P O V O D I

11www.serbianmirror.comSeptembar 2014.

Dolaze}i u Beograd sa Kosova i

Metohije gde je na Vidovdan 1989.

godine prisustvovao velikoj proslavi

600 godina od ~uvene Kosovske bitke

tada{nji patrijarh srpski German zadobio je

te{ke povrede. Pao je i povredio desni kuk,

zbog ~ega je morao odmah da bude operisan

na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

Ali, le~enje se odu`ilo... Zato, posle gotovo

godinu i po dana, najvi{e telo SPC, uvida-

ju}i da patrijarh German, usled dugotrajne

te{ke bolesti i od lekara potvrdjene nemo}i,

vi{e nije u prilici da obavlja tu veliku

du`nost, pristupa izboru novog srpskog

patrijarha.

Na izbornom zasedanju Svetog

arhijerejskog Sabora, 1.

decembra 1990. godine, po{to

se glasanje ponavljalo neko-

liko puta, neko od Vladika se

prisetio i rekao: “Ljudi, ajmo

da biramo Pavla.” U tom

trenutku je Pavle `urno ustao

sa mesta i rekao: “Nemojte

bra}o mene, kumim vas

bogom, nisam dostojan, a

osim toga imam {e}er u krvi.”

Njegove molbe nisu usli{ene,

a potom je usledio izbor patri-

jarha medju trojicom kandida-

ta na apostolski na~in, `rebom.

U op{toj molitvenoj atmosferi

visokoprepodobni arhimandrit

Antonije, ulazi u oltar hrama

Svetog Simeona Miroto~ivog i

celiva sveti Presto i

Jevandelje. Upire pogled

prema nebu, a zatim sa

Jevandjelja uzima tri

zape~a}ena istovetna koverta

sa imenima trojice kandidata

za patrijarha srpskog. Preme}e

ih nekoliko puta, a onda jedan

od njih predaje mitropolitu

Vladislavu. Mitropolit

Vladislav, pokazuje zape~a}eni

koverat, potom ga otvara i sve~ano

saop{tava: “Arhiepiskop pe}ki, mitropolit

beogradsko – karlova~ki i patrijarh srpski

je episkop ra{ko – prizrenski Pavle.”

Novoizabrani patrijarh obratio se

svojoj bra}i re~ima: “Moje su snage slabe,

to vi svi znate. Ja se u njih ne nadam.

Nadam se u va{u pomo}, u pomo} Bo`iju,

kojom me je on i do sada dr`ao. Neka bude

Bogu na slavu i na korist Njegovoj crkvi i

na{em napa}enom narodu u ova te{ka vre-

mena.”

Njegova svetost arhiepiskop pe}ki,

mitropolit beogradsko-karlova~ki i patrijarh

srpski gospodin Pavle, u svetu Gojko

Stoj~evi}, rodjen je 11. septembra 1914. u

selu Ku}anci u Slavoniji, tada{njoj

Austrougarskoj u zemljoradni~koj porodici.

Gimnaziju je zavr{io u Beogradu,

{estorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, a

Bogoslovski fakultet u Beogradu. Srpski

patrijarh postao je 1990. kada je na tom

mestu nasledio patrijarha Germana, kao 44.

poglavar SPC.

Imao je te{ko detinjstvo, ne`nog

zdravlja, odgajila ga je tetka, jer je rano

ostao bez roditelja. Otac Stevan je oti{ao da

radi u Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave, gde je

dobio tuberkulozu i “vratio se ku}i da

umre”. Majka Ana se preudala i rodila tri

k}erke, da bi na rodjenju tre}e preminula.

Gojko njegov brat Du{an ostaju sa babom

Dragom i najstarijom o~evom sestrom. Zbog

bole{ljivosti, tetka ga oslobadja zemljorad-

ni~kih poslova i omogu}ava mu {kolovanje.

Iako je mali Gojko bio sklon „predmetima

gde ne mora da memori{e, kao {to su

matematika i fizika”, iako je iz veronauke

imao dvojku, uticaj rodbine je prevagnuo i

njegov kona~an izbor bio je bogoslovija.

Pored bogoslovije, upisao je upore-

do i Medicinski fakultet. Bogoslovski fakul-

tet je zavr{io, a na Medicinskom fakultetu

stigao je do druge godine studija. Tu ga

zati~e Drugi svetski rat.

Da bi se izdr`avao radio je na

beogradskim gradjevinama, {to mu nije

odgovaralo zbog slabog zdravlja. Na poziv

svog {kolskog druga Jeliseja Popovi}a

odlazi u ov~arsko-kablarske manastire gde je

proveo ostatak rata i gde po~inje svoj

mona{ki `ivot.

Prvo je bio u manastiru Svete

Trojice u Ov~aru, a potom verou~itelj deci

izbeglica u Banji Kovilja~i. Tada se te{ko

razboleo „na plu}ima” i lekari su verovali

da je tuberkuloza predvidjajuj}i mu jo{ tri

meseca `ivota. Izvesno vreme proveo je u

manastiru Vujan gde se izle~io i u znak zah-

valnosti izrezbario i poklonio manastiru

jedan drveni krst.

Negde u leto 1945. otac Julijan je

Gojka odveo u manastir Blagove{tenje, gde

je i sam bio preme{ten. Tamo se Pavle

kona~no odlu~io da, zbog bolesti, ne mo`e

biti sve{tenik.

“Svestan, dakle, da taj poziv nije

za mene i da, odmalena bez roditelja, ne

mogu imati svoju porodicu, zamona{io sam

se uo~i Blagovesti 1946. godine. Zavr{etak

rata nije doneo kraj isku{enjima ni narodu

ni Crkvi. Sa odlaskom okupatora nije se

povuklo i ono “zlo doma}e”, ve} je nastavi-

lo da zavada i zastra{uje ljude na razne

na~ine, pod vidom borbe protiv narodnih

neprijatelja...” – pribele`io je kasnije patri-

jarh Pavle.

U ~in jeromonaha unapredjen je

1954, protosindjel je postao iste godine, a

arhimandrit 1957. Od 1955. do 1957. bio je

na postdiplomskim studijama na

Bogoslovskom fakultetu u Atini. Za

episkopa ra{ko-prizrenskog ustoli~en je 13.

oktobra 1957. u prizrenskoj Sabornoj crkvi.

U Eparhiji ra{ko-prizrenskoj gradio je nove

crkve, obnavljao stare i poru{ene,

posve}ivao i mona{io nove sve{tenike i

monahe. Starao se o Prizrenskoj bogoslovi-

ji, gde je povremeno dr`ao i predavanja iz

crkvenog pevanja i crkvenoslovenskog jezi-

ka.

Njegova svetost Patrijarh Pavle bio

je uvek rukovodjen smislom jedinstva. On je

jedini ustao protiv izbijanja crkvenog raskola

u politi~koj emigraciji i bio najzaslu`niji {to

je ovaj raskol prevazidjen. Zbog toga je

Patrijarh Pavle nazvan-ujediniteljem svih Srba.

Da podsetimo, vernici na prostoru

Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava su se 1963.

godine razdelili u dva tabora, na “raskol-

nike” i “federalne”. Ta borba je trajala od

maja 1963. do februara 1992. godine.

Posledice ovog raskola bile su ogromne.

Mnogo je porodica podeljeno, mnoga kum-

stva su raskinuta, mnogo parohija je ras-

par~ano, potro{ena su ogromna finansijaska

sredstva na sudenja. Raskol se {irio i na

ostalu srpsku dijasporu, na Zapadnu Evropu

i na Australiju. Nakon dvadeset devet godi-

na, 15. februara, na praznik Sretenja

Gospodnjeg, okon~an je raskol u SPC, sve-

tom Liturgijom koju su u beogradskoj

Sabornoj crkvi slu`ili njegova svetost

Patrijarh srpski Pavle i Mitropolit

novogra~ani~ki Irinej. U istorijskom

pam}enju ova liturgija nazvana je

„Liturgijom pomirenja”.

