šta niste znali o pivu marketing radionica · pdf file40 u zemlji hiljadu osmeha ......

IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, maj. 2008

/ GODINA XII - BROJ 56 / www.monopollist.org

MARKETING RADIONICA

ŠTA NISTE ZNALI O PIVU

INTERVJU MIRJANA KARANOVIĆ

Priča sa naslovne

Davno je Balašević pevao „Putuj Evropo...“ i ona je putovala, niti nas je čekala, niti je mnogo marila za nas. Podele su oduvek postojale, ali se zvanično već 55 godina dele evropske zemlje na dve strane. Sa jedne strane su one moćnije, bogatije, drže se čvrsto jedna za drugu... Sa druge strane su manje snažne, manje razvijene, zaostale... Kako su godine prolazile tako su se države sa ove druge strane pridruživale

ovim jačim, i stalno su, baš kao u onoj dečijoj igri „Aračkinje baračkinje“, uzvikivale pitajući Snažnu Evropu: „Koga ćete?” Snažna Evropa je birala, jednu po jednu, odmereno i promućurno. I tako decenije prošle a ona nikako da uzvikne: „Srbiju hoćemo!“Ipak, kad-kad se čuje poneko stidljivo dozivanje „’Ajde Srbijo, pa nisi ni ti gora od svih.“ A onda nastane pravi metež. Nikako Srbi da se međusobno dogovore ko je najjači, najbrži, ko će trčati u ime svih i probiti se u redove Snažne Evrope. Neki odlučno krenu, pa stanu na sred puta, zaborave gde su pošli. Neki se zalete, ali čim dođu do prepreke uspore obeshrabreni. Neki se malo foliraju, bi oni u Evropu, ali uz jedan korak napred načine bar dva unazad. Neki, pak, retki, pođu polako, ali sigurno i što su bliži evropskom lancu to su veštiji, hrabriji, odlućniji, ali ne mogu sami, a podrške nema...

Bojana Džepina Glavni i odgovorni urednik

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:Bojana DŽEPINA

FAKULTET: Ivana BOJANOVIĆEKONOMIJA: Milica BOŽANIĆDRUŠTVO: Maja RADAKMOZAIK: Davor MIHAILOVIĆ

DIZAJN & PrePress: Dejan CvetkovićBranislav NinkovićtriD studio, Beogradwww.trid.co.yu

LEKTURA: Jelena PAVLOVIĆMENADŽER: Jelena VUKAJLOVIĆILUSTRACIJE: Zoran JOVANOVIĆNASLOVNA: Pavle MIHAJLOVIĆ

ČLANOVI REDAKCIJE: Adrian Stojanović, Slobodan Britvec, Vladimir Gojković, Branko Krstić, Ivana Marković, Dejan Zec, Marko Trifković, Branko Kubat, Anđela Dukovski, Milica Nikolić, Mile Bijelić, Milan Savić, Marija Starčević, Branko Skoković, Jovana Martinović, Dušan Tončić, Davor Mihailović, Maja Radak, Matea Rakić, Maja Šukara, Tatjana Janković, Nikola Škondrić, Dragiša Otašević

ADRESA REDAKCIJE:Kamenička 6, 11000 BeogradTel: 011/30-21-165Mob: 064/130-39-30

E-adresa: [email protected]: www.monopollist.org i www.monopollist.ekof.bg.ac.yu

TEKSTOVI SU AUTORSKI, NISU CENZURISANI I NE PREDSTAVLJAJU ZVANIČAN STAV STUDENTSKE UNIJE EKONOMSKOG FAKULTETA.

ZAHVALJUJEMO SE RUKOVODSTVU EKONOMSKOG FAKULTETA NA POMOĆI U REALIZACIJI OVOG BROJA

UVODNIKm

embe

r of:

SADRŽAJ

CIP - KATALOGIZACIJA U PUBLIKACIJINarodna biblioteka Srbije, Beograd378

MONOPOLLIST/Glavni urednik GoranJavorac.-199?, br. 1- . - Beograd(Kamenička 6): Studentska UnijaEkonomskog fakulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

ISSN 182-3450=MONOPOLLISTCOBISS.SR-ID 117255180

4 FIDES 2008 - TVOJ KORAK U BUDUĆNOST6 ERASMUSOVCI ZA MONOPOLIST8 STAVOVI STUDENATA13 MARKETING RADIONICA14 POVRAĆAJ POREZA IZ INOSTRANSTVA15 MALO RADA I MNOGO PARA18 I PLASTIČAN NOVAC MOŽE SE UKRASTI20 KAMENJE LJUBAVI 20 U VRTLOZIMA ZLA22 MALE STVARI ME ČINE SREĆNOM24 UČINIMO POZITIVNE PROMENE ZA BOLJI

ŽIVOT

26 ”VELIKA DRAMA“ – SAMO PREDSTAVA ILI VIŠE OD TOGA?

28 BUDI ČOVEK PREMA ŽIVOTINJAMA!32 NJEGOVO VELIČANSTVO PIVO 37 SRBIN MEÐU ABORIDŽINIMA39 COOLTURA40 U ZEMLJI HILJADU OSMEHA44 IVO ANDRIĆ46 SINIŠA MIHAJLOVIĆ

4

FAKULTET

KONCEPT SEMINARAOve godine, treći put za redom, FIDES je podrazumevao dva dana predavanja i radionica. Prvi dan , zamišljen kao opšti, počeo je motivacionim preda-

vanjem Vladimira Nestorovića, koje je imalo za cilj da mlade motiviše na kon-stantno usavršavanje sebe i svog znanja, da ih navikne na model celoživotnog učenja, da ih motiviše i pripremi za svet

u kome će raditi i živeti.Zatim, usledila je prezentacija ECDL ( European computer driving licence) sertifikata koji je priznat u svetu i koji je sve više pri zapošljavanju tražen i kod nas, kako kod domaćih, tako i kod stranih kompanija. Neke od značajnijih domaćih institucuja i kompanija koje će ubuduće zahtevati ECDL od svojih zaposlenih su: Minisarstva finansija, inostranih poslova, JAT, Privredna ko-mora, DDOR Novi Sad, PTT Srbija, Piraeus banka, Telenor, OEBS misija u Srbiji, Energoprojekt itd…Pri ovome, nažalost, moram da napomenem da dok veći broj fakulteta kod nas (FON, FIT, Megatrend, Viša poslovna, Eko-nomski fakultet u Subotici itd…) svo-jim studentima obezbeđuju dobijanje ovog sertifikata na našem Fakultetu ova praksa nije zaživela.Na kraju prvog dana usledio je ujedno i njegov najinteresantniji deo - panel diskusija koja je okupila predstavnike kompanija učesnica koji su diskutovali o finansijskom tržištu u Srbiji i odgo-varali na pitanja delegate - studenata.

Treći edukativni seminar o finansijama namenjen najboljim studentima beogradskog univerziteta

FIDES (Finance fevelopment seminar) je prvi put održan 2006. godine, s ciljem da se studen-tima zavšnih godina konačno obezbedi učešće na nekom od kvalitetnih seminara, jer su, zbog jako visokih iznosa kotizacija, mladi finansijeri uglavnom uskraćeni za iste. Zato, osim što ima zadatak da obogati uglavnom teorijsko znanje koje studenti danas stiču na fakultetima, usavrši njihove menadžerske sposobnosti, motiviše ih da rade na sebi i svom razvoju i da prošire mrežu svojih kontakata, FIDES takođe treba da obezbedi samim kompanijama pristup najboljim studentima sa kojima bi eventualno sarađivale u budućnosti.

FIDES 2008 - TVOJ KORAK

U BUDUĆNOST

5

FAKULTET

ČETIRI TEME - ČETIRI KOMPANIJEKako su na ovogodišnjem FIDESU bile obrađene teme iz četiru oblasti: 1. investicioni fondovi 2. berze i brokeri 3. komercijalno bankarstvo 4. Forex - međunarodno tržište valutatako je bilo isto toliko kompanija - učesnica u panel diskusiji.

INVESTICIONI FONDOVIBudući da je jedan od lidera u oblasti investicionih fondova, u panel diskusiji učestvovalo je društvo za upravljanje investicionim fondovima Delta Invest-ments. Govoreći o aktuelnoj situaciji na srpskom finansijskom tržištu, Tijana Borjanović, izvršni direktor Sektora za razvoj Delta Investmentsa, konstato-vala je da je njeno društvo koje upravlja sa dva investiciona fonda ( Delta Plus i Delta Dinamic) ostvarilo u 2007. go-dini prinos za čak 40% manji od onoga u 2006., što je svakako uzrokovano pa-dom investicione jedinice. Prema njen-om mišljenju, uzrok ovog pada jeste hipotekarna kriza u SAD koja se prelila na sva svetska finansijska tržišta, minuli predsednički i predstojeći parlamen-tarni izbori, politička kriza oko Kosova i oko brojnih drugih gorućih pitanja.Ipak, gospođica Borjanović smatra da je naše tržište perspektivno jer pad vrednosti investicione jedinice nije uz-rokovan lošim portfoliom (jer su sve obuhvaćene firme dobro poslovale) već drugim, bazično neekonomskim faktorima. Na našem tržištu trenutno posluje devet unvesticionih fondova ali je procenjeno da postoji potencijal za ukupno 40 (poređenja radi u Sloveniji posluje 107, a u Hrvatskoj 150 investi-cionih fondova). Ova pretpostavka ba-zira se na činjenici da je totalna devizna štednja građana Srbije (uključujući no-vac koji se drži po “slamaricama”) čak 5 milijardi dinara.

BERZA I BROKERIKao predstavnik Beogradske berze govorila je Svetlana Cerović, savetnik Direktora za PR i marketing. Gospođa Cerović kaže da je promet na berzi takođe opao u 2007. u odnosu na 2006. godinu ali da nema razloga za paniku malih investitora što pokazuje i udeo

stranih investitora na našoj berzi od 55 – 60 odsto i to uglavnom kao kupaca. Kao jedan od glavnih problema ona je navela i to što se kod nas samo tri kom-panije listiraju na berzi ( Energopro-jekt Holding, Soja protein i Tigar) dok ostalih 2000, koliko postoji na berzi, trguje po metodi preovlađujuće cene što dovodi do jako malog obima trgo-vanja. Ona takođe navodi da tehničke mogućnosti za znatno povećanje ovog obima postoje jer je donacijom luksemburgške vlade uveden tzv. FIX PROTOCOL koji omogućuje protok od čak 100 000 naloga u sekundi (kod nas se dnevno dobije samo 700).Takođe, na našem tržištu postoji 91 bro-kerska kuća a sa uvođenjem različitih finansijskih derivata na beogradsku berzu i njenim daljim produbljivanjem otvoriće se mogućnosti za njihov mno-go intenzivniji i značajniji rad.

KOMERCIJALNO BANKARSTVOIspred ProCredit banke, kao lidera u kreditiranju male i srednje privrede govorio je Aleksandar Kiš. Prošavši kroz značajan proces restruktuiranja i značajnog smanjenja njihovog broja koji je od 105 banki 2001. godine pao na 35 u 2008., banke su izborile značajnu i jaku poziciju na domaćem finansijskom tržištu i ovaj sektor je jako perspektivan.

FOREXSledeći segment finansijskog poslovan-ja je, na veliku žalost, malo poznat studentima i široj javnosti. Reč je za-pravo o međunarodnom tržištu valuta tj. njhovoj svakodnevnoj kupoprodaji. Kao kompanija - predstavnik ovog jako intresantnog i dinamičnog, ali i stesnog posla pojavila se TeleTrade tj. Milorad Stamenković kao njen trader i menadžer.

ČETIRI TEME - ČETIRI RADIONOCEDrugi dan podrazumevao je mnogo interaktivniji odnos kompanija i del-egata.U skladu sa obrađivanim temama stu-denti su bili podeljeni u četiri radion-ice u okviru kojih su se upoznavali sa opštim performansama kompanije, načinom funkcionisanja tog segmenta

finansijskog tržišta, rešavali case study i dobijali određena praktična znaja (npr. u okviru radionice “Investicioni fon-dovi” pravili su portfolio, računali vred-nost investicione jedinice, kao i visinu ostvarenog profita shodno izvršenom

ulaganju) kao i odgovore na sva pitanja i nedoumice.Na samom kraju u okviru World Café-a , predstavnici HR- a navedenih kom-panijama govorili su kako je to raditi u njihovoj kompaniji. Studenti su se rotirali tako da su svi, u prilično nefor-malnoj atmosferi, bez obzira na to kojoj radionici su pripadali, imali priliku da saznaju sve što su želeli o radu u svakoj od ovih kompanija.

Ono što je takođe bilo pohvalno jeste sjajna organizacija ljudi iz AIESEC-a koji su zbilja pokazali kako se uz dosta truda i posvećenosti uvek sve može postići.Na kraju, treba još reći da je semi-nar svakako ispunio cilj povećavanja praktičnih znanja studenata kao i up-oznavanja sa uslovima zapošljavanja po završenom fakultetu i povezivanja studenata i kompanija. Zato, već sledeće godine mislite na sebe, napravite korak u budućnost i aplicirajte za FIDES 2009!

Maja RADAK

FIDES - Dunja i jovana

FIDES - Svi zajedno

6

FAKULTET

Jakub Vrána23 godineEkonomski fakultetSemestar: LetnjiRepublika Češka

■ Zašto Maribor? (ukoliko je postojao izbor)

Pre svega, želeo sam da pronađem zem-lju u kojoj se predaju isti predmeti kao na mom fakultetu. Lomio sam se između neke tri države i na kraju izbor je pao na Sloveniju i Maribor zato što je jeftin i zato što mogu više para da potrošim na uživanje dok sam ovde.

■ Kako ti se čine Maribor i S-LOVE-nija?

Sigurno je ovo najbolje iskustvo ikad! Ljudi su fenomenalni – ne samo Slovenci – već uglavnom i Erasmus studenti jer sa njima provodim i većinu svog vremena. Stvarno sam upoznao veoma DOBRE ljude – ne mogu poželeti više. Hm, ono što mi se jedino ne sviđa ovde su momci iz obezbeđenja. Zaista idu na živce, a oni znaju i zašto :)

■ Kako jedan običan dan u MB izgleda? Ovako, moj dan obično počinje tako što ustanem oko 11 sati i istuširam se. Pošto se tad najzad osetim kao ljudsko biće, odem negde da pojedem nešto za ručak. Odmor i gledanje filma. Dvaput nedeljno imam fakultet, a kad ne moram da idem tamo basket je najbolja alternativa. Uveče se ide na odbojku. Skoro svaki dan prave se neke žurke ili nešto u vezi sa alkoholom, tako da je to poslednji deo moga dana i takođe razlog mojih glavobolja ujutru.

■ Da li ti je studiranje ovde teže nego u tvojoj zemlji?

Ne mislim da je teže. Recimo da zavisi koji predmeti se izaberu ovde, ali čak i tada kad se izaberu oni ”teži“ studenti ne provode svaki dan čitajući knjige i radeći nešto za školu. Eto, možda su iste težine kao neki ne tako teški predmeti na mom fakultetu.

■ Da li bi preporučio/la svojim pri-jateljima da dođu ovde i zašto?

Naravno da bih. Na primer, sistem kupona za ishranu je savršen i može se naći samo u Sloveniji. Cene hrane i robe u marketima su iste kao i u Češkoj, a smeštaj je nešto jef-tiniji. Ljudi su svugde dobri (devojke čak i lepe) i ako postoji bilo koji problem, ljudi iz kancelarije za Međunarodnu saradnju uvek izlaze u susret. Za ljubitelje sporta poput mene ovde je raj. Eto, to bi bio mali primer zašto doći ovde.

Anu Pajari23 godineUčiteljski fakultetSemestar: LetnjiFinska


Nisam znala ništa o Sloveniji, ali učinila mi se kao lepa zemlja. Prilično je jeftinija u odnosu na Finsku i može da se putuje u okolne zemlje veoma lako. Takođe, Un-verzitet Maribora je novi partner mog Univerziteta, pa sam tako odlučila da bu-dem prvi student ovde sa mog fakulteta.


Dopadaju mi se Slovenci jer su prijatni i dobri. Takođe, atmosfera ovde je mnogo opuštenija nego u Finskoj.

■ Kako jedan običan dan u MB izgleda? Kod mene skoro svaki dan ide ovako: škola, ručak, kafa, neki hobi i uveče piće sa društvom a potom žurka. :)


Lakše je zato što nema tako puno časova kojima moram da prisustvujem jer se većina održava na slovenačkom.


Maribor je prelep grad iako je veoma mali. A možeš lako da putuješ gdegod. Svako bi trebalo da ga poseti barem jednom. :)

Pauwel De Ridder22 godineMašinski fakultetSemestar: LetnjiBelgija


Moj fakultet je imao pozitivna iskustva sa Univerzitetom u Mariboru.


Najviše mi se sviđa grad i priroda oko njega. Imaju par dobrih skijaških staza u blizini. Ono što mi se ne sviđa jeste to što je Maribor mrtav noću. Kad hoćeš da izađeš negde uvek moraš da tražiš mesto gde možeš da odeš. Nema dovoljno

ERASMUSOVCI ZA MONOPOLIST

Marija STARČEVIĆ

7

klubova i sve se zatvara previše rano. To je velika razlika u poređenju sa mojim gra-dom u Belgiji.

■ Kako jedan običan dan u MB izgleda? Buđenje oko 11 ili12 sati. Tuširanje. Ručak oko 2 sata. Posle restorana nešto malo radim za školu. U domovima uveče uvek imaš s kim da popričaš/popiješ nešto, i posle toga se izlazi napolje.


Opuštenije je. Erasmus nije samo studi-ranje. Erasmus je upoznavanje ljudi iz cele Evrope i istraživanje različitih kultura.


Da, svakako bih preporučio ovo mesto drugim studentima. Sigurno je da ću se vratiti ovde na odmor, barem još jednom.

Karla Rickova21 godinuaEkonomski fakultetSemestar: LetnjiČeška Republika


Slovenija je prilično blizu Češke i nije tako skupa kao ostale evropske zemlje.


Stvarno uživam u mom boravku ovde, cela zemlja i Maribor su prelepi. Najviše volim sistem sa studentskim kuponima jer možeš da jedeš po veoma niskim cenama :) Da li ima nešto što mi se ne sviđa ovde? Hm, ne! Sve je jednostavno čarobno :)

■ Kako jedan običan dan u MB izgleda? Dobro pitanje :) Ustanem oko 11 sati i ne radim ništa ceo dan ;)


Ne, naprotiv, ovde je lako biti Erasmus student, a mislim da je tako verovatno i u svakoj zemlji. To je samo Erasmus, ne ubi-janje od učenja :) Barem ne zasad, nadam se da će tako i ostati. :)


Naravno! Ovde je prelepo! I Maribor i

Slovenija su zaista vredni posete.

Jessica Rassavong24 godineEkonomski fakultetSemestar: LetnjiFrancuska


Moj fakultet mi je dao listu zemalja u koje mogu da odem, a koja nije bila baš velika. Tako sam odabrala Maribor jer su mi pri-jatelji preporučili Sloveniju kao veoma lepu zemlju. A zaista nisam poznavala ovaj deo Evrope, tako da mi se učinilo da bi bilo zanimljivo da ga upoznam.


Ovde se osećam zaista dobro! Sviđa mi se grad, način života, ljudi, zelene površine, ”terasa“ grada, raznolikost ove zemlje, ma, mnogo toga! Najveći problem mi je možda jezik i možda zato što u Mariboru nema dovoljno kulturnih obeležja.

■ Kako jedan običan dan u MB izgleda? Uživanje u vremenu, nastava (nekoliko na Erasmus-u), upoznavanje novih ljudi...


NE, definitivno ne.


Da, naravno. Ovo je odlično mesto da se upoznaju ljudi iz drugih evropskih ze-malja i otkriju sve okolne zemlje zajedno sa njihovim kulturama.

Mikolaj Scierski21 godinaEkonomski fakultetSemestar: LetnjiPoljska


Došao sam ovde na preporuku prijatelja. On mi je predložio ovaj grad, i nisam pogrešio što sam ga poslušao.


I Slovenija i Slovenci kao ljudi mi se baš

sviđaju. A najviše mi se sviđaju kuponi za jelo.

■ Kako jedan običan dan u MB izgleda? Ujutru časovi na fakultetu, onda ručak u nekom restoranu, zatim odmaranje ili učenje. Na kraju se sve završi žurkom u večernjim satima.


Čini mi se da je ovde lakše studirati nego u mojoj zemlji.


Da. Meni se svidelo, i ljudima pre mene, neću ništa reći. Zanimljivije je da dođu i sami otkriju ;-)

Monika21 godinaFilološki fakultetSemestar: Zimski i letnjiLitvanija


Mogla sam da izaberem samo Sloveniju i samo Maribor jer moj fakultet nije imao kon-takt sa drugim univerzitetima u Sloveniji.


Grad je super! Sviđa mi se što nije ve-liki. Volim prirodu ovde (naročito pla-nine) i vreme, ali nekad mi se ne sviđaju slovenački studenti koji piju previše i onda postanu malo agresivni (ne svi, naravno).

■ Kako jedan običan dan u MB izgleda? Dan počinje sa jutarnjim predavanjima, onda ručak sa prijateljima, odmor, čitanje ili učenje. A uveče, tu su žurke i druženje sa prijateljima. :)


Erasmusovcima studiranje ovde je veoma lako u poređenju i sa mojim studijama u zemlji i sa slovenačkim studijama ovde. Ovde imaju više prakse i više seminarskih nego u Litvaniji.


Da, naravno. Pa ja sam ovde već drugi se-mestar, zar ne?! :)

FAKULTET

8

FAKULTET

Projekat Istraživanja mišljenja i stavova studenata BU već petu godinu za redom spro-vodi Marketing radionica.

Anketiranje je izvršeno aprila ove godine i to na skoro svim državnim fakultetima u Beogradu (Ekonomski, Filološki, Filozofski, ETF, FON, DIF, Mašinski, Matematički, Hemijski,...) obuhvatajući tako 1200 studenata. Anketa je sadržala 21 pitanje. Pitanja su vrlo raznolika ali se mogu svrstati pod tri kategorije (glavne teme): us-lovi studiranja, politika i studenti i društvo.Ovim člankom se zahvaljujemo svima Vama koji ste pokazali dobru volju i strpljivo popunili anketu.

