1

2 3

4 5

g 1, Uvod

U avgustu 2012. godine u Srbiji je usvojen Zakon o dopunama Zakona o vanparninom postupku1 kojim se propisuje da lice koje nije upisano u matinu knjigu roenih, a vreme i mesto svog roenja ne moe da dokae na nain predvien propisima kojima se ureuje voenje matinih knjiga, moe sudu da podnese predlog za utvrivanje vremena i mesta roenja. Cilj ovog izvetaja je da podseti na razloge zbog kojih je propisan ovaj postupak i da ukae na nain njegove primene u praksi. Istovremeno, cilj izvetaja je da ukae na pitanja koja ostaju nereena i na mere koje bi trebalo preduzeti kako bi se problem pravno nevidljivih lica u potpunosti reio. Podaci koji e biti prikazani bazirani su na iskustvima Praxisa u zastupanju pravno nevidljivih lica u postupcima utvrivanja vremena i mesta roenja. Pored toga, u cilju stvaranja potpunije slike o praksi sudova, Praxis je, u avgustu 2013. godine, osnovnim sudovima u Srbiji uputio zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog znaaja kojim su traene informacije o broju i ishodu postupaka utvrivanja vremena i mesta roenja, kao i kopije predloga kojima su postupci pokrenuti i odluka kojima su okonani. Od ukupno 32 osnovna suda u Srbiji, 30 sudova je dostavilo traene informacije. Podaci koji su na taj nain dobijeni od sudova takoe su korieni u izvetaju.

g 2, Razlozi zbog kojih je donet Zakon o dopunama Zakona o vanparninom postupku

Lica koja nisu upisana u matinu knjigu roenih (MKR) pravno nevidljiva lica predstavljaju jednu od najugroenijih grupa u Srbiji, kojoj je, zbog neposedovanja dokumenata, uskraena mogunost pristupa nizu osnovnih ljudskih prava. Iako neupisivanje u MKR ne vodi nuno do apatridije, osobe kojima injenica roenja nije upisana blagovremeno, izloene su opasnosti da ostanu bez dravljanstva.2 U Srbiji se sa problemom neblagovremenog upisivanja injenice roenja i tekoama prilikom naknadnog upisa u matine evidencije skoro iskljuivo suoavaju pripadnici romske nacionalne manjine.3 Istraivanje koje je 2010. godine sproveo Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) pokazuje da oko 1,5 odsto pripadnika romske nacionalne manjine nije upisano

1 Slubeni glasnik RS, br. 8/12.2 Za vie detalja o opasnosti od apatridije i o tekoama oko dokazivanja dravljanstva koje se javljaju kod lica kojima in-jenica roenja nije upisana u matinu knjigu roenih, videti Laura van Waas, Nationality Matters,Statelessness under Inter-national Law, Intersentia, 2008, str. 151187. Videti, takoe, kod K. Blitz i Maureen Lynch, Statelessness and the Benefits of Citizenship: A Comparative Study, Oxford Brookes University, UK, 2009, str. 11.3 Za vie detalja o razlozima zbog kojih pojedini pripadnici romske nacionalne manjine nisu upisani u matinu knjigu roenih, videti izvetaj Praxisa Lica u riziku od apatridije u Srbiji, Beograd 2010, str. 9.

PRVI DEO

VANPARNINI POSTUPAK UTVRIVANJA VREMENA

I MESTA ROENJA U PRAKSI

6 7

u matine evidencije.4 Reavanje problema pravno nevidljivih lica donedavno je bilo oteano zbog neadekvatnog zakonskog okvira. Upisu u matine evidencije po isteku roka za prijavu roenja bio je posveen samo jedan lan Zakona o matinim knjigama,5 to nije dovoljno da se obezbedi efikasan postupak koji bi bio primeren specifinom poloaju i ivotnim situacijama u kojima se nalaze lica koja nisu upisana u matine evidencije roenih.6 Pored toga, Uputstvom o voenju matinih knjiga i obrascima matinih knjiga,7 kao podzakonskim aktom kojim se blie ureuje nain upisa u matinu knjigu roenih, propisuje se uslov za prijavu roenja deteta koji roditelji moraju da ispune, a to je prilaganje line karte, odnosno, ako su u pitanju stranci, prilaganje putne isprave i izvoda iz matine knjige roenih, odnosno izvoda iz matine knjige venanih (MKV). Na taj nain se podzakonskim aktom onemoguava ostvarivanje Ustavom garantovanog prava svakog deteta da bude upisano u matinu knjigu roenih. Problem najvie pogaa lica romske nacionalnosti, a naroito interno raseljene Rome sa Kosova, koji ne poseduju pomenute dokumente, neophodne za prijavu roenja deteta u zakonom predvienom roku.8 Samim tim, problem pravne nevidljivosti uveavao se tokom vremena.

Nakon dugogodinjeg ukazivanja na probleme pravno nevidljivih lica,9 31. avgusta 2012. godine usvojen je Zakon o dopunama Zakona o vanparninom postupku kojim je, u lanovima od 71a do 71lj, propisan postupak utvrivanja vremena i mesta roenja za lica koja nisu upisana u matinu knjigu roenih i koja vreme i mesto svog roenja ne mogu da dokau na nain predvien propisima kojima

4 Videti Gazela Pudar, Lica u opasnosti od apatridije u Srbiji, jun 2011, str. 5 (u daljem tekstu: UNHCR, Lica u opasnosti od apatridije u Srbiji).5 lanom 25 Zakona o matinim knjigama propisano je samo da, ako se podatak o roenju, odnosno smrti, prijavljuje po isteku 30 dana od dana kada se desila injenica roenja, odnosno smrti, matiar ga moe upisati u matinu knjigu samo na osnovu reenja nadlenog organa. Zakon je objavljen u Slubenom glasniku RS, br. 20/09.6 O razlozima zbog kojih pojedine osobe nisu mogle da se upiu u MKR na osnovu Zakona o matinim knjigama, videti iz-vetaj Praxisa Pravno nevidljiva lica u Srbiji i dalje bez reenja.7 Slubeni glasnik RS, br. 109/09, 4/10 i 10/10.8 Pored osoba koje nisu upisane u matinu knjigu roenih, oko 5,4 odsto pripadnika Roma, Akalija i Egipana nema linu kartu. Videti UNHCR, Lica u opasnosti od apatridije u Srbiji.9 O zahtevima za usvajanje sistemskog reenja za probleme pravno nevidljivih lica i o nastojanjima da se dravi ukae na ovaj problem, videti, na primer, u publikacijama Praxisa Pravno nevidljiva lica i dalje bez reenja, str. 78 i Izvetaj sa ek-spertske debate Evropske dobre prakse: sredstvo javnog zagovaranja u Srbiji: pravo na pravni subjektivitet, pravo na adekvatno stanovanje, Beograd 2012. Videti, takoe, Inicijativu Zatitnika graana Vladi Republike Srbije za izmenu i dopunu Zakona o vanparninom postupku, dostupnu na:http://www.ombudsman.rs/attachments/2126_Inicijativa%20Zastitnika%20gradjana.doc.

se ureuje voenje matinih knjiga. U narednom delu izvetaja bie prikazana osnovna pravila ovog postupka i nain njegove primene u praksi.

g 3, Osnovna pravila postupka utvrivanja vremena i mesta roenja

Zakon o dopunama Zakona o vanparninom postupku usvojen je kako bi se graanima koji nisu mogli da se upiu u MKR prema pravilima upravnog postupka omoguilo da budu upisani na osnovu reenja vanparninog suda. Ustanovljen je postupak utvrivanja vremena i mesta roenja, i u lanovima od 71a do 71lj propisana su pravila za sprovoenje tog postupka. Predvieno je da se taj postupak pokree predlogom lica koje nije upisano u MKR ili predlogom svakog lica koje ima neposredni pravni interes, odnosno organa starateljstva (l. 71a, st. 2). U cilju lakeg ostvarivanja prava, predvieno je da je mesno nadlean svaki stvarno nadlean sud (l. 71b).

Nakon to primi predlog, sud nalae ministarstvu nadlenom za unutranje poslove i matiarima na ijem je podruju boravilo lice da provere da li u njihovim evidencijama postoje podaci o vremenu i mestu roenja lica ije se roenje dokazuje i da o tome dostave izvetaj u roku koji ne moe biti dui od 30 dana. Da bi utvrdilo vreme i mesto roenja licu ije se roenje dokazuje, sud mora da saslua najmanje dva punoletna svedoka (l. 71d, st. 2). Ako ne moe da se utvrdi dan i as roenja lica ije se roenje dokazuje, smatra se da je lice roeno 1. januara u 00.01 asova, one godine za koju se na osnovu izvedenih dokaza moe uzeti da je verovatno godina njegovog roenja (l. 71e). Ako se pak ne moe utvrditi mesto roenja lica ije se roenje dokazuje, smatra se da je lice roeno u seditu grada, osnosno optine za koju se na osnovu izvedenih dokaza moe uzeti da je verovatno mesto roenja. Ako se mesto roenja ne moe utvrditi ni na taj nain, smatra se da je lice roeno u mestu gde je naeno, odnosno gde je imalo boravite u vreme podnoenja predloga za utvrivanje vremena i mesta roenja (l. 71).

Sud je duan da donese reenje o vremenu i mestu roenja u roku od 90 dana od dana podnoenja predloga, a taj rok moe biti produen najvie za 60 dana, i to samo ako je doneto reenje o zastoju postupka zato to su postojali nagovetaji da je lice ije se roenje dokazuje imalo boravite u stranoj dravi (l. 71z). Reenje kojim se utvruje vreme i mesto roenja sadri: ime i prezime lica ije se roenje dokazuje, njegov pol, vreme i mesto roenja, kao i podatke o njegovim roditeljima ako su poznati (l. 71). Prvostepeni sud dostavlja pravosnano reenje o vremenu i mestu roenja nadlenom matiaru u roku od osam dana od dana pravosnanosti, radi upisa injenice roenja u matinu knjigu roenih (71j). Propisano je da je u postupku za utvrivanje vremena i mesta roenja predlaga osloboen plaanja taksi i drugih trokova postupka (71i).

8 9

Iz prikazanih odredbi uoljivo je da se postupak utvrivanja vremena i mesta roenja odlikuje nizom specifinosti koje bi pravno nevidljivim licima trebalo da olakaju upis u matinu knjigu roenih. Meutim, ve sam tekst usvojenih dopuna Zakona o vanparninom postupku otvara pitanje naina na koji e ove osobe ostvariti pravo na dravljanstvo, to predstavlja jo jednu prepreku koju ova lica treba da prevaziu da bi imala zagarantovan pristup pravima. Naime, u lanu 71k, stav 2 ZVP propisano je da organ koji je nadlean za postupak sticanja dravljanstva (a to je Ministarstvo unutranjih poslova) nije vezan reenjem suda kojim se utvruje mesto i vreme neijeg roenja, to bi moglo da stvori ozbiljne probleme u praksi. Osim toga, lan 71k ozbiljno dovodi u pitanje potovanje odredaba Ustava Srbije o podeli vlasti i dejstvu sudskih odluka, te mogunosti njihovog preispitivanja.10 O pitanju dravljanstva bie vie rei u drugom delu izvetaja, u poglavlju u kome se razmatra uticaj postupka utvrivanja vremena i mesta roenja na spreavanje apatridije u Srbiji.

g 4, Postupak utvrivanja vremena i mesta roenja u praksi

Podaci dobijeni od sudova u vezi sa postupcima utvrivanja vremena i mesta roenja pokazuju da je u periodu od 8.9.2012. godine do 14.8.2013. godine pokrenuto 216 postupaka pred 22 osnovna suda u Srbiji. Osam sudova je odgovorilo da pred tim sudovima nije pokrenut nijedan postupak utvrivanja vremena i mesta roenja.11 Najvie predloga podneto je Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici (73), potom, Prvom osnovnom sudu u Beogradu (60), Niu (20), Drugom osnovnom sudu u Beogradu (10), OS u Novom Sadu (9), OS u Poarevcu (6), OS u Kragujevcu (5), OS u Panevu (4), OS u Kikindi (4), OS u aku (4) i OS u Smederevu (3). Osnovnim sudovima u Vrcu, Boru, Kraljevu, Loznici i Subotici podneta su po dva predloga. Po jedan predlog podnet je osnovnim sudovima u Prokuplju, Pirotu, Poegi, apcu, Somboru, Uicu, Zajearu i Negotinu. Reen je 161 predmet, a u preostalih 55 predmeta, postupak je jo uvek u toku. U 129 predmeta doneta su reenja kojima se usvajaju predlozi. Predlozi su odbaeni ili odbijeni u 24 postupka (u est postupaka u kojima je predlog odbijen/odbaen

10 Dr Nikola Bodiroga, Pravna analiza lana 71k, stav 2 Zakona o vanparninom postupku, Beograd, novembar 2013, str. 4, dostupno na http://www.praxis.org.rs/index.php/sr/reports-documents/other-reports/item/685-pravna-analiza-%C4%8Dlana-71k-stav-2-zakona-o-vanparni%C4%8Dnom-postupku (u daljem tekstu, Bodiroga, Pravna analiza lana 71k, stav 2 ZVP).11 Re je o osnovnim sudovima u Kruevcu, Zrenjaninu, Leskovcu, Parainu, Valjevu, Vranju, Jagodini i Prijepolju. Neki od njih su odgovorili da nisu imali nijedan postupak utvrivanja vremena i mesta roenja, iako je Praxis pred tim sudovima vodio ove postupke. Informacije o broju ovih postupaka nisu primljene ni nakon ponovnog obraanja Praxisa sudovima, uz molbu da se izvre dodatne provere. Pored toga, osnovni sudovi u Novom Pazaru i Sremskoj Mitrovici nisu dostavili traene informacije, pa bi trebalo pretpostaviti da je ukupan broj pokrenutih postupaka utvrivanja vremena i mesta roenja vei od 216. Postupci nisu uvek pokretani samo za jedno lice, nego i za vie predlagaa.

nadlean je bio Osnovni sud u Niu, a u 18 postupaka, nadlean je bio Prvi osnovni sud u Beogradu). Osam postupaka reeno je na drugi nain, a mahom je re o reenjima o povlaenju predloga, koja su doneta zbog toga to predlagai i svedoci nisu prisustvovali roitima na koja su uredno pozvani.

Kada je re o postupcima u kojima je Praxis pruao pravnu pomo pravno nevidljivim licima, od stupanja na snagu ZD ZVP do 10. decembra 2013. godine, pokrenuto je 79 postupaka za utvrivanje vremena i mesta roenja. Okonana su 24 postupka, od ega je u 19 postupaka usvojen predlog. U pet postupaka predlozi su povueni, uglavnom zbog bolesti ili smrti predlagaa. Postupci koji su do sada okonani u proseku su trajali est meseci. Postupak koji je najdue trajao voen je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu i okonan je nakon to je proteklo vie od 13 meseci od dana podnoenja predloga. Nasuprot tome, pred Osnovnim sudom u Vranju (sudska jedinica u Bujanovcu), postupak za jednu Praxisovu klijentkinju uspeno je reen za manje od dva meseca. Na osnovu reenja o utvrivanju vremena i mesta roenja, do decembra 2013. godine, samo est osoba je upisano u MKR, nakon ega su dobile izvod iz MKR.12

Ve na osnovu prvih sluajeva upisa u matine evidencije koji su izvreni nakon sprovedenih postupaka utvrivanja vremena i mesta roenja, a koji nisu mogli da budu reeni pre usvajanja ZD ZVP, mogue je sagledati znaaj koji su ove zakonske promene imale za reavanje problema pravno nevidljivih lica.

Meu osobama koje su se upisale u matine evidencije i dobile izvod iz MKR nakon sprovedenog postupka utvrivanja vremena i mesta roenja nalazi se i Praxisov klijent Redep. Vanparnini postupak utvrivanja vremena i mesta Redepovog roenja pokrenut je u oktobru 2012. godine. Reenje je doneto u maju 2013. godine, a izvod iz MKR primljen je 11 meseci nakon pokretanja vanparninog postupka utvrivanja vremena i mesta roenja. Pre pokretanja vanparninog postupka, Redep je jo od 2007. godine pokuavao da se upie u MKR prema pravilima upravnog postupka. Povodom zahteva za naknadni upis injenice Redepovog roenja, organ uprave, koji je odluivao u prvom stepenu, i Ministarstvo pravde i dravne uprave, koje je reavalo u drugom stepenu, doneli su sedam negativnih odluka. Pokrenuta su etiri upravna spora pred Upravnim sudom, upuena je prituba Zatitniku graana, a podneta je i ustavna alba Ustavnom sudu. Redep nije mogao da se upie u MKR na nain predvien Zakonom o matinim knjigama zbog toga to su mu roditelji preminuli, a za majku nije posedovao nijedan dokument. Pored toga, Redep nije imao ive i poznate roake koji su prisustvovali njegovom roenju, nego je mogao samo da obezbedi svedoke koji imaju

12 Ovi podaci odnose se samo na postupke utvrivanja vremena i mesta roenja u kojima je Praxis zastupao pravno nevi-dljiva lica.

10 11

saznanja o njegovom roenju, to ni prvostepeni, ni drugostepeni organ nisu smatrali dovoljnim za usvajanje zahteva. Iako je koristio sva pravna sredstva koja je imao na raspolaganju, Redep nije mogao da se upie u MKR pre nego to je ustanovljen postupak utvrivanja vremena i mesta roenja.

Poput Redepa, i Praxisove klijentkinje Afrodita i Cana, poto su bezuspeno pokuavale da se upiu u MKR u upravnom postupku, dobile su izvod iz MKR tek nakon sprovedenog vanparninog postupka utvrivanja vremena i mesta roenja. Afrodita je pokuavala da se upie u MKR od 2006. godine, a Cana od 2008. godine. I u njihovim sluajevima, osnovni problem predstavljalo je to to su im majke preminule, a Zakon o matinim knjigama nije nudio reenje za takve situacije.

Prvi Praxisov klijent za koga je doneto reenje kojim se utvruje vreme i mesto roenja bio je Muhamet, koji nije mogao da se upie u upravnom postupku zbog toga to ga je majka napustila kada je imao svega dve nedelje i nije mu bio poznat nijedan podatak o majci, osim njenog imena i prezimena.

U svim pomenutim sluajevima re je o situacijama za koje propisi koji ureuju nain voenja matinih knjiga nisu nudili reenje, odnosno o pravno nevidljivim licima kojima je upis u MKR omoguen tek nakon to je usvojen ZD ZVP.13 Meutim, uprkos nesumnjivom znaaju koji postupak utvrivanja vremena i mesta roenja ima za pravno nevidljiva lica, tokom prve godine primene Zakona uoene su i odreene tekoe u sprovoenju ovih postupaka, kao i neujednaena praksa sudova.

Problem moe da predstavlja i olako odbijanje predloga, bez razmatranja svih okolnosti koje su od znaaja za donoenje pravilne odluke. Tako je u postupku pred Prvim osnovnim sudom odbijen predlog Praxisove klijentkinje Nakie, jer je sud uvidom u priloene dokaze utvrdio da je ona upisana u matine evidencije na Kosovu. Nakie je roena na Kosovu i nije upisana u MKR u zakonskom roku. Naknadno je upisana u kosovske matine evidencije roenih (roditelji koji ive na Kosovu sproveli su postupak naknadnog upisa u MKR u Podujevu 2009. godine), ali joj injenica roenja nije upisana u matine evidencije koje se vode u Srbiji, niti je mogla da se upie u upravnom postupku, jer Nakie ne moe da obezbedi uee roditelja u postupku. Stoga je podnet predlog za utvrivanje vremena i mesta roenja. Uz predlog je, kao jedan od dokaza, priloen i kosovski izvod iz MKR, a u cilju lakeg utvrivanja podataka o vremenu i mestu roenja predlagaa. Meutim, nakon uvida u taj dokaz, bez

13 Ovde je, radi boljeg razumevanja situacija u kojima se vreme i mesto roenja jednog lica moe utvrditi samo u van-parninom postupku, navedeno nekoliko primera pravno nevidljivih lica koja nisu mogla da se upiu u matinu knjigu roenih u upravnom postupku, ali treba imati u vidu da bi vanparnini postupak utvrivanja vremena i mesta roenja trebalo da se pokree samo ukoliko ove injenice nije mogue utvrditi na nain predvien u Zakonu o matinim knjigama.

ikakvih dodatnih provera i sasluanja svedoka ili predlagaa, predlog je odbijen zbog toga to je injenica roenja predlagaa upisana u matine evidencije roenih koje se vode na Kosovu, iako ona nije upisana u (izmetenim) matinim knjigama koje se vode u Srbiji. Sud nije uzeo u obzir injenicu da dokumenti izdati od strane Republike Kosovo nemaju pravnu snagu pred organima Srbije. Dokument koji je sud smatrao dokazom da je Nakie upisana u MKR ne moe se koristiti u Srbiji gde ona ivi, i na osnovu njega, ona ne moe da pribavi linu kartu, zdravstvenu knjiicu i ostale neophodne dokumente. Nakie je u drugom stanju i nema zdravstvenu knjiicu koja joj je preko potrebna. U junu 2013. godine izjavljena je alba Viem sudu u Beogradu, a drugostepena odluka nije doneta do decembra 2013. godine, iako rok za odluivanje o albi na reenje o utvrivanju vremena i mesta roenja iznosi 30 dana.14

U postupku koji je pokrenut pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru, sud je odbacio predlog i oglasio se apsolutno nenadlenim za postupanje zbog toga to je u konkretnom predlogu re o naknadnom upisu injenice roenja, odnosno o upravnoj stvari koja se reava u upravnom postupku. Navodei razloge zbog kojih se oglasio apsolutno nenadlenim, sud istie da upravni postupak nije okonan ni u prvom, a ni u drugom stepenu prema pravilima Zakona o upravnom postupku. Takvo postupanje suda pogreno je, a postupak utvrivanja vremena i mesta roenja mogue je pokrenuti i dok je upravni postupak u toku. U ZVP (l. 71a, st. 1) jeste navedeno da je ovaj postupak namenjen licima koja vreme i mesto svog roenja ne mogu da dokau na nain predvien propisima kojima se ureuje voenje matinih knjiga, pa bi postupak naknadnog upisa pred nadlenim organom uprave trebalo pokrenuti uvek kada postoji mogunost da se injenica roenja upie na taj nain. Meutim, to ne znai da je pokretanje upravnog postupka ili negativna odluka u upravnom postupku uslov za pokretanje vanparninog postupka utvrivanja vremena i mesta roenja. Odredbu lana 71a, stav 1 u delu koji glasi a vreme i mesto svog roenja ne moe da dokae na nain predvien propisima kojima se ureuje voenje matinih knjiga ne treba tumaiti tako da se od pravno nevidljivih lica mora traiti da dokau da su konano odbijena u upravnom postupku (...). To i nije bila namera zakonodavca, jer bi se tako samo otealo ostvarivanje njihovih prava, ali i onemoguilo ostvarivanje prava na pristup sudu.15

14 lan 71z, stav 3 ZVP.15 Dr Nikola Bodiroga, Vodi za primenu Zakona o dopunama Zakona o vanparninom postupku, Utvrivanje vremena i mesta roenja, Beograd, 2013, str. 11 (u daljem tekstu: Bodiroga, Vodi za primenu ZD ZVP), dostupno na http://www.praxis.org.rs/index.php/en/reports-documents/other-reports/item/688-vodi%C4%8D-za-primenu-zakona-o-dopunama-zakona-o-vanparni%C4%8Dnom-postupku-utvr%C4%91ivanje-vremena-i-mesta-ro%C4%91enja-dr-nikola-bodiroga.

12 13

Problem, neretko, predstavlja duina postupka pred sudom. U jednom od Praxisovih sluajeva reenje je doneto tek nakon to je proteklo vie od godinu dana od dana podnoenja predloga,16 a ve je ukazano na to da su postupci koji su do sada okonani u proseku trajali oko est meseci. U pojedinim postupcima roita su zakazana tek nakon to je proteklo vie od pet meseci od pokretanja postupka, uprkos tome to Zakon propisuje da je sud duan da donese odluku u roku od 90 dana od dana podnoenja predloga, izuzev u sluajevima u kojima je doneto reenje o zastoju postupka.

Odugovlaenju postupaka doprinosi i to to pojedini sudovi trae od nadlenih organa da izvre odgovarajue provere o licu ije se roenje dokazuje tek nakon odranog prvog (a ponekad i tek nakon drugog) roita, iako bi ove provere trebalo zatraiti odmah po prijemu predloga. Jo vee probleme uzrokuju sudovi koji odlau roita zbog toga to im MUP ili drugi organ od kog su traene provere nisu dostavili izvetaj u zakonom propisanom roku. Iako bi u takvim sluajevima trebalo da se primeni pretpostavka da o licu ije se roenje dokazuje nema podataka,17 pojedini sudovi organima od kojih su traene provere ostavljaju dodatne rokove za dostavljanje odgovora, odlau roita i time produavaju trajanje postupaka.

Jedan od problema, koji se naroito esto javljao u postupcima koji su pokrenuti ubrzo po usvajanju ZD ZVP, predstavlja to to ponekad doneta reenja ne sadre podatke o roditeljima predlagaa, osim imena i prezimena.18 Dodatni podaci o roditeljima nisu upisivani ak ni kada su bili priloeni dokumenti iz kojih je sud mogao da utvrdi potrebne podatke. Podaci o roditeljima, poput mesta i datuma roenja, neophodni su, izmeu ostalog, za postupke sticanja dravljanstva, kako bi podnosioci zahteva bili u mogunosti da dokau ko su im roditelji, odnosno da su stekli dravljanstvo po poreklu. Pored toga, pojedina reenja nisu sadrala ni nalog nadlenom matiaru da izvri upis podataka iz reenja u MKR. U jednom od primljenih reenja sporno je bilo to to nije navedeno ni u kojoj (beogradskoj) optini je roen predlaga, nego je navedeno samo da je lice roeno u Beogradu i naziv ulice u kojoj je roeno. Pritom, re je bila o ulici koja se prostire na teritoriji dve optine, pa se javio problem oko toga koji matiar je nadlean za upis injenice roenja u MKR. Predlagai su, zbog ovakvih propusta, primorani da podnose predloge za dopunu reenja, to dodatno utie na duinu postupaka.

16 U ovom sluaju najpre je bio podnet zajedniki predlog za dva brata, ali je sudija na drugom roitu, koje je odrano est meseci nakon podnoenja predloga, zatraio da se postupci razdvoje i da se predlog povue u odnosu na jednog predlagaa. Postupak je reen nakon to je proteklo vie od godinu dana od podnoenja prvog predloga.17 lan 71g, stav 3 ZVP.18 O sadrini reenja i o obaveznim i fakultativnim elementima koje bi reenja trebalo da sadre, videti Bodiroga, Vodi za primenu ZD ZVP, str. 1617.

Praksa sudova je neujednaena, to se, izmeu ostalog, ogleda u stavovima sudova u pogledu zajednikih predloga19 podnetih za pravno nevidljiva lica koja imaju iste roditelje i iste svedoke ili dokaze. U sluajevima koji su voeni pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, sud nije prihvatio da postupa po ovakvim predlozima i traeno je da se povuku predlozi u odnosu na jednog od predlagaa i da se, potom, podnesu novi, posebni predlozi. To dovodi do toga da se za brau ili sestre sprovodi vie postupaka i da se u vie navrata sasluavaju isti svedoci, to moe da predstavlja problem, naroito u sluajevima porodica koje imaju vie neupisane dece (neretko i po petoro ili vie dece, to bi znailo da bi se isti svedoci sasluavali najmanje pet puta). Takoe, Osnovni sud u Niu je, u obrazloenju reenja kojim je predlog odbaen kao neuredan, naveo da je postupak utvrivanja vremena i mesta roenja jednostranaki postupak, te da se dokazni postupak i sama injenica roenja utvruje za jedno lice, a ne za dva ili vie lica istovremeno. Iako negativna odluka u ovom sluaju nije doneta samo zbog podnoenja zajednikog predloga, obrazloenje ukazuje na negativan stav postupajueg sudije u pogledu mogunosti podnoenja zajednikog predloga. Nasuprot tome, Drugi osnovni sud u Beogradu (sudska jedinica u Mladenovcu), Osnovni sud u Vranju (sudske jedinice u Preevu i u Bujanovcu) i Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici postupaju po zajednikim predlozima, to govori o razliitoj praksi sudova i dovodi stranke u nedoumicu, jer ne znaju kakve predloge mogu da podnesu.20

Stav i fleksibilnost sudova razliiti su i u pogledu sadrine predloga. Pojedini sudovi su, oigledno, imali razumevanja za neuke stranke koje su podnosile predloge koji nisu sadrali sve potrebne elemente, a potom su na roitima prikupljani podaci koji su neophodni za sprovoenje postupka i donoenje reenja. Sudovi su postupali i po predlozima koji su ponekad bili oznaeni kao tube ili molbe.21 Odstupanje, odnosno rigorozniji pristup, primeen je jedino kod Osnovnog suda u Niu.

Za razliku od propisa kojima se ureuje nain voenja matinih knjiga, ZVP predvia reenje i za situacije u kojima nije mogue utvrditi taan datum roenja pravno nevidljivih lica. Ako sud ne moe da utvrdi kada je roeno lice ije se roenje dokazuje, smatra se da je ono roeno 1. januara one godine za koju se na osnovu izvedenih dokaza moe uzeti da je verovatno godina njegovog roenja.22 Ova

19 Predlozi u kojima se javlja vie predlagaa.20 O razlozima koji ukazuju na to da bi trebalo dopustiti podnoenje zajednikih predloga u postupcima utvrivanja vremena i mesta roenja kada su injenice i dokazi koji treba da se razmotre u postupku zajedniki za sve predlagae, videti Bodi-roga, Vodi za primenu ZD ZVP, str 11.21 Informacije dobijene uvidom u podneske i odluke koje su dostavljene povodom zahteva za slobodan pristup informaci-jama od javnog znaaja.22 lan 71e ZVP.

14 15

odredba je korisna jer pojedina pravno nevidljiva lica, usled ivota na marginama drutva, siromatva i socijalne iskljuenosti, ne znaju datum svog roenja ili pak ne mogu da obezbede uee svedoka kojima je poznat taj podatak, to je bio jedan od razloga zbog koga pojedina lica nisu uspevala da se upiu u MKR.23 Takoe, ZVP predvia da se u sluajevima u kojima nije mogue utvrditi gde je roeno lice ije se roenje dokazuje, kao mesto roenja smatra sedite grada, odnosno optine za koju se na osnovu izvedenih dokaza moe uzeti da je verovatno mesto roenja, a ako se mesto roenja ne moe utvrditi na takav nain, smatra se da je lice ije se roenje dokazuje roeno u mestu gde je naeno, odnosno gde je imalo boravite u vreme podnoenja predloga. Do sada se u dva sluaja dogodilo da sud nije mogao da utvrdi taan datum roenja, pa je primenjen lan 71e ZVP koji uvodi pretpostavku vremena roenja. U jednom od tih sluajeva, u reenju koje je doneto kao mesto roenja predlagaa, uzeto je mesto njegovog (faktikog) boravita u vreme podnoenja predloga, a ne mesto koje je navedeno u predlogu kao mesto roenja.

Zakonom je, u lanu 71d, stav 3, propisano da sud moe odrediti da lekar odgovarajue specijalnosti pregleda lice ije se roenje dokazuje i da dostavi nalaz i miljenje o njegovoj starosti. U dva postupka koja se vode pred Osnovnim sudom u Vrcu, sud je naloio da se dostavi lekarski izvetaj specijaliste pedijatrije o starosti maloletnih predlagaa pre nego to je sasluao svedoke i pre nego to je pokuao da utvrdi vreme roenja predlagaa na osnovu drugih raspoloivih dokaza. U ostalim sluajevima u kojima je Praxis zastupao pravno nevidljiva lica, sudovi nisu traili vetaenje starosne dobi lica kome se utvruje vreme i mesto roenja. U jednom sluaju koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, sudija je na roitu zatraila da se dostavi nalaz lekara o polu predlagaa, uz obrazloenje da ne eli proizvoljno da procenjuje pol lica ije se vreme i mesto roenja utvruje, ali je ipak na istom roitu odustala od ovog zahteva.

Jedna od osnovnih tekoa u ovim postupcima odnosi se na vremenski period koji je potrebno da proe od trenutka donoenja reenja kojim se utvruje vreme i mesto roenja jedne osobe do upisa u matine evidencije i izdavanja izvoda iz MKR. Tome doprinose i sudovi koji kasne ili ak u potpunosti propuste da nadlenom matiaru dostave reenje kojim se utvruje vreme i mesto roenja.24 U pojedinim sluajevima, na upis u MKR eka se due od est meseci od dana donoenja reenja. U sluajevima u kojima je Praxis zastupao pravno nevidljiva lica, punomonici (ili same stranke) su

23 O tekoama koje su se javljale zbog toga to Zakon o matinim knjigama nije predvideo reenje za sluajeve u kojima osobe koje nisu upisane u matine knjige roenih ne znaju svoj datum roenja, videti publikaciju Praxisa Pravno nevidljiva lica u Srbiji i dalje bez reenja, Beograd, jun 2011, sluaj: Vantizana, str. 2122.24 Sud bi trebalo da u roku od osam dana od dana pravosnanosti dostavi reenje nadlenom matiaru (lan 71lj ZVP).

dostavljali originale sudskih reenja nadlenim matiarima, a u cilju ubrzanja postupka. Meutim, jedna od matinih slubi u kojima je ranije bilo mogue da stranke ili njihovi punomonici sami dostave reenja vanparninog suda kako bi se izvrio upis u MKR, u oktobru 2013. godine odbila je da izvri upis na osnovu priloenog originala pravnosnanog reenja suda, uz obrazloenje da je potrebno da im reenje dostavi sud, a ne stranka.25 Imajui u vidu neaurnost sudova u pogledu dostavljanja reenja, takvo postupanje prolongirae ionako dug period ekanja od donoenja reenja suda do upisa u MKR u nadlenoj matinoj slubi.

g g g

Uoeni nedostaci nikako ne umanjuju znaaj vanparninog postupka utvrivanja vremena i mesta roenja, ali treba imati na umu da je uspeno okonanje ovog postupka tek prva prepreka koju pravno nevidljiva lica moraju da prevaziu kako bi dobila sve potrebne dokumente. Tekoe se javljaju i nakon to stranke konano pribave izvod iz MKR. Naime, ponekad je nakon izvrenog upisa u MKR neophodno da se isprave ili dopune podaci u matinim evidencijama, iako su u sudskim reenjima bili upisani potpuni i tani podaci. Deava se da u matinim evidencijama ili nisu upisani podaci o roditeljima, osim imena i prezimena (u jednom sluaju, za majku je bilo upisano samo ime), ili su upisani pogreni podaci o roditeljima, pa je neophodno da se ovi podaci isprave. Tek nakon toga stranke mogu da pokrenu postupke za sticanje dravljanstva koji, takoe, mogu da budu dugotrajni i komplikovani.26 Ukoliko uspeju da sprovedu postupak za sticanje dravljanstva, sledei postupak koji treba da pokrenu jeste prijava prebivalita koji se, takoe, ne odvija bez tekoa.27 Tek nakon sprovedenog postupka prijave prebivalita, jedna osoba moe da pribavi linu kartu koja je u Srbiji preduslov za pristup skoro svim pravima. Iako je proteklo vie od 15 meseci od kako je ustanovljen postupak utvrivanja vremena i mesta roenja, nijedna osoba koja se zahvaljujui ovom postupku upisala u MKR jo uvek nije reila pitanje dravljanstva i dobila linu kartu.28

25 Re je o Matinoj slubi Ni.26 Detaljnije o tekoama u vezi sa postupcima sticanja dravljanstva, videti u publikacijama Praxisa Lica u riziku od ap-atridije u Srbiji, Beograd 2010 (u daljem tekstu Praxis, Lica u riziku od apatridije 2010) i Lica u riziku od apatridije u Srbiji Studije sluajeva, Beograd 2011 (u daljem tekstu Praxis, Lica u riziku od apatridije 2011).27 O problemima koji mogu nastati prilikom prijave prebivalita, videti izvetaj Praxisa Bez prebivalita, bez prava, Beograd 2012.28 Ovi podaci odnose se na sluajeve u kojima je Praxis zastupao interese klijenata.

16 17

U prethodnom delu izvetaja prikazane su osnovne odredbe ZD ZVP i nain njihove primene u praksi, kao i znaaj koji postupak utvrivanja vremena i mesta roenja ima na ostvarivanje prava na upis u matinu knjigu roenih. Kako neupisivanje injenice roenja za posledicu moe da ima nemogunost pojedinaca da budu prepoznati kao neiji dravljani, u narednom delu izvetaja bie prikazano u kojoj meri ovaj postupak doprinosi ostvarivanju prava na dravljanstvo i spreavanju apatridije u Srbiji. Pored toga, naredni deo izvetaja nastoji da odgovori na pitanje o tome da li je propisivanje ovog postupka dovoljno da u potpunosti rei probleme u vezi sa neblagovremenim upisivanjem injenice roenja. Najzad, kako osobe koje nisu upisane u matine evidencije predstavljaju samo jednu kategoriju koja se u Srbiji suoava sa problemima u vezi sa neposedovanjem dokumenata, bie razmotrena mogunost korienja ovog postupka kao reenja za probleme u vezi sa obnovom unitenih i nedostupnih matinih evidencija, a koji su srodni problemima pravno nevidljivih lica.

g 1, Postupak utvrivanja vremena i mesta roenja kao mogue reenje za osobe koje ne mogu da se upiu u obnovljene matine knjige roenih

Pored osoba koje nisu upisane u matinu knjigu roenih, izvod iz matine knjige ne mogu da dobiju ni osobe koje su bile upisane u matine evidencije koje su unitene ili nestale tokom sukoba na Kosovu 1999. godine, ili se, pak, smatraju nedostupnim sa stanovita organa Republike Srbije.29 Ukoliko ne poseduju izvod iz MKR, izdat pre 1999. godine, ili druge podesne dokaze o ranijem upisu, osobe koje su bile upisane u evidencije koje su postale nedostupne ili su unitene danas se nalaze u skoro istovetnom poloaju kao i pravno nevidljiva lica. Stoga bi bilo izuzetno korisno ukoliko bi postojala mogunost utvrivanja vremena i mesta roenja u vanparninom postupku u sluajevima kada injenica neijeg roenja ne moe da se upie u obnovljenu matinu knjigu roenih. U vezi sa tom mogunou, praksa sudova jo uvek nije ujednaena. Veina sudova kojima su podneti takvi predlozi jeste postupala po predlozima i donosila reenja kojim im se utvruje vreme i mesto roenja. Izuzetak predstavljaju Osnovni sud u Niu i Prvi osnovni sud u Beogradu.

Osnovnom sudu u Niu podnet je predlog za utvrivanje vremena i mesta roenja za osobu koja je bila upisana u matine evidencije na Kosovu koje su unitene i kojoj je prethodno odbijen zahtev za upis u obnovljene matine knjige. Sud je odbio predlog kao neosnovan, a u obrazloenju je, izmeu ostalog, navedeno da su vreme i mesto roenja predlagaa poznati, kao i da je obaveza nadlenog

29 Za vie detalja o postupcima upisa u obnovljene matine evidencije i o problemima osoba koje su bile upisane u matine evidencije, ali nisu sauvale potrebne dokaze o ranijem upisu, videti Praxis, Lica u riziku od apatridije 2010 i Praxis, Lica u riziku od apatridije u Srbiji 2011.

DRUGI DEO

ZNAAJ POSTUPKA UTVRIVANJA VREMENA I MESTA ROENJA ZA REAVANJE PROBLEMA OSOBA

BEZ DOKUMENATA

18 19

organa uprave da obnovi nestale matine knjige, a ne suda da utvruje vreme i mesto roenja.30 Tano je da je obnavljanje unitenih ili nestalih matinih evidencija obaveza nadlenog organa uprave,31 ali nadleni organi tu svoju obavezu nisu ispunili skoro 15 godina.

Prvi osnovni sud u Beogradu odbacio je predlog za utvrivanje vremena i mesta roenja za Praxisovog klijenta Esata koji je bio upisan u matine evidencije za matino podruje akovica, ali su te evidencije od 1999. godine nedostupne organima RS. Pre pokretanja vanparninog postupka, zahtev za upis u obnovljenu MKR odbijen je zbog neposedovanja dokaza. Slino kao i Osnovni sud u Niu, Prvi osnovni sud odbacio je predlog kao neosnovan, uz obrazloenje da su vreme i mesto roenja predlagaa ve utvreni, da je sam predlaga naveo kada je roen i da je bio upisan u MKR, te da stoga nisu ispunjeni uslovi predvieni ZVP-om, a injenica da su matine evidencije izgubljene nije od uticaja na odluku u ovoj pravnoj stvari. Protiv ovog reenja izjavljena je alba i eka se na drugostepenu odluku.

Ostali sudovi kojima su podneti predlozi za utvrivanje vremena i mesta roenja za osobe koje su bile upisane u unitene evidencije usvajali su predloge. Pored osoba koje su bile upisane u evidencijama na Kosovu koje su potom unitene, postupke utvrivanja vremena i mesta roenja pokretale su i osobe koje su bile upisane u evidencijama u Hrvatskoj koje su tokom rata unitene.32

U sluaju unitenih matinih evidencija, ZMK propisuje obavezu nadlenih organa da bez odlaganja pristupe obnavljanju matinih knjiga, a od graana se trai samo da prue podatke koji su im poznati.33 Meutim, obnavljanje matinih evidencija traje due od 14 godina i u praksi su graani ti koji moraju da pokreu postupke za upis u obnovljene matine evidencije, a mnogi ne uspevaju u tome zbog neposedovanja dokaza o ranijem upisu. Treba imati u vidu i to da taka 93 Uputstva za voenje matinih knjiga i obrascima matinih knjiga, u sluajevima u kojima nije mogue pribaviti dokaze na osnovu kojih se vri obnova upisa u matine knjige, upuuje na pokretanje odgovarajueg postupka pred nadlenim sudom. Meutim, Uputstvo upuuje stranku na podnoenje tube nadlenom sudu radi

30 Informacije dobijene uvidom u podneske i odluke koje su dostavljene povodom zahteva za slobodan pristup informaci-jama od javnog znaaja.31 Videti lanove 43 i 44 Zakona o matinim knjigama i take 89 i 90 Uputstva o voenju matinih knjiga i obrascima mat-inih knjiga. 32 Informacije dobijene uvidom u podneske i odluke koji su dobijeni od osnovnih sudova u Srbiji povodom zahteva za slo-bodan pristup informacijama od javnog znaaja.33 lan 43 Zakona o matinim knjigama predvia da se bez odlaganja pristupa obnavljanju matinih knjiga koje su unitene ili nestale, a da su graani radi obnavljanja matinih knjiga duni da daju podatke koji su im poznati.

utvrivanja odgovarajuih injenica, odnosno na pokretanje parninog postupka. S obzirom na to da je nakon donoenja Uputstva ustanovljen vanparnini postupak utvrivanja vremena i mesta roenja, koji bi po svojoj prirodi bio podesno i prirodno reenje u situacijama kada nisu dostupni dokazi za obnovu upisa u matine knjige, bilo bi svrsishodno i logino da se promeni Uputstvo, i to tako to bi se u navedenim situacijama upuivalo na lanove od 71a do 71lj ZVP i na pokretanje vanparninog postupka utvrivanja vremena i mesta roenja. I u taki 93 Uputstva re je o licima koja ne mogu da dokau da su bila upisana u MKR i koja, poput pravno nevidljivih lica, ne raspolau odgovarajuim dokazima o vremenu i mestu svog roenja (okolnost da su im poznati podaci o datumu i mestu svog roenja su bez znaaja, jer i mnoga pravno nevidljiva lica znaju datum i mesto svog roenja, ali ne ispunjavaju druge uslove za upis u upravnom postupku). Ni ove osobe, kao ni pravno nevidljiva lica, u trenutku podnoenja predloga za utvrivanje vremena i mesta roenja nisu upisane u matinu knjigu roenih i ne mogu da obnove upis u matine evidencije. Stoga bi utvrivanje vremena i mesta roenja moglo da bude adekvatan postupak i adekvatno reenje za osobe koje ne mogu da obnove upis u matine knjige roenih, jer nisu sauvale odgovarajue dokaze o ranijem upisu.34

g 2, Uticaj postupka utvrivanja vremena i mesta roenja na spreavanje apatridije

U treem poglavlju izvetaja ukazano je na spornu odredbu lana 71k, stav 2 ZVP kojom je propisano da Ministarstvo unutranjih poslova u postupcima sticanja dravljanstva nije vezano reenjem suda kojim se utvruje mesto i vreme neijeg roenja.35 Znaaj upisivanja injenice roenja ogleda se, izmeu ostalog, u tome to se zahvaljujui tom postupku otklanja neizvesnost u pogledu injenica koje su kljune za sticanje dravljanstva, poput mesta roenja ili porekla, usled ega upisivanje u MKR ima bitnu ulogu u spreavanju apatridije. Sporna odredba ZVP preti da onemogui takvu ulogu postupku utvrivanja mesta i vremena roenja.

MUP bi u postupcima sticanja dravljanstva trebalo samo da primeni Zakon o dravljanstvu36 na ve utvrene injenice o poreklu i mestu roenja podnosioca zahteva. Meutim, MUP-u je ostavljena sloboda da po svom nahoenju zanemari odluku suda, donetu u postupku ija je osnovna svrha da se utvrde vreme i mesto neijeg roenja i koji detaljno regulie nain dokazivanja ovih injenica, a samim tim prua i neophodnu sigurnost za njihovo pravilno i potpuno utvrivanje.

34 Videti Bodiroga, Vodi za primenu ZD ZVP.35 Za vie detalja o ovom problemu, kao i o predlozima za izmenu ovog lana i o razlozima zbog kojih ni predloeno reenje nije odgovarajue, videti Bodiroga, Pravna analiza lana 71k, stav 2 ZVP, str. 9.36 Slubeni glasnik RS, br. 135/2004 i 90/2007.

20 21

Ve je ukazano i na to da lan 71k dovodi u pitanje potovanje odredaba Ustava Srbije o podeli vlasti i dejstvu sudskih odluka, te mogunosti njihovog preispitivanja. Sudsku odluku moe preispitivati samo nadleni sud, u zakonom propisanom postupku. lan 71k, stav 2 suprotno odredbi lana 145, stav 3 Ustava (po kojem sudske odluke sve obavezuju i ne mogu biti predmet vansudske kontrole) i suprotno lanu 145, stav 4 Ustava (po kojem sudsku odluku moe preispitivati samo nadleni sud u zakonom propisanom postupku), priznaje pravo samo jednom upravnom organu, a to je organ koji odluuje o sticanju dravljanstva, da ne potuje pravnosnanu odluku vanparninog suda.37

Jo uvek nije okonan nijedan postupak sticanja dravljanstva za osobe koje su uz pomo Praxisa sprovele vanparnini postupak utvrivanja vremena i mesta roenja, te je rano govoriti o praksi MUP-a u vezi sa ovom odredbom. Meutim, samo postojanje ovakvog lana ukazuje na to da postoji mogunost da e pravno nevidljiva lica i nakon utvrivanja vremena i mesta roenja nastaviti da se suoavaju sa rizikom od apatridije. Budui da jo uvek nije dostupna praksa koja bi ukazivala na stav MUP-a u vezi sa lanom 71k ZVP, uticaj ZD ZVP na ostvarivanje prava na dravljanstvo ovde e biti razmatran samo na osnovu podataka i dokaza kojima raspolau osobe kojima je utvreno vreme i mesto roenja, a koji su od znaaja za sticanje dravljanstva.

Pravno nevidljiva lica esto imaju osnov za sticanje dravljanstva RS (na primer, roeni su na njenoj teritoriji, od roditelja koji su dravljani Srbije), ali pravo na dravljanstvo nisu mogla da ostvare upravo zbog prepreka u postupcima naknadnih upisa i zbog nemogunosti da dokau injenice u vezi sa svojim roenjem i poreklom. Kada je re o osobama koje su uz pomo Praxisa uspeno sprovele postupak utvrivanja vremena i mesta roenja, jedna od njih uspela je da prikupi sve potrebne dokaze i da, u septembru 2013. godine, pokrene postupak utvrivanja dravljanstva. Re je o Praxisovoj klijentkinji Afroditi koja nije mogla da se upie u MKR u upravnom postupku zbog toga to joj je majka preminula. Meutim, Afrodita poseduje dokumente za roditelje, ukljuujui i njihova uverenja o dravljanstvu. Budui da je roena u Srbiji, da su joj roditelji dravljani Srbije i da poseduje odgovarajue dokaze, ispunjeni su svi uslovi da nadleni organ, po sprovedenom postupku, utvrdi da je Afrodita stekla dravljanstvo Srbije prema propisima koji su vaili u trenutku njenog roenja.38 39 U njenom sluaju, jedina prepreka za ostvarivanje prava na dravljanstvo bila je nemogunost

37 Bodiroga, Pravna analiza lana 71k, stav 2 ZVP.38 Postupak utvrivanja dravljanstva za osobe koje su stekle dravljanstvo RS, ali im dravljanstvo nije upisano, predvien je lanom 44 Zakona o dravljanstvu RS. Reenje o utvrivanju dravljanstva donosi Ministarstvo unutranjih poslova.39 lanom 7, stav 1 taka 1 Zakona o dravljanstvu propisano je da dravljanstvo RS poreklom stie dete ija su oba roditel-

upisivanja injenice roenja i ta prepreka je prevaziena uz pomo vanparninog postupka utvrivanja vremena i mesta roenja.

U etvrtom poglavlju izvetaja ukazano je i na sluaj Praxisovog klijenta Redepa koji je, takoe, uspeo da se upie u MKR tek nakon usvajanja ZD ZVP. Redep nije imao podatke o svojoj majci osim njenog imena i prezimena, ali je posedovao uverenje o dravljanstvu za oca. Kao osoba roena u Srbiji, kojoj je jedan od roditelja dravljanin Srbije, i on je ispunio uslove za sticanje dravljanstva Srbije po poreklu.40 Meutim, nije bilo izvesno da li e Redep moi da ostvari pravo na dravljanstvo Srbije jer injenica njegovog roenja nije bila upisana u MKR, niti je postojao efikasan postupak naknadnog upisa u matine evidencije. Ova opasnost sada je umanjena jer je injenica Redepovog roenja upisana u MKR nakon sprovedenog vanparninog postupka utvrivanja vremena i mesta roenja.41

Pomenuti sluajevi potvruju da je postupak utvrivanja vremena i mesta roenja znaajan, ne samo za upis u MKR, nego i za ostvarivanje prava na dravljanstvo. Meutim, pomenuto se odnosi na ona pravno nevidljiva lica koja poseduju dokaze o svom poreklu i o dravljanstvu svojih roditelja. Meutim, takvi dokazi nisu uvek dostupni, to, istovremeno, predstavlja jedan od razloga zbog kojih pojedina pravno nevidljiva lica ne mogu da se upiu u MKR prema pravilima upravnog postupka. U takvoj situaciji nalaze se i Praxisovi klijenti Raman i Ajzer.

Raman i Ajzer su braa. Roeni su 1987, odnosno 1985. godine u Srbiji.42 Predlozi za utvrivanje vremena i mesta njihovog roenja podneti su u oktobru 2012. godine. Za Ramana je u maju 2013. godine doneto reenje kojim mu je utvreno vreme i mesto roenja, a postupak povodom Ajzerovog predloga okonan je u novembru 2013. godine. I za Ramana i za Ajzera najvei problem predstavlja

ja u trenutku njegovog roenja dravljani RS.40 lanom 7, stav 1 taka 2 Zakona o dravljanstvu propisano je da dravljanstvo RS poreklom stie dete iji je jedan od roditelja u trenutku njegovog roenja dravljanin RS, a dete je roeno na teritoriji RS.41 I ovde treba imati na umu da su mogunosti za sticanje dravljanstva razmatrane na osnovu raspoloivih dokaza i bez uzimanja u obzir lana 71k ZVP, jer jo uvek nije dostupna praksa na osnovu koje bi bilo mogue doneti zakljuak o stavu MUP-a u odnosu na taj lan. Pored toga, ako bi se uzeo u obzir i lan 71k, ni u jednom sluaju se ne bi moglo predvideti da li su ispunjeni uslovi za sticanje dravljanstva, jer, jednostavno, nije mogue predvideti da li e MUP prihvatiti pravosnanu odluku suda kojom je utvreno vreme i mesto neijeg roenja.42 Roeni su zapravo u Autonomnoj Pokrajini Kosovo (APK), koja je u to vreme bila u sastavu Socijalistike Republike Srbije (SRS).

22 23

sticanje dravljanstva. Kao i oni, njihova majka roena je u Srbiji,43 ali poseduje samo izvod iz MKR. injenica dravljanstva joj nije upisana u matine evidencije i ne postoje dokazi za utvrivanje dravljanstva. Ramanov i Ajzerov otac preminuo je kada su oni bili deca. Nikome u porodici nije poznato kada je tano preminuo, ne poseduju dokaz o njegovoj smrti, niti bilo kakav drugi dokument. Poznati su im samo godina i mesto oevog roenja (i on je roen u Srbiji44), to nije bilo dovoljno da se pribave njegovi dokumenti. Bez dokaza o dravljanstvu roditelja, Raman i Ajzer ne mogu dokazati da su stekli dravljanstvo po poreklu. Zakon o dravljanstvu u lanu 13 propisuje da deca roena ili naena u Srbiji stiu dravljanstvo Srbije roenjem na njenoj teritoriji ukoliko su im roditelji nepoznati, bez dravljanstva ili nepoznatog dravljanstva ili ako bi dete ostalo bez dravljanstva. Meutim, prema stavu nadlenog Ministarstva unutranjih poslova, samo deca mogu da steknu dravljanstvo na osnovu lana 13 ZD, ukoliko za njih bude podnet odgovarajui zahtev pre navrenih 18 godina.45 Raman i Ajzer su odavno navrili 18 godina, a kao deca nisu mogli da podnesu zahtev za sticanje dravljanstva, jer nisu bili upisani u MKR. Iako su i oni i njihovi roditelji roeni i oduvek iveli u Srbiji, nije izvesno kako e i da li e Raman i Ajzer uspeti da ostvare pravo na dravljanstvo Republike Srbije.

Pitanje dravljanstva je jo sloenije kod osoba koje imaju veze sa vie drava. U takvoj situaciji nalazi se Praxisov klijent Muhamet, prvi Praxisov klijent koji je dobio izvod iz MKR nakon sprovedenog postupka utvrivanja vremena i mesta roenja. Meutim, za njega jo uvek nije pokrenut postupak za sticanje dravljanstva i nije izvesno da li on ispunjava uslove da stekne dravljanstvo neke drave. Muhamet je roen u Srbiji,46 ali nema nijedan dokaz koji bi ukazivao na to da je stekao dravljanstvo Srbije po poreklu.47 Majka ga je napustila kada je imao dve nedelje, ne poseduje nijedan njen dokument i nije mu poznato da li je ona stekla dravljanstvo. Muhametov otac nije dravljanin Srbije. Roen je u Makedoniji, a od 80-ih godina ivi na Kosovu. Praxis je pokuao da pribavi uverenje o dravljanstvu Makedonije za Muhametovog oca. Meutim, primljen je odgovor da u matinim evidencijama nema

43 APK, SRS.44 APK, SRS.45 Da MUP smatra da se lan 13 ZD moe primeniti samo ako je u pitanju dete, proizlazi iz postupaka sticanja dravljanstva koji su sprovedeni za dve sestre, Praxisove klijentkinje. Za sestru koja je imala 17 godina u trenutku podnoenja zahteva doneto je reenje o sticanju dravljanstva na osnovu lana 13. Sestri koja je imala 18 godina u trenutku podnoenja zahteva traeno je da, budui da je re o punoletnom licu, plati taksu za prijem u dravljanstvo u iznosu od oko 150 evra, i ona nije mogla da stekne dravljanstvo na osnovu lana 13, nego u postupku prijema u dravljanstvo.46 APK, SRS.47 Videti napomenu 45 u vezi sa sticanjem dravljanstva po osnovu roenja na teritoriji Srbije.

podataka o njegovom dravljanstvu. Budui da njegov otac nije dravljanin Makedonije, Muhamet ne moe da stekne ni makedonsko dravljanstvo. Muhamet bi mogao da pokua da stekne dravljanstvo Srbije jedino prijemom u dravljanstvo, na osnovu lana 16 Zakona o dravljanstvu koji propisuje da u dravljanstvo RS mogu biti primljene osobe koje su roene u Srbiji i koje su pre podnoenja zahteva najmanje dve godine neprekidno boravile na teritoriji Srbije. Muhamet je oduvek iveo u Srbiji. U Beogradu je zasnovao vanbranu zajednicu pre osam godina i ima etvoro dece koja su roena u Srbiji. Meutim, Muhamet je prvi dokument (izvod iz MKR) dobio u tridesetoj godini, nakon sprovedenog vanparninog postupka utvrivanja vremena i mesta roenja. Pre toga, zbog neposedovanja dokumenata, nije imao prijavljeno prebivalite, ni boravite, nije pohaao kolu, nije bio prijavljen na zdravstveno osiguranje i nije mogao da prizna oinstvo i da bude upisan kao otac svoje dece. Nije izvesno da li bi Muhamet mogao da dokae da je ispunio uslov u pogledu boravka u Srbiji, jer su jedini dokazi koje poseduje izjave njegove vanbrane supruge i njegovih suseda.48

Problem neblagovremenog upisivanja u MKR meu pripadnicima romske nacionalne manjine je viegeneracijski i roditelji esto nisu mogli da prijave roenje svoje dece upravo zbog toga to oni sami nisu upisani u MKR. Stoga nisu retke situacije u kojima nije mogue priloiti nikakve dokumente za roditelje lica koje je bilo pravno nevidljivo, a ti dokumenti su od kljunog znaaja za sticanje dravljanstva. U jednom od reenja o utvrivanju vremena i mesta roenja koje je doneo Osnovni sud u Pirotu upisano je samo ime oca, jer nije bilo mogue da se utvrdi ak ni prezime predlagaevog oca. Izvesno je da u ovakvim sluajevima, u kojima ne postoje podaci i dokazi o identitetu i dravljanstvu roditelja, ne postoji mogunost da jedna osoba stekne, odnosno da dokae da je stekla dravljanstvo po poreklu. Ukoliko su u pitanju punoletne osobe, iz prakse nadlenog MUP-a proizlazi da one ne mogu da steknu dravljanstvo RS ni po osnovu roenja na teritoriji Srbije.49 Problem dodatno oteava lan 71k, stav 2 ZVP iz kog proizlazi da pravnosnano utvrena injenica da je jedno lice roeno na teritoriji Republike Srbije ne vezuje MUP, koji bi mogao da donese odluku kojom se odbija sticanje dravljanstva uz obrazloenje da mu lan 71k dozvoljava da ne potuje pravnosnano reenje vanparninog suda.50 Ukoliko bi MUP koristio ovlaenja koja mu daje taj lan, moglo bi da se dogodi da jedna osoba poseduje sudsku odluku koja potvruje da ta osoba ispunjava sve potrebne uslove

48 Za razliku od ostalih lanova Zakona o dravljanstvu Republike Srbije koji reguliu nain prijema u dravljanstvo, u lanu 16 zakonodavac ne govori o prebivalitu, niti o stalnom nastanjenju, nego je upotrebljena fleksibilnija formulacija nepre-kidni boravak. Meutim, ne postoje nikakve smernice o tome na koji nain podnosioci zahteva mogu da dokau neprekidni boravak na teritoriji Srbije. 49 Videti napomenu 45 u vezi sa praksom nadlenog Ministarstva unutranjih poslova.50 Bodiroga, Pravna analiza lana 71k, stav 2 ZVP.

24 25

da bi se smatrala dravljaninom Srbije, a da se i dalje ne moe sa sigurnou rei da li e ona zaista moi da ostvari pravo na dravljanstvo.

Proizlazi da propisivanje postupka utvrivanja vremena i mesta roenja samo delimino reava probleme u vezi sa pristupom linim dokumentima i osnovnim ljudskim pravima. U odreenim sluajevima, ovaj postupak vodi ka mogunosti ostvarivanja prava na dravljanstvo. U ostalim sluajevima, taj postupak omoguava pravno nevidljivim licima da dobiju izvod iz MKR, ali ona i dalje ne mogu da dobiju dravljanstvo, ni linu kartu. Ta lica nee moi da prijave roenje svoje dece, pa je razumno oekivati da e problem nevidljivosti pred zakonom i dalje postojati.

Da bi se problemi osoba bez linih dokumenata u potpunosti reili, neophodno je pronai nain na koji bi ova lica mogla da ree pitanje svog dravljanstva. Pritom, ne sme se izgubiti iz vida okolnost da su pravno nevidljiva lica najee roena u Srbiji i da u najveem broju sluajeva ne postoji nijedna druga drava koja bi imala jau obavezu u pogledu reavanja pitanja njihovog dravljanstva.51 Problem dravljanstva u najveem broju sluajeva mogao bi da se rei ukoliko bi se obezbedila dosledna primena lana 13 Zakona o dravljanstvu.52 MUP u svom tumaenju zakona neopravdano iskljuuje mogunost da se utvrdi da je punoletno lice steklo dravljanstvo RS na osnovu lana 13 Zakona o dravljanstvu, odnosno roenjem na teritoriji RS. Nasuprot takvom stavu MUP-a, iz zakona proizlazi da uzrast u kome se podnosi zahtev za utvrivanje dravljanstva nije od uticaja dravljanstvo se stie ex lege, u trenutku roenja, i od znaaja je jedino da li su u trenutku roenja bili ispunjeni uslovi za sticanje dravljanstva. Ukoliko bi se obezbedila dosledna primena ovog lana, kao i uvaavanje obavezujueg dejstva sudskih odluka o utvrivanju vremena i mesta roenja u odnosu na MUP, time bi bio reen znaajan deo problema u vezi sa ostvarivanjem prava na dravljanstvo lica koja su upisana u MKR na osnovu pravnosnane sudske odluke. Na taj nain, dravljanstvo bi dobile i osobe na ije probleme je ukazano u ovom poglavlju, a za koje se trenutno ne nazire drugo prihvatljivo reenje.

51 Istraivanje koje je sproveo UNHCR 2010. godine i kojim su obuhvaena lica u riziku od apatridije u Srbiji (bez Kosova) pokazuje da je veina lica u riziku od apatridije roena u Srbiji, u istom mestu u kome i dalje ive (43,3 odsto). Dodatno, 17 odsto lica u riziku od apatridije roeno je u Srbiji, ali ne u mestu u kome ive, dok je 32 odsto njih dolo sa Kosova pre ili posle sukoba na Kosovu. Takoe, veina lica u opasnosti od apatridije ivela je itavog ivota u centralnoj Srbiji (59,4 odsto), dok je neto manje od 33 odsto njih dolo sa Kosova. Videti UNHCR, Lica u opasnosti od apatridije, str. 11.52 Videti napomenu 45.

g 3, Preostale prepreke u vezi sa upisivanjem injenice roenja

Zakonom o dopunama Zakona o vanparninom postupku stvoreni su preduslovi za smanjenje broja pravno nevidljivih lica. Meutim, jo uvek nisu stvorene pretpostavke za spreavanje pojave novih pravno nevidljivih lica, jer nisu preduzete mere koje bi omoguile neometanu prijavu roenja svakog deteta. Prema vaeim propisima, roenje deteta mogu da prijave samo roditelji koji imaju potebne dokumente. Naime, Uputstvom o voenju matinih knjiga i o obrascima matinih knjiga propisano je da se prilikom upisa injenice roenja deteta podaci o roditeljima upisuju na osnovu izvoda iz MKR, odnosno MKV i line karte, a kada su u pitanju stranci, na osnovu putne isprave. Lica koja nemaju izvod iz MKR, odnosno izvod iz MKV i linu kartu, nemaju mogunost da prijave roenje deteta, to dovodi do pojave novih pravno nevidljivih lica.

Dete koje nije upisano u matine evidencije odmah po roenju moe da dobije izvod iz MKR tek ukoliko uspeno sprovede postupak naknadnog upisa u MKR, odnosno postupak utvrivanja vremena i mesta roenja (u situacijama kada ne postoji mogunost upisa prema pravilima upravnog postupka). U najboljem sluaju, to znai da e dete tokom prvih nekoliko meseci ivota ostati bez ijednog dokumenta i bez mogunosti da ostvari ijedno pravo.53 Takva situacija je u suprotnosti sa obavezama iz Konvencije o pravima deteta i Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima koji proklamuju pravo svakog deteta da bude upisano odmah po roenju i da ima ime.54 Osim prava na upis u MKR i na lino ime, deci koja ne mogu da budu prijavljena odmah po roenju uskrauje se i pristup nizu drugih prava koja nije mogue ostvariti bez posedovanja izvoda iz MKR. Bez tog dokumenta, deca ne mogu da ostvare ak ni pravo na zdravstvenu zatitu,55 izloenija su opasnosti da postanu rtve trgovine ljudima i opasnosti da ostanu bez dravljanstva. Onemoguavanje prijave roenja deteta u suprotnosti je sa jo jednom obavezom drave koja proizlazi iz Konvencije o pravima deteta, a to je da u svim aktivnostima koje se tiu deteta od primarnog znaaja mora da bude najbolji

53 Ne treba izgubiti iz vida okolnost da su postupci utvrivanja vremena i mesta roenja do sada u proseku trajali est meseci, a da nakon voenja ovih postupaka predstoji voenje (takoe dugotrajnih) postupaka za sticanje dravljanstva. Im-ajui u vidu garantovano pravo deteta da bude upisano u MKR odmah po roenju, jasno je da postupak utvrivanja vremena i mesta roenja nije podoban da zameni efikasan sistem prijave roenja.54 Videti lan 7 Konvencije o pravima deteta i lan 24, stav 2 i 3 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima.55 U vezi sa decom koja nisu upisana u MKR, Praxis se obratio Republikom fondu za zdravstveno osiguranje i traio obav-etenje o tome na koji nain ova deca mogu da ostvare pravo na zdravstveno osiguranje. Primljen je odgovor da ta deca ne mogu da se prijave na zdravstveno osiguranje i istaknuto je da je upis u matinu knjigu roenih (po roenju ili naknadno) kao dokaz o identitetu, prethodno pitanje za ostvarivanje svih linih prava, pa tako i pravo na obavezno osiguranje u tom pogledu nije izuzetak (Akt RFZO broj 54-2935/11-1 od 29.7.2011. godine).

26 27

interes deteta. Izostanak zatite i neposedovanje dokumenata u najosetljivijem periodu ivota protivree principu najboljeg interesa deteta.56

Imajui u vidu naroito ranjiv poloaj dece, kao i okolnost da bi prava garantovana Konvencijom morala da budu dostupna svakom detetu, bez obzira na status roditelja, neophodno je preduzeti mere iji bi cilj bio da omogue da svako dete bude upisano u MKR odmah po roenju, bez obzira na to da li roditelji deteta poseduju line dokumente ili ne. Osim to preduzimanje takvog koraka nalae princip najboljeg interesa deteta, ove promene bi, zajedno sa postupkom utvrivanja vremena i mesta roenja, mogle da doprinesu potpunom reavanju problema u vezi sa upisivanjem injenice roenja u Srbiji.

56 Videti sluaj Yean and Bosico children v. The Dominican Republic, presuda Meuamerikog suda za ljudska prava od 8. septembra 2005. godine. Videti, takoe, sluaj African Committee of Experts on the Rights and Welfare of the Child Iinstitute for Human Rights and Development in Africa (IHRDA) and Open Society Justice Initiative on behalf of children of Nubian descent in Kenya v. The Government of Kenya, odluka Afrikog komiteta eksperata o pravima i dobrobiti deteta od 22. marta 2011. godine (predstavka br: 002/com/002/2009). Iako je re o povredama regionalnih instrumenata, ilustrativno je da su oba tela pronala da neupisivanje injenice roenja i krenje prava na dravljanstvo nisu u skladu sa najboljim interesom deteta.

28 29

Analiza postupaka utvrivanja vremena i mesta roenja koji su pokrenuti tokom prvih 15 meseci nakon usvajanja ZD ZVP pokazuju da ovaj postupak jeste podesan nain za upis u matinu knjigu roenih u sluajevima osoba za koje Zakon o matinim knjigama ne nudi reenje. Istovremeno, ovaj postupak se, uz odreene izuzetke, pokazao kao fleksibilniji u poreenju sa upravnim postupkom naknadnog upisa u MKR. Ipak, ni sprovoenje ovih postupaka nije se uvek odvijalo bez tekoa, a primeena je i neaurnost pojedinih sudova. Rokovi propisani ZVP-om esto se ne potuju. Na odluku suda u proseku se eka est meseci, a neretko se deava da je nakon okonanja vanparninog postupka potrebno da proe nekoliko meseci da bi organ uprave izdao izvod iz MKR. Ipak, usvajanje ZD ZVP predstavlja veliki pomak, naroito ako se ima u vidu okolnost da su upravni postupci naknadnog upisa esto trajali godinama i da, uprkos tome, pojedine osobe nisu uspevale da se upiu u matinu knjigu roenih. Uoeni nedostaci u sprovoenju postupaka utvrivanja vremena i mesta roenja ne umanjuju znaaj koji taj postupak ima za pravno nevidljiva lica. Meutim, treba imati u vidu da upis u matinu knjigu roenih, iako veoma bitan korak, predstavlja samo prvu prepreku koju jedna osoba treba da prevazie kako bi dobila dokumente potrebne za pristup pravima. Za neometan pristup pravima neophodno je obezbediti i efikasnu primenu propisa kojima se ureuje nain sticanja dravljanstva, kao i prijave prebivalita, odnosno boravita.

Za neke osobe, uspeno sprovoenje postupka utvrivanja vremena i mesta roenja istovremeno znai mogunost ostvarivanja prava na dravljanstvo. Meutim, u odreenim sluajevima, opasnost od apatridije ostaje i nakon utvrivanja vremena i mesta roenja. Osobe koje ranije nisu uspevale da se upiu u MKR zbog neposedovanja dokumenata za roditelje sada iz istog razloga ne mogu da dokau da (li) su stekle dravljanstvo po poreklu. Do takve situacije dolo je zbog dugogodinjeg zanemarivanja problema osoba bez linih dokumenata i zbog okolnosti da je problem neupisivanja u matine evidencije u pojedinim porodicama prisutan generacijama. Predvianjem postupka utvrivanja vremena i mesta roenja, ovaj problem je samo delimino reen, ali odreenom broju lica koja su ranije bila nevidljiva pred zakonom jo uvek nije omogueno ostvarivanje prava na dravljanstvo i svih prava ije je uivanje uslovljeno posedovanjem dravljanstva i identifikacionih dokumenata. I ovi problemi mogli bi da se prevaziu ukoliko bi postojala spremnost da se isprave posledice uzrokovane neadekvatnim pravnim sistemom upisivanja injenice roenja. Mnoge tekoe bile bi otklonjene ukoliko bi se osigurala dosledna primena lana 13 Zakona o dravljanstvu u kom se propisuje nain sticanja dravljanstva roenjem na teritoriji RS. Pored toga, potrebno je da se iz Zakona o vanparninom postupku brie sporni lan 71k, stav 2 koji propisuje da MUP u postupcima sticanja dravljanstva nije vezan pravnosnanom odlukom suda kojom se utvruje vreme i mesto neijeg roenja.

ZAKLJUNA RAZMATRANJA I PREPORUKE

30

Najzad, postupak utvrivanja vremena i mesta roenja moe se smatrati velikim pomakom u nastojanjima da se smanji broj pravno nevidljivih lica, ali taj postupak ne moe u potpunosti da sprei pojavu novih pravno nevidljivih lica. Da bi se ova pojava predupredila, pored efikasnog sprovoenja postupaka utvrivanja vremena i mesta roenja, neophodno je obezbediti efikasan i jednostavan sistem prijave roenja koji bi svakom detetu omoguio da bude upisano odmah po roenju, bez obzira na status roditelja i bez obzira na to da li roditelji poseduju line dokumente. Reavanju problema pravno nevidljivih lica pristupilo se zbog uticaja koji neupisivanje injenice roenja ima na mogunost uivanja osnovnih ljudskih prava i sloboda. Negativne posledice nevidljivosti pred zakonom i uskraivanje pristupa pravima naroito su nedopustivi kada su u pitanju deca. Blagovremeno upisivanje injenice roenja svakog deteta predstavlja ne samo jedino reenje koje je saglasno principu najboljeg interesa deteta, nego je i jedini nain da se u potpunosti ree problemi pravno nevidljivih lica. Trajno reenje ovog problema bie mogue tek ukoliko se posveti panja i uzrocima koji do njega dovode, a upravo su tekoe oko prijave roenja jedan od osnovnih razloga koji su doveli do toga da znaajan broj lica ivi izvan sistema, bez pristupa osnovnim ljudskim pravima, zbog toga to njihovo postojanje nije zvanino priznato pred zakonom.