sterijino pozorje, 55. put od ve~eras do 4. juna u novom ... · ii sreda, 26. maj 2010. sreda, 26....

�� S R E D A , 26 . m a j 2010 , b r o j 4 6 2 2 , g o d i n a X I I I , c e n a 30 d i n , 20 d e n , 1 K M , 0 . 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Sterijino pozorje, 55. put od ve~eras do 4. juna u Novom Sadu

Opomena potro{a~kom dru{tvu i suludojpotro{a~koj pameti

Stihovi Jovana Sterije Popovi}a Telo namni{ta, um tako|e ni{ta..., koji u istovreme predstavljaju i opomenu i utehu,

uzeti su za moto ovogodi{njeg, jubilarnogSterijinog pozorja koje }e ve~eras u 20 sati, uSrpskom narodnom pozori{tu otvoriti rediteljNikita Milivojevi}.

Pozori{na publika bi}e u prilici da do 4. junavidi 12 predstava u glavnom festivalskomprogramu, u selekciji nacionalne drame ipozori{ta, kao i pet predstava iz me|unarodne

selekcije Drugo Vi. Narednih deset dana bi}euprili~eni brojni prate}i programi: Pozorjemladih sa deset ispitnih predstava visokihpozori{nih {kola iz Srbije i Republike Srpske,13. izlo`bi pozori{nog plakata i grafi~kogoblikovanja, Dani knjige, kao i prezentacijarada pozori{nog portala Teatar.hr iz Zagreba.

Ve} sino} odràn je Prolog Pozorja u ~astobeleàvanja stogodi{njice ro|enja knjièvnikaMe{e Selimovi}a, izvedbom predstave Dervi{ ismrt Gradskog pozori{ta Kodàeli iz Turske, a

ve~eras }e, nakon besede Milivojevi}a, bitiizvedena prva predstava u konkurenciji zaSterijinu nagradu - mjuzikl Kosa u reìjiKokana Mladenovi}a, iz produkcijebeogradskog Ateljea 212.

Tokom ovogodi{njeg festivala bi}e odràna iprva sednica novoformiranog Umetni~kog ve}aSterijinog pozorja koje }e biti savetodavno telopo uzoru na ve}e koje je Sterijino pozorje imalodo po~etka 90-ih godina pro{log veka, a ~inili suga pozori{ni stru~njaci iz cele zemlje. �

Zlatni sponzor

Pokrovitelj

Sterijino pozorje finansiraju

Grad Novi Sad - Gradska uprava za kulturuPokrajinski sekretarijat za kulturu

AP Vojvodine

Sardinija

IIIs r e d a , 2 6 . m a j 2 0 1 0 . 55. sterijino pozorjeII s r e d a , 2 6 . m a j 2 0 1 0 .55. sterijino pozorje

istorijat i laureati

Milivoje Mla|enovi} (Koj~inovac kodBijeljine, BiH, 1959) diplomirao je naFilolo{kom fakultetu (1982). Magi-

starsku tezu Knjièvni prauzori u dramama zadecu Aleksandra Popovi}a odbranio je 2002, adoktorsku tezu Preoblikovanje modela bajke usrpskoj dramskoj knjièvnosti za decu na Filolo-{kom fakultetu u Beogradu 2007. godine. Nakon{to je bio dvanaest godina upravnik i umetni~kidirektor Narodnog pozori{ta Sombor i {est godi-na upravnik Srpskog narodnog pozori{ta, predkraj pro{le godine, nakon {to je Ivan M. Lali}podneo ostavku na mesto direktora Sterijinogpozorja, dolazi na ~elo ove ugledne pozori{ne in-stitucije. Osim nau~nih radova iz oblasti teorijeknjièvnosti, pi{e i objavljuje tekstove o pozori-{tu i knjièvnosti u ~asopisima Scena, Teatron,Zbornik Matice srpske za knjièvnost i jezik, Leto-pis Matice srpske, Dometi, Norma, Detinjstvo... Usvojsrtvu v.d. direktora Sterijinog pozorja, Mla-|enovi} govori za Danas o ovogodi{njem izdanjuPozorja, kao i njegovoj budu}nosti.� Sterijino pozorje traje ve} 55 godina i u biv-{oj dràvi bilo je presti`na pozori{na manife-stacija. U ovim tranzicionim vremenima Festi-val treba da se pozicionira u regionu, tako|ekao presti`ni pozori{ni susreti. Koja je va{a vi-zija Pozorja?

- Interesovanje za Pozorje u me|unarodnim

pozori{nim krugovima, me|u pozori{nim stva-raocima, nije nikada ni bilo prekinuto, ali je bilo,naravno, oscilacija kad je re~ o prisustvu evrop-skih kriti~ara, teatrologa, pisaca. I ugled Pozorjanije ugroèn, cilj je da se on u~vrsti i unapredi.Sterijino pozorje mora ostati ona ta~ka u kojoj sesusti~u sve vrednosti srpske pozori{ne kulture.Doma}a drama, ba{tinjena i savremena, moraimati prvenstvo, u to nema sumnje. Uz glavni fe-stivalski tok, koji ~ine najbolje predstave nastalena osnovu doma}ih dramskih dela u pozori{ti-ma u Srbiji i ma gde u svetu, valja pridodatiestetski relevantne predstave iz sveta koje su ustilskom, poeti~kom, pozori{no-ideolo{komsrodstvu s glavnim programom, a koje }e, opet,~initi zasebnu celinu. Tako bi na{a dramskaknjièvnost, na{e pozori{te, srpska pozori{nakultura, bila u neposrednom kontaktu sa evrop-skom. Pozorje bi u budu}nosti, kao i svi svetskifestivali, moralo da bude jasno segmentirano, ada ipak ostavlja utisak monolitne umetni~ke ce-line. Mislim da je to ostvarljivo.�Za kredo ovogodi{nje manifestacije uzeti sustihovi Jovana Sterije Popovi}a - Telo nam ni-{ta, um tako|e ni{ta... Da li pozori{te, po va-ma, uvek oslikava pravo „stanje stvari“ u dru-{tvu?

- To dvostruko ni{ta, taj vapajni pripev kojimse izraàva sumnja u telesno, mo`da i ne zvu~i

Stalni festival nacionalne drame i pozori{tatakmi~arskog karaktera od 1956. godine

Sterijino pozorje - jedan mogu}i putokaz

tako crno kao {to zvu~i sumnja u umne snage. Ato tako pristaje stanju ljudske ukupne mo}i da-nas. Naspram sila postkapitalizma, globalizma,tranzicije na srpski na~in ili evropski na~in, sve-jedno - ~ovek, jadan, bespomo}an i kad je naj-mo}niji. Ta igra sa re~ju ni{ta je istovremeno iopomena i uteha. Opomena potro{a~kom dru-{tvu, opomena suludoj potro{a~koj pameti. Iuteha, istovremeno, da je ni{tavilo, i{~eznu}e -elementarna kategorija ljudskog trajanja, te pre-ma tome uteha ~oveku moralnom da sa~uva ium i telo.� Od ove godine je vra}eno Umetni~ko ve}ekao savetodavno telo. Dvadeset godina je pro-{lo od kada je ono ukinuto. Kako po Statutu,

direktor Pozorja predlaè Upravnom odboru~lanove Umetni~kog ve}a, da li ste sastavilisvoju listu predloga i kada }e biti odràna pr-va, sve~ana sednica?

- Konsultacije, dogovori oko formiranjaUmetni~kog ve}a su pri kraju. I nadam se da ne-}e biti prepreka da se prvi, konstitutivni sastanak,odrì u toku ovogodi{njeg Pozorja. U radu ovogsavetodavnog tela sa dvogodi{njim mandatom,koje }e imati jedanaest ~lanova, u~estvova}e is-taknuti dramski pisci, reditelji, glumci, pozori{nikriti~ari, teatrolozi, scenografi, i drugi tvorci po-zori{ta, kao i predstavnici pozori{nih akademijai drugih pozori{nih udruènja i organizacija. Ne-ma ni{ta logi~nijeg od ustanovljavanja ovog au-

toritativnog ve}a. Da se nije pre desetak godinaugasilo, a ne znam kako se to dogodilo, danas nebismo imali tako zapenu{anu pozori{nu javnostoko koncepcije i ustrojstva Sterijinog pozorja.Naravno, Pozorje }e i dalje izazivati reakcije jav-nosti, odraàva}e se u njemu i dalje refleksi zbi-vanja u dru{tvu, ali }e njegova forma biti ~vr{}a,a time i glavni razlog njegovog postojanja - pod-sticaj doma}e drame i pozori{ta neporeciv.�U tri selekcije: nacionalne drame i pozori{ta,kao i me|unarodne selekcije DrugoVI, publi-ka }e biti u prilici da vidi 12 predstava koje suu konkurenciji za Sterijinu nagradu, pet pred-stava iz me|unarodne selekcije, kao i Prologpredstavu Dervi{ i smrt, povodom stogodi{nji-ce ro|enja Me{e Selimovi}a. Da li }e ove pred-stave pokazati pravo „stanje stvari“ pozori{takod nas, kao i u svetu?

- Odabrane predstave na Sterijinom pozorjuuvek bi trebalo da budu i nepatvoreni pokazateljvrednosnog dosega u produkciji na{ih pozori{ta,kao i spisateljskih i rediteljskih preokupacija uevropskim i svetskim pozori{tima. Tako se ovegodine dogodilo, bez izrazitijeg uplitanja direk-cije, da u izboru tro~lanog selektorskog tima go-spodare teme, problemi, pisci, reditelji i pozori-{ta iz jugoisto~ne Evrope, u me|usobnom pre-plitanju. Iz JDP dolazi predstava hrvatskog pisca,iz Zagreba predstava srpske spisateljice koju je

reìrao Paolo Ma|eli, reditelj kojeg zna pola po-zori{ne Evrope! Andra{ Urban reìra u SuboticiMihizovog Banovi} Strahinju, a Kokan Mlade-novi} u Ujvideki Szinhazu Pomorandìnu koruMaje Pelevi}, itd. Me{aju se jezici, pozori{ne kul-ture. O dometima ovogodi{njeg Pozorja i selek-ciji sudi}emo nakon Festivala. Jedan kriterijumje nepromenljiv - selektorski zadatak je da, posopstvenim merilima, izaberu najuspelije pred-stave za Pozorje.� Pored zvani~nog programa, organizuje se iPozorje mladih, u okviru kojeg }e biti izvede-no deset ispitnih predstava visokih pozori{nih{kola iz Srbije i Republike Srpske. Koliko jezna~ajno da mladi danas, nakon dugog perio-da izolacije, prikaù na jednoj ovakvoj me|u-narodnoj manifestaciji svoje prve stvarala~kekreacije, kao i da vide predstave iz zvani~nogprograma?

- Pozorje mladih i uop{te prisustvo mladih naSterijinom pozorju je samo po sebi nesumnjivavrednost. Kako je Pozorje steci{te velikog brojapozori{nih stru~njaka iz Srbije i okruènja, to jePozorje i neki oblik gluma~ke i pozori{ne berze.Reditelji, glumci, direktori pozori{ta s velikomznatièljom prisustvuju njihovim predstavama.I to je veliki podsticaj kvalitetu na{eg pozori{nogìvota. I to je taj plemeniti uticaj koji zra~i iz Ste-rijinog velikog dela. �

MILIVOJEMLA\ENOVI]:Pozorje }e i dalje izazivatireakcije javnosti

Takmi~arska selekcija - nacionalna drama

Bez eskapizma i laganih temaU selekciji nacionalne drame ovogodi{njeg Sterijinog pozorja, koju~ini sedam predstava, preovla|uju produkcije savremenihdoma}ih tekstova. Samo je jedna nastala na osnovu klasike, madaje i tu re~ o savremenoj klasici (Banovi} Strahinja BorislavaMihajlovi}a Mihiza). Specifi~nost ovogodi{nje selekcije je to {to tripredstave dolaze iz inostranstva (Zagreb, Ljubljana, Istanbul), doksu, me|u doma}im u~esnicima, dva pozori{ta na ma|arskomjeziku, odnosno (samo) dve predstave se igraju na srpskom jeziku.Ova neobi~nost selekcije nacionalne drame, izme|u ostalog,rezultat je izuzetno oskudne produkcije u Srbiji, u pogleduumetni~kih dometa, odnosno kvaliteta scenskog izraza,inovativnosti rediteljskih poetika, promi{ljenosti tuma~enjadoma}e drame. Ovo je, naravno, op{ti zaklju~ak koji se ne odnosi na predstave koje su u{le u{iri izbor ovogodi{nje selekcije.

U utvr|ivanju op{tih, zajedni~kih odrednica programa nacionalne drame 55. pozorja,jasno se prime}uje to da, u formalnom pogledu, sve predstave, bez izuzetka, karakteri{ufragmentarnost, odsustvo linearnog narativa, a ~esto i stabilnih likova. Na ru{evinamatradicionalno aristotelovski definisane radnje, strukture i likova, svi autori traè adekvatnijiizraz, savremen i prilago|en promenama u okruènju. Ova formalna osobenost predstavabitna je i u idejnom smislu, odnosno, forma je, u odre|enoj meri, u funkciji sadràjapredstava - izraàvanja totalne dezorijentacije, shizoidnosti savremenog ~oveka, kao injegovih poku{aja da se prona|u zna~enja, struktura, nov sistem vrednosti. Dakle, u vezi stom formalnom osobeno{}u predstava jeste i njihova tematska opredeljenost - sve one se,veoma kriti~ki i analiti~ki, bave razli~itim aspektima ivljenja u savremenom svetu,lokalno/konkretno ili globalno/univerzalno odre|enom. Pri tome, autori predstavljajudru{tveno-politi~ke, odnosno intimno-univerzalno-filozofske aspekte dana{njeg ivota. Aproblemi po kojima ove predstave nemilosrdno kopaju jesu realnost dru{tvene tranzicije,odnosno uklapanje u nove, (post)kapitalisti~ke premise dru{tvenog funkcionisanja, kojepodrazumeva niz nesigurnosti i strahova. U ovogodi{njem programu nacionalne drameeskapizma i laganih tema nema, sve predstave, vrlo direktno, konfrontiraju gledaoca sistinom, sirovom i brutalnom, ali i, valjda, kasnije, osloba|aju}om, katarzi~nom.

Ana Tasi}, teatrolo{kinja i pozori{na kriti~arka, Beograd

Takmi~arska selekcija - nacionalno pozori{te

Potcrtavanje akutnihproblema na{e svakodnevicePropitivanje i provociranje doìvljaja stvarnosti jedina sukonstanta koju uspevam da detektujem kad je o umetnosti re~.Stoga mi odrednica da sam zaduèna za selekciju „najboljihpredstava doma}ih pozori{ta ra|enih po tekstovima stranihpisaca“, kao ni bilo koje drugo uputstvo za upotrebu, nije bilaupotrebljiva, jer ne poznajem kriterijume koji predstavu ~inenajboljom. Festivalska selekcija podrazumeva odre|eni nivo posvim segmentima predstave, ali da li Ibzenova Nora dubljeprovocira nego Dundo Maroje (dublje koga, dublje koliko), ili, kotu mudrije a ko strastvenije propituje... to su ipak pitanja bezmogu}eg racionalnog odgovora.

Mojih pet favorita (po datumima premijera): Dundo Maroje (tekst MarinDrì}, reìja Kokan Mladenovi}, Kru{eva~ko pozori{te), Kosa (autori Ragni, Rado,Mekdermot, reìja Kokan Mladenovi}, beogradsko Pozori{te Atelje 212), Drama oMirjani i ovima oko nje (tekst Ivor Martini}, reìja Iva Milo{evi}, Jugoslovenskodramsko pozori{te, Beograd), Bahantkinje (tekst Euripid, reìja Stafan ValdemarHolm, Narodno pozori{te Beograd), Nora (tekst Henrik Ibzen, reìja Predrag[trbac, Narodno pozori{te Sombor).

Tri pomenuta klasi~na naslova, Bahantkinje, Dundo Maroje i Nora, izme{tenasu iz vremena, prva dva i s mesta originalnog de{avanja, ~ime se tematizujeumetni~ki postupak i dodatno problematizuje doìvljaj realnosti. Svaki ponaosob,i na nivou sadràja, potcrtavaju neke od akutnih problema na{e lokalnesvakodnevice: (ne)suo~avanje s jezivim posledicama kolektivnih euforija,gubljenje granice izme|u merkantilizma i prevare, op{teg lopovluka, kao isu~eljavanje s jo{ uvek otvorenim „ènskim pitanjem“ u ovom mu{kom svetu.

Aleksandra Glovacki, dramska spisateljica i pozori{na kriti~arka, Beograd

Selekcija me|unarodnog programa - predstave van konkurencije za Sterijine nagrade

Druga strana nas samihMoj zadatak bio je da na smislen na~in izaberem predstave kojespadaju u internacionalni program festivala Sterijino pozorje zagodinu 2010. Program Drugovi u{ao je u drugu godinu i sad je unovoj fazi koju nazivam Drugo Vi.

Pozori{te bi trebalo da bude ogledalo stvarnosti koja nasokruùje. Nekad obi~no, nekad iskrivljeno, nekad uveli~avaju}e, alisvakako treba da ponudi odraz nas samih u njemu. Potrudio samse da moj program upravo to i bude, da predstavlja tu drugu sliku,drugu stranu nas samih. Ne{to {to nas se ti~e. Da bude, dakle,Drugo Mi, odnosno u slu~aju publike kojoj se pokazuje - Drugo Vi.Nadam se da }e predstave koje sam izabrao na}i svoj put dopublike na razli~ite na~ine.

Ideja mi je bila da se bavim na{im najbliìm okruènjem i sveòm kreativnomenergijom u pozori{tu na{eg „regiona“. Potrudio sam se da dovedem mladepozori{ne snage u punom zamahu svoga talenta, bilo da su u pitanju pisci,reditelji ili glumci, ali koje su ve} u svojim sredinama prepoznate kao postojaneumetni~ke vrednosti.

Posebno mi je drago {to ovih pet predstava zaista ~ine celinu koja, izperspektive na{e pozori{ne stvarnosti, donosi sve` i zanimljiv pozori{ni jezik,uzbudljiv i raznovrstan, multietni~ki i multilingvalni (u mnogim predstavamagovori se po nekoliko jezika), ali koji nas se zaista na ovaj ili onaj na~in - ti~e.

Nikola Zavi{i}, pozori{ni reditelj, Beograd

Odabrane predstave na Sterijinom pozorju uvekbi trebalo da budu i nepatvoreni pokazateljvrednosnog dosega u produkciji na{ih pozori{ta,kao i spisateljskih i rediteljskih preokupacija u evropskim i svetskim pozori{tima

O dometima ovogodi{njeg Pozorja i selekciji sudi}emo nakon Festivala. Jedan kriterijum jenepromenljiv - selektorski zadatak je da, po sopstvenim merilima, izaberu najuspelijepredstave za Pozorje

Pozorje bi u budu}nosti, kao i svi svetski festivali, moralo da bude jasno segmentirano, a da ipak ostavlja utisak monolitne umetni~ke celine: Milivoje Mla|enovi}

@IRI Scenograf, slikar i grafi~ki dizajner GeroslavZari} (predsednik); glumica \ur|ija Cveti},dramski pisac i dramaturg Jasen Boko, dramskipisac Filip Vujo{evi} i reditelj Du{an Petrovi}.

Sterijino pozorje ustanovljeno je 1956. kao stalnifestival nacionalne drame i pozori{tatakmi~arskog karaktera, u okviru proslave iobeleàvanja 150 godina od ro|enja i 100godina od smrti velikog srpskog komediografaJovana Sterije Popovi}a. Od tada Sterijinopozorje svake godine organizuje pozori{nifestival na kojem u~estvuju pozori{ta iz zemlje iinostranstva, sa predstavama ra|enim potekstovima jugoslovenskih pisaca.

U definisanju programa i statusa Sterijinogpozorja u~estvovale su najistaknutije li~nostina{eg dru{tva, kulture i umetnosti. U prvomodboru Sterijinog pozorja, koji je imenovaloGradsko ve}e Novog Sada, 29. marta 1956, bilisu, izme|u ostalih, Josip Vidmar, Ivo Andri},Milan Bogdanovi}, Mladen Leskovac, VeljkoPetrovi}, Radomir Radujkov i Milo{ Hadì}. Tadasu jasno artikulisani i utvr|eni njegoviprogramski ciljevi i zadaci: da kroz stalni festivalnacionalne drame unapre|uje pozori{nuumetnost i podsti~e razvoj dramske knjièvnosti.U ostvarivanju tih ciljeva, Sterijino pozorje, poredfestivala nacionalne drame, koristi i razvija i svedruge oblike rada i metode delovanja i nastoji dabude putokaz nacionalnom pozori{tu unjegovom traènju sopstvanog stila, sistema itipa, kao i mesta i uloge u kulturi i dru{tvu.

Okrugli sto Sterijinog pozorja ustanovljen je1966. Poslednjih godina obuhvata razgovore opredstavama u obema selekcijama.

Program Pozorje mladih pokrenut je 1973,kada su u tada{njoj dràvi postojale ~etiri visokepozori{ne {kole, a nijedna prilika za njihovosusretanje. Program obuhvata takmi~arskesusrete studenata glume, reìje,i dramaturgija visokihpozori{nih {kola za scenskuumetnost iz zemlje i regiona.Osim predstava, program

obuhvata {irok raspon tema: radionice, ogledne~asove, nastavu scenskog govora, pedagogijuglume, rad na zajedni~kim projektima ime|unarodne kolokvijume.

Od samog osnivanja Pozorje bri`ljivo neguje iunapre|uje svoje me|unarodne programe.Godine 1969. predstavnici Uneska, ITI, AICT iPozorja u Novom Sadu razgovarali su o saradnji

na me|unarodnom pozori{nom planu, od kadaprogrami slede uzlaznu putanju. Posebanzamah beleì se od 2000. Pored standardnihoblika me|unarodne saradnje koja se ogledakroz razli~ite oblike institucionalnih ivaninstitucionalnih veza i odnosa i koordinacijeizme|u ovda{nje i svetske pozori{ne javnosti,Pozorje u okviru ove delatnosti ima i posebneprograme. Posebno je zna~ajno ista}i publikacijekoje Pozorje objavljuje na engleskom i

francuskom jeziku, kojeobjedinjuju saop{tenja idetaljan tok diskusije.

Izdava~ka delatnostSterijinog pozorja pokrenuta je1956, paralelno sa osnivanjemove institucije. Jugoslovenskepozori{ne igre od po~etka pratekatalozi, a ve} 1959. pokrenuta jeedicija Savremena jugoslovenskadrama, u kojoj se objavljujudramski tekstovi nagra|eniSterijinom nagradom. Godina1965. prekretnica je u razvojuizdava{tva: pokre}e se ~asopis zapozori{nu umetnost Scena iobjavljuje prvi naslov u edicijiDramatur{ki spisi, a zatim slede iknjige najpoznatijihjugoslovenskih teatrologa.Me|u serijskim publikacijamaistaknuto mesto imaju

dokumentarno-informativna publikacijaGodi{njak pozori{ta Srbije i ~asopis zapozori{nu umetnost Scena, koji se izdaje nasrpskom i na engleskom jeziku.

Festival se svake godine odràva uNovom Sadu, najpre od 15. aprila, a po~evod 1982. od 26. maja. Repertoar se formirana osnovu selekcije koju bira tro~laniselektorski tim sa umetni~kim direktoromna ~elu. Na festivalu mogu u~estvovatiprofesionalna pozori{ta i grupe iz zemlje iinostranstva s predstavama ra|enim potekstovima na{ih pisaca, kao i doma}apozori{ta sa predstavama ra|enim potekstovima stranih pisaca.

Posebno izdanje lista Danas posve}eno 55. Sterijinom pozorjuUrednik Dragan Sto{i} �� Tekstovi Gordana Nonin, Danijela Jakobi,Ivana Matijevi} �� Lektura Nada Ka~ar �� Prelom Zoran Spahi}

DvobrojScene na srpskom iengleski broj

Neposredno pred po~etak 55.Sterijinog pozorja iz {tampe jeiza{ao i novi dvobroj ~asoposaza pozori{nu umetnost Scena,~iji je izdava~ Sterijinopozorje. Tema dvobroja jepozori{na kritika, a po re~imaglavne urednice Darinke Nikoli}, tekstovima uovom dvobroju tek je na~eta tema pozori{nekritike kod nas. Scena je pozvala pet mladih, jo{neetabliranih kriti~ara, ~iji tekstovi se nalaze unovom dvobroju ~asopisa. Pored kritike, jednaod tema ovog izdanja je i portret Sa{e Asenti}a,a objavljena je i drama Radni~ka hronika PetraMihajlovi}a - pobednika konkursa za doma}idramski tekst, kao i prevedena drama Petde~aka Simone Semeni~ iz Slovenije.U posebno pripremljenom engleskom izdanju~asopisa Scena nalaze se, prevedene naengleski, drame na{ih mladih pisaca, a me|unjima je i prevedena drama Radni~ka hronikaPetra Mihajlovi}a, koja je ove godine izabrana zanajbolju na konkursu za doma}i dramski tekst.

VIVs r e d a , 2 6 . m a j 2 0 1 0 .

55. sterijino pozorje

KOSADèjms Rado, Dèrom Ragni, Galt Makdermot, reìja Kokan Mladenovi}, Atelje 212, Beograd

To nije veselo i naduvano hipi pleme naivnih {e-zdesetosma{a, ovde je mahom re~ o osve{tenim in-telektualcima, ~iji je vo|a razumski uokvireni, iakosr~ani, profesor filozofije Berger. A razumni inte-lektualac 21. veka sklon je dijalogu i raspravi mno-go vi{e nego akciji, jer zna da akcije vode paljenju iru{enju, ~ega se gnu{a. Tako i ova Kosa, u skladu svremenom koje ogleda, poziv je na dijalog i pro-gramsko su~eljavanje, lista tema koje je neophod-no pokrenuti ukoliko se ima savesti, dajdèst izda-nje vodi~a kroz registar globalnih laì i prevara: de-lovanje korporacija, svetski ratovi s akcentom naonom u Iraku, osvrt na ’68. i njene u~esnike, {kolai crkva, porodica, odnos bog - sudbina i bog - crkva,zastava, svetska turisti~ka zavera...

(Aleksandra Glovacki, selektorka)Selekcija nacionalne drame i pozori{ta - sreda,

26. maj, SNP, Scena „Jovan \or|evi}“, 20.00

SARDINIJAI{tvan Besede{, reìja Andra{ Urban, Pozori{te„Deè Kostolanji/Kosztolányi Dezs�Színház“, Subotica

Predstava je nastala prema savremenom tekstuI{tvana Besede{a, pisca iz Sente, fragmentarnoj, ap-surdnoj, filozofskoj drami s elementima izrazitogrotesknog, nadrealisti~kog humora. Radnja se de-{ava u zatvoru, pri ~emu se prepli}e nekoliko toko-va: ~eka se dolazak predsednika, pojavljuje se jedanNepoznati za koga ostali likovi misle da je Mesija (aispostavi}e se da je pijani kormilar), priprema sepozori{na predstava itd. Ovi narativni tokovi dajuokvire za pokretanje razli~itih diskusija - o smisluegzistencije, nevinosti, grehu, krivici, protoku vre-mena, telesnosti i duhovnosti, ka`njavanju, funk-ciji i estetici pozori{ta, dràvnom sistemu, politici,vlasti itd. Rediteljsko ~itanje Besede{evog teksta jeposve specifi~no, forma predstave je sloèna i ne-svakida{nja, pa je, u tom smislu, zna~ajna za razvojscenskog jezika u na{em pozori{tu.

(Ana Tasi}, selektorka)Selekcija nacionalne drame i pozori{ta - petak,

28. maj (repriza - subota, 29. maj), SNP, Scena „Pera Dobrinovi}“, 19.00

BARBELO, O PSIMA I DJECIBiljana Srbljanovi}, reìja Paolo Ma|eli, Gradskodramsko kazali{te „Gavella“, Zagreb (Hrvatska)

Ma|elijevo scensko ~itanje drame Biljane Srblja-novi} odre|uju vanredna poeti~nost, elegancija, ~i-stota rediteljskog postupka, redukcija znakova i fo-kusiranost na ekspresivnu igru glumaca, svedenu, aprodornu, oslobo|enu suvi{nih gestova. Jednostav-nim promenama osvetljenja, kori{}enjem video-bi-ma koji efektno sluì u izraàvanju podsvesti likova,minimalisti~ke, funkcionalne, emotivne muzike,kao i veoma sugestivnom igrom glumaca, postig-nuta je autenti~nost scenskog ~itanja. Predstava jedoìvela zna~ajne dramatur{ke intervencije, u od-nosu na tekst kao i na praizvedbu u reìji DejanaMija~a, ~ime su postignute ve}a koherentnost izgusnutost radnje. Ma|eli je jasno, razgovetno i po-etski potentno prikazao filozofsko-antropolo{ku,kao i dru{tveno-politi~ku problematiku koju Sr-bljanovi}eva u drami tretira.

(Ana Tasi}, selektorka)Selekcija nacionalne drame i pozori{ta - petak,

28. maj, SNP, Scena „Jovan \or|evi}“, 21.30

BRODI] ZA LUTKEMilena Markovi}, reìja Aleksandar Popovski, Slovensko narodno gledali{~e, Ljubljana (Slovenija)

Ovu interpretaciju verovatno najbolje drame Mile-ne Markovi} defini{u leèrna stilizacija, pomeranje kaè{}oj karikaturi likova i radnje, redukcija tragi~nosti iemocija, a nagla{avanje grotesknih aspekata radnje.Popovski je prona{ao niz posebno ma{tovitih re{enja,lucidno je iskoristio scenografiju, te~no je koketirao smogu}nostima njene transformacije. Demistifikacijabajki, njihovo nali~je i ve~ita, neizbrisiva potreba za lju-bavlju, prikazani su neuobi~ajeno precizno i ~isto, za{ta su zaslu`ni i svi glumci, ~ija je igra op~injavaju}euverljiva, homogena, jednostavna, neusiljena.

(Ana Tasi}, selektorka)Selekcija nacionalne drame i pozori{ta -

subota, 29. maj, Poslovni centar NIS, Narodnog fronta 12, 19.00

DUNDO MAROJE

Marin Drì}, adaptacija i reìja Kokan Mladenovi},Kru{eva~ko pozori{te

Komedija o sinu razmetnome, ~iji je povratak podo~ev skut daleko od pobo`nog pokajanja, i svedo~isamo o op{tem licemerju, kome ni{ta ne moè statina put, propituje biblijski mit o povratku bludnogasina. Svu i{~a{enu bratiju koja stvara ovu pri~u, pi-sac {alje put Rima da bi ih tamo, na malom prostorusukobio, tamo gde njihove naravi i karakteri ’van pri-rodnog stani{ta’ deluju jo{ grotesknije. Reditelj ih,pak, odmah sme{ta u zatvor, jer ovaj Dundo je ko-medija koju izvode {ti}enici kazneno-popravnog za-voda. Ozna~iv{i ih dovoljno jako re{etkama unutarkojih su sme{teni, reditelj prestaje da se bavi preva-rom kao sredi{njom temom, pa Drì}ev miks kome-dije naravi i karaktera prevodi u tip koji su jo{ Grciprepoznali kao zaseban, onaj koji je sme{an zbog ap-surdnosti svojih pretenzija, a upravo se to dobija ka-da vrsni Drì}ev stil i jezik izvode robija{i, neobrazo-vani i neskloni i~em duhovnom, a skupljeni sa svihstrana lopovske nam domaje.

(Aleksandra Glovacki, selektorka)Selekcija nacionalne drame i pozori{ta

- nedelja, 30. maj, Novosadsko pozori{te/Újvidéki Színház, 19.00

(repriza - ponedeljak, 31. maj, 21.30

ÊKAONICABoris Lije{evi} i Branko Dimitrijevi}, reìja Boris Lije{evi}, Atelje 212, Beograd/Kulturni centar Pan~eva

Tekst, ~iji su autori Boris Lije{evi} i Branko Dimi-trijevi}, u Srbiji je prvi, zvani~ni slu~aj verbatim dra-me, kao baze za verbatim pozori{te. Re~ je o oblikudokumentarnog dramskog teksta koji je nastao adap-tacijom niza razgovora autora s realnim ljudima, ko-ji su otkrili svoja stvarna, autenti~na iskustva o suo-~avanju s posledicama dru{tvene tranzicije (gubitakposla, se}anja na devedesete godine, ~e`nja za sigur-nijim ìvotom). Koncept predstave je osoben, u njojnema klasi~nih, aristotelovski definisanih likova, nilinearne radnje, ve} njihovih fragmenata, koji formi-raju ivopisan mozaik egzistencije u dana{njoj Srbiji.Scena predstave je sasvim prazna i pusta, iluzija jeproterana, ~ak i stolice na kojima glumci sede ili leèsu stolice pozori{ta, na koje je sme{tena i publika. Topotpuno ogoljavanje igre, ukidanje iluzije i neposred-no suo~avanje gledaoca s bitnim pitanjima koja se upredstavi postavljaju, podrazumevaju dru{tveno-po-liti~ki zna~aj, jer direktno problematizuju postpeto-oktobarsko dru{tvo, na umetni~ki vredan na~in.

(Ana Tasi}, selektorka)Selekcija nacionalne drame i pozori{ta

- nedelja, 30. maj, SNP, Scena „Jovan \or|evi}“- Hinterbina, 21.30

BAHANTKINJEEuripid, reìja Stafan Valdemar Holm, Narodno pozori{te Beograd

Nema smernica ni putokaza kod Euripida, on sa-mo konstatuje dve osnovne sile ivota, dionizijsku iapolonijsku; vladavinu razuma i vladavinu nagona.A ~ovek je osu|en da se ~itavog ivota trudi da ih iz-balansira, koriste}i silu jedne u borbi protiv one dru-ge, bez dozvole da se ijednoj pusti do kraja. Jer po-sledice su pogubne. îtav drugi deo je jezivo otre-`njenje posle zlo~ina, posle blaènog sna nastupio jeko{mar jave. Nema sentimenta kod Euripida, samohladno iscrtavanje lanca uzroka i posledica. Pa koho}e da vidi, vide}e; ko ho}e da ~uje, ~u}e.

(Aleksandra Glovacki, selektorka)Selekcija nacionalne drame i pozori{ta -

ponedeljak, 31. maj, SNP, Scena „Jovan \or|evi}“, 19.00

TAKMIÂRSKI PROGRAM TAKMIÂRSKI PROGRAM

Deset ispitnih/kolokvijalnih predstava visokihpozori{nih {kola iz Srbije i Republike Srpske

�CAJKAÂ, Milica Konstantinovi}; SlobomirP. univerzitet, Bijeljina (Republika Srpska); Stu-denti tre}e i ~etvrte godine, klasa prof. LjiljanaBlagojevi}, asistent Nenad Mari~i}

Subota, 29. maj, Pozori{te mladih, 18.00

�LIK U @ANRU, kola` scena iz komedija J. S.Popovi}a; Fakultet umetnosti, Pri{tina/Zve~an;Studenti tre}e godine glume, klasa Bo{ko Dimi-trijevi}, asistent Aleksandar \in|i}

Subota, 29. maj, Pozori{te mladih, 22.00

�OD RITUALA DO SAVREMENE DRA-ME, istorija pozori{ta kroz anrove; Akademijaumetnosti, Beograd; Studenti tre}e godine glu-me, klasa Ivan Bekjarev, asistent Milo{ Jagodi}

Nedelja, 30. maj, Pozori{te mladih, 18.00

�RODOLJUPCI, Jovan Sterija Popovi}; Aka-demija umetnosti, Novi Sad, klasa glume nasrpskom jeziku; Studenti tre}e godine glume,klasa Boris Isakovi}, asistent Miljan Vojnovi}

Nedelja, 30. maj, Multimedijalni centar Aka-demije umetnosti, 22.00

�KR^MA NA DRUMU, Anton Pavlovi~ e-hov; Fakultet umetnosti, Novi Pazar; Studentitre}e godine glume, klasa Enver Petrovci, asi-stent Aida Kozar

Ponedeljak, 31. maj, Pozori{te mladih, 18.00

�[EJK SPEARE, ànrovski kokteli; Fakultetumetnosti, Novi Pazar, Visoko{kolska nastavnajedinica u Ni{u; Studenti tre}e godine glume, kla-sa Branislav Le~i}, asistent Aleksandar Mihailovi}

Ponedeljak, 31. maj, Pozori{te mladih, 22.00

� SLEPA ULICA, Denis Keli; Akademijaumetnosti, Novi Sad, klasa glume na ma|ar-skom jeziku; Studenti tre}e godine glume, klasa[andor Laslo, asistent Aron Bala`; TU@NANEDELJA, Peter Miler; Akademija umetnosti,Novi Sad, klasa glume na ma|arskom jeziku;Studenti tre}e godine glume, klasa \er| Her-njak, asistent Ervin Palfi

Utorak, 1. jun, Novosadsko pozori{te, 18.00

�O@ALO[]ENA PORODICA, Branislav Nu-{i}; Fakultet dramskih umetnosti, Beograd; Stu-denti druge godine glume, klasa Gordana Mari}

Utorak, 1. jun, Pozori{te mladih, 22.00

� [...]; Fakultet umetnosti, Novi Pazar, Visoko-{kolska nastavna jedinica u Ni{u; Mentori IrfanMensur, Branislav Le~i}

Utorak, 1. jun, Pozori{te mladih, 00.45

�MALA STUDIJA LIKA, scenski kola`; Aka-demija umjetnosti, Banjaluka, Republika Srp-ska; Studenti tre}e godine glume i reìje, klasaNenad Boji}, asistent Vladimir \or|evi}

Sreda, 2. jun, Pozori{te mladih, 18.00

�KAKAV KUPLERAJ, Eèn Jonesko; Akade-mija lepih umetnosti, Beograd; Studenti ~etvrtegodine glume, klasa Svetlana Bojkovi}, MilicaKralj

Sreda, 2. jun, Pozori{te mladih, 22.00

GENERALNA PROBA SAMOUBISTVADu{an Kova~evi}, reìja M. Nurulah Tundèr, Istanbulsko gradsko pozori{te, Istanbul (Turska)

îtanje Generalne probe samoubistva rediteljaNurulaha Tundèra zna~ajno se razlikuje od reditelj-skog tuma~enja Du{ana Kova~evi}a - praizvedbeovog teksta u beogradskom Zvezdara teatru. Istan-bulsku predstavu karakteri{u posebna vizuelna ele-gancija, jednostavna, a efektna poeti~nost koju stva-ra uzbudljiva kombinacija scenografskog minimali-zma, upotrebe video-snimaka, suptilne koreografi-je, senzualna muzika. Cugovi i reflektori su osnovniscenografski elementi, u pozadini se nalazi velikoplatno na kome se emituju poeti~ne, ne`ne sekvenceno}nih, morskih pejzaà, kao i razli~iti, asocijativnicrteì, {to sve doprinosi posebnoj uzbudljivosti at-mosfere. Takav koncept scene bogat je izvor zani-mljivih scenskih re{enja, pri ~emu je duboko integri-san u zna~enja radnje koja, izme|u ostalog, proble-matizuje odnos pozori{ta i ìvota. Kova~evi}ev tra-gikomi~an pogled na napore ~oveka da opstane u si-stemu koji ga lomi, ispisan je u jednom poetskom, li-kovno potentnom maniru, daju}i, pri tome, druga~i-ji, liri~niji pogled na najnoviji tekst ovog pisca.

(Ana Tasi}, selektorka)Selekcija nacionalne drame i pozori{ta - utorak,

1. jun, SNP, Scena „Jovan \or|evi}“, 19.00

BANOVI] STRAHINJABorislav Mihajlovi} Mihiz, reìja Andra{ Urban, Narodno pozori{te/Narodno kazali{te/Népszínház, Subotica

Urbanovo ~itanje Mihizove psiholo{ke /egzistenci-jalisti~ke/ pseudoistorijske drame ogoljeno je i direkt-no, emotivno prodorno, sna`no, stilski homogeno ikoherentno, a tematski aktuelno i dalje aktuelizova-no, imaju}i u vidu na{ ve~iti problem ostra{}enog na-cionalizma, ksenofobije, pseudopatriotizma, politi~kemanipulacije nacionalnom istorijom, mitovima, re-ligijom. Jasno prate}i tokove pi{~evih ideja, reditelj li-kove drame baca u rupu, prostor koji podse}a i naring, ~ime se efektno, simboli~ki, utvr|uje ~injenicapropasti, ali i bitnost borbe, ratova, agresivnosti, u i-votima aktera. Gledaoci su sme{teni vrlo blizu izvo-|a~a, malo iznad scene, sa svih strana ih okruùju, ~i-me se i oni uvla~e u radnju, redukuje se njihova pa-sivnost, odnosno poja~ava emotivna recepcija. Pred-stavu defini{u i prisustvo niza novih motiva, zna~enj-sko osavremenjivanje drame, reference na savreme-ne oblike dru{tvene agresije, poseban fokus na mani-pulaciji religioznim ose}anjima itd.

(Ana Tasi}, selektorka)Selekcija nacionalne drame i pozori{ta - utorak,

1. jun, SNP, Scena „Pera Dobrinovi}“, 21.00

POMORAND@INA KORAMaja Pelevi}, reìja Kokan Mladenovi}, Novosadsko pozori{te/Újvidéki Színház, Novi Sad

Mladenovi}evo ~itanje Pomorandìne koreuklju~uje zna~ajna dramatur{ka, strukturalna po-meranja u odnosu na tekst (i u odnosu na praizved-bu teksta, u reìji Gorana Markovi}a). Ponavljanje,kao odre|uju}a forma dramatur{ko-rediteljskogpostupka, scenski je delotvoran, simboli~ki poten-tan na~in da se iskaè bitnost problematike kojomse predstava bavi – opsesija telesnim izgledom, raz-li~iti strahovi od neuspeha u dru{tvu, pucanje sta-bilnosti porodi~nih odnosa, op{ta usamljenost, otu-|enje itd. Izvanredna preciznost, posve}enost iogromna energija igre glumaca zaslu`ni su za pot-punu uspe{nost ove multimedijalne, radikalno sti-lizovane predstave.

(Ana Tasi}, selektorka)Selekcija nacionalne drame i pozori{ta

- sreda, 2. jun, Novosadsko pozori{te/Újvidéki Színház, 19.00

DRAMA O MIRJANI I OVIMA OKO NJEIvor Martini}, reìja Iva Milo{evi}, Jugoslovensko dramsko pozori{te, Beograd

Drama o Mirjani zapravo je zbir sli~ica iz ivotajedne razvedene ene, sa k}erkom u pubertetu, i ne-kim ljudima iz okoline. Svakodnevica je to potpu-no prazna, ali o~i{}ena od banalnosti time {to je po-ja~ana do apsurda. Okolnosti njihovih ìvota nisuni{ta drugo do odsustvo ljubavi. Taj ivot bez ljuba-vi Mirjana deli sa svima oko sebe. Ko je kriv, mladipisac ne propituje. Njegova pri~a podrazumeva daljubavi u nekim godinama vi{e ne moè biti, {to jedonekle posledica njegove iznimne mladosti, odne-kle i slike koju sam ivot pruà.

(Aleksandra Glovacki, selektorka)Selekcija nacionalne drame i pozori{ta - sreda, 2. jun, Poslovni centar NIS, 21.30

NORA LUTKINA KU]AHenrik Ibzen, reìja i adaptacija Predrag [trbac,Narodno pozori{te Sombor

Lanci ènskog ropstva mogu biti zlatni, mogubiti firmirani, zape~a}eni dìpovima, letovanjima izimovanjima, ali i dalje ostaju lanci. Kad se na|uvlasnik konta i korisnica kartice - ko kime manipu-li{e, ko je u zatvoru, ko koga izrabljuje i ko je vi|enza emancipaciju... Pitanje koje je Ibzen pre ravno130 godina postavio, ti~e se slobode izbora u braku,samim tim nije samo ensko pitanje. U svakom slu-~aju, ni danas nije dobilo definitivan odgovor.

(Aleksandra Glovacki, selektorka)Selekcija nacionalne drame i pozori{ta -

~etvrtak, 3. jun, Poslovni centar NIS, 21.30

VIIs r e d a , 2 6 . m a j 2 0 1 0 . 55. sterijino pozorjeVI s r e d a , 2 6 . m a j 2 0 1 0 .55. sterijino pozorje

neki od dobitnika sterijine nagrade za

najbolju predstavu

„Korak nazad“da bi se boljenapredovaloPitanje daljeg razvoja Pozorja mora serazmatrati nezavisno od prevazi|enih dilema(da li se treba otvarati prema svetu ili ne), ali iod nerealnih geopoliti~kih ambicija(regionalno, ex-yu, ili sli~no) - dakle sastanovi{ta koje je pozori{no, logi~ko i realisti~ko.Nakon nestanka SFRJ Pozorja i zna~ajnih, nonesistemati~nih napora da se prevazi|eizolacija, period 2003-2007 (mandat IvanaMedenice) je, uz sve manjkavosti, doneo bitansistemski pomak: iz sveta su nam stigla(takmi~arska) tuma~enja sve zna~ajnijemoderne srpske drame, dok je programKrugovi (aktuelna svetska drama), daorazbu|uju}i podsticaj. Ali, poku{aj pro{irenja spredstavama po stranom tekstu, iako s pe~atomstru~nog konsenzusa (kumovao i potpisnik), zatri godine o~igledno nije uspeo: Pozorje gubiviziju - a dobija {arenilo bez jedinstvenogmerila. Nu`no je uvideti gre{ku i napraviti

„korak nazad“ - da bi se bolje napredovalo:povratak festivalu doma}e drame. Jeste, imanovih oblika afirmacije doma}e drame naPozorju; svakako, na{a drama se afirmisala usvetu. Ali, pod jedan: dolaze novi pisci - ko }enjih afirmisati ako ne Pozorje, kroz predstavu!?Pod dva: prave mogu}nosti pro{irenja (uzistinsku obnovu Krugova) u problemskoj suravni: takmi~arski program doma}e drame,plus (tematsko) gostovanje neke nacionalnedramaturgije iz sveta (ili pisca), dramatur{keradionice... Dramski tekst je uvek ~itav svet:po|imo tim putem, jer to je jedina mogu}astrategija Pozorja. Za ostalo, ima drugihfestivala.

Svetislav Jovanov, teatrolag foto

Promovisanjedoma}egdramskogtekstaIzri~ito sam protiv selekcije nacionalnogpozori{ta, jer su mi i razlozi za njeno uvo|enjebili prili~no problemati~ni. Kao, postoje glumci,reditelji i ostali pozori{ni autori koji, rade}iretko ili skoro nikako, predstave po doma}imautorima, nemaju priliku da se takmi~e zaSterijinu nagradu! A ja se pitam: za{to bi otome, umesto onih koji (bi trebalo, ali to ne~ine) kreiraju kulturnu politiku ove zemlje,trebalo da brine Sterijino pozorje? Njegovaprevashodna misija jeste promovisanje

doma}eg dramskog teksta i ono je u toj misijizaista veoma uspe{no. Vrlo dobro se se}amvremena kada su na{i najzna~ajniji reditelji,glumci i na{a najzna~ajnija pozori{ta, sve svojesnage usmeravali upravo na to da do|u naSterijino pozorje. Tu su bili vrednovani i sticalipotvrdu svojih vrednosti, upravo rade}ipredstave po doma}im autorima. Jeste, dràvase smanjila, ali je u me|uvremenu na{a drama,sasvim zasluèno, doìvela veliki i zna~ajanproboj u svet. Na{i pisci se igraju od Amerikedo Japana - {to je veliki kompliment za na{ukulturu (kulturu malog jezika) - neke od tihpredstava su bile i na Pozorju, a neke su upravona Sterijinom pozorju dobijale i nagrade...înjenica da se dela na{ih dramskih pisacaprevode i igraju u svetu, a potom te predstavedo|u i na Sterijino pozorje, pa mi vidimo kakonas tuma~i neko iz druga~ijeg kulturnog icivilizacijskog konteksta, jeste pravi vidinternacionalizacije Festivala. [to se selekcijeKrugovi ili njene varijacije Drugovi ti~e,smatram da je jasno koncipirana i neophodnakao referentni of-program koji (bi morao da)ima bar minimum dodirnih ta~aka sa glavnomselekcijom. Idealno bi bilo da oba programakoncipira jedan selektor.

Darinka Nikoli}, glavna urednica ~asopisaza pozori{nu umetnost Scena

Vratiti PozorjeizvornimprincipimaKao neko ko prati Sterijino pozorje od samogpo~etka, dakle vi{e od pola veka, ne mogu dase pomirim sa tim da je jedan od festivala sa

najmarkantnijim konceptom u svetu postaofestival mutnog eklekti~nog programa. Ponajnovijem konceptu na Sterijino pozorjemoè da do|e svaka odli~na predstava iz na{ezemlje, okruènja i sveta. [to je pravakoncepcijska katastrofa! Lepo ih je videti, ièlim im svaki uspeh kod novosadskepublike, ali koncept je oti{ao do |avola. Kakose Sterijino pozorje silom istorijskih doga|ajana zapadnom Balkanu bilo svelo samo naSrbiju, spasonosan je bio program Krugova,koji je omogu}avao pojavu na Sterijinompozorju svega zna~ajnog {to se de{ava naplanu doma}e drame u regionu, daklekoncentri~no oko Srbije. Ono {to se sre}no ita~no zvalo krugovima. Taj naziv je trebalo iostaviti, jer niko nema prava na autorstvo zaideje koje su prihva}ene od najvi{ih instanciFestivala kad idejni tvorac nekog termina,slogana ili koncepta ode sa ~elnog poloàja.Neko je valjda smislio i termin Sterijinopozorja, pa se nije menjao sa svakim novimdirektorom ili selektorom. Slogan i idejapostaje op{te dobro. Naravno, treba da i daljeimaju pravo u~e{}a na Pozorju i svihreprezentativnih predstava iz sveta nasrpskom predlo{ku.

Jovan ]irilov, teatrolog

Festival visoke,supermenovskeizdr`ljivosti

Pozorje je, kako se pokazalo, festival visoke,supermenovske izdr`ljivosti. Festival Ba{ elik,koji je za ne{to vi{e od pola veka podneo iizdrào tolike zahvate i udarce. Na brzinureformisano, svo|eno, produàvano,pro{irivano i opet vra}ano u raniji tok, kao rekau korito posle bujice. U stvari opstalo je navernosti publike i na svojoj inicijalnoj formuli...Ona je ina~e jednostavna: Festival doma}edrame. U me|uvremenu, po prirodnomzahtevu novih pozori{nih tokova, oboga}enprogramom Krugovi koji obuhvata moderne,smele istraìva~ke forme. Veliki broj dramskihautora ~ija su dela trijumfovala na Pozorju idoìvljavala brojne postavke na izvornom isvetskim jezicima, najboje svedo~e o tome dataj festival nije bio niti je proma{ena investicija.Naprotiv, to je jedna od retkih kulturnihinstitucija koja se odràla isklju~ivo na svojimrezultatima. Pa ako je pozori{te ogledalodru{tva, pozori{ni festival je uveli~avaju}eogledalo, izo{trenijeg fokusa i ekspozicije. Zatoreformi{ite dru{tvo, a ne razbijajte ogledalo zato{to niste zadovoljni odrazom svoga lica unjemu.

Vida Ognjenovi}, knjièvnica

Nova drama na Sterijinom pozorju

„Sre}ni krajevi“ - radionica dramskog teksta u regionuOrganizatori Sre}nih krajeva su Sterijino po-zorje, Integrali Ljubljana (Slovenija), Nova-drama.org, Beograd. U~esnici radionice bavi-}e se pojavom odnosno razumevanjem sre}nihkrajeva u proizvodima savremenog dru{tva, safokusom na filmu. Radionica se sastoji iz tri de-la - prvi deo je istraìva~ki rad, drugi pisanje au tre}em u~esnici postavljaju svoje produktena pozornicu. Svoje tekstove predstavljaju sa-mi, svaki u~esnik je i reditelj i performer. Radi-onicu, pored samog sadràja sre}nih krajeva,zanima i autor kao performer i reditelj, i zato}e svako biti odgovoran za svoju prezentaciju.Ova vrsta radionice neophodna je u na{emprostoru, jer se ispostavlja da je savremenomautoru potreban direktan kontakt s pozorni-com i publikom, da bi se na osnovu toga formi-rao ja~i i time, {irom Evrope, konkurentniji au-torski izraz. U~esnik radionice moè biti svakoko se bavi savremenim pozori{tem: pisci, reda-telji, performeri.

Sreda, 26. maj - nedelja 30. maj, Art klinika,Gr~ko{kolska 5, 11.00

Scena, maska, kostim, lutkaU okviru 55. Sterijinog pozorja Centar za likov-no vaspitnje dece i omladine Vojvodine, uz po-dr{ku Sterijinog pozorja, organizuje 51. izlo`bulikovnih radova dece i omladine Scena, maska,kostim, lutka’. Ove godine izlo`ba je posve}enadugogodi{njoj direktorki Centra za likovno vas-pitanje, Milici Mimi Spasojevi}, likovnom pe-dagogu i primenjenoj umetnici. Milica Spaso-jevi} je trideset godina rada posvetila afirmaci-ji de~jeg likovnog stvarala{tva organizuju}i iz-lo`be de~jih likovnih radova. Zahvaljuju}i nje-noj inicijativi, izlo`ba ‘Scena, maska, kostim,lutka, nakon prestanka Majskih igara u Be~eju,nastavila je da se odràva u okviru Sterijinogpozorja. Njoj svojstvenom snagom, entuzija-zmom i ljubavlju, posve}ivala se materijalizaci-ji uticaja pozori{ta na de~ju ma{tu i kreativnost.Svaki put je ponovo bila o~arana lepotom iiskreno{}u de~jih radova. U znak se}anja nanju, u okviru ovogodi{nje izlo`be bi}e posta-vljena retrospektivna izlo`ba Kostimi snova izkolekcije Centra, koju ~ine de~ji radovi nastaliu poslednje tri decenije. Drugi deo izlo`be na-stao je ove godine u pred{kolskim ustanovama,osnovnim i srednjim {kolama Srbije. Kao iprethodne, i ovogodi{nja izlo`ba dokazuje da jede~ja kreativnost neiscrpna i da uz stru~ni radlikovnih pedagoga, deca s velikom rado{}u ula-ze u svet ma{te i pozori{ta.

êtvrtak, 27. maj, SNP, gornji foaje sceneJovan \or|evi}, 10.00

Ima li (pozori{nog)ìvota izvan netaTeatar.hr dnevni je internet njuz-magazin i isto-vremeno najve}a stalno, trajno i besplatno dostup-na digitalna baza podataka o hrvatskim izvo|a~-kim umetnostima, te najopse`niji sistem servisnihinformacija o njima, u Hrvatskoj. Namenjen je po-pularizaciji izvo|a~kih umetnosti, informisanju iedukaciji publike, ali i teatarskih profesionalaca. Usedam godina postojanja, Teatar.hr je postao po-lazi{ni informativni punkt za izvo|a~ke umetno-sti, te mese~no bele i vi{e od 80.000 poseta.

Petak, 28. maj, SNP, gornji foaje scene Jovan \or|evi}, 11.00

Rodoljupci J. S. Popovi}a u reìjiMate Milo{evi}a i izvo|enjuJugoslovenskog dramskogpozori{ta iz Beograda (1956.godine); Stradija RadojaDomanovi}a, u dramatizacijiBorislava Mihajlovi}a i reìjiJovana Putnika, izvo|enje Srpskog

narodnog pozori{ta iz Novog Sada (1959); Zvezde suve~ne Mateja Bora u reìji Slavka Jana i izvo|enjuSlovenskog narodnog gledali{~a iz Ljubljane (1960);Oàlo{}ena porodica Branislava Nu{i}a u reìji MateMilo{evi}a, izvo|enje JDP iz Beograda (1964); PokojnikBranislava Nu{i}a u reìji Ljubi{e Georgijevskog,izvo|enje Dramskog teatra iz Skoplja (1967); @enidba iudadba J. S. Popovi}a u reìji Dejana Mija~a, izvo|enjeNarodnog pozori{ta iz Sombora (1976); Putuju}epozori{te [opalovi} Ljubomira Simovi}a u reìji DejanaMija~a i u izvo|enju JDP iz Beograda (1986); ûdo u[arganu Ljubomira Simovi}a ureìji Egona Savina, izvo|enje SNPiz Novog Sada (1993); KarolinaNojber Neboj{e Rom~evi}a u reìjiNikite Milivojevi}a, izvo|enjeGrada teatra iz Budve (1999);Porodi~ne pri~e Biljane Srbljanovi}u reìji Gabora Rusnjaka,izvo|enje pozori{ta îki Gergelj iz Kapo{vara uMa|arskoj (2003); Brod za lutke Milene Markovi} u reìjiAne Tomovi}, izvo|enje SNP iz Novog Sada (2009.godine).

Branko Gavela za predstavu Kir Janja J. S. Popovi}a,Narodno pozori{te Beograd (1956); Milenko [uvakovi}za predstavu Intimne pri~e Mile Markovi}, SNP iz NovogSada (1963); Ljubi{a Georgijevski za predstavu PokojnikBranislava Nu{i}a, Dramski teatar iz Skoplja (1967);Ljubi{a Risti} za predstavu Oslobo|enje Skoplja Du{anaJovanovi}a, Centar za kulturnu djelatnost SSO izZagreba (1979); Petar Ve~ek za predstavu GospodaGlembajevi Miroslava Krleè, Dramsko pozori{te Gavelaiz Zagreba (1984); Egon Savin zapredstavu Tri ~eki}a, o srpu da i negovorimo Deane Leskovar, SNPNovi Sad (1989); Nikita Milivojevi}za predstavu Karolina NojberNeboj{e Rom~evi}a, Grad teatarBudva (1999); Neboj{a Bradi} zapredstavu Prokleta avlija IveAndri}a, Kru{eva~ko pozori{te (2000); AleksandarPopovski za predstavu Kandid ili optimizam Voltera,JDP Beograd (2009).

Pero Kvrgi} (1956, 1959, 1971,1981), Stane Potokar (1957),Petre Prli~ko (1961), Boris Kova~(1963), Ljuba Tadi} (1964), IvanHajtl (1970), Vlastimir-\uzaStojiljkovi} (1972), MiodragPetrovi} ^kalja (1975), Rade[erbedìja (1977, 1979, 1984),

Milan Gutovi} (1978), Danilo-Bata Stojkovi} (1982,1984, 1990, 1992), Predrag-Miki Manojlovi} (1985),Lazar Ristovski (1989), @arko Lau{evi} (1990), PredragEjdus (1991, 1993), Petar Kralj (1994, 1999), SergejTrifunovi} (1998), Neboj{a Glogovac (2001, 2005), AronBala` (2008), Nikola Ristanovski (2009), Marija Kon(1957), Rahela Ferari (1964), MiraBanjac (1967, 1970), JoanaPopovska (1977), MirjanaKaranovi} (1985), Anica Dobra(1991), Mira Stupica (1994),Jelisaveta-Seka Sabli} (1998),Vanja Ejdus (2003), Nada [argin(2009)...

Festival nesamo doma}edrame ve} iteatra uop{te

Tokom devedesetih, Sterijino pozorje je u{lo ukrizu i koncepta - bilo je pozori{na smotrazemlje koja se raspadala - i umetni~kogkvaliteta, jer je te{ko bilo napraviti relevantnusmotru od desetak zna~ajnih predstava ra|enihsamo po srpskim komadima: dotle je, zaselekciju istog obima, konkurisala mnogo ve}aprodukcija. Nadovezuju}i se na poku{aje mojihprethodnika iz devedesetih, po~eo sam, umandatu selektora i umetni~kog direktoraPozorja (2003-2007), reformu koncepta, ali uzpo{tovanje izvorne misije: negovanje doma}edrame. Reforma se sastojala, pre svega, uprikazivanju znatno ve}eg broja relevantnihstranih predstava ra|enih po na{oj drami, kao iuvo|enju paralelnog me|unarodnog programaKrugovi, ~ija je funkcija stavljanje doma}edrame i pozori{ta u me|unarodni kontekst.Nagrade irija u toku mog mandata, kao ireakcije publike i kritike, potvrdile su ovakvuinternacionalizaciju. Onda smo, uz {iroke idetaljne konsultacije sa stru~nom javno{}u,koncept jo{ pro{irili, tako da je Pozorje danasfestival ne samo doma}e drame, ve} i teatrauop{te; dakle, sveobuhvatna, na visokimumetni~kim kriterijumima zasnovananacionalna pozori{na smotra. Mislim da je ovoplodonosan, demokrati~an i svobuhvatankoncept koji }e se i dodatno potvr|ivati.

Ivan Medenica, pozori{ni kriti~ar

KAKO JESTE I KAKO BI MOGLO BITI

neki od dobitnika sterijine nagrade

za reìju

neki od dobitnika nagrade za

gluma~ka ostvarenja

PRATE]I PROGRAMI

Izlo`ba pozori{nog plakata i grafi~kog oblikovanjaUru~enje nagrada na otvaranju 13. izlo`be po-zori{nog plakata i grafi~kog oblikovanja. @iri su~inili Darko Vukovi} (predsednik), Filip Mar-kovinovi} i Ivica Stevanovi}.

- Pozori{ni plakat je umetnost gde slikom isimbolima treba reprodukovati vi{eslojnost iduhovnu vrednost teksta i re~i, a koja strogovodi ra~una i o dramatur{kom, rediteljskomkonceptu, a ipak zadovoljava sve umetni~ke iautorske kriterijume. Zadatak je sloèn, jer je

plakat prvi kontakt s budu}om publikom. Ni-je svejedno kakva je prva informacija o pred-stavi koja se tek priprema. Mora se vrlo jedno-stavno, saèto i jasno informisati, da za trenbude jasno sve {to je bitno i karakteristi~no zapredstavu. Malo je grafi~ara koji su posle nizapoku{aja uspeli da izgrade svoj identitet, svojjezik izraàvanja, prepoznatljiv stil u saradnji spozori{tima. U dizajnu plakata pozori{ni pla-kat je posebna disciplina sa strogim i osobe-

nim zakonitostima. Pored osnovnog zadatka– vi{eslojnog informisanja o predstavi, plakatkao umetnost ulice koja {iri kulturu, daje i sli-ku sredine koja, i pored finansijskih te{ko}a,karakteristi~nih za sva pozori{ta, neguje i pri-znaje va`nost pozori{nom plakatu (Ferenc Ba-rat, vi{estruki laureat izlo`be).

Sreda, 26. maj, SNP, donji foaje sceneJovan \or|evi}, 19.00

Izlo`ba „Me{a Selimovi} u pozori{tu“Izlo`bom Me{a Selimovi} u pozori-{tu, Muzej pozori{ne umetnosti Sr-bije obeleàva sto godina od ro|e-nja jednog od na{ih najistaknutijihknjièvnika, Me{e Selimovi}a. Au-torka izlo`be je Olga Markovi}. Iz-lo`bom su obuhva}ene najzna~aj-nije dramatizacije i inscenacije ro-mana Dervi{ i smrt i Tvr|ava.

Utorak, 25. maj, SNP, donji foajescene Pera Dobrinovi}, 19.30

Predstavljanje pozori{nih publikacija i periodikePozori{te nije samo da se gleda, o njemutreba i da se ~ita, u pozori{noj literaturi dase u iva. Nezaobilazni Dani knjige, u tomkontekstu, ove godine bi}e organizovaniu dva termina, a moderatorka programaje Ljiljana Pe{ikan Lju{tanovi}.

PRVI DAN - Predstavljanje perio-di~nih izdanja Sterijinog pozorja: mla-di kriti~ari, nova pozori{na kritika, no-vi dramski tekstovi, zapaèni autorikonkursa Sterijinog pozorja za savre-meni doma}i dramski tekst u 2009. uprevodu na engleski jezik. Predstavlja-nje Godi{njaka pozori{ta Srbije2008/09, kao periodi~ne publikacijeSterijinog pozorja koja marljivo beleìpodatke o repertoaru profesionalnihpozori{ta u prethodnoj sezoni;

DRUGI DAN - razgovor o zapaè-nim pozori{nim knjigama: tradicio-nalne vrednosti u dramskom sagleda-vanju, dramska dela koja ponavljaju ipotvr|uju kulturne vrednosti vlastitezajednice kao srpsku op{tepoznatupri~u, kao arhetip zajedni~kog se}anja.

Ponedeljak 31. maj i utorak 1. jun,SNP, gornji foaje scene Jovan \or|evi}, 17.30

VIII s r e d a , 2 6 . m a j 2 0 1 0 .55. sterijino pozorje

sterijino pozorje, 55. put od ve~eras do 4. juna u novom ... · ii sreda, 26. maj 2010. sreda, 26....

Documents