OCENIMO MI NJIHPrvo pitanje kojim su se anketirani stu-denti pozabavili zahtevalo je da ocene koliko su zadovoljni profesorima, nas-tavnim programom, udžbenicima, predavanjima i funkcionisanjem stu-dentskih službi (ocenama od 1- nimalo do 5 -u potpunosti). Najbolju ocenu

dobili su profesori, 3.20, zatim slede predavanja (logično!), 3.12,nastavni program – 3.05 i studentske službe – 2.68. Dok su udžbenici najgore prošli sa ocenom 2.62.Sa sličnim rezultatima susreli smo se i prošle godine (mada postoji veliki pad u oceni udžbenika) pa se postavlja pitanje kada će neko u ovoj zemlji ob-ratiti pažnju i na studentske zamerke i potrebe?! A da pokažemo da ima mesta gde je sve to ’’malo’’ drugačije pomogli su nam vaši odgovori na pitanje: ’’Koje su pred-nosti privatnih u odnosu na državne fakultete?’’. Iako veliki broj studenata (43 odsto) smatra da privatni fakulteti nisu u prednosti u odnosu na državne, ipak je više onih koji vide različita preimućstva studiranja na privatnim fakultetima (57 odsto) kao što su: bolji uslovi studiranja, više praktičnog znan-ja, lakši upis i lakše i brže završavanje,... Da li se neko sa državnih fakulteta zabrinuo za svoju poziciju na tržištu rada i uplašio sve veće konkurencije? Definitivno mnogo njih. Da li je učinjen

bilo kakav pomak ka pospešivanju uslo-va studiranja na državnim fakultetima, smanjenju školarina ili makar slušanju glasa studenata? Ja to ne vidim, a vi?!I da bi ova priča bila upotpunjena na pra-vi način postavljeno je i pitanje:’’Koji su faktori danas u Srbiji presudni prilikom zapošljavanja?’’(slika 1). Na žalost većina studenata smatra da je diploma faktor koji veoma malo utiče na uspeh pri nalaženju adekvatnog zaposlenja. Samo 14 odsto smatra je najvažnijim faktorom. Pri tom je 19 odsto studena-ta BU zaokružilo lične sposobnosti kao odlučujuće, dok je politička pripadnost zauzela mesto u 11 odsto odgovora na ovo pitanje. Daleko ispred je veza sa 38 odsto! Loše vesti za sve one koji se bave borbom protiv korupcije (ako ih još uvek ima).

I POSLE IZBORA – IZBORIDa, stižu još jedni u nizu... Prosto se nekad zapitam ima li tome kraja ili je ovo možda ona epizoda ’’Dosijea X’’ u kojoj se Molderu jedan te isti dan po-navlja iznova, i iznova, i...

Istraživanje Marketing radionice

STAVOVI STUDENATA

Vidim već u vašim očima iznenađenje... I, da zaista je tako, vaša mišljenja i stavovi biće prikazani u ovom pregledu rezultata anketiranja studenata Beogradskog Univerziteta i ukoliko želite (a sigurna sam da želite) možete saznati stavove Vaših kolega o politici, kulturi, brendu Srbije, uslovima studiranja,...samo nastavite sa čitanjem...

No nismo ih mogli zaobići, kao ni pre-thodnih godina, pa smo vas pitali u koju političku stranku trenutno imate najviše poverenja. Oko 35 odsto je reklo da je to koalicija oko DS. Vicešampion je SRS sa 13 odsto vaših glasova, a zatim slede LDP sa 9 odsto, DSS i NS sa 8 odsto, SPS sa 1 odsto. Bilo je i onih koji su se opredelili za SPO, PUPS, itd. a oni su u ukupnom broju anketa učestvovali sa jednim procentom. Možda ste primeti-li da još puno nedostaje da bi se stiglo do 100 odsto?! E, pa tu se vraćamo na

čuvenog FBI agenta iz prve rečenice ovog pasusa koji se vrti u začaranom krugu ponavljajućeg dana. I, pretpostav-ljate, ostatak od čak 33 odsto studenata BU oseća se poprilično slično i nema poverenja ni u jednu političku stranku u Srbiji! Pošto je sličan rezultat dobijen i prošle godine (25 odsto) kao i 2006. (kada je čak 55 odsto reklo da neće izaći na izbore) možemo zaključiti da je ovo konstantan problem na čijem se rešavanju malo radilo. Moldera je spasi-la Skali a kako će se akteri naše političke

scene izboriti sa ovim poražavajućim rezultatom ostaje nam da vidimo.

BITI ILI NE BITIDobro nam je poznata fraza ’’odliv mozgova’’. Možda malo rogobatna ili ne baš u duhu našeg jezika, ali svakako je nezaobilazna tema kada se govori o mladim ljudima u našoj zemlji. Samo 28 odsto studenata BU ne bi napustilo Srbiju nakon završetka studija (slika 2). Ostali bi glavom bez obzira pobegli iz različitih pobuda: zbog lošeg životnog

9

FAKULTET

Koji su faktori danas u Srbiji presudni prilikom zapošljavanja? slika 1

Da li bi napustili Srbiju nakon završetka školovanja? slika 2

10

FAKULTET

standarda (38 odsto), radi daljeg školovanja (23 odsto). Rezigniranost situacijom u zemlji vidi se i iz odgovora koji su svrstani pod ’’ostalo’’ (11 odsto). Tu su se našli odgovori kao što su: zbog svega, bolje zarade, više mogućnosti izbora, korupcije, nepostojanja pravih vrednosti, političke situacije, naše kul-ture,... Našlo se i dosta inspirativnih

odgovora: da nađem ženu svog života, zbog ljubavi, fudbala, partnera, izazova, zbog posla konzula,...U skladu sa odgovorima neće biti preterano ako Šekspirovu rečenicu iz

podnaslova promenimo u ’’ići ili os-tati’’!

’’MOLITVA’’Evrosong nam kuca na vrata. Nikad do sada naša zemlja nije imala priliku da organizuje događaj ovog tipa. Oči cele Evrope biće uprte upravo u nas...Da li je Marija Šerifović osećala takvu tremu pred nastup u Helsinkiju kakvu sada

sigurno osećaju organizatori Evroson-ga? Trideset i dva procenta studenata smatra da ćemo se izboriti sa organi-zovanjem i biti u rangu sa prethodni-ma, 14 odsto veruje da ćemo nadmašiti sami sebe, 9 odsto predviđa totalni promašaj, 22 odsto nisu sigurni šta će se desiti. Naravno ima i onih koje ovaj događaj i njegov (ne)uspeh uopšte ne

zanima (23 odsto).Ako ništa drugo radilo se poprilično na uključivanju javnosti u izbor jednog od dva voditeljska para putem glasanja za takmičare u emisiji ’’Evropsko lice’’.

Upućen je i javni poziv za registrovanje privatnih smeštaja uz propisane stan-darde kako bi se turistima omogućilo što ugodnije iskustvo u našoj zemlji. To je ono što smo do sada videli. U svakom slučaju ostaje nam ’’Molitva’’ i, nadajmo se, uspeh Jelene Tomašević.

ŠTA POSETITI?!Načeli smo i temu o kulturnim

događajima koje studenti posećuju. Ovde su bioskopske projekcije odnele primat sa 41 odsto, daleko iza su kon-certi (28 odsto) i pozorišne predstave (26 odsto). Na samom kraju liste poželjnih događaja nalaze se izložbe sa svega 4 odsto.Ono što je najviše uticalo na ovakav ra-spored jesu slobodno vreme sa ocenom od 3.54 i cene ulaznica sa 3.44 (slika 3). Iznenađuje podatak da je adekvat-na kulturna ponuda visoko rangirana (3.14) što znači da u moru koncerata, filmskih, muzičkih i pozorišnih festiva-la, ipak ne nađe za svakog po nešto, te bi bilo poželjno da se čuju i potrebe onih kojima se pokušavaju prodati karte za enorman broj ’’eventova’’ svake godine.

I JA SAM BRENDDobro možda ne na nacionalnom nivou, ali ima još vremena, mlada sam ja. A, Vi ste glasali za sportiste kao najadekvatniji brend Srbije (slika 4).

Zatim nezaobilazni Exit i Guča. Proiz-vod koji bi po vama najpre trebalo da se nađe na listi najboljih predstavnika naše zemlje je ’’Plazma’’. I za sam kraj nadamo se da će ovi rezultati, pored zanimljivog štiva, biti i podstrek da se neki problemi sa kojima se studenti svakodnevno susreću reše.

Marketing radionicaBranka PRIŠUNJAK

Najadekvatniji brend Srbije? slika 4

Slobodno vreme 3.54Cene ulaznica 3.44Uređenost objekata 2.51Adekvatna kulturna ponuda 3.14Zainteresovanost prijatelja da idu sa vama 2.7

slika 3

111111

Terenska nastava za smer turizam i hotelijerstvo

Terenska nastava za smer turizam i hotelijerstvo ove godine održala se od 14. do 16. maja u okviru predmeta Organizacija i zaštita prostora u turizmu. Ove godine u odnosu na prošlu nastava je pored Donjeg Podunavlja obuhvatila i Niš, rodni grad cara Konstantina, i Đavolju varoš, srpskog kandidata za 7 svetskih prirodnih čuda. Inicijativa za ovakav vid nastave na kome se studenti druže, ali i upoznaju sa realnošću srpske turističke privrede, pokrenuta prošle godine od strane asistenata Emilije Manić i Aleksandra Đorđevića dobar je primer i potsticaj studentima i profesorima za slične aktivnosti.

Studentski parlament raspisuje konkurs za studenta prodekana

Konkursna komisija Studentskog parlamenta određuje sledeće uslove konkursa za izbor studenta prodekana na osnovu člana 1. pravilnika o radu konkursne komisije:-student III, IV ili apsolvent,-prikupiti najmanje 200 potpisa podrške studenata,-nekažnjavan od strane disciplinske komisije fakulteta i -student koji nije obnavljao godinu i koji ima prosek iznad 8.50.Rok za podnošenje kandidature traje od dana objav-ljivanja konkursa, 13.05. do 27.05.2008. godine u 14h. Kandidature se podnose isključivo u pisarnici fakulteta sa naznakom “Kandidatura za studenta prodekana” . U kandidaturi potrebno je priložiti biografiju i dokument sa potpisom 200 studenata koji podržavaju kandidaturu (obrazac za potpise može se preuzeti u prostorijama Studentskog parlamenta). U slučaju da student bude izabran ne može obavljati funkciju u drugim students-kim organizacijama na fakultetu, odnosno mora podneti ostavku 7 dana od dana kada je izabran.

IzvinjenjeSvi grešimo, naročito kad radimo. Tako smo i mi iz Ml-a u prošlom broju pogrešili, pogrešno smo potpisali au-tora teksta Moj život u Pragu. Autor je ne Dragan, već Dragiša Otašević Gile. Ovum putem mu se javno izvinja-vamo.

Temperature su poskakale naviše i to baš sada kada studenti najviše vreme-na provode u čitaonicama fakulteta.Uređaji za klimu postoje, još kad bi ih neko pokrenuo.

SUEF je vršio istraživanje o tome koliko profesori poštuju vreme prijema, odnosno da li su svojim kabinetima određenog dana u ne-delji u predviđeno vreme za razgovor sa studentima. Prisustvo profesora se prov-eravalo 15 minuta nakon početka vre-mena prijema, i 15 minuta pre završetka istog. Iskustva studenata koji su vršili ovo istraživanje su različita. Neki pro-fesori su se šalili na svoj ili njihov račun, neki su bili uvređeni, neki potpuno ravnodušni. Ipak rezultati istraživanja su zaista pozitivni, više od 90 odsto profesora je u svojim kabinetima sve vreme predviđeno za prijem, spremni za razgovor i davanje saveta.

FAKULTETSKE VESTI Crna maska

Bela maska

FAKULTET

12

Marketing Radionica je neprofitna studentska or-ganizacija Ekonomskog fakulteta koja se bavi mar-

ketingom, istraživačkim projektima i praktičnom primenom stečenih znanja iz oblasti ekonomije i market-inga. Cilj postojanja Marketing Ra-dionice je proširivanje i usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja stude-nata našeg fakulteta.

Projekti kojima se Marketing Ra-dionica bavi su iz raznih oblasti poslovne ekonomije: istraživanje tržišta i javnog mnjenja, pozicioni-ranje preduzeća, izrada marketing planova i sprovođenje PR kampanja, mystery shopping, organizovanje manifestacija i promocija, kao i saradnja sa drugim studentskim or-ganizacijama.

Marketing Radionica postoji već oko 10 godina, i tokom tog perioda više stotina studenata je svojim zalagan-jem i kreativnošću učestvovalo u radu ove organizacije. Novi članovi, koji svojim idejama i energijom dopri-nose realizaciju projekata Marketing Radionice, primaju se početkom let-njeg semestra svake školske godine. Marketing Radionica redovno reali-zuje tri projekta tokom jedne školske godine: Veče reklama- Reklamijada, Praxis i Istraživanje stavova stude-nata.

VEČE REKLAMA- REKLAMIJADA

Reklamijada je humanitarna manifestacija na kojoj se tokom dvočasovnog programa prikazuju na-jinteresantije i najkreativnije domaće i strane reklame u odabiru Marketing Radionice. Početkom decembra, već pet godina za redom, uz finansijsku podršku Uprave fakuleteta, organi-zuje se tradicionalno veče posvećeno reklamama na našem fakutetu.

Svake godine ovaj događaj izazove veliko interesovanje, kako među stu-dentima našeg Fakulteta tako i među studentima drugih fakulteta, medija ali i ostalih zainteresovanih ljubitelja dobrih reklama, pa sada već tradicio-nalno dočekujemo sasvim pun veliki amfiteatar A1.

Marketing Radionica je 2005. go-dine novcem od prodatih ulaznica kupila medicinski aparat za šesto odeljenje Infektivne klinike, na kome su smešteni pacijenti oboleli od AIDS-a, 2006. godine sav prihod od prodaje ulaznica poklonjen je Prihvatilištu za urgentnu zaštitu zlo-stavljane dece u Beogradu, a 2007. godine donacija je išla Udruženju studenata sa hendikepom. Naš cilj je da različite ustanove dobijaju našu simboličnu pomoć, a Market-ing Radionica insistira na kupovini materijalnih dobara za ustanove, kako bi bili sigurni da naša pomoć ide u prave ruke.

Od 2006 godine Reklamijada traje dva dana, odnosno dve večeri, ne

samo da bismo prikupili što više sredstava za humanitarnu pomoć, već i odgovorili na sve veće interesovanje za ovu manifestaciju.

PRAXIS

Projekat Praxis je nastao kao odgovor na neke nedostatke koje smo uočili u toku obrazovanja na Ekonomskom fakultetu. Najveći problem studena-ta Ekonomskog fakulteta je što i po završetku Fakulteta nemaju najjasniju sliku šta ih očekuje i šta se, pre svega očekuje od njih kada zakorače u po-slovni svet. Logičan odgovor, iz kojeg je nastao projekat Praxis, je bio da nedostaje upravo to upoznavanje sa poslovnim svetom, još u toku studija. Pre početka pilot faze projekta, Mar-keting Radionica je u februaru 2005. godine sprovela istraživanje među studentima Ekonomskog fakulteta sa željom da proveri da li su i koliko studenti zainteresovani i koji aspekti su im najvažniji za pohađanje stručne prakse. Pošto su za početak projekta ciljna grupa bili studenti završnih godina, većina ocenjuje praksu kao veoma značajnu za kompletiranje svog obrazovanja, smatra da bi prak-su trebalo da prođu svi studenti i da ona mora da bude sastavni deo nas-tavnog plana i programa na završnim godinama studija našeg fakulteta. Informacije iz ove ankete Marketing Radionica je iskoristila kao potvrdu, ali i misiju svog angažovanja na ovom projektu .

FAKULTET

MARKETING

13

Realizacija projekta Praxis je počela u martu 2005. godine, a njegov cilj je obezbeđivanje i slanje studenata Ekonomskog fakulteta na stručnu praksu u firme koje posluju u našoj zemlji. Posle kontaktiranja velikog broja preduzeća u Beogradu, kao i širom cele Srbije, članovi MR su obezbedili praksu za oko 30 stude-nata našeg Fakulteta, a od aprila 2006. godine, kada je Marketing Radionica započela projekat za ovu godinu poslala je preko 40 stude-nata na stručnu praksu.Ove godine se nadamo da ćemo naići na bolji odziv poslodavaca i obezbediti još

veći broj praksi nego prošle godine, za šta je nepohodna i saradnja sa drugim organizacijama i pre svega podrška Fakulteta.

U toku projekta se obavljaju brojne aktivnosti, počev od informisanja javnosti o našem projektu u medi-jima i direktnog kontaktiranja firmi,

pa sve do obaveštavanja studenata, prikupljanja njihovih biografija i pri-kupljanja informacija o iskustvima studenata posle obavljene prakse. Pre početka realizacije projekta sprove-dena je kampanja u medijima koja je imala za cilj obaveštavanje poslodava-ca o postojanju Praxis-a, promociju Marketing Radionice i svih njenih projekata, kao i promociju samog Fakulteta. U slučaju dogovora o sarad-nji sa preduzećima, studenti su bla-govremeno obavešteni putem plakata na oglasnim tablama, kao i preko In-ternet prezentacije Fakulteta.

Važna činjenica je da selekciju kan-didata ne obavlja Marketing Ra-dionica, već pojedine firme koje i omogućavaju praksu, čime se postiže da na stručnu praksu odlaze stu-denti odgovarajućeg smera i profila, koji najviše odgovaraju konkretnom preduzeću. Krajnji rezultat je da dol-azi do bliže i prisnije saradnje između poslodavaca i članova Marketing Ra-dionice.

ISTRAŽIVANJE STAVOVA STUDENATA

U sklopu svojih aktivnosti u letnjem semestru, Marketing Radionica od 2004. godine sprovodi istraživanje stavova studenata Univerziteta u Beo-gradu i to na stratifikovanom uzorku sa preko 1000 studenata sa različitih fakulteta. Upitnik se najčešće odnosi na aktuelne teme u našem društvu: odlazak i razlog odlaska iz zemlje,

funkcionisanje institucija u Srbiji, problem vojne obaveze, problem saradnje sa Haškim tribunalom, pris-tupanje EU, popularnost političara i političkih partija i sl.

Posle terenskog rada na fakulteti-ma, obradom podataka dolazi se do veoma zanimljivih informacija, koje izražavaju stavove studenata, a koje se na neki način mogu projektovati i na celo društvo i sutuaciju u njemu. Re-zultate ovog istraživanja Marketing Radionice, sa velikim interesovanjem prate i svi značajni domaći mediji.

OSTALI PROJEKTI

Zbog smene generacija studenata u Marketing radionici nemoguće je opisati sve naše projekte koje su radi-li raniji članovi, pa izdvajamo samo neke od uspešnijih:

Čuvajmo jelke - 2001/2002 - pro-jekat za očuvanje zimzelenog drveća od seče u vreme novogodišnjih praznika u saradnji sa Ministarstvom ekologije.

Osnivanje i razvoj Centra za pse vodiče “Homer” u saradnji sa Udruženjem slepih “Homer” - 2002/2003 godine.Istraživanje posećenosti operskih predstava i drugih igranih formi Nar-odnog pozorišta 2001. godine.Saradnja sa Crvenim krstom Srbije na izradi marketing strategije 2003. godine.

Marketing Radionica se nalazi u aneksu na drugom

spratu, u kabinetu 238.

E-mail je marketingradionica@

one.ekof.bg.ac.yu

FAKULTET

RADIONICA

14

Svi građani Srbije koji su od 2005. godine radili u inostranstvu imaju priliku da izvrše povraćaj poreza koji su im bili odbijani

od bruto iznosa zarada. U pitanju su federalni, državni ili lokalni porezi koji su dostizali nivo od 10% do 15% uku-pnih primanja.Svi strani državljani imaju pravo na delimačan ili potpun povraćaj nave-denih sredstava u zavisnosti od države u kojoj su radili i osnova po kome su tamo boravili. - Najviše zahteva za povraćaj poreza nam stiže od strane studenata koji su preko leta radili u Americi preko Work&Travel programa i kojima uspe-vamo da izvršimo maksimalan povraćaj do nivoa od 650-700 dolara, kaže Bog-dan Đakonović sa studentskog portala StudentskiSvet.com koji se specijal-izovao za pružanje ove usluge studen-tima.Procedura povraćaja poreza je nova za naše građane, tako da mnogi prven-stveno iz razloga neobaveštenosti propuštaju priliku da dopune svoj budžet na ovaj način. Rok za podnošenje zahteva za one koji

su radili u Americi je 15. april, zbog čega treba požuriti sa prikupljanjem i preda-jom dokumentacije. Specijalizovane agencije pružaju usluge pronalaženja neophodnih dokumenata putem In-terneta, a nadoknadu odbijaju nakon uspešno sprovedenog postupka. U slučaju američkog poreza, procedura je takva da se zahtev za povraćaj može proslediti u roku od tri godine. To znači da građani Srbije koji su boraviii i radili u Americi u 2005. godini, mogu do 15. aprila da zatraže svoj novac.Ako ste u 2006. ili 2007. godini radili u Americi, imate priliku da i posle 15. aprila predate dokumentaciju, pri čemu ćete dobiti manju svotu zbog plaćanja penala. Potrebnu dokumentaciju čine formulari W2 i DS-2019, kao i foto-kopija ili skenirana slika vize i kartice sa brojem socijlanog osiguranja. Prijavljivanje za povraćaj poreza je ne samo pravo, već i obaveza za sve one koji su radili u inostranstvu. Američke poreske vlasti zahtevaju od svih osoba koji na njihovom tlu zarade više od 3.400 dolara da prijave svoj prihod. Poslednjih godina poreskoj službi SAD su iz Srbije stizali uglavnom pogrešno

popunjeni formulari, u kojima je pri-javljivana veća suma od one na koju je ostvareno pravo.- Takve stvari zaista se veoma lako ot-krivaju, već tokom prve redovne kon-trole. Amerikanci su veomi strogi kada su u pitanju kazne za prekršioce pro-cedure povraćaja poreza, i prekršioci bivaju automatski okrivljeni za krađu poreza američkih građana, što može značajno da utiče na odbijanje budućeg viznog zahteva, navodi Bogdan Đakonović. - Mi smo se opredelili za saradnju sa kompanijom iz Irske koja godinama vrši ovaj posao i obezbeđuje maksi-malni mogući zakonski povraćaj, u najkraćem roku i sa minimalnom pro-cedurom, koja se može sprovesti putem Interneta ili DHL pošiljkom i ulazi u cenu usluge.Na našem sajtu www.StudentskiSvet.com, svi posetioci mogu besplatno i bez ikakve kasnije obaveze da izvrše pro-cenu iznosa povraćaja na osnovu onoga koliko su dugo radili i za koju platu.Prosečno trajanje postupka od faza slanja dokumentacije, provere njihove kompletnosti i autentičnosti od strane ovlašćenog računovođe i odobravanja povrćaja iznosi oko 12 nedelja. Tačno na vreme da se isplanira letnji odmor.

Više informacija: www.studentskisvet.com/povracaj-poreza [email protected].

Kontakt osoba:Bogdan Đakonović064 177 18 [email protected]

Jelena LJUBIŠIĆ

Časopis STUDENT

POVRAĆAJ POREZA IZ INOSTRANSTVA

Studenti iz Srbije koji su tokom prethodnih godina radili u inostranstvu imaju priliku da zarade dodatnih 500-700 dolara ukoliko pokrenu postupak povraćaja poreza. Ovo je naročito značajno za studente koji su pohađali Work & Travel programe u SAD, kojima bi svoja dokumenta trebali da predaju do 15. aprila.

FAKULTET

15

EKONOMIJA

SREĆNA PORODICAUpravo ste platili 10 evra kako biste prisustvovali prezentaciji biznisa 21. veka na koju ste došli zahvaljujući preporuci vašeg poznanika. Ulazite u salu ispunjenu ushićenom masom, strogo poslovnog izgleda. Dok tražite slobodno mesto, salom se prolama frenetičan aplauz. Ispred vas izlazi su-vonjavi čovek srednjih godina i kreće sa pričom ravnom najuzbudljivijim španskim serijama. Za kratko vreme uspeo je da vam kaže da se u sali na-laze njegova predivna, prepametna, predobra, najveća podrška u životu – njegova žena. Aplauz. Tu je i mlađi sin. Aplauz. Stariji je ostao sa bakom da vežba matematiku – od njega neće biti ništa. Aplauz. Pokazuje vam i sat, govori da poseduje veliku kuću, dobra kola, odlična primanja. A šta je po za-nimanju? Konobar! Frenetičan aplauz. U nastavku priče, kao na pokretnoj

traci, smejuju se reči uspeh, odličan, malo rada, dosta slobodnog vremena, gospodar svoje sudbine, iznad prose-ka, savremena tehnologija, niske cene, vrhunski proizvodi. Neverovatno ste

motivisani ali još uvek ne znate čime treba da se bavite. U tom trenutku završava se prezentacija, a vi dobi-jate pozivnicu za naredni seminar na jezeru Balaton, na kome će gostovati i sam gospodin Dijamant.

ČINJENICA I ARGUMENTJavite se na oglas i odlazite na adresu u centru grada. Na vratima nema ni-

kakvog natpisa ali unutra ima ljudi koji strpljivo čekaju da počne prezentacija. Kada se fino prijavite i sednete sprem-ni ste za šou. Prvo vam predstavljaju kompaniju, koja uzgred budi rečeno,

prodaje proizvode za mršavljenje. Saznaćete da je glavni doktor u korpo-raciji jedan genije koji ima Nobelovu nagradu i tri(!) doktorata. A i njegovi saradnici nisu loši, imaju bar po dva. Generalni direktor je najbolji direktor na svetu, i još je sportista koji surfuje i vežba (videćete i trbušnjake da se uverite). Na red dolaze mlađi sarad-nici koji vam opisuju svoja iskustva

Novac se može zaraditi na više načina – možete da se zaposlite, da započnete svoj biznis ili da uđete u mrežu multilevel marketinga. Treba samo da postanete deo mreže i da prodajete proizvode koji će vam doneti veliki novac. Tako je u teoriji, ali u praksi stvari izgledaju malo drugačije. Multilevel obično počinje sa prezentacijom, a mi vam predstavljamo dva karakteristična slučaja.

Istina o multilevel marketingu

MALO RADA I MNOGO PARA

Bentli u Monte Karlu. Prema prezentaciji multilevela neće vam biti teško da ga kupite. Naravo odelo sa kravatom je nepotrebno u multilevel marketingu.

16

EKONOMIJA

– svi malo rade, zarađuju dobre pare (pokazaće vam skenirane čekove u dolarima) i putuju na seminare gde ih vodi firma.Pravi šou počinje sa šefom. On je mlad, mršav i ima jeftino somotsko odelo. Bio je marketing menadžer i radio je

14 sati na dan. Ali on je želeo više. Jer Novak Đoković i Ana Ivanović zarade milion dolara za jedan dan i to je za njih normalno (činjenica i argument). Šef lagano pada u vatru i vređa ljude

koji su obećali da će doći a nisu došli. Oni koji rade su budale, oni sve znaju osim kako da zarade. Opet je na video bimu ček, spominju se Ana i Novak, činjenica i argument, Nobelova na-grada. Šef vam priča da možete da zaradite mesečnu platu sa 10 minuta

rada dnevno, da putujete na semin-are u Barselonu i opet vam pokazuje čekove. Prošlo je sat vremena i vreme je za biznis plan.

ŠTA JE MULTILEVEL?Na ovim prezentacijama vam uglavnom niko ne objasni šta je u stvari multilevel marketing. Obično vas bombarduju sa obećanjima o velikom novcu, pokazuju vam jahte, bogataške žurke i plaže. Mul-tilevel marketing je biznis koji svoje poslovanje zasniva na mreži. Ne post-oje maloprodavci, veleprodavci i dis-tributeri. Sve je prilično jednostavno. Čovek na vrhu prodaje proizvode svo-jim podređenima, oni ih prodaju dalje i tako redom dok ne stignu do konačnih potrošača. Proizvodi se ne prodaju u radnjama, već obično u kućama ili preko telefona. Neke velike kompanije počele su kao multilevel (Cepter na primer) a mnoge i danas veći deo prodaje plasir-aju na ovaj način, kao na primer Avon i Oriflame. U nastavku ćemo obraditi

neke od tvrdnji koje se mogu čuti na ovim prezentacijama multilevel mar-ketinga.

NISKE CENE, MALO PARANezaobilazna tvrdnja jeste da su proizvodi koji se na ovaj način prodaju znatno jeftiniji od proizvoda koji se prodaju na klasičan način, preko vele-prodaje i maloprodaje. Eliminisanjem ovih posrednika se navodno štedi ve-liki novac i omogućavaju niske cene. Međutim, ono što se ne spominje, jeste da postoje troškovi koji se ne mogu izbeći, a to su troškovi trans-porta, carine, skladištenja i naravno provizije. Što je više ljudi u takozva-noj piramidi, to je i cena veća. Nisu nepoznati slučajevi da su ovi proiz-vodi skuplji od onih koji se prodaju u radnjama, čak i po nekoliko puta. Ukoliko su proizvodi skupi, argument multilevel kompanije je da je to zbog kvaliteta proizvoda. Često će vam reći da je dovoljno 5-10 minuta dnevno da biste zaradili prosečnu mesečnu platu. Ukoliko niste sposobni kao Deda Mraz za Novogodišnju noć, prosta logika Vam govori da je to apsolutno nemoguće. Zašto? Suština ovog načina prodaje jeste u prezentacijama proizvoda koje traju minimum pola sata i gde prezen-teri idu od stana do stana ili okreću veliki broj telefona. Odziv nije veliki i često ljudi naruče proizvod samo jed-nom, a vaša provizija je mala. Ukoliko pitate ljude koliko zarađuju, dobićete potpuno različite odgovore. Jedni tvrde da zarađuju nekoliko mesečnih plata, ali većina nezadovoljna napušta multilevel jer ne zarađuje dovoljno.

PUT OKO SVETAPrisustvujući prezentaciji steći ćete utisak da možete da obiđete ceo svet, jer vas kompanija tamo vodi. Međutim, istina je da sva ta putovanja morate da platite iz sopstvenog džepa. Većina seminara nije u Barseloni, Lisa-bonu ili Opatiji već u Sava Centru ili sličnim kongresnim salama. Ovi kon-gresi mnoge ljude podsećaju na sekte, pre svega zbog sadržaja kongresa koji se obično sastoje od različitih moti-vacionih predavanja koja uglavnom obećavaju veliki novac. Sektaška repu-

Multilevel marketing je biznis koji svoje poslovanje

zasniva na mreži. Ne postoje maloprodavci,

veleprodavci i distributeri. Sve je prilično jednostavno.

Čovek na vrhu prodaje proizvode svojim

podređenima, oni ih prodaju dalje i tako redom dok ne stignu do konačnih potrošača. Proizvodi se ne

prodaju u radnjama, već obično u kućama ili preko

telefona.

Nećete više zavideti vlasnicima ovih brodića na Azurnoj obali. Sve što treba da uradite je da uđete u mrežu i možete da kupite jahtu

koja je veća od svih njih zajedno.

17

EKONOMIJA

tacija multilevela dolazi i od načina na koji se regrutuju novi članovi i koji se takođe uči na ovim seminarima.Plaćanjima nije kraj, jer ukoliko želite da se bavite multilevelom, moraćete da izdvojite novac i za participaciju na seminarima, kataloge proizvoda, godišnju članarinu, knjige koje će vam olakšati prodaju, a što je najbitnije morate unapred da platite i sve proiz-vode koje prodajete.

ISTINA O POSLUPrvi vaš korak u multilevelu biće da po-zovete sve svoje prijatelje i rodbinu i da pokušate da im prodate proizvode ili da ih ubacite u mrežu. Ono što je nezgod-

no, jeste što se prodaja proizvoda od-vija po kućama i stanovima. Agresivnu prodaju većina ljudi smatra uznemira-vanjem, tako da postoji velika šansa da prijatelji počnu da vas izbegavaju. Poznanici se obično brzo „potroše“ pa se kreće sa prodajom nepoznatim lju-dima, naravno po kućama i stanovima. Posao oduzima sve više i više vremena i samo najuporniji (i najdosadniji) us-pevaju da zarade veći novac. Svakako za to vreme koje se potroši na prodavanje tuđih proizvoda može se započeti neki sopstveni biznis i zaraditi verovatno mnogo više novca. Treba napomenuti da se u ovom po-slu ne poštuje ni minimum zakonskih obaveza. Pojedinci koji se bave multi-levelom ne registruju firme, tako da iz-begavaju plaćanje poreza. Kompanije ne

zapošljavaju i svi članovi mreže nemaju posao već postaju takozvani „nezavisni distributeri“. Kao član organizacije, ne-mate nikakva socijalna i penziona prava – vi u stvari radite na crno.

IMA LI PARA?Logično je pitanje ko zarađuje u mul-tilevel marketingu? Odgovor – oni na vrhu. Ljudi koji su na vrhu piramide ne moraju da se smaraju sa prodajom od vrata do vrata – oni samo prodaju proizvode potčinjenima koji obavljaju „crnački“ deo posla. Multilevel je da-nas industrija u porastu i u njemu se obrće veliki novac. Najveća svetska multilevel kompanija Amvej je prošle godine zabeležila pro-daju od 7,2 milijarde dolara širom sve-ta. Poslovanje Amveja je više puta ispi-tivano od strane američke, kanadske i kineske vlade i kompanija je morala da plaća velike odštete. Britanska vlada je u novembru prošle godine završila is-tragu koja je pokazala da je poslovanje Amveja u najmanju ruku neetičko i zatražena je zabrana rada kompanije.

Postupak i dalje traje, a Amvej je bio optužen za lažna obećanja davana novim članovima, razna plaćanja koja su tražena od njih i konačno za kon-trolu cena koju su propisali oni na vrhu. Istraga je pokazala da je u 2005. godini od 39 hiljada prodajnih agenata u Engleskoj čak 27 hiljada nije ništa prodalo, a da je 90 odsto ostvarilo gubitak. Najbolji prodavci, njih 101, podelili su 75 odsto bonusa. Agent Trevor Lov je zaradio najviše - 116 hiljada funti, posle 26 godina rada za Amvej. Poređenja radi, osnivač kom-panije, Ričard de Vos, ima procenjeno bogatstvo od 3,5 milijardi dolara. Multilevel marketing je jedan od načina da se zaradi novac, ali sigurno nije magična formula za kuću sa ba-zenom, letovanje na Kubi i posao od 5 minuta dnevno. Istina je da treba mnogo rada, truda i uloženog novca. Nema sumnje, u multilevelu zaista može mnogo da se zaradi – ali samo ako ste osnivač.

Vladimir GOJKOVIĆBranko KUBAT

Istraga je pokazala da je u 2005. godini od 39

hiljada prodajnih agenata u Engleskoj čak 27 hiljada nije ništa prodalo, a da je

90 odsto ostvarilo gubitak. Najbolji prodavci, njih 101,

podelili su 75 odsto bonusa. Agent Trevor Lov je zaradio najviše - 116 hiljada funti,

posle 26 godina rada za Amvej. Poređenja radi,

osnivač kompanije, Ričard de Vos, ima procenjeno

bogatstvo od 3,5 milijardi dolara.

Tore Agbar u Barseloni, jednom od gradova gde vas „vode“ na seminare. Svaka sličnost zgrade sa onim što većina ljudi zaradi u multilevelu je slučajna.

18

EKONOMIJA

Poslednjih godina došlo je do eks-panzije plasitčnog novca u Srbiji, te danas imamo preko šest miliona korisnika platnih kartica, ali i sve

veće zloupotrebe od strane kriminalaca. Pre tri godine naša zemlja upozorena je iz Brisela da će doći do migracije ovog krim-inala na prostore jugoistočne Evrope zbog povećanja sigurnosnih mera u zemljama Evropske unije.- U 2007. godini imali smo povećanje od 280 odsto krivičnih dela u odnosu na 2006. godinu. Imali smo veliki broj izvršilaca van teritorije naše zemlje, građani koji nemaju naše državljanstvo, među njima bili su nemački, bugarski i rumunski državljani. Većina zlupotreba dešava se na bankomatima - kaže Saša Živanović iz MUP-a Srbije.Postoji više načina da vlasnik kartice bude zloupotrebljen. Često je reč o takozva-nom skimovanju. Pomoću čitača kartica kriminalci preuzimaju podatke sa mag-netnog zapisa na tuđoj kartici. Potom is-tim aparatom to stavljaju na novu karticu i zloupotrebljavaju je na bankomatima, u restoranima ili u prodavnicama.Krimnalci su izmislili ”štipaljku“ , takozva-nu ”libansku klopku“, koja služi da zaglavi karticu u bankomatu.- U tom slučaju nikako ne treba prihvatiti pomoć ”ljubaznog sugrađanina“. Uvek treba pažljivo prilaziti bankomatu, gledati

da neko ne stoji iza vas i da neko ne gleda vaš PIN kod koji kucate - kaže Živanović, i objašnjava da je bilo slučajeva da su se na bankomatima u Beogradu postavljali ski-movi i mikrokamere za skidanje PIN-a.Zbog toga mnoge banke u Srbiji su lansi-rale kartice sa čip tehnologijom.- Svi naši bankomati su EMV kompati-bilni sa antiskiming uređajima i sigurn-osnim kamerama, tako da je nivo zaštite vrlo visok - kaže Aleksandra Ognjenović iz Erste Banke, i dodaje da je zloupotreba sa platnim karticama globalni problem i tehničko tehnološki razvoj ključno je oružje u borbi. Izdavanjem kartica sa čip tehnologijom, uvođenjem antiskiming uređaja na bankomatima kao i sigurnos-nih kamera neki su od glavnih preduslova za zaštitu. S druge strane, neophodan us-lov jeste tesna sprega između zakonskih odredaba, razmena informacija među bankarskim sistemima, informisanja i edukacija, kako građana tako i akceptana-ta (trgovaca).Jedno od rešenja koje se nameće jeste i osiguranje platnih kartica od strane osiguravajućih kuća. -Zasad nemamo informaciju da neka osiguravajuća kuća nudi takvu vrstu usluga,ali je ovo svakako jedna od usluga koju će banke biti prinuđene da ponude svojim klijentima u sarad-nji sa osiguravajućim kućama - kaže

Krađa platnih kartica kao unosan biznis

I PLASTIČAN NOVAC MOŽE SE UKRASTI

Reklame za platne kartice u prvi plan uvek ističu lakoću nošenja i upotrebe u svakoj prilici. Velike količine novce zamenjuju se ”malom plastičnom“. Međutim, nekadašnji džeparoši prešli su na sofisticiranije i tehnološki naprednije metode tako da ni plastični novac više nije siguran, čak ni u zemlji Srbiji

Ukoliko dođe do nestanka platne kartice neophodno

je da građani odmah prijave krađu ili gubitak banci, kako bi se kartica odmah blokirala. Nakon toga, u slučaju pokušaja

korišćenja kartice od strane kradljivca, bankomat će zadržati

karticu ili će kartica biti oduzeta na prodajnom mestu. Ono što većina

građana još ne zna jeste to da je neophodna i saradnja

sa policijom. U slučaju da dođe do zloupotrebe

kartice neophodno je da građani to prijave policiji. Banka je dužna da blokira

karticu za dalje korišćenje i da dostavi na zahtev

policije sve informacije koje poseduju, kao što

su snimci video-nadzora bankomata, podatke o mestima pokušaja

zloupotreba i slično, a ostale aktivnosti su u nadležnosti policije.

19

EKONOMIJA

Oganjanovićeva.Pored ”libanske klopke“ kriminalci najčešće koriste tehniku ”phishing“ ili pecanje. „Phishing“ je najčešći vid pribav-ljanja poverljivih podataka od korisnika kartica u poslednjih nekoliko godina. To je oblik prevare koji podrazumeva skup aktivnosti kojima neovlašćena lica korišćenjem lažnih poruka elektronske pošte i lažnih veb stranica, pre svega fi-nansijskih institucija, korisnike kartica navode na otkrivanje poverljivih podata-ka, kao što su JMBG, korisničko ime i lozinka, PIN broj, broj kreditne kartice i slično. Za realizaciju ”phishing“ napada koriste se imejl poruke , kao što su lažna upozorenja ”banaka” i drugih finansijskih organizacija da će doći do gašenja računa klijenta ukoliko ne izvrši unos, odnosno ažuriranje određenih podataka. Takođe, koriste se poruke koje obaveštavaju ko-risnika da je dobio na lutriji, zbog čega treba da dostavi određene podatke kako bi mogao podići dobitak...Ovakve elektronske poruke oslanjaju se na lažna veb odredišta koja izgledom skoro u potupunosti odgovaraju orgin-alnim veb sajtovima finansijskih orga-nizacija.

- ”Phishing” prevara izvodi se na jed-nostavan način. Na primer, na imejl ad-resu korisnika pošalje se poruka sledeće sadržine: ”S obzirom na preuređenje baze podataka X banke, molimo vas da se putem linka ulogujete na sajt i popunite tražene podatke.“ U slučaju da ste komi-

tent X banke koje je navedena u pismu i kliknete na navedeni link, otvoriće se fiktivna veb strana X banke koja po svim karakteristikama izgleda kao prava. Od-

mah su ponuđene opcije unosa imena i prezimena, matičnog broja, adrese, telefona i broja kartice koje koristite za-jedno sa validnošću i CVV2. Po unosu broja kartice i ostalih podatka najčešće se pojavljuje odgovor: ”Pogrešna vrsta kartice, ponovite unos”, čime se korisnik navodi da unese brojeve svih kartica koje poseduje - kaže Živanović.Naši sagovorinci savetuju da je najvažnije držati PIN i karticu odvojeno, odnosno ne nositi svoj PIN kod sa sobom, ne za-pisivati na kartici i ne poveravati broj ni svojim najbližima. Obavezno pročitati opšta pravila o korišćenju kartice koje svaki klijent dobije uz svoju karticu. Za-pisati broj Call centra ili broj koji se nalazi na poleđini kartice i imati ga kod sebe. Ne gubiti iz vida svoju karticu i ne dozvo-lite da trgovac provlači karticu bez vašeg prisustva. Ne prihvatajte pomoć slučajnih prolaznika kada dižete vaša sredstva na bankomatu pogotovo prilikom unošenja vašeg PIN koda. Vodite računa o izboru sajtova kada plaćate preko interneta. Uko-liko primetite da vam je kartica nestala, odmah prijavite nestanak banci koja vam je karticu izdala.

Mile BIJELIĆ

”Phishing“ je najčešći vid pribavljanja poverljivih

podataka koji podrazumeva korišćenje lažnih poruka

elektronske pošte i lažnih veb stranica finansijskih institucija koje korisnike

kartica navode na otkrivanje poverljivih

podataka, kao što su JMBG, korisničko ime i lozinka, PIN, broj kreditne kartice

i sl.

20

Industrija dijamanata počinje da se razvija tek od sredine druge po-lovine XIX veka kada su u Južnoj Africi otkrivene značajne rezerve

dijamantske rude. Celokupna ponu-da do tada bila je krajnje ograničena, sačinjena od slučajno pronađenih kamenčića u koritima reka u Indiji i

prašumama Brazila. Od 1870. godine situacija se drastično menja jer je ot-varanjem rudnika bio obezbeđen sta-bilan plasman na tržište. Danas oko 30 odsto svih otkrivenih dijamanata koristi se u juvelirske svrhe, dok se os-talih 70 odsto upotrebljava u drugim industrijskim granama. Rudnici dija-

manata, pre svega iz Afrike, godišnje prosečno proizvedu sirovu rudu vrednu 13 milijardi dolara, a svetska juvelirska industrija dijamanata ostvaruje čak 71 milijardu dolara godišnje. U najmanju ruku sjajno za industriju, ne bi bilo preterano reći, zasnovanu na iluzijama. Ali i dobroj ekonomskoj logici!

Dijamanti su vekovima simbol bogatstva,

ljubavi i uspešnosti. Ipak, kamenje tako

čisto da se kroz njega vidi krije iza sebe i

mračnu priču koja je pretila da poništi sve vrednosti koje je ono

ikada reprezentovalo. A bez ljubavi,

privrženosti i brige, oni bi bili upravo to

– bezvredni kamičci nalik hiljadama onih

na koje nalećemo svakog dana.