Dok je bio na ~elu SPC,

obnovljeno je i osnovano vi{e

eparhija. Obnovljena je Bogoslovija

na Cetinju, otvorena Duhovna

akademija u Fo~i, Bogoslovija u

Kragujevcu, a osnovana je i infor-

mativna slu`ba SPC “Pravoslavlje

pres”. Pokrenuo je 1993. godine u

Beogradu Akademiju za umetnost i

konzervaciju, uspeo da vrati

veronauku u {kole, a svojim

po`rtvovanjem uspeo je i da

Bogoslovski fakultet vrati pod okril-

je Beogradskog univerziteta, iz koga

su ga komunisti izbacili 1952. Zbog

svih zasluga Bogoslovski fakultet

mu je dodelio zvanje po~asnog dok-

tora bogoslovlja.

Gotovo da nema ~oveka

koga nije zadivila njegova skrom-

nost, isposni{tvo, blagost i sprem-

nost da uvek i svakome pomogne.

Ljudi su ga sretali ulicama

Beograda, jer je uglavnom svuda

i{ao pe{ke ili je koristo gradski pre-

voz. Brinuo je sam o sebi. Sam je

pripremao svoju hranu, koja je uvek

bila posna, a naj~e{}e je jeo samo povr}e na

vodi. Ode}u je sam {io, krpio i prao. Ni za

cipele mu nije bila potrebna ni~ija pomo},

popravljao ih je i odr`avao sam. Njegova

svetost se tokom celog `ivota trudio da se

ne me{a direktno u politiku. Apelovao je na

razum, mir, sabornost i ~ovekoljublje.

Nikada nije davao neodmerene izjave, nika-

da nije podsticao na sukobe. Uvek je mirio,

uvek je smirivao i vra}ao sve univerzalnim

hri{}anskim vrednostima.

Patrijarh Srpski gospodin Pavle,

preminuo je 15. novembra 2009. godine

posle du`e bolesti na Vojnomedicinskoj

akademiji u Beogradu. Rano tog jutra

pri~estio ga je jeromonah Metodije, a patri-

jarh je ne{to kasnije umro u snu. Vlada

Srbije je povodom njegove smrti proglasila

trodnevnu `alost u Srbiji. Patrijarh Srpski

gospodin Pavle je prema sopstvenoj `elji

izra`enoj u testamentu sahranjen u manastiru

Rakovica.

BUDIMO LJUDI

Za bla`enopo~ivšeg patrijarha Pavlavezano je mnoštvo anegdota koje svedo~e osnazi njegovog duha i bistrini njegove svesti.

Ispred patrijaršije bili su parkirani luk-suzni automobili, patrijarh je svog pratiocaupitao ~iji su i dobio odgovor da su automo-bili vlasništvo episkopa SPC. Patrijarh je nato kazao: “O Bog ga video, šta bi tek vozilida nisu dali zavet skomnosti”.

Fotograf Vican Vicanovi} po`eleo je dafotografiše patrijarha Pavla i obratio mu se:“Vaša svetlosti (umesto svetosti), na šta muje patrijarh odgovorio: “Kad sam ve} svet-lost, šta }e vam blic?”

Na zahtev nekih episkopa da im sepove}a plata patrijarh Pavle je odgovoriopitanjem: “A zašto, kad ne mo`emo ni ovošto smo imali do sada da potrošimo?”

Takodje su poznate i njegove slede}eizreke:

“Ne branimo se od tudjeg zla, zlom usebi.”

“^uvajmo se od neljudi, ali se još više~uvajmo da mi ne postanemo neljudi.”

“Kad se ~ovek rodi, ceo svet se raduje, asamo on pla~e. Ali treba da `ivi tako da, kadumre, ceo svet pla~e, a samo on se raduje.”

“Nama Srbima je bolje da nestanemokao ljudi, nego da opstanemo, biološki dapre`ivimo kao zlo~inci i neljudi.”

Sto godina od rodjenja Srpskog patrijarha Pavla

V A @ N E P O R U K E

12 Septembar 2014.

Tradicionalni letnji piknik u organi-

zaciji CSO "Sveti Nikola" bi}e

odr`an 6. i 7. septembra na pros-

toru ispred istoimene crkve u

Broofkieldu. Ova popularna manifestaci-

ja, koja je prethodnih godina imala veliku

pose}enost, prepoznatljiva pre svega po

izuzetnoj ponudi raznovrsne hrane i ove

godine odr`ava se pod sloganom "SER-

BIAN FOOD FESTIVAL". Uz bogat

meni i specijalitete doma}e kuhinje,

posetoci }e tokom dvodnevnog

saborovanja u`ivati i uz bogat zabavno

muzi~ki program. Predsednik ove SCO,

Tommy Milutinovi} podse}a da je prvo-

bitna ideja o organizovanju svesrpskog

letnjeg piknika, koja je za~eta pre neko-

lika godina, dolaskom na novu lokaciju

u Brookfield, vremenom prerasla u tradi-

cionalnu manifestaciju koju pored na{ih

ljudi u velikom broju pose}uju i

Amerikanci.

"To daje posebnu dra` ovom

dogadjaju. Zadovoljstvo je videti goste

koji do pre nekoliko godina nisu znali {ta

su }evap~i}i, pita projara ili {ljivovica, a

sada u`ivaju uz na{u gibanicu i ro{tilj.

Na{ cilj je upravo da ovu manifestaciju

jo{ vi{e omasovimo i obogatimo novim

i raznovrsnijim sadr`ajima - ka`e

Milutinovi} uz poziv da prvog septem-

barskog vikenda dodjete i u`ivate u pre-

divnom ambijentu CSO "Sveti Nikola".

P.Vasi}

SERBIANFOOD

FESTIVAL

Dogadjaj koji sledi

V A N J I N I B I S E R I

13www.serbianmirror.comSeptembar 2014.

Specijalno za Ogledalo - Vanja Buli}

Ne izle`avaju se samoAmerikanci na psihi-jatrijskim dvosedi-

ma. Moda ulaska u tudjimozak zapljusnula je iBeograd, pa je nobles re}ikako, pored najnovije markehaskija ili neke francuskepudle, ima{ li~nog psihiloga,a jo{ je modernije imati i psi-hijatra. Naravno - `ene le`ena kau~u naspram mu{kogprimerka psihijatrije, amu{karci naspram `enskogprimerka.

Nedavno sampro~itao da je medicina toliko napredovala daprakti~no vi{e nema zdravih. [to }e re}i -svakome po ne{to fali. A medju njima sunajbrojniji "udareni u mozak". Ko su pacijen-ti trenutno najunosnije grane medicine?

Moj prijatelj psihijatar prestao je dale~i narkomane, alkoholi~are, kockare i retkezavisnike od seksa. Sada le~i zavisnike odnovca, ali tako {to savetuje njihove supruge,novokomponovane bogata{ice.

A sve je po~elo tako {to su u nje-govu ordinaciju sve ~e{}e navra}ale nasre}ne`ene ~iji su mu`evi, kako su one smatrale -"poludeli preko no}i". Po`eleli su da glumemladi}e, nezasite ljubavnike, bonvivane koji-

ma je odjednom postalo tesnou sopstvenoj ko`i, a njihovomvr{njaku u sopstvenim pan-talonama. @ena i deca supreko no}i pre{li u kategorijutereta kojeg se valja oslobod-iti.

Dolazile suprepla{ene, nesigurne u sebe,okretale su se neprestano kaoda ih neko prati. Imale su istopitanje: "Gde sam pogre{ila?".A odgovor je jednostavan:nije gre{ka u njima, ve} u nji-hovim mu`evima, zavisnicimaod novca koji im poma`e da

poveruju kako su preko no}i porasli, kako jebiti }elav dar prirode, kako mogu da imaju`enu koju po`ele, kako se rak materice dobi-ja zbog prejake erekcije, a oni, na sre}u novepoznanice, nisu takvi...

U razgovoru sa suprugama, mojprijatelj je saznao da su uglavnom ostalematerijalno neobezbedjene, jer se sve {to sugodinama sticali zajedno - vodi na mu`a:stan, firma, automobili, vikendica, zemlja.

Saveti mog prijatelja su bili veomajednostavni: dok ste jo{ u braku, specifi~nim`enskim metodama u~inite sve kako bi va{suprug potpisao da je pola firme va{e, da jestan zajedni~ki ste~en, da su dva automobila

va{a, a dva njegova. [ta podrazumevajuspecifi~ne `enske metode? [aputanje predspavanje kako ga neizmerno volite i da stepritom ubedjeni da i on vas neizmerno voli,pa bi kao dokaz mogao da poslu`i jedanobi~an potpis. Samouvereni tetreb, sre}an {tomu supruga veruje i {to ga ne optu`uje zbograspusnog `ivota, pristaje zadovoljan {to ima`enu koja ga razume.

Sedeo sam pre neki dan kod pri-jatelja u ordinaciji. ]askali smo, jer nijeimao zakazanu seansu. Onda se pojavio mojvr{njak, jedan uzbrdo o{i{ani mu{ki primer-ak, nalik rudni~kom biku, takozvani bizmis-men u izvesnim godinama. Njegove o~i suskakutale, lice je bilo izgu`vano, kravatapomerena u desno, pantalone bez {ava, {liczakop~an kao da je u{iven...

- Doktore, neophodna mi je pomo}

- rekao je suvim glasom.- Izvolite. Slu{am vas.- Potpuno sam rastrojen. Sve {to

imam, pre{lo je u njene ruke. Ju~e se uselilau moju kancelariju. Pu{i moje tompuse.Otpustila je moju sekretaricu i zaposlilanekog ne{kolovanbog nabildovanog bilmeza,kojeg zove "moj asistent".

- I kako ja tu mogu da vampomognem?

- Pohvalila mi se da je na{la neku{kolovanu budalu koja ju je savetovala kakoda se pona{a i kako da me opelje{i.

- Ja nisam detektiv da vam pronad-jem tu budalu, ako ste to `eleli.

- Ne. @eleo sam da mi pomogneteda se smirim i da me nau~ite kako da seborim protiv one moje a`daje i njenog asis-tenta.

Upravo je iza{la iz {tampe

nova knjiga Vanje Buli}a -

MU[KARAC U IZVESNIM GODINAMA

u izdanju Lagune.

Knjigu mo`ete naru~iti

preko izdava~ke ku}e

LAGUNA.

KO JE UDAREN U MOZAK?

14 Septembar 2014.

Osvaja~i ugledne Pulicerove nagrade za knji`evnost i novinarstvo su i na{i ljudi

Pi{e: Marko Lopu{ina

Kada je pro{le godine u Beograduameri~ki novinar srpskog poreklaVolter Bogdani} iz Njujorka prim-

io nagradu Fonadacije Bra}a Kari} za svojizuzetan novinarski rad, priznao je glasnoda je ponosan {to je Srbin u SAD i da jenovinarstvo veoma te`ak posao, a novinartvrdoglav ~ovek. Volteru Bogdani}u vrediverovati, jer on je jedini novinar u Americi,koji je ~ak tri puta osvajao najpresti`nijuPulicerovu nagradu. Danas mo`emo ponos-no i da zaklju~imo da je Bogdani} najboljinovinar u Americi.

Poslednji put ovu nagraduBogdani} je primio 2008. godine, kao deotima lista “Njujork tajms” iz Njujorka.

Kada smo prvi po~eli da pi{emo ootrovnim kineskim proizvodima naameri~kom tr`i{tu bili smo javno napadanida stvaramo zaveru protiv kineskog narodai njegovih ameri~kih prijatelja. Bilo jepotrebno da se nekoliko stotina hiljadakineskih igra~aka spali u SAD da biAmerikanci priznali da su kupovali toksi~neproizvode. Niko se, tada, medjutim, nijeizvinio na{oj redakciji i na{im novinarima,koji su otkrili ovaj prljavi biznis – rekao jedirektor magazina „Njujork tajmsa”, utrenutku kada su njegovi reporteri D`ekHuker i Volter Bogdani} postali dobitniciPulicerove nagrade za novinarstvo u 2008.godini.

Zvani~no, Huker i Bogdani} sutada progla{eni za najbolje novinareistra`iva~e u SAD i na engleskom gov-ornom podru~ju u svetu. Bila je to ujednoi kruna novinarske karijere VolteraBogdani}a, kojeg kolege jednostavno zovuVolt, a za kojeg malo ko u Americi zna daje Srbin.

– Poti~em iz stare srpske kolonijeu ^ikagu, gde sam rodjen 10. oktobra

1950. godine. Odrastao sam u Geri. Mojotac je Srbin iz Srbije, koji je kao emigrantradio u ~eli~ani, pa smo moj brat D`ord`Bogdani} i ja tu zaradjivali d`eparac.Obojica smo studirali na Univerzitetu

Viskonsin – novinarstvo i politiku, i igralibejzbol. U isto vreme, radili smo u stu-dentskom listu i srpskim novinama. Ja sampo~eo da radim kao profesionalni `urnalista1973. godine. Tri godine kasnije magistri-rao sam novinarstvo na Dr`avnom uni-verzitetu Ohajo – opisuje ukratko VolterBogdani} svoj `ivot.

Pre}utao nam je, medjutim, da jenjegov deda Djordje Bogdani} bio uglednibeogradski trgovac, vlasnik hotela „Palas”,i emigrant u SAD. Prvu novinarsku platuBogdani} je primio u dnevnom listu„Klivlend plejn diler”, ~iji je vlasnik bioAleksandar Ma~eti} (Aleks Ma~eski),

takodje srpskog porekla.Pulicerova nagrada, koja se laure-

atima dodeljuje na Univerzitetu Kolumbijau Njujorku, najcenjenija je ameri~ka nagra-da za {tampano novinarstvo, knji`evnost imuziku i ima status najvi{eg nacionalnogpriznanja. Ta nagrada osnovana je u ~astD`ozefa Pulicera, ameri~kog novinara mad-jarskog porekla, koji je deo svog bogatstva

po smrti, 1911. godine, zave{taoUniverzitetu Kolumbija. Od jednog delanjegove zaostav{tine, 1912. godine osnovanje Fakultet za novinarstvo u okviru ovoguniverziteta.

Dodeljuje se od 1917. godine iima 21 kategoriju, medu kojima su nagra-da za istra`iva~ko novinarstvo, komentar,kritiku, fotografiju, knji`evnost i kompono-

vanje muzi~kih dela. U 20 kategorijadodeljuje se diploma i nov~ani iznos od po10.000 dolara, dok je za 21. kategoriju za“javnu slu`bu”, koja se uvek dodeljujeodredenim novinama, nagrada zlatnamedalja sa likom D`ozefa Pulicera – ka`edr Branimir Simi} Glava~ki, nau~nik izAmerike.

Srbi u Americi su danas mala

etni~ka grupa, ali sa vrlo visokim kulturn-im dometima. O tome svedo~i podatak dasu ameri~ki Srbi vlasnici {est „Oskara” zadostignu}a u kinematografiji i petPulicerovih nagrade, koja se dodeljuje zavrhunsku pisanu re~. Od toga sam VolterBogdani} dobio je tri puta Pulicera.

– Prvu Pulicerovu nagradu samdobio kao reporter „Vol strit `urnala” 1988.godine, posle istra`ivanja i serije napisa oilegalnim medicinskim laboratorijama uAmerici. To istra`ivanje je trajalo trigodine i bilo je veoma naporno i opasno.Na osnovu njega napisao sam knjigu„Velika bela la`”. Drugog „Pulicera” osvo-jio sam 2005. godine za istra`ivanjenesre}nih slu~ajeva u ameri~koj `eleznici,pod nazivom „Smrt pod vagonima”. Ovoistra`ivanje je pokazalo da Amerika imaveoma lo{u `eleznicu i jo{ lo{iju bezbed-nost na prugama – ka`e Bogdani}.

Primaju}i svoju tre}u Pulicerovunagradu, rekao je da je on samo obi~anborac za istinu:

– Verujem da dobro novinarstvomenja stvarnost. Trudim se samo da istinabude ja~a od poku{aja da se njom manip-uli{e, jer slobodna i objektivna re~ ume daubije la`.

Zbog tih re~i, koje su prepoz-natljive i u njegovom pisanju kao novinars-ki princip, Univerzit Kolumbija je VolteraBogdani}a anga`ovao da od oktobra 2008.bude prvi profesor novinarstva.

Prvi dobitnik Pulicerove nagrademedju ameri~kim Srbima bio je ba{ profe-sor Mihailo Pupin, koju je osvojio davne1924. za roman „Od pa{njaka donau~nika”. Mihajlo Idvorski Pupin(1854-1935) bio je profesor naUniverzitetu Kolumbija, nosilacjugoslovenskog odlikovanja Beli oraoPrvog reda i po~asni konzul Srbije u SAD.Tokom nau~nog i istra`iva~kog rada daozna~ajne zaklju~ke va`ne za poljavi{estruke telegrafije, be`i~ne telegrafije itelefonije. Najva`nije otkri}e su muPupinovi kalemovi. Kori{}enje pomenutihkalemova u telefonskim razgovorima navelikim razdaljinama, u njegovu ~ast naz-vano je – pupinizacija. Kada je njegovaknjiga „Od pa{njaka do nau~enjaka” posta-la popularna, u{la je u obaveznu lekturiameri~kih {kola, a bila je prevodjena u 80zemalja sveta.

Drugi srpski dobitnik Pulicera jepisac Du{an ^arls Simi} (1938). On jejedan od najautenti~nijih avangardnih pesni-ka. Slavu je stekao stihovima „O Odisejukoji pravi gr~ku baklavu” i „Ofeliji koja`va}e `vaku”. Sa porodicom je oti{ao izBeograda u Ameriku 1954. godine.Odrastao je u ^ikagu, a diplomirao naNjujor{kom Univerzitetu. Pulicerovunagradu je dobio 1990. godine za zbirku„The World Doesn’t End”, po{to mu je zadlaku izmakla godinu dana ranije za zbirkuizabranih pesama od 1963-1983.

Volter Volt Bogdani}, reporter „Njujork tajmsa” jedini je novinar u SAD i na svetu koji je ~ak tri puta dobio Pulicerovu nagradu

PUPINOVA ZADU@BINANovac od Pulicerove nagrade srpski

nau~nik Mihajlo Pupin je zaveštao

Univerzitetu Kolumbija, koji danas krasi

upravo bista Mihajla Pupina i Domu

štampe u Beogradu, u kome se danas

nalazi udru`enje novinara Srbije. Svoju

nau~nu arhivu poklonio je

Univerzitetskoj biblioteci “Svetozar

Markovi}” u Beogradu.

SRBIN NAJBOLJI NOVINAR U AMERICI

N A [ I U S V E T U

Sviraj trubo, svirala zadugo, za

veselje i niza{ta drugo!

Prema proceni organizatora vi{eod 400.000 ljudi posetilo je od 6. do 10.avgusta truba~ku prestonicu Gu~u i 54.Draga~evski sabor truba~a. Ekonomskakriza odrazila se na broj doma}ih posetila-ca, ali zato na ulicama ove varo{i, utisak jeda nikada nije bilo vi{e Francuza, Nemaca,Engleza, Poljaka… posetilaca sa svih kon-tinenata, uz tradicionalno masovan dolazakljubitelja trube iz Republike Srpske iSlovenije. Uz bogate kulturno-umetni~keprograme "^uvar ku}a", "Muzika spajaljude" u kome su nastupili gosti izInostranstva (Francuska, Poljska, Slova~ka,Rumunija, BiH, Slovenija i Makedonija), usli~nim programima pojavila se iAkademija srpske narodne igre iz Kanadekoncert majstora trube Dejana Petrovi}a iBig benda, Pono}ni koncert, humanitarnuakciju "Trojka iz bloka", odr`ane su i tradi-cionalne izvorne nacionalne manifestacije.

Nakon atraktivnog defilea svihu~esnika manifestacija ulicama Gu~e, nasceni Doma kulture predstavljena jeimprovizacija "Stare draga~evske svadbe" itradicionalno takmi~enje u narodnomvi{eboju. Izabrani su najre~itiji zdravi~ar inajlep{e narodne no{nje. Fantasti~an koncertna finalnoj ve~eri odr`ao je sasvojim orke-strom i majstor trube Dejan Lazarevi}.Saborska fe{ta zavr{ena je u nedelju dobropose}enim koncertima sastava "Magnifico" iMiroslava Ili}a.

Popularni ~asopis "Nacionalnageografija" Draga~evski sabor svrstao je udeset manifestacija u svetu koje trebaposetiti u avgustu.

Gu~u je posetio i ministar inos-tranih poslova Ivica Da~i} i predsednikRepublike Srpske Milorad Dodik, a utruba~koj fe{ti su u`ivali i ambasadori uSrbiji iz Rusije, SAD, Saudijske Arabije,Izraela, Slova~ke, Rumunije, Slovenije,Konga Nigerije… Da~i} je naglasio da jeSabor truba~a jedan od najzna~ajnijih srp-skih brendova i da spada u najstarije man-ifestacije narodnog stvarala{tva u zemlji.

- U Gu~u sam vas pozvao da seupoznate sa srpskom tradicijom, obi~ajima i

stvarala{tvom, da vidite kako se Srbi vesele,a vide}ete i mnogo ljudi ~ija se energijaovde stvara i oslobadja. Draga~evci su poz-nati kao gostoprimljivi doma}ini i zadovoljst-vo je {to se sto godina od po~etka Prvog

svetskog rata ovde ne slu{aju ratne, ve} tru-bera dosti i `ivota - rekao je ministar IvicaDa~i} i po`eleo da tako bude i u celomsvetu.

Zabele`eno je da je kolona auto-busa i automobila koja je ulazila u Gu~u upetak uo~i koncerta folk peva~ice Cece biladuga osam kilometara…

Finalno takmi~enje seniorskihtruba~kih orkestara zapo~elo je saborskomhimnom "Sa Ov~ara i Kablara", koju jetradicionalno, uz vatromet, odsviralo svih180 truba~a iz 18 orkestara, na sceni cen-tralne pozornice na stadionu.

Beseda doma}ina RadomiraAndri}a na otvaranju 54. Sabora truba~a:

"Dobrodo{li u gostoljubnu Gu~u -srce hlebozorne Srbije, na najve}u svetkov-inu ljubavi i blago~a{}a, da prijateljujemo

uz zvuke truba radosnica. Da praznujemo ida se veselimo, a odavno se zna da u Srbijiva{ari po~inju od Djurdjevdana pa sve doMitrovdana, od kukureka i djurdjevka, doprvih zrelih {ljiva i oskoru{a, od pupoljakado plodova, od `ita iz blagodetne seja~everuke, do punih ko{eva i ambara, od zapal-jene vatre u mladala~koj krvi, do svijanja

blagorodnog gnezda u ciktavim trubama -idu uz zaljubljene poglede dok se ne spoje,dok ne postanu zajedni~ki du{evni vrt iuto~i{te sna o `ivotu koji se neprestanovaspostavlja u deci na{e dace… U timzna~enjima i neizgovorene re~i mogu se

jasno ~uti. U tom iskonskom prigovoruplodnosti svetkuje i izaziva se ja~e i kale-mare da se promaknu trpezi oki}enoj hle-bom i vr~evima vinopevnim. Te blagodarnesvetkovine ne mogu bez truba, a njihovzvuk bez zatajne snage koja nadasve izvireu ljubavi. Uglavnom su: trube dobrodo{lice,trube sanopisane, trube ~e`nje i o~aravanja,trube budilice, trube dozivne, trube zavet-nice, trube blagovesnice, trube plamenice.A sve su zajedno ispunjene glasovima iztajnovitih du{evnih predela u ~oveku ipokre}u skriveni svetlopis da izbije navidelo, da zadobije svevremenu melodiju -sna`nu i neodoljivu, koja srce otklju~ava uzanosnom treperenju.

Zvuk trube vezuje novorodjen~eza zvezde, mladence spaja u zakletvi da }ese ve~no voleti i po{tovati, doma}inaozaruje na sabori{tu u slavu rodne godine -jednostavno re~eno: sabori, svadbe, slave,zavetine, rodjendani i proslave seljananalaze u trubi radnosni odu{ak i du{evnookrepljenje.

Mnogi su uvereni da se Ju`na iZapadna Morava sastaju kod Stala}a ali svidobronamerni gosti iz sveta i ljubitelji trubakoji dodju u Gu~u sazna}e da je pravi izvori srcokazno u{}e ovih reka, ovde - udraga~evskoj muzi~koj prestonici…

Uostalom, {ta je drugo truba negojedan od najlep{ih `ivotnih trenutaka una{em nebozebnom imeniku? Otuda jetruba: djurdjevsko jagnje oki}eno sun~evimvencem u jutru pred doma}inovom ku}om.Otuda je truba buket omamnog jorgovana unaru~ju devoja~kom. Otuda je truba: vrisakmoma~ki na Ilindanskom va{aru. Otuda jetruba: prvi otkos u dolu, na livadi pesmo-pletnoj i ukra{enoj bunarskom vodom.Otuda je truba: sjaj u o~ima zaljubljenim.Otuda je truba: glas de~aka, tek rodjenogkoji me po imenu zove, u no}i avgustovskojda se vratim izvoru sa kojih sam potekao.Otuda je truba: moj odziv tom dozivanju izdetinjstva, da radost sa svima vama na ovomnezaboravnom Saboru podelim: U trubama~arovitog zvuka, zasjala od zlata jabuka, unjoj Ljubav-Srbinova du{a, neprestano,~e`njiv, govor slu{a…"

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

15www.serbianmirror.comSeptembar 2014.

D O G A \ A J I

TRUBE RADOSTI I VESELJA

54. DRAGA^EVSKI SABOR TRUBA^A

O G L E D A L O N A L I C U M E S T A

Geozavod - Beograd na vodi

16 Septembar 2014.

Dijaspora na ru~ku sa ve}nikom Sr|anom Aleksi}em u Ni{u

Hram Svetog Save, Beograd

Predstavnici dijaspore sa gradona~elnikom Ni{a Peri{i}emi direktorkom kanc. za dijasporu Tamarom ]iri}

Kalemegdanska terasa, Beograd

Dejan Jovanovi}, pobednik na konkursunajbolja fotografija dijaspore

Intervju za emisiju ”Ve~eras zajedno”

O G L E D A L O N A L I C U M E S T A

17Septembar 2014. www.serbianmirror.com

Koncert Cece Ra`natovi} u Gu~i Gu~a u pravoj atmosferi

Sa Tihomirom Stani}em u Srpskoj kafani Nastup Irine Jovanovi} na otvaranju Ni{vila

Na izlo`bi fotografija Dejana Jovanovi}a u Ni{u

U R A Z G O V O R U S A

18 Septembar 2014.

Retko mo`ete sresti ~oveka koji ka`eda je imao taj nesre}an ose}aj datako malo od njega tra`e i da drugi

imaju niske kriterijume, pa ~esto menja sre-dine za rad i jedini kriterijum koji poku{avada zadovolji je njegov li~ni. Zbog takvogstava Tihomir Stani} je odigrao vi{e odstotinu maestralnih uloga u pozori{tu ifilmu, dobitnik je brojnih nagrada i priznan-ja i {to je najva`nije, publika prepoznajenjegov talenat i predanost umetnosti. Uvreme krize srpske kinematografije, osnovaoje producentske ku}e Balkan film i Drinafilm, u `elji da kona~no radi na ostvarenjusvojih snova, duboko veruju}i u izreku: Kou ~uda veruje, taj ~uda i stvara. I storio je~udo, producirao je filmove Turneja, Nekedruge pri~e, Neprijatelj, Falsifikator i Top jebio vreo. Film Falsifikator ~ika{ka publikapro{le godine izglasala je za najbolji film naFestivalu, a ove godine predstavi}e se fil-mom Top je bio vreo.

Proslavili ste se kao filmski ipozori{ni glumac, a poslednjih godina bavitese i filmskom produkcijom. Gde nalaziteenergiju da sve poslove obavite uspe{no, {todokazuju mnoge nagrade ne samo u Srbiji,ve} i sa festivala u ^ikagu, Brazilu...

Potpuno nepripremljen za produ-centski posao, sticajem okolnosti po~eosam da snimam filmove. Posle po~etni~kesre}e upao sam u velike finansijske prob-leme, jer je novac koji je neophodan za ovuvrstu posla, decenijama u mom `ivotu pred-stavljao nebitnu i zanemarljivu ulogu. I kao{to nisam vodio ra~una o visini mojihgluma~kih honorara, ako bih prihvatio dane{to igram, tako nisam bio dovoljnoobazriv prema tro{kovima koje samodobravao da bismo dobili na kvalitetufilma. Umoran i obeshrabren zbogponi`enja koja sam do`ivljavao obezbedju-ju}i bud`et za filmove, shvatio sam da akose vratim svojoj izvornoj profesijipozori{nog glumca, posle dobro odigranepredstave, se bukvalno regeneri{em i nalaz-im i volju i snagu da istrajem u produ-centskom poslu. Dakle, jedan posao hrani,hrabri i podsti~e drugi i tako u krug.

Igrali ste brojne velike li~nostiAndri}a, Crnjanskog, Radi~evi}a, Djilasa,Peki}a, kralja Aleksandra Obrenovi}a,Don @uana, Don Kihota, Fidela Kastra …Koga vam je bilo najte`e, a koga naj-dra`e da igrate?

Sve su mi to drage uloge i sve mije i{lo nekako lako, jer u toj vrsti kontak-ta sa velikim piscima i istorijskim li~nosti-ma, ~ovek se obogati i po`eli da ih kolikotoliko dosegne. Te{ko mi je padalo kadabih zalutao u neke trivijalne i povr{ne pro-jekte i to {to je na prvi pogled lako, najte`e

mi je padalo.U vi{e puta nagradjivanom filmu

„Falsifikator” Gorana Markovi}a, koji jesniman u va{em selu i koji ste vi produci-rali, igrate svog oca. Kako ste se ose}alidok ste igrali ovako li~nu ulogu i kakvesu reakcije va{e porodice?

Pla{io sam se reakcija porodice,pogotovo {to je u scenariju GoranaMarkovi}a izmenjeno mnogo ~injenica iz

stvarnog `ivota. Izgleda da se film dopao injima, jer neki sad tvrde da se u `ivotudesilo ba{ kao u filmu. Zna~i film je uspeoda falsifikuje i se}anja na sopstvene `ivotei to je ta ~udna mo} umetnosti. Ja li~nosam u svemu u`ivao, pogotovo kad je svezavr{eno, a do tad je bilo svega i sva~ega.

Ve} neko vreme radite na filmuo Jasenovcu, o velikoj tragediji koju na{ifilmski i politi~ki radnici decenijama izbe-gavaju. Odkuda ideja i hrabrost da gov-orite o toj temi i kada }e publika mo}i davidi ovaj dugo o~ekivani film?

Tema je na neki na~in izabralamene. Odrastao sam u selima kod Bosanske(sada Kozarske) Dubice, koja je desetakkilometara udaljena od Jasenovca i velikogstrati{ta Gradine. Detinjsvo su mi obele`ilepri~e o stradanju od usta{ke kame i kada sume pre nekoliko godina deca mojih prijatel-ja pitala za{to nikad nije snimljen film oJasenovcu, u traganju za odgovorom odlu~iosam da snimim film na tu temu. Zbog toga

sam i po~eo da se bavim produkcijom.Najavio sam da }u snimiti pet-{est fimova,ste}i reference, nau~iti zanat i odabrati ljudeza ovaj poduhvat. Re~eno-u~injeno i evo mesad na stvarnom po~etku.

Za{to u Srbiji ima malo intereso-vanja da se ekranizuju istorijski dogadja-ji, pa se ostavlja prostor holivudskoj inekim drugim stranim produkcijama dapredstave na{u istoriju kako je oni vide ikako njima odgovara?

Mo`da je odgovor u ~injenici dana{a politi~ka, privredna i nova dru{tvena

elita pripadaju jednom estradnom miljeukoncentrisanom na zgrtanje bogatstva posvaku cenu i da ta sebi~na, grabe`ljivaneman nema nikakvog sluha za stvarne iistinske potrebe naroda, koje mogu daobezbede opstanak i dostojanstvo nacije.Obrazovani i talentovani ljudi su se ilirazbe`ali po svetu ili su na marginamaglavnih tokova {ou biznisa, uspevaju da uzvelika odricanja ispri~aju istinu, ma kakobolna i neugodna bila. Bi}u ponosan akome sud vremena svrsta u ove, koji se borei uspevaju uprkos potpunoj rezistenciji iindolenciji vladaju}e elite.

Pro{le godine “Falsifikator” jeprogla{en najboljim filmom na prvomFestivalu srpskog filma u ^ikagu. Kakose vama dopao na{ festival i koliko vamzna~i ta nagrada?

Ponosan sam na nagradu koju smodobili i jedva ~ekam da se vratim u na{^ikago. Na festivalu je dirljiv pre svegaentuzijazam ljudi koji su ga stvorili i veru-jem da }e mnogi umetnici rado postati iostati deo tima koji }e festival odr`avati iunapredjivati.

Na ovogodi{njem ~ika{komFilmskom festivalu bi}e prikazan jo{jedan va{ film “Top je bio vreo” u komeste glumac i producent. Kako biste~ikaskoj publici najavili ovaj film, koji jeza kratko vreme osvojio vi{e nagrada iizazvao polemike?

Voleo bih da o ovom filmupri~amo kada ga publika vidi. “Polemike”}e ubrzo biti zaboravljene (ako ve} nisu),nove polemike }e mo`da isprovocirati vi{eljudi da pogledaju film, ali mu ne}e pomo}iako nije dobar. Ja sam subjektivan patvrdim da je odli~an i da }e onaj nemilos-rdni sudija VREME, presuditi definitivno ukorist nas koji smo ga stvarali.

Dok ste boravili u ^ikagu imaliste prilike da kontaktirate i saradjujete sana{im iseljenicima. Kakvi su va{i utisci osrpskoj zajednici u Americi?

Dugo ve} imam kontakte sa srp-skom zajednicom u Americi. Tri puta smotu bili na turneji sa Narodnim pozori{temRepublike Srpske i garantujem da mnogovi{e pravih sagovornika i relevantnihmi{ljenja sre}em tu nego u napa}enoj i poli-tikantskoj Srbiji. Vreme je da vi odatle, saiskustvima i ljubavlju koje ose}ate premaotad`bini poku{ate nas u matici upozoriti iponuditi prave kriterijume i jezik koji svetrazume. (Ne mislim na engleski nego srps-ki, pa da nas ceo svet razume). Imam utisakda se jezik i tradicija cene i neguju neupore-divo vi{e nego u matici i to sa sve{}u o vre-menu i globalnom svetu u kojem `ivimo.

Marijana Maljkovi}

FILM FALSIFIKUJE SE]ANJANA SOPSTVENI @IVOT

Borave}i u Beogradu, sastali smo se sa ~uvenim glumcem i producentom, Tihomirom Stani}em, ~iji je film “Falsifikator “ puublikaproglasila najboljim filmom Srpskog filmskog festivala 2013. u ^ikagu. On je u razgovoru sa direktorkom festivala i urednicom novina

Ogledalo Slavicom Petrovi}, dogovorio predstavljanje filma “Top je bio vreo”, koji je producirao i u kome glumi za ovogodi{nji ~ika{ki films-ki festival. Bilo je re~i i o nekim drugim vidovima saradnje. Iskoristili smo priliku da sa gospodinom Stani}em uradimo kra}i intervju.

Tihomir Stani} sa priznanjem Srpskog filmskog festivala iz ^ikaga,

za film “Falsifikator“, koje je postavljeno u Srpskoj kafani.

Intervju: Tihomir Stanic filmski i pozori{ni glumac i producent

19www.serbianmirror.comSeptembar 2014.

I Z M A T I C E

DIREKTORVODOVODA NEPLA]A VODU

Direktor ni{kog Vodovoda inarodni poslanik vladaju}e

SNS Dejan Andrejevi} za vodu,grejanje, odvoz sme}a i ostalekomunalne usluge duguje ukupno438.836 dinara. Andrejevi} je dvaputa sklapao ugovore o otplatiduga, ali kasni sa pla}anjem ratai sa pla}anjem teku}e potro{nje.Stan u kome ovaj funkcioner `ivivlasni{tvo je njegove majke. Nakonstataciju novinara da je pot-pisao ugovor i izjavu da je koris-nik stana i da je prihvatiodugove, Andrejevi} je odgovorio:„Da li ja pla}am tudje dugove, toje moja privatna stvar”. Ina~e preovih funkcija, Andrejevi} je bio{ef kabineta gradona~elnika Ni{a.Dok je na funkciji on ne mora dapla}a svoje dugove, jer za njegazakon ne va`i.

@RTVE ZDRAVSTVAI PRAVOSUDJA

Utvrdjivanje odgovornostilekara za smrt pacijenta u

Srbiji nikad ne traje kra}e oddecenije, a osudjuju}e presude su

retkost. Iako Krivi~ni zakonomogu}ava da se nesavesni lekarikazne, ne postoje mehanizmi dase sudjenje obavi u razumnomroku. Situaciju dodatno ote`avakorumpiranost i solidarnost lekarakoji se medjusobno {tite noro~itoprilikom ve{ta~enja. @rtva spojazdravstva i pravosudja, dva sis-tema u kojima je korupcija nanajvi{em nivou, majka male Mile,jedna je od retkih u Srbijido~ekala satisfakciju na sudu dahirurg koji je nesavesnimle~enjem odgovoran za smrt njene}erke bude pravosna`no osudjen ida mu bude oduzeta licenca.Dvanaest godina posle Milinesmrti, {to je tri puta du`e nago {toje devoj~ica `ivela, Apelacionisud u Kragujevcu doneo je pre-sudu kojom je de~jem hirurguNeboj{i Zlatanovi}u odredjenaosmomese~na zatvorska kazna.Kad se presude donesu posle vi{eod decenije, onda su kazne mini-malne, a optu`eni je odavno upenziji. Ceo postupak se takoobesmi{ljava. Sa takvim pravo-sudjem ne~uvena je izjava biv{egministara Tomice Milosavljevi}aroditeljima koji su izgubili decurekao, da je na{e zdravstvo u

svetskom vrhu, jer nijedan lekarnije osudjen za lekarsku gre{ku.

”NERADNI^KAKLASA”

Uzemlji sa 769.340 neza-poslenih i ogromnim brojem

neobrazovanih, kao i onih kojirade za minimalac, posao ~obani-na ~ini se kao {ansa iz snova.Naime, obezbedjen im je pristojansme{taj, hrana, uglavnom i mobil-

ni telefon, a plata je od 300 do550 evra. Zaposlenog ~ekadvokratno radno vreme, ~istapriroda i ~uvanje stoke. Ipak,odgajiva~i stoke te{ko nalaze rad-nike u Srbiji, pa anga`uju zapos-

lene iz Republike Srpske,Bugarske i Crne Gore.

S druge strane, berbavo}a, slaganje slame i sena,vo`nja traktora, fizikalisanje,konobarisanje u restoranima samosu neki od poslova koji se prekoleta nude. Na ovim poslovimadnevnice se kre}u i do 40 evra,ali mladi nisu zainteresovani ni zaovakve poslove.

Slobodan Ili}, predsed-nik Skup{tine Asocijacijepoljoprivrednika iz Novog Sada,ka`e: – Posla ima, ali je kod nasnastala velika neradni~ka klasakoja `ivi od socijale. Mladi~ekaju da im ne{to padne s nebai ne}e da rade. Najmladji radnikkoji radi na dnevnicu kod meneima 58 godina. Iako dnevnica zaslaganje slame i sena iznosi 3.000dinara, plus hrana i pi}e kao naslavi, mladi to izbegavaju, a radesamo penzioneri.

NAIVNI POTRO[A^I

Supermarketi su danas bukval-no prepravljeni proizvodima

na kojima pi{e da proizvodi nesadr`e ne{to, odnosno da su “bezglutena”, “bez holesterola”, “bez

konzervansa”, “bez aditiva”, “bezve{ta~kih dodataka”, bez ovoga,bez onoga.

Potro{a~i su uvereni dakupuju zdraviji proizvod i umestoda biraju proizvode koji sadr`emanje {e}era ili soli koji lo{euti~u na zdravlje, oni birajuproizvode “bez ne~ega” ~egaina~e nema u tim proizvodima.

Jedan od najapsurdnijihprimera na srpskom tr`i{tu jekiselo mleko Mlekare Granice, nakome pi{e bez glutena i konzer-vansa. Apsolutno nijedno kiselomleko na ovom svetu ne sadr`i nigluten ni konzervans. Drugiapsurdni primer su biljni proizvo-di, poput suncokretovog ulja ilimargarina na kojima pi{e „bezholesterola”. Holesterol seproizvodi u jetri, dakle mogu gasadr`ati samo `ivotinjski proizvo-di i ne postoji ni u jednom jedi-nom biljnom proizvodu. U ovomslu~aju potro{a~u je bolje dauzme puter koji sadr`i malukoli~inu holesterola (jer je `ivot-injskog porekla) nego da uzmemargarin koji sadr`i trans mastikoje negativno uti~u na kardio-vaskularne bolesti i povi{eniholesterol.

Rubriku priprema: Marijana Maljkovi}

MARKOVI KONACI23. avgustPrijatelji!Stiglo nam je

pismo iz Brisela da nesmemo da saradjujemosa Rusima. Eto kakonama EU naredjuje dane izvozimo u Rusiju,odnosno da takouvedemo sankcijebra}i Rusima. I premi-jer je poslu{ao Brisel,a za utehu izjavio je Vu~i} da minemamo toliko robe za izvoz uRusiju, pa {teta ne bi bila velika.

Istina, vreme je dashvatimo da smo mala isiroma{na zemlja, a da su Srbimali polupismeni narod, koji jeneko prevario da je nebeski.^etrdeset odsto Srba nemazavr{enu srednju {kolu, a pametnam je napolju.

Nego da si mi gledamonarodna posla. Dara Bubamarakao pevaljka zaradila 15.000 evrana jednoj srpskoj svadbi. A nasvadbi u Pirot doma}in uzvikuje:

- Moli se pevaljka da sebosa pentra po astali, {ale se

gosti da salata nije dobro oprana!Pronalaze zemlju u njojzi! Fala!

- Molimogoste da ne zaka~ujupevaljci pare natregeri od bluzu,ugro`avaju pogled nasisojke! Fala!

- Moli sekolo da ne vintla ulevo nakon izlaska iz{atru, }e se zavali

neko u septi~ku jamu, ne radinam poklopac! Fala!

26. avgustHEROJSa dve zlatne medalje i

titulama prvaka Starog kontinen-ta pliva~ Velimir Stjepanovi} jepostao srpski heroj. Upisao sepored vaterpolista, atleti~ara,kajaka{a i strelaca u listu {ampi-ona i pokazao je da su "malisportovi" zapravo mnogouspe{niji od "velikih", kako nazi-vamo propali fudbal i bledu srp-sku ko{arku. Postao je idolmladih umesto raznih Legija,Kristijana, Sanija i ostalih estrad-

nih likova. Popularni Velja jeSrbin za velikim srcem i bez rez-ervne otad`bine. Rodjen uBijeljini, odrastao u Dubaiju, nijeuzeo paso{ BiH i Emirata, ve}matice Srbije. Ugledao se nasvog idola pliva~kog asaMilorada ^avi}a i iz tudjinepo{ao da se bori za domovinu.

Velja je odrastao uinostranstvu, sjajno govori srpskii za razliku od mnogih doma}ihsportista, zna napamet re~isrpske himne "Bo`e pravde".Stjepanovi} je samo jedan oddesetine hiljada mladih Srba uinostranstvu, koji `ele da postanu{ampioni i koji `ele da `ive zaSrbiju. Jedan mladi} na privre-menom radu u Londonu toovako ka`e: "U Engleskoj jebolje, a u Srbiji lep{e! Menjaobih platu od 2.500 funti uLondonu, za platu od 1.000 evrau Beogradu!"

San VelimiraStjepanovi}a je da se sa teraseSkup{tine grada Beograda poka`eBeogradjanima i Srbiji. Mo`e liSrbija da u~ini i vi{e od toga za

svoj novog heroja. Sumnjamo,jer Srbija, na`alost, ni{ta ne ~inida se mladi genijalci i {ampioniiz dijaspore vrate u maticu svihSrba sveta. I kad ~ini, to radipogre{no. Njegov sportski i`ivotni idol je je Milorad ^avi},koji je posle olimpijskog srebra uKini, napustio lepote Kalifornije iotvorio {kolu plivanja uKragujevcu. Kada je ta {kolanedavno zbog nesta{ice para ipoliti~ke volje zatvorena, ^avi}je ostao bez posla.

Zato se pitam kakva jebudu}nost evropskog {ampiona uplivanju Velimira Stjepanovi}a uSrbiji?

31. avgust Prolazi nam vreme

veoma brzo. Evo ga sti`e sep-tembar, u kome }e dr`ava danam uzmu po deset odsto odplata i penzija, pa ko pre`ivi.Onima {to rade na crno ili usivoj ekonomiji, dr`ava ne}eni{ta uzeti, odnosno ~asti}e ih.Tako je u Srbiji, mangupi i pre-varanti bolje `ive od po{tenih i

vrednih ljudi.Nema~ka nam je pok-

lonila 140 miliona evra, narate i kamate. I proglasilaSrbiju za lidera u reginu, tektoliko da nas udalji od Rusije.Ne}e nas ti novci iz belogsvesta spasti bede i propasti.Mi nismo spremni za po{tenuborbu za opstanak. Na{ seljakje po~eo da vara. Proizvodiparadajz uz pomo} etilena, nave{ta~ki na~in, tako da nemogu od njega ove jeseni dapravimo paradajz sok zazimnicu. Radi}emo samoajvar, jer je paprika i daljeprirodna.

Bojim se da nam glad ibeda ne zakucaju na vrata. Kadje glad stigla u Kinu, ~im otvorifri`ider Kinez ka`e: - Nema ni{taza jelo, ni ku~eta ni ma~eta!

A u Srbiji kad dodjeglad `ena ostavlja mu`u porukuna praznom fri`ideru: - Ovo vi{ene funkcioni{e, preselila sam sekod mame!

Sre}no Marko Lopu{inawww.lopusina.com

20 Septembar 2014.

P R E D S T A V L J A M O V A M

Alfamedic op{ta bolnica jedina

je privatna medicinska

ustanova u zemlji koja se

bavi najkompleksnijim

hirur{kim zahvatima. Nastala

je 2004. iz specijalne bolnice za plasti~nu i

rekonstruktivnu hirurgiju ~iji su osniva~i

doktori plasti~ne i rekosntruktivne hirurgije

dr Igor Georgijev i dr Lazar Pajevi}. Danas,

deset godina kasnije, Alfa Medic op{ta bol-

nica, ulaganjem u najnoviju i najbolju opre-

mu, plasirala se u sam vrh centara za plas-

ti~nu i rekonstruktivnu hirurgiju u regionu.

Uz plasti~nu hirurgiju, posebna pa`nja

posve}ena je i ostalim granama hirurgije -

abdominalnoj i onkolo{koj hirurgiji, ortope-

dskoj, hirurgiji ki~me, ginekolo{koj,

urolo{koj i vaskularnoj hirurgiji.

Tim vrhunskih stru~njaka Bolnice

svakodnevno izvodi najslo`enije hirur{ke

zahvate i posti`e izvanredne rezultate u

ortopedskoj hirurgiji, ugradnjom ve{ta~kih

zglobova i rekonstrukciji ligamentata.

- Put od plasti~ne i rekonstruktivne

hirurgije, do jedne od najboljih op{tih

hirur{kih bolnica u regionu, koja uklju~uje i

hirurgiju ki~me, predjen je zahvaljuju}i

vrhunskim lekarima i ulaganjem u najsavre-

meniju opremu, za samo dve godine. Za

sada se jedino u Alfa Medic op{toj bolnici,

radi endoskopska operacija diskus hernije,

{to pacijentima u Srbiji pru`a le~enje kao u

najrazvijenijim zemljama Evrope i sveta,

ka`e dr Lazar Pajevi}, specijalista plasti~ne

i rekonstruktivne hirurgije i jedan od vlasni-

ka Alfa Medic op{te bolnice.

- Ponosni smo prvenstveno na

rezultate koje posti`emo iz plasti~ne i rekon-

strutivne hirurgije, s obzirom da je to pri-

marna grana iz koje je bolnica i nastala, ali

i na rezultate iz drugih oblasti. Izuzetno smo

zadovoljni nivoom i uspehom intervencija iz

oblasti hirurgije ki~me i ortopedije, zato {to

je to veoma slo`en proces, koji zahteva

jednu izuzetno ozbiljnu organizaciju i visok

nivo profesionalizma. Uspeli smo da

savladamo i osvojimo prakti~no polje koje

je do sada bilo rezervisano isklju~ivo za

velike ku}e od nacionalnog zna~aja, ka`e dr

Igor Georgijev specijalista plasti~ne i rekon-

struktivne hirurgije, drugi osniva~ Alfa

Medic op{te bolnice.

- Iz domena op{te hirurgije rade se

vrlo komplikovane intervencije, koje pre-

vashodno zahtevaju veliko znanje i

stru~nost, ali i moderno opremljenu bolnicu

kako bi pacijentu pru`ili potpunu za{titu i

uspe{no ga sproveli kroz operativno le~enje,

i naravno kasnije oporavak kroz intenzivnu

negu i stacionarno le~enje - dodaje dr

Georgijev.

U stacionarnom delu bolnice

nalaze se jednokrevetne, dvokrevetne i

trokrevetne sobe, opremljene najsavremeni-

jim aparatima za pra}enje stanja pacijenta.

Svaka soba ima toalet, kablovsku televiziju,

WiFi konekciju, be`i~ni pristup internetu,

video nadozor i priklju~ak za IP video tele-

fon.

Alfa Medic op{ta bolnica je i jed-

ina privatna klinika u kojoj se izvode i

najkompleksniji hirur{ki zahvati iz abdomi-

nalne hirurgjije i drugih grana hirurgije.

Hirur{ki blok Alfa Medic op{te bolnice ima

dve operacione sale, kao i odeljenje inten-

zivne nege.

Lekari op{te bolnice Alfa Medic,

koji su najvi{e doprineli da se ova instituci-

ja tako brzo pozicionira u sami vrh privatne

medicinske prakse u Srbiji, rukovode se

najvi{im eti~kim i profesionalnim principima

i najsavremenijim pristupom u le~enju.

U sklopu bolnice se nalaze

opremljene ambulante za preglede iz:

op{te i plasti~ne hirurgije, ginekologije,

ortopedije, urologije, vaskularne hirurgije,

interne medicine, kardiologije, reuma-

tologije, hematologije, pulmologije, pedija-

trije, stomatologije, a bolnica je opremlje-

na i za pru`anje svih vrste laboratorijskih

usluga.

Bolnica pru`a usluge sanitetskog

transporta, sme{taj bolesnika u zavr{nom

stadijumu bolesti.

Alfa Medic transport raspola`e sa

13 sanitetskih vozila opremljenih po svim

standardima koja su na raspolaganju bolnici

24h dnevno, 365 dana u godini. Alfa Medic

op{ta bolnica ima na raspolaganju i sanitet-

ski avion potpuno opremljen za sve vidove

sanitetskog transporta, tako da se usluge

mogu pru`ati ne samo na teritoriji Srbije i

daljeg i blizeg okru`enja, nego ~ak i na trans

kontinentalnim lokacijama.

Doktori, hirurzi, anesteziolozi,

medicinski tehni~ari i medicinske sestre

pohadjaju stalnu obuku i stru~no se

usavr{avaju, kako bi Alfamedic svojim kli-

jentima ponudila samo najefikasnije i naj-

napredije metode le~enja.

Usluga u rangu vode}ih privatnih klinika Evrope i sveta

Da bi se naši pacijenti ose}ali potpuno ratere}eno i opušteno, od trenutka kad

udju kod nas u bolnicu do trenutka izlaska, 24 sata su pod monitoringom našeg

medicinskog tima.

Za pacijente iz prekookeanskih zemalja, ili iz Evrope, omogu}avamo full serv-

ice, što podrazumeva preuzimanje pacijenta na aerodromu nakon ~ega ga dovoz-

imo do bolnice gde ga preuzima naša medicinska ekipa. Od tog trenutka, paci-

jent mo`e da se opusti i prepusti našim ekspretima. Nakon oporavka od interven-

cije, pacijente vra}amo na aerodrom u zakazanim terminima - ka`e dr Pajevi}.

Ukoliko dolaze sa nekim od prijatelja ili rodbine, stojimo im na usluzi i za rez-

ervaciju najbli`eg hotela kako bi nesmetano mogli da obilaze pacijenta u termin-

ima predvidjenim za posetu - dodaje dr Igor Georgijev.

Besprekorne biografije lidera bolnice

Dr Igor Georgijev je diplomirao na Medicinskom univerzitetu u

Beogradu, nakon ~ega je proveo šest meseci na specijalizacijama u

Brazilu, a zatim se vratio u Srbiju gde je svoj medicinski sta` nastavio na

ortopedskom odeljenju Klini~kog centra Srbije. Plasti~nu i rekonstruk-

tivnu hirurgiju specijalizirao je na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA),

gde nastavlja svoj rad sve do osnivanja privatne Alfa Medic opšte bol-

nice 2004. Do sada je uradio više od 3.000 operacija prevashodno se

bave}i plasti~nom i rekonstruktivnom hirurgijom.

Dr Lazar Pajevi} diplomirao je 1995. na Medicinskom fakultetu u

Beogradu. Po završenih studija, zapo~inje doktorsku karijeru na

Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) gde nakon tri godine zapo~inje

specijalizaciju plasti~ne i rekonstruktivne hirurgije. Godinu dana proveo

je na usavršavanju kao hirurg u bolnici za estetsku hirurgiju u Sao - Paolo

u Brazilu, nakon ~ega se vra}a u Srbiju i sa kolegom dr Georgijevim

2004. osniva privatnu Alfa Medic opštu bolnicu. Tokom 12 godina duge

karijere, dr Pajevi} je uradio više od 3.000 operacija prevashodno se

bave}i plasti~nom i rekonstruktivnom hirurgijom.

Alfa Medic opšta bolnica - vode}a ustanova u oblasti hirugije

Dr Igor Georgijev Dr Lazar Pajevi}

Obi{la sam ovu kliniku i sa punim poverenjem mogu da je preporu~im na{im ljudima iz dijaspore.Stru~ni i profesionalni tim Alfa Medic - op{te bolnice nude odli~ne uslove za na{e ljude iz

inostranstva kojima su potrebne pomenute hirurske intervencije. Slavica Petrovi}