTALU 2014.

www.cordmagazine.com


IMPERIAL TOBACCO JE PRISUTAN na tr-žištu Srbije od 2003. godine, kada je počeo da radi pod imenom i upravom nemačke Kompanije Reemstma Gmbh koja je 2005. godine postala sastavni deo multinacionalne Kompanije Imperial Tobacco Group. Nakon akvizicije francusko-španske duvanske in-dustrije Altadis koju je ITG uspešno okončao 2007. godine svi sastavni delovi ITG su počeli da menjaju svoj zvanični naziv u ime matične kompanije. Pod ovim imenom, kompanija je u Srbiji prisutna od 2009.

■ Koliko zaposlenih kompanija ima u Srbiji?- U ovom trenutku IT Srbija zapošljava 60 ljudi na upravnim, administrativnim, ko-mercijalnim i kontrolnim poslovima a oko 600 ljudi iz partnerskih kompanija koje imaju ugovorne obaveze sa IT Srbija na po-slovima marketinga, distribucije, logistike i

skladištenja robe. U taj broj ne ulaze ljudi iz kompanija koje povremeno angažujemo po različitim potrebama.

■ Kakvi su rezultati i trendovi u poslovanju Imperial Tobacco u Srbiji?- IT Srbija je duvanska kompanija koja ima najveći porast prodaje na tržištu Srbije u po-slednje tri godine. Naše procentualno učešće na tržištu Srbije je u ovoj godini veće za 5% u odnosu na prošlu, a ukupan volumenski po-rast prodaje je +37% u odnosu na isti period prošle godine.

Ukoliko uzmemo u obzir negativan trend potrošnje i stalno smanjivanje ukupnog trži-

šta cigareta u Srbiji jasno je da je naš trend po-rasta generičkog karaktera. Nama je prodaja bila u porastu dok je drugim duvanskim kom-panijama bila u padu. Kada uspete da elimini-šete tako značajne negativne faktore kao što su pad tržišta i potrosnje, i ostvarite tako zna-čajan porast u jednoj vrlo teškoj i kriznoj godi-ni, to predstavlja izuzetan rezultat koji niko ne može zanemariti. Dobar deo novčanih sred-stava koje smo za operativne potrebe unosili u Srbiju nismo vraćali matičnoj kompaniji već smo, samo u prošloj godini u vrednosti od oko 30 miliona eura, ta sredstva transferisali u osnivački kapital sto jasno pokazuje strategiju i nameru ITG da dugoročno i u punom kapaci-tetu bude prisutan na ovom tržištu.

Samo u prošloj godini IT Srbija je doho-dovao državnom budžetu, po raznim fiskal-nim prihodima, oko 110 milona eura, a od toga, samo po osnovu akciznih prihoda, oko

55 miliona eura, što nas svrstava u red kom-panija koje u najvećoj meri doprinose punje-nju državne kase.

■ Kakvi su rezultati, pozicija i uloga IT Srbija u odnosu na IT filijale u zemljama najbližeg okruženja?- Zbog veličine tržišta ali i zbog postignutih re-zultata Srbija spada, u planovima ITG, u onu vrstu tržišta koje mi definisemo kao “tržišta u fokusu”. Sama činjenica da toj grupi pripadaju i neke od najvećih evropskih i azijskih država govori u prilog tome da je Srbija zemlja koja će i u buduće biti važno tržište za ITG. Imajući u vidu postignute rezultate, IT Srbija je prošle

godine, u konkurenciji filijala iz više od 150 zemalja u kojima ITG direktno posluje, pro-glašen za jedno od tri najuspešnija tržišta. ■ Kakva je pozicja IT u odnosu na konku-renciju u Srbiji, pre svega na BAT i PMI?- Obe kompanije, BAT i PMI, su učestvovale u tenderskoj prodaji duvanske industrije Sr-bije i na taj način stekle ogromnu prednost, u smislu prodajnog učešća na tržištu, nad konkurencijom. Još veći problem je bilo to što je, kao deo paketa tenderske prodaje, Vlada Srbije donela Akcizni zakon kojim se kupci domaće industrije dovode u povlašćeni akci-zni položaj čime smo mi, na duži period, bili onemogućeni da poslujemo pod istim tržiš-nim uslovima na teritoriji Srbije.

Tek sa promenom Zakona o akcizama kojim su svi učesnici u prometu cigaretama dovedeni u ravnopravan položaj, kao i sa pri-stupanjem Srbije CEFTA sporazumu 2008. godine došli smo u poziciju da imamo jednak tržišni položaj u smislu administrativnih i fi-skalnih ograničenja.

■ Kakva je eventualna saradnja sa kompani-jama duvanske industrije koje posluju u Sr-biji u oblasti borbe protiv ilegalne trgovine?

- Sve multinacionalne kompanije prisutne na tržištu Srbije su potpisnice Deklaracije o sprečavanju ilegalne trgovine i, u tom prav-cu, postoji stalna komunikacija između ovih kompanija. Obaveze koje proističu iz Deklara-cije su vrlo represivne po duvansku industri-ju tako da, zbog težine ovog problema, postoji stalna komunikacija i na nivou centrala sto je vrlo značajno zbog pravovremenosti i tačno-sti informacija. Još značajnija za sprečavanje ilegalne trgovine, jeste stalna komunikacija koju ove kompanije imaju sa svim državnim i bezbedonosnim strukturama, kako na lo-kalnom i regionalnom, tako i na globalnom nivou jer je to jedini put i način kako bi se ovoj vrsti nelegalnog poslovanja stalo na put.

■ Da li je zakonski okvir za vođenje vašeg posla u Srbiji zadovoljavajući, ima li pri-medbi na poreske i druge uslove u Srbiji, pre svega u odnosu na zemlje okruženja?- Mislim, a mogu čak i da tvrdim, da je srpsko tržište duvanskim proizvodima jedno od naj-uređenijih tržišta u Evropi, što za posledicu ima vrlo visoku kontrolu prometa i budžet-

skih prihoda, jako nisku stopu nelegalne trgo-vine (jedna od najnižih na svetu) i jako dobar zakonski okvir koji omogućuje nesmetanu tržišnu konkurenciju.

Sto se tiče poreskih uslova tu bih, pre sve-ga, izdvojio Zakon o akcizama kao fiskalni pri-hod koji najviše utiče na cenu duvanskih pro-izvoda a, samim tim, i na poslovnu strategiju svih kompanija. Zakon o akcizama bi trebalo da bude dobar balans između “maksimuma učinka i minimuma štete” jer su građani Srbije ti koji će, na kraju, platiti ceh. Mislim da je dr-žavna administracija do sada vodila prilično mudru politiku akciznih prihoda i nadam se da će tako i ostati.

■ Kako biste ocenili saradnju sa izvršnim i lokalnim vlastima u Srbiji, šta bi valjalo po-boljšati iz ugla vašeg poslovanja?- Uz sve moje želje da to ne bude tako i uz veliku zahvalnost izuzetim pojedincima, ne mogu da kažem da sam zadovoljan sarad-njom sa, pre svega, izvršnim vlastima u Srbiji. Mislim da ne postoji dovoljno otvorenog i po-zitivnog dijaloga o načinu rešavanja problema čime državna administracija sama sebi uskra-ćuje jako bogat izvor informacija i različitih iskustava koja bi, u velikoj meri, obezbedila kvalitet donesenih odluka. Mnogo je lakše i učinkovitije razgovarati 15 puta, i onda doneti dobar zakon, nego doneti 15 pogresnih zako-na i onda razgovarati sta nije dobro u njima.

Opasnost koju treba izbeći je pokušaj po-jedinih kompanija da nametnu rešenja koja se rukovode sopstvenim interesima ali, to ne

znači da ne treba obustaviti dijalog u pravcu pronalaženja najboljih rešenja.