Industrija dijamanata

KAMENJE LJUBAVI U VRTLOZIMA ZLA

EKONOMIJA

21

EKONOMIJA

SIMBOL LJUBAVIOsim svoje prirodne retkosti, uslov-ljenom jedinstvenom kristalnom struk-turom ugljenika od koga su sačinjeni, dijamanti zapravo imaju veoma malo drugih posebnih svojstava. U ekonomi-ji bi ovo moglo da bude dovoljno da se održi stabilnost cena na tržištu, ali kako objasniti spremnost da se plate milioni dolara za jedan kamen? Šta im daje toli-ku vrednost? Ljubav i privrženost u ime kojih se dijamantski nakit poklanja! I to je ova industrija iskoristila, pretvorivši ih u svetski simbol moći i romanse.

NAJUSPEŠNIJI KARTEL NA SVETUOtkrivanje novih rudnika pretilo je da ugrozi investicije britanskih investitora u Južnoj Africi jer dijamanti više nisu bili toliko retki. A upravo to je bio ra-zlog zbog kojeg su ljubavnici spremno pretvarali ogromne svote novca u jedan

kamen kojim bi dokazali svoju ljubav. Jedina mogućnost da se održi cena bila je da se celokupan lanac aktivnosti podvede pod jedan organ koji bi bio dovoljno moćan da kontroliše proiz-vodnju u rudnicima i, po potrebi, simu-lira retkost i održava ”iluziju“ vrednosti dijamanata. Tako je nastala kompanija ”De Beers Consolidated Mines”, sa sedištem u Južnoj Africi. ”De Beers” je osnovala mnoge ćerke-kompanije širom sveta, uz strogo nastojanje da se sakrije njihov osnivač. Na svom vr-huncu, ”De Beers” ne samo da je bio direktni vlasnik ili kroz učešće u kapi-talu kontrolisao dijamantske rudnike u

južnoj Africi, već je posedovao i firme u Engleskoj, Portugaliji, Izraelu, Belgiji, Holandiji i Švajcarskoj koje su činile poslednju kariku u ovom lancu – pro-daju. Velike zasluge na polju promocije dijamanata se upravo njima duguju. Nji-hova marketinška strategija zasnivala se na tome da kod širokih masa izgrade svest o dijamantima kao otelotvorenju najlepših ljudskih osećanja, kao saput-niku koji ostaje veran namerama svojih vlasnika, bile one dobre ili loše. Tako se stvarala iluzija o večnosti dijamanata, večnosti - tako da ih njihovi vlasnici ni-kada ponovo ne prodaju. Imajući pod svojom kontrolom ponudu i stvarajući kod kupaca jako osećanje vezanosti za kupljeno kamenje, već do 1981. godine ”De Beers” je uspeo da se izbori za poziciju najuspešnijeg kartela u modernoj trgovini. I zaista za posled-njih pedeset godina, i kada su cene plemenitih metala reagovale žestokim fluktuacijama na promenu ekonomskih uslova, cena dijamanata ne samo da je ostala stabilna već je i ostvarivala pozi-tivan trend iz godine u godinu. Danas ”De Beers” učestvuje sa 40 ods-to u ukupnoj proizvodnji dijamanata i kontroliše 2/3 svetskog tržišta što mu omogućuje da i dalje ima odlučujući uticaj na formiranje cene nebrušenih dijamanata.

KRVAVI DIJAMANTIIzvorište ovih, još poznatih i kao spor-ni dijamanti, je u Africi, kontinentu koji poseduje najveće svetske rezerve ovog dragog kamenja. Za siromašno stanovništvo Afrike ovo kamenje je put ka izbavljenju iz teškog položaja. Ipak, naročito tokom devedesetih, umesto za poboljšanje standarda stanovništva, korišćeno je za finansiranje pobuna. I zvanične vlasti i pobunjeničke snage dobro su znale da onaj ko upravlja dija-mantima upravlja i ratom. U Angoli je tim novcem finansirana pobunjenička organizacija Unita, koju je predvodio jedan od kopača.. Godine1996. u De-mokratskoj Republici Kongo finansi-ran je građanski rat. Ali, najokrutniji od svih odigrao se u istočnom delu Sijera Leonea. I upravo odatle je industriji romanse poslat alarmirajući signal koji je slogan ”De Beersa” - ”Dijamanti su večni“ pretio da pretvori u: ”Amputacija

je večna“. Maltretiranje stanovništva, silovanja, prisilan rad na dijamantskim poljima, sakaćenja i ubijanja bili su pečat Revolucionarnog fronta ujedinjenja u ovoj afričkoj državici. U jedanaestogodišnjem ratu ljudski život nije imao nikakvu vrednost. Dijamanti su beskrupulozno korišćeni za kupovinu oružja i finansiranje terorista koji su odno-sili sve više života, na očigled mnogih demokratskih zemalja. Još jedanput je in-

teres pobedio – priliv dijamanata iz ovih ratom pogođenih zemalja bio je dobar za posao stranih kompanija, osiguravao je visoke i stabilne svetske cene dijaman-tima. I zato nikome, a pre svega najvećim proizvođačima, nije padalo napamet da učini nešto zarad humanosti. Sve dok posledice nisu osetili i na sopst-venom tlu. Tek nakon terorističkog na-pada na Ameriku shvaćena je ozbiljnost ovog problema, nekada okarakterisanog kao ”izolovani, regionalni konflikt“. Napori da se prekine dotok dijamanata iz konfliktnih područja rezultirali su siste-mom sertifikata, koji treba da omoguće da svaki sirovi dijamant bude označen kako bi moglo da se odredi mesto porek-la. Ovaj sistem sprovodi se pod okriljem UN i samo zemlje članice, kojih je danas 74, mogu da se bave uvozom i izvozom sirovih dijamanata. Zahvaljujući tome, više od 99 odsto dijamanata na svetskom tržištu sada potiče iz legitimnih izvora. Ostaje kao pitanje to da li je toliko ljudi moralo da strada da bi se nešto učinilo i da li posle takvih događaja, dijamanti mogu da se nose sa istom radošću!

Tatjana JANKOVIĆ

Prvi podaci o poklanjanju dijamanata kao

jedinstvenog simbola ljubavi potiču iz 15. veka. Ljubavni gest nadvojvode

Maksimilijana Austrijskog iz 1477. godine pretvorio

se u tradiciju dužu od 500 godina. Poklanjanje

dijamantskog vereničkog prstena danas je

uobičajeno širom sveta.

”De Beers Consolidated Mines”, sa sedištem u

Južnoj Africi, učestvuje sa 40 odsto u ukupnoj

proizvodnji dijamanata i kontroliše 2/3 svetskog

tržišta, dovoljno je moćan da kontroliše proizvodnju u rudnicima i po potrebi,

simulira retkost i održava ”iluziju“ vrednosti

dijamanata.

22

Ja igram u toj seriji i o njoj mislim sve najbolje. I nekako je nebitno šta ja mislim o njoj, važnije je šta o njoj misle gledaoci. Ja se nikada ne bih

upustila u neki posao ili saradnju da u to ne verujem. Na taj način negujem ten. I osećam se zdravo i zadovoljno što je to glavni preduslov dobrog izgleda, do koga mi je, kao ženi i glumici, veoma stalo.Pored filma, serije, igra i u predstavama:

”Barbelo, o psima i deci, ”Fedrina ljubav“ i ”Pred penzijom“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Pozorište, film ili televizija - svuda se dobro oseća.- Kao što sam vam već rekla, radim samo sa ljudima koji me čine srećnom i zado-voljnom, kao glumicu i kao ženu. Na filmu i televiziji radi se dnevno između 10 i 12 sati i veoma je naporno i često dosadno, hrana je uglavnom loša i nemate gde da se odmorite. U pozorištu je malo lakše, radi se od 4 do 5 sati i ako vam se ne radi, ne morate. Na filmu morate da radite bez obzira na duševno stanje tuge, sreće, nesreće, nekog besa ili neke druge privatne emocije. Kada stanete ispred ka-mere i odigrate scenu, to je to i nema po-pravke sutra ili prekosutra. Ako ste loši jer vas je neko iznervirao ili rasplakao, nema opravdanja pred publikom. Ona vidi

samo krajnji rezultat i baš je briga za neka vaša privatna stanja. Zato je u pozorištu lakše jer vežbaš dok ne budeš perfektan i nesalomiv, a onda izađeš pred publiku kad si ti spreman. Posle je lako.

MonopolList: Ko su ljudi koji su os-tavili najveći trag u vašoj glumačkoj karijeri?Mirjana Karanović: Mnogi. Od ama-terizma do danas učim,skupljam i upijam sve što mi je korisno. Naravno da postoje osobe koje ću više pamtiti, na primer moji profesori Milenko Maričić i Branivoj Đorđević, reditelji Srđan Karanović, Kusturica, Žika Pavlović, Slobodan Un-kovski, Dejan Mijač, Paolo Mađeli i Dino Mustafić. Mira Stupica, Mira Banjac, Mira Joković. Zbog njih sam ponosna na to što se i ja zovem Mira. Kakav niz! I pored

DRUŠTVO

Mirjana Karanović, glumica

MALE STVARI ME ČINE SREĆNOM

Jednu od glavnih uloga u filmu ”Tamo i ovde“

reditelja Darka Lungulova igra Mirjana Karanović.

Snimanje je završeno početkom aprila, a

premijera se očekuje na jesen. Inače, radnja filma

je topla ljudska priča o tome kako se svakome čini da je bolje ”tamo“ nego ”ovde“. Mirjanu

Karanović publika gleda i u seriji ”Vratiće se Rode“.

Na naše pitanje kakvo je njeno mišljenje o

seriji, naša sagovornica odgovara da joj se takvo pitanje čini besmisleno

23

njih mnogi ljudi koje sam upoznala i up-oznajem čitavog života su moja inspiracija za uloge koje igram.

ML: Često kažete da je gluma najbolje što umete da radite i da ste veoma zado-voljni što ste izabrali baš ovaj posao. Da li i dalje ostajete pri tom stavu?MK: Da.

ML: Koji je to trenutak kada osećate najveći lični uspeh u poslu kojim se bavite?MK: Ja sam zadovoljna osoba i tih trenuta-ka je mnogo. Uživam u mnogim malim trenucima potpune sreće i ushićenja koje mi priređuje gluma. Od mnogih unikatnih momenata zajedničkog otkrivanja novih slojeva u dijalogu sa mojim partnerima i partnerkama na sceni, uživanja u radu sa inteligentnim rediteljima, uzbudljivim tre-nucima zajedničkog disanja sa publikom i podrške koju nam daju do slatkog umora i potpune iscrpljenosti i ispražnjenosti posle naporne predstave.

ML: Jedni Vas vole,drugi Vas ne vole kako zbog Vaše karijere,stavova...Kako Vi na to sve gledate?MK: Sve će to proći, i ljubav i mržnja. Zadržavam se na onome što mi prija, os-talo ostavljam i ne zanima me.

ML: Pored glume, Vi ste i profesor na Akademiji za glumu. Kako se snalazite u toj ulozi?MK: Kako kad. Trudim se da nikako ne zaboravim da sam pre svega glumica, pa tek onda profesor. To znači da između mene i njih postoji istinska veza, a ne aka-demski autoritet. I to je teško jer danas mladi ne poštuju nikog a priori. Za sve moraš da se izboriš. Njih je 14, a ja sam jedna. Iako sam iskusnija, oni su brojniji. Često mi dođe da im nalupam šamare ko-liko me nerviraju, ali ne mogu, ne bih ništa postigla i onda udri u priču i objašnjavanje. Neki put ih samo pustim da zalutaju. Kad se umore i dođu pokorni i mirni, lakše mi je da im objasnim.

ML: Koliko je lako ili teško preneti svo-je znanje i iskustvo mladim glumcima?MK: Veoma je teško. Kad si mlad misliš da se pravila ipak ne odnose na tebe i da ćeš ti ipak moći po svome. Tako da stariji pričaju, ubeđuju, objašnjavaju, a mladi pokušavaju, padaju, propadaju, uče i neko

nauči pre, neko kasnije, neko nikad. Zato je škola dobar prostor da probaju i testira-ju sva upustva koja im ja dajem. Tako da to ide otprilike ovako: ja pričam, oni manje-više slušaju, manje-više mi veruju, onda oni probaju da to urade i manje-više uspe-vaju tj. ne uspevaju, batrgaju se, muče, pa polako, mic po mic, nešto naprave. I onda mi veruju.

ML: Kada poredite Vaše studentske dane sa studentskim danima sadašnje generacije, da li postoji razlika?MK: Postoji, ali više u okruženju, u mer-ilima kvaliteta u društvu, u moralnim vrednostima, u idejama kojima se oni dive i kojima smo mi bili fascinirani. Ali, gen-eralno, mislim da su kvalitetni ljudi jed-nostavno kvalitetni, bez obzira na vreme u kojem žive. Kad je neko vredan, pametan i radi na sebi, razvija se i gradi sebe i spolja i iznutra, ta će osoba nešto postići u životu. Tako je bilo kada sam ja bila mlada, tako je i sada.

ML: Mnoge starije generacije pričaju o dobrim i bezbrižnim osamdesetim go-dinama prošlog veka. Mladi ljudi imaju osećaj da su tada tekli med i mleko?MK: Kako kome. Objektivna istina jeste da su to bile mnogo bezbrižnije i veseli-je godine od devedesetih. Ja sam tada bila u mojim dvadesetim godinama i za mene je to bio najlepši period u životu. Tada sam ”osvajala svet“, i profesionalno i lično. Postizala prve uspehe, prvi put radila mnoge uzbudljive stvari u životu, kao što su putovanja i upoznavanje nekih fantastičnih ljudi iz profesije a i van nje. Bila sam na festivalima, Venecija, Kan, dodela Oskara, Amerika, o svemu sam tome dotad samo čitala u novinama, a onda sam postala deo toga. Postala sam član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, dobila sam mnogo nagrada i družila se i radila sa ljudima čije sam slike isecala iz novina i lepila u spomenar kada sam bila mlađa. Jedna od njih je i Sofija Loren.

ML: U današnjoj tranziciji mnogi ljudi se nisu snašli. Kako Vi plivate u ovim burnim vremenima?MK: Plivam. Neki put se samo održavam na površini da ne potonem,a neki put baš grabim kraul. Ne dam se. Trudim se da ne pokleknem, mnogo radim, pazim na zdravlje, i fizičko i psihičko. Ovo drugo mi se čini čak važnije. Klonim se loših navi-

ka i negativnih misli, manje jedem, više vežbam i nadam se boljim vremenima.

ML: Šta danas da radi mali čovek koji želi samo normalno da živi?MK: Ne bih da delim savete, nisam sigur-na da sam kompetentna. Mogu samo da kažem da teško da će ti neko pomoći ako samo sediš i čekaš. I kada tražiš teško je. Mislim da ljudi treba da se udružuju, pre-poznaju po nevolji, po mogućnostima, po sposobnostima, sličnim idejama i ciljevi-ma. Uvek je lakše u društvu, pogotovo onih koji su na tvoj strani. Lakše je ostva-riti cilj kad nisi usamljen. A što se ”normal-nog“ života tiče, teško je naći ljude u ovoj zemlji koji žive normalno. Ovo je doba

borbe za život. Preživeti i ostvariti svoje snove, makar i najmanje, pitanje je kon-stantne borbe i žrtava koje prinosiš da bi to bilo moguće.

ML: Šta je za Vas sreća?MK: Mnogo toga. Sreća su za mene male stvari. Mnogo svakodnevnih trenutaka kada osetim i pomislim da sam srećna.

ML: Gde sebe vidite kroz pet godina?MK: Sve je moguće u životu i ja sam spremna na sve, ali vidim sebe u Beo-gradu, u mom stanu, idem na probu, sni-manje ili na čas sa mojim đacima, idem na Kalenić, na Adu, u neki fini restoran sa mojim prijateljima. Vidim sebe u formi, vedrog izgleda, zdravu i još pametniju.

Mile Bijelić

DRUŠTVO

24

Pokušaćemo da vam barem malo pomognemo. Razgovarali smo sa Katjom Bizjak iz Ljubljane koja već deset godina vodi različite semin-

are na teme: poboljšanja komunikacije, međuljudskih odnosa, prevazilaženju koflikata,stresova...Održala je preko sto treninga na prostorima bivše Jugoslavije povodom ovih tema. Katja je osam go-dina radila kao šef Programa edukacije i razvoja pri UNICEF-u...Prema njenim rečima, u komunikaciji sa drugom osobom potrebno je imati strpljenja za drugoga i istinski saslušati

ono što ta osoba želi da nam kaže svojom porukom. - Često nemamo dovoljno vremena za drugoga, ne slušamo ga uistinu, nego samo čekamo kad ćemo doći na red da kažemo to što imamo, da mi ispričamo svoju istinu i svoj pogled na datu situaciju. Ali svaki čovek je individualna osoba i sva-ko ima svoju istinu i svoj pogled na svet. Konflikt u komunikaciji nastane tada kad želimo drugoga da uverimo da je jedino naš pogled istinit i verodostojan. Tako nam se čini da se više uopšte ne znamo da komuniciramo.

MonopolList: Kako svoje poteškoće rešiti i usavršiti svoju komunikaciju?Katja Bizjak: Najvažnije je da smo sves-ni te različitosti nas samih i da drugoga poštujemo i cenimo takvoga kakav jeste. Tek tada možemo uistinu da saslušamo i razumemo jedan drugoga bez osuđivanja i ocenjivanja.

ML: Kvalitetna komunikacija važna je za održavanje dobrih međuljudskih odno-sa. Na koje načine se može poboljšati komunikacija u tim odnosima?KB: U stresnim situacijama prečesto reagujemo burno i nekontrolisano. Spo-sobnost kvalitetne komunikacije je samo retkim osobama data sama po sebi. No, dobra vest je da je ta sposobnost veština koje se može naučiti i poboljšati. Moramo dobro poznavati sebe i svoj način reagov-anja. Tada se upitamo: ”Da li me moj način komuniciranja udaljuje ili približava mom cilju? Šta mogu da uradim drugačije da bi moja komunikacija tekla konstruktivno?”Kad dobijete odgovor na to pitanje, morate početi da menjate svoj način komunikacije. Svaka promena je teška. Imamo osećaj da nešto gubimo i često zaboravljamo da puno toga dobijamo . Samo, na promeni ponašanja treba ustra-jati toliko vremena da nam ona postane navika. Tako ćemo i u teškim situacijama odreagovati kvalitetno.

ML: Kako poslati željenu poruku, a da bude pravilno shvaćena od strane druge osobe?KB: Najdelotvorniji način jeste da dodat-nim pitanjima proverimo da li je osoba poruku razumela onako kako smo mi želeli.

DRUŠTVO

Katja Bizjak, diplomirani sociolog

UČINIMO POZITIVNE PROMENE ZA BOLJI ŽIVOT

U današnje vreme mnogo se brzo živi. Samo trčimo. Nemamo vremena za razgovor sa svojom porodicom, prijateljima, kolegama sa posla...To prouzrokuje svađe, konflikte, stres, strah i ko zna šta još. Kako napraviti barem jedan mali korak ka pozitivnim promenama da bi se bolje osećali?

25

Često su informacije koje su nama u pot-punosti jasne drugima nejasne i kao takve zahtevaju dodatno obrazlaganje. Isto tako dobro je da ne upotrebljavamo skraćenice, strane, ružne reči, željenu in-formaciju iznesemo u pravom redosledu (1,2,3…), da damo samo one informacije koje su potrebne, a ne celo znanje koje mi o tome imamo, i da najvažnije informacije naglasimo.

ML: Koji su najjednostavniji načini da saslušamo sagovonika i da pravilno ra-zumemo njegovu poruku?KB: Važnije od slanja informacije jeste dobro slušanje. Postoji 5 nivoa slušanja: ignorisanje, kad namerno osobu ignorišemo, pretvaranje, kad se pretvar-amo da slušamo, a misli su nam negde sasvim drugde, selektivno slušanje, kad čujemo samo one informacije koje mi želimo da čujemo, aktivno slušanje, kad čujemo tačno onu informaciju koja nam je bila poslana. Najviši nivo jeste empatično slušanje, kada možemo da se saživimo s drugom osobom i da čujemo tačno ono što je ta osoba htela da kaže. Svakako, isto kao i pošiljalac, tako i pri-malac poruke mora dodatnim pitanjima da proveri da li je pravilno razumeo to što je pošiljalac hteo da kaže.

ML: Strah, stres, brige su nešto što pra-ti čoveka na poslu, u porodici… Koji su načini borbe sa ovim problemima?KB: Da, to je nešto što je u današnje vreme teško izbeći. Strah nas je da ne izgubimo posao, status, voljenu osobu… Svaki strah u nama izazove stres i tako imamo osećaj da smo stalno pod stresom.Kod toga je važno da se upitamo na šta možemo da utičemo, a na šta ne. Tada moramo da utičemo na te stvari na koje možemo. Recimo, ako se bojimo da ćemo izgubiti posao, nije dobro da samo mirno sedimo i čekamo to što će se dogoditi, već moramo sami da izvršimo inicijativu i nešto sa tim uradimo: da razgovaramo sa šefom, tražimo novo radno mesto u svo-joj firmi ili tražimo drugi posao, možda započnemo neki svoj privatni posao i tako iskoristimo znanje koje imamo.

ML: Koje vrste stresa imamo i koji su glavni virusi stresa?KB: Stres je posledica nesklada između sposobnosti i mogućnosti individue, želja i zahteva okoline od njega. Stres os-

etimo kad imamo osećaj da okolina od nas zahteva više nego što mi možemo da damo. To znači da nešto što ja osećam kao stres za drugoga to nije. Često kad pomislimo na stres imamo samo negativnu sliku o njemu. Ipak, stres može biti i pozitivan. Tada nas motiviše , aktivira, nudi nam izazov za promene, povećava našu kreativnost i produktivnost, pobeđuje našu svakodnevnu ”pospanost“.

ML: Koje su negativne posledice koje nastanu pri prekomernom ispoljavan-ju stresa?KB: Stres pozitivno utiče na nas samo ako nismo predugo njemu izloženi. Kada stanje pod stresom traje predugo, utiče na naše zdravlje, slabi naš imunitet, oboleva-

mo, gubimo volju, nesrećni smo i nezado-voljni, umorni, neraspoloženi... Često puta imamo osećaj da nema izlaza.

