�� SREDA, 11 . a v g u s t 2010 , b r o j 4 6 9 9 , g o d i n a X I V, c e n a 30 d i n , 20 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a www.danas. rs

Festival Tvr|ava teatar u Smederevu osno-van je kao odgovor na izra`enu potrebuumetnika i publike u Srbiji, kao i posetilacaSrbije, za savremenim ambijentalnim pred-stavljanjem vrhunskih teatarskih postavki.Festival tako|e odgovara na potrebe lokal-ne sredine za utvr|ivanje kulturnog identi-teta grada koji }e objediniti kulturnu ponu-du i promociju turisti~kih izuzetnosti Sme-dereva i smederevske tvr|ave kao ideal-nog prostora za prezentaciju visokih umet-ni~kih dometa.

Drugo izdanje festivala Tvr|ava teatarbi}e sve~ano otvoreno ve~eras u 21 sat uprostoru Velikog grada smederevske tvr-|ave, a sat vremena kasnije, u istom prosto-ru, nastupi}e {panski Teatar Puho iz San Se-bastijana. Trupa }e, u okviru glavnog pro-grama ovogodi{njeg festivala, izvesti pred-stavu ra|enu po motivima romana Alisa uZemlji ~uda Luisa Kerola, Zemlja Do Do.

Progla{enje pobednika ovogodi{njeg fe-stivala zakazano je za 20. avgust u 21 sat, uprostoru Malog grada.

Tvr|ava teatar („Sviraj to ponovo, Sem“) u Smederevu od 11. do 20. avgusta

Alisa (iz Zemlje ~uda) u Srbiji

IIIs r e d a , 1 1 . a v g u s t 2 0 1 0 .II tvr|ava teatar

Verujem da vi dobro shvatate na{ ludipregala~ki optimizam, i mo`da sa-svim neura~unljivu smelost da ranji-

vim i svakovrsno nepostojanim pozori{nimsredstvima krenemo u simboli~ko osvajanjeprvo jedne starinske tvr|ave koja je odolelatolikim napadima od vremena i nevremena,do ljudskih razara~kih pohoda, a drugo ustvarno savladavanje tvr|ave koja se zoveoskudica i nema{tina. Kulturno siroma{tvo je,me|utim, mnogo te`a i surovija bolest za ko-ju ni izobilje ne stvara imunitet, a od koje sedru{tvo, ba{ kao i pojedinac, veoma te{kooporavlja. Zato {to je glad `ivotni instinkt, akulturna potreba tekovina za koju se treba iz-boriti, a kad se stvori, zahteva stalni napor inegu. Na`alost, u savremenom svetu, samo uizuzetnim slu~ajevima potreba za kulturomstoji odmah pored ivotne potrebe za hlebom.To mesto su ve} odavno zauzele zabava i do-kolica. Pa ako bismo ~ekali vankrizne usloveza ra|anje ovakvog festivala, ko bi izbrojao zato potrebne decenije i to pogodno vreme `ivdo~ekao - rekla je, izme|u ostalog, Vida Og-njenovi}, otvaraju}i pro{logodi{nji, prvi Tvr-|ava teatar u Smederevu.

Sa uvek istom energijom po~etka i nesma-njenim entizijazmom i optimizmom, pred-sednica Saveta festivala, Vida Ognjenovi} go-vori i o ovogodi{njoj teatarskoj fe{ti.� Da li, kao mnogi organizatori i selektorirazli~itih letnjih festivala u zemlji i svetu,ovih dana intenzivnije osmatrate nebo ivremenske prilike i da li vas ovaj va`an fak-tor jedne manifestacije, kakva je Tvr|avateatar, brine?

- Da, da... vremenska prognoza je ovih danapomno ~itana rubrika me|u svima koji rade napripremama festivala Tvr|ava teatar, verujemda i publika pa ljivo oslu{kuje kakvo }e vremebiti sredinom avgusta, barem onih desetak hi-ljada koji su nam pro{le godine pokazali pravuzavereni~ku podr{ku. Ipak, lanjsko iskustvo nasje malo oslobodilo straha. Pokazalo se da ki{a igrmljavina mogu da se shvate i kao elementipredstave, a ne samo kao razlog da se ona preki-ne. Pro{le godine, na otvranju, odgledali smo,tako, ve}i deo predstave Odisej se vra}a ku}i, po-zori{ta Titanik iz Minstera, pod ki{obranima. Ujedan mah je izgledalo kao da je ki{a zaista pred-vi|ena kao prirodna scenografija. Da sam ko-jim slu~ajem ponovo gledala tu predstavu, ve-rujem da bi mi nedostajala ona ki{na zavesa ko-ja je davala svetlu neku misti~nu podlogu. Ne,ne prizivam je, ali mislim da pitanje ki{e za po-zori{te na otvorenom nije vi{e biti ili ne biti.

�Nakon {to se Odisej uspe{no vratio ku}i, Semmo`e jo{ jednom da zasvira. Entuzijazam po-~etka, obrnuto proporcionalan nedostakusredstava u prethodnoj, kriznoj godini, ove,objektivno jo{ „kriznije“, nadomesti}e - {ta?

- Energija po~etka u na{em poslu mora da bu-de remorkerska. I bila je. Trebalo je probiti ledsumnji i bezvoljnosti, zatim boljku lakog odusta-janja, strah od neuspeha, kao i ona razbija~ka pi-tanja: ~emu to i za{to. Uostalom upravo prepre-ke i otpor poja~avaju po~etne napore.

To {to vi ka`ete da je entuzijazam, to je bio jed-nogodi{nji zajedni~ki rad nas nekoliko osniva~a uzveliku podr{ku gradona~elnika Umi~evi}a. Nijeovaj festival po~et kao neka o-ruk radna akcija, dase napravi program za jedno toplo leto, ili fora kaoigrale se delije nasred zemlje Srbije. Naprotiv, do-bro smo prou~ili sve ~inioce, s namerom da u ovuimpozantnu i neverovatno dobro o~uvanu tvr|a-vu ugradimo jedan ozbiljan, me|unarodni pozori-{ni festival, svesni svih problema koji nas ~ekaju.

Jeste kriza bila i pro{le godine i sad je, a za nas}e biti i dogodine i, verovatno, svake naredne. Dasmo ~ekali da se pogodna situacija za osnivanjefestivala Tvr|ava teatar stvori sama od sebe, re-cite sami kad bi to bilo? I da li bi ikad.

Dozvolite mi jedan primer. ^uveni me|una-rodni multimedijalni festival u Bergenu, u Norve-{koj, svake godine po~inje i zavr{ava se `alopoj-kama ~elnika da su jedva sastavili kraj s krajem,uprkos nekoliko dodatnih infuzija i da }e moratiozbiljno da razmisle kako dalje (naravno, govori-mo o desetinama miliona evra). Eto, na{a se festi-valska kriza bar broji u hiljadama evra. Uostalom,moje je mi{ljenje da je u pozori{tu prava kriza sa-mo ona kad nema dobrih glumaca i reditelja, ne-go forpasi re|aju proma{aje, kad se prave tako-zvane predstave za publiku koje upravo ona pot-cenjuje kao jeftinu zabavu, bez obzira {to se ni onene prave za male pare. E ta je kriza zastra{uju}a.

Na nama je da branimo festival Tvr|ava tea-tar da ne zapadne u takvu krizu. Besparicu }emove} nekako pre`iveti. I na{e se dru{tvo uzda, a utome je u tonu sa manje vi{e svim dru{tvima sve-ta, da }e kultura opstati, jer se odr`ava na tome{to su oni koji je stvaraju oguglali na siroma{tvo.� Koja vas je ideja vodila kada ste se prihvatilimesta predsednice Saveta jednog festivala uza~etku?

- Smatrala sam da treba napraviti takmi~arskime|unarodni pozori{ni festival na otvorenom,jer je ~injenica da ga nemamo, a postoji skoroidealno mesto za njega, a to je tvr|ava u Smede-revu. Osim Belefa kod nas se leti ne de{ava ni{tana pozori{nom planu. Belef je me|utim multi-medijalni festival i dobro je {to je takav, jer Beo-gradu je potreban upravo takav raznorodan letnjikulturni profil. Ova se dva festivala prema tomeni u ~emu ne isklju~uju i trebalo bi da razgovara-mo o budu}oj saradnji.� Smederevo, i pored Dunava i tvr|ave, jo{uvek nije zna~ajan turisti~ki centar u zemlji dabi se za Festival moglo ra~unati i na publikukoju ne ~ini samo loklalno stanovni{tvo. Iliupravo Festival ima potencijal koji ovom gra-du nedostaje da bi postao ne samo turisti~ki,ve} i kulturni centar?

- Da, mi smo ovaj letnji festival na otvorenomprostoru osnovali kao poziri{nu, ekskluzivnoumetni~ku instituciju. Cilj nam je da Tvr|ava te-atar postane relevantna ~injenica u na{em teatar-skom ivotu i kulturi, da uti~e na pobolj{anje i vi-talizovanje pozori{nog ivota, kao {to je to, po de-finiciji, ~ine i svi na{i dobri festivali.

A {to se publike ti~e, ako je suditi po pro{logo-di{njem iskustvu, kad je doslovno opsedala pred-

stave, ovaj festival ne}e imati problem posete. Na-protiv, ve} slede}e godine mora}emo razmisliti i omogu}a dva izvo|enja pojedinih predstava da biih videlo {to vi{e gledalaca. Uostalom, i da ne dola-ze gledaoci iz okolnih gradova (samo iz Beogradaredovno idu dva festivalska autobusa), gledali{tebi svako ve~e bilo puno, jer je kulturni puls Sme-dereva sna`an. Ovo je pravi festivalski grad, ~uvenpo odli~nom me|unarodnom festivalu poezijeSmederevska pesni~ka jesen, pa onda tu je i pozori-{na smotra Nu{i}evi dani, kao i festival Patosofira-nje i mnogi drugi doga|aji. Na pravom je mestu,u dobrom je dru{tvu Tvr|ava teatar, zar ne.� Osim iskustva Budvanskog festivala, koji jetako|e jedno vreme vodila Branislava Lije{e-vi}, {ta je jo{ poslu`ilo kao uzor za osmi{ljava-nje Tvr|ava teatra?

- Nemamo mi uzora, mi smo samonikli, divljagradnja, a u ludilu nam ne treba uzor, mada jeponuda velika, ali dovoljno nam je i ovo na{e(smeh). Ne {alim se, ho}u da ka`em da je osnov-ni tlocrt za jedan pozori{ni festival na otvorenomprostoru, uglavnom poznat, pa to je milenijum-ski star model. Na nama je da vidimo {ta je to {tomo`emo da nadgradimo prema prilikama, ne za-to da bi se razlikovali spolja, ve} da se potrudimoda dopunimo, mislim pro{irimo ve} postoje}ufestivalsku ponudu kod nas. Ina~e, jedan festivalmanje vi{e, ne bi vredelo truda.� Mo`da za uspe{nost Festivala nije nebitno ito {to su na njegovom ~elu dve ene, {to u ovojzemlji, pa i kulturi, nije ~esto?

- Pa dajte nam i neki kompliment, neko pri-znanje, mislim, malo nas pohvalite, {ta mislite dasmo mi izabrane da vodimo taj festi-val samo zato {to smo ene, a?

E, sad se stvarno {alim, znam da vi to ne mislite.Samo da dodam Goricu Popovi} i ona je u Save-tu, a uz nas je i brigada odli~nih saradnica: redi-teljka Sun~ica Milosavljevi}, dramatur{kinja Ma-rina Milivojevi} Ma|arev, producentkinja IrenaKuni}, savetnica za medije Marija Ani~i}, pa Bo-jana Menkovi}, Marijeta Radi{i}, Marija Pe{i},Sofija Petrovi}, Mirjana \or|evi}, Marina Mi{i},koordinatorke, i slu`benice koje ne daju da stanema{ina, da pomenem samo neke od njih, a sve suzaslu`ile pohvale.

Za ovakve stvari kao {to je osnivanje festivala iodr`avanje ustanove u `ivotu, treba mnogo ludilakoju ljudi blagonaklono zovu upornost. Meni se ~i-ni da ene ipak jesu postojanije i upornije od mu{ka-raca i u poslu i u ljubavi. Mo`da zato {to nemaju to-liki strah i paniku od poraza. Me|utim, ovoga putaimale smo veliku podr{ku od mu{ke ekipe osniva~ai ~lanova Saveta, Slobodana [uljagi}a, DragoljubaMarti}a, Nikole Mirkova i ve} pominjanog grado-na~elnika Umi~evi}a. Dobro smo udru ili vredno-}u, brzinu i tvrdoglavost, sad smo dosta jaka ekipa.�Kako vidite budu}nost Tvr|ava teatra?

- Ne bih htela da pola`em nikakve zakletve nida glasno ma{tam, ali imamo dobrih planova imislim da imamo dosta {anse da ne{to uradimo.Evo, vide}ete. Dobro organizovan festival, sop-stvena produkcija, zna~ajna saradnja s drugimfestivalima ove vrste, razmena ideja, radionice,skupovi, promocije, javni ~asovi, resitali, koji }ese odr`avati tokom festivala. Pa malo li je! �

„Festival Tvr|ava teatar - Smederevodeterminisan je polo`ajem iuslovnostima kao festival

ambijentalnog karaktera“, istakla je, govore}i oprofilu i programskim karakteristikamafestivala na njegovom po~etku, umetni~kadirektorka Branislava Lije{evi}. „Pravipozori{ni festival u ambijentu i podotvorenim nebom, na tvr|avama kojesu idealno okru`enje za izvo|enjeatraktivnog pozori{nog programa,izrazito nedostaje u letnjoj ponudipozori{nog ivota u Srbiji“, dodala je,objasniv{i tada da je ideja da festivalponudi „{est reprezentativnihpredstava srpske pozori{ne produkcijei regiona, sa tendencijom da se pro{irina zemlje Dunavske regije, kao ipozori{nu produkciju pozori{ta izSmedereva, koja istra`uje fenomengrada, njegove kulturne slojeve, mitovei savremenost“, i najzad, „jednu do dvesopstvene produkcije ili koprodukcije“.Internacionalna dimenzija programadonosi spektakle koji se kod nas moguvideti jedino na Bitefu.�Predstavom „Do Do Land“ iz SanSebastijana na otvaranju, Tvr|avateatar ove godine opravda}e svojpridev „ambijentalni“ (festival).Kakav spektakl }emo videti ovogaputa i koje su jo{ predstave naovogodi{njem festivalu sli~nog tipa?

- Za otvaranje ovogodi{njegTvr|ava teatra vide}emo jedini spektakl uovogodi{njoj selekciji. Time otvaramo kapijetvr|ave za desetodnevna de{avanja i pozivamogoste iz okolnih gradova da vide ne{to od ~egazastaje dah.

Naime, teatar Puho izve{}e svoju predstavu nakranu visokom trideset metara a glumce }emogledati kako savla|uju zakone fizike dok svojimtelima u vazduhu istra`uju prostor uz ivumuziku {panskih muzi~ara. Predstava je i lepa iuzbudljiva i prili~i otvaranju jednogambijentalnog festivala. U Velikom gradusmederevske tvr|ave ogroman broj ljudi, kojepozivamo i ovim putem, u`iva}e unesvakida{njem do`ivljaju. Na otvaranje se dolazibez pozivnica, ulaznica, tako da su svi dobrodo{li.�Rekli ste da je pro{logodi{nji programpokazao u kom smeru treba da ide Festival.Koji je to smer?

- Pro{logodi{nji Festival pokazao je kakomo`e da se razvija program Tvr|ava teatra.Glavni i prate}i program mogu i treba da budukompatibilni i da se izvode kao celina, s tim {toprate}i vi{e izlazi u prostor grada, na trg, ulicu,

a glavni se odvija na sceni u Malom gradu. Tako}e i ove godine teatri Pavana iz Amsterdama iTheatre en Vol iz Sasarija sa tri predstaveanimirati ulice i trg u centru Smedereva, dok }epredstava teatra Pattos igrati na glavnoj sceni.

Ono {to je pokazalo iskustvo pro{logodi{njegFestivala jeste da se ne treba bojati ni modernihrediteljskih re{enja (kakva je bila Bura Andra{aUrbana) ni pu~kih komedija (kakav je bioDundo Maroje) Kokana Mladenovi}a, ukoliko

se te predstave prepoznaju kao trud i kvalitet sazna~ajno pomerenim rediteljskom „~itanjem“.� Istakli ste da selekcija koju ste kaoumetni~ka direktorka ponudili ove godinedonosi druga~iji presek ovda{njeg teatra. U~emu se ogleda ta razli~itost i postoji likoncept koji objedinjuje izabrane predstave?

- Osnovni koncept je da se prona|upredstave koje imaju {ta da saop{te gledaocu aposebno ako ga mogu, kao u nekim

slu~ajevima, i opomenuti i edukovati.Pozori{ne sezone obi~no ne nude obiljedobrih predstava, ali postoje zna~ajnepredstave koje mogu da se ponudepublici u izboru kakav nijeprepisiva~ki. Neke su izostavljene izselekcija Sterijinog pozorja i ja samimala sre}u da mogu da ih stavim uprogram na{eg Festivala. Ovde mislimna Proslavu Ateljea 212 u re`iji IveMilo{evi}, Bu|enje prole}a Pozori{taDu{ko Radovi} u re`iji Anje Su{e,Ljudsku tragediju Novosadskogpozori{ta u re`iji Kokana Mladenovi}a.Sve predstave imaju neku svojuposebnost i zato sam ih uzela uovogodi{nju selekciju.�Da li je jedan od preduslova da sepredstava na|e na Smederevskomfestivalu i taj da se scenski uklapa uprostor srednjevekovne tvr|ave,odnosno, da li gledanje jednepredstave, koja se ina~e odvija uzatvorenom prostoru pozori{ta, podotvorenim nebom, dodaje ili isti~eneke njene dimenzije?

- Ove godine nastavljamo saistra`ivanjem prostora u Malom gradu

gde je pro{le godine bila glavna scena. Scena jesada postavljena druga~ije. Vizure }e bitizanimljivije, to je novi kvalitet, me|utim, zaselektovane predstave je bitno da se mogu lakouklopiti u prostor, nekad bez dekora koji sekoristi na mati~noj sceni, nekad sascenografijom. Moje iskustvo mi govori dadobro odabrane predstave, koje je uop{temogu}e preneti na otvorenu scenu, obi~nodobijaju novu dimenziju i druga~ije su negoigrane na sceni kutiji. Vrlo je po`eljno i dareditelji razigraju postoje}i prostor kako je topro{le godine uradio Andra{ Urban, daiskoriste prednosti nove scene, {to pobolj{avautisak predstave u izmenjenim uslovima. Natome }emo i ove godine insistirati.�U programu se na{la i jedna predstava kojastriktno ne pripada prostoru Srbije - „Metakza sve“ u izvo|enju Rije~kog HKD po tekstumladog srpskog autora Du{ana Spasojevi}a.Da li su i takvi, uslovno re~eno, regionalniprojekti, ne{to ka ~emu }e se ubudu}e kretatiTvr|ava teatar?

Vida Ognjenovi}, predsednica Saveta festivala Tvr|ava teatar

Na pravom mestu i u dobrom dru{tvu

MILENIJUMSKI MODEL

Ivana Matijevi}NOVA DIMENZIJA

Ivana Matijevi}

Branislava Lije{evi}, umetni~ka direktorka festivala Tvr|ava teatar

Predstave koje imaju {ta da saop{te gledaocu

Osnovni koncept je da seprona|u predstave koje imaju{ta da saop{te gledaocu, aposebno ako ga mogu, kao unekim slu~ajevima, i opomenutii edukovati. Pozori{ne sezoneobi~no ne nude obilje dobrihpredstava, ali postoje zna~ajnepredstave koje mogu da seponude publici u izboru kakavnije prepisiva~ki. Neke suizostavljene iz selekcijaSterijinog pozorja i ja samimala sre}u da mogu da ihstavim u program na{egfestivala

“

s r e d a , 1 1 . a v g u s t 2 0 1 0 .

Moje je mi{ljenje da je u pozori{tu prava kriza samo ona kadnema dobrih glumaca i reditelja, nego forpasi re|ajuproma{aje kad se prave takozvane predstave za publiku kojeupravo ona potcenjuje kao jeftinu zabavu, bez obzira na to {tose ni one ne prave za male pare. E ta je kriza zastra{uju}a

Cilj nam je da Tvr|ava teatar postane relevantna ~injenica una{em teatarskom `ivotu i kulturi, da uti~e na pobolj{anje ivitalizovanje pozori{nog ivota kao {to to, po definiciji, ~ine isvi na{i dobri festivali

Nemamo mi uzora, mi smo samonikli, divlja gradnja, a uludilu nam ne treba uzor, mada je ponuda velika, alidovoljno nam je i ovo na{e (smeh). Ne {alim se, ho}u daka`em da je osnovni tlocrt za jedan pozori{ni festival naotvorenom prostoru uglavnom poznat, pa to je milenijumskistar model. Na nama je da vidimo {ta je to {to mo`emo danadgradimo prema prilikama, ne zato da bismo serazlikovali spolja, ve} da se potrudimo da dopunimo, mislimpro{irimo ve} postoje}u festivalsku ponudu kod nas

“

tvr|ava teatar

>>>Strana VI

Foto: Miroslav Dragojevi}

VIVs r e d a , 1 1 . a v g u s t 2 0 1 0 .

tvr|ava teatar

ZEMLJA DO DO/DO DO LANDTeatar Puho, San Sebastijan ([panija)

Predstava koja se odvija u vazduhu i menja nebo u magi~nuzemlju gde je sve mogu}e i gde je svaka slika podsticaj ljudima dasanjaju o letenju.

Prema motivima romana Alisa u Zemlji ~uda Luisa Kerola;Martín Herrero, Gastón Iungmann, Sara Serrano, Luciano

Trevignani, Cristián Weidmann (ideja);Sara Serrano i Luciano Trevignani (re`ija);Lázaro Acosta, José María Bañón, Adán García, Fabián Ñíguez,

Gigi Rodríguez, Isabel Teruel, Mª José Santiago, Gema Segura,Cristián Weidmann (performeri);

Paula Nogueira - vokal, Adriano Galante - bas i vokal, GastónIungmann - gitara, Juan Colmenar - bubnjevi, Félix Serrano -klavijature (muzi~ari);

Martín Herrero (reditelj i trener glumaca), Cristián Weidmann(scenograf i kostimograf), Joaquín Lisón Braq (dizajner svetla),Gastón Iungmann (kompozitor i muzi~ki direktor), Leonardo Bianchi(tehni~ar zvuka).

SREDA, 11. avgusta od 22 sata, Veliki grad - Glavni program

PLASTI^NE BA[TE/GIARDINI DI PLASTICATeatro Koreja, Le}e (Italija) & PATOS, Centar za kulturuSmederevo (Srbija)

Predstava hvata poglede, a ostavlja ma{tu da neobuzdano juri.Onaj ko odlu~i da se prepusti njenoj ~aroliji, neka se pripremi za putpun iznena|enja u potrazi za magi~nim svetovima, gde boje,svetlost i zvuci prate svoje elje.

Salvatore Trama}ere, Teatro Koreja (re`ija); Saradnici MariaRosaria Ponceta, Antonella Jalorenci, Teatro Koreja (saradnici);

An`elka Vuli}, Ana Pa{ti, Miljan Guberini} - PATOS (izvo|a~i).

^ETVRTAK, 12. avgusta od 21 sat, Mali grad - Prate}i program

RUMUNIJA 21Narodno pozori{te U`ice (Srbija)

Rumunija 21 je suvremena komedija s pjevanjem i ne{to pucanjakoja bez uvijanja govori o rumunskoj - ali ne samo o rumunskoj -tranziciji i procesu ulaska u Europsku uniju (...) predstavu koja }eistovremeno biti rado gledana i kao zabava i kao opomena.Opomena protiv ne~ovje~nosti u tranzicijskom vremenu kojepoprima mitske, arhetipske dimenzije.

Peka [tefan (autor), Goran Golovka (reditelj);Igor Borojevi}, Tanja Jovanovi}, Nemanja Jovanovi}, Vahidin

Preli}, Tijana Karai~i} i Mom~ilo Muri} (uloge).

PETAK, 13. avgusta od 21 sat, Mali grad - Glavni program

BU\ENJE PROLE]AMalo Pozori{te „Du{ko Radovi}“, Beograd (Srbija)

De~ja tragedija Franka Vedekinda, Bu|enje prole}a u re`iji AnjeSu{e osvojila je Granpri na 8. TIBA festivalu.

Frank Vedekind (autor), Anja Su{a (re`ija);Ma{a Daki}, Jelena Petrovi}, Jelena Ili}, Damjan Kecojevi}, Milo{

An|elkovi}, Du{ica Sinobad i Milo| Samolov (uloge).

SUBOTA, 14. avgusta od 20 sati, Centar za kulturu Smederevo -Glavni program

SVIRAJ TO PONOVO, SEMBeogradsko dramsko pozori{te (Srbija)

Mo`da i vi{e nego drugde, Vudi Alen se u Sviraj to ponovo, Semotkriva kao su{tinski satiri~ar. @itelji njegovog Menhetna su proteralireligiju, ideologiju i ideale, ali jo{ uvek nisu prona{li ni{ta da popuniprazninu.

Vudi Alen (autor), Marko Manojlovi} (reditelj);Marko @ivi}, Ivana Nikoli}, Dragan Petrovi}, Ivan Tomi}, Ljubinka

Klari} i Sena \orovi} (uloge).

SUBOTA, 14. avgusta od 22 sata, Mali grad - Glavni program

PUTUJU]E POZORI[TE [OPALOVI]Kraljeva~ko pozori{te (Srbija)

Drama o sudbini putuju}e pozori{ne trupe u ratom u`arenomgradu (Simovi}evom rodnom U`icu) je dilema o postojanju razlikeizme|u ivota i glume, po~etku i kraju i jednog i drugog fenomena.

Ljubomir Simovi} (autor), Neboj{a Dugali} (reditelj i scenograf);Zoran Damjanovi}, Jelena Bartulovi}, Jelena Ili}, Aleksandar

Peri{i}, Biljana Kostantinovi}, Zoran Cerovina, Gorica Dinulovi},Neboj{a Dugali}, Predrag Pavlovi}, Vladan Slavkovi}, JasminaRadovi}, Marijana Kos, Nada Stankov i Milena Ili} (uloge).

NEDELJA, 15. avgusta od 21 sat, Mali grad, GLAVNI program

KATE KAPURALICANarodno pozori{te Sombor (Srbija)

Jovan ]irilov: A onda do|e praznik - Kate Kapuralica. Oma`italijanskom neorealizmu, se}anje na melodiju dubrova~kog jezika(...) bujica ma{te i gluma~kog temperamenta... Ovacije. PonosSomboraca u parteru koji kao da ka`u: „Vidite {ta mi imamo“ (Jovan]irilov).

Vlaho Stuli (autor); Jago{ Markovi} (re`ija i izbor muzike);Sa{a Torlakovi}, Branka [eli}, Biljana Keskenovi}, Tatjana [anta

Torlakovi}, Slobodan Te{i}, Radoje u{i|, Vlastimir Velisavljevi} iTanja Bermel (uloge).

PONEDELJAK, 16. avgusta od 21 sat, Mali grad, Glavni program

FOLETI/FOLLETTITeatro Pavana, Amsterdam (Holandija)

Mali radoznali Trol jedva ~eka da publici poka`e svojegimnasti~ko ume}e. Tada se pojavljuje ljubomorni suparnik. Onpoku{ava da nadigra malog Trola i na kraju mu ukrade rep. TadaDrvo odlu~uje da se ume{a i da svojim hipnoti~kim mo}ima naterazlog trola da vrati ukradeni rep. Odjednom se za~uje uznemiravaju}amuzika - to se pribli`ava veliki opasni pauk. Kada jedan od trolovapobedi svoj strah i suprotstavi se pauku, ovaj se pretvara ublagonaklonu Vilu koja donosi sre}an kraj ovoj uzbudljivoj pri~i.

UTORAK, 17. avgusta od 19 sati, Vinski grad - Prate}i program

BOJE/COLORSTeatro Pavana, Amsterdam (Holandija)

Kada se za~uje ~arobna muzika, Boje po~inju da kru`e poprostoru u gracioznoj koreografiji. Tokom o~aravaju}eg plesa one serazdvajaju i lepr{aju na svojim elegantnim krilima, da bi se nakonodre|enog vremena opet spojile i izme{ale.

UTORAK, 17. avgusta od 22 sata, Trg i korzo - Prate}i program

^OVEKOVA TRAGEDIJAÚjvidéki Színház/Novosadsko pozori{te (Srbija)

Kroz Mada~ev tekst, sada poku{avam da redefini{em ko smo mi ustvari, gde se to ~ove~anstvo nalazi danas, na kraju prve decenije 21.veka i do koje mere se umno`avaju stranputice u ljudskom razvojukoje je Mada~ i te kako dobro uo~io i mudro naslutio (K. Mladenovi}).

Imre Mada~ (autor); Kata \armati i K. Mladenovi} (adaptacija);Kokan Mladenovi} (re`ija);

Adam: Aron Bala`, Agota Ferenc i Emina Elor (uloge); IrenaAbraham, I{tvan Kere{i, Livia Banka, Tama{ Varga, Andrea Jankovi~,Zoltan [irmer, Gabriela Crnkovi}, Gabor Pongo, Julia Kokrehel, Tama{Hajdu, s.a. Terezia Figura i Atila Nemet (hor).

SREDA, 18. avgusta od 21 sat, Mali grad - Glavni program

PROSLAVAAtelje 212, Beograd (Srbija)

Svaka porodica ima svoju tajnu. Na proslavi {ezdesetogro|endana danskog industrijalca Helgea, oko sve~anog stolaokuplja se ~itava porodica i njihovi prijatelji. U prazni~nom tonupunom zdravica u obliku sve~anih govora, izlaze na videloporeme}eni odnosi, zaboravljeni, potisnuti i nikada ne izre~eniproblemi. U atmosferi kao iz Kafkinih pri~a, neobi~ne stvari seopisuju na obi~an na~in i kad nam se u~ine normalnim i bliskim, tektada nas istinski {okiraju...

Tomas Vinterberg, Mogens Rukov/Bo hr. Hansen (autori); IvaMilo{evi} (re`ija);

Miodrag Krstovi}, Gorica Popovi}, Bojan @irovi}, Radovan Vujovi},Radmila Tomovi}, Sofija Juri~an, Vlastimir Velisavljevi}, RenataUlmanski, Ivan Jevtovi}, Milan Mihailovi}, Fe|a Stojanovi}, SuzanaLuki}, Jelena Petrovi}, Branislav Jevti}, Bojan Peri} i Mi{a Cvijovi}.

^ETVRTAK, 19. avgusta od 21 sat, Mali grad - Glavni program

B.A.U - BRIGADA URBANEHARMONIZACIJE/BAU - BRIGATTA DIARMONIZZAZIONE URBANATheatre An Vol, Sasari (Italija)

Teatar an vol je danas najva`nija pozori{na kompanija na Sardinijikoja se bavi urbanim teatrom, izvo|enjem izvan pozori{nih zgrada iu drugim nekonvencionalnim izvo|a~kim prostorima - jedinstvenaumetni~ka laboratorija koja je stvorila solidnu reputaciju kakonacionalno, tako i na evropskoj sceni. B.A.U. je predstava koja sezasniva na urbanim perkusijama, na izvo|enju uli~nog pozori{nogumetnika i na gra|enju pozori{nih ma{ina od otpadnog materijala.

Teatar an vol (re`ija); Puccio Savioli i Nelson Leon-Osorio(pozori{ne ma{ine);

Mariapaola Cordella, Maurizio Giordo, Alfredo Puglia, PuccioSavioli, Massimiliano Valente, Valeria Vargiu (igraju);

Luisa Ledda (kostimi); Giovanni Campus (autor zvu~nih pejza`a);Antonio Grandi (svetlo).

PETAK, 20. avgusta od 19 sati, Gradski trg - Prate}i program, van konkurencije

SAN LETNJE NO]IÚjvidéki Színház/Novosadsko pozori{te (Srbija)

Je li ljubav gre{ka ili je tek ponekad samo gre{na? I je li samo akoje gre{na, ljubav prava? Jesu li gre{ka u ljubavi samo poneki ljudi kadse u gre{noj ljubavi na|u? Ja volim tebe a ti njega, on, pak, voli njegaa ne nju... Ups!

Vilijam [ekspir (autor); Zoltan Pu{ka{ (reditelj);Tezej/Oberon: [andor Laslo, Livia Banka, I{tvan Kere{i, Zoltan

[irmer, Julia Kokrehel, Gabriela Crnkovi}, Emina Elor, AndreaJankovi}, Terezia Figura, Agota Ferenc, Aron Bala`, Daniel Husta,Gabor Pongo, Tama{ Varga, Tama{ Hajdu i s.a, Atila Nemet (uloge).

PETAK, 20. avgusta od 22 sata, Mali grad - Glavni program, van konkurencije

D r u g i m e | u n a r o d n i a m b i j e n t a l n i f e s t i v a l T V R \ AVA t e a t a r 0 2 , o d 11 . d o 2 0 . a v g u s t a u S m e d e r e v u

P R O G R A M

VIIs r e d a , 1 1 . a v g u s t 2 0 1 0 . tvr|ava teatarVI

- Festival nije koncipiran da birapredstave koje pripadaju samo prostoruSrbije. On je zami{ljen kao me|unarodni ive} prve godine je imao predstave izNema~ke i Australije. To su pozori{nispektakli kojima nije potreban prevod kao{to su predstave koje ove godine izvode{panski, holandski i italijanski teatar i onifunkcioni{u na bazi poznatog predlo{ka ilineverbalne drame.

To {to ove godine u zvani~nom programupreovla|uju predstave iz Srbije uslovljeno je`eljom da se prika`e niz dobrih predstava kojesu izostavljene iz selekcija drugih festivala.

Na`alost, Metak za sve ne}e se igrati nafestivalu jer neki ~lanovi ansambla rije~kogHKD imaju obaveze u inostranstvu. Po{to je topredstava u kojoj se na najbolji na~inpro imaju vrednosti umetnika iz Srbije iHrvatske, nadam se da }e princip takvesaradnje postati uobi~ajen u na{em regionu. �

PriznanjaNAGRADA za najbolju `ensku ulogu dodelje-na je (jednoglasno) Mariji Medenici, za uloguTamare u predstavi Godo na usijanom limenomkrovu Branka Dimitrijevi}a, u izvo|enju Srpskognarodnog pozori{ta iz Novog Sada („Marija Me-denica svojom ma{tovito{}u i gluma~kom in-vencijom uspela je da netipi~an lik Tamare u~i-ni mogu}im i uverljivim“);NAGRADA za najbolju mu{ku ulogu dodeljenaje (jednoglasno) Miliji Vukovi}u za ulogu Dun-da Maroja u predstavi Dundo Maroje Marina Dr-`i}a, u izvo|enju Kru{eva~kog pozori{ta („MilijaVukovi} ostvario je lik Dunda Maroja najfinijimgluma~kim sredstvima, kojima je u sebi pomi-rio i lik zatvorskog ~uvara i dubrova~kog gospa-ra, te nam u~vrstio veru u komediografiju kaoiskaz neuni{tivosti ljudskog duha);NAGRADA za najbolju re`iju dodeljena je (jed-noglasno) Andra{u Urbanu za re`iju predstaveBura Viljema [ekspira u produkciji Narodnogpozori{ta Ni{ („Reditelj je svoju viziju [ekspirovedrame sproveo filigranskom ma{tom i ~vrstomteatarskom disciplinom, {to je iznedrilo scenskubajku napregnutu protivre~nostima ljudskog`ivljenja. Svojom inventivno{}u, koja stvara te-atarsku ~aroliju, otvorio je nove puteve u sagle-davanju smederevske tvr|ave kao scenskogprostora);NAGRADA za najbolju predstavu festivala do-deljuje se (jednoglasno) Teatru Titanik za pred-stavu Odiseja („Razlo`ena mitska tema uz upo-trebu jakih simbola i znakova, potpomognutasavremenom tehnologijom koja spaja Home-rovo i dana{nje vreme, u~inila je da ova pri~a oOdiseju postane prijem~ivom i aktivira sva ~ulasavremenog gledaoca).

TVR\AVA teatar 01 (2009)@iri prvog festivala Tvr|ava teatar radio

je u sastavu: \ur|ija Cveti} - glumica (pred-sednica), mr Nemanja Rankovi} - glumac i re-ditelj i Goran Golovko - reditelj

TVR\AVA teatar 02 (2010)@iri drugog festival Tvr|ava teatar radi}e

u sastavu: \ur|ija Cveti} - glumica iz Beogra-da (predsednica), Ljiljana Todorovi} - redi-teljka iz Beograda i Matko Boti} - pozori{nikriti~ar iz Rijeke.

Predstave koje imaju {ta da saop{tegledaocuNastavak sa strane II

Svoju podr{ku festivalu u SmederevuMinistarstvo kulture u aprilu je potvrdiloProtokolom o sufinansiranju

programa/aktivnosti Tvr|ava teatra, koji sutada u Ministarstvu potpisali ministar Neboj{aBradi} i direktor Festivala Dragoljub Marti}.Potpisivanje Protokola, koji se odnosi na periodod 2010. do 2012 godine, motivisano jepotrebom da podr`i prvi ambijentalni, letnjifestival u Srbiji, re~eno je tada.

„Uvereni smo da }e ovaj festival, u narednimperiodima, imati nove kreativne podsticaje, kojidolaze iz grada Smedereva i iz celog kulturnog ipozori{nog ivota Srbije i da }e dovoditizna~ajne pozori{ne trupe i institucije iz Evrope isveta“, istakao je Bradi} tom prilikom.�Koliko je za ovda{nju kulturnu sredinuzna~ajno da postoji jedan pozori{ni letnjifestival koji se odvija pod otvorenim nebom?

- Vrlina festivala na otvorenom le`i umogu}nosti da prihvati relativno veliki brojljudi na veoma malom komadu zemlje, sanajve}im brojem sedi{ta, postavljenim nauzbudljivu blizinu scene, uz najmanji mogu}igubitak prostora. Zbog toga su ovakvi pozori{niprostori mnogo ekonomi~niji odkonvencionalnih proscenijumskih prostora.Istovremeno, upravo zbog ~injenice da svidelovi ovakvih prostora nisu podjednakovidljivi, veliki deo skupe scenske opreme nijeneophodan, pa ~ak ni po`eljan.

Publika u ovakve prostore dolazi sa posebnimo~ekivanjima, spremna da prihvati i sadr`aje koji~esto nisu predmet „visoke“ umetnosti, ali i daveoma lako odbaci programe koji ne uspeju da seprilagode ambijentu. Smederevska tvr|ava, kao

jedan od zna~ajnih srednjovekovnih spomenikakulture, pre nekoliko dana je uvr{tena naTentativnu listu svetske ba{tine UNESCO. Ovatvr|ava je i jedan od segmenata programaMinistarstva kulture Putevi kulture - tvr|ave naDunavu. Upravo iz ovih razloga je festivalTvr|ava teatar va`an kao potencijal za razvojna{e kulturne ba{tine, ali i za povezivanje sasavremenom produkcijom, za me|unarodnopovezivanje, za razvoj kulturnog turizma i zaodr`ivi ekonomski razvoj smederevskog kraja.�Koliko je bitno da se takva manifestacijeodvija van nekog od ve} poznatih kulturnihcentara u Srbiji?

- Kulturni sistem za koji se Ministarstvokulture zala`e je sistem su{tinske decentralizacije.

Zbog toga, sem podr{ke postoje}immanifestacijama, u skladu sa vizijom Srbije kaonove dr`ave u evropskom kontekstu, nastojimoda u budu}im vremenima promi{ljeno i planskipodsti~emo nove kulturne manifestacije, {iromSrbije. Za ostvarenje ovog cilja je va`nopartnerstvo na razli~itim nivoima - republi~kom,gradskim i op{tinskim - koje }e izgra|ivatidecentralizovani sistem, u kome }e razli~iti oblicipodr{ke umetni~kom stvarala{tvu omogu}iti vi{ikreativni nivo i kvalitetniji kulturni proizvod.�Kao reditelja verovatno vas raduje jo{ jedna(pri tom, netipi~na) pozori{na scena, ali kadaste na ~elu ministarstva koje treba da izdvojisredstva iz ionako malog bud`eta za jo{jednu manifestaciju u oblasti kulture, da livas postojanje jednog prili~no ozbiljnozami{ljenog i ambicioznog festivala i brine?

- Ja verujem u su{tinsku decentralizaciju. Uzmnogo rada, dovoljno vremena i dozuposve}enosti - to nije idealizacija, ve} sistemkoji funkcioni{e. A za dobre projekte je uvekbilo novca. To mogu da posvedo~im kaoreditelj, upravnik pozori{ta, direktor festivala ikao ~ovek koji je na ~elu Ministarstva. �

Prve pozori{ne putuju}e dru`ine dolaze uSmederevo sredinom 19. veka. Zna se daje otac srpskog glumi{ta Joakim Vuji} ne-

koliko puta dolazio. Godine 1847, u dvori{tu Jef-timija Ugri~i}a, izveo je predstavu pod nazivomSrpski ajduci. Kafana Zeleni venac tako|e je ugo-stila Joakima Vuji}a, kao i trupe Mihajla Dimi-}a, Fotije Ili~i}a i druge. Posebno je bila omilje-na uloga ogromnog Ristivojevi}a, kada kao Haj-duk Veljko razgoni turke uz salve odu{evljenepublike i kre{~endo }emana, kao i monolozi De-spota \ur|a. Od repertoara posebno su izvo|e-ne Smrt Cara Uro{a, Obili}, Pokondirena tikva,Kir Janja i drugo.

Paralelni umetni~ki `ivot odvijao se u viliObrenovi}a, koja je bila i kraljev letnji dvor. Pa-robrodom su pristizale grupe umetnika (pozna-ta je poseta Branislava Nu{i}a, tada upravnikaNarodnog pozori{ta u Beogradu, 1900. godine).Putuju}e pozori{te Topalovi}a, pod imenomSmederevsko pozori{te, radilo je od 1907. do1912. godine. Jedna od prvih Ko{tana u hoteluLaf jo{ 1907. bila je Leposava Ni{li}. Predstaveraznih dru`ina izvo|ene su po kafanama, a iz-me|u dva rata, u salama Sokola, Gimnazije, ho-tela Grand i velikoj op{tinskoj sali.

Odmah posle Drugog svetskog rata Abra{evi}pokre}e pozori{ni `ivot. Ve} 1. februara 1950, u

ekipi su Brana Damjanovi}, glumac i reditelj, i pr-vi direktor, profesor @ivorad Matija{evi}, ~ovek{irokog obrazovanja i francuski |ak. Ansambl jeformiran od ~lanova Abra{evi}a i nekoliko |akaiz gimnazije. Prve predstave su Vatra i pepeo,Sumnjivo lice... Reditelj je Brana Damnjanovi}, ascenografi Dobrila Stojkovi} i Prvoslav Radoi~i}.Predstave su ~esto izvo|ene - mese~no po dvana-est. U prve dve-tri godine sti~u se odre|ena isku-stva, a dolaze i brojna poja~anja. Najomiljenijepredstave su \ido i Ko{tana.

Neprevazi|eni Dobrica Milutinovi} bio jegost ansambla 11. oktobra 1952. godine, {to sedo danas pamti kao veliki datum.

Te godine, Na{ Glas bele`i da je izvedeno 87predstava u Smederevu i 39 gostovanja.

Tre}a sezona donosi niz premijera: Pokoj-nik, Izbira~ica... Krajem sezone Brana Dam-njanovi} odlazi da osnuje pozori{te u Kosov-skoj Mitrovici. Upravnik postaje Du{an Milj-kovi}, koji odmah anga`uje ~ak 16 glumaca izdrugih sredina. Re|aju se Zla `ena, Hasanagi-

nica, Zajedni~ki stan... uz prose~nu posetu od350 gledalaca.

U narednoj sezoni, upravnik i reditelj Jela{inSinovec, uprkos te{ko}a u finansiranju, pripremaniz premijera: Gospo|a ministarka, Smrt majkeJugovi}a, Pop ]ira i pop Spira. Hroni~ari }e zabe-le`iti da je bilans petogodi{njice postojanja: 40premijera, 500 predstava i 170.000 gledalaca.

