srbija i eu: spoljna i bezbednosna politika srbije · u decenijama posle drugog svetskog rata i...

SRBIJA I EU: SPOLJNA I BEZBEDNOSNA

POLITIKA SRBIJE

Jun 2018.

2

EVROPSKE SVESKE

br. 8/2018

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

prof. dr Dragan R. Simićmr Dragan ŽivojinovićKLJUČNE ODLIKE STRATEŠKOG OKRUŽENJA EVROPSKE UNIJE OD 2016. GODINE DO DANAS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4Raspored moći u međunarodnim odnosima od 2016. godine do danas – multipolarniji svet ali još uvek ne sasvim multipolaran . . . . . . . . . . . . . . . . 5Ključne odlike globalizovanog međunarodnog projekta danas: trenutni poredak u stanju promene ali bez pojave novog poretka . . . . . . . . . . . . . . . . 7Uticaj ključnih odlika međunarodnog poretka na delovanje Evropske unije kao globalnog aktera . 14Literatura: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Filip EjdusSEKTOR BEZBEDNOSTI SRBIJE U DOBA DEMOKRATSKOG DEFICITA. . . . . . . . . . . 17Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Demokratsko nazadovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Upravljanje sektorom bezbednosti u vreme demokratskog nazadovanja . . . . . . . . . . . . 21Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23Literatura: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

Stevan NedeljkovićMilan KrstićPOGLAVLJE 31: POSTEPENO (NE)USKLAĐIVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26Da li se Srbija usklađuje sa ZSBP EU? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Uzroci nepridržavanja Srbije pojedinim spoljnopolitičkim deklaracijama EU . . . . . . . . . . . 39Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Literatura: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

3

Srbija i EU: spoljna i bezbednosna politika Srbije

PREDGOVORPoglavlje 31 Spoljna i bezbednosna politika je jedino pregovaračko poglavlje u kome još uvek nije usvojen izveštaj o analitičkom skriningu, zbog protivljenja pojedinih država članica Evropske unije.

Srbija svoju spoljnu politiku od 2014. godine ne usklađuje konzistentno sa deklaracijama EU za koje se smatra da bi mogle direktno ugroziti interese Ruske Federacije. Takođe, povremeno nema usklađivanja ni sa deklaracijama protiv država koje smatra važnim za svoj interes borbe za očuvanje Kosova i Metohije u svom sastavu, ali je u ovom pogledu daleko manje konzistentna.

Debata u Subotici bila je deo serije događaja koje Evropski pokret u Srbiji i Fakultet političkih nauka organizovao u ukupno 17 gradova Srbije, u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji – Sremska Mitrovica i Evropskim pokretom u Srbiji – Kraljevo. Debate su održavane u okviru projekta „Evropa za mene“ koji je podržala Delegacija Evropske unije, sa idejom da se u javnosti pokrenu razgovori na teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije i građanima pruže proverene i korisne informacije.

U Beogradu, jun 2018.

4

EVROPSKE SVESKE

br. 8/2018

prof. dr Dragan R. Simićmr Dragan ŽivojinovićUniverzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka

KLJUČNE ODLIKE STRATEŠKOG OKRUŽENJA EVROPSKE UNIJE OD 2016. GODINE DO DANAS

UvodBoreći se još sa posledicama vrhunca migrantske krize iz 2015. godine, Evropska unija je naredne, 2016. godine, doživela još dva šoka. Prvi je bio Bregzit, a drugi pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama. Veliku neizvesnost u međunarodnim poslovima dodatno su pojačali strahovi u pogledu budućnosti međunarodnog poretka stvaranog u decenijama posle Drugog svetskog rata i Hladnog rata…

Jednako tako, sudbina evropskog projekta je pod udarom talasa nadolazećeg populizma i prevage nacionalnih interesa nad opštim evropskim interesom. Ukrajinska kriza koja je dobila sve odlike zamrznutog sukoba, ponovni uspon Ruske Federacije, aktivno delovanje NR Kine i Turske u interesnoj sferi Evropske unije, kao i nespremnost Amerike da nastavi da svoju spoljnu politiku prema Evropskoj uniji nastavi po “difoltu” iz hladnoratovskog i posthladnoratovskog razdoblja, postavljaju pred svakog posmatrača evropskih poslova mnogo više pitanja nego što je na to moguće dati odgovora.

Glavna je teza ovog rada je da nestabilnost globalnog okruženja u kome se Evropska unija nalazi u prethodne dve godine, u velikoj meri utiče na njenu spoljnu i bezbednosnu politiku. Sa jedne strane ta nestabilnost smanjuje privlačnost evropskog projekta ne samo za one koji čekaju da postanu zvanično deo Evropske unije, nego i onih koji su već u njoj, posebno za države tzv. Višegradske četvorke. Dalje, Evropska unija je primorana da deluje nezavisnije i bez dosadašnjeg preteranog oslanjana na Sjedinjene Američke Države a to unosi još više neizvesnosti…Tekst se sastoji od tri celine. U prvoj će biti reči o rasporedu moći u svetu u poslednje dve godine. Drugi deo rada se bavi ključnim odlikama ukupnog međunarodnog globalizovanog poretka danas, a treći deo ovog osvrta se bavi uticajem ovih odlika na delovanje Evropske unije i budućnost čitavog evropskog projekta.

5


Raspored moći u međunarodnim odnosima od 2016. godine do danas – multipolarniji svet ali još uvek ne sasvim multipolaranRaspored moći ključno određuje prirodu bilo kog međunarodnog poretka. Naime, to da li svet unipolaran, bipolaran, multipolaran ili pak ima neke sui generis odlike u velikoj meri određuje i karakter međunarodnog poretka ali i ponašanje jedinica odnosno aktera u njemu.1 Iako je moć teško meriti, sasvim je jasno da se pomeranje moći (power shift) o kom se govori još od sedamdesetih godina prošlog veka a osobito posle izbijanja ekonomske krize iz 2008. Godine, dešava pred našim očima. Ipak, imajući u vidu svu kompleksnost merenja moći kao i njenu višedimenzionalnost, mi živimo u nečemu što neki zovu „svet u previranju“2 ili onome što Ričard Has, predsednik Saveta za spoljne odnose iz Njujorka, označava kao „svet u neredu.“3 Uprkos tome što se NR Kina može posmatrati kao najznačajniji izazivač američkoj i sveukupno posmatranoj zapadnoj premoći u svetskim poslovima, svet i dalje prema rečima Stivena Bruksa i Vilijema Kartija Volforta ima jednu supersilu, nijednu potencijalnu supersilu, jednu supersilu u nastajanju i nekoliko velikih sila.4 Oni tvrde da postoji nekoliko faza na putu od velike sile do supersile. Prva faza, po njima, „je kad sila u usponu ima dovoljno ekonomskih resursa da pokuša da izmesti Sjedinjene Države sa mesta supersile.“5

Iako se Kina sa 60-ak posto američkog BDP-a veoma približila američkom statusu, ono što je za razliku od pređašnjih velikih sila razlikuje, to jest čini ekonomski deo nedovoljnim, jeste nedovoljni tehnološki kapaciteti.6 Druga faza je „kada velika sila u usponu ima dovoljno ekonomskih resursa i tehnoloških kapaciteta da bude u položaju da pokuša da se izjednači ili negira moć Sjedinjenih Država kao globalne sile.“7 Tu je tehnologija ključni indikator moći, a Bruks i Volfort posebno naglašavaju pitanje „da li će Kina moći da izgradi efikasne, delatne prototipove ključnih vojnih sistema koji će joj trebati kako bi moć projektovala na globalnom nivou.“8 O trećoj fazi govorimo

1 O rasporedu moći u međunarodnim odnosima posle Hladnog rata videti šire u Dragan R. Simić, Poredak sveta, Zavod za udžbenike, Beograd, 1999, Dragan R. Simić, Dragan Živojinović, „Različita shvatanja rasporeda moći u međunarodnim odnosima posle Hladnog rata“, u: Radmila Nakarada, Dragan Živojinović, Ur., Srbija u evropskom i globalnom kontekstu, Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka, Beograd, 2012, str. 17 – 45. takođe videti Dragan R. Simić, Dragan Živojinović, „Predgovor: Sjedinjene Američke Države i izazivači na početku 21. veka“, u: Dragan R. Simić, Dragan Živojinović, Nikola Jović, Ur., Sjedinjene Američke Države i izazivači, Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka, Beograd, 2015, str. 9 – 26. Videti i Dragan Živojinović, Aleksandar Milošević, „Ključne odlike međunarodnog sistema kao determinanta spoljne politike Republike Srbije”, u: Milan Podunavac, Žarko Paunović, Ur., Politika: nauka i profesija, Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka, Udruženje za političke nauke Srbije, Beograd, 2013, str. 265 – 281.

2 Videti „The World in Flux: 100 years after First World War “, Horizons, Autumn 2014, Issue No.13 Po Hasu, za razliku od onih koji veruju da je posle Hladnog rata moguće govoriti o Novom svetskom poretku, “ono što

postoji u mnogim delovima sveta, kao i u mnogim segmentima međunarodnih odnosa više podseća na novi svetski nered.” Videti Ričard Has, Svet u neredu, CIRSD, Beograd, 2017, str. 5.

4 Videti Stephen G. Brooks, William C. Wohlforth, America Abroad – The United States Role in the 21st Century, Oxford University Press, New York, 2016, naročito poglavlje 2.

5 Isto, op. cit. p. 62. 6 Isto, p. 62. 7 Isto, op. cit. p. 62. 8 Isto, op. cit. 62.

6

EVROPSKE SVESKE

br. 8/2018

kada „velika sila u usponu ima ne samo latentni ekonomski i tehnološki kapacitet da razvije čitav opseg sistema neophodnih za globalnu projekciju moći, već ih je i nabavila i naučila kako da ih efikasno koristi na jedan koordinisan način.“9 Ovde je od suštinskog značaja ono što Bruks i Volfort nazivaju „informacionom infrastrukturom“ budući da je to u savremenom ratu neophodno da bi se njime efikasno upravljalo.10 Čini se da Sjedinjene Države i ovde nemaju ravnopravnog takmaca u svetskim poslovima, barem na globalnom nivou. U tabeli 1 dat je skraćeni prikaz put koji velika sila treba da pređe od statusa velike sile do supersile.

Nivo 4 Supersila

Nivo 3 Potencijalna supersila

Nivo 2 Supersila u nastajanju

Nivo 1 Velika sila

Tabela 1: „Prevazilaženje jaza od velike sile do supersile“11

Po Bruksu i Volfortu, Kina je dostigla status „supersile u nastajanju“ „u kojem ona, ili ima, ili je na putu da poseduje dovoljno ekonomskih kapaciteta da bude u stanju da konkuriše za status supersile ali još uvek nema tehnološki kapacitet da učini tako nešto. Ukoliko bi Kina uspela tehnološki da se uzdigne do tačke kada ima i potrebne ekonomske i tehnološke kapacitete da bi bila u stanju da postane sveobuhvatni izazov Sjedinjenim Državama u vojnom polju, ona bi dostigla treći nivo, nivo „potencijalne supersile“. Na ovom nivou, Kina bi imala dovoljno latentnih materijalnih kapaciteta da izađe na kraj sa Sjedinjenim Državama“12 Ipak, po njima ovo nije verovatni scenario čak i ako stvari budu sasvim dobro išle za Kinu.13 Bruks i Volfort, takođe, predlažu svojevrsnu jednačinu rasporeda moći u međunarodnim odnosima danas, na temelju onoga što su na ovu temu rekli Beri Buzan i Ole Viver još 2003. godine u vrlo uticajnoj knjizi „Region and Powers“.14

Naime, po njima, jednačina rasporeda moći u svetskim poslovima tada je izgledala kao 1+X, pri čemu su „1“ Sjedinjene Američke Države, a „X“ određeni broj velikih sila (po njemu tada reč je bila o

9 Isto, op. cit. pp. 62- 63. 10 Isto, p. 63. 11 Izvor: Isto, p. 63. 12 Isto, op. cit. p. 63. 13 Isto, p. 63. 14 Videti Barry Buzan, Ole Waever, Regions and Powers: The Structure of International Security, Cambridge University Press,

Cambridge, UK, 2003, pp. 30 - 39.

7


Rusiji, Kini, Japanu i Evropskoj uniji).15 Danas ta jednačina moći izgleda nešto drugačije i po Bruksu i Volfortu ključna dopuna je uvećana moć Kine. Po ovoj dvojici, mi u pogledu rasporeda moći živimo u „1+Y+X“ svetu, gde su „1“ Sjedinjene Američke Države kao još uvek jedina supersila „Y“, NR Kina kao supersila u nastajanju, a „X“ određeni broj velikih sila.16 Ovakva dopuna omogućava realnije sagledavanje rasporeda moći danas jer pravi razliku između „velikih sila koje su u poziciji da konkurišu za status supersile i onih koje to nisu.“17 Ključ po njima nije u tome koliko je veličina „x“, odnosno velikih sila, nego „da li je termin za supersilu 1 , >1, ili <1.”18

Ključne odlike globalizovanog međunarodnog projekta danas: trenutni poredak u stanju promene ali bez pojave novog poretka19

Iako je raspored moći svakako najvažnija odlika međunarodnog poretka, postoje i neki njegovi elementi koji se mogu označiti kao vrednosni. Mi bismo od više važnih odlika međunarodnog poretka danas izdvojili nekoliko koje su ključne za delovanje Evropske unije kao globalnog aktera:

15 Oni tvrde da “na nivou međunarodnog sistema možemo govoriti o supersilama i velikim silama a na regionalnom nivou o regionalnim silama. Da bi se neka zemlja uzimala za supersilu, ona po Bazanu mora da zadovolji sledeće kriterijume: takva jedna država treba da poseduje „kapacitete širokog spektra upotrebljive u celom međunarodnom sistemu. Supersila mora posedovati najbolje vojne i političke kapacitete (prema aktuelnim standardima) i ekonomiju koja može da podrži takve kapacitete. Moraju imati i pokazivati globalni vojni i politički uticaj. Moraju same sebe doživljavati kao supersilu i biti prihvaćene od strane ostalih u smislu retorike i ponašanja kao takve. Moraju biti aktivni učesnici u procesima sekuritizacije i desekuritizacije u svim ili gotovo svim delovima međunarodnog sistema, bez obzira na to da li imaju ulogu pretnje, garanta bezbednosti, saveznika ili intervencioniste. Osim u ekstremno konfliktnim međunarodnim sistemima, supersile su takođe glavni izvor „univerzalnih“ vrednosti neophodnih da podupiru međunarodno društvo. Njihov legitimitet kao supersile suštinski zavisi od njihovog uspeha da obezbede legitimitet takvih vrednosti.“ Sa druge strane, „dostizanje statusa velike sile je manje zahtevan posao u smislu kapaciteta i ponašanja. Velike sile ne moraju nužno posedovati velike kapacitete u svim aspektima i ne moraju biti aktivno prisutne u procesima sekuritizacije u svim delovima međunarodnog sistema. Status velike sile počiva uglavnom na jednoj stvari – ono što velike sile odvaja od sila koje su samo regionalnog karaktera je to što ih druge doživljavaju velikima samo na temelju sistemskog nivoa kalkulacija trenutne i kratkoročne raspodele moći (drugačije rečeno, supersile vas uzimaju u obzir prilikom svojih strateških kalkulacija –prim. D. Ž.). Najčešće ovo znači da se velika sila meri u relaciji sa drugim silama, gde ona ima jasan ekonomski, vojni i politički potencijal da se bori za status supersile u kratkoročnoj ili srednjoročnoj budućnosti. Ovaj kriterijum je izražen u spoljnopolitičkim procesima i diskursima drugih sila. On znači da samo posedovanje materijalnih i pravnih atributa nije toliko važno za velike sile koliko za supersile. Velike sile će najčešće imati potrebni nivo kapaciteta , iako je Kina demonstrirala impresivno pre skoro jednog veka da trguje budućim kapacitetima koje tek treba da ostvari. I na kraju, regionalne sile, „Regionalne sile definišu polaritet bile kog Regionalnog bezbednosnog kompleksa unipolarnog na jugu Afrike, bipolarnog na jugu Azije, multipolarnog na Bliskom istoku, Severnoj Americi i Jugoistočnoj Aziji. Njihovi kapaciteti variraju od velikih u svom regionu, ali ne predstavljaju ništa posebno u globalu. Sile višeg ranga ih vide kao uticajne i sposobne samo u procesima sekuritizacije u određenim regionima. Na takav način one su isključene iz kalkulacija višeg nivoa, bez obzira na to da li smatraju da zaslužuju viši rejting, kao što to Indija očigledno za sebe smatra.” Videti šire o tome u: Barry Buzan, Ole Weaver, Regions and Powers: The Structure of International Security, Cambridge University Press, Cambridge, UK, 2003, pp. 30- 39; (citati su sa strana 34, 35, 37) navedeno prema: Dragan Živojinović, “Šest razloga zbog kojih Kina neće biti sledeća svetska supersila”, Godišnjak FPN, 2009, str. 456 – 457.

16 Stephen G. Brooks, William C. Wohlforth, America Abroad – The United States Role in the 21st Century, p. 68. 17 Isto, op. cit. p. 71. 18 Isto, op. cit. p. 71. 19 Mi se u ovom radu opredeljujemo za pojam (globalizovani) međunarodni poredak a ne svetski poredak budući da su države

i dalje ključni akteri svetskih poslova, uprkos procesu globalizacije i tehnološkom napretku. Videti šire o tome u Dragan R. Simić, Rasprava o poretku, Zavod za udžbenike, Beograd, 2012, str. 316 – 328. i John Baylis, Steve Smith, Patricia Owens, Eds., The Globalization of World Politics – An Introduction to International Relations, Oxford University Press, New York, Sixt Edition, 2014, posebno poglavlje 33.

8

EVROPSKE SVESKE

br. 8/2018

1) “svet kao igra nultog zbira” u kome preovladava uverenje da saradnja ne donosi baš svakom akteru podjednaki dobitak odnosno da ovo nije “igra u kojoj svako dobija” to jest “win-win svet”; 2) Uspon Azije odnosno proces “isternizacije” 3) slabljenje demokratije u svetu i uspon tzv. neliberalnih demokratija; 4) smanjenje i slabljenje multilateralizma u međunarodnim odnosima; 5) opažanje migracija kao jednog od ključnih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji identitetu država i nacija.

“Svet kao igra nultog zbira”20

Kad je u pitanju “svet kao igra nultog zbira” čini se da je donedavno dominantni stav o tome da globalizacija donosi dobrobit svima i da od globalizacije svi dobijaju, u velikom problemu. Države se, posebno od izbijanja ekonomske krize 2008. godine, okreću sebi i više veruju u to da ne mogu svi dobiti to je jest da nečiji dobitak mora biti istovremeno i nečiji gubitak ili narodski rečeno, “dok jednom ne smrkne, drugom ne svane”. Po rečima Gideona Rahmana, glavnog spoljnopolitičkog komentatora “Fajnenšenl Tajmsa”, “tokom začuđujućih dvadeset godina, činilo se da globalizacija obećava rastuće životne standarde svim državama, i mnogo mirniji svet. Ekonomski krah iz 2008. godine izmenio je logiku međunarodnih odnosa.

U novoj ekonomskoj situaciji, “win-win logika” (igra u kojoj svako dobija – prim. aut.) koja je omogućavala velikim silama da prigrle globalizaciju sada se menja logikom “igre nultog zbira” (igra u kojoj neko dobija a neko gubi), u kojoj dobitak određene države znači gubitak za neku drugu.”21 Tako se u strategiji nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država Trampove administracije, u njenom uvodnom delu koje nosi podnaslov ”kompetivniji svet” kaže da “ova nadmetanja (misli se na nadmetanja među velikim silama - prim. aut.) zahtevaju da Sjedinjene Države promisle politike tokom prethodne dve decenije – politike zasnovane na pretpostavci da će saradnja (engagement) sa rivalima i njihovo uključivanje u međunarodne ustanove i globalnu trgovinu, (konkurentske države – prim. aut.) preokrenuti u dobroćudne aktere i pouzdane partnere. U najvećem delu, ova se pretpostavka pokazala kao netačna.”22 Kad se pogledaju najnoviji potezi Trampove administracije u pogledu onoga što se naziva “trgovinskim ratom” i povećanja carinskih stopa, kao i snažne optužbe da Kina zloupotrebljava slobodnu trgovinu, mi smo zapravo na tragu ove logike razmišljanja o međunarodnim poslovima.

20 Ova fraza je poznata fraza iz teorije igara. Ipak sam naslov pozajmljen je iz knjige Gideona Rahmana „Zero Sum World“. Videti Gideon Rachman, Zero Sum World – Politics, Power and Prosperity after the Crash, Atlantic, New York, 2010.

21 Videti Gideon Rachman, „‘Zero-Sum World’ The financial crash has heralded a backlash against globalisation and liberal political ideas”, The Financial Times, October 23, 2010, dostupno na https://www.ft.com/content/bcfb2d80-dd62-11df-beb7-00144feabdc0, (accessed 24. 10. 2010.)

22 Videti „The National Security Strategy of the United States of America“, The White House, Washington D. C., dostupno na https://www.whitehouse.gov/wp-content/uploads/2017/12/NSS-Final-12-18-2017-0905.pdf, p. 3. (accessed 18. 12. 2017.)

9


Od globalizacije (“vesternizacije” i “amerikanizacije”) do “isternizacije”23

U čitavom ovom procesu, preovlađujući stav je da moć prelazi sa Zapada na Istok, i to je ono što već pomenuti Gideon Rahman zove procesom “isternizacije” koja je zamenila proces globalizacije a koji je nosio zapadni predznak. Po njemu, “tokom više od 500 godina, čak od početka evropskog kolonijalnog doba, sudbine država i naroda u Aziji, Africi, i Amerikama (misli se na Centralnu i Srednju Ameriku – prim. aut.) bile su oblikovane dešavanjima i odlukama donetim u Evropi, kasnije u Sjedinjenim Državama. Dubinski uzrok ove promene je nesvakidašnji ekonomski razvoj u Aziji tokom poslednjih pedeset godina. Zapadna politička moć bila je utemeljena na tehnološkoj, vojnoj i ekonomskoj dominaciji, ali ove prednosti brzo erodiraju. I posledice se sada osećaju u globalnoj politici.”24 Ono što je novo u doba “isternizacije” je da je “politička, strateška i ideološka dominacija Zapada pod velikim izazovom u svim regionima, širom sveta – u Aziji, Srednjem Istoku, u Istočnoj Evropi, Latinskoj Americi i u Africi.”25 Po rečima Pankaja Mišre, koji je napisao veoma zapaženu knjigu o usponu Azije, „današnja azijska društva, od Turske do Kine, izgledaju veoma vitalno i samouvereno... dugo najavljivano pomeranje ekonomske moći sa Zapada na Istok se može desiti ili ne dogoditi ali nova perspektiva se zasigurno otvorila u svetskoj istoriji.“26 Sveukupno gledano, “najočiglednija posledica erozije zapadne moći je habanje međunarodnog poretka i rastući rizik od izbijanja sukoba širom sveta.”27

Dakle, svet je mnogo manje stabilan nego u prve dve decenije posle kraja Hladnog rata i mnogo manje evropocentričan i amerikanocentričan nego što je to bio pre. Samim tim, model sveukupne organizacije društva kao i sve ono što se u najširem smislu može nazvati „zapadnim kulturnim obrascem“ slabi i pošto države uvek oponašaju najuspešnije među sobom, veliko je pitanje koja će kultura i civilizacija u vremenu koje je pred nama biti model na kog će se one ugledati.

Slabljenje demokratije i uspon tzv. neliberalnih demokratijaTreća ključna odlika međunarodnog poretka danas je slabljenje demokratije i uspon tzv. neliberalnih demokratija. Prvi put definisana 1997. godine od strane Farida Zakarije u tekstu objavljenom u časopisu “Foreign Affairs,” a detaljnije razvijena u knjizi “Budućnost slobode” štampanoj nekoliko godina kasnije, čini se da ova teza danas doživljava svoju pravu empirijsku potvrdu.28 Po Zakariji „demokratski izabrani režimi širom sveta, često oni koji su bili ponovo birani ili potvrđeni putem referenduma, rutinski ignorišu ustavna ograničenja svoje vlasti i lišavaju svoje građane osnovnih

23 Ovaj naslov takođe je Rahmanov. Videti Gideon Rachman, Easternization – War and Peace in the Asian Century, The Bodley Head, London, 2016.

24 Isto, op. cit. p. 3. 25 Isto, op. cit. p. 4. 26 Pankaj Mishra, From the Ruins of Empire – The Revolt against West and the Remaking of Asia, Allen Lane, London, 2012, pp.

7 – 8.27 Isto, op. cit. p. 10. 28 Fareed Zakaria, “The Rise of Illiberal Democracy”, Foreign Affairs, Vol. 76, No. 6, Nov- Dec. 1997, pp. 22 -43.; Farid Zakarija,

Budućnost slobode – neliberalna demokratija kod kuće i u svetu, Dan Graf, Beograd, 2004.

10

EVROPSKE SVESKE

br. 8/2018

prava. Ovaj uznemirujući fenomen … može se nazvati „neliberalna demokratija.“29 Za razliku od nje, „liberalna demokratija“ znači sledeće: „politički sistem obeležen ne samo slobodnim i poštenim izborima već i vladavinom prava, razdvajanjem vlasti i zaštitom osnovnih sloboda govora, okupljanja, religije i imovine. Ali ovaj svežanj sloboda –ono što se može krstiti „ustavnim liberalizmom“ – sam po sebi nema ništa s demokratijom i ta dva pojma čak ni na Zapadu nisu išla uvek zajedno...Na Zapadu su se demokratija i sloboda spojile poslednjih pola stoleća. Ali danas se širom sveta razdvajaju dve niti liberalne demokratije, isprepletene u političkoj tkanini Zapada. Demokratija cveta, sloboda ne.“30 Jer kad se pogleda broj demokratija u svetu ili indeks slobode “Freedom Hous-a” sasvim je jasno da su i demokratija i sloboda u opadanju u današnjim međunarodnim odnosima. Štaviše, Jaša Mounk i Roberto Stefan Foa tvrde da pored toga što je dvadeseti vek bio, po poznatoj frazi Henrija Lusa, „američki vek“, a po njima i demokratski, onda danas prisustvujemo onome što nazivaju “krajem demokratskog veka.”31

Oni navode i zanimljivo istraživanje javnog mnjenja po kome je “zapanjujući broj građana počeo da daje manju važnost životu u demokratiji: dok dve trećine Amerikanaca starijih od 65 godina tvrde da im je apsolutno važno da žive u demokratiji, na primer manje od jedne trećine onih mlađih od 35 godina kažu istu stvar. Rastuća manjina je čak otvorena za autoritarne alternative: od 1995. do 2017. godine, broj Francuza, Nemaca i Italijana koji favorizuju vojnu vlast se više nego utrostručio.”32 Takođe, zabrinjavajuća je tendencija opadanja indeksa slobode. Po njima, “1990. zemlje rangirane kao neslobodne od strane “Freedom Hous-a” (najniža kategorija, koja je isključivala “delimično slobodne” zemlje kao što je Singapur, činile su samo 12 procenata globalnog dohotka. Sada, one su odgovorne za 33 posto, dostižući nivo iz 1930-ih, tokom uspona fašizma u Evropi, i nadmašivši najviši nivo koji su doživeli u Hladnom ratu kada je sovjetska moć bila na vrhuncu.”33 Vremenom, kako prognoze govore, te stvari će izgledati još gore. Posebno interesantan razvoj događaja je u zemljama Srednje i Istočne Evrope gde se koncept neliberalne demokratije pokazao kao vrlo uspešan i trajan. Ivan Krastev, bugarski politikolog, prenosi upozorenje Semjuela Hantingtona iz članka objavljenog još 1991. godine, kako su “posle dva prethodna talasa demokratizacije, od 1820-ih do 1920-ih i od 1945. do 1960-ih, sledili „obrnuti talasi“ u kojima su „demokratske sisteme zamenili istorijski novi oblici autoritarne vladavine. Treći obrnuti talas je moguć ako nove autoritarne velike sile mogu demonstrirati trajnu održivost nedemokratske vladavine ili “ako ljudi širom sveta počnu da gledaju SAD, “dugotrajan svetionik demokratije”, “kao silu u slabljenju pritešnjenu političkom stagnacijom, ekonomskom neefikasnošću ili društvenim haosom.”34 Krastev, upravo u Istočnoj Evropi a pre svega u onome što sprovodi mađarski premijer Viktor Orban vidi

29 Isto, op. cit. str. 16. 30 Isto, op. cit. str. 17. 31 Yascha Mounk, Roberto Stefan Foa, “The End of the Democratic Century”, Foreign Affairs, https://www.foreignaffairs.com/

articles/2018-04-16/end-democratic-century, (accessed 18. 04. 2018.)32 Isto, op. cit. 33 Isto, op. cit. 34 Videti Ivan Krastev, „Istočnoevropska iliberalna revolucija – dug put do propadanja demokratije“, Novi Magazin, 26. 04. 2018,

br. 365 – 366, str. 41.

11


glavnu alternativu zapadnoj liberalnoj demokratiji u decenijama koje su pred nama.35 Era „politike jakih ljudi“ („strongman politics“), koja je po rečima Rahmana počela 2012. godine povratkom Vladimira Putina na mesto predsednika Ruske Federacije i dolaskom Si Đing Pinga godinu kasnije na čelo Kine, deo je šireg trenda u međunarodnoj politici.36 Iako gotovo svi izabrani na izborima, u situacijama koje zahtevaju brze odluke vrlo često preskaču institutucionalne prepreke i zvaničan proces donošenja odluka, zanemarujući ono što je srž svake demokratije, a to je procedura.

Smanjenje i slabljenje multilateralizma u međunarodnim odnosimaKao logična posledica okretanja država sebi i svojim interesima, posledično dolazi i do slabljenja multilateralizma u međunarodnim poslovima. Kako piše Džon Ajkenberi, “po prvi put od 1930-ih, Sjedinjene Države su izabrale predsednika koji deluje neprijateljski prema liberalnom internacionalizmu. Trgovina, savezi, međunarodno pravo, multilateralizam, životna sredina, tortura i ljudska prava – po svim ovim pitanjima predsednik Tramp je izneo stav, koji će ako se tako bude ponašao, okončati američku ulogu kao lidera liberalnog svetskog poretka.”37 Drugim rečima, vera u druge aktere i međunarodne ustanove postaje manje važna od vere u sebe i poretka zasnovanog pre svega na samopomoći.38 Koliki je strah teoretičara i praktičara međunarodnih poslova za budućnost međunarodnog poretka, svedoči i oglas koji je grupa uglednih istraživača međunarodnih odnosa 23. jula ove godine objavila u “Njujork Tajmsu.”39 Naslovljen kao “Zašto treba da sačuvamo međunarodne ustanove i poredak” i potpisan, između drugih, i od strane Džozefa Naja, Roberta Kohejna, Stivena Krasnera, Džeka Snajdera, oglas govori o važnim dobrobitima koje je međunarodni poredak formiran posle Drugog svetskog rata doneo ne samo Sjedinjenim Državama, nego i drugim državama i narodima.40 Po njima, međunarodne organizacije “su pomogle obezbeđivanju ekonomske stabilnosti i međunarodne bezbednosti, doprinoseći nivou prosperiteta bez presedana i najdužem razdoblju u modernoj istoriji bez rata među velikim silama.”41 Oni priznaju da su s obzirom na uloženo Sjedinjene Države imale i najviše koristi od stvaranja i održavanja jednog takvog poretka budući da su “stekle disproporcionalni uticaj na stvaranje pravila međunarodne razmene koja su odražavala njihove interese širom sveta.”42 Potpisnici peticije, ključnu opasnost po međunarodni poredak vide u delovanju predsednika Donalda Trampa i upozoravaju da “treba da reformišemo a ne uništimo međunarodni sistem koji

35 Isto, str. 41. 36 Videti Gideon Rachman, “Donald Trump, Vladimir Putin and the lure of the strongman”, The Financial Times, May 16 2016,

dostupno na https://www.ft.com/content/1c6ff2ce-1939-11e6-b197-a4af20d5575e, (accessed 17. 06. 2016.)37 Videti G. John Ikenberry, „The End of Liberal International Order?“, International Affairs, Vol. 94, No. 1, 2018, p. 7. 38 Videti Stewart M. Patrick, “Trump and World Order – the Return of Self – help”, Foreign Affairs, March April 2017, pp. 52 – 57. 39 Videti „Why we should preserve International Institution and Order “, The New York Times, Monday July 23 2018, dostupno

na http://quote.ucsd.edu/lake/files/2018/08/NYT-ad-v3.pdf, (accessed 15. 08. 2018.) Inače, peticija je otvorena za potpis i može se potpisati na sledećem linku https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSesHdZWxpp13plS4nkLOSMHv4Dg1jaksBrCC6kWv6OfVAmO5g/viewform, (accessed 01. 08. 2018.)

40 Isto, 41 Isto, op. cit. 42 Isto, op. cit.

12

EVROPSKE SVESKE

br. 8/2018

je služio Sjedinjenim Državama i saveznicima tokom više od sedam decenija. Globalnom poretku zasigurno trebaju velike promene, ali apsolutno ne ovako nesmotrene kakve sledi predsednik Tramp. Skoro nikom neće koristiti propadanje u haos u svetu bez delotvornih ustanova koje ohrabruju i organizuju saradnju”.43 Naravno postoje i drugačiji argumenti, kao i gubitnici takvog poretka o kom dobitnici izriču pohvale: sve to upućuje na zaključak da je postojeći poredak u krizi, pa sledstveno tome i multilateralizam kao njegova osnova.44

Opažanje migracija kao jedne od ključni pretnji identitetu država i nacijaIako je svoj vrhunac migrantska kriza u Evropi doživela 2015. godine, čini se da su, barem sudeći po tome koliko su tema na različitim političkim izborima, migracije i dalje opažaju kao jedna od ključnih pretnji bezbednosti Evropske unije. Rezultati izbora u Mađarskoj, Austriji, Sloveniji, Italiji, politika prema izbeglicama u istočnoevropskim članicama EU, te uspon nemačke radikalno desničarske AFD partije koja se po najnovijem istraživanju javnog mnjenja u Nemačkoj sa 17 posto podrške gotovo izjednačila sa SPD-om kao članicom vladajuće koalicije, sasvim jasno govore da su ovi uspesi rezultat snažne antiimigrantske politike.45 Po mnogima, “ovo je egzistencijalno pitanje za Evropsku uniju, povezano takvo kakvo jeste sa usponom autoritarnih figura koje ne dovode u pitanje samo migracionu politiku, nego i ključna načela koja se odnose na slobodu pojedinaca i demokratski princip podele vlasti (checks and balances).”46 Ivan Krastev upozorava da su antimigrantski sentimenti posebno snažni u Istočnoj Evropi jer “su ljudi počeli da uobražavaju da su njihove nacionalne kulture pod pretnjom nestajanja.”47 Krastev navodi brojke koje nisu ohrabrujuće tvrdeći da je sve ovo zapravo rezultat toga što je same te zemlje napustio ogroman broj ljudi. Naime, “od 1989. do 2017. Letonija je izgubila 27 odsto stanovništva, Litvanija 23 odsto, a Bugarska skoro 21 odsto. Mađarska je izgubila skoro tri odsto stanovništva samo u poslednjih deset godina. A 2016. godine blizu milion Poljaka je živelo u Velikoj Britaniji. Taj odliv mladih i često i talentovanih javio se u zemljama koje su već imale staro stanovništvo i nisku stopu rađanja.”48 Posebno, migracije se opažaju kao pretnja identitetu država i nacija, koji u 21. veku postaje jedno od ključnih pitanja

43 Isto, op. cit. 44 Za drugačije stavove videti Stephen M. Walt, „Why I Didn’t Sign Up to Defend the International Order”, Foreign Policy, https://

foreignpolicy.com/2018/08/01/why-i-didnt-sign-up-to-defend-the-international-order/i, (accessed 01. 08. 2018.) i Graham Allison, „The Myth of the Liberal Order From Historical Accident to Conventional Wisdom”, Foreign Affairs, July / August 2018, pp. 124 – 133.

45 Videti „The anti-migrant wave rolls onwards in EU”, The Financial Times, June 5 2018, https://www.ft.com/content/97213cb8-68aa-11e8-8cf3-0c230fa67aec, (accessed 06. 08. 2018.); Po istraživanju javng mnjenja u Nemačkoj (Deutschlandtrend) s početka avgusta ove godine, CDU- CSU koalicija ima 29 posto podrške što sa 18 posto koje ima SPD govori da “velika koalicija” ne bi zapravo imala većinu na izborima. U najvećem naletu je AFD sa već pomenutih 17 posto i “Zeleni” sa 15 procenata podrške. Videti šire o tome u “Support for Merkel’s bloc hits record low, AfD at new high: poll”, Reuters, August 2, 2018, https://www.reuters.com/article/us-germany-politics/support-for-merkels-bloc-hits-record-low-afd-at-new-high-poll-idUSKBN1KN2U7, (accessed 03. 08. 2018.)

46 Videti „The anti-migrant wave rolls onwards in EU”, op. cit. 47 Videti Ivan Krastev, „Istočnoevropska iliberalna revolucija – dug put do propadanja demokratije“, op. cit. str. 44. 48 Isto, op. cit. str. 45.

13


svetske politike.49 Po rečima Ejmi Čua, profesorke sa Jejla, “kada se grupe osećaju ugroženim, one se vraćaju tribalizmu. Zbijaju redove, postaju zatvorenije, defanzivnije, više usredsređene na (logiku – prim. aut.) “mi protiv njih”.50 Iako je globalizacija dovela do širenja i razblaživanja identiteta i do stvaranja onog što Semjuel Hantington naziva subnacionalnim i transnacionalnim identitetima, čini se da prisustvujemo obnovi onoga što se zovu nacionalni identiteti ili barem ponovnom pokušaju njihovog konstruisanja.51 Kao krhkoj nadnacionalnoj tvorevini, sazdanoj na više identiteta, Evropskoj uniji preti ogromna opasnost od tribalizacije i dodatne polarizacije u pogledu ključnih političkih pitanja. Evropska birokratija se opaža kao odrođena od društva i ona zajedno sa poslovnom elitom čini ono što Ejmu Čua naziva “manjina koja dominira tržištem.”52 Iako se originalno pod tim pojmom podrazumevaju “spoljne etničke manjine koje drže disproporcionalni deo nacionalnog bogatstva”53, pojam se može proširiti i na manjine iz istog društva (koje ne moraju biti etničke, već na primer poslovne ili političke) koje su viđene kao dominantne. One se posmatraju kao neko strano telo, odvojeno od naroda i realnog života što rezultati Bregzita pa i Trampove pobede na izborima 2016. godine potvrđuju u praksi. Na sličan način, na primeru Sjedinjenih Američkih Država, imamo ono što Čua naziva tzv. “obalskom elitom”.54 Naime, “bogatstvo u Sjedinjenim Državama je koncentrisano u rukama relativno malog broja ljudi, od kojih najveći deo živi na obalama (Atlantika i Pacifika – prim. aut.). Ova manjina dominira ključnim sektorima ekonomije, uključujući Vol strit, medije i Silikonsku dolinu. Iako obalske elite ne pripadaju nikakvom posebnom etnicitetu, one su kulturno drugačije, često deleći kosmopolitske vrednosti kao što su sekularizam, multikulturalizam, tolerancija prema seksualnim manjinama i proimigrantska i progresivna politika. Poput drugih “manjina koje dominiraju tržištem”, obalske elite Sjedinjenih Država su ekstremno zatvorene, sarađuju i sklapaju brakove prvenstveno između sebe, živeći u istim zajednicama i pohađajući iste škole. Štaviše, one se posmatraju od strane mnogih Amerikanaca koji pripadaju srednjoj klasi, kao indiferentne i čak neprijateljske prema interesima sopstvene zemlje.”55 Ta linija podele po Rahmanu ide i linijom “ruralno – urbano” pa je tako “za uspeh predsednika Sjedinjenih Država zaslužan … politički fenomen – vidljiv širom sveta – koji suprotstavlja “elite iz metropola” protiv “vilama opremljenih” (pitchfork wielding) populista iz malih gradova i seoskih sredina.”56 U onome što Mišra naziva „dobom srdžbe“ (“The Age of Anger”) „sada sa pobedom Donalda Trampa postalo je nemoguće negirati ili učiniti nejasnim veliki jaz, koji je prvi otkrio Ruso, između

49 Po rečima Frensisa Fukujame, politikologa sa Univerziteta Stenford, „. Politika identiteta je postala glavni koncept koji objašnjava veliki deo onoga što se dešava u svetskim poslovima.“ Videti Francis Fukuyama, „Against Identity Politics - The New Tribalism and the Crisis of Democracy”, Foreign Affairs, September/ October 2018, dostupno na https://www.foreignaffairs.com/articles/americas/against-identity-politics, (accessed 15. 08. 2018).

50 Videti Amy Chua, „Tribal World: Group Identity is all“, Foreign Affairs, July August 2018, p. 30. Videti šire o tome u Amy Chua, Political Tribes: Group Instinct and the Fate of Nations, Penguin Press, New York, 2018.

51 Videti Semjuel Hantington, Američki identitet – problem dezintegracije Amerike, CID, Socen, Podgorica, 2008. 52 Videti Amy Chua, „Tribal World: Group Identity is all“, p. 28. 53 Isto, op. cit. p. 28. 54 Isto, p. 30. 55 Isto, op. cit. p. 32. 56 Videti Gideon Rachman, “Urban-rural splits have become the great global divider”, The Financial Times, July 30 2018,

dostupno na https://www.ft.com/content/e05cde76-93d6-11e8-b747-fb1e803ee64e, (accessed 30. 07. 2018.)

14

EVROPSKE SVESKE

br. 8/2018

elita koje uzimaju odabrano voće modernosti prezirući stare istine, i masa, iščupanih iz oslonca, koje smatrajući da su prevarene u vezi beneficijama (koje uživaju elite – prim. aut.), uskaču u kulturnu suprematiju, populizam i ogorčenu brutalnost.“57 Dodatno, strah “bele, anglosaksonske i protestantske Amerike”, od gubitka većine u sopstvenoj zemlji, čini da se migracije, pre svega one iz Srednje i Južne Amerike, vide kao pretnja američkom identitetu.“58

Uticaj ključnih odlika međunarodnog poretka na delovanje Evropske unije kao globalnog akteraPosledice koje raspored moći i ključne odlike međunarodnog poretka danas imaju po Evropsku uniju i njeno delovanje kao globalnog aktera, su po našem mišljenju trostruke: 1); problem sa unutrašnjom kohezijom 2) neizvesnost u pogledu trajanja i budućnosti evropskog projekta; 3) veće oslanjanje na sebe i svoje snage u svetu u kojem tradicionalni savezi zasnovani na interesima i vrednostima dobijaju sve više interesni a sve manje vrednosni element i formiraju se od slučaja do slučaja a ne na duže staze.

Kohezija Evropske unije, koja se sastoji od tolikog broja država različitih po svojoj veličini, broju stanovnika, vrednostima i u krajnjem slučaju interesima, oduvek je bila najslabija karika u lancu evropske moći a posebno danas. U vreme smanjenog multilateralizma, Evropska unija kao najvažniji multilateralni akter na svetu, biće prinuđena da smanjuje svoj multilateralizam i traži pojedinačne nagodbe sa drugim svetskim akterima. Ovde će se interesi država članica vrlo često suprotstavljati i samim tim smanjivati koheziju Unije. Takođe, logika “igre nultog zbira” u kojem ne dobija svako iz pojedinačne saradnje, teraće Evropsku uniju na prethodne dogovore i usaglašavanje povodom svakog poteza i konkretne politike, što će pitanje “relativnih dobitaka” to jest, “ko dobija više”, postaviti kao ideju vodilju saradnje, samim tim smanjujući koheziju između država članica. Ipak, najvažnija odlika međunarodnog poretka danas koja će podriti koheziju Evropske unije jesu migracije i njihovo opažanje kao glavne pretnje bezbednosti Evropske unije a pre svega njenoj socijetalnoj i identitetskoj dimenziji. Potpuno odsustvo solidarnosti među državama članicama po ovom pitanju jedan je od najvećih udaraca evropskoj koheziji i jedinstvenom nastupu prema nekom pitanju. “Bazanovski rečeno”, Evropska unija je “snažna sila”ali “slaba država”, u kojoj odanost građana ideji Unije slabi, posledično i njena moć na međunarodnoj sceni.

Neizvesnost u pogledu trajanja evropskog projekta direktna je posledica svih ovih činilaca uzetih zajedno. U skladu sa teorijom neoliberalnog institucionalizma, jedna od ključnih prednosti međunarodnih ustanova i organizacija jeste ta da one mogu da ograniče i stabilizuju

57 Videti Pankaj Mishra, The Age of Anger – A History of Present, Farrar, Straus and Giroux, New York, 2017, p. 345. 58 Po njemu, anglo – protestantska kultura važnija je od anglo- protestantskog naroda odnosno stanovništvo ne mora da

bude angloprotestantsko ali kultura mora da bi se sačuvao američki identitet. Videti Semjuel Hantington, Američki identitet – problem dezintegracije Amerike, str. 7.

15


međunarodnu anarhiju, i to na četiri načina: “Prvo, one obezbeđuju osećanje trajanja… Drugo, ustanove omogućavaju priliku za recipročno ponašanje… Treće, institucije omogućavaju protok informacija… Konačno institucije omogućavaju načine da se reše sukobi.”59 Kad se uzme u obzir ova neizvesnost, te prvi put situacija u kojoj jedna država članica napušta Uniju, i oni koji su već unutra a i oni koji čekaju na prijem u EU, počinju polako da menjaju svoje politike to jest da razmišljaju o alternativama. Jer ako Unije tu neće biti sutra, onda zašto menjati svoje politike danas i trpeti štetu sada u očekivanju neke dugoročne buduće koristi koja možda neći ni doći? Takođe, ako neko danas dobije više a Unije ne bude u doglednoj budućnosti, to znači da neće biti prilike za recipročno ponašanje pa će se saradnja odvijati samo jednom, bez mogućnosti da se ona nastavi. Posledično, to znači da onaj ko je na gubitku sada neće imati priliku da bude na dobitku u budućnosti. Takođe, kao ishod svega ovoga i kredibilitet Unije dolazi u pitanje, a sve to otežava pregovaračku poziciju Unije i smanjuje njenu mogućnost promene ponašanja drugih, a samim tim i njenu sveukupnu moć kao globalnog aktera u međunarodnim odnosima.

Veće oslanjanje na sebe i svoje snage je treća posledica ključnih odlika međunarodnog poretka danas. Naime, neizvesnost u pogledu daljeg oslanjanja na Sjedinjene Američke Države usled okretanja Sjedinjenih Država sebi i sveukupne neodređenosti Trampove spoljne politike, te geografska blizina politički trusnih područja Severne Afrike i Bliskog Istoka, tera i teraće sve više Evropsku uniju da jača svoju vojnu moć i okreće se sebi. Uprkos vrednosnoj bliskosti sa Sjedinjenim Državama kao i činjenici da je najveći deo država članica Evropske unije pripada i NATO savezu, u situacijama u kojima su interesi drugačiji, biće potrebno mnogo više uvažavanja vlastitih, partikularnih interesa, kao i mnogo više spremnosti za korišćenje sredstava tvrde moći…. Ako su nekad, kako je tvrdio američki teoretičar Robert Kejgan, Evropljani bili sa Venere a Amerikanci sa Marsa, onda bi Evropljani s vremena na vreme morali da koriste vojnu silu i budu barem “na putu za Mars”.60

Literatura:Brooks, Stephen G., William C. Wohlforth, America Abroad – The United States Role in the 21st Century, Oxford University Press, New York, 2016.

Buzan, Barry, Ole Waever, Regions and Powers: The Structure of International Security, Cambridge University Press, Cambridge, UK, 2003.

Chua, Amy, „Tribal World: Group Identity is all“, Foreign Affairs, July/August 2018, pp. 25 – 33.

Fukuyama, Francis, „Against Identity Politics - The New Tribalism and the Crisis of Democracy”, Foreign Affairs, September/October 2018, dostupno na https://www.foreignaffairs.com/articles/americas/against-identity-politics, (accessed 15. 08. 2018).

Hantington, Semjuel, Američki identitet – problem dezintegracije Amerike, CID, Socen, Podgorica, 2008.

59 Videti Džozef Naj, Kako razumevati međunarodne sukobe – uvod u teoriju i istoriju, Stubovi kulture, Beograd, 2006, str. 75 – 76. 60 Vfideti Robert Kejgan, O Raju i moći- Amerika i Evropa u novom svetskom poretku, Čarobna knjiga, Beograd, 2003.

16

EVROPSKE SVESKE

br. 8/2018

Has, Ričard, Svet u neredu, CIRSD, Beograd, 2017.

Ikenberry, G. John, „The End of Liberal International Order?“, International Affairs, Vol. 94, No. 1, 2018, pp. 7 – 23.

Krastev, Ivan, „Istočnoevropska iliberalna revolucija – dug put do propadanja demokratije“, Novi Magazin, 26. 04. 2018, br. 365 – 366, str. 41- 46.

Mishra, Pankaj, From the Ruins of Empire – The Revolt against West and the Remaking of Asia, Allen Lane, London, 2012.

Mishra, Pankaj, The Age of Anger – A History of Present, Farrar, Straus and Giroux, New York, 2017.

Mounk, Yascha, Roberto Stefan Foa, “The End of the Democratic Century”, Foreign Affairs, https://www.foreignaffairs.com/articles/2018-04-16/end-democratic-century, (accessed 18. 04. 2018.)

Naj, Džozef, Kako razumevati međunarodne sukobe – uvod u teoriju i istoriju, Stubovi kulture, Beograd, 2006.

Rachman, Gideon, „‘Zero-Sum World’ The financial crash has heralded a backlash against globalisation and liberal political ideas”, Financial Times, October 23, 2010, dostupno na https://www.ft.com/content/bcfb2d80-dd62-11df-beb7-00144feabdc0, (accessed 24. 10. 2010.)

Rachman, Gideon, Zero Sum World – Politics, Power and Prosperity after the Crash, Atlantic, New York, 2010.

