Stetocine i neprilike na pcelinjakuGrabe

Grabe je nenormalna pojava koja se zapaa u vreme kada nema pae. Nastaje pod uticajem nagona za skladitenjem, to veih zaliha meda. Najei uzrok I povod za poetak grabei je nevet i nepaljiv rad pelara.

Ostavljanja previe otvorenih leta, ili njihovo prerano otvaranje, postojanje pukotina na podu zidovima I krovu konice,dranje medinih ili plodinih satova napolje due vreme u pelinjaku, nepaljivo nalivanje sirupa u hranilice prilikom prihranjivanja, dugo dranje otvorenih gnezda prilikom pregleda u periodu bez pae. U vreme kada nema medobranja pele od jaih zajednica lete okolo slabih I gledaju kuda mogu da uu. Grabljivice, tuica obino su starije pele, ve olinjale I pocrnele. Kada grabe uzme maha,napadnuto drutvo nije u stanjuda se brani I sve se to svrava ubistvom matice, I odnoenje svih zaliha meda. Nisu retki sluajevi da se pele napadnutog drutva I same pridrue tuicama u prenoenju meda. Ako pelar ne preduzme blagovremene odgovarajue mere, nagon grabljenja zahvata I druga drutva I dolazi do estokih meusobnih napada koji se zavravaju unitavanjem mnogih pelinjih drutva. Tada pele poinju da napadaju ljude ivotinje I sve to tuda prolazi. Simptomi grabei su uznemireno letenje pela ispred neke konice,ak I posle uobiajenog vremena izletanja, veliki broj uginulih pela ispred konice, ima pune voljke meda u pela koje izleu iz te konice.

Radi otkrivanja grabljivog drutva,pele koje izlaze iz napadnute konice zaprae se branom ili kredom, pa se utvruje u koju konicu se vraaju tako obeleene pele. Grabe nije samo kraa meda vei je problem prenoenja zaraznih bolesti, obino sva napadnuta drutva su slaba drutva koja imaju moda ak I neku bolest .

Suzbijanje grabei je u rukama pelara, do njega zavisi dali e je imati. Jaka zdrava drutva su obezbeena od grabei ako se vodi rauna . Bolesna drutva eliminisati ne drati na pelinjak,ovo u jo dodati zlu ne trebalo

Kako se grabe zapaa?

Na leto napadnutog drutva primeuje se borba pela. Veliki broj pela leti neposredno oko leta, ulazei i izlazei iz konice, a esto ponaanje pred letom konice izgleda kao da se drutvo roji. Ponekad , umesto jako izraenog grabea, pojavljuje se tiha grabe koja se esto ne moe lako zapaziti. Ova grabe se naroito javlja kada pele tuice ulaze u slabije drutvo, ne na leto, ve na neki drugi otvor na konici, koji je nastao nepanjom pelara prilikom nepravilnog stavljanja nastavaka, hranilica i sl.

ta uiniti kad se grabe pojavi?

Prva mera protiv grabei jeste suavanje leta na konici, tako da mogu samo po jedna ili dve pele da ulaze i izlaze iz konice.Ako ova mera ne pomogne , tada se ispred suenog leta , na poletaljki , stavi krpa natopljenja petroleumom, iji e miris rasterati pele tuice.

Ako je grabe i dalje prisutna , onda je najbolje da se napadnuto drutvo zatvori i prebaci u zatvorenu prostoriju i tamo dri dan-dva, ili se prenese na 4-5 km od pelinjaka, gde se moe odmah otvoriti leto, jer e se tada sve pele (i tuice) ujediniti u jedno drutvo.

Kako efikasno spreiti grabe?

im se primeti grabe, na dirati ni konicu ni leto na njoj , ve odmah staviti neku staru zavesu preko prednje strane konice i leta . Pele nee moi ni da uu ni da izau u konicu i sve e se uhvatiti u grozd. Uvee, kada odu tuice, i kada se pele u konici povuku sa leta, skloni se zavesa, a preko leta se stavi novina, paralelno sa prednjom stranom konice, Leto se suzi za prolaz 1-2 pele.SUZBIJANJE GRABEI KOD PELA

Mere predostronosti

Gajenje samo jakih zdravih pelinjih zajednica u velikoj meri spreava pojavu kod pela grabe. Jake pelinje zajednice mnogo bolje organizuju zatitu svog gnezda, na ulazu u konicu nalaze se uvek jedna grupa pela koje vrlo lako izlaze na kraj sa pokuajem jedinka da krenu u krau. Posle zavretka glavne pae treba razmisliti i odluiti za likvidaciju slabih pelinjih zajednica, koja su napadnuta od strane moljaca i koja su obezmatiena, o bolesnima je apsurdno govoriti jer se to podrazumeva da ih nema na pelinjaku u tom dobu godine.

Pelinja gnezda treba pravilno urediti posle pae. Ulazi u konicu otvori moraju odgovarati snazi drutva

Prihranjivanje kakvo ja radim sa ramovima meda u zbegovima dali stimulativno ili radi potrebe same zajednice za medom ne moe izazvati grabe. Pregledi se vre u pogodno vreme ili ujutru dok je rosa ili po podne po lepom i tihom vremenu, pregled se obustavlja im se pojave pele grabljivice.

Uvek treba raditi sa prenosnom stalaom da se ramovi koji se vade iz konica ne odlau pored konica da se polopci ne oteuju i da nam curi med svuda. Prostorija na pelinjaku u kojoj uvamo ramove mora biti lepo zatvorena da ne ulazi pela, tu je privremeno uvanje za kratki smetaj ramova sa medom. Pre zime treba pregledati sve konice da nemaju rupa otvora , ako ispotujemo sve nabrojano onda ne moramo strahovati da e nam u pelinjaku doi do grabei.

Suzbijanje ako se ve pojavi

Kada se grabe pojavi to prestavlja mukotrpan posao, ako je grabe u toku odmah suziti otvore na letima za ulaz izlaz po jedna pela, a zidove konice namazati petrolejem , naftom jer ta sredstva odbijaju pelu tuicu Ako se grabe pojavi u aktivnoj sezoni pored suenja otvora treba nabaciti na otvor malo trave da se smanji protok pele.

Ako imate vodu na pelinjaku sa dugim crevom moe se izvesti vetaka kia iznad konice koja je napadnutaAko je neko drutvo toliko napadnuto da od ovih pela koje napadaju ne moe da se odbrani konica se zatvori i odnese u neku hladnu prostoriju ali se pre toga ona obezbedi vodom u hranilicu i tamo dri dan dva. A na mesto te stavi prazna i posipaju pele branom da se vidi koje su sklone napadu.

Tiha Grabe

Tiha grabe je specifina neprimetna, ak I za iskusne pelare,Ona se odvija bez borbe na letu. Tuice ne napadaju u velikom broju ve se kroz pukotine konice ili ak prolazei kraj straarica uvlae u konicu i neprestano odnose med. Ovaj beskorisni posao moe da se pretvori u opte stanje na itavom pelinjaku, tako da svako "pljaka" svakog. Posledica je samo besmisleno troenje sakupljene hrane, a da pelar ne zna ta se dogaa. Jedna neverovatna tiha grabe moe biti I ispod podnjae da kod jednodelne mree pelama koje se nakupe ispod ak med donose pele iz zajednica, ovo sam negde proitao I smatram za ozbiljnim I istinitim.

Kod tihe grabei pele ulaze u konicu nema tue nema borbe jedna od druge odnose a da mi ni sami nismo svesni( ta tada rade to bi rekao na narod pretakanje iz upljeg u prazno) ta je interesantno nigde nisam naao da se moe spreiti, moe se smanjiti ispravnim konicama celim, ta je interesantno vodi se polemika mreasta podnjaa ili ne, ja u samo da se nadoveem u vezi grabei ako nema mreaste ista zatvorena puna , malo samo otvoreno leto, vea vlaga .dali se osea miris meda u konici kroz otvor leta, I dali su te konice sklonije napadu grabei, kod otvorenih toga nema. Moda je ovo moje razmiljanje pogreno ali treba razmisliti o tome, miris mora izlaziti gde kroz leto ili mreu. Ovo sam samo usputno napisao ne upustajui se u nauku jer sam nestruan, ve iz prakse.

OSE

Bila su pitanja I komentari ta I kako kada zahladni sa osama Ose su insekti opnokrilci, sa aokom, veliki neprijatelji pela I otmiari hrane. ive u malim gnrzdima, gde stvaraju drutva I odgajaju larve. U drugoj polovini leta s jeseni sve vie lete oko konica, jer su do tog vremena izlegle vie svojih pokolenja. Kada pele ve prestanu da izleu, ili slabo izleu, ose prodiru u konice kroz leta ili kroz druge prohodne pukotine rupe I hrane se medom.

U reim sluajevima napadaju pelu dok je u radu u polju I ide sa cveta na cvet ali I to se dogaa, ako ste nekada videli samo glavu pele I krila kako se okree po zemlji u krug to je deokaz da je osa istu presekla I zadnji deo odnela u gnezdo da nahrani svoje larve.

Zapamtite:

Ose boluju isto od zloudnih bolesti Amerike, Evropske trulei I mogu biti izvor zaraze Suzbijanje osa je najuspenije pre izleganja prve generacije, s prolea I poetkom leta, Jer se unitavanjem rano prezimelih enki I njihovih gnezda spreava njihova kasnija masovna pojava.

Primenjivajui ove metode nemojte se bojati da ete poremetiti bioloku ravnoteu na mikro lokaciji vaeg pelinjaka, zbog obimne hrane brzo se razmnoavaju ako od 10 unitite 9 opet ima vie nego kada nije tu bio pelinjak

Uginulim osama kada bi hranili jeeve I imali ih na pelinjaku nikada nebi imalo problema sa uginulom pelom sve bi pokupili I nebi imali problema sa dezinfekcijom tla oko pelinjaka.

STRLJENI

To su opasni napasnici krupni, dobro poznati-insekti- neprijatelji pela realno gledano nisu prijatni ni za pelare. ive u malim skupinama (drutvima) I nastanjuju upljine u drveu,nastrenice i dr Prezimele enke grade gnezdo od savakanog drveta, polau jaja i odgajaju leglo. Odrasli strljeni hrane se biljnom hranom, a ree I cvetnim nektarom koji uzimaju od pela radilica koje ubijaju i obezglave.Svoje larve hrane ulovljenim I iskomadanim insektima, najee pelama. S jeseni, kada pele ne lete, strljeni prodiru u konice I hrane se medom.

Love oko 1500m od gnezda. Strljeni love pelu u letu, najee pred samim ulazom u konicu. Osim pred konicom, love pele i za vreme odlaska ili dolaska na pau. Uhvaenu pelu odnose na oblinje drvo gdje joj iz mednog mehura isiu nektar, a prsne miice savasu, pomeaju sa slinom te ih tako pretvore u sluzavu kau kojom hrane svoj pomladak. Kada jedan strljen pone s lovom, ubrzo dovede i drugoga, a onda oni dovedu svaki po jo jednoga i tako ih je sve vie u napadu. Pele su protiv tako velikog i oklopljenog protivnika, kao to je strljen, potpuno nemone. Strljeni love i nou, za punog meseca, ako su noi vedre.

Strljeni se vrlo dobro brane, najvie svoje leglo. Otrov koji stljen lui je manje toksian od otrova drugih osa. U otrovu strljena se nalazi veliki deo neurotransmitera acetilholina, supstance koja izaziva oseaj peenja. Strljenov alac je dui i deblji, prodire dublje u kou i dovodi do bolnog oseaja. Ubod strljena se doivljava bolnije nego ubod manje ose. Otrov strljena nije smrtonostan ali je opasan za alergine osobe. Podruja oko grla i usta su mnogo osetljivija i kada se na tim mestima desi ubod, treba se hitno obratiti doktoru zbog nateknutosi. Kao mere borbe preporuuje se unitavanje gnezdai pojedinano ubijanje, naroito pre izleganja nove generacije.Ubijanjem rano s prolea spreava se pojava cele generacije. U pelinjicima mogu se koristiti boce u koje se naspe vinsko sire ili razdrobljeno staro sae I vodom preliveno, privueni mirisom strljeni ulaze I dave se

Tretiranje pela oksalnom kiselinom

Pribliava se vreme zazimljivanja I pripreme za tretiranje oksalnom kiselinom oksalnu kiselinu trebamo kupiti kod proverenih proizvoaa. Oksalna kiselina spada u ekoloka sredstva, to se posebno potencira u savremenom pelarstvu.

Oksalna kiselina se za tretiranje pela primenjuje na dva naina:

1 u vidu rastvora u eernom sirupu

2 u vidu dima, koji nastaje kao posledica njene sublimacije (isparavanja).

Iako je tretiranje sublimacijom (isparavanjem u posebnim napravama) pod dejstvom malih grejaa,ili drugih spravica pa zagrevanjem samog mesta gde se nalazi prah oksalne dosta jednostavno, ekonomino i brzo, ne preporuuje se zbog poveanog zagaenja same konice (drveta) kristalima kiseline i vee opasnosti po pelara pri tretiranju. Ima ak i nagovetaja da takvim radom dolazi do slabog razvoja zajednica u prolee

Kao dosta pouzdan i efikasan nain tretiranja, preporuuje se rastvor oksalne kiseline u eernom sirupu. Koristi se topao sirup sa odnosom eera i vode 1:1. Na 1 litar sirupa (oko 0,6kg eera i 0,6l vode) dodaje se 35g oksalne kiseline (dihidrat oksalne kiseline), koja je u vidu praha. Kada se rastvori, moe se pristupiti tretiranju pela. Najpovoljniji trenutak je kada pelinja drutva ostanu bez legla, a to je u jesen, kada je temepratura vazduha oko 10 stepeni. Za tretiranje se moe koristiti obian plastini pric, kojim se lako odmerava koliina rastvora. Na svaku dobro zaposednutu "ulicu" pela (prostor izmeu dva rama) nakapava se (prska) 5ml rastvora, iskljuivo po pelama, sa izvesne udaljenosti da bi se bar malo rasprila u kapi. Ukoliko ulica nije dobro zaposednuta, nakapava se srazmerno manje rastvora. Sada ve ima proizvoaa ureaja za tretiranje koji su lanovi naeg foruma

Vri se samo jedno tretiranje u sezoni i efikasnost je vrlo visoka. Vie tretiranja na istu generaciju pela bi imalo tetno dejstvo.Kao zatitna sredstva pri radu, koriste se gumene rukavice i zatitna maska.zatim prikladno odelo za rad.Kako prepoznati prehlaeno leglo i ta poduzeti pri tom?Prehlaeno leglo je neinfektivno oboljenje prouzrukovano rashlaenjem pelinjeg gnijezda. Dogaa se u proljee kada se eli pelinja zajednica to ranije stimulativno prihranjivati. Moe da se dogodi i u toku ljeta kada doe do sluajnog trovanja pela - tada leglo ostaje bez pela. Za vreme hladnih proljetnih noi pele se sakupljaju u gornjem dijelu gnijezda i na srednjim satovima tako da krajnji satovi i nii dijelovi srednjih satova ostaju naputeni. Tada ginu kako poklopljene tako i nepoklopljene naputene larve (ove posljednje i zbog nedovoljne ishrane).

Primijetiti i dijagnosticirati prehlaeno leglo mnogo je teko, naroito kada se radi o zatvorenom leglu. Pele vade i izbacuju leglo u bilo kom da su stadijumu uginule. Trula masa larvi se lako razmazuje, ne tegli se u konce i nema karakteristian miris, ali pelar moe da vidi kako ih pele izbacuju na poletaljkeNajkarekteristiniji i najsigurniji znak prehlaenog legla je otkrivanje uginulih larvi i lutaka samo na doljnjimi bonim dijelovima satova ili samo na krajnjim satovima. Ovdje neete vidjeti proarano leglo koje je karakteristino za ostale trulei ve su sve larve i lutke na toj povrini uginule. Ovo moete vidjeti samo na licu mjesta u konici na pelinjaku, a ne na uzorke ako su poslati na analizu, jer i na istom uzorku su sve larve uginule ali za vrijeme noenja do laboratorije za pregled.

Znaaj prehlade nije toliko bitan u gubitku dijela legla koliko u tome to je ona, zajedno sa neishranjenou, najvaniji faktor koji potpomae pojavu evropske i kisele trulei legla jer time slabi zatitne snage larvi..

Kako sprijeiti pojavu?

U proljee ne iriti mnogo zajednicu ubacivanjem ramova ve samo onoliko koliko se zajednica razvila , ne cijepati leglo preko mjere satnim osnovama u ljivi, stalno drati razvijanje pod kontrolom Da ne bi napravili greku koja bi imala naprijed navedene posljedice, bitno je znati sljedee: Kada otvorimo konicu i pogledamo zadnje ramove (lijevo i desno), ako su oni gusto pokriveni pelama moe se dodati satna osnova ili ram sa izvuenom satnom osnovom, sve ostalo je rizik.