Pozori{te u sezonu 1955/56. ulazi sa velikimansamblom, glumci dolaze i odlaze, vra}a se iBrana Damnjanovi}. Jela{in Sinovec postavljaPe~albare, [est lica tra`i pisca Pirandela, Euridi-ku Anuja, a onda... odjednom pri~a o ga{enju.Napokon juna 1956, posle „dobrih saveta“ Sve-tozara Vukmanovi}a Tempa, odigrana je opro-{tajna predstava Senke Pavla Ugrinca, a publicisu se ispred spu{tene zavese poklonili rediteljBrana Damnjanovi} i glumci Bosa Stojadinovi},Ru`ica Lazi}, Pavle Ugrinac, Rada Karmu~i},Selimir Simi}, @ivojin Vrani} i Ranko Tri{i}.

Stupilo se u decenije amaterizma koje trajui danas.

Organizuju}i, ve} nekoliko decenija, manife-staciju u ~ast svog sugra|anina, Branislava Nu-{i}a, Smederevo je pokazalo da ima brojnu iobrazovanu publiku. Od pro{le, 2009. godine,impresivni festival Tvr|ava teatar otvorio je {i-rom vrata dvora Despota \ur|a Brankovi}a... iboginji Taliji... i njenim sledbenicima.

Treba li re}i, ostaje nada da }e sve ovo utica-ti na ponovno stvaranje profesionalnog smede-revskog pozori{ta. �

Akustika, prelepi ambijent srednjevekov-nog Malog grada tvr|ave, ali i jedan lepkulturni doga|aj odr`an u leto 2008. go-

dine bili su presudni da u Smederevu za`ivi am-bijentalni pozori{ni festival Tvr|ava teatar.

- U Smederevu je tog leta gostovala bugarskafilharmonija i operski nacionalni hor. Oni su naotvorenoj sceni u Malom gradu tvr|ave izveliBerliozovu operu Faustovo proklestvo koja je do-bro primljena kod na{e publike, ali je i pokazalaizuzetne mogu}nosti koje pru`a ovaj srednjove-kovni ambijent. U publici su tada bili Vida Og-njenovi} i re`iser Sloba [uljagi}, koji su kao i svi,bili prijatno iznena|eni akustikom, ambijentomtvr|ave koja nikoga nije ostavila ravnodu{nim.Tada je Vida Ognjenovi} predlo`ila da napravi-mo jedan zajedni~ki projakt od nacionalnog in-

teresa koji smo tada radno nazvali Tvr|ava -grad teatar. Raspadom SFRJ jedna manifestaci-ja ovakvog tipa ostala je u Dubrovniku, a nakonga{enja zajednice Srbije i Crne Gore druga je na-stavila svoj rad u Budvi. Tako je za`iveo me|u-narodni festival Tvr|ava teatar u Smederevu -ka`e za Danas Predrag Umi~evi}, gradona~elnikSmedereva.

Ovo je jedini pozori{ni festival na otvorenomu Srbiji, koji prema re~ima ~elnog ~oveka grada,treba da popuni veliku prazninu tokom leta ka-da ima manje pozori{nih programa. Tako je, usradnji sa republikom, Smederevo tokom letapostalo doma}in najve}e pozori{ne manifestaci-je u Srbiji, ambijantalnog pozori{nog festivalaTvr|ava teatar.

- Ve} od po~etka smo se trudili da na{ festivalima i me|unarodni karakter i uputuli smo pozivgostima iz Evrope. Pro{le godine, Festival je otvo-rilo nema~ko pozori{e Titanik iz Minstera pred-stavom Odisej se vratio. Ova predstava je izazva-

la veliko ineteresovanje doma}e i strane javnosti,a na otvaranju je bio i nema~ki ambasador u Be-ogradu Volfang Mas. Od po~etka Festival je do-bio podr{ku Ministarstva kulture Srbije i mini-stra Neboj{e Bradi}a - kazuje Umi~evi}.

@elja ~elnog ~oveka grada bila je da se tvr|a-va, koja je stradala u eksploziji uskladi{tene mu-nicije 5. juna 1941. godine, obnovi i da joj se vra-ti izgleda kakav je imala pre ove tragedije.

- Namera nam je bila da skrenemo pa`nju naovaj neponovljivi ambijent i na jednu od ve}ihravni~arskih tvr|ava u Evropi. Ho}emo na ovajna~in da Smederevo afirmi{emo kao zanimljivuturisti~ku destinaciju i do~aramo kako je Srbija`ivela u srednjem veku. Ovaj festival ima i taj je-dan lokalno-istorisjki momenat. Daleke 1430.godina, kada je sagra|en Mali grad tvr|ave, unjoj su gostovale italijanske pozori{ne trupe. Po-novnim dolaskom stranih pozori{nih ansamba-la na scenu u Malom gradu obnavljamo istoriju,staru skoro {est vekova - veli Umi~evi}. �

tvr|ava teatar s r e d a , 1 1 . a v g u s t 2 0 1 0 .

Publika- Za mnoge je bila nepoznanica da li }eovaj Festival privu}i smederevsku publi-ku. Mi smo verovali u Smederevce i to sepokazalo ispravnim ve} na samom po~et-ku Festivala. Reke publike su se slivaleprema Malom gradu. To je bilo najimpo-zantije jer je svako ve~e festivala u publicibilo izme|u hiljadu i hiljadu dvesta ljudi.Na{i sugra|ani prihvatili su, dakle, ovaj fe-stival od po~etka. Za goste iz Beograda,koji su `eleli da do|u i prate predstavesvako ve~e, uporno smo slali autobus ko-ji je kretao ispred crkve Svetog Marka. Po-kazalo se da je to nedovoljno pa su mora-li da {aljemo dva autobusa. Ljudi su i svo-jim prevozom dolazili iz prestonice naovaj festival. I ove godine autobusi }e izBeograda kretati put Smedereva, na festi-val Tvr|ava teatar - poru~uje Umi~evi}.

Predrag Umi~evi}, gradona~elnik Smedereva

Opera iznedrila teatarKAKO SMO PO^ELI

Aleksandar Mani}

JU^E, DANAS...

Tomislav Stevanovi}

Neboj{a Bradi}, ministar kulture

Razvoj kulturne ba{tine i me|unarodnog povezivanja

Za dobre projekte uvek je bilonovca. To mogu da posvedo~imkao reditelj, upravnik pozori{ta, direktor festivala ikao ~ovek koji je na ~eluMinistarstva kulture

“

SU[TINSKA DECENTRALIZACIJA

Ivana Matijevi}

Foto:

FoNe

t

[est godina pozori{ta za {est vekova Smedereva

^lanovi nekada{njeg profesionalnog pozori{ta u Smederevu

Posebno izdanje lista DanasUrednik Dragan Sto{i} � Prelom Zoran Spahi}

Tvr|ava teatar

VIII s r e d a , 1 1 . a v g u s t 2 0 1 0 .tvr|ava teatar