ML: Koje su strategije i tehnike pobeđivanja stresa?KB: Na situaciju bi trebalo da gledamo pozitivno, da usmerimo pažnju na dobre stvari, uvidemo to kao mogućnost za in-dividualan razvoj i za neka nova znanja, koja će nam ubuduće koristiti. Svoju en-ergiju treba da usmerimo na stvari na koje možemo sami da utičemo, da dobro or-ganizujemo vreme, zdravo da sehranimo, redovno da vežbamo, da se smejemo i pronađemo vreme za zabavu. Uglavnom, da preuzmemo svu odgovor-nost za svoj život.

ML: Međuljudski odnosi zaposlenih u okviru preduzeća nekada su mnogo važniji od plate. Kako poboljšati i mo-tivisati saradnike na bolje međusobne odnose?KB: Tu se vraćamo na početak intervjua. Za dobar međuljudski odnos najvažnije je poznavati sebe i svoje potrebe, biti sves-tan različitosti od druge osobe i kao takvu

je ceniti i poštovati. Tek tada možemo da gradimo kvalitetan odnos.

ML: Danas bez timskog rada nema uspeha na poslovnom planu. Kako od različitih ljudi sa različitim stavovima, ulogama napraviti dobar tim?KB: Svaki radnik mora da ceni i voli svoj posao, da bude svestan da nije samo jedna karika u lancu, već da bez te karike ne bi bilo lanca. Kad cenimo svoj rad, možemo da cenimo i tuđi. Čar timskog rada jeste u tome da nismo svi isti i da svi ne radimo isti posao. Sve te različitosti imaju svoje prednosti i ako se iskoriste na pravilan način mogu da posta-nu prednost dobrog tima.

ML: Konflikti su jedan veliki problem na poslu, a i u porodici. Kako ga pre-poznati i preduprediti?KB: Svaka neusklađesnot, neharmonija predstavlja konflikt. Često zbog stanja u kojem smo se našli zbog konflikta ne možemo optimalno da delujemo. Istovre-meno to je stanje koje nas sili na promene i pruža nam mogućnost za individualan razvoj.Konflikt je nešto poput stresa, ako ga pus-timo na miru i sa njiim ne učinimo ništa, raste i postane pravi gladan tigar.Zato je važno da konflikt pravovremeno prepoznamo i da pokušamo da ga rešimo. Postoji više načina da se konstruktivno suočimo s konfliktom, najbolje je da kon-flikt razdelimo na manje segmente koje ćemo lakše rešiti, da sačuvamo konstruk-tivnu komunikaciju (ne vičemo jedni na druge, nego da jedni drugima kažemo svoja osećanja i svoje viđenje date situ-acije), da preuzmemo odgovornost za svoje ponašanje (otkrivamo problem i ne tražimo krivicu u drugome) i svakako ono najvažnije da smo svesni razlika između nas i da ne sudimo jedni o drugima.

ML: Kako da motivišemo sami sebe da dajemo više od trenutnog, a da nije u pitanju samo plata? KB: Biti srećan na svom radnom mestu, voleti ga i radne obaveze ispunjavati sa žarom i entuzijazmom mnogima je želja, a nekima cilj. Ljudi koji su to postavili kao cilj verovatno će ga i dostići , uvek će tražiti nove, njima zanimljive izazove, znaće da rizikuju , ceniće to što rade oni sami, ali i to što rade drugi.

Mile Bijelić

DRUŠTVO

Svaki radnik mora da ceni i voli svoj posao, da bude svestan da nije samo jedna karika u lancu, već da bez te karike ne bi bilo lanca. Kad cenimo svoj rad, možemo da cenimo i tuđi.

26

DRUŠTVO

Radnja prati crnogorsku poro-dicu Vučić preko koje se osli-kavaju sve ideološke zablude, društvene devijacije i ljudske

tragedije. Siniša Kovačević izvršio je demistifikaciju jedne ideologije koja je fanatički zaslepljivala ljude, a ništa dobro nije donela. U sukobu starih i novih kvazivrednosti vidimo koliko je lako manipulisati ljudima igrajući se njihovom verom i idealima. Predstava vrlo jasno postavlja i pitanje morala, ne samo kod korumpiranih partijskih rukovodilaca, nego i kod običnog čoveka koji u tom haosu grabi nešto za sebe jer može i jer ga niko neće ka-zniti.U sav taj nacionalistički košmar odlično je uklopljena ljubavna priča između “surovog, ali čestitog druga Čelnog” ( Vuk Kostić) i mlade nemačke zaro-bljenice Helge (Sonja Kolačarić). Pot-puno spontana i nenametljiva, svojom nežnošću parira oporom ukusu novog

poretka. Scena njihovog rastanka, bez mnogo reči, ali sa snažnim utiskom, jedna je od najdirljivijih u predstavi.Najpotresniji momenat drame jeste scena oplakivanja mrtve devojčice u kojoj je Dušanka Stojanović ubed-ljivo i bez trunke patetike dočarala majčinsku emociju.Jedno je svakako sigurno - predstavu ćete osetiti, doživeti, možda pustiti suzu, a bakicu sa harmonikom željno iščekivati u međupauzama kako biste napravili predah od ”velike drame“.S obzirom na to da je sva pažnja ”Ve-like drame“ skoncentrisana na Vuka Kostića, koji je od prve do posled-nje scene savršeno izneo svoju ulogu, zamolili smo ga da nam prokomentariše samu predstavu i svoj lik.

MonopolList: Koliko ti je bilo teško da izgradiš lik Milorada Vučića koji je fanatični predstavnik komunističke ideologije?

Vuk Kostić: Uloga Milorada Vučića mi je omiljena uloga, a ova predstava se već dosta dugo igra. Jednostavno, mislim da je to nešto što se nosi u gen-ima. Imao sam odličan Sinišin tekst, a ja sam samo izmaštao svoj lik.

ML: Koliko je važno da glumac poseduje karakteristike svojih liko-va?VK: Glumac, pre svega, mora privatno da bude sadržajan. To je izuzetno važno. Recimo, ono što je zajedničko meni i Miloradu jeste to što je on jedan prek čovek, kao što sam i ja. Mi glumimo najrazličitije uloge i to je ono što je za-nimljivo u ovom poslu, ali opet, po-navljam, najbitnije je da glumac bude sadržajan.

ML: Kakav odnos imaš prema tom vremenu i da li bi se ti, možda, tako ponašao?VK: Ja moram da branim svoj lik koji

Intervju sa Vukom Kostićem

”VELIKA DRAMA“ – SAMO PREDSTAVA ILI VIŠE OD TOGA?

”Velika drama“ je zaista velika u svakom smislu te reči. Traje skoro 4sata, okupila je približno 50 glumaca Narodnog pozorišta (zajedno sa statistima) i obuhvata vremenski raspon od oko pedeset godina, tačnije istorijski period posle Drugog svetskog rata, od oslobođenja i kolonizacije Vojvodine. Možda tematski ne deluje privlačno na prvi pogled, ali o njenom vrhunskom kvalitetu svedoči činjenica da se već sedmu sezonu zaredom nalazi na sceni Narodnog pozorišta kao najtraženija predstava za koju se uvek traži karta više

27

DRUŠTVO

čvrsto veruje u nešto za šta misli da je ispravno. Inače, nemam neki pose-ban odnos prema tom vremenu, što je i logično jer ga ne poznajem. Mada, moj deda je bio partizan tako da mi se, možda, kao kroz maglu to sve čini donekle bliskim i poznatim. Međutim, mislim da ja ne bih mogao da budem tako zaslepljen.

ML: Kako se osećaš posle četiri sata ”Velike drame“ ?VK: Uh, umorno, kao izduvan balon... Pa, zamisli samo da pričaš tri sata bez prestanka bilo šta, a kamoli tuđe reči.

ML: Zašto bi preporučio nekom da pogleda ”Veliku dramu“ ?VK: Zato što mislim da je to jedna od boljih predstava u gradu i jedan od najboljih tekstova Siniše Kovačevića, pošto sam uglavnom radio njegove tekstove.

ML: Da li si imao uzore dok si stu-dirao i na početku svoje karijere?VK: Da! Otac mi je bio uzor u većini stvari.

ML: Šta više voliš da radiš - film ili predstave?VK: Film, definitivno. To mi je omilje-na vrsta čarolije. Pozorište je druga vrsta čarolije, teže je, realnije. Moja po-java na filmu traje od 30 sekundi do 5 minuta maksimalno, sve je namešteno i sve se ponavlja dok ne bude dobro. A u pozorištu si na sceni od početka do kraja predstave, sve je tako kako jeste i nema nikakvih ispravki.

ML: Da li sada spremaš nešto novo?VK: Trenutno ne. Dosta sam radio i sad želim da se dobro odmorim. No, skoro je urađena predstava ”Tvrđava“ Meše Selimovića, u režiji Nebojše Bradića, a u saradnji Beogradskog dramskog pozorišta i Kruševačkog pozorišta. Ja glumim Osmana Vuka, glavnu ulogu ima Branislav Trifunović, a glumi i nje-gov otac Toma. Snimio sam i dve seri-je: ”Gorki plodovi“ Siniše Kovačevića i ”Ulica lipa“ Miroslava Lekića.

ML: U ”Ulici lipa“ možemo da te vidimo jer se trenutno prikazuje, a kaži nam nešto više o ulozi u ”Gor-kim plodovima“.

VK: Ja glumim sina nekog političara-moćnika, zapravo ja sam bahati krimi-nalac. Moram da kažem da mi je veoma prijala ova uloga jer je ovo prvi pravi negativan lik koji sam igrao, a oduvek sam maštao o tome! Mog oca u ovoj seriji glumi Tanasije Uzunović, a ma-jku Neda Arnerić. Postoji i ljubavna priča koja je za mene na neki način kamen spoticanja. Devojka (Kalina Kovačević) pokušava na sve načine da me promeni, ali to ide veoma, veoma teško.

ML: Gde te još gledaoci mogu vide-ti, osim u ”Velikoj drami“?VK: Najviše radim u Beograds-kom dramskom pozorištu, iako mi je Narodno pozorište matično. Da-kle, ”Jastučko“, ”Transilvanija“, ”Vila Sašino“, ”Tvrđava“ (BDP), ”Velika drama“, ”Zečiji nasip“ (Narodno pozorište).

ML: S kim od kolega voliš da sarađuješ?VK: Sa Vojinom Ćetkovićem. Radimo nekoliko predstava zajedno, a i privat-no se dosta družimo. Takođe, i sa svom ”braćom“ iz ”Velike drame“.

ML: Poznato je da si strastveni lo-vac. Možeš li nam reći odakle ta ljubav jer je to prilično neobičan sport?VK: Od oca, kao i sve ostalo. Iskreno, malo me nervira što se novinari u poslednje vreme ”hvataju” za taj lov. Ne bavim se ja samo lovom. Volim sve vrste sporta. Bavim se jedrenjem, trenirao sam karate, dok nisam upisao FDU, stigao sam do braon majstorsk-og pojasa. Igram i fudbal sa drugovi-ma, mada ga ne obožavam preterano... Generalno, volim prirodu. Počeo sam i da gradim brvnaru na Tari... A sa svo-jim kumom, Banetom Tomaševićem, idem u lov. Vojin Ćetković ide sa nama u ribolov...

ML: I za kraj, jedno ekonomsko pitanje - šta misliš, kako će porast cene nafte i rast deficita SAD uticati na svetsku privredu?VK: (smeh...) Stvarno ne znam. Znam samo da nam je berza u veoma lošem stanju...

Sonja Jakovljević

Lica u ”Velikoj drami“:

Zarija Vučić - Tanasije Uzunović

Vidosava Vučić - Ljiljana Blagojević

Darinka - Anđelka Tadić

Batrić Vučić - Ljubomir Bandović

Danilo Vučić - Branislav Tomašević

Milorad Vučić - Vuk Kostić

(Miodrag Radovanović) Stevan Vučić

- Nenad Maričić Momir Vučić

- Siniša Ubović Zorka Vučić

- Rada Ðuričin (Ivana Jovanović)

Jelistina Vučić - Dušanka Gild Stojanović

Branka Vučić - Ana Kaplarević

(Katarina Švraka) Zarija Vučić

- unuk Marko ColićHelga

- Sonja Kolačarić (Ljiljana Gazdić)

Milorad VučićVuk Kostić

28

I dok su nekada roditelji, skladan brak, deca, zajednička letovanja i zimovanja, topla, porodična kuća sa vernim psom čuvarom bili

ideal ljudskih života, danas mi mladi stasavamo u surovom potrošačkom društvu gde vrediš onoliko koliko materijalno imaš i koliko možeš da stvoriš. U takvim uslovima, uporno nas uče (direktno ili indirektno, tako je malo bitno) da je isključivo naša sreća bitna i da na putu do iste imamo pravo da “gazimo preko mrtvih”. Dakle, dok su naši roditelji odrastali poštujući zapovesti: “Ne laži”, “Ne kradi”, “Ne ubij” itd. jedina zapovest koju mi danas nasleđujemo jeste ta da “Cilj opravdava sredstvo”. Iz svega navede-nog mogu da zaključim da danas, kada čovek često nije “čovek” ni prema svo-jim bližnjima, samo naivni mogu da se čude zašto čovek nije “čovek” prema životinjama. Tužno i pesimistično, ali je tako.

NEKO MISLI I NA NJIH…Ipak, da ne bude sve tako crno, potrudili su se ljudi iz organizacije ORCA. ORCA je humanitarna i neprofitna organizaci-ja koja nastoji da kroz promovisanje poštovanja, brige i odgovornog odnosa

prema životinjama obezbedi u društvu značajno mesto pitanju njihove zaštite.Vizija ove organizacije jeste težnja da se stvori human i održivi svet u kome ljudi poštuju životinje i brinu se o njima, tj. svet u kome životinje žive lišene bola i patnje koju im nanosi čovek.Takođe, misija ORCE jeste da se pitanju zbrinjavanja i zaštite životinja konačno posveti adekvatna, preko potrebna pažnja, s ciljem da se dođe do skladnog suživota ljudi i ostalih životinja.Postoje četiri osnovna postulata na čijim osnovama ORCA funkcioniše: 1. ODGOVORNOST: postoji jasno

definisana strategija zbrinjavanja napuštenih, zlostavljanih, bolesnih

ili na bilo koji drugi način ugroženih životinja, kao i jasni kriterijumi na osn-ovu kojih se ovo zbrinjavanje vrši.

2. RACIONALNOST: sve akcije, svi po-tezi i programi ORCE imaju uporište u nauci, etici i što je najvažnije - u praksi.

3. UNIVERZALNOST: ORCA kao je-dan od svojih osnovnih principa navodi i zaštitu apsolutno svih životinja - od si-sara, ptica, preko gmizavaca, riba i svih drugih životinja koje mogu da osete bol, patnju i stres.

4. SARADNJA: ORCA zagovara sarad-nju sa svim vladinim i nevladinim orga-nizacijama i medijima radi pronalaženja odgovarajućih partnera i potencijalnih finansijera.

DRUŠTVO

Humanitarna organizacija za brigu o životinjama

BUDI ČOVEK PREMA ŽIVOTINJAMA!

Danas, kada se savremeni svet znatno modernizovao i kada su tehnologija i nauka alfa i omega ljudskih života, ponekad čak i najbolji među nama upadaju u zamku svetski zastupljene krilatice “vreme je novac” i puštaju da ih brzina kojom se danas živi pretvori u isprogramirane robote koji nemaju vremena ni za šta drugo osim za sebe i samo i isključivo svoje potrbe

29

DRUŠTVO

Ciljevi koje ova humanitarana organizaci-ja postavlja pred sebe su sledeći:- obezbediti punu pravnu zaštitu životinja

preko donošenja čitavog opusa preko potrebnih zakona koji će regulisati ovo pitanje

- sprečavanje i sankcionisanje svakog vida zlostavljanja životinja, njihovog nehu-manog i neetičkog iskorišćavanja kao i pružanje pomoći svim unesrećenim životinjama

- unapređenje obrazovnog programa s ciljem da se razvije svest ljudi u pravcu stvaranja kulture poštovanja, tolerancije i nenasilja prema životinjama i prirodi

- unapređivanje veterinarske, stočarske, biloške etike i struke i raznih drugih pro-fesija vezanih za životinje

- promovisanje održivog razvoja- težnja da se u svim delovima zemlje, re-

giona i na međunarodnom planu una-predi zaštita i zbrinjavanje životinja

KAKO FUNKCIONIŠE ORCA?ORCA kao organizacija postoji i radi od 2000. godine a od skoro je i članica značajnih međunarodnih organizacija koje brinu o životinjama kao što su : WSPA (Svetsko udruženje za zaštitu životinja), SSN (Mreža za opstanak vrsta), RSP-CA (Britansko kraljevsko udruženje za sprečavanje surovosti prema životinjama), kao i CEEWEB (Centralno-istraživačka radna grupa za zaštitu biodiverziteta).Kao neprofitna organizacija, ORCA se finansira dobrovoljnim prilozima, sponzorstvima i donacijama, kako poje-dinaca tako i preduzeća. Kada su dona-tori preduzeća ona mogu donirati novac mesečno, tromesečno ili na godišnjem nivou, mogu pomagati i tako što će dati podršku određenim kampanjama, spon-zoristi različite događaje i akcije ili dati pomoć u opremi i uslugama. Za uzvrat uglavnom dobijaju logo na ORCINIM majicama, brošurama, šoljama i drugom promotivnom materijalu. Koliko su čak i minimalne donacije pojedinaca značajne pokazuje podatak da sa prikupljenih 50 dinara dva štenca dobijaju obrok, sa 100 tri odrasla psa, a sa 1000 dinara obezbedi se hrana za jednog odraslog psa za ceo mesec.

PRAVNO NEREGULISANO PITANJENa inicijativu ORCE 19. 03. 2005. go-dine doneta je prva Rezolucija o zaštiti

ML: S obzirom na činjenicu da podaci na zvaničnom sajtu obuhvataju period do 2005. godine, imate li podatak o broju ostavljenih pasa i mačaka, kao najčešćih kućnih ljubimaca, u 2007. kao i o broju onih životinja koje je ORCA uspela da zbrine? Koliko ste uspešni u odnosu na prethodne go-dine?ORCA: Tačnu evidenciju o napuštenim životinjama je veoma teško izvesti. S naše strane možemo dati okvirne po-datke iz Izveštaja o našem radu u protekloj godini, u kome možete pogledati statis-tiku u vezi sa udomljavanjem i usvajanjem napuštenih životinja u okviru servisa udo-mljavanja, koja vam može dati neku pred-stavu, ali nikako precizan podatak o broju napuštenih životinja u toku jedne godine. Tako, u toku 2007. od 460 napuštenih pasa 192 je udomljeno preko oglasa, a kada je reč o mačkama odnos je 238 - 50. Takođe, putem ORCA štanda udomljeno je 17 pasa i 10 mačaka. ML: Koliko je prijavljenih slučajeva zlostavljanja pasa i koliko je taj broj realan?ORCA: U toku protekle godine na adresu ORCA stiglo je preko 300 prijava koje su se odnosile na zlostavljanje, zanemarivan-je ili napuštanje životinja. U nastavku su podaci koje je izdvojila naša pravnica:Približno 1/3 prijavljenih slučajeva odnosi se na ubistvo i različite oblike zlostavljanja životinja (fizičko, psihičko i kombinova-no).Objekti zlostavljanja nisu samo kućni ljubimci - iz dosadašnjih prijava vidi se da su to i domaće životinje (krave, ovce, konji...).Zabrinjavajući broj prijava tiče se ubistava životinja - pasa i mačaka. Najčešći način je trovanje i ubistvo iz vatrenog oružja.Osnovni problemi u vezi s podnetim pri-javama:- nepoznat izvršilac krivičnog dela- neodgovarajući postupak sa lešom

životinje (neizvršena obdukcija)- nepostojanje svedoka delaDakle, najčešće je reč o stvarnim događajima sa malo/nedovoljno dokaza, koji se onda sa teškoćom procesuiraju. Takođe, ne postoji odgovarajući nivo povezanosti institucija - organa nadležnih za procesuiranje dela (policije, inspe-

kcija, tužilaštva, suda) i vidljivo je uman-jivanje značaja nasilja prema životinjama (naročito u malim sredinama). ML: Kako će se napredovati sa zakono-davstvom kada je reč o ovom pitanju? Kakvo je stanje u regionu?ORCA: Zakonodavstvo u ovoj oblasti je još nekompletno: postoje lokalne Odluke o držanju domaćih životinja na teritorija-ma gradova i opština koje propisuju stan-darde u pogledu načina držanja životinja (nadzor nad odlukama vrše komunalne i ekološke inspekcije), kao i nekoliko odre-daba u okviru nacionalnih zakona. Tako, Zakon o javnom redu i miru RS prop-isuje zabranu zlostavljanja životinja na ja-vnom mestu (član 17) za šta su propisane novčane kazne, a Krivični zakonik RS poznaje delo ubistva i mučenja životinja (član 269) i za ovo delo propisane su novčane i zatvorske kazne. Zakon o veterinarstvu propisuje takođe zaštitu dobrobiti životinja.Ovakvo stanje je neodgovarajuće jer ne pokriva ostala dela koja bi trebalo sank-cionisati: napuštanje životinja (kažnjivo samo po Odlukama), borbe pasa (kažnjive samo po Odlukama, ne i krivično) i dr. Usvajanjem zakona o dobrobiti životinja, koji je u skupštinskoj proceduri, biće na sveobuhvatan način uključena celokupna materija iz ove oblasti.U Evropskoj uniji, na primer, važi Akcioni plan o zaštiti i dobrobiti životinja koji je usvojen 2006. i važi sve do 2010. godine. Takođe, 1997. usvojen je Amsterdamski sporazum na bazi koga je formiran Pro-tokol o zaštiti i dobrobiti životinja koga su sve zamlje članice EU dužne da se pridržavaju prilikom formulisanja zakona vezanih za oblast zaštite životinja.

ML: Po kom principu se ORCA finans-ira? Da li osim donacija i sponzorstava postoji neki stalan priliv novca?ORCA: ORCA je humanitarna, nevladi-na i neprofitna organizacija koja se zalaže za zaštitu svih životinja. Finansiramo se od dobrovoljnih priloga građana i donacija, zatim sponzorstava, odobrenih projekata i članarina.

ML: Da li ljudi u okviru ORCE volonti-raju i kako mogu da se uključe ljudi koji žele da pomognu?

30

životinja u Srbiji i Crnoj Gori. Ova rezo-lucija imala je za cilj da poveća društvenu odgovornost u vezi s pitanjem životinja I da što više informiše javnost o značajnom problemu njihove nezbrinutosti. Ona je podržana od mnogih javnih ličnosti, SANU, Narodne kancelarije predsednika republike itd. Osnovi ove Rezolucije un-eti su i u Strategiju rešavanja problema pasa lutalica na teritoriji Beograda koja je doneta 2006. Ono za šta se ORCA zalaže jeste donošenje nacionalne strategije rešavanja problema napuštenih životinja u čitavoj državi.

AKCIJE ORCEU 2007. ova organizacija je pokrenula Info centar kome se samo za prvih 9 meseci obratilo preko 6 500 hiljada građana. Za-datak ovog centra jeste da pruža pravne i praktične savete, kao i da vrši pronalaženje izgubljenih životinja i posreduje u nji-hovom udomljavanju. Trenutno postoji veliko prihvatilište u Ovči, gde ORCA smešta životinje dok ih ne udomi, a u Rakovici se gradi prvi gradski azil za napuštene pse koji će moći da prihvati 1000 pasa.U 2007. osnovana je i ORkiCA, dečji klub koji najmlađe uči odgovornom ponašanju prema najboljim čovekovim prijateljima.Takođe, tokom cele godine radili su i Vau-mjau šalteri u Knez Mihailovoj koji su upoznavali građane sa problemima životinja.Za vreme Svetske nedelje zaštite životinja od 04. do 10. novembra, ORCA je pred-stavila javnosti zabrinjavajuće stanje u ovoj oblasti.Trenutno je u jeku kampanja pod nazivom “Mala škola brige o životinjama” koja ima zadatak da u potpunosti edukuje sadašnje i buduće vlasnike kućnih ljubimaca o od-govornom ponašanju prema istima.Zato danas, kada je “čovek čoveku vuk” i kada je glavna premisa da je “vreme- no-vac”, budi mudriji/a od većine, probudi se, aktiviraj, uključi, daj svoj doprinos i pomozi tim bespomoćnim stvoren-jima uhvaćenim u, često surove, kandže ljudskosti. Imaj u vidu izreku da “treba imati vremena da gledaš oko sebe, jer suviše je kratak dan za sebičnost” pa se potrudi da osim što si “čovek” prema čoveku, BUDEŠ ČOVEK PREMA ŽIVOTINJAMA!!!

Maja Radak

DRUŠTVO

ORCA: Organizaciju ORCA čini preko tri stotine volontera i saradnika i zahvaljujući timskom radu i istom entuzijazmu borimo se za prava i zaštitu životinja koje sa nama dele ovu planetu! Zahvaljujući nesebičnoj pomoći volontera i saradnika, ORCA svake godine spasi stotine bole-snih, napuštenih ili zlostavljanih životinja i sprovodi različite kampanje i akcije.Ukoliko imate viška slobodnog vremena i želite da uradite nešto zaista pozitivno za životinje, onda je možda prava stvar za vas da postanete ORCA volonter, a to može biti svaka osoba koja je spremna da svoje vreme i znanje posveti radu u zaštiti životinja.Članovi ORCA mogu biti pojedinci ali i preduzeća, odnosno organizacije koje pri-hvate Statut i upoznaju se sa Programom ORCA. Članovi ORCA dobijaju člansku kartu i redovne informacije o našem radu putem mejling liste. Pored finansijske pomoći kroz redovno plaćanje članarine, članovi se mogu aktivno uključiti u naš rad tako što će preuzimati različite za-datke.

ML: Koliko akcije koje ORCA spro-vodi, poput ove trenutne - ”Mala škola brige o životinjama”, povećavaju svest ljudi o problemu napuštenih životinja i da li izazivaju neki pozitivan efekat?ORCA: Kampanja je vrlo značajna jer ima važnu ulogu u edukovanju građana o njihovim obavezama prema društvu, prirodi, životinjama i mogućnostima takvog delovanja.Naime, nastanak populacije napuštenih životinja prosečan građanin ne dovodi u vezu sa nepromišljenim navikama i neod-govornim ponašanjem čoveka prema svom ljubimcu i ostalim životinjama. Ova populacija u javnosti se prezentuje i doživljava jednostavno kao problem, opasnost ili stanje na koje nadležni organi moraju reagovati, pri čemu se zanemaruju i previđaju uzroci nastanka problema, kao i postojanje čovekove odgovornosti.Podizanje svesti o uzročno-posledičnom aspektu problema napuštenih životinja je-dan je od najvitalnijih koraka u njegovom rešavanju. Prepoznavši da je informisan i edukovan građanin najbolji saveznik u rešavanju problema u vezi sa populacijom napuštenih životinja, ORCA je u junu

2007. godine pokrenula kampanju ”Mala škola brige o životinjama“.Ciljevi kampanje su:1. Upoznavanje i edukacija postojećih i

potencijalnih vlasnika sa obavezama prema kućnom ljubimcu tj. osnovnim postulatima odgovornog vlasništva, kao i sa nužnošću primene tretmana sterilizacije, registracije i vakcinacije;

2. Motivisanje što većeg broja građana na udomljavanje napuštenih životinja i informisanje o neophodnosti udomlja-vanja pasa iz prihvatilišta za napuštene pse u Ovči;

3. Skretanje pažnje javnosti na pojave zlo-stavljanja i napuštanja životinja, kao i razvijanje svesti o nehumanosti svakog nasilnog ponašanja, bez obzira na to nad kim i u kom obliku se ono mani-festovalo.

Slogan pomenute kampanje - ”Budi čovek prema životinjama“ – podsećana moralnu obavezu čoveka, kao razum-nog i društvenog bića, da se odgovorno i sa poštovanjem odnosi prema životnoj okolini i pripadnicima drugih životinjskih vrsta. ML: Kakvi su planovi ORCE za budućnost?ORCA: U toku 2008. godine ORCA nastavlja sa realizacijom svih aktivnosti sa posebnim akcentom na proširivanje i unapređivanje obrazovnih aktivnosti na temu dobrobiti životinja kroz nastavak obuke nastavnika i vaspitača, kao i su-pervizora za sprovođenje akreditovanog programa “Dobrobit životinja i mi”. Kra-jnji cilj jeste uključivanje obrazovanja i vaspitanja o dobrobiti životinja u nastavni program.Druga važna oblast delovanja organizaci-je ORCA i u tekućoj godini jeste pravno savetovalište za građane. Proširenje ak-tivnosti pravne službe značajno je zbog potrebe za intenziviranjem komuni-kacije sa nadležnim državnim organi-ma i institucijama, njihove edukacije i “umrežavanja” – odnosno uspostavljanja funkcionalnije mreže između njih, kao i omogućavanja “praćenja sudbine” pred-meta. Naš krajnji cilj jeste usvajanje zako-na o zaštiti životinja, koji treba da postavi osnovne temelje sistema zaštite životinja koji u Srbiji ne postoji.

31

Odsek za ljudske patnje i tragedije

Prof. dr mr spec. prim. Mefisto Harmonius i tim stručnih savetnika

DRAGA REDAKCIJO

1. DRAGA REDAKCIJO, Ja ne mogu ovo više da podnesem!!! Neko neuviđajno biće uporno seda na moje mesto u čitaonici već pet dana uza-stopno! Moj ispit visi o koncu! Kada sam probala da pomerim tu umišljenu osobu na drugo mesto, on se samo osorno nasmejao i pravio zbunjen. Čak mi je i predložio da sednem negde drugde?! Za-mislite tu količinu drskosti!!! Ne znam šta da radim, pomagajte!!! Marina

Draga Marina, takvim paganima mora se stati na put, naučiti ih pameti, i čak isko-reniti; izbrisati njihovo postojanje sa lica Zemlje, a i šire, ako ustreba!!! Za početak predlažemo jednu linč rulju probranih lju-di, dobrih, iskusnih i krvožednih boraca za ovakve uzvišene ciljeve. Kasnije to možeš pretvoriti u pokret svetskih razmera, ot-voriti ljudima oči da takvu gamad treba uništiti, a da si ti prava osoba da ih vodiš do pobede u takvom pohodu! Niko ne sme da zauzme TVOJE mesto!!! Niko ne sme da zauzme bilo čije mesto, u bilo kojoj čitaonici na ovoj planeti!!! Pobij skotove, oni ne zaslužuju da žive! I naravno, priku-caj ih za drveće duž puta kako bi poruka koju ostavljaš budućim naraštajima bila što upečatljivija. Trebaće ti i neki dobar slogan...od slogana zavisi tvoje globalno širenje...danas čitaonica, sutra – SVET!!!

2. REDAKCIJO DRAGA, Hm, redakcijo? Ah da, ovaj, imam je-dan problem... Eh... Aha! Dakle, imam problem...sa pamćenjem!!! Preterano sam zaboravna. Ovaj, zaboravna? Da! Eh...ništa ne mogu da zapamtim, zabo-ravljam obaveze, ljude ostavljam da me čekaju na kafi i nikad se ne pojavim, ringlu ne gasim – izgorela su mi već 3 stana... Nikad nisam sigurna da li sam sve ponela što mi treba za predavanja ili vežbe. Domaći nikad ne uradim. Papiriće na kojima zapišem podsetnike izgubim, zaboravim gde sam ih ostavi-la, planere zaboravim da pogledam, zaboravim u kom se autobusu vozim i gde sam pošla... Ovaj? Autobus...da! Pomozite!

Draga, ovaj...zaboravila si da se potpišeš... Dakle, gospođice...očigledno je da je vaše stanje kompleksno. Predlažemo da počnete da pamtite nizove nasumičnih brojeva (ljudi visokih memorijskih spo-sobnosti mogu da zapamte i preko 12 brojeva), a za početak probajte da zapam-tite jedan broj. Dalje, možda je vaše stanje prouzrokovano nedostatkom nekog vi-tamina i sl. pa ne bi bilo zgoreg da se obrat-ite lekaru. Možda biste za početak mogli da popričate sa psihologom, ako je u pitanju neko podsvesno stanje prouzrokovano stresom na fakultetu. Ako ste gledali film ”Memento“, možda biste mogli po ugledu na glavnog junaka da istetovirate svoje podsetnike po svom telu - tako ih nećete izgubiti. U suštini, vi ste verovatno i zaboravili da pročitate ovaj broj ”Mono-pollista”, zato apelujemo na nekog ko vas poznaje da vam da da pročitate odgovor na vaše pitanje.

3. DRAGA REDAKCIJO, Pre par dana sam se zadesio u jednom objektu u kojem se mogu nabaviti skrip-ta za razne predmete sa Ekonomskog fakulteta. Dok sam listao par ”beležaka“ načuo sam prigušeni razgovor između

dva zaposlena. U razgovoru su bili pome-nuti termini ”skriptanska“ i ”udžbenička mafija“. Normalno, bio sam zaintrigiran, pa sam ih upitao o čemu pričaju. Pravili su se iznenađeni i nevešti, i odgovorili mi kako sam ja sve to umislio. Znam da ovo nije pitanje koje se tiče ličnih problema na koje vi obično odgovarate, ali moja

znatiželja je jača od mog razuma. Možete li da mi kažete da li te organizacije zaista postoje? Nebojša

Dragi Nebojša, ime ti pristaje uz ovakvo neustrašivo pitanje. Očigledno je da si veoma, možda čak i previše radoznao kad ovakvo pitanje postavljaš preko javnog kanala. S druge strane, i mi smo hrabri, pa ti odgovaramo. Možemo da te obaves-timo da smo se raspitali preko naših veza u podzemlju u vezi sa tvojom dilemom, i došli do sledećih podataka. Organizacije ”skriptanska mafija“ i ”udžbenička mafija“ ne postoje, niti su ikada postojale. One nisu vekovima u ratu, sa profesorima s jedne, i studentima s druge strane. ”Skrip-tanska mafija” ne čuva tajne prenošenja znanja u što kraćem i nelegalnijem obimu, a ”udžbenička mafija” ne teži sumanutom profitu i monopolu na tržištu. One nemaju uticaja na politike država i ne stoje iza za-vere da pokore svet, svaka za sebe. Kada bi postojale, verovatno bi bile uticajnije od rimokatoličke crkve. Sreća da ne postoje. Prošle godine nije bilo 37-oro mrtvih i 148 nestalih osoba za koje se sumnja da su pri-padnici ove organizacije. Mi smo prvi koji su preživeli saznanje o nepostojanju ove

dve organizacije. Verovatno zato što smo preselili našu redakciju. Sada postojimo samo kao poštanski broj, odnosno sanduče jer nema opasnosti da nas pronađu...jer ne postoje... Nebojša, nadamo se da si na vreme shvatio da ti ne preti opasnost i da se nisi odselio negde daleko. Gumeni Čekić

32

PIVO

MOZAIK

Šta sve ne znate o pivu?

NJEGOVO VELIČANSTVO

Pivo je piće koje se mnogo pije, a o kome se tako malo zna. Ko ga je izmislio, da li zaista goji i koliko je (ne)zdravo samo su neka od brojnih pitanja u vezi sa pivom

33

MOZAIK

KRATKA ISTORIJA PIVAPivo je najstarije alkoholno piće na sve-tu. Pivo su prvi pravili Sumeri u Meso-potamiji, na teritoriji današnjeg Iraka, pre 8000 godina. Pravili su ga od ječma. Poređenja radi, prvo vino je napravlje-no pre 6000 godina. Pivo su uglavnom pravile žene. Sumersko pivo imalo je gorak ukus jer nisu koristili hmelj, pa su često dodavali druge žitarice i med. Pilo se kroz slamke zbog taloga. Bilo je važan deo sumerske religije, a postojala je i boginja piva Ninkasu.Najstariji pisani zakonik na svetu takođe potiče iz Iraka. Hamurabijev zakonik star je oko 3700 godina i imao je neko-liko članova koji su se bavili pivom. U zakoniku je dataljno opisano dvadeset različitih vrsta piva i bile su propisane maksimalne cene i kvalitet. Zakonik je propisivao i količinu piva koja se davala radnicima,a viši slojevi imali su prava na veće količine piva. Zakonik je štitio potrošače od krčmara koji su razvodn-javali pivo – kazna za razvodnjeno pivo bila je smrt bacanjem u reku. Žene su smele da rade kao krčmarice ali nisu smele da primaju novac, razvodnjavaju pivo ili da ga piju u krčmama. Kazna je bila smrt. Pivo je bilo veoma popularno i u starom Egiptu, u koji je uvezeno iz Mesopota-mije. Pre pet hiljada godina u Egiptu je postojalo šest vrsta piva. Pivo su pili svi – seljaci, sveštenici, faraoni. Pravilo se od hleba. Prvo bi se umesio i ispekao hleb, a zatim se drobio u vodu gde je os-tavljan kako bi započela fermentacija. Pivo je bilo spremno za upotrebu posle četiri dana. Arheolozi su dokazali da piramide nisu izgradili robovi već slobodni seljaci koji su bili dobro plaćeni – hlebom i pivom. Oni su tri puta dnevno dobijali pivo – posle pet hiljada godina malo se šta promenilo kod građevinskih radnika. Faraoni su sahranjivani sa svojim bo-gatstvom, hranom i naravno pivom. Pivo se koristilo i kao lek. ”Ebers pa-pirus”, najvažnija sačuvana egipatska knjiga sa receptima, imala je oko 100 recepata koji su uključivali pivo. Slično kao i u Mesopotamiji pivo je imalo reli-giozan značaj. Pivo se pilo i u drevnoj Kini pre 5000 hiljada godina. U Americi pivo od ku-kuruza pilo se pre 3000 godina. Pivo

1.”JAKOBSEN VINTAGE NO. 1”Najskuplje pivo na svetu je dansko pivo ”Vintage No. 1”. Proizvedeno je samo 600 flaša. Pivo ima 10,5 procenata alkohola, ležalo je šest

meseci u hrastovim buradima pre točenja i ima aromu karamele i va-nile. Cena je prava sitnica - 270 evra po boci.

2.”VIELLE BON SECOURS””Viele” pivo se toči samo u jednom baru na svetu - ”Biedromu” u Londonu. Flaša piva košta 640 evra, ali se u baru može naručiti pinta (0,57 litara) za 50 evra.

3.”SAMUEL ADAMS’ UTOPIAS”

” U t o p i j a S a m j u e l a A d a m s a ” n a j s k u p l j e je američko pivo. Prodaje se u bakarnim

flašama koje podsećaju na metalne buriće u koje se pivo nekada točilo. Pivu treba 12 godina da se napravi i godišnje se proizvede samo 8000 flaša. Utopija je najjače pivo na sve-tu jer ima neverovatnih 24 odsto alkohola. Flaša piva od jedne litre košta 65 evra.

4.”TUTANKAMONOVO PIVO””Tutankamonovo pivo” ne nosi

slučajno taj naziv – napravljeno je prema receptu koji su arheolozi sa Kembridža našli u grobnici kraljice Nefertiti u Egiptu. Pivo je naprav-ljeno u laboratoriji Univerziteta u Kembridžu u saradnji sa škotskim i engleskim pivarama. Proizvodnja je veoma ograničena i jedna boza ”fa-raonskog“ piva košta 34 evra.

Najskuplje pivo na svetu ”Vintage No. 1” na etiketi je simbol nordijskog boga Tora

”Vielle Bon Secours” pivo. Pije se na samo jednom mestu na svetu – baru Biedrom u Lon-donu.

”Samuel Adams’ Utopias” - najjače pivo na svetu sa 24 odsto alkohola. Takođe je i jedno od najskupljih

”Tutankamonovo pivo”. Na-pravljeno je prema receptu iz grobnice kraljice Nefertiti, koja je bila jedna od žena Tu-tankamonovog oca.

NAJSKUPLJA PIVA NA SVETU

34

MOZAIK

su u Evropu uvezli Grci iz Egipta, ali postoje neke teorije po kojima su ga u Evropu doneli Kelti pre 3000 godina. Rimljani nisu bili veliki ljubitelji piva. Bogatiji Rimljani pili su vino, dok su pivo uglavnom pili siromašni i varvari. U srednjem veku pivo se pilo u celoj Evropi, a pili su ga svi - muškarci, žene i deca. Najčešće su ga pravili kaluđeri i manastiri su postali prve pivare. Pilo se i u srednjovekovnoj Srbiji, ali mnogo manje jer su mnogo popularniji bili medovina, vino i rakija. U XI veku u Nemačkoj prvi put je upotrebljen hmelj u pivu čime je pivo dobilo ukus sličan današnjem, a uskoro je počela proiz-vodnja hladnih lager piva. U Nemačkoj je 1516. donesen čuveni pivski zakon koji je i danas na snazi. Ovim zakonom propisano je da pivo sme da se pravi samo od ječma, hmelja i vode.Početkom XVIII veka i oslobađanjem Vojvodine od Turaka počinje proizvod-nja piva u Srbiji. Prva pivara otvorena je u Pančevu. Industrijska revolucija omogućila je masovnu proizvodnju piva, a sredinom XIX veka konačno je počela prodaja piva u bocama. U XIX veku u gradu Plzenu u Češkoj prvi put je napravljeno svetlo, pilsner pivo. Tridesetih godina prošlog veka počela je masovna proizvodnja piva u konzer-vi.

KAKO SE PRAVI?Pivo se uglavnom pravi od ječma, hmelja i vode, uz upotrebu pivskog kvasca. Pored ječma mogu se koristiti i druge žitarice kao na primer pšenica, kukuruz i pirinač. Većina američkih piva pravi se od pirinča kako bi bila blažeg ukusa i privlačnija ženama. Prvi korak u pravljenu piva jeste proizvodn-ja sladovine koja se dobija od isklijalih zrna žitarica. Sladovina se prvo melje, onda se filtrira i kuva sa hmeljem. Na kraju se dodaje pivski kvasac i počinje alkoholno vrenje. Vrenje traje od 3 do 7 dana i u ovom procesu bakterije iz kvasca izdvajaju alkohol i ugljen-dio-ksid iz smeše. Interesantno je to da je vrenje u stvari proces varenja bakterija i da su alkohol i CO2 ono što bakteri-je ”naprave“ posle jela. Fermentacija možda izgleda gadno, ali i pčele prave med na sličan način. Kao rezultat fer-mentacije nastaje mlado pivo. Mlado

pivo se zatim šalje na naknadno vrenje u velikim tankovima gde stoji na nis-kim temperaturama do deset stepeni. Postoje piva gornjeg vrenja (ejl) i don-jeg vrenja (lager). U Srbiji se piju lager piva, a ejl se uglavnom pije u Engleskoj. U zavisnosti od tehnologije i vrste piva koje se pravi, naknadno vrenje traje od nedelju dana pa do nekoliko mes-eci. Lager piva obično stoje oko mesec dana na temperaturi od 0 stepeni. Posle naknadnog vrenja pivo se filtrira, vrši se pasterizacija i punjenje.

PIVO I ZDRAVLJEPivo je piće sa niskim procentom alko-hola koji se uglavnom kreće oko pet odsto. Jedna čaša piva je, prema pro-centu alkohola koji sadrži, približno jednaka jednoj maloj vinskoj čaši ili čašici žestokog pića. Ono što se često bez razloga zamera pivu jeste njegova kaloričnost. Kaloričnost piva zavisi od količine alkohola u njemu i prosečno iznosi između 400 i 500 kalorija za litar. Ostala alkoholna pića imaju veću en-ergetsku vrednost – vino ima između 600 i 700 kalorija za litar, a žestoka pića preko 2200 kalorija za litar. Poređenja radi, mlečna čokolada od 100 grama ima oko 550 kalorija, 100 grama čvaraka oko 740, čipsa 500, kikirikija 600, a pljeska-vica od 110 grama ima oko 250 kalorija (bez zemičke i dodataka). Dnevno je potrebno 2500 kalorija.

Svašta po malo”Utopija Sermjuela Adamsa” je najjače pivo svih vremena sa 24 odsto alkohola. Slede je ”World Wide Stout” sa 23 odsto alkohola, ”Semjuel Adams Milenijum” sa 21 odsto alkohola, ”Raison d’Extra” sa 20 odsto alkohola i ”Semjel Adams Triple Bock” sa 17,5 odsto alkohola. Prvo, treće i peto pivo su proizvodi pivare ”Boston Beer Co”, a drugo i četvrto pivare ”Dogfish Head Craft”. Obe pivare su iz Amerike.Najveće piovopije na svetu su Česi. Česi popiju 165 litara piva po stanovniku godišnje, Irci su drugi sa 135 litara, a Nemci treći sa 125 litara. U Srbiji se godišnje popije dva puta manje piva nego u Češkoj – 81,4 litara po glavi stanovnika. Hrvati godišnje popiju 79 litara piva, a Crnogorci 50,5.Najveći svetski proizvođači piva su SAD, Kina, Nemačka, Brazil i Japan.Prvi Oktoberfest održan je 1810. godine. Zapošljava 12 hiljada ljudi i 2006. godine posluženo je preko šest miliona krigli od jedne litre.Na svetu postoji preko 1000 vrsta piva. Kod nas se najviše piju piva donjeg vrenja - lager piva.Najstariji zapisan recept je recept za pivo.Pivo je drugo najpopularnije piće na svetu, posle čaja. Jedan češki ugostitelj iz Harakova prošle godine gostima je ponudio lekovite kupke u pivu. U kupki ima 10 litara crnog i svetlog piva, vode, hmelja i drugih tajnih sastojaka.

Model egipatske pekare i pivare izložen u Smitsonijan muzeju

35

Najveći deo kalorija u pivu dolazi iz alkohola, a ljudsko telo alkoholne kalo-rije ne pretvara u mast. Naprotiv, telo alkoholne kalorije sagoreva odmah i one ne stvaraju masne naslage. Problem sa ovim kalorijama jeste taj što opterećuju jetru i onemogućavaju apsorciju šećera u krvi pa tako posredno dovode do osećaja gladi i rasta težine. U velikom broju istraživanja naučnici su pokušali da dovede u vezu pivo sa viškom kilograma, ali nijedno nije pot-vrdilo istinitost mita o pivskom sto-maku. Istraživanja su pokazala da mnogi ljudi koji piju pivo zaista pate od viška kilograma, ali da ovaj višak nikako nije zasluga samo piva – naime pivopije se uglavnom loše hrane i slabo se bave fizičkim aktivnostima. S druge strane, neka istraživanja su čak pokazala da umeren unos alkohola kod žena čak dovodi do smanjenja težine. Novija istraživanja potvrdila su da je umereno pijenje piva dobro za zdravlje. Pivo pre svega ne sadrži masti i holes-terol, a bogato je vitaminom B, antioksi-dansima, mineralima i biljnim vlaknima. Antoksidansi u pivu dovode se u vezu sa smanjenjem rizika od raka i srčanog uda-ra. Dokazano je da konzumiranje manjih količina piva dovodi do povećanja nivoa HDL ili dobrog holesterola i smanjuje rizik od srčanih bolesti. Umereno konzu-miranje piva smanjuje rizik od dijabetesa starijeg doba, osteoporoze, Alchajmerove

bolesti, kamena u žuči i Parkinsonove bolesti. Neka istraživanja pokazala su da pivo smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti za 30 odsto, kao i da povećava inteligenciju. Istraživana je i psihološka korist umerenog uzimanja alkohola, koja se dovodi u vezu sa opuštanjem i druženjem koje pozitivno deluje na psi-hu. Interesantan je efekat hladnog piva za koga pivopije kažu da najbolje hladi i osvežava. Hladno pivo zaista dovodi do trenutnog osveženja, ali ubrzo dolazi do apsorcije alkohola i širenja krvnih sudova koje stvara osećaj toplote.Svi pozitivni efekti piva dokazani su kod umerenog korišćenja piva - do pola litre piva na dan. Istraživanja su takođe poka-zala da preterano korišćenje piva, kao i povremeno opijanje donosi više štete nego koristi, pre svega zbog štetnog dejstva alkohola. Štetna dejstva ako-hola dovode do oboljenja jetre, visokog krvnog pritiska, mentalnih problema i povećavaju rizik od raka. Dokazano je da je pivo uzročnik 70 odsto zavisnosti od alkohola i 60 odsto zavisnosti uopšte.

PITI ILI NE PITI?Pivo se pije preko osam hiljada godina. Pivo nije savršeno i preterana upotreba ne donosi mnogo dobrog, ali isto tako dokazano je da je flaša piva na dan zdra-va. Najbolji savet jeste da se pivo pije, ali u umerenim količinama.

Branko KUBAT

Popularne dvolitre. Pored Srbije prodaju se širom Balkana i u Rusiji.

MOZAIK

36

MOZAIK

Neobična priča jednog našeg č

SRBIN MEÐU Godine 1997. najveća australijska nagrada za književost ”Emeritus“ dodeljena je u gotovo praznoj sali. Na dodeli su, pored osobe koja je uručila nagradu, bili samo dobitnik nagrade, pisac B. Vongar i njegova supruga. Po tadašnjim pravilima, dobitnik ove nagrade postajao je automatski australijski kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. Ovoga puta to se nije desilo, budući da je Vongar još pre uručenja ove nagrade zbog svojih knjiga neformalno proglašen za ”nepodobnog pisca“. Priču o ovom izuzetnom piscu počećemo od samog njegovog imena, iza kojeg se krije čovek ”naše gore list“ – Sreten Božić!

KAKO JE SVE POČELO?Sreten Božić rođen je 1932. u Trešnje-vici kod Aranđelovca. Njegov otac Ste-van recitovao mu je srpske narodne pes-me tokom njihovih zajedničkih radova u polju, i tako je postao ”glavni krivac” za Sretenovu ljubav prema pisanju. U blizini mladenovačke pijace, na koju je išao sa ocem, nalazila se spomen-čes-ma podignuta u čast bolničarki koje su pomagale srpskom narodu u toku Prvog svetskog rata, od kojih su neke bile iz Australije, zemlje koja će mnogo godina kasnije zahvaljujući prstu sud-bine postati njegov novi dom. Uspeo je da završi samo četiri razreda osnovne škole kada je počeo Drugi svetski rat. Posle rata pohađao je stručnu školu za mlinara u Novom Sadu, ali je nije zavr-šio jer mu je uskraćena stipendija.Pri kraju rata, Stevan je proglašen reakcionarom i osuđen na tri godine zatvora, pošto je na skupu u Kragujev-cu izjavio kako bi novi državni poredak trebalo da ukine smrtne kazne jer je veliki broj Srba izginuo tokom rata.

Po dolasku u Beograd, početkom pede-setih, počinje da se bavi pisanjem, i to poezijom. Bio je član književnog kluba Radničkog univerziteta ”Đuro Salaj”. Pesme je objavljivao u ”Mladoj kultu-ri”, ”Našem vesniku” i dr., a dobio je i nekoliko nagrada za poeziju u periodu od 1955. do 1957. godine. Radio je u fabrici keramičkih opeka u Mladenov-cu, a neko vreme radio je kao novinar u lokalnim listovima. Žig ”sina reakci-je“ onemogućio mu je da osnuje svoje novine i da se uopšte bavi novinarst-vom, te se odlučuje da napusti zemlju. Odlazi u Italiju 1958, a potom u Fran-cusku. U Parizu provodi dve godine i tamo se upoznaje sa Žan-Polom Sar-trom, Simon de Bovoar i Semjuelom Beketom, ljudima koji će imati uticaja na njegovu karijeru. Njima je jednom prilikom rekao: ”Nisam intelektualac i od mene ne možete očekivati stručne

rasprave. Ja sam pisac i ja ću pisati.“ U Francuskoj je ostao dve godine, a 1960. odlazi u Australiju.

MEÐU ABORIDŽINIMAU Australiju je stigao bez znanja ijedne reči engleskog jezika i bez pasoša, sa parčetom papira na kojem je pisalo: ”Ova osoba tvrdi da se zove Sreten Božić“. U Australiji je radio sijaset poslova: bio je građevinski radnik, kopač zlata, radio je u rudnicima uranijuma...

Ključni trenutak u njegovom životu do-godio se prilikom njegovog puta iz Alis Springsa u Kimberli, preko pustinje Tanami. Sreten je na ovaj put krenuo sa kamilom, planirajući da pređe pustinju i stigne do svog odredišta za nedelju dana. Međutim, put se odužio - kamila se razbolela, a Sreten je dehidrirao, pošto nije bio upoznat sa surovošću pustinje. Tada ga je spasao Džaburu, Aboridžin iz plemena Varlpiri. Okrepio ga je vodom iz korena jedne pustinjske biljke, a potom ga je zakopao u pesak ne bi li sačuvao i to malo vode u Sre-tenovom telu. Put je na kraju trajao dva meseca, ali je Sreten stekao prijatelja.

37

MOZAIK

čoveka

ABORIDŽINIMADruženje se sa Aboridžinima u njiho-vom naselju na severu Australije nije bio bez opasnosti. Ulazak i izlazak iz rezervata u kome su živeli Aboridžini zahtevao je posebnu dozvolu, koju Sreten nije imao. Jednom prilikom, jedan od nadzornika rezervata prime-tio je Sretena, kože izgorele od sunca i prašnjavog od peska, i tada su ga od nevolje spasli Aboridžini, rekavši da je

on ”vongar“. Na aboridžinskom ”von-gar“ znači ”glasnik iz sveta duhova“. Po aboridžinskom verovanju, iz sveta mrt-vih s vremena na vreme dolazi glasnik da svetu živih prenese neku važnu poruku. Sa Aboridžinima je živeo deset godina. Oženio se Džumalom, Aboridžinkom čiji su mu rođaci i dali ime koje ga je proslavilo i koja ga je učila običajima i verovanjima svoga naroda. Sa njom je dobio dvoje dece. Uticaj koji su na njega izvršili Aboridžini bio je ogro-man i njihova kultura i život postali su večita tema njegovih knjiga. Vongara su posebno pogodile nepravde koje su

snašle ovaj narod i njihova stalna bor-ba za preživljavanjem. ”Aboridžini pokušavaju da sačuvaju svoj jezik. U područjima gde žive prenose znanje sa majke na decu. Veliki broj aboridžinskih jezika je već izumro, ali su mnogi još aktivni i živi. Broj Aboridžina polako raste, ali su izloženi mnogim opasnos-tima - asimilaciji, teškom načinu života i imaju kratak životni vek zbog uticaja

civilizacije koja je donela alkohol, du-van i drogu“, objašnjava Vongar. NUKLEARNI CIKLUS- Pre napuštanja Jugoslavije bio sam u zabludi da je Zapad ”med i mleko”. Gledajući pozorišne predstave Ar-tura Milera bio sam oduševljen, ne shvatajući da je to surovo društvo u kome uspeva jedan od hiljadu. A kad je reč o piscima, jedan od milion. Za pisca je propast ako ne piše na svom mater-njem jeziku. Danju sam radio, a noću pisao. Za spavanje nije bilo vremena. Prilikom nekoliko mojih dolazaka u Beograd prijatelji su me savetovali da

se ne zanosim pisanjem na engleskom jeziku. Govorili su mi da ni Crnjanski to nije uspeo. Crnjanski je imao gde i čemu da se vrati, a ja sam morao da istrajem – rekao je jednom prilikom Vongar. Prva knjiga koju je objavio bila je zbirka ”Mitovi Aboridžina“ (”Aborigi-nal Myths“, 1972. godine), a zbirka priča ”Put u Bralgu“ (“A track to Bralgu“, 1977. godine) prevedena je na francuski i štampana u ”Les Temps Modernes“, časopisu koji su uređivali Žan-Pol Sartr i Simon de Bovoar. Nakon prvih objavljenih knjiga Von-garu se život iz korena menja. Više mu nije bilo dozvoljeno da živi na severu Australije, postao je nepodoban za mnoge belce i on i njegova porodica morali su da se presele na jug, u Mel-burn. Prvo je otišao Vongar, u nadi da će moći da kupi nešto zemlje i napravi dom za svoju ženu, decu, ženine rođake i sve njihove prijatelje, vođen duhom zajedništva koji je jedan od sastavnih delova aboridžinske kulture. Međutim, svoju porodicu nikada više nije video. Veruje se da su nestali prilikom udara ciklona Trejsi, u vreme dok je Von-gar bio u Melburnu. Nikada ih nije pronašao. Dok je još živeo na severu Australije, Vongar se posvetio radu na knjizi ”Totem and Ore“, takođe poznatoj kao ”Boomerang and Atom“, zbirkom od više hiljada crno-belih fotografija koje pokazuju razoran uticaj radi-jacije iz rudnika uranijuma i po-sledice nuklearnih proba britanske vojske na aboridžinsko stanovništvo. Zahvaljujući Vongarovom trudu 1974. trebalo je da bude održana izložba ovih fotografija u biblioteci parlamenta u Kanberi, ali je posle samo par sati od otvaranja izložbe zabranjena i zatvore-na, po naredbi parlamenta.Na svom imanju ”Dingoes den“, južno od Melburna, počinje rad na ”Nuklear-nom ciklusu“, koji će ga i proslaviti.

38

MOZAIK

Njega čine romani : ”Walg“ (1983), ”Karan“ (1985), ”Gabo djara“ (1988), ”Raki“ (1994) i ”Didjeridu charmer“ (2006). U ovim knjigama Vongar nastavlja započeto u zbirci fotografija ”Totem and Ore“, i paralelno sa ot-krivanjem štetnosti radijacije govori i o obespravljenosti Aboridžina od strane belih domorodaca. Prva tri romana predstavljena su u aboridžinskom istraživačkom centru na univerzitetu Monaš, gde je Vongar boravio kao gostujući pisac kako bi svoj roman ”Raki“, koji je govorio o Aboridžinu koji umire u zatvoru, potkrepio istinitim iskustvima Aboridžina iz zatvora na severu zemlje. Za vreme njegovog odsustva, policija upada u njegov dom i zaplenjuje mu celokupan ru-kopis romana ”Raki“. Približno 200 pisaca u Australiji potpisa-lo je peticiju da mu se rukopis vrati, ali bezuspešno. Vongaru je trebalo 5 godina da ovaj roman ponovo napiše, ali ga je pritom značajno izmenio. Romanom ”Raki“ Vongar je želeo da pokaže sličnost između stradanja Aboridžina i stradanja Srba pod otomanskom vlašću i u Drugom svetskom ratu. - Sličnost sa nama je u drevnom nasleđu, a ne etnička. I oni imaju svoju usmenu literaturu, umet-nost, folklor i način prenošenja tih vrednosti s kolena na koleno. Živeli su desetinama hiljada go-dina izolovani od sveta i razvijali sopstvenu kulturu, slično kao što su to Srbi činili pod Turcima. Srpska deca su odvođena u janičare, a belci su odvajali decu Aboridžina od roditelja i slali ih u internate pod kontrolom države ne bi li ih asimilovali – rekao je Vongar. Prema ovom romanu trebao je da bude snimljen film u koprodukciji sa Emi-rom Kusturicom, ali je bombardovanje Srbije i Savezne Republike Jugoslavije 1999. zaustavilo ovaj projekat.Svom ”Nuklearnom ciklusu“ Von-gar je 2006. dodao roman ”Didjeridu Charmer“.

PISAC I BORAC ZA LJUDSKA PRAVAVongar je do sada napisao 21 knjigu, i to drame, priče, pesme i romane, a

1999. objavio je autobiografiju ”Jaz-bina dingosa“ (”Dingoes den“). Dobitnik je brojnih nagrada, kako u Australiji, tako i u inostranstvu. Pre već pomenute ”Emeritus“ nagrade, os-vojio je American Library Association Award (1982) i P.E.N International Award (1986). Nagrade ”Rastko Petrović“ za životno delo ”Matice is-eljenika Srbije“ dobio je 2005. godine.Knjige su mu prevođene na engleski, francuski, nemački, španski, holandski, ruski, kineski i japanski jezik. Kod nas su mu objavljene knjige ”Put u Bral-

gu“ (”A Track to bralgu“) i ”Babaru“ (”Babaru“) 1983. u izdanju ”Narodne knjige“, ”Cvet u pustinji“ (”Flower in desert“) 2004. u izdanju ”Prosveta“ iz Niša i ”Poslednji čopor dingosa“ (”Last pack of dingoes“), 2005. u izdanju ”Matica iseljenika Srbije“, Beograd. Svoje knjige uvek potpisuje kao B.Vongar. Ovo ”B” predstavlja njegovo prezime – Božić – a ovim gestom on čuva uspomenu na svoju nekadašnju domovinu.Danas ovaj pisac živi u u Kofildu, u blizini Melburna, sa svojom drugom suprugom, Lindom. Među brojnim slikama koje ima ističu se radovi najpoznatijeg aboridžinskog umetnika Kliforda Posuma čije se platno nalazi i u zgradi australijskog parlamenta u

Kanberi. Ono što njegov dom izdvaja od drugih jeste prisustvo dingosa! Za držanje ovih pasa Vongar je morao da pribavi posebnu dozvolu australijskih vlasti. Svoju opčinjenost ovim psima Vongar objašnjava: - Dingo je bio jedina životinja koju su Aboridžini pripitomili. Postavlja se pi-tanje da li je čoveka pas učio da lovi ili je bilo obrnuto. Sve više se veruje da je pas učio čoveka. I dingo, kao i čovek, voli društvo. Dingo se veže za čoveka i postaje kao član porodice i deli sve sa njom.

U svojim delima Vongar snažno osuđuje svaki oblik genocidnosti. Posebno se osvrće na užasna stradanja domorodačkog stanovništva koja su u svojim naseljavan-jima u Južnoj Americi, Kana-di, Africi i Aziji izazivali beli doseljenici. Poseban osvrt njegovih dela je na stradanju Aboridžina, s kojima je pro-veo veći deo svoga života. Njihovu sudbinu Vongar posmatra u znatno širom kontekstu: - Nije samo u pitanju odnos prema Aboridžinima. Oni su kao narod izloženi veoma teškom životu koji nameće savremeni svet. Naš svet se zasniva na profitu i materijal-nim vrednostima, dok njihov život počiva na njihovoj kul-turi. Od njih se očekivalo da se utope u vrednosti savre-

menog sveta, ali to nije uspelo, tako da i dalje žive kao u prastara vremena, u nekoj proširenoj porodičnoj zadruzi. O njegovom stvaralaštvu Imamu Amiri Baraka, izdavač romana ”Raki“ rekao je:- Vongarov svet je magičan i divan, koliko je strašan i surov. Ima u njego-vom radu nečega što apsolutno ne liči na bilo šta što sam dosad pročitao. On poseduje istinit i magični realizam koji je nemoguće kategorizovati. Put koji smo prešli kroz njegov rad bio je veo-ma težak, neobičan, ali uvek dostižan, prepoznatljiv, prolazeći kroz slike rata i nepravde oko nas, kroz slike našeg sopstvenog drugog lica, lica pravde i ljubavi.

Nikola Škondrić

PLAYBOYCrvena svetlost stone lampe obasjava čitavu sobu. Sve stvari između četiri zida imaju jasne, crvenkaste konture. Na levi zid, pored kreveta, prislonjen je poluotvoreni ormar. U njemu se nalazi uredno poslagana gomila šešira, košulja i pantalona. Vidi se, najnovija moda, ništa nije starije od godinu dana. Na desnom zidu se ogleda levi zid. Tu je okačeno veliko ogledalo ispod koga je polica gde stoje načičkana žestoka pića. Na radnom stolu kod prozora miriše Politika. Uočljiv je ogroman naslov: ,,JUČE U ZORU POČELE SU BORBE NA CELOJ POLJSKO-NEMAČKOJ GRANICI“. Prostorom struji Edith Piaf i pesma Fais-Moi Valser pomešana sa zvukom tuša iz kupatila. Predsoblje je prava galerija lakovanih cipela. Na ulici tišina. Duva vetar, hladan vazduh pun je straha. Čuje se samo bat ženskih štikli koje nervozno koračaju ka kući sa čijih prozora izbija jarka crvena svetlost. Jedina u opštem mraku.

LEPA SMRTStari Toša poznat je selu kao dobričina. Ima sedamdeset godina. Kako sam kaže, dovoljno da umre. Nikad se nije ženio, ali je ludovao za nekom Verom. Bila je mlađa od njega, sumnjiva morala, pre desetak godina otišla je iz sela. Priča se da je umrla od neke bolesti. Sam na svetu, Toša je čitav život prodavac povrća na pijaci. Čemu mu je služio novac koji zaradi, ko zna? Svako veče on je detaljno čitao po jednu stranu Biblije. Zbog toga, ali i zbog njegove dobrote i revnosti, prozvali su ga Toša Biblija. Jednom tako, probudi se Toša u sred noći. Gleda i krsti se. Pored njega Vera. Skida ga i ljubi svud po telu. Starac je uzalud hvatao vazduh. Sutradan je lekar bez ikakve analize konstatovao prirodnu smrt. Umro je lepo, govorili su jedni. Mnogo je bio sam, pričali su drugi. Ženska ruka bi ga spasla, konstantovali su treći. U Tošinoj kući nisu našli ni pare, a stvari su mu razdeljene. Neki jadnik kome je pripao njegov jastuk primetio je na njemu dugačku vlas ženske kose.

39

Branko Ćurčić, rođen 8. septembra 1980. godine u Somboru, gde je završio Gimnaziju ,,Veljko Petrović’’. Apsolvent je Opšte književnosti i teorije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.Zastupljen je u antologijama Najkraće priče (od 2003 – 2006. godine), te u zbornicima kratke priče Donja strana priče, Vrata moje priče i Alisa u zemlji priča (sve u izdanju izdavačke kuće Alma), časopisima za književnost Akt, naučnu fantstiku Emitor, knjizi Najbolje priče iz reda za vize i internet portalu Litkon.org.Prvi je dobitnik nagrade ,,Ðura Ðukanov’’ biblioteke ,,Jovan Popović’’ iz Kikinde, koju mu je dodelio žiri u sastavu Srđan V. Tešin, Slobodan Vladušić i Vladimir Gvozden, za najbolju zbirku pripovedaka autora mlađeg od 30 godina pod nazivom Vetrenjača.

40

MOZAIK

Putopisi iz egzotičnih krajeva

U ZEMLJI HILJADU OSMEHA

Treba biti dovoljno ljubopitljiv, optimističnog i istraživačkog duha, nadasve željan avanturizma, a posebno odvažan i otvoren za šokantno drugačije kulture, pa se uputiti u upoznavanje sa čudnovatim predelima jugoistočnim Azije. Ovog puta pred vama je putovanje na tajlandski način.

Nataša DIMITRIJEVIĆ

Zemlja hiljadu osmeha, kako je drugo ime Tajlanda, je zasluženo dobila takvu reputa-ciju zahvaljujući svom vedrom

stanovništvu, koje sa zadovoljstvom i dozom radoznalosti, a uvek sa os-mehom na licu, ugošćava zbunjene strance. Poslednjih godina ova zemlja je postala jedna od veoma popularnih destinacija komercijalnog turizma, pa je moguće uočiti kako odveć tradicio-nalno stanovništvo pokušava da uđe u tok sa kapitalističkim duhom turista sa zapada. Polako, većina stvari se orga-nizuje u cilju što jednostavnijeg (a pre svega što profitabilnijeg) zadovoljenja brojnih turista. Brza hrana je dostup-na svuda na ulicama, a tezge i šoping kutkove nije moguće zaobići prilikom razgledanja popularnih lokacija. Na-padni vozači tuk tuk-ova (prevozno sredstvo slično rikšama na električni pogon) na svaki način pokušavaju da vas ubede da su baš oni najbolji način da vas prevezu do željene destinacije. Tu su i neizbežni barovi i druga mesta za zabavu otvorena do ranih jutarn-jih časova uz velike količine alkohola (i erotske performanse na pojedinim mestima)... sve ono što Tajland nije do skora krasilo u tolikoj meri.

JEDAN GRAD – MNOŠTVO MOGUĆNOSTIU različitim regijama Tajlanda možete se susresti sa različitim idejama kako da utrošite vreme. Pretpostavimo da kao i najveći broj turista, najpre sletite na no-vootvoreni Suwarnabumi aerodrom u Bangkoku, suočićete se sa nezamislivom gungulom na asfaltu koju nudi ovaj dva-naestomilionski grad. Smeštaj je najbolje potražiti u kvartu Khaosan, u kome je

smešteno bezbroj hotela i gostinskih kuća sa najrazličitijim cenama za svačiji gušt i različitu „dubinu“ džepa. Svoje opredeljen-je za lokaciju ćete bazirati na tome da li želite malecku ili konfornu sobu, kupatilo u okviru sobe ili zajedničko, sa toplom vo-dom ili bez, klimatizovan prostor ili navi-kavanje na vrućine do iznemoglosti. Cene za prenoćište zaista nisu visoke, čak ni za naš standard, a variraju u rasponu od 3 do 15 evra za noćenje. Za one sa istančanijim

ukusom i potrebom da provode više vre-mena u luksuznijem hotelskom smeštaju, nego u istraživanju grada i upoznavanju kulture, najbolja ponuda se nalazi u cen-tru grada, u oblasti Pratunam. Tamo su locirani ekskluzivni hoteli, većeg komod-iteta i spratnosti (što nekome može činiti bitan podatak u gradu sa dosta solitera), ali nažalost ništa veće ugodnosti (od pre-thodnih ponuda) ili prilike za doživljajem različitosti. U tom delu grada smešten je i najnoviji hotel Baiyoke Tower koji je

jedan od najvećih atrakcija za sve turiste. Ovaj hotel je od skoro najviša građevina u Bangkoku (309 metara) i sa svog posled-njeg sprata nudi predivan pogled na ceo grad i to na terasi koja se rotira oko zgrade. Utisak koji ostavlja pogled sa 84. sprata na ceo haos, gužvu i vrevu u podnožju, može vas nagnati na osećaj nepobedivosti ili pak naterati da se osetite kao samo jedna kap vode u okeanu... Za koji god lokalitet da se odlučite, ono što ne smete propustiti jeste vožnja brodićima rekom Chao Praya. Tom

prilikom možete videti grad iz drugačije perspektive, obići nekoliko hramova i spustiti se do Chinatown-a (izgleda da ovi kvartovi predstavljaju neizostavni deo svih svetskih metropola). Ipak, bez obzira na moderne tokove, jedna stvar se ne menja u tajlandskoj kulturi, a to je svakako, njihova vernost budizmu i neizmerno poštovanje svog kralja, čija dobra dela i predanost narodu ističu pri svakom razgovoru. Veliki gradovi, podjed-nako kao i manja naselja, obiluju prelepo ukrašenim budističkim pagodama, figu-rama Bude i narodom koji mu se pokorno klanja. Tako bi otprilike izgledala makro slika Tajlanda. Ako bismo se usudili da napravimo mikro-presek i zavirimo u neis-ceniranu svakodnevicu, doživeli bismo potpuno nesvakidašnje (za naše navike) momente: negde na ulici se prži hrana u dubokom ulju, prljavim rukama zavijaju pare, seče voće spremno da uleti pravo u vaš zeludac, seku se „sveže“ svinjske po-lutke i vise odrani pilići na 30 stepeni, sa hiljadu mušica koje „slade svoje brke“ o isto to meso. Na samo pola metra od te „kuhinje na ulici“ mešaju se izduvni gaso-vi iz kombija, motora, ofucani ulični psi halapljivo grabe ostatke sa poda, mačke se bore da pojedu što više hrane koju i mi konzumiramo, pacovi koji kad spaze da ih

41

MOZAIK

Prvoosnovana tajlandska država u XII veku nazivala se Sijam, sve do 1939. godine kada zvanično menja ime u Tajland. Prestonica države bila je Ayuttaya sve do 1767. godine kada je grad pao pod opsadom Burme. Nakon oslobođenja 1782. godine, nacionalna dinastija Chakri uspostavlja monahriju sa centrom u Bangkoku. Početkom XX veka, nakon velikih političkih promena, na vlasti se smenjuju različiti politički režimi, ali svi oni priznaju monarhiju kao najviše državno rukovodstvo. Iako je bila izložena burnim previranjima na domaćoj politčkoj sceni, kao i čestim ratnim sukobima sa okolnim zemljama, Tajland je jedina država jugoistočne Azije koja nikada nije bila kolonizovana. Nakon donošenja Ustava iz 1997. godine kreira se prva demokratska vlada i po prvi put, slobode i ljudska prava izbijaju u centar političkih interesovanja. Ukupan broj stanovnika iznosi oko 63 miliona, a prema popisu stanovništva iz 2000. godine, 95% populacije je čine Teravada budisti (temelji se na animizmu i poštovanju kulta predaka), dok je oko 4,5% ljudi muslimanske veroispovesti.

42

MOZAIK

posmatramo, šmugnu nazad u kanalizaci-ju... Pored gomile hrane nejasnog izgleda, neprimamljivog mirisa, a opet finog uku-sa, moguće je uočiti i pohovane skakavce ili pak crne, tvrdokrilnate pržene bube. Ko sebe smatra dovoljno hrabrim može se upustiti i u ovaj vid kulinarske avanture. U svakom slučaju, specijalitet koji ne bi tre-balo zaobići jeste Pad Thai, tradicionalna mešavina povrća, mesa i začina, sa tajland-skim rezancima i mrvljenim kikirikijem. Kada se upustite u razgovor sa lokalnim

stanovništvom, svakako ćete se spora-zumevati na engleskom jeziku. Treba imati na umu da Tajlanđani više vole samo da vode konverzaciju, nego što zaista ra-zumeju jezik, tako da će na svako pitanje puni ushićenja odgovoriti sa yes, yes iako su zaista samo otprilike shvatili o čemu ste pričali, ali ne i šta ste ih pitali. Još jedan od korisnih saveta prilikom putovanja na Taj-land, odnosi se na količinu odeće koju tre-ba spakovati u kofere. Iskustvo najmudri-jih kaže da se ponesu što veći koferi, ali sa

minimalnom količinom stvari u njima! U najprometnijim turističkim regijama sve vrvi od trgovine. Moguće je pronaći sve, od onoga što vam uvek treba do onoga što nikada nećete koristiti, ali ne možete da odolite i da ga ne poželite. Neizostavan deo svake kupovine čini cenkanje. Potreb-no je malo umešnosti sa rečima, spontane druželjubivosti, po koji umiljat izraz lica i cena koju dobijete na kraju debate sa pro-davcem može biti i do četiri puta niža od početne!!

IZLETI VAN GRADA Stara prestonica Tajlanda, Ayutthaya, udaljena je samo 67 kilometara sever-no od Bangkoka. Ovaj grad koji je bio glavni grad zemlje 417 godina, svojim posetiocima pruža užitak u razgledanju veličanstvenog, starog hrama iz XIV veka. Još jedna u nizu interesantnih i nesvakidašnjih tura predstavlja i razgle-danje pijace na vodi (Floating Market) udaljenoj dva sata vožnje od Bangkoka, na kojoj se nalazi bezbroj čamaca koji

Na Tajlandu se i danas poštuju stari običaji, između ostalih staro računanje vremena. Po njihovom kalendaru trenutno je 2551. godina. Nova godina se proslavlja od 13 -15. aprila i obeležava se velikim feštama po ulicama pri kojima je naročito popularno prskanje vodom iz kantica ili vodenih pištolja. Antički(drevni) smisao polivanja vodom ogleda se u iskazivanju poštovanja prema drugima i nadi da će im taj obred doneti sreću i dobrobit u narednoj godini.U novije vreme ovaj običaj se više bazira na samoj zabavi i uveseljavanju turista, nego što se koncentriše na svoje duhovne i religijske aspekte.

43

MOZAIK

ujedno predstavljaju i pijačne tezge sa svojom šarenolikom i raznovrsnom po-nudom svežeg voća i povrća. Kome je dosta velegrada, gradskog prevoza, gal-ame i mnogoljudstva obično se odlučuje za put ka severu, u susret neurbanim dogodovštinama i neuzurpiranoj prirodi. Grad na severu Tajlanda, Chiang Mai je drugi po veličini sa svojih 1,5 miliona stanovnika i odiše potpuno drugačijom atmosferom u odnosu na Bangkok. Rasprostranjen više u širinu nego u vi-sinu, bez velelepnih građevina, ovaj grad krasi veliki broj interesantnih pagoda, širokih ulicama, saobraćaj ne toliko na-pornog intenziteta. Okružen planina-ma i šumama, on nudi spoj različitih zapadnjačkih aktivnosti obavijenih ve-lom istočnjačkog duha svuda oko vas.

Zanimljiv način da se provedu dani u ovim krajevima čini treking (tracking) kroz džunglu (kako lokalci nazivaju ovu aktivnost, mada džungla ipak za naše pojmove podrazumeva znatno veću di-vljinu i skup živopisnije flore i faune ). Prilikom dvodnevnog ili petodnevnog trekinga (u zavisnosti koju od staza i turističke ponude izaberete), avanturu začinjavaju kupanje pod vodopadima u izvorsko hladnoj vodi, jednočasovno ja-hanje slonova koji će vas čačkati surlama u iščekivanju da ih nahranite bananama i rafting u stojećem položaju na splavu od bambusa. Jednom, kada se nakon svih ovih zanimljivih rekreacija dan privede

kraju, kada hladne noći obaviju do skora od sunca upekle proplanke i staze kojima ste žurili uzbrdo, na red stiže i noćenje u lokalnom selu. Čar ovog prenoćišta ćete pamtiti po načinu na koji ste bili dočekani tj. po tradicionalnom maniru na koji ste bili primljeni i usluženi, baš kao u stara, dobra vremena negde u dalekoj Aziji. Prvi i jedini put ukazuje vam se mogućnost da uokviru turističke ponude iskusite autentičan boravak u ovoj oblasti. Domaćini vam pripremaju nacionalnu hranu, a spavanje vas čeka na prostirkama na podu drvenih koliba, isto kao i sve žitelje sela u kolibama oko vas.Kada osetite da ste završili sa egzibi-cionim turizmom i poželite da ponovo uživate u godišnjem odmoru na konven-cionalan način, priliku ćete potražiti na

jugu zemlje. Tajland izlazi na Andaman-sko more na zapadu i na Sijamski zaliv na istoku. U ovom delu zemlje smešteno je i nekoliko veoma atraktivnih ostrva sa „ra-jskim“ pejzažima. Ostrva poput Phucket, Koh Phangan, Koh Samui i drugih, nude odmor i provod u idiličnom ambijentu. U prilog tome svedoči i ostrvo Koh Phi Phi, na kome je sniman holivudski hit „The Beach“. Lepote ovih predela sas-taju se sa primesama moderne ere čineći sledeći ambijent: divne peščane plaže oivižene palmama, odbljesci sunčevih zraka sa površine mora i šum talasa koji zapljuskuju obalu, postaju začinjeni ležaljkama, barovima sa atraktivnom

muzikom, restoranima sa ponudom najraznovrsnije hrane i osvežavajućih voćnih napitaka. Ušuškane uvalice u stenama pružaju spas izolovanim parov-ima u želji za romantičnim provodom. A prostrane peščane plaže uživanje u različitim sportskim aktivnostima sve do zalaska sunca. Gradski sokaci ispunjeni su znatiželjnim šetačima koji zaviruju u svaku radnju u potrazi za što original-nijim suvenirima. Iz restorana i barova dopire žamor i smeh opuštenih gostiju, a ulice su preplavljene turistima na mo-torciklima koji uživaju u vožnji kroz bujnu ostrvsku vegetaciju posmatrajući prostranstvo mora na samo par metara od sebe. Divan je osećaj smirenosti koji poseduju Tajlanđani i pored sveukupnog meteža na ulicama, a bezbrižnost kojom

odišu iako u nezavidnoj ekonomskoj situaciji deluje nam zaista nestvarno i za-gonetno. To je ono što čini Tajland.Živeći brzim stilom života, grabeći pred sobom bolje poslovne i materijalne pri-like, zaboravili smo da napravimo mesta za uživanje u svakodnevnim prijatnim trenucima i propustili da cenimo male stvari koje mame osmeh na lica ljudi do kojih nam je stalo. Kratka poseta Zemlji hiljadu osmeha može nas, bar na izvesno vreme, preorjentisati iz suvoparnog sce-narija svakodnevnice i omogućiti čak i onima lišenim mašte da se raduju sus-retu sa narodom koji živi jednostavanim životom, a diše punim plućima!

Jedna od najvećih žurki na svetu, dešava se upravo na Tajlandu. Čuvena Full Moon Party, zbog čega je i ostrvo Koh Phangan postalo znatno posećeno, okuplja ljude iz celog sveta i nudi provod cele noći do 11h narednog dana, uz nekoliko bina na samoj plaži, razne varijante elektro muzike, i ponudu alkohola simpatično osmišljenog u bucketima (kofica leda, 0,33l ruma, vodke ili džina i jedno gazirano i energetsko piće za mućkanje koktela za super cenu od 6 eura).

44

Mnogi postignu ono što su hteli, a izgube sebe.

Lepša duša dublje jeca.

Sumnja i briga vide ono što sreća i pouzdanje nikad ne mogu da sagledaju.

Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bo-jali. A nije trebalo. Trebalo je živeti.

Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i srećno preživljena nesreća.

Kad god mi mislimo da su nam se za nešto „otvorile oči“, to obično znači da smo ih za stotinu drugih stvari zatvorili.

Ljubav kada je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja.

Ništa nije teže ni strašnije nego gledati svet oko sebe očima bivše lepotice.

Bolest je sirotinjska sudbina, ali i bogataška kazna.

Teško onome ko mora nekog drugog, pa ma ko to bio, da unizi da bi se on sam uzdigao, ili bolje rečeno: da bi imao iluziju da se izdigao.

Zvezdanog neba i ljudskog lica nikad se čovek neće moći nagledati.

Vrednost lepote je u beskrajnoj raznolikosti vidova pod kojima nam se javlja. U tome je i njena oplemnjujuća snaga i njena najveća draž.

Najteže je čoveku kad sam nad sobom oseti samilost.

Beskorisno je u starosti produžavati život. Mladost treba produžavati.

Nisu svi ljudi toliko rđavi kao što to rđav čovek misli.

Čuvajte se ponedeljka! To je dan kad ljudi na vas najviše navaljuju, kad se poslovi javljaju sa svih strana. To je, često, dan prenagljenih zaključaka i suviše brzih odluka.

Naš čovek ne ume i ne može da se lako i pravovremeno zaustavi ni pri usponu ni pri padanju.

Ovaj svet u kom živimo tako je sazdan da je onaj koji se plaši već izgubljen.

Tragika lepote je u tome što ne može da ne postoji, a ne može da traje i da se drži.

- Ne treba se bojati ljudi- Pa ja se i ne bojim ljudi, nego onog što je neljudsko u njima.

Šapuću da ne bi vikali jedan na drugog, jer ne umeju da razgovaraju.

Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne možemo i ne umemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbežnom činjenicom.

Stalno posmatram kolika je neosetljivost osetljivih ljudi prema osetljivosti njihovih bližnjih.

Za mene je najbolje kad ja pišem a ne gov-orim, i kad se o meni ne piše i ne govori.

Svaka stvar ima svoje lice i naličje. A ono što se zove slava ima, ma kako to nemoguće iz-gledalo, jedno lice i stotinu naličja.

Životna snaga jednog čoveka meri se, pored ostalog, i njegovom sposobnošću zaboravl-janja.

Zato što mogu, i što se usuđuju da o svačemu svašta kažu, oni misle da sve znaju.

Ono što može i biti i ne biti uvek se, na kraju krajeva, pokori onome što mora biti.

U prvoj polovini života, čovek želi i radi ono čega će se u drugoj polovini stideti i odricati,

IVO ANDRIĆ Ivo Andrić je pisac velikog zamaha. Iako je po osnovnoj koncepciji realista, on se ne zadovoljava isključivo realističkim slikanjem, nego mu ono služi samo kao sredstvo da mirno istakne u običnim zbivanjima njihovu fantastiku i simboliku. Naročitu je pažnju svojom dubinom i izražajnošču privukla njegova pripovietka Prokleta avlija, koju mnogi smatraju i njegovim najboljim umetničkim delom.Ivo Andrić je dobio Nobelovu nagradu za književnost za roman Na Drini ćuprija 1961. godine.

45

a druga polovina mu prođe u uzaludnim pokušajima da se popravi ili bar zataška ono što se radilo u prvoj. Tako se na kraju sve potire i svodi na nulu. Ostaju samo kajanje i stid.

Jednom mu je neko – u zao čas! – rekao da je pametan. Kako i zašto, to sam bog zna. Tek, one je poverovao u to. I otada je taj inače mirni i beza-zleni čovek postao nemoguć, težak sebi i drugima.

Rat, i najduži, samo protresa pitanja zbog kojih se zaratilo, a njihovo rešenje ostavlja vremenima koja nastupaju posle sklapanja mira.

Da je ćutanje snaga a govorenje slabost, vidi se po tome što starci i deca vole da pričaju.

Dođe vreme kad se svi dugovi trže, i to odjednom i sa strašnim, zamršenim kamatama. I ne samo to nego i sve ono što je čovek ikad u životu kupio plaća sad ponovo, i to po novoj, višoj ceni.

Stvar nije u tome što on malo govori, nego što ono što rekne ne kazuje ništa, ne samo o njemu nego ni o čem drugom na svetu.

Primitivni i ograničeni ljudi imaju razvijenu sposobnost nadanja. Kod umnih i darovitih ljudi ta moć je, čini mi se, manja.

Pripremila Bojana Džepina

SU

DO

KU

9 1 3 86 7 3 2

4 9 2 73 6 4 1 8

2 61 9 8 6 4

5 4 7 67 8 2 3

3 6 8 1Laganica

7 45 3

8 6 9 12 6

7 9 61 8 7 2 95 1

4 31 6

Ono kao…

2 8 1 4 66 1

1 7 22 6 1

2 9 3 56 5 4

1 6 43 6

4 8 7 9 5Ledilo!

SUDOKU

Biografija Andrić je rođen je 1892 u Dolcu kraj Travnika.

Studirao je filozofiju na fakultetima u Zagrebu,Beču Krakovu i Gracu, a završava nauke sa doktoratom u Gracu 1923. Ivo Andrić je počeo pisati još prije

prvog svjetskog rara. Njegovi prvi radovi objavljeni u omladinskim listovima i časopisima, izraz su revolucionarnih, nacionalističkih težnji koje je

gajio kao pripadnik napredne omladine. Međutim, početak njegovog literarnog stvaranja označen

je izlaskom knjige Ex Ponto u Zagrebu 1918. Iza nje se ređaju nova dela: Nemiri, Put Alije Ðerzeleza i Pripovetke. Pisao je i eseje o Njegošu, Goyi itd.

Posle drugog svetskog rata Andrić objavljuje svoja najzrelija dela: Gospođica, Travnička kronika i

Na Drini ćuprija te nekoliko knjiga pripovedaka u kojima se pored starih i već objavljenih

sukcesivno pojavljuju nove.

SINIŠA MIHAJLOVIĆRođen: 20. februar 1969 u Borovu (blizina Vukovara)

Nezvanično: Jedan od najboljih izvođača slobodnih udaraca u svetu.

Zvanično: Jedini igrač koji je u italijanskom prven-stvu postigao tri gola na jednoj utakmici iz slobodnih udaraca

Nadimak: Miha, Bomabaš iz Borova

Reprezentacija: Odigrao 63 utakmice i postigao 10 golova. Član zlatne mlade reprezentacije iz 1987. go-dine. Učestvovao na SP 1998.i EP 2000. godine.

Klubska karijera: FK Vojvodina 75 utakmica i 20 golo-va, Crvena Zvezda 53 (15), Roma 59 (2), Sampdorija118 (13), Lacio 167 (26) i Inter 39 (7).

Trofeji: 16

Pozicija u timu: U FK Vojvodina i Crvenoj Zvezdi je igrao kao levo krilo, da bi dolaskom u Italiju, bio pre-komandovan u odbranu.

Oproštajna utakmica: u Novom Sadu 28. maja 2007. godine

Porodica: Supruga Arijana, sinovi Nikola, Dušan i Mi-roslav, ćerke Viktorija i Virdžinija.

Zanimljivost: Siniša Mihajlović je snimio duetsku pesmu „Delije u Tokio krenule“ sa Slađanom Ristić i grupom „Hit 7“.

Danas: Nalazi se na poziciji pomoćnog trenera u fud-balskom klubu Inter.

Manćini o Siniši: Sinišu Mihajlovića doživljavam kao prijatelja, s njim sam proveo godine na terenu, zajed-no smo pobeđivali i kakav je bio jedinstven na terenu,

takav je i danas kao moj prvi saradnik na klupi Inte-ra.

Luis Figo o Siniši: Siniša je najbolji izvođač slobodnih udaraca na svetu. Zaista, ne znam boljeg od njega. Nisam ga video ni među onima s kojim sam igrao, ni među onima protiv kojih sam igrao u karijeri. Siniša je čovek snažnog karaktera i odličan prijatelj. Za nje-ga je dovoljna samo jedna reč - pobednik.

Bojana Džepina

46

šta niste znali o pivu marketing radionica · pdf file40 u zemlji hiljadu osmeha ......

Documents