Rachman, Gideon, “Donald Trump, Vladimir Putin and the lure of the strongman”, The Financial Times, May 16 2016, dostupno na https://www.ft.com/content/1c6ff2ce-1939-11e6-b197-a4af20d5575e, (accessed 17. 06. 2016.)

Rachman, Gideon, Easternization – War and Peace in the Asian Century, The Bodley Head, London, 2016.

Rachman, Gideon, “Urban-rural splits have become the great global divider”, The Financial Times, July 30 2018, dostupno na https://www.ft.com/content/e05cde76-93d6-11e8-b747-fb1e803ee64e, (accessed 30. 07. 2018.)

Simić, Dragan R., Rasprava o poretku, Zavod za udžbenike, Beograd, 2012, Drugo izdanje

“Support for Merkel’s bloc hits record low, AfD at new high: poll”, Reuters, August 2, 2018, https://www.reuters.com/article/us-germany-politics/support-for-merkels-bloc-hits-record-low-afd-at-new-high-poll-idUSKBN1KN2U7, (accessed 03. 08. 2018.)

“The anti-migrant wave rolls onwards in EU”, The Financial Times, June 5 2018, https://www.ft.com/content/97213cb8-68aa-11e8-8cf3-0c230fa67aec, (accessed 06. 08. 2018.);

„The National Security Strategy of the United States of America“, The White House, Washington D. C., dostupno na https://www.whitehouse.gov/wp-content/uploads/2017/12/NSS-Final-12-18-2017-0905.pdf, p. 3. (accessed 18. 12. 2017.)

„Why we should preserve International Institution and Order “, The New York Times, Monday July 23 2018.

Walt, Stephen M., „Why I Didn’t Sign Up to Defend the International Order”, Foreign Policy, https://foreignpolicy.com/2018/08/01/why-i-didnt-sign-up-to-defend-the-international-order/i, (accessed 01. 08. 2018.)

Zakarija, Farid, Budućnost slobode – neliberalna demokratija kod kuće i u svetu, Dan Graf, Beograd, 2004.

Živojinović, Dragan, “Šest razloga zbog kojih Kina neće biti sledeća svetska supersila”, Godišnjak FPN, 2009, str. 437 – 475.

17


Filip EjdusUniverzitet u Beogradu - Fakultet političkih nauka

SEKTOR BEZBEDNOSTI SRBIJE U DOBA DEMOKRATSKOG DEFICITA

UvodJun mesec u Beogradu obeležio je boravak dvojice intelektualaca svetskog glasa, Frensisa Fukujame i Džefrija Saksa. Početkom devedesetih godina, obojica su postali visoki sveštenici liberalne demokratije i tržišne privrede. Dok je Frensis, osloncem na Hegela, objašnjavao svetu da je došao kraj istorije i da je liberalna demokratija zauvek pobedila sve ostale političke ideologije, Džefri je “novu veru” sprovodio u praksi savetujući istočno evropske države kako šok terapijom da i one izađu iz nemilog zagrljaja istorije. Tokom devedesetih godina ovaj recept je sa uspehom transformisao većinu post-komunističkih država koje su ubrzo bile na dobrom putu da postanu članice EU i NATO. Srbija se, međutim, na ovaj voz ukrcala tek 2000. godine, u vreme kada je istorija u svetu već počela da se “vraća sa odmora”. Teroristički napadi od 11. septembra, neuspele intervencije u Avganistanu i Iraku, jačanje autoritarnih država poput Rusije i Kine i zaoštravanje odnosa za Zapadom, propast arapskog proleća, produbljena ekonomska nejednakost u svetu i sve očiglednije klimatske promene, zamračili su senku nad Fukujaminim i Saksovim optimizmom. Bilo je jasno da ne može svaka država “da postane Danska”, posebno ne preko noći, sve i da hoće.

Iskustvo Srbije, na žalost, odlično pokazuje koliko je teško uspostaviti demokratske ustanove. Jedan od važnih aspekata ovog procesa, na koji će se fokusirati ovaj tekst, jeste uspostavljanje demokratskog upravljanja sektorom bezbednosti što podrazumeva transparentnu organizaciju i rukovođenje koje se zasniva na odgovornosti donosioca odluka građanima, poštovanju vladavine prava i podele vlasti, maksimalizaciji ljudskih prava i omogućavanju učestvovanja građana i kontrole javnosti. Srbija je posle 2000. godine, uz mnogo lutanja i krivudanja, ipak nakon deset godina uspela da uspostavi normativni okvir za demokratsko upravljanje sektorom bezbednosti.1

1 Dušan Pavlović i Slobodan Antonić, Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. godine, Službeni glasnik, Beograd, 2007.

18

EVROPSKE SVESKE

br. 8/2018

Usvojeni su neophodni zakoni, donete strategije i osnovane nove ustanove. Tako je završena “prva generacija” reformi sektora bezbednosti, i trebalo je tada započeti drugu generaciju koja podrazumeva to da se zakoni počnu sprovoditi, da ustanove osnaže, da nove prakse zažive i da se polako usvoji i proširi demokratska bezbednosna kultura.

Pa ipak, međunarodno okruženje počelo je tada dramatično da se pogoršava, što svakako da nije povoljno uticalo na razvoj demokratije u Srbiji. Umesto konsolidacije demokratskih ustanova, u Srbiji je došlo do demokratskog nazadovanja. Pre nego što rad pređe na analizu posledicama ovog procesa na upravljanje sektorom bezbednosti u Srbiji, najpre je neophodno malo bliže opisati kontekst demokratskog nazadovanja u svetu kao i njegove ključne karakteristike.

Demokratsko nazadovanjeNakon svetske ekonomske krize iz 2008. godine, započet je globalni trend slabljenja demokratije. Arapsko proleće, koje je započelo 2010. godine, umesto demokratije donelo je u većini država na Bliskom istoku građanske ratove ili još čvršći autoritarizam. Čak i u SAD, nekadašnjem «lideru slobodnog sveta» koji je decenijama igrao ulogu «svetionika slobode», pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima dovela je do nezapamćene polarizacije američkog društva, do skoro teško zamislivu provalu ksenofobije u javni diskurs, eroziju demokratskih ustanova i sve intenzivnije povlačenje SAD iz međunarodnog liberalnog poretka. Od meke supersile i normativne sile u uzletu, Evropska unija se pretvorila u introvertnu i nesigurnu organizaciju koja ne samo da je prestala da se širi već je po svemu sudeći počela i da se smanjuje. Zategnuti odnosi sa Rusijom zbog Krima i Ukrajine, kao i migrantska kriza kao rezultat sukoba na Bliskom istoku, samo su dodatno podrili evropske demokratije. Evroskeptični populisti, nekada marginalne političke figure, toliko su narasli da su svaki izbori na kojima se njihove šanse stalno povećavaju, postali egzistencijalni izazov za EU. U pojedinim državama članicama, poput Mađarske i Poljske, ali i izvan Unije - u Turskoj na primer, autoritarne tendencije promenile su karakter njihovih političkih sistema.

Mada se o strukturalnim uzrocima ovih procesa, a posebno o ulozi turbo kapitalizma u podrivanju demokratije, može diskutovati, jedno je sigurno: demokratija, barem onakva kakvu je poznajemo na Zapadu, liberalna i reprezentativna, je u dubokoj recesiji. Izveštaj Freedom House za 2018. godinu pokazuje da se trend opadanja nivoa sloboda u svetu nastavlja već dvanaestu godinu za redom.2 Iako je u nekim državama, kao što je Turska na primer, došlo do kvalitativne promene karaktera režima, broj demokratija i autokratija se nije mnogo promenio. Ono što zabrinjava jeste da je višegodišnji trend tihe erozije demokratskih ustanova nastavljen. Demokratije su u prošlosti nestajale sa praskom. Dovoljno je setiti se samo Evrope tridesetih godina. Mnogi očekuju da bi se takav sunovrat mogao dogoditi ponovo, ili da smo na pragu novog fašizma. Međutim, šta ako su

2 Freedom in the World, 2018 https://freedomhouse.org/sites/default/files/FH_FITW_Report_2018_Final_SinglePage.pdf Datum pristupa: 12. jul 2018.

19


ove analogije pogrešne i ako demokratija ovog puta izumire nečujno. To je upravo teza dve knjige sličnog naziva koje su objavljene ove godine: Kako demokratije okončavaju Dejvida Ransimana i Kako demokratije okončavaju Stivena Levitskog i Danijela Ziblata. Strahove od ponavljanja najgorih epizoda u savremenoj istoriji najviše je probudio izbor populističkog tajkuna Donalda Trampa. Pa ipak, Tramp, kako Ransiman primećuje, više izgleda kao strip verzija fašiste nego kao prava stvar. Betmenov protivnik i negativac iz Džejms Bonda zabavljaju čovečanstvo, ne prete mu. Ono što se dešava bez mnogo pompe i praska, prema ovom tumačenju, mnogo više zabrinjava od Trampovih tvitova koji prave naslovne stranice.

Nekada su demokratije nestajale u državnim udarima i vojnim pučevima, dakle sa praskom. Autokratije su se održavale održavanjem fingiranim izbora na kojima bi vrhovni vođa osvojio 99% glasova, pošto bi, razume se, apsolutni trijumf mogao biti sumnjiv. Aktuelni proces demokratskog nazadovanja nije ni nalik tome. Vojne udare i krađu izbora, kako tvrdi Nensi Borneo, u savremenoj demokratskoj recesiji zamenili su tiho uvećanje izvršne vlasti i strateška manipulacija izbornom voljom između izbora.3 Umesto da vojska preuzme predsedničku palatu ili zgradu vlade i televizije, suspenduje rad parlamenta i postavi svog predstavnika izvršne vlasti, danas smo sve više svedoci procesa u kojima šefovi država i vlada, kao predstavnici izvršne vlasti, postepeno preuzimaju kontrolu nad drugim granama vlasti, ali i medijima, univerzitetima i drugim važnim ustanovama u društvu. Umesto da se glasovi kradu na tradicionalan način, što je postalo otežano zbog razvijene prakse međunarodnog i domaćeg posmatranja na izborni dan, dolazi do sve češćih manipulacija između dva izborna procesa i to stvaranjem nefer uslova koji favorizuju vlast u odnosu na opoziciju. Neke od metoda koje ovde spadaju su pravne i finansijske opstrukcije opozicionog delovanja, zastrašivanje, korišćenje javnih resursa u kampanji, medijska cenzura, kupovina glasova, medijski linč, progon političkih protivnika itd.

Za razliku od devedesetih godina kada je Zapadni Balkan kaskao za procesima demokratizacije koji su zahvatili Evropu i svet, kada je u svetu demokratija krenula da ide nizbrdo povukla je sa sobom i Zapadni Balkan. U izveštaju Freedom House iz 2016. godine piše kako je “nakon suštinskog progresa od 2004. do 2010. godine, podregion Balkana nazadovao šest godina za redom, i prosečan skor demokratije je tamo isti kao što je bio i 2004. godine”.4 Kao što su pokazali svi kasniji izveštaji, trend pogoršavanja se nastavio, sa izuzetkom jedino Makedonije u kojoj je demokratizacija dobila novi zamajac sa odlaskom sa vlasti Nikole Gruevskog.5 Čak je i EU, po pritiskom svojih problema, sve manje gadljiva na saradnju sa balkanskim autokratama dokle god oni isporučuju stabilnost,6 u svojoj nedavno objavljenoj strategiji proširenja priznala da dobro vidi šta se u regionu dešava. U ovoj strategiji piše da “ove zemlje pokazuju jasne elemente

3 Nancy Bermeo, “On Democratic Backsliding”, Journal of Democracy, Vol. 27, No.1, 2016: 5-19.4 Freedom House, Nations in Transit, 2016, 2.

https://freedomhouse.org/sites/default/files/FH_NIT2016_Final_FWeb.pdf Datum pristupa: 12. jul 2018.5 Prosečan demokratski skor za Zapadni Balkan u 2016. godini bio je 4.19, 2017. godine je bio 4.21, a 2018. je pao na 4.24.

Treba imati u vidu da prema ovoj metodologiji što je veći skor to je manji nivo demokratije. Izvor: Freedom House, Nations in Transit, 2016, 22; 2017, 24; 2018, 24.

6 Marko Kmezić and Florian Bieber, “The Crisis of Democracy in the Western Balkans: An Anatomy of Stabilitocracy and the Limits of EU Democracy Promotion”, Biepag, March, 2017.

20

EVROPSKE SVESKE

br. 8/2018

zarobljene države, uključujući veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom na svim nivoima vlasti i administracije kao i snažno preplitanje javnih i privatnih interesa. Ovo sve razvija osećanje nekažnjivosti i nejednakosti. Postoji takođe i snažan politički uticaj i kontrola nad medijima”.7

Demokratsko nazadovanje nije zaobišlo ni Srbiju. Iako su mnoge neliberalne prakse preživele pad Slobodana Miloševića,8 proces postepene demokratizacije napredovao je sve do dolaska SNS na vlast 2012. godine. Od tada, sudeći po izveštajima Freedom House, demokratizacija u Srbiji stagnira sve do 2015. godine, kada je krenuo proces demokratske recesije.9 Koncentracija moći u rukama najpre Premijera, a zatim i Predsednika Republike Aleksandra Vučića, kontinuirani pritisci na političke protivnike i medije kao i manipulacije u predizbornim periodima doveli su do toga da Srbija tokom 2018. godine ima, barem prema ovom izveštaju, nivo demokratije najniži od 2003. godine.10 Sličnu dijagnozu su ponudili i drugi izveštaji respektabilnih nezavisnih istraživačkih organizacija koje prate stanje demokratije u svetu.11 Na osnovu baze podataka Varieties of Democracy, Srbija je toliko nazadovala od 2012. godine da je danas klasifikovana isto kao i Rusija, Sudan ili Venecuela: kao izborna autokratija. To je sistem u kome formalno postoje demokratska pravila igre, ali ih vlast sistematski i nekažnjeno krši. To je sistem u kome postoje višestranački izbori ali je izborna utakmica toliko nefer da je vlast teško ili nemoguće smeniti na izborima već samo na ulici.12

Za Srbiju to je déjà vu, pošto je takav režim Slobodana Miloševića,13 nakon izborne krađe bio srušen u masovnim protestima 5. oktobra 2000. godine.14 Pa ipak, za razliku od Miloševića koji je demokratiju u Srbiji gušio duboko izolovan od međunarodne zajednice, aktuelni Predsednik Vučić to čini uz prećutnu podršku ili pak otvoreni blagoslov najmoćnijih međunarodnih aktera. Razlozi za to su različiti: Rusija to čini zbog čvrstih garancija da će Srbija ostati ( jedan od malobrojnih) ruskih prijatelja u Evropi; SAD već duži niz godina nisu mnogo zainteresovane za Balkan, a od dolaska Donalda Trampa na vlast ni za stanje demokratije u svetu. I konačno, EU to čini zbog očekivanja da je Vučić, kao lokalni moćnik koji može da kontroliše nacionalističke impulse, jedini koji garantuje stabilnost i normalizaciju odnosa sa Kosovom. Domaći demokratski aktivisti tako su ostali bez mnogo međunarodnih saveznika što čini njihovu borbu daleko složenijom nego tokom devedesetih godina.

7 Communication From the Commission to the European Parliament, The Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, A Credible Enlargement Perspective for and Enhanced EU Engagement With the Western Balkans, Strasbourg, 6.2.2018 COM(2018) 65 final, str. 3

8 Tim Edmunds, “Illiberal Resilience in Serbia”, Journal of Democracy, Vol. 20, No.1, 1999, 128-142.9 Nations in Transit 2018, Serbia: Country Profile, https://freedomhouse.org/sites/default/files/NiT2018_Serbia.pdf Datum

pristupa: 12. jul 2018.10 Ibid, str.2.11 Bertelsmann Foundation, Transformation Index, Country Report Serbia 2018 https://www.bti-project.org/en/reports/country-

reports/detail/itc/SRB/; Varieties of Democracy, Country Graph, https://www.v-dem.net/en/analysis/CountryGraph/ Datum pristupa: 12. jul 2018.

12 Anna Lührmann, Marcus Tannenberg and Staffan I. Lindberg, “Regimes of the World (RoW): Opening New Avenues for the Comparative Study of Political Regimes”, Politics and Governance, Volume 6, Issue 1, 2018, 17.

13 Steven Levitsky and Lucan Way, “The Rise of Competitive Authoritarianism”, Journal of Democracy, Vol. 13, No.2, 2002, 52. 14 Nebojša Vladisavljević, “Competitive authoritarianism and popular protest: Evidence from Serbia under Milošević”,

International Political Science Review, Vol.37, No.1, 2014, 36-50.

