sportska medicina stru ni lanak volumen 9 broj 1 - nase pobede i porazi.pdf · ruptura mišića,...

Sportska medicina Volumen 9 broj 1 STRUČNI ČLANAK

19

RVANJE – NAŠE POBEDE I PORAZI Tanja Nastasić Stošković Rvački savez Srbije Apstrakt Rvanje se, prema Svetskoj rvačkoj federaciji (FILA), deli na 3 olimpijska stila: rvanje grčko-rimskim stilom, rvanje slobodnim stilom i rvanje za žene. Pridruženi, tj. neolimpijski stilovi rvanja su rvanje na pesku, grepling, pankration. Bivša SFRJ je smatrana za jednu od rvačkih sila, sa ukupno 16 osvojenih olimpijskih medalja: ukupno 12 medalja u grčko-rimskom stilu i 4 medalje u slobodnom stilu, te je i do današnjeg dana rvanje ostalo naš najtrofejniji olimpijski sport. Najčešće predrasude sa kojima sam se, kao lekar rvačke reprezentacije Srbije susretala bile su: “muški sport – lekar žena” (iako su žene lekari reprezentacija Rusije, Ukrajine, Uzbekistana, Koreje). Takođe je bilo teško izboriti se sa predrasudom tipa „šta ona zna, mlada je“. Veliki problemi bili su prećutno nepoverenje i odbojnost, a naročito “teorije“ da „uz vrhunski sport uvek ide doping“, „da doktor treba da nam pomogne da ne padnemo na doping-testu“, pretnje, izjave trenera: „ja sam imao takvu povredu, šta će ti doktor ?”, potom „može nas masirati bilo ko“. Neophodnost determisanja starih od novih povreda zahtevala je opširne anamnestičke podatke. Mnogi rvači se nisu sećali vremena svojih povreda, često nije bila urađena ni osnovna dijagnostika povreda, a terapiju i rehabilitaciju su sprovodili samostalno, često bez ikakvog stručnog nadzora. U radu su prikazane povrede naših reprezentativaca u rvanju, način i tok njihove dijagnostike i terapije. U prethodnom olimpijskom ciklusu, u rvača su dijagnostikovane: cervikalna diskus hernija, lumbalna serijska diskus hernija, ruptura mišića, subluksacija ramenog zgloba i

entenzitisi tricepsa i infraspinatusa, kao i spondilolisteza. Doping kontrola kod jednog sportiste, pokazala je prisustvo metabolita zabranjene supstance stanozolola, a sportista je kažnjen suspenzijom od 2 godine. Dati su predlozi mera za uspostavljanje sistema i rešavanje problema povreda i dopinga. Abstract According to FILