MISAONA STRUKTURA (UPUTSTVA ZA PRIJAVU I IZRADU MAGISTARSKIH I DOKTORSKIH

RADOVA NA F@M-u)

1. NASLOV (ne moe da bude dugaak kao rezime i da ima ''i'', jer to predstavlja dva problema)

2. PREDGOVOR (neto uopteno): Razlozi za izbor teme (motivacija,

oekivanja, potencijalne tekoe i olakavajue okolnosti...) 3. UVOD TEORIJSKE OSNOVE RADA - Izbor teme - Definisanje osnovnih pojmova iz naslova rada

- Opis posmatranog sistema (objanjenje pojmova) - Definisanje problema - Cilj rada (reiti problem) - Znaaj uoenog naunog problema

4. KONCEPCIJE - Teorijske koncepcije rada - polazita

- Istorijat-geneza, dosadanja relevantna istraivanja i autori - ta je ko u toj oblasti radio i do koji rezultata je doao - ta je sve relevantno za na rad. ta je graa za nau buduu novu naunu informaciju. - Krucijalne koncepcije, koje nas dovode do rezultata

5. ISTRAIVANJE - Uvodne napomene (znaaj istraivanja) - Ciljevi i zadaci istraivanja - Hipoteze (osnovna i pomona literatura) - Koriene metode - Opis istraivanja

Upitnik Anketa Veliina uzorka (prag znaajnosti rezultata; x2 - test - studentov test) Samo istraivanje i tumaenje rezultata

- Rezultati istraivanja: Da li su potvrene ili opovrgnute hipoteze

6. NOVA NAUNA INFORMACIJA - Sloaj koncepcija i rezultat istraivanja - Opis modela (za reavanje naunog problema) ili nove teorije ili otkria... - Doprinos nauci kako je reen problem

7. OTVORENA PODRUJA ISTRAIVANJA - ta bi na osnovu rezultata ovog rada moglo dalje da se istrauje

8. VREDNOVANJE RADA - Uporedna analiza tog rada sa drugim slinim istraivanjima (prema

taki 3 i 4) - Lino i objektivno miljenje o vrednostima rada

9. ZAKLJUCI RADA (Rezime-opis svakog poglavlja u alinejama) 10. LITERATURA (Azbunim redom) 11. PRILOZI Napomena: Magistarski rad je bez take 4 i 6

- NEKA POJANJENJA TEORIJSKO-METODOLOKI KONCEPT PRIJAVE I IZRADE MAGISTARSKOG I DOKTORSKOG RADA

U V O D Ad.3. TEORIJSKE OSNOVE RADA Izbor teme

Kandidat sam bira temu rada uz konsultaciju sa mentorom. Da bi o nekom problemu moglo da se promilja treba prethodno

dobro prouiti literaturu (odgovarajue udbenike, knjige-monografije, razne zbornike sa naunih i strunih skupova (kongresa, savetovanja, simpozijuma, seminara, konferencija,pojedinane naune i strune radove, ve odbranjene magistarske i doktorske radove, internet...).

U TEORIJSKOM delu rada kandidat odreuje i definie osnovne pojmove svog rada, teorijske osnove kojima e se upravljati u misaonoj analizi, dosadanja relevantna istraivanja u oblasti za koju se opredelio, navodi autore koji su ve radili u toj oblasti i rezultate koji su u toj oblasti ve spoznati ...To je, u sutini, kandidatu teorijska osnova,, na temelju koje e razraditi i koncipirati svoju, buduu, novu naunu informaciju,u skladu sa rezultatima istraivakog dela.

Ostala poglavlja svoje teorijske analize autor koncipira u skladu sa proitanom literaturom, konsultacijama sa mentorom, svojim afinitetima i istraivakim zahtevima.

Teorijske osnove rada treba da omogue kandidatu da uoi relevantan NAUNI PROBLEM koji e u svom daljem radu reavati.

Identifikovanje, definisanje i obrazloenje naunog problema.

Problem je saznanje o neznanju koje ima veliku vrednost za razvoj naunog znanja.

Prirodni jeziki oblik izraavanja problema je pitanje,odnosno upitna reenica.

Postavljeno pitanje je osnovna vodilja (Arijadnina nit) u istraivanju usmerenom na sticanje saznanja.

Pravo pitanje i uoavanje problema odreeni su u velikoj meri

optim pogledom na svet, ontolokim, epistemolokim i metodolokim pretpostavkama, teorijskim stanovitem, vrednosnim orijentacijama i etikim gleditima samog istraivaa kao i kulturnim, socijalnim, vremenskim, teorijskim, logikim i metodolokim kontekstom.

Dobro prouena odgovarajua literatura je neophodan uslov za dobro postavljanje problema rada, da se dobro shvati postavljeno pitanje kako bi se u izabranoj i relevantnoj literaturi tragalo za moguim odgovorima.

Cilj rada se odnosi generalno na pristup i treba ga razlikovati od

cilja istraivanja. Cilj rada je iri i sveobuhvatniji posao. Znaaj uoenog naunog problema i njegovog reavanja treba

opisati sa nekoliko jezgrovitih reenica kako bi se nauna javnost uverila u vrednost naunog poduhvata. Ad.4. KONCEPCIJE Koncepcije su graa na kojoj se zasniva budua nova nauna informacija u saglasnosti sa rezultatima istraivanja... Postoje obine i krucijalne koncepcije. To su putokazi ka cilju kojem idemo. Ad.5. ISTRAIVANJE Ciljevi istraivanja su okonanja, eljena stanja na koja su usmerene istraivake aktivnosti u istraivakom poduhvatu. Oni se izraavaju normativnim, preskriptivnim iskazima i treba da budu jasno odreeni.

Pitanja na koja u istraivanju treba da naete odgovor su osnova ciljeva. Osnovna razlika izmeu pitanja istraivanja i ciljeva je nain na koji su napisani. Pitanje je formulisano u upitnoj formi, a ciljevi su izjave koje se tiu postignua istraivanja.

Rad moe sadrati vie ciljeva pri emu je potrebno prethodno odrediti prirodu odnosa izmeu ciljeva (radi se o uobliavanju usklaenih skupova i nizova ciljeva istraivanja kao i o odreivanju prvenstva ciljeva).

Glavni cilj trebao bi da pokae opti fokus studije, a posebni ciljevi njegove specifine aspekte. Treba ih jasno formulisati i paziti da svaki cilj sadri samo jedan aspekt studije. Naravno, ciljevi mogu biti postavljeni kao nezavisni i zavisni, uzajamno iskljuivi i uzajamno neiskljuivi , u genealokom odnosu prema kojem je mogue razlikovati osnovne, i iz njih izvedene ciljeve, zatim se neki ciljevi mogu postizati uporedo, istodobno, a drugi samo u sledu ( kao neposredni, posredni i konani ciljevi). Autor se, prema prirodi istraivanja opredeljuje za jedan od naina njihovog prezentovanja. Na osnovu ciljeva se postavljaju zadaci istraivanja. Zadaci istraivanja su analogni ciljevma istraivanja.. Iz ciljeva i zadataka se postavljaju hipoteze i pomone hipoteze.

Hipoteze

Nulta hipoteza se postavlja u odnosu na problem. Pomone hipoteze se konstruiu za svaki istraivaki cilj, odnosno za svaki postavljeni zadatak istraivanja:

- Nulta (glavna ili osnovna hipoteza) - Pomone hipoteze

Hipoteze predstavljaju zamiljeno, znaajno, probno, logiki, iskustveno dopustivo, a pri tom proverljivo reenje problema. Hipoteza treba da bude izriit, jasan, znaajan, informativan, teorijski dobro obrazloen i iskustveno proverljiv injeniki iskaz, tvrdnja kojim se odgovara na pitanje kojim je postavljen problem istraivanja.

Kroz istraivaki deo rada se hipoteze potvruju ili opovrgavaju,i na osnovu toga posle izvode zakljuci istraivakog dela.

Definisanje kljunih izraza - identifikovanje varijabli ima vanu ulogu u procesu odreenja nacrta istraivanja, ciljeva istraivanja i potvrivanja hipoteza.

Varijable predstavljaju izriito odreivanje znaenja svih znaajnih izraza koji se koriste u odreenju problema, ciljeva i hipoteza istraivanja. U istraivanjima menadmenta varijabla se posmatra kao pojava, karakteristika ili osobina koje su predmet merenja ili

istraivanja. Varijabla je osobina koja izraava pojam ili konstrukt, neto to se moe promeniti kvantitativno i kvalitativno.

Najee se koriste pojmovi nezavisna i zavisna varijabla i pod time se podrazumeva svaka karakteristika pojave koja se istrauje, kod koje se posmatraju kvalitativne i kvantitativne razlike (ili slinosti) koje se u njoj javljaju.

Preduslov merenja bilo koje varijable je njeno jasno i precizno uoavanje i definisanje. Dobro razmislite kako operacionalizujete pojmove ili konstrukte koje ete koristiti u istraivakim zadacima ili formulisanim hipotezama, jer nema merenja ako se unapred ne zna ta treba meriti.

Pored rei kao to su: pojava, karakteristika i osobina u metodolokoj literaturi esto se kao sinonimi u konkretnim istraivanjima koriste termini: kvalitet, svojstvo, obeleje, crta, atribut, dimenzija i faktor. Dizajn istraivanja

Ovo je, u sutini, strategija istraivanja koja se odnosi na metode kojima e se prikupljati i analizirati podaci, plan ili program istraivanja, ono to e istraiva initi, poev od postavljanja hipoteza do tumaenja nalaza i zakljuivanja o hipotezama.

Poto se nacrti istraivanja meusobno razlikuju po tome to ne doprinose jednako uspenom realizovanju eljenog istraivanja,veoma je vano odabrati odgovarajui nacrt (vrstu) istraivanja.

Prethodne analize pomogle su da odluimo ta elimo da saznamo,

a sada treba da promislimo KAKO emo to sprovesti ( kojom vrstom istraivanja npr. fundamentalnim, eksplorativnim, komparativnim istraivanjem kada imamo kontrolnu i eksperimentalnu grupu; primenom kojih optih i posebnih metoda saznanja npr. deskriptivna metoda, statistiki metod; na kojem uzorku emo prikupljati podatke, npr. reprezentativnom, sluajnom; kojim tehnikama emo prikupljati podatke, npr. intervju, upitnik...).

Izbor istraivake strategije odreuje okvir unutar kojeg se odabira nacrt istraivanja.

Odreuje se da li e biti eksplorativno ili eksperimentalno. Zatim treba definisati da li e biti pored eksperimentalne grupe i kontrolna grupa... Ako istraiva izabere eksperimentalni pristup ili korelacionu studiju unutar tih pristupa postoje razliiti nacrti-dizajni od kojih bi trebalo izabrati podesan za svrhu datog istraivanja. Osnovni zadatak nacrta istraivanja sastoji se u tome da omogui dobijanje odgovora na

pitanje radi kojeg se istraivanje i preduzima, dobijanje onih znanja i informacije koje su nedostajale i radi ijeg sticanja se i obavlja istraivanje. Razvijanje sredstava (instrumenata) istraivanja Empirijsko istraivanje je teko zamislivo bez nekih sredstava kojima se istraiva koristi tokom empirijskih operacija u procesu istraivanja: posmatranju, menjanju i kontrolisanju nekih uslova istraivanja. Valjanost nalaza istraivanja u velikoj meri zavisi od svojstava kojima se istraiva u istraivanju koristi.Konstruisanje, razvijanje i usavravanje sredstava koja e biti upotrebljena u istraivanju esto zahtevaju posebno istraivanje. Kada postoje ve konstruisana sredstva istraivanja, neretko je potrebno preduzeti probna ispitivanja (pilot istraivanje) da bi se ispitala njihova svojstva u uslovima to je mogue slinijim onima u kojima e se realizovati istraivanje. Pitanja u instrumentu zavisie od postavljenog problema a zatim od cilja, hipoteza, podataka koje elimo da saznamo i identifikovanja potrebnih varijabli. Formulisanje pitanja mora sadrati sve te informacije. Od instrumenata kandidat moe koristiti: upitnik, intervju, skale za merenje stavova, protokole posmatranja ili analizu dokumentacije. Instrument kandidat moe sam konstruisati ( to je vezano sa odreenim naporom i metodolokim procedurama), ali moe preuzeti i ve proverene i verifikovane instrumente (to je znatno jednostavnije). Ako se planira kompjuterska obrada podataka, na obrascu treba ostaviti prostor u kome e se kodirati (ifrirati) podaci. Izbor uzorka:

Tanost rezultata zavisie od naina na koji kandidat bira

uzorak. Glavni cilj izbora uzorka je da se minimalizuju trokovi za svaku

razliku u vrednosti koju sadri uzorak za koji se kandidat opredelio i onaj glavni u populaciji. Ako je, i mali broj jedinica u uzorku nauno odabran, moe sa visokim stupnjem poverenja dati, istinitu sliku populacije koja se prouava.

Kod izbora uzorka neophodno je odgovarajuim metodama utvrditi prag znaajnih (reprezentativnosti) uzorka.

Obrada i analiza podataka: Mora se definisati kako ete analizirati podatke (runo ili kompjuterski)?

Pri kompjuterskoj analizi, koji ete program koristiti (SPSS, SAS, BMDP, StatSoft STATISTICA i dr.)? ( Prethodno razmislite o tipu analize: distribucija frekvencija, tabelarno ukrtanje,klaster analiza analiza varijanse. Vano je planirati koje varijable e biti namenjene kojem tipu statistike procedure : npr. regresijska analiza, ANOVA, faktorska analiza ). Interpretacija rezultata: Iako je svaki operacionalni korak vaan, ipak je tumaenje rezultata istraivanja najvanije do sada, jer iznosi rezultate istraivanja. To je rezultat Vaeg napornog rada koji je uloen u istraivanje i to je jedina stvar razumljiva i vidljiva itaocima. Ako izvetaj nije dobar, ceo napor uloen u istraivanje zapravo propada. Zakljuci iz istraivanja: U ovom delu se eksplicitno iznosi ta se dobilo istraivanjem u odnosu na ciljeve, zadatke i hipoteze. Ad.6. NOVA NAUNA INFORMACIJA vanost ove studije (doktorata) za teoriju i praksu?

U ovom delu studije kandidat iznosi nove naune informacije koje je spoznao u oblasti koja mu je bila predmet istraivanja.

Nova nauna informacija se najee definie kao neki model po kojem se uoene pojave ponaaju.Ree se kroz doktorat postavljaju nove teorije ili otkrivaju neke prirodne zakonitosti

Objasniti u emu e uraena studija doprineti postojeem znanju, pomoi teoretiarima ili praktiarima, uticati na promene, formulacije poslovne politike... i dr.

Ad.7. OTVORENA PODRUJA ISTRAIVANJA to je vee znanje vee je neznanje ta bi, na osnovu rezultata ovog rada, moglo dalje da se istrauje?

Ad.8. VREDNOVANJE RADA Moralna obaveza svakog naunog radnika je da se kritiki osvrne na svoj rad.

Napravite uporednu analizu svojih rezultata rada sa istraivanjima i nalazima koje ste naveli u polaznim osnovama svoga rada.

Sainite (samo)kritiku refleksiju o vrednostima svoga rada, njegovim pozitivnim stranama, ali i manama, nedostacima, koje ste mogli ili niste mogli da izbegnete...i zato. Ad.9. ZAKLJUCI RADA Zakljuke treba izneti u vidu alineja iz svakog poglavlja rada. Ad.10. LITERATURA Treba usvojiti jedan od moguih (uobiajenih) sistema i primenjivati ga jednoznano. Ad. 11. PRILOZI U prilozima se nalaze neki izvori, graa i istraivaki materijal (po mogunosti ne sav).

Legenda: A - opti kriterijumi C - semantiki kriterijumi E - ontoloki kriterijumi Si B - sintaktiki kriterijumi D - krit. saznajne vred. F - krit. doprin. nauci

- specifine kombinacije kriterijuma A-F

IZBOR TEME ZA NAUNI RAD

PRETRAIVANJE LITERATURE

DEFINISANJE PROBLEMA

DEFINISANJE CILJA RADA

KONCEPCIJE

ISTRAIVANJE

CILJ, ZADACI, HIPOTEZE

DOKAZIVANJE HIPOTEZA

UTVRIVANJE REZULTATA ISTRAIVANJA

KREIRANJE NOVE NAUNE INFORMACIJE

VREDNOVANJE RADA I REZULTATA

ISTRAIVANJA

S1

S2

S3

S4

F

N

A

U

N

E

M

E

T

O

D

E

S5

A B C D E F Si

Kriterijumi naunosti

Osnovne faze naunog rada primene metoda naunog rada

ODBRANA DOKTORSKOG I MAGISTARSKOG RADA

U cilju obezbeenja dostojanstvenosti sveanog ina odbrane doktorskog ili magistarskog rada daje se ova procedura u pisanoj formi:

1. Odbrana poinje u tano zakazano vreme, tako to Komisija ulazi u salu. Predsednik Komisije ili mentor prilaze kandidatu, pita ga da li ima tremu, ako je vidljivo da kandidat ima tremu, ohrabri ga tiho sa par rei. Takoe ga podseti da tek na kraju procedure, kada pretsednik komisije saopti ocenu odbrane rada kandidat ima pravo, ukoliko eli, da se obrati komisiji i prisutnima, nikako na poetku izlaganja.

2. lanovi komisije prilaze stolu, ostaju da stoje dok predsednik komisije poziva sve prisutne da takoe ustanu. Ukoliko komisija ima tri lana, predsednik je u sredini, levo od njega je mentor kandidata a sa desne strane nezavisni lan. Ukoliko komisija ima pet lavona raspored ostaje isti s'tim to preostala dva lana stoje pored nezavisnog lana. Predsednik komisije:

Obljavljuje da zapoinje usmena odbrana rada Kandidata ime i prezime Pod nazivom naziv rada Pred komisijom ime i prezime lanova komisije sa zvanjima i iz

koje su oblasti Izjavljuje da je kandidat stekao sve uslove predviene zakonom

i statutom fakulteta da pristupi tom inu usmene odbrane rada.

3. Predsednik zamoli prisutne i komisiju da sednu i (stojei) poinje da ita biografiju kandidata ( ne due od strane kucanog teksta).

4. Predsednik daje re mentoru kandidata koji ustaje i ita izvode iz referata komisije o zavrenom radu, stavljajui akcenat na zakljuak referata.

5. Predsednik poziva kandidata da u vreme od 30 do 40 minuta (za doktorsku disertaciju) i 20 do 30 minuta (za magistarski rad) izloi kljune delove svog rada sa posebnim naglaskom na: nauni problem, hipoteze, kljune koncepcije, organizaciju istraivanja, rezultate istraivanja i posebno na nauni doprinos.

6. Kandidat izlae rad....... Ukoliko sporo napreduje, pa izgleda da e izlaganje dugo trajati

predsednik komisije ga opominje da ubrza izlaganje. Ako i pored opomene izlaganje dugo traje, predsednik prekida

kandidata i moli ga dasamo jo izloi rezultate svog rada. Predsednik pita kandidata da li mu treba pauza?

7. Pitanja (i po pravilu odmah odgovori) Pitanjima zapoinje nezavisni lan komisije Predsednik komisije nastavlja Zavrna pitanja postavlja mentor ako ima i po potrebi zajedno

sa kandidatom brani rad Na kraju daje se mogunost da neko iz publike postavlja pitanja

8. Komisija se povlai na tajno veanje Odlazi u neku slobodnu prostoriju, vea o kandidatu, potpisuje

zapisnik i vraa se u salu. 9. Komisija stoji i poziva sve prisutne da ustanu:

Predsednik ponavlja ime kandidata, naslov rada i imena lanova komisije

Zatim ita zakljuak koji je komisija donela estita kandidatu na odbranjenoj tezi Daje re kandidatu ako ima neto da izjavi Na kraju lanovi komisije estitaju kandidatu istim redom kojim

su i postavljali pitanja. 10. Kandidat se ponovo obraa komisiji i poziva sve prisutne na ruak ili

koktel. 11. Predstavnik Fakulteta fotografisae lanove Komisije i doktora nauka

za fakultetsku arhivu 12. Napominje se da mukarci lanovi komisije moraju biti u odelima sa

kravatom, a ene u suknjama ili haljinama koje su pristojne duine bez izazovnih dekoltea.