21


Upravljanje sektorom bezbednosti u vreme demokratskog nazadovanjaSlabljenje demokratije imalo je višedimenzionalne negativne posledice po upravljanje sektorom bezbednosti u Srbiji. Najpre je gotovo celokupna izvršna vlast, a posebno sektor bezbednosti stavljen pod apsolutnu kontrolu vladajuće SNS i njenog šefa Aleksandra Vučića. Čim je SNS došao na vlast, promenjen je ekspresno Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti kako bi još kao prvi potpredsednik Vlade i Ministar odbrane, umesto šefa kabineta Predsednika Republike, Vučić mogao da postane i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je istovremeno i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. Vučić je tim manevrom svoju političku moć pretočio u bezbednosnu.15 Na ovom mestu je ostao preko pet godina kada je postavši Predsednik Republike imenovao na tu funkciju visokog funkcionera SNS, Ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića. Totalna kontrola vladajuće stranke nad sektorom bezbednosti uspostavljena je postavljanjem Bratislava Gašića za Direktora Bezbednosno informativne agencije, što je prvi slučaj u savremenoj istoriji Srbije da je visoki funkcioner jedne vladajuće stranke došao na čelo tajne službe.

Paralelno sa naprednjačkim zarobljavanjem sektora bezbednosti, sposobnost drugih grana vlasti da vrše ulogu kočnice i ravnoteže tokom proteklih nekoliko godina sistematski slabljena. Zbog proporcionalnog izbornog sistema, prakse blanko ostavki, odsustva poslaničke volje i znanja i ograničenih vremenskih i stručnih resursa, Narodna Skupština nije imala impresivne kapacitete za efektivnu kontrolu i nadzor nad sektorom bezbednosti ni pre 2012. godine.16 Osvajanje većine mesta u skupštini od strane SNS-a samo je dodatno srpski parlament pretvorilo u glasačku mašinu i obesmislilo kontrolu ulogu nadležnih skupštinskih Odbora.17 Njihova kontrolna uloga obogaljena je, ne samo kroz rutinsko preglasavanje opozicionih poslanika i odbacivanje svih njihovih predloga, već i na druge načine. To su na primer uskraćivanje ili odugovlačenje izdavanja bezbednosnih sertifikata opozicionim liderima, opstrukcijom parlamentarnih rasprava prilikom usvajanja zakona iz oblasti bezbednosti, uskraćivanjem prava na poslaničko pitanje, izbegavanjem razmatranja izveštaja nezavisnih kontrolnih institucija i usvajanjem velikog broja zakona po ubrzanoj proceduri itd.18

15 Predrag Petrović, “Crne tačke reformi službi bezbednosti u Srbiji”, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beograd, 2017, 8. http://www.bezbednost.org/upload/document/crne_take_reforme_slubi_bezbednosti_u_srbiji.pdf Datum pristupa: 12. jul 2018.

16 Miroslav Hadžić i Sonja Stojanović, Godišnjak reforme sektora bezbednosti u Srbiji 2012, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beograd, 2012.

17 Institut za evropske poslove, Kapaciteti odbora za kontrolu službi bezbednosti, maj 2017. http://iea.rs/wp-content/uploads/2017/07/Analiza-kapaciteta-Odbora-za-kontrolu-sluzbi-bezbednosti-2017.pdf Datum pristupa: 12. jul 2018.

18 Na primer, tokom 2017. godine, nijedan od 40 predloga za osnivanje anketnih odbora koji je došao od opozicije nije usvojen. U istoj godini od 59 dana rada, samo je na jednoj sednici koja je bila zakazana za poslednji četvrtak u mesecu bilo omogućeno poslanicima da postavljaju pitanja članovima vlade. Skupština već tri godine uzastopce ne razmatra izveštaje Poverenika. Na dve sednice održane krajem 2017. godine, za manje od dva sata Odbor za odbranu i unutrašnje poslove je doneo odluku o 19 predloga zakona iz oblasti bezbednosti. Izvor Vladimir Erceg, “Parlamentarni nadzor policije”, Pointpulse, 2017. http://www.bezbednost.org/upload/document/izvetaj-i-preporuke-parlamentarni-nadzor-policije-.pdf Datum pristupa: 12. jul 2018.

22

EVROPSKE SVESKE

br. 8/2018

U pogledu sudske kontrole, uprkos brojnim izazovima u reformi pravosuđa nakon 2000. godine, tokom prvih deset godina demokratske tranzicije uspostavljen je solidan normativni okvir za sudski nadzor sektora bezbednosti, što je bio “značajan napredak odnosu na raniju praksu”.19 U proteklih nekoliko godina, međutim, pravosudni organi ne samo da nisu dodatno osnaživani za nadzor sektora bezbednosti već su u brojnim slučajevima otvoreno štitili nosioce izvršne vlasti od svake odgovornosti. Ilustrativan primer ovoga je opstrukcija pravde unutar pravosudnih organa povodom slučaja nelegalnog rušenja u Hecegovačkoj ulici, u aprilu 2016.20 Kao saučesnik u ovom nasilju po svemu sudeći je učestvovala i Policija Srbije koja se te noći oglušivala na pozive građana. Iako je tadašnji Zaštitnik građana Saša Janković u svom izveštaju svojevremeno ustanovio da je naređenje da se ne postupa došlo sa vrha, više od dve godine kasnije, Viši sud u Beogradu osudio je jedino šefa smene beogradske policije na uslovnu kaznu zatvora od pet meseci.21 Još jedna ilustracija političke instrumentalizacije pravosuđa je slučaj dva policajca koji su tajno boravili 2015. godine u Potočarima na komemoraciji žrtvama genocida u Srebrenici. Nakon što su javno govorili o tome da su bili protivzakonito poslati na teritoriju druge države, oni su otpušteni i uhapšeni, određen im je pritvor i sudi im se za odavanje službene tajne u tajnom postupku.22 I u drugim politički osetljivim slučajevima, poput pada vojnog helikoptera, navodnog pokušaja “atentata” u Jajincima ili nasilja obezbeđenja vladajuće stranke nad novinarima u Pionirskom parku, pravosudni organi po svemu sudeći nisu uspeli da se odupru snažnim političkim pritiscima.

Nezavisni državni organi, uspostavljeni u Srbiji nakon demokratskih promena 2000. godine, uprkos mnogim teškoćama, iz godine u godinu popravljali su svoj učinak u kontroli sektora bezbednosti. Ovaj proces se prekida sa dolaskom SNS na vlast 2012. godine, kada se otpori pretvaraju u pritiske i otvorene napade. Najočigledniji primer je slučaj tadašnjeg Zaštitnika građana, Saše Jankovića, koji je došao u otvoren sukob sa predstavnicima vlasti nakon što je ispitivao nezakonit rad pripadnika vojne policije u obezbeđenju Andreja Vučića na Paradi ponosa 2015. godine kao i ulogu Vojno bezbednosne agencije (VBA) u prisluškivanju Srpske radikalne stranke. U znak odmazde zbog toga što je radio svoj posao, on je mesecima bio meta pro-režimskih medija, pre svega tabloida Informer i televizije Pink, u izrežiranoj aferi Pištolj. U ovoj orkestriranoj kampanji, uz kombinvanje laži i informacija koje su mogle samo nezakonito dospeti iz Policije, Janković je delegitimizovan insinuacijama da je umešan u ubistvo svog prijatelja iz studentskih dana. Sa sve jačim pritiscima danas se suočava i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić. Iako je otpora prema radu Poverenika bilo i za vreme prethodnih vlasti, kako Šabić

19 Miroslav Hadžić i Sonja Stojanović Gajić, Godišnjak reforme sektora bezbednosti, Službeni glasnik, Beograd, 2012. 36.20 “Najvažniji slučajevi zaglavljeni u tužilaštvu”, KRIK, 10 april 2018. https://www.krik.rs/najvazniji-slucajevi-zaglavljeni-u-

tuzilastvu/ Datum pristupa: 12. jul 2018.21 “Uslovna kazna zatvora za nesavestan rad tokom rušenja u Savamali”, KRIK, 23. maj 2018. https://www.krik.rs/uslovna-kazna-

za-nesavestan-rad-tokom-rusenja-u-savamali/ Datum pristupa: 12. jul 2018.22 “Detalji tajne operacije u Potočarima”, KRIK 6. januar 2017, https://www.krik.rs/detalji-tajne-operacije-u-potocarima/ Datum

pristupa: 12. jul 2018.

23


kaže, on je danas “jači i neskriveniji nego ikada”.23 Konačno, nakon višegodišnjih pokušaja pritisaka na još jedan nezavisni organ, Agenciju za borbu protiv korupcije, vlast je nedavno napokon uspela da ovu ustanovu stavi pod svoju kontrolu. Najpre je skupštinska većina izabrala politički podobne članove Odbora ove organizacije koji su zatim u januaru 2018. godine izabrali za novog direktora osobu koja je bila član SNS do dana stupanja na novu dužnost.24

Konačno, tokom prethodnih nekoliko godina, značajno je unazađena i kontrola javnosti. Mnoge organizacije civilnog društva koje se bave bezbednosnom politikom ne samo da su pogoršale saradnju sa državom već su postale meta otvorenih napada. Na svaku kritiku koja dolazi od ovih organizacija vlast odgovara kampanjom u kojoj se one optužuju za strano plaćeništvo i veleizdaju.25 Nezavisni mediji koji nadziru najosetljivija pitanja poput kriminala, korupcije i sektora bezbednosti, došli su pod pritisak nezapamćen od vremena vladavine Slobodana Miloševića. U pojedinim slučajevima postoje indicije da se u kampanjama koje protiv njih vode prorežimski mediji koriste informacije do kojih dolaze policija i službe bezbednosti što je posebno zabrinjavajući indikator duboke politizacije kako medija tako i sektora bezbednosti.26 Fizički napadi na novinare su u stalnom porastu, često uz javni podsticaj visokih državnih funkcionera, uglavnom nekažnjeno i bez sudskog epiloga.27

ZaključakNedemokratsko upravljanje sektorom bezbednosti je trenutno najveća politička pretnja nacionalnoj bezbednosti Srbije. Kada je celokupan sektor bezbednosti zarobljen od jedne stranke, i kada nema adekvatnog demokratskog nadzora, to deluje kao multiplikator korupcije i organizovanog kriminala, a povećava se i potencijal za eskalaciju etničkih i međudržavnih sukoba i tenzija. Sprega odmetnutih delova službe bezbednosti i organizovanog kriminala dovela je do atentata na jednog predsednika Vlade Republike Srbije pre samo 15 godina. Ako kao društvo ne učimo na tuđim greškama, možemo barem na svojim. Ove retrogradne procese treba hitno zaustaviti. U suprotnom ćemo, po ko zna koji put, udariti glavom o zid, a zatim opet biti na početku dana mrmota.

23 “Šabić: Politički pritisci na nezavisne institucije”, Osservatorio balcani e caucaso, 24. maj 2017. https://www.balcanicaucaso.org/bhs/zone/Srbija/Sabic-Politicki-pritisci-na-nezavisne-institucije-180163 Datum pristupa: 12. jul 2018.

24 “Agencija za borbu protiv korupcije u doba SNS”, 6. mart 2018. http://rs.n1info.com/a369533/Vesti/Istinomer-tajmlajn-Agencija-za-borbu-protiv-korupcije-u-doba-SNS.html Datum pristupa: 12. jul 2018.

25 “MUP ponovo napada BCBP”, 27 decembar 2017. http://www.bezbednost.org/Saopstenja/6677/MUP-ponovo-napada-BCBP.shtml Datum pristupa: 12. jul 2018.

26 “Zaštitnik građana ima tri nedelje da se izjasni o Dojčinovićevom slučaju”, 17. maj 2018. https://www.krik.rs/zastitnik-gradana-bia-ima-tri-nedelje-da-se-izjasni-o-dojcinovicevom-slucaju/ Datum pristupa: 12. jul 2018.

27 “Ko novinare pretvara u mete”, Beta, 22. mart 2018. https://beta.rs/su-pro-media/86397-ko-novinare-pretvara-u-mete Datum pristupa: 12. jul 2018.

24

EVROPSKE SVESKE

br. 8/2018

Literatura:“Agencija za borbu protiv korupcije u doba SNS”, 6. mart 2018. http://rs.n1info.com/a369533/Vesti/Istinomer-tajmlajn-Agencija-za-borbu-protiv-korupcije-u-doba-SNS.html Datum pristupa: 12. jul 2018.

“Detalji tajne operacije u Potočarima”, KRIK 6. januar 2017, https://www.krik.rs/detalji-tajne-operacije-u-potocarima/ Datum pristupa: 12. jul 2018.

“Ko novinare pretvara u mete”, Beta, 22. mart 2018. https://beta.rs/su-pro-media/86397-ko-novinare-pretvara-u-mete Datum pristupa: 12. jul 2018.

“MUP ponovo napada BCBP”, 27 decembar 2017. http://www.bezbednost.org/Saopstenja/6677/MUP-ponovo-napada-BCBP.shtml Datum pristupa: 12. jul 2018.

“Najvažniji slučajevi zaglavljeni u tužilaštvu”, KRIK, 10 april 2018. https://www.krik.rs/najvazniji-slucajevi-zaglavljeni-u-tuzilastvu/ Datum pristupa: 12. jul 2018.

“Šabić: Politički pritisci na nezavisne institucije”, Osservatorio balcani e caucaso, 24. maj 2017. https://www.balcanicaucaso.org/bhs/zone/Srbija/Sabic-Politicki-pritisci-na-nezavisne-institucije-180163 Datum pristupa: 12. jul 2018.

“Uslovna kazna zatvora za nesavestan rad tokom rušenja u Savamali”, KRIK, 23. maj 2018. https://www.krik.rs/uslovna-kazna-za-nesavestan-rad-tokom-rusenja-u-savamali/ Datum pristupa: 12. jul 2018.

“Zaštitnik građana ima tri nedelje da se izjasni o Dojčinovićevom slučaju”, 17. maj 2018. https://www.krik.rs/zastitnik-gradana-bia-ima-tri-nedelje-da-se-izjasni-o-dojcinovicevom-slucaju/ Datum pristupa: 12. jul 2018.

Anna Lührmann, Marcus Tannenberg and Staffan I. Lindberg, “Regimes of the World (RoW): Opening New Avenues for the Comparative Study of Political Regimes”, Politics and Governance, Volume 6, Issue 1, 2018, 17.

Bertelsmann Foundation, Transformation Index, Country Report Serbia 2018 https://www.bti-project.org/en/reports/country-reports/detail/itc/SRB/; Varieties of Democracy, Country Graph, https://www.v-dem.net/en/analysis/CountryGraph/ Datum pristupa: 12. jul 2018.

Communication From the Commission to the European Parliament, The Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, A Credible Enlargement Perspective for and Enhanced EU Engagement With the Western Balkans, Strasbourg, 6.2.2018 COM(2018) 65 final, str. 3

Dušan Pavlović i Slobodan Antonić, Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. godine, Službeni glasnik, Beograd, 2007.

Freedom House, Nations in Transit, 2016, 2.

Freedom House, Nations in Transit, 2016, 22; 2017, 24; 2018, 24.

Freedom in the World, 201

https://freedomhouse.org/sites/default/files/FH_FITW_Report_2018_Final_SinglePage.pdf Datum pristupa: 12. jul 2018.

https://freedomhouse.org/sites/default/files/FH_NIT2016_Final_FWeb.pdf Datum pristupa: 12. jul 2018.

Institut za evropske poslove, Kapaciteti odbora za kontrolu službi bezbednosti, maj 2017. http://iea.rs/wp-

25


content/uploads/2017/07/Analiza-kapaciteta-Odbora-za-kontrolu-sluzbi-bezbednosti-2017.pdf Datum pristupa: 12. jul 2018.

Marko Kmezić and Florian Bieber, “The Crisis of Democracy in the Western Balkans: An Anatomy of Stabilitocracy and the Limits of EU Democracy Promotion”, Biepag, March, 2017.

Miroslav Hadžić i Sonja Stojanović Gajić, Godišnjak reforme sektora bezbednosti, Službeni glasnik, Beograd, 2012. 36.

Miroslav Hadžić i Sonja Stojanović, Godišnjak reforme sektora bezbednosti u Srbiji 2012, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beograd, 2012.

Nancy Bermeo, “On Democratic Backsliding”, Journal of Democracy, Vol. 27, No.1, 2016: 5-19.

Nations in Transit 2018, Serbia: Country Profile, https://freedomhouse.org/sites/default/files/NiT2018_Serbia.pdf Datum pristupa: 12. jul 2018.

Nebojša Vladisavljević, “Competitive authoritarianism and popular protest: Evidence from Serbia under Milošević”, International Political Science Review, Vol.37, No.1, 2014, 36-50.

Predrag Petrović, “Crne tačke reformi službi bezbednosti u Srbiji”, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beograd, 2017, 8. http://www.bezbednost.org/upload/document/crne_take_reforme_slubi_bezbednosti_u_srbiji.pdf Datum pristupa: 12. jul 2018.

Steven Levitsky and Lucan Way, “The Rise of Competitive Authoritarianism”, Journal of Democracy, Vol. 13, No.2, 2002, 52.

Tim Edmunds, “Illiberal Resilience in Serbia”, Journal of Democracy, Vol. 20, No.1, 1999, 128-142.

Vladimir Erceg, “Parlamentarni nadzor policije”, Pointpulse, 2017. http://www.bezbednost.org/upload/document/izvetaj-i-preporuke-parlamentarni-nadzor-policije-.pdf Datum pristupa: 12. jul 2018.

26

EVROPSKE SVESKE

br. 8/2018

Stevan NedeljkovićMilan KrstićUniverzitetu u Beogradu – Fakultetu političkih nauka

POGLAVLJE 31: POSTEPENO (NE)USKLAĐIVANJE

UvodBalkanska kriza tokom devedesetih godina uslovila je da proces pristupanja naše države Evropskoj uniji (EU) otpočne relativno kasno u odnosu na nekadašnje komunističke države Centralne i Istočne Evrope, tek nakon demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine. Samo tri dana kasnije, tadašnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), Vojislav Koštunica, prisustvovao je samitu EU u Bijaricu. Poziv predsedniku Koštunici predstavljao je poruku novom rukovodstvu da je vreme međunarodne izolacije SRJ okončano, ali i znak da naša država ima perspektivu članstva u EU.1 Od Bijarica do poslednjeg samita EU u Londonu proteklo je gotovo osamnaest godina. Srbija i danas „plovi“ ka Evropskoj uniji, ali se luka sidrenja još uvek ne nazire sa osmatračnice broda.

U međuvremenu, Jugoslavija je menjala ime, oblik uređenja, vodila pregovore o ekonomskom delu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) na dva odvojena koloseka, a na kraju se i raspala. Srbiji je politika uslovljavanja Evropske unije predstavljala veliki izazov, na koji nije uvek znala najbolje da odgovori. Istini za volju, imala je i problema sa kojima se najveći broj kandidata za članstvo nije suočavao2, a koji su u velikoj meri usporili proces pristupanja. Početnu euforiju na putu SRJ/Srbije ka EU postepeno su počeli da zamenjuju usporavanje, zastoj i zamor koji je danas prisutan kod obe strane.

1 Postoje tumačenja da je perspektiva članstva ponuđena svim državama Zapadnog Balkana još na samitu EU u portugalskom gradu Santa Maria de Feira tokom juna 1999. godine. U zaključcima sa samita, između ostalog, se navodi: „Evropski savet potvrđuje da ciljevi (EU – prim. autor) ostaju najpotpunija moguća integracija država regiona u ključne političke i ekonomske tokove Evrope kroz Proces stabilizacije i pridruživanja, politički dijalog, liberalizaciju trgovine i saradnju u oblasti Pravosuđa i unutrašnjih poslova. Sve zainteresovane države (regiona – prim. autor) su potencijalni kandidati za članstvo u EU.“ Videti u: European Council, Conclusions of the Presidency, Santa Maria de Fiera, Portugal, June 19-20, 1999. Dostupno na: http://www.europarl.europa.eu/summits/fei1_en.htm (pristupljeno: 06.09.2018). Ipak, uvreženo je mišljenje da je nedvosmislena perspektiva članstva data Zapadnom Balkanu tek na junskom samitu EU u Solunu 2003. godine.

2 SRJ/Srbija je u procesu saradnje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju izručila „Hagu“ 45 optuženika, a taj proces je funkcionisao sa puno problema. Pre svega, neuspeh u izručivanju Radovana Karadžića i Ratka Mladića dobrano je usporio proces pristupanja EU, a u jednom trenutku i uzrokovao suspendovanje pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Takođe, suočavala se, a i danas se suočava, sa nerešenim statusom južne pokrajine, Kosova i Metohije.

27


Uprkos svim problemima, članstvo Srbije u Evropskoj uniji ostalo je tokom godina ključni strateški cilj3 i nacionalni interes Republike Srbije.4 Srbija je potpisala SSP 29. aprila 2008. godine, postala kandidat za članstvo 1. marta 2012, a na prvoj Međuvladinoj konferenciji, održanoj 21. januara 2014. godine, zvanično su otvoreni i pristupni pregovori. Od 2015. do kraja avgusta 2018. godine, otvoreno je 14 pregovaračkih poglavlja5, a privremeno zatvoreno dva.

Otvaranju pregovaračkih poglavlja prethodili su analitički pregledi, takozvani proces skrininga, i izrada pregovaračkih pozicija. U svim poglavljima analitički pregled je okončan, osim u Poglavlju 31 – Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika, gde Srbija još uvek nije dobila izveštaj sa skrininga. Navedeno poglavlje gotovo da ne sadrži pravne tekovine (acquis communautaire) Evropske unije sa kojima država kandidat treba da se uskladi, već je težište na tzv. političkim tekovinama (acquis politiques).6

Od države kandidata se u okviru Poglavlja 31 očekuje da postepeno usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom (ZSBP)7 EU, odnosno, sa zajedničkim odlukama, stavovima i merama u ovoj oblasti, kako bi u trenutku sticanja članstva mogla da odgovori na sledeće zahteve: „Države članice moraju biti sposobne za vođenje političkog dijaloga u okviru spoljne, bezbednosne i odbrambene politike, za pridruživanje deklaracijama EU8, za učešće u aktivnostima EU i za primenu dogovorenih sankcija i restriktivnih mera“.9 Deklaracije su jedan od „najvažnijih načina za plasiranja glasa Unije na globalnoj ravni“10 i očekuje se da do stupanja u članstvo država kandidat potpuno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku za ZSBP.

3 Videti u: Vučić: Čuvamo svoje nacionalne interese, Han: Zahvalan sam Vučiću što nije reagovao na izjave iz Hrvatske, Blic, 10.09.2016. Dostupno na: https://www.blic.rs/vesti/politika/vucic-cuvamo-svoje-nacionalne-interese-han-zahvalan-sam-vucicu-sto-nije-reagovao-na/73h62wy, (pristupljeno: 06.09.2018)

4 Videti u: Dačić, EU nacionalni interes Srbije, B92, 02. novembar 2008. Dostupno na: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=11&dd=02&nav_category=11&nav_id=326680, (pristupljeno: 06.09.2018)

5 Pregovori Republike Srbije sa Evropskom unijom sastoje se od 35 pregovaračkih poglavlja. Ispunjavanjem kriterijuma, odnosno usklađivanjem svojih strategija, zakona i uredbi/podzakonski akata sa pravnim tekovima EU (acquis communautaire) države kandidati demonstriraju da su u potpunosti pripremljene za članstvo. Poglavlja obuhvataju sve ključne aspekte i oblasti politike Evropske unije, od politike ribarstva do slobodnog protoka roba i kapitala. Više o pregovorima u: Majkl Devenport i Tanja Miščević, 35 koraka ka Evropskoj uniji, Informacioni centar EU i Pregovarački tim za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, Beograd, 2015.

6 Igor Novaković, Vodič kroz Poglavlje 31 pretpristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom Centar za međunarodne i bezbednosne poslove, Beograd, 2017.

7 Zajednička spoljna i bezbednosna politika prvi put je uvedena u institucionalni okvir EZ/EU Ugovorom o Evropskoj uniji (Ugovor iz Mastrihta) koji je potpisan 7. februara 1992. godine.

8 Važno je napomenuti da deklaracije nisu predviđene članom 25 Lisabonskog sporazuma kao jedan od instrumenata u okviru ZSBP, već su svojevrsni ’neformalni instrument’. Visoki predstavnik Unije, koji ih i objavljuje u ime EU od 2011. godine, u obavezi je da pre objavljivanja pribavi saglasnost država članica. Kada je to učinjeno, poziva druge države (kandidate – Albanija, Crna Gora, Makedonija i Srbija, potencijalne kandidate – Bosna i Hercegovina, države EFTA-a – Island, Lihtenštajn i Norveška i države Istočnog partnerstva – Azerbejdžan, Gruzija, Jermenija, Moldavija i Ukrajina) da se pridruže deklaraciji.

9 Evropska komisija, Republika Srbija: Izveštaj za 2018. godinu, Brisel, 2018. Dostupno na: http://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izvestaj_ek_o_srbiji(1).pdf. (pristupljeno: 06.09.2018)

10 Paul James Cardwell, „Values in the European Union’s foreign policy: an analysis and assessment of CFSP Declarations”, European Foreign Affairs Review, Vol. 21, No. 4, 2016, p. 602.

28

EVROPSKE SVESKE

br. 8/2018

Po pravilu, pregovaračko poglavlje koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku predstavljalo je tek nešto više od formalnosti za države koje pregovaraju članstvo. Naravno, valja imati na umu da je kod većine država članstvo u Organizaciji severnoatlantskog ugovora (NATO) prethodilo članstvu u EU i da su spoljna, bezbednosna i odbrambena politika kandidata bile već tada u najvećoj meri usklađene. Ipak, Srbija se suočava sa širokim spektarom problema u ovoj oblasti, a razlozi su prilično složeni.

Autori će nastojati da u radu opišu koji su ključni indikatori merenja usklađivanja Srbije sa spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom Evropske unije, kao i da objasne razloge niskog nivoa usklađivanja Srbije sa ZSBP.

Da li se Srbija usklađuje sa ZSBP EU?Pežorativna odrednica Evropske unije kao „ekonomskog džina“ i „političkog patuljka“ nadaleko je poznata i koristi se bez zadrške i prilikom svake krize kako bi se ukazalo na neefikasnost i nedelotvornost EU. Kriza je, ruku na srce, bilo. Prečesto EU nije bila u stanju da proizvodi stabilnost u kriznim situacijama, čak ni u svom dvorištu, i suočavala se sa problemom jaza između „sposobnosti i očekivanja“.11 Međutim, po pravilu se prenebregava činjenica da EU, u oblasti spoljne i bezbednosne politike, nije ništa više od skupa civilizacijski bliskih država, ne i identičnih, koje kroz EU teže, prevashodno, da ostvare nacionalne interese. U okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike odluke se donose (uglavnom) jednoglasno, a postići saglasnost među 28 država, nije lak poslao.

Iako je, kako smo i naveli, EU često gubila kredibilitet u spoljnopolitičkom delovanju, i ne možemo je svrstati u rang velikih sila, svojim delovanjem se izborila za status normativne12, integrativne13 i transformativne sile.14 Ono u čemu je EU najuspešnija jeste učenje na vlastitim greškama. Nakon „fijaska“ tokom jugoslovenske krize, Ugovorom iz Amsterdama je uvedena institucija Visokog predstavnika za Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku kako bi se razvio institucionalni mehanizam za koordinaciju politike. Nakon neuspeha u usaglašavanju tokom iračke krize proleća 2003. godine, doneta je prva Evropska strategija bezbednosti. Po istom principu, nakon ubrzanog pristupanja u članstvo nedovoljno spremnih država 2007. i 2013. godine, EU je rešena da se slična praksa ne ponovi.

11 Christopher Hill and William Wallace, „Introduction: actions and actors“, in: Christopher Hill (ed.), The Actors in Europe’s Foreign Policy, Routledge, London, 1996, p. 5.

12 Richard G. Whitman (ed.), Normative Power Europe: Empirical and Theoretical Perspectives, Palgrave Macmillan, New York, 2011.

13 Joachim Alexander Koops, The European Union as an Integrative Power? Assessing the EU’s ’Effective Multilateralism’ Towards NATO and the United Nations, Brussels University Press, Brussels, 2011.

14 Heather Grabbe (ed.), EU’s Transformative Power: Europeanization Through Conditionality in Central and Eastern Europe, Palgrave Macmillan, Basingstoke, 2006.

29


Zbog toga su za kandidate i potencijalne kandidate za članstvo sa Zapadnog Balkana razvijena jasna merila u Godišnjim izveštajima o napretku koje sačinjava Evropska komisija. Od 2015. je metodologija izveštavanja promenjena i dodatno unapređena, razvijeni su jasni indikatori i ocene pripremljenosti, usklađenosti i napretka, a prostor za dvosmislena tumačenja značajno smanjen. Predmet analize su 33 od 35 poglavlja, uključujući i Poglavlje 31.

Kako smo ranije naveli, u Poglavlju 31 se „meri“ usklađenost spoljne i bezbednosne politike Srbije sa spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom EU. Nivo usklađenosti se može najpreciznije očitati kroz dva merila: kvantitativnim, brojem spoljnopolitičkih deklaracija i mera kojima se Srbija pridružila u odnosu na broj deklaracija i mera kojima ju je EU pozvala da se pridruži, i kvalitativnim, kroz opisnu ocenu koja se daje u Godišnjim izveštajima o napretku koje Evropska komisija priprema za Savet i Evropski parlament.

Usklađivanje Srbije za spoljnom bezbednosnom i odbrambenom politikom EU: analiza Godišnjih izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije od 2014. do 2018. Već smo prethodnim delovima rada istakli da su ocene u Godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije jedno od najvažnijih merila, ukoliko ne i najvažnije, za ocenu usklađenosti Srbije sa pravnim tekovinama i politikama Evropske unije, odnosno, pregovaračkim poglavljima, i napretka koji je država kandidat ostvarila u odnosu na prethodni period. U okviru Poglavlja 31 koje je predmet analize ključni elementi merenja usklađenosti su sledeći:

• Redovnost političkog dijaloga Srbije i EU o spoljnoj i bezbednosnoj politici;

• Nivo pridruživanja deklaracijama EU – procenat pridruženosti i ključne deklaracije kojima se Srbija nije pridružila

• Analiza bilateralnih odnosa Srbije sa velikim silama – pre svega analiza odnosa sa SAD, Rusijom i Kinom u oblasti odbrane i bezbednosti;

• Neširenje oružja za masovno uništenje – usvajanje institucionalnog okvira i pristupanje i ratifikacija ključnih međunarodnih sporazuma u ovoj oblasti;

• Saradnja sa međunarodnim organizacijama – pre svega saradnja sa NATO i evropskim regionalnim organizacijama kao što su OEBS ili Savet Evrope;

• Učešće u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU – participiranje u mirovnim misijama EU;

• Učešće u mirovnim misijama pod okriljem NATO i UN.

Na osnovu navedenih elemenata Evropska komisija ocenjuje nivo usklađenosti spoljne i bezbednosne politike Srbije sa spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom Unije. To

30

EVROPSKE SVESKE

br. 8/2018

od 2015. godine čini kroz dve skale: nivo pripremljenosti i nivo napretka. Skala pripremljenosti obuhvata sledeće ocene: u ranoj fazi, izvesna mera pripremljenosti, umerena pripremljenost, dobra pripremljenost i veoma napredan nivo pripremljenosti. Sa druge strane, skala merenja napretka obuhvata ocene: nazadovanje, bez napretka, izvestan napredak, dobar napredak i vrlo dobar napredak. Ponekad, Evropska komisija dodeli i neku vrstu međuocene. Na primer, izvesna mera pripremljenosti/dobra pripremljenost ili izvestan napredak/dobar napredak. Na kraju, Komisija daje preporuke za ostvarivanje napretka.

U izveštaju o napretku 2014. godine još uvek nije bila uvedena nova metodologija izveštavanja i skaliranje, ali su opisne ocene bile gotovo istovetne onima iz kasnijih godina. Od 2015. godine, Srbija je u svim izveštajima ocenjena kao umereno pripremljena, a konstatovan je i izvestan napredak.

Srbija je u određenoj meri usvajala ključne preporuke iz izveštaja. Usvojila je Zakon o međunarodnim merama ograničavanja (restriktivnim merama), ratifikovala Konvenciju o nuklearnoj sigurnosti, izradila je novi Nacrt strategije nacionalne bezbednosti i novi Nacrt strategije odbrane i slično. Međutim, nije poslušala preporuku o unapređenju pridruživanju deklaracijama EU i odlukama Saveta o ZSBP, nije ratifikovala Dodatni protokol u skladu sa članom III Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja i drugo.

Iako se nigde eksplicitno ne traži smanjenje intenziteta odnosa sa Rusijom i Kinom, konstatuju se „česti kontakti na visokom nivou i redovne bilateralne posete sa Rusijom, uz vojno-tehničku saradnju, uključujući zajedničke vojne vežbe, kao i postojani odnosi sa Organizacijom ugovora o kolektivnoj bezbednosti i sporazumima o trgovini oružjem“15, kao i da su „četiri srpske političke partije, među njima i SNS – partija srpskog premijera (danas predsednika – prim. autor), potpisale deklaraciju o saradnji sa partijom Ujedinjena Rusija na kongresu te partije u junu u Moskvi“.16

Najpozitivnije je ocenjeno učešće Srbije u mirovnim misijama EU u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao i u NATO i UN misijama.

Ukoliko se posmatra ocena usklađenosti i napretka, Srbija ne zaostaje previše za državama regiona. Prema izveštajima za 2018. godinu, Crna Gora i Albanija beleže za jedan stepen viši nivo pripremljenosti (dobru pripremljenost) i isti nivo napretka kao Srbiji (izvestan napredak), dok je Makedonija na istom nivou na obe skale (umerena pripremljenost i izvestan napredak). Takođe, ako uporedimo opisne ocene Poglavlja 31 sa ocenama drugih poglavlja u Izveštaju iz 2018. godine, uvidećemo da ovo poglavlje pripada najbrojnijim kategorijama u izveštaju, odnosno da

15 Evropska komisija, Izveštaj o napretku Srbije za 2018. godinu, Brisel, 2018. Dostupno na: http://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izvestaj_ek_o_srbiji(1).pdf, (pristupljeno: 07.09.2018)

16 Evropska komisija, Izveštaj o napretku Srbije za 2016. godinu, Brisel, 2016. Dostupno na: http://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izvestaj_ek_srbija_2016.pdf, (pristupljeno: 07.09.2018)

31


ne zaostaje u ovom pogledu za prosečnim stanjem u ostalim poglavljima. Naime, ocenu umerene pripremljenosti dobilo je ukupno 21 poglavlje, a jednakom broju poglavlja dodeljena je i ocena izvesnog napretka. Drugim rečima, Poglavlje 31 pripada kategorijama kojima pripada i gotovo dve trećine pregovaračkih poglavlja u Srbiji (21 od 33 koja su ocenjivanja na ovaj način).

Imajući sve navedeno u vidu, zaključujemo da Pregovaračko poglavlje 31 prema kvalitativnom merilima evaluacije (ocene iz Izveštaja o napretku) ne predstavlja poseban problem na putu Srbije ka Evropskoj uniji, iako svakako ne spada ni među najnaprednije oblasti ako se uzme u obzir kriterijum usklađivanja sa EU.

Usklađivanje Srbije sa ZSBP: pridruživanje deklaracijama EUNakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciju i pridruživanju, Srbija je bila pozivana da se pridruži spoljnopolitičkim deklaracijama i merama u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Početno se Srbija pridruživala relativno visokom broju deklaracija. Od oktobra 2008. do septembra 2009. godine pridružila se sa 72%17 deklaracija i mera, od oktobra 2009. do septembra 2010. sa 69%.18 Procenti su bili još viši u narednom periodu: od oktobra 2011. do septembra 2012. u pitanju je bilo čak 99%19, a od oktobra 2012. do 2013. godine visokih 89%.20 U istom periodu Crna Gora i Albanija su gotovo u potpunosti uskladile svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa ZSBP EU, dok je Makedonija nakon pridruživanja svim deklaracijama i potpune usklađenosti 2009. godine beležila blagi pad.21 Bilo je za očekivati da će Srbija nastaviti istim tempom i u narednom periodu. Međutim, umesto „postepenog usklađivanja“ koje je trebalo da rezultira potpunim usaglašavanjem spoljne politike, broj deklaracija kojima se Srbija pridruživala počeo je da oscilira, a na kraju je bivao i sve manji (tabela 1.1).

17 Evropska komisija, Izveštaj o napretku Srbije za 2009. godinu, Brisel, 2009. Dostupno na: http://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/godisnji_izvestaj_sa_statistickim_aneksom_2009_cir.pdf, (pristupljeno: 07.09.2018)

18 Evropska komisija, Izveštaj o napretku Srbije za 2010. godinu, Brisel, 2010. Dostupno na: http://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izestaj_o_napretku_srbije_2010_sa_%20aneksom.pdf, (pristupljeno: 07.09.2018)

19 Evropska komisija, Izveštaj o napretku Srbije za 2012. godinu, Brisel, 2012. Dostupno na: http://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izve%C5%A1taj_napretku_2012.pdf, (pristupljeno: 07.09.2018)

20 Evropska komisija, Izveštaj o napretku Srbije za 2012. godinu, Brisel, 2012. Dostupno na: http://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izvestaj_ek_2013.p, (pristupljeno: 07.09.2018)

21 Videti u: Dragan Đukanović, „Usklađenost država Zapadnog Balkana sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije – između normativnog, deklarativnog i stvarnog“, Godišnjak FPN, Vol. 8, Br. 2, 2014, pp. 9-40.

32

EVROPSKE SVESKE

br. 8/2018

1.1. Tabela sa iskazanim procentom usklađenosti Republike Srbije sa deklaracijama i stavovima u okviru ZSBP22

Godina 2014 2015 2016 2017

Procenat usklađenosti

51,4% 73,5% 66,7% 46,34%

Situacija se nije bitnije menjala ni tokom prvih osam meseci 2018. godine gde se Srbija pridružila tek polovini deklaracija i mera (tabela 1.2).

1.2. Spisak deklaracija u okviru ZSBP kojima su se države Zapadnog Balkana pridruživale, ili to nisu učinile, tokom prvih osam meseci 2018. godine23

NAZIV DEKLARACIJE Datum SRB MKD BIH ALB CG

1

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država u pogledu restriktivnih mera protiv Demokratske Republike Kongo

12.12.17.

09.01.18.23+ + + +

2

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država u pogledu restriktivnih mera protiv Demokratske Narodne Republike Koreje

16.10.17.

12.01.18.+ + + + +

3Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o najskorijim dešavanjima u Venecueli

26.01. + + + + +

4

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država u pogledu restriktivnih mera koje se odnose na rusko delovanje u destabilizaciji situacije u Ukrajini

21.12.17.

31.01.18.+ +

22 Podaci preuzeti iz: Igor Novaković, Vodič kroz Poglavlje 31 pretpristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom, Centar za međunarodne i bezbednosne poslove, Beograd, 2017. i Teodora Pavković i ostali, Analiza usaglašavanja Srbije sa spoljno-političkim deklaracijama i merama Evropske unije tokom 2017. godine, Centar za međunarodne i bezbednosne poslove, Beograd, 2018. Napomena: podaci iz navedenih izvora se razlikuju u odnosu na podatke iz godišnjih izveštaja Evropske komisije jer su u razmatranje uzimani različiti periodi, godina vs. period izveštavanja u slučaju EK.

23 Kod određenog broja deklaracija navode se dva datuma: prvi, datum kada je Saveta za spoljnu i bezbednosnu politiku (Council for Foreign and Security Policy, CFSP) usvojio odluku i drugi, kada je Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku objavila deklaraciju u ime Evropske unije.

33



5


22.01.

14.02.+ + + + +

6

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država sa restriktivnim merama u pogledu situacije u Venecueli

22.01.

14.02.+ + + +

7

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država restriktivnim merama u pogledu situacije u Južnom Sudanu

02.02.

23.02.+ + + + +

8Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o Siriji: masakr u Istočnoj Guti mora prestati odmah

23.02. + + +

9

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država restriktivnim merama usmerenih protiv određenih osoba i entiteta u pogledu situacije u Tunisu

29.01.

27.02.+ + + + +

10

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država odluci Saveta od 26. februara 2018. godine, u pogledu restriktivnih mera protiv ISIL-a (Daeš-a) i Al-kaide

26.02.

14.03.+ + + + +

11Sirija: Deklaracije Visoke predstavnice Federike Mogerini u ime EU

15.03. + + +

12

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država u pogledu restriktivnih mera protiv Zimbabvea

15.02.

16.03.+ + + +

13Deklaracije Visoke predstavnice Federike Mogerini, u ime EU, o Autonomnoj Republici Krimu i gradu Sevastopolju

16.03. + + +

14Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, povodom obeležavanja Međunarodnog dana za eliminaciju rasne diskriminacije

21.03. + + + + +

34

EVROPSKE SVESKE

br. 8/2018


15

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država u pogledu restriktivnih mera protiv Belorusije

23.02.

22.03.+ + + + +

16Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, povodom obeležavanja Svetskog dana voda, 22. marta. 2018.

22.03. + + + + +

17

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država sa odlukom Saveta o primeni restriktivnih mera protiv Sirije

26.02.

26.03.+ + + +

18

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država restriktivnim merama usmerenih protiv određenih osoba, entiteta i tela u pogledu situacije u Ukrajini

05.03.

26.03.+ +

19

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime Evropske unije, o pridruživanju pojedinih trećih država restriktivnim merama u pogledu delovanja koja podrivaju ili ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine

12.03.

26.03.+ +

20Deklaracija Visoke predstavnice Federike Mogerini, u ime EU, o udarima u Siriji

14.04. + + +

21Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država u pogledu restriktivnih mera protiv Sirije

19.03.

19.04.+ + +

22

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država restriktivnim merama usmerenih protiv određenih osoba, entiteta i tela u pogledu situacije u Egiptu

21.03.

19.04.+ + + + +

23

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država restriktivnim merama u pogledu situacije u Libiji

21.03.

19.04.+ + + + +

35



24Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o situaciji u Venecueli

19.04. + + + +

25

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država restriktivnim merama u pogledu situacije u Bosni i Hercegovini

19.03.

20.04.+ + +

26

Deklaracija Visoke predstavnice Federike Mogerini, u ime EU, povodom obeležavanja Svetskog dana slobode štampe, 3. maja 2018.

02.05. + + + + +

27Deklaracija Visoke predstavnice Federike Mogerini, u ime EU, o situaciji u Burundiju u susret ustavnom referendumu

08.05. + + + + +

28

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, povodom saopštenja predsednika SAD Donalda Trampa o Iranskom nuklearnom sporazumu (JCPOA)

09.05. + + + + +

29

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije, 17. maja 2018.

16.05. + + + + +

30

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država restriktivnim merama usmerenih protiv određenih osoba i entiteta u pogledu situacije u Iranu

12.04.

18.05.+ + + +

31

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država u pogledu restriktivnih mera protiv Demokratske Republike Kongo

12.04.

18.05.+ + + +

32


19.04.

18.05.+ + + + +

33Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o predsedničkim i regionalnim izborima u Venecueli

22.05. + + + +

36

EVROPSKE SVESKE

br. 8/2018


34

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država u pogledu restriktivnih mera protiv Mijanmara/Burme

26.04.

24.05.+ + + +

35Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o nalazima Zajedničkog istražnog tima o obaranju leta MH17

25.05. + + +

36


14.05.

12.06.+ +

37

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država odlici Saveta u pogledu restriktivnih mera protiv Demokratske Narodne Republike Koreje

14.05.

12.06.+ + + + +

38Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država u pogledu restriktivnih mera protiv Sirije

28.05.

12.06.+ + + +

39

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država u pogledu restriktivnih mera kao odgovora na ilegalno anektiranje Krima i Sevastopolja

18.06. + +

40

Deklaracija Visoke predstavnice Federike Mogerini, u ime EU, povodom obeležavanja Međunarodnog dana podrške žrtvama torture, 26. juna 2018.

26.06. + + + + +

41Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o poseti predsednika Al-Bašira Džibutiju i Ugandi

09.07. + + + + +

42

Deklaracija Visoke predstavnice Federike Mogerini, u ime EU, povodom obeležavanja Međunarodnog dana krivične pravde, 17. jula 2018.

16.07. + + + + +

37



43

Deklaracija Visoke predstavnice Federike Mogerini, u ime EU, povodom obeležavanja četvrte godišnjice od obaranja aviona na letu MH17 kompanije Malaysian Airlines

17.07. + + +

44Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država u pogledu restriktivnih mera protiv Irana

04.06.

18.07.+ + + +

45

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država sa restriktivnim merama u pogledu situacije u Venecueli

25.06.

18.07.+ + + +

46

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država u pogledu restriktivnih mera protiv Mijanmara/Burme

25.06.

18.07.+ + + +

47Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o poseti predsednika Al-Bašira Rusiji

19.07. + + + +

48

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država restriktivnim merama koje se odnose na rusko delovanje u destabilizaciji situacije u Ukrajini

05.07.

31.07.+ +

49Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, povodom desete godišnjice sukoba između Rusije i Gruzije

07.08. + + +

50Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, povodom obeležavanja Međunarodnog dana autohtonih naroda sveta

08.08. + + + + +

51

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država u pogledu restriktivnih mera protiv ISIL-a (Daeš-a) i Al-kaide i osoba, grupa, preduzeća i grupa povezanih sa njima

16.07.

31.08.+ + + + +

38

EVROPSKE SVESKE

br. 8/2018


52

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država sa restriktivnim merama u pogledu situacije u Republici Maldivi

16.07.

31.08.+ + + + +

53


30.07.

31.08.+ + + + +

54


30.07.

31.08.+ +

55

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država restriktivnim merama u pogledu situacije u Libiji

30.07.

31.08.+ + + + +

56

Deklaracija Visoke predstavnice, u ime EU, o pridruživanju određenih trećih država u pogledu lista osoba, grupa i entiteta koja podležu primeni posebnih mera za borbu protiv terorizma

30.07.

31.08.+ + + + +

Broj deklaracija EU kojima su se države pridružile u odnosu na ukupan broj deklaracija

28/56 49/56 38/56 56/56 56/56

Procenat pridruživanja deklaracijama EU 50% 87,5% 67,9% 100% 100%

Tokom 2014. godine Srbija se nije pridružila ukupno 17 deklaracija Evropske unije: deset se odnosilo na restriktivne mere24 ili osude usmerene ka ruskom delovanju u Ukrajini, dve u pogledu restriktivnih mera prema Zimbabveu, dok se po jedna odnosila na restriktivne mere prema Pridnestrovlju, Bosni i Hercegovini i Egiptu. Takođe, Srbije se nije pridružila deklaracijama koje su se odnosile na godišnjicu otpočinjanja genocida u Ruandi i branioce ljudskih prava u Kini.

Naredne godine Srbija se nije pridružila pet deklaracija u pogledu restriktivnih mera i osuda usmerenih ka ruskom delovanju u Ukrajini ili ka obaranju aviona kompanije Malaysian Airlines na

24 Restriktivne mere koje se donose u okviru Saveta EU (kasnije se kroz deklaraciju Visokog predstavnika EU određene treće države pozivaju da im se pridruže) mogu se odnositi na državu, određene grupe, tela, kompanije, entitete ili pojedince.

39


letu MH17, po jednoj u pogledu restriktivnih mera usmerenih ka Pridnestrovlju, Bosni i Hercegovini i Zimbabveu i jednoj koja se odnosila na obeležavanje Svetskog dana protiv smrtne kazne.

Sličnu dinamiku donela je i 2016. godina kada se Srbija nije pridružila šest deklaracija koje su se odnosile na restriktivne mere ili osude usmerene ka ruskom delovanju u Ukrajini ili na obaranje aviona kompanije Malaysian Airlines na letu MH17, dve u pogledu situacije u Siriji, i po jednu usmerenu ka kineskom delovanju u Južnom kineskom moru i restriktivnim merama Demokratskoj Republici Kongo.

Tokom 2017. godine Srbija se nije pridružila ukupno osam deklaracija koje su se odnosile na restriktivne mere ili osude usmerene ka ruskom delovanju u Ukrajini, na obaranje aviona kompanije Malaysian Airlines na letu MH17 ili na godišnjicu otpočinjanja sukoba u Gruziji, tri povodom restriktivnih mera ili osude situacije u Venecueli, tri podovom situacije u Siriji, dve u pogledu restriktivnih mera protiv Demokratske Republike Kongo i poseta sudanskog predsednika Al-Bašira Čadu i Ugandi, i po jednoj koje su se odnosile na uvođenje/produžetak restriktivnih mera Pridnestovlju i Bosni i Hercegovini, osudu situacije u Mjanmaru i povodom obeležavanja Međunarodnog dana krivične pravde.

Prvih osam meseci 2018. godine nije donelo značajnije promene. Srbija se nije pridužila 28 od ukupno 56 deklaracija kojima je bila pozvana da se pridruži u ovom periodu. Od ukupnog broja, 12 se odnosilo na restriktivne mere ili osude usmerene ka ruskom delovanju u Ukrajini ili na obaranje aviona kompanije Malaysian Airlines na letu MH17, četiri na restriktivne mere ili osudu situacije u Venecueli, tri na osudu situacije u Siriji, po dve na restriktivne mere prema Demokratskoj Republici Kongo, Iranu i Mjanmaru, i po jedna u pogledu restriktivnih mera Bosni i Hercegovini i Zimbabveu.

Uporedno posmatrano, videćemo da Srbija u velikoj meri zaostaje u pridruživanju deklaracijama EU u odnosu na države regiona. Od 2012. do danas nivo pridruživanja je prepolovljen, dok su države Zapadnog Balkana, osim Makedonije koja je imala puno oscilacija usled unutarpolitičkih problema, nastavile istim kolosekom. U poslednjih nepunih pet godina (od 2014. do 2017. i tokom prvih osam meseci 2018. godine), Albanija i Crna Gora se nisu pridružile dve deklaracije Evropske unije od ukupno 199 – što je oko 1%, dok se Srbija u istom periodu nije pridružila 86 deklaracija – što iznosi približno 43,2%. Uočljivo je i da procenat pridruživanja Srbije dramatično pada od 2014. godine, nakon ruske aneksije Krima i podrške samoproklamovanim narodnim republikama u Donjecku i Lugansku.

Uzroci nepridržavanja Srbije pojedinim spoljnopolitičkim deklaracijama EUAnalizirajući sve spoljnopolitičke deklaracije i mere kojima se Srbija nije pridružila u poslednjih pet godina, autori su došli do zaključka da Srbija to nije učinila iz dva ključna razloga: prvo, zbog prirode odnosa sa Ruskom Federacijom i želje da ne povredi interese ove države i drugo, zbog

40

EVROPSKE SVESKE

br. 8/2018

uvažavanja interesa država koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije. Naravno, Rusija može biti svrstana u obe kategorije jer je istovremeno istorijski i kulturološki važna za Srbiju, značajan partner na ekonomskom i bezbednosnom planu i ključni energetski partner Srbije25, a sa druge strane i najznačajniji partner Srbije u borbi za očuvanje Kosova i Metohije.26 Međutim, zbog posebnosti i sveobuhvatnosti naših bilateralnih odnosa sa Rusijom i udela u deklaracijama EU kojima se Srbija zbog Rusije nije pridružila, vodićemo je kao zasebnu kategoriju. Takođe, valja istaći da postoji manji broj deklaracija za koje ne postoji očigledno objašnjenje razloga nepridruživanja Srbije kao što je obeležavanje Svetskog dana protiv smrtne kazne 2015. godine27 i Međunarodnog dana krivične pravde 2017. godine (Srbija se pridružila ovoj deklaraciji 2018. godine).

Srbija je od 2014. i početka krize u Ukrajini bila posebno osetljiva na ruske interese. Nije se pridruživala uvođenju/produžavanju restriktivnih mera u pogledu preduzetih akcija u „destabilizaciji Ukrajine“ i „podrivanju njenog teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti“, nije učestvovala u osudama ruskog anektiranja Krima i Sevastopolja, kao ni u obeležavanju godišnjica otpočinjanja sukoba u Gruziji i obaranja aviona kompanije Malaysian Airlans na letu MH17. Takođe, nije se pridruživala u merama protiv rukovodstva Pridnestrovlja, kao ni određenim osudama situacije u Siriji. Svakako, Sirija je jedna od država koja nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije. Međutim, autori veruju da je nepridruživanje osudama situacije u Siriji direktno povezano sa ruskim vojnim učešćem u ovoj državi, a ne borbom Srbije za očuvanje Kosova i Metohije. Temeljimo ovakav stav na činjenicama da se Srbiji ipak pridruživala restriktivnim merama protiv pojedinaca i entiteta bliskih vlastima u Siriji u svim godinama od 2014. do 2018, ali da se nije pridružila osudama delovanja sirijske vojske, kao što su oslobađanje Alepa ili Istočne Gute, gde je ruska avijacija imala značajno učešće ili osudi navodne upotrebe hemijskog naoružanja u Kan Šajhunu od strane sirijske vojske čiju je navode Rusija oštro osporavala.

U toku 2014. godine, od ukupno 17 slučajeva nepridruživanja deklaracijama EU od strane Srbije, čak 11 je bilo zbog uvažavanja interesa Rusije. Naredne godine je iz istih razloga propušteno usaglašavanja sa šest od ukupno devet deklaracija EU sa kojima se Srbija nije usaglasila. Tokom 2016. godine uvažavanje ruskih interesa je bilo razlog za osam od ukupno 10 slučajeva neusklađivanja Srbije sa deklaracijama EU, naredne godine za 12 do 22, dok se 2018. godine Srbija 13 puta nije pridružila deklaracijama EU iz ovog razloga, od ukupno 28 slučajeva nepriduživanja. Da kojim slučajem nije vodila računa o ruskim interesima, procenti pridruživanja deklaracijama EU bi bili

25 Srbija je energetski zavisna zemlja jer 76% potreba za sirovom naftom i 80% potreba prirodnog gasa podmiruje iz uvoza. Najveći deo ovih prirodnih resursa uvozi iz Ruske Federacije.

26 Smatra se da je članstvo države u Ujedinjenim nacijama jedan od ključnih simbola državnosti. Procedura prijema novih članica u UN zahteva pozitivnu odluku Saveta bezbednosti (u formi predlog Generalnoj skupštini) – glasove 9 od 15 članica i odsustvo veta pet stalnih članica, kao i dvotrećinsku većinu u Generalnoj skupštini. Rusija jasno ističe da bi u slučaju pojavljivanja članstva Kosova* na dnevnom redu iskoristila pravo veta.

27 Objašnjenje za ovakvu odluku u stručnim krugovima traženo je u želji da se očuvaju dobri odnosi sa Belorusijom i izbegne osuda ove države kao jedine evropske zemlje koja praktikuje smrtnu kaznu. Međutim, tokom 2018. godine Srbija se usaglasila sa deklaracijom EU koja direktno targetira Belorusiju, pa pitanje prave motivacije u ovom slučaju ostaje diskutabilno.

41


znatno viši. Po godinama bi to izgledalo ovako: 2014. godine – 82,9% umesto 51,4%, 2015. godine – 91,2% umesto 73,5%, 2016. godine – 94% umesto 76,7%, 2017. godine – 75,6% umesto 46,3% i konačno za prvih osam meseci 2018. godine – 78,6% umesto sadašnjih 50%.

Borba za očuvanje Kosova i Metohije, zajedno sa članstvom Srbije u Evropskoj uniji, predstavlja jedan od ključnih strateških prioriteta Srbije i istovremeno jedan od ključnih razloga nepridruživanja Srbije spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU. Srbija je bila posebno obazriva kod pridruživanja restriktivnim merama i osudama onih država koje su, prema mišljenju srpskog rukovodstva, od posebnog značaja za borbu protiv nezavisnosti Kosova i Metohije. Od 2014. do 2018. godine Srbija se nije pridruživala deklaracijama u pogledu restriktivnih mera protiv pojedinaca, entiteta i grupa u Zimbabveu (osim u jednom slučaju), Bosni i Hercegovini, DR Kongu, Venecueli, Mjanmaru i Iranu. Takođe, nije se pridruživala osudama situacije u Venecueli, Kini28 i Mjanmaru, kao ni osudi posete sudanskog predsednika Al-Bašira Čadu i Ugandi29, osudi kineskog delovanja u Južnom kineskom moru ili obeležavanju godišnjice genocida u Ruandi.

Kao deo borbe za očuvanje Kosova i Metohije, Srbija se tokom 2014. godine nije pridružila ukupno pet deklaracija EU, po dve 2015. i 2016. godine, 2017. godine devet, a u prvih osam meseci 12 deklaracija. Primetan je porast deklaracija kojima se Srbija nije pridružila u okviru ove kategorije u poslednje dve godine. Porast je, u najvećoj meri, rezultat sve intenzivnijeg diplomatskog delovanja na promeni odluke kod onih država koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije, kao i odobrovoljavanja onih koje to nisu učinile. Primera radi, Srbija se nije pridružila restriktivnim merama u pogledu osoba i entiteta u Egiptu 2014. godine koji je priznao nezavisnost Kosova i Metohije, ali su zvaničnici ove države izjavili da nemaju nameru da uspostave diplomatske odnose sa Kosovom*, kao i da će razmotriti povlačenje priznanja.30 Takođe, pridružila se 2014. godine restriktivnim merama prema Mjanmaru koji nije priznao nezavisnost Kosova i Metohije, ali se nije pridružila tri deklaracije u pogledu restriktivnih mera i osudi situacije u ovoj državi tokom 2017. i 2018. godine.

Međutim, dok je u pogledu nepridruživanja spoljnopolitičkim deklaracijama i merama koje ugrožavaju interese Ruske Federacije jasna, precizna i konzistentna – od 2014. godine se nismo pridružili nijednoj deklaraciji koja na direktan ili indirektan način ugrožava interese Rusije - strategija u pogledu nepridruživanja deklaracijama državama koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije

28 Kina je za Srbiju posebno značajan politički i ekonomski partner. Kina je stalna članica Saveta bezbednosti UN i tradicionalno vodi računa o interesima Srbije. Jedina je stalna članica SB koja je bila uzdržana tokom uvođenja sankcija Jugoslaviji tokom devedesetih godina, a osnovana je pretpostavka da bi prilikom potencijalne kandidature Kosova* za članstvo u UN iskoristila pravo veta. Takođe, sve je više kineskih investicija poslednjih godina. Međutim, autori su odlučili da je ne svrstaju u posebnu kategoriju (kao što je to učinjeno sa Ruskom Federacijom) jer se Srbija nije pridružila samo dve deklaracije EU vodeći računa o interesima Kine do 2014. do kraja avgusta 2018. godine. Isti broj deklaracija EU je i bio usmeren ka Kini, ali nema sumnje da će i u budućnosti Srbija uvažavati interese ove države.

29 Ovo se odnosi na posetu Ugandi 2017. godine, dok se Srbija jeste pridružila osudi posete Al-Bašira Džibutiju i Ugandi 2018.30 Nezavisnost Kosova* priznata je od strane egipatskog predsednika Mohameda Morsija 2013. godine, svega nekoliko

dana pre njegovog smaknuća sa mesta predsednika od strane vojnih krugova. Sadašnji predsednik Fatah al Sisi vodi bitno drugačiju politiku od svog prethodnika, koji je bio iz redova Muslimanske braće.

42

EVROPSKE SVESKE

br. 8/2018

nije ni jasna, ni precizna ni konzistentna. Primera radi, Srbija se nije pridružila deklaracijama osude poseti posete sudanskog predsednika Al-Bašira Čadu i Ugandi31 2017. godine i Rusije 2018. godine, ali je osudila posetu Al-Bašira Džibutiju i Ugandi 2018. godine. Tokom 2014. godine se dva puta nije pridružila uvođenju/reviziji restriktivnih mera Zimbabveu, kao i jednom tokom 2018. godine, ali se zato tokom 2015. godine jednoj deklaraciji pridružila, a drugoj nije. U međuvremenu se pridruživala restriktivnim merama u pogledu uvođenja/produžavanja restriktivnih mera protiv država koje nisu priznale nezavisnosti Kosova i Metohije kao što su Belorusija, Tunis, DNR Koreja ili Južni Sudan. Takođe, nije se pridružila restriktivnim merama u pogledu osoba i entiteta u Egiptu 2014. godine koji je priznao nezavisnost Kosova i Metohije, dok jeste restriktivnim merama prema Mjanmaru koji to nije učinio. Sa druge, strane nije se pridružila tri deklaracije u pogledu restriktivnih mera i osudi situacije u Mjanmaru tokom 2017. i 2018. godine.

ZaključakNalazi istraživanja sprovedenog u ovom radu pokazali su značajnu razliku koja postoji u proceni stanja Srbije u Poglavlju 31 u zavisnosti od toga da li se odlučimo za kvalitativna ili kvantitativna merila. Kvalitativna merila (opisne ocene iz Godišnjih izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije od 2014. do 2018. godine) pokazuju da je ovo poglavlje u pogledu nivoa pripremljenosti za članstvo, kao i napretka koji se beleži svake godine u ovom pogledu, u istoj kategoriji u kojoj je i gotovo dve trećine ostalih pregovaračkih poglavlja (21 od 33 koja se mere) i da niti bitno zaostaje, niti bitno prednjači u odnosu na ostala poglavlja.

Sa druge strane, ako se uzmu u obzir kvantitativna merila (procenat pridruživanja spoljnopolitičkim deklaracijama EU), Srbija ne beleži naročito dobre rezultate i značajno zaostaje u odnosu na države Zapadnog Balkana, ali i u odnosu na očekivanja koja od nje ima Evropska unija. Srbija se od 2014. godine konzistentno ne usklađuje sa deklaracijama EU za koje se smatra da bi mogle direktno ugroziti interese Ruske Federacije. Takođe, Srbija se povremeno ne usklađuje ni sa deklaracijama protiv država koje smatra važnim za svoj interes borbe za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, ali je u ovom pogledu daleko manje konzistentna.

Zbog ovakvog stanja u pogledu procenta pridruživanja, a naročito zbog činjenice da je Rusija uzrok niže stope pridruživanja, Poglavlje 31 je jedino pregovaračko poglavlje u kome još uvek nije, zbog protivljenja pojedinih država članica32, usvojen izveštaj o analitičkom skriningu. Buduća istraživanja ove teme trebalo bi da problematizuju da li je ovakvo postupanje Srbije u oblasti Pregovaračkog poglavlja 31 racionalno, kao i da li je dugoročno održivo.

31 Uganda nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije32 Reč je o baltičkim državama koje zbog specifičnosti svojih istorijskih, ali i aktuelnih, odnosa sa Rusijom insistiraju na višem

nivou pridruživanja Srbije deklaracijama EU. Ovo se posebno odnosi na deklaracije kojima se uvode restriktivne mere protiv lica i entiteta povezanih sa dešavanjima u Ukrajini i anektiranjem Krima i Sevastopolja, kao i na deklaracijama osude ruskog delovanja ili obeležavanja godišnjice otpočinjanja rata u Gruziji ili obaranja aviona na telu MH17.

43


Literatura:B92, Dačić, EU nacionalni interes Srbije, 02. novembar 2008. Dostupno na: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=11&dd=02&nav_category=11&nav_id=326680, (pristupljeno: 06.09.2018)

Blic, Vučić: Čuvamo svoje nacionalne interese, Han: Zahvalan sam Vučiću što nije reagovao na izjave iz Hrvatske, 10.09.2016. Dostupno na: https://www.blic.rs/vesti/politika/vucic-cuvamo-svoje-nacionalne-interese-han-zahvalan-sam-vucicu-sto-nije-reagovao-na/73h62wy, (pristupljeno: 06.09.2018)

Cardwell, Paul James, „Values in the European Union’s foreign policy: an analysis and assessment of CFSP Declarations”, European Foreign Affairs Review, Vol. 21, No. 4, 2016, pp. 601-621.

Devenport , Majkl i Tanja Miščević, 35 koraka ka Evropskoj uniji, Informacioni centar EU i Pregovarački tim za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, Beograd, 2015.

Đukanović, Dragan, „Usklađenost država Zapadnog Balkana sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije – između normativnog, deklarativnog i stvarnog“, Godišnjak FPN, Vol. 8, Br. 2, 2014, pp. 9-40.

European Council, Conclusions of the Presidency, Santa Maria de Fiera, Portugal, June 19-20, 1999. Dostupno na: http://www.europarl.europa.eu/summits/fei1_en.htm (pristupljeno: 06.09.2018)

Evropska komisija, Izveštaj o napretku Srbije za 2009. godinu, Brisel, 2009. Dostupno na: http://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/godisnji_izvestaj_sa_statistickim_aneksom_2009_cir.pdf, (pristupljeno: 07.09.2018)

Evropska komisija, Izveštaj o napretku Srbije za 2010. godinu, Brisel, 2010. Dostupno na: http://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izestaj_o_napretku_srbije_2010_sa_%20aneksom.pdf, (pristupljeno: 07.09.2018)

Evropska komisija, Izveštaj o napretku Srbije za 2012. godinu, Brisel, 2012. Dostupno na: http://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izve%C5%A1taj_napretku_2012.pdf, (pristupljeno: 07.09.2018)

Evropska komisija, Izveštaj o napretku Srbije za 2016. godinu, Brisel, 2016. Dostupno na: http://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izvestaj_ek_srbija_2016.pdf, (pristupljeno: 07.09.2018)

Evropska komisija, Republika Srbija: Izveštaj za 2018. godinu, Brisel, 2018. Dostupno na: http://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izvestaj_ek_o_srbiji(1).pdf. (pristupljeno: 06.09.2018)

Grabbe, Heather (ed.), EU’s Transformative Power: Europeanization Through Conditionality in Central and Eastern Europe, Palgrave Macmillan, Basingstoke, 2006.

Hill, Christopher and William Wallace, „Introduction: actions and actors“, in: Christopher Hill (ed.), The Actors in Europe’s Foreign Policy, Routledge, London, 1996.

Koops, Joachim Alexander, The European Union as an Integrative Power? Assessing the EU’s ’Effective Multilateralism’ Towards NATO and the United Nations, Brussels University Press, Brussels, 2011.

Novaković, Igor, Vodič kroz Poglavlje 31 pretpristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom, Centar za međunarodne i bezbednosne poslove, Beograd, 2017.

44

EVROPSKE SVESKE

br. 8/2018

Pavković, Teodora i ostali, Analiza usaglašavanja Srbije sa spoljno-političkim deklaracijama i merama Evropske unije tokom 2017. godine, Centar za međunarodne i bezbednosne poslove, Beograd, 2018.

Whitman, Richard G. (ed.), Normative Power Europe: Empirical and Theoretical Perspectives, Palgrave Macmillan, New York, 2011.

45


Izdavač Evropski pokret u Srbiji Kralja Milana 31, Beograd www.emins.org

Za izdavača Suzana Grubješić

Urednikprof. dr Dejan Milenković

Autoriprof. dr Dragan R. Simićmr Dragan Živojinovićdoc. dr Filip EjdusStevan NedeljkovićMilan Krstić

Dizajn, priprema za štampu Štampa Grafolik, Beograd

ISBN 978-86-80046-51-8

Beograd, jun 2018. godine

Ova publikacija je napisana uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost autora i ne može ni na koji način predstavljati viđenja Evropske unije.

srbija i eu: spoljna i bezbednosna politika srbije · u decenijama posle drugog svetskog rata i...

Documents