■ Kakve su aktivnosti IT u Srbiji u domenu koji nazivamo društveno odgovornim po-slovanjem?- Smatram, pre svega, odgovornim poslova-njem odnos kompanije prema zaposlenima, kao i poimanje obaveza koje proisticu iz za-konskih okvira i normi na tržištu na kome poslujete. Ne čini me srećnim kada vidim da kompanije koje duguju lične dohotke svojim zaposlenima i koje ne spadaju u preduzeća koja u punoj meri servisiraju svoje obaveze prema budžetu, a time i drustvu, uplaćuju razne vrste donacija i sponzorstava ma kome one bile namenjene i ma koliko one bile ne-ophodne primaocima. Moram napomenuti da duvanske kompanije nisu u zakonskoj mo-gućnosti da daju donacije i sponzorstva u ma kom obliku jer ih u tome sprečava Zakon o re-klamiranju duvanskih proizvoda koji je vrlo re-striktivan u tretiranju ove oblasti, kao i sve veći pritisak raznih organizacija koje žele da istisnu duvansku industriju na margine društva. ■

INTERVJU VLADIMIR MIKIĆ, Imperial Tobacco

Srbija je tržište u fokusu

“Mislim, a mogu čak i da tvrdim, da je srpsko tržište duvanskim proizvodima jedno od najuređenijih tržišta u Evropi, što za posledicu

ima vrlo visoku kontrolu prometa i budžetskih prihoda, jako nisku stopu nelegalne trgovine (jedna od najnižih na svetu) i jako dobar zakonski okvir

koji omogućuje nesmetanu tržišnu konkurenciju”

IT Srbija je prošle godine, u konkurenciji filijala iz više od 150 zemalja u kojima ITG direktno posluje, proglašen za jedno od tri najuspešnija tržišta

Mislim da je državna administracija do sada vodila prilično mudru politiku akciznih prihoda i nadam se da će tako i ostati


O NAVIKAMA I OBIČAJIMA jednog društva teško je govoriti, a ne skliznuti u stereotipe. Jedan od stereotipa o Britaniji jeste da je tamo sve naopako u odnosu na ostatak Evrope. Uverenje zapravo počiva na specifičnostima u navikama koje ova velika kultrua gaji. Dok najveći deo Evrope pije kafu, Britanci se radije odlučuju za čaj. Ceo kontinent vozi desnom stranom kolovoza, a Britanci obrnuto. Vero-vatno su jedina zemlja sveta koja ima svoj, specifični i prepoznatljivi smisao za humor. Dok globalni lanci restorana brze hrane osva-jaju tržišta nezavisno od navika i kulture po-trošača, Britanci ostaju verni “fish & chipsu”.

Vožnja levom stranomDanas oko 66,1 odsto svetskog stanov-

ništva živi u zemljama gde se vozi desnom,

a 33,9 odsto u zemljama gde se vozi levom stranom. Oko 72 odsto puteva je predviđeno za promet desnom, 28 odsto levom stranom. Britanci spadaju u ovu specifičniju manjinu. Na osnovu arheoloških nalaza veruje se da su prvi saobraćajni propisi i običaji prednost davali levoj strani, a to se objašnjava time da je većina konjanika i vozača konjskih zaprega bila desnoruka. Takvi običaji su se očuvali u ostrvskim zemljama kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo i Japan i kasnije ušli u zakone, koji su očuvani u najvećem broju nekadašnjih bri-tanskih kolonija. U kontinentalnoj Evropi se, pak, običaj vožnje na desnoj strani prvi put pojavljuje u 19. veku i tradicionalno se pripi-suje Napoleonu, a postepeno su ga preuzele i u svoja zakonodavstva uvele kontinentalne zemlje i njihove kolonije.

Čaj u 5Britanci su “čajopije”. Istraživanja tržišta

i potrošnje čaja kažu da Britanci popiju 165 miliona šolja čaja dnevno, a godišnje se uve-ze 144.000 tona različitog bilja za spravljanje ovog napitka. Tradicionalno, Britanci sprema-ju čaj u čajnicima koji se prvo zagreju, ao nda se u njih doda po jedna kašičica čaja po osobi, plus jedna “za čajnik”. Većina Britanaca voli jak crni čaj sa dodat-kom mleka.

Fish & ChipsFish and chips,

odnosno, pržena riba sa krompirima je tra-dicionalna britanska brza hrana. Procvat popularnosti fish & chipsa dogodio se u drugoj polovini 19. veka, kada je došlo do ubrzanog razvoja žele-

znice. Tada je postalo moguće da sveža riba sa istoka zemlje za samo jednu noć stigne do većih gradova.

Fish & chips se priprema tako što se riba pohuje u smesi od jaja i brašna, prži u dubokom ulju i servira sa krompirićima. Tradicionalno, Britanci ovo jelo vole da začine solju i sirćetom. Nekada se fish & chips služio umotan u novinsku hartiju, a običaj je bio da se jede prstima. Srećom, danas ima higijenskijih načina umotavnja, a uz porciju fish & chips od uličnih pro-davaca može se dobiti i mala viljuška. Na severu Engleske, fish & chips se služi sa pireom od graška. ■

BRITANSKE NAVIKE I OBIČAJI Zemlja čaja i „engleskog” humora

Ceo kontinent vozi desnom stranom kolovoza, a Britanci

obrnuto. Verovatno su jedina zemlja sveta koja ima svoj, specifični i

prepoznatljivi smisao za humor. Dok globalni lanci restorana brze

hrane osvajaju tržišta nezavisno od navika i kulture potrošača, Britanci

ostaju verni “fish & chipsu”

Istraživanja tržišta i potrošnje čaja kažu da

Britanci popiju 165 miliona šolja čaja dnevno, a

godišnje se uveze 144.000 tona različitog bilja za

spravljanje ovog napitka

INOVATIVNOST PODRAZUMEVA investiciju u istraživanje i razvoj novih lekova i vakcina, a vrednost inovativnih lekova ogleda se u značajnom doprinosu produženju životnog veka i smanjenju smrtnosti. Prema podacima OECD za 30 zemalja članica, na produženje životnog veka domi-nantno su doprineli inovativni lekovi, čak 73 odsto. „Ulaganje u inovacije je suština rada GlaxoSmithKline“, kaže Milutin Delić, di-rektor ove kompanije u Srbiji: „Smatram da iskustvom iz preko 100 zemalja u kojima poslujemo, GSK ima kapaci-tet da u partnerstvu sa svim državom iznedri dugoročna i održiva rešenja koja uspostavlja-ju ravnotežu između finansijskih ulaganja i

kliničkih ishoda. Suština zdravstvene zastite koja u svom centru ima pacijenta jeste u tome da je zdravstveni sistem kreiran i primenjen tako da odgovara na potrebe pacijenta.“

■ Da li početak pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji utiče na poboljšanje uslova u zdravstvenom sektoru?- Kao jedno od ključnih poglavlja u prego-vorima Srbije za pristup Evropskoj uniji,

zdravstvo je prisut-no u najmanje četiri ključna cilja u Agendi evropskog razvoja za 2020. godinu. Osim što predstavlja osnovno ljudsko pravo, zdravlje je jedan od ključnih faktora ekonomskog razvoja: samo zdrava nacija može biti pro-duktivna. Međutim,

treba biti svestan da su širom Evrope, ne samo u Srbiji, budžeti koji se izdvajaju za sistem zdravstvene zaštite pod ogromnim pritiskom. Kratkoročne i neracionalne ušte-

de u zdravstvenom sistemu ostavljaju nega-tivne posledice na zdravlje nacije i održivost zdravstvenog sistema, što je u uskoj vezi sa reformama i ekonomskim razvojem zemlje. Smatram da Vlada svoje odluke treba da do-nosi imajući na umu vrednost koja se donosi osiguranicima. Stoga bi na dokazima zasno-vane investicije u prevenciju i odgovarajuće inovativne terapije trebalo da budu suština strategije zdravstvenih institucija. Ono što me ipak raduje je približavanje Srbije Evrop-skoj uniji, što bi se odrazilo i na ovu oblast, u smislu bržih i unapređenih procedura koje bi pacijentima omogućile direktan pristup ino-vativnim lekovima i poboljšale klinički ishod, pružajući svim građanima Srbije jednake šan-se za optimalnu terapiju.

■ GSK veliku pažnju posvećuje korporativ-noj odgovornosti. Koliko je njena uloga važna u vašem poslovanju i šta sve podrazumeva?- Korporativnu odgovornost posmatramo kao integralni deo poslovanja: za nas nije bitno samo šta postižemo već i na koji smo način to ostvarili. Ovakav pristup omogu-ćio nam je mesto među globalnim liderima kada je u pitanju korporativna odgovornost. Prva smo kompanija koja koja je nagrađena globalnim sertifikatom “Carbon Trust Water Standard”. Dva puta za redom proglašeni smo za lidera u svetu u omogućavanju paci-jetima boljeg pristupa terapiji. Kao lider na polju imunizacije, GSK je dugoročni partner GAVI alijanse, sa kojom sprovodimo progra-me vakcinacije kako bismo do 2015. godine ostvarili Milenijumski razvojni cilj UN – sma-njenje smrtnosti dece za dve trećine.

Usled vanredne situacije izazvane ele-mentarnim nepogodama u Srbiji, obezbedili smo donaciju u novcu i lekovima ukupne vrednosti od preko 8,5 miliona dinara i Mini-starstvu zdravlja stavili na raspolaganje kao donaciju i sve ostale lekove iz GSK proizvod-nog programa. U okviru globalnog partner-stva GSK sa Save the Children, u Srbiji smo organizovali humanitarnu aukciju u cilju pri-kupljanja novca za podršku integraciji rom-ske dece u našu društvenu zajednicu. ■

INTERVJU MILUTIN DELIĆ Generalni direktor GSK Srbija Zdravlje je

ljudsko pravoPribližavanje Srbije EU, doneće brže i naprednije procedure koje bi pacijentima

omogućile direktan pristup inovativnim lekovima i poboljšale klinički ishod, pružajući svim građanima Srbije jednake šanse za optimalnu terapiju

Kao jedno od ključnih poglavlja u pregovorima

Srbije za pristup Evropskoj uniji, zdravstvo je prisutno

u najmanje četiri ključna cilja u Agendi evropskog razvoja za 2020. godinu

Prva smo kompanija koja koja je nagrađena globalnim sertifikatom “Carbon Trust Water Standard”, a dva puta za redom proglašeni smo za lidera u svetu u omogućavanju pacijetima boljeg pristupa terapiji


CORPORATE TRAVEL

INCENTIVES

MEETINGS

CONFERENCES

EVENTS

Member of:

HRG Serbia & MontenegroBT Pegrotour d.o.o.

Topličin Venac 19-21

11000 Belgrade

Tel: +381 11 20 28 070Fax: +381 11 20 28 091

[email protected]

www.hrgworldwide.com

OVOGODIŠNJA PROSLAVA bila je tematski posvećena nekima od globalno najprepoznat-ljivijih britanskih brendova i izvoznih "proi-zvoda": fudbalu, pop muzici, pivu, automo-bilskim brendovima Landroveru i Jaguaru.

Zvanice su imale priliku da degustiraju selekciju premijum piva, sireva, čokolada i drugih poslastica iz britanske oblasti Jork-šir. Uprkos neočekivano lošim rezultatima fudbalske rezprezentacije Engleske na Svet-

skom kupu u Brazilu, atmosfera na prijemu je bila izvanredna.

Kraljica Elizabeta Druga već 88 godina proslavlja svoj pravi rođendan 21. aprila. Me-đutim, centralna, zvanična proslava kraljiči-nog rođendana organizuje se prve, druge, ili treće subote u junu, a ove godine proslava je održana 14. juna u Londonu.

Tradicija zvanične proslave suverenovog rođendana ustanovljena je iz praktičnih ra-

zloga, jer su se monarsi koji su rođeni u zim-skim mesecima često pri organizaciji parada i ostalih događaja na otvorenom suočavali sa problemima prouzrokovanim hladnim i kišo-vitim vremenom.

Prijemu u rezidenciji britanskog amba-sadora Denisa Kifa prisustvovali su najviši zvaničnici Srbije, predstavnici stranaka, ne-vladinog sektora, i medija i kulturnog i javnog života Srbije. ■

JUBILEJ

Proslavljen rođendan kraljice Elizabete Druge

Britanska ambasada u Beogradu proslavila je 19. juna svečanim prijemom rođendan kraljice Elizabete Druge, uz prisustvo predsednika Srbije Tomislava Nikolića i mnogobrojnih zvanica iz političkog, poslovnog i javnog života

GOSPODJA I GOSPODIN NIKOLIĆ I AMBASADOR DENIS KIF

JEDAN OD VELIKIH BRITANSKIH BREDNOVA, NAŠAO JE SVOJE MESTO NA PRIJEMU PRIJEMU U PARKU REZIDENCIJE PRISUSTVOVALO JE VIŠE OD HILJADU GOSTIJU

ZVANICE SU DEGUSTIRALE PIVO, SIREVE, ČOKOLADU I DRUGE POSLASTICE IZ OBLASTI JORKŠIR AMERIČKI AMBASADOR MAJKL KIRBI I GOSPOĐA KIRBI

MARK HARISON, HARRISON SOLICITOR (LEVO), FILIPOS KARAMANOLIS, PREDSEDNIK IO, EFG BANKE I GRČKI AMBASADOR KONSTANTINOS IKONOMIDIS MIROSLAV MIŠKOVIĆ, DELTA HOLDING

MAJKL DEVENPORT, ŠEF DELEGACIJE EU U SRBIJI I BIVŠI BRITANSKI AMBASADOR U SRBIJI (LEVO) I DENIS KIF BRIATNSKI AMABASADOR U SRBIJI


KORISTEĆI ENGLESKI jezik, umetnost i obrazovanje – najbolje od onoga što Velika Britanije može da ponudi u oblasti kulture – Britanski savet daje sve od sebe da približi ljude i učini saradnju sa Velikom Britanijom što atraktivnijom. Britanski savet ima više od 7000 zaposlenih u 191 kancelariji u 110 zemalja i teritorija sveta.

■ Koliko jačanje kulturnih veza doprinosi bilateralnoj saradnji i političkom razume-vanju između različitih kultura?- Jačanje razumevanja i izgradnja povere-nja je suština odnosa među ljudima, kao

i suština izgradnje uspešne kompanije ili bilo koje druge vrste organizacije. Najjača veza među ljudima je emotivna veza, kao i intelektualna i duhovna. Kultura dotiče sve ove veze i zbližava ljude na načine koji su im zaista značajni.

■ Ovakve institucije su takođe važne u iz-gradnji civilnog društva i jačanju građan-skog aktivizma. U kojoj je meri Britanski savet u Srbiji doprineo ostvarenju ovog ci-lja tokom više od sedam decenija aktivnog prisustva ovde?- Naš projekat “Aktivni građani” je iskori-stio neverovatnu energiju i posvećenost koja postoji u ljudima širom Srbije koji žele da stvore od ovog društva bolje mesto za život. Volimo to što možemo da ih pove-žemo sa sličnim ljudima u Ujedinjenom Kraljevstvu i drugim zemljama. U našem

segmentu delovanja koji se odnosi na soci-jalno preduzetništvo, povezujemo mlade preduzetnike koji igraju zaista važnu ulo-gu u društvu. Oni pokazuju drugima kako razvijati kompanije koje će biti od koristi njihovoj zajednici i koje će obezbediti za-poslenje. Posebno uživamo u uspostavlja-nju partnerstva sa preduzećima koja imaju toliko toga da ponude u smislu svojih ve-ština i iskustava.

■ Koja vaša aktivnost je trenutno najza-stupljenija po pitanju uspostavljanja opiplji-vih kulturnih veza iz-među Srbije i Ujedinje-nog Kraljevstva?- Naše aktivnosti na pre-davanju engleskog jezi-ka povezuju nastavnike i učenike širom sveta, pogotovo putem naših vebsajtova i ostalih re-sursa na internetu. Naši ispiti nude britanski kvalitet i međunarodno su priznati. Naš rad sa obrazovnim sistemom u sferi tehno-loški podržanog učenja donosi britansku stručnost i učenje u srpski kontekst. Naše aktivnosti u sferi umetnosti i kulture su posvećene razvoju publike i korišćenju no-vih tehnologija u cilju povećanja kvaliteta u kulturi i povezivanja sa širom publikom. Skrećemo vam pažnju na prenose uživo manifestacija koje se održavaju u Ujedinje-nom Kraljevstvu, kao i na naš Festival bri-tanskog filma krajem ove godine.

■ U Srbiji je Britanski savet nedavno pojačao aktivnosti u oblasti obrazov-

nih projekata sa fokusom na inkluziju, nove tehnologije u obrazovanju i slič-no. Na koji se način Britanski savet bavi ovim pitanjima?- Sarađujemo sa različitim partnerima u vladi, nevladinim organizacijama i poslov-nom svetu u oblastima koje su najhitnije. U junu smo, po drugi put, održali konferen-ciju o posebnim obrazovnim potrebama i inkluzivnom obrazovanju, a, za kraj godi-ne planiramo i događaj posvećen upotrebi novih tehnologija u obrazovanju na kojima

ćemo podeliti bri-tanska iskustva, kao i iskustva iz ostalih zemalja. Ono što je najvažnije jeste da ovi događaji ujed-no ističu i odlične primere iz prakse iz cele Srbije. U me-đuvremenu, stvorili smo još više moguć-nosti za poslovne partnere i to putem

materijala za učenje engleskog jezika i kroz veoma fleksibilan i ekonomičan alat za te-stiranje koji koristi naš test pod nazivom Aptis, a koji preduzeća mogu da prilagode svojim potrebama.

■ Koje predstojeće projekte i novine mo-žemo da očekujemo od Britanski savet-a?- Još više ćemo se fokusirati na učenje uz pomoć tehnologije, obrazovanje u cilju lak-šeg zapošljavanja, preduzetništvo, inkluziv-no obrazovanje, dvojezično obrazovanje, film i muziku. Takođe planiramo da održi-mo sjajnu izložbu grafika i malih skulptura Henrija Mura. ■

INTERVJU TONI O’BRAJEN Direktor Britanski saveta za Zapadni Balkan

Poverenje je suština dobrih odnosa

Najjača veza među ljudima je emotivna veza, kao i intelektualna i duhovna. Kultura dotiče sve ove veze i zbližava ljude na načine koji

su im zaista značajni

Naš projekat “Aktivni građani” je iskoristio

neverovatnu energiju i posvećenost koja postoji

u ljudima širom Srbije koji žele da stvore od

ovog društva bolje mesto za život

ENGLESKIM JEZIKOM se kao službenim ili prvim stranim jezikom danas u svetu služi većina ljudi, te ovaj jezik zapravo prava lingua franca savremenog doba. Engleska kultura je upravo zahvaljujući toj činjenici veoma bli-ska i poznata u gotovo svim krajevima naše planete. Sa druge strane, ova kultura je pretr-pela ali i raširila niz jakih uticaja tokom duge istorije, posebno tokom kolonijalnog perioda. Originalnost engleskog kulturnog nasleđa se može pratiti još od vremena praistorije i gra-đenja monumentalnih kamenih struktura, preko srednjeg veka i renesanse kada je svaki veliki umetnički pokret u Evropi imao i pre-poznatljivu englesku varijantu. Najznačijniji kulturni doprinos sasvim sigurno je vezan za engleski jezik i bogatstvo književnog i dram-skog izraza. Šekspirove drame su inspiracija čija se snaga nije smanjila do savremenog po-zorišta i filmske umetnosti.

Ogroman uticaj na evropsku i svetsku nauku i kulturu izvršili su i veliki engleski filozofi, poput Tomasa Hobsa, Dejvida Hju-

ma, Džona Loka, a u savremenoj filozofiji to su Bertrand Rasl i Karl Poper. Samo iz nabrajanja imena ovih filozofa jasno je da je ostrvska filozofija prevashodno politička. Upravo zato, “Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji” Karla Popera, i danas, u 21. veku predstavlja jedno od intelektualno najpošte-nijih filozofskih dela svih vremena. Pisano u vreme dok u Evropi besni Drugi svetski rat, ovo kapitalno delo političke filozofije analizi-ra ključne političke ideje istorije čovečanstva i daje odgovor na pita-nje kako smo mileni-jumima hranili opasnu zver koja izrasla u faši-zam i zapalila planet.

Kada govorimo o britanskom naučno-fi-lozofskom doprinosu borbi protiv fašizma, moramo pomenuti i Alana Tjuringa. Ove godine navršava se 60 godina od smrti ovog velikog matematičara, logičara, kriptologa i

oca savremene informatike. U istoriju je ušao kao kriptolog koji je razbio je nacističku šifru “Enigma” i tako pomogao da Saveznici pobe-de u Drugom svetskom ratu. Istoričari sma-traju da je razbijanjem “Enigme” bukvalno skratio Drugi svetski rat za dve godine, a nje-

gov briljantni mate-matički um je osta-vio i veliko nasleđe koje je poslužilo da informatičke tehno-logije dostignu da-našnji nivo.

Pre tri godine, svet je ostao bez ve-

rovatno poslednjeg velikog mislioca današnji-ce. Iako je poslednji deo života proveo u SAD, Kristofer Hičens je ipak ponikao iz britanske

tradicije slobodarskih ideja. Čitavog života oštro je kritikovao liberalizam, izjašnjavajući se kao socijalista. Mrlju u biografiji napravio je podržavajući američku intervenciju u Iraku, ali čak I njegovi oštri kritičari smatraju da je Hič, kao zakleti antifašista, samo tražio “svog Hitlera” protiv kog će se boriti, i pogrešno ga prepoznao u liku tadašnjeg iračkog lidera Sa-dama Huseina.

Moderno doba donelo je takođe još je-dan planetarni fenomen u kojem Engleska igra vodeću ulogu, a to je popularna muzika i kultura – Bitlsi i Stonsi, Pink Flojd, Led Ce-pelin, Kvin, Dejvid Bouvi, Elton Džon, Oejzis, Palp, Suede, Blur... Britanske muzičare Sue-de i “oca Blura”, Dejmona Albarna, domaća publika imaće prilike da vidi i čuje na ovogo-dišnjem Exitu. ■

BRITANSKA KULTURA

Zemlja velikih idejaOriginalnost engleskog kulturnog nasleđa se može pratiti još od vremena praistorije i građenja monumentalnih kamenih struktura, preko srednjeg

veka i renesanse kada je svaki veliki umetnički pokret u Evropi imao i prepoznatljivu englesku varijantu. Najznačijniji kulturni doprinos sasvim sigurno je vezan za engleski jezik i bogatstvo književnog i dramskog izraza

Britanske muzičare Suede i “oca Blura”, Dejmona

Albarna, domaća publika imaće prilike da vidi i čuje na

ovogodišnjem Exitu

ČUVENI GLOB TEATAR IZ LONDONA GOSTOVAO JE U NARODNOM POZORIŠTU I NA FESTIVAL U ČORTANOVCIMA SA PREDSTAVOM „HAMLET” U REŽIJI DOMINIKA DROMGULA I BILA BAKHURSTA

str. 3 str. 3 str. 5 str. 7 str. 9 business dialoguespektivu saradnje koja predviđa ulazak srbije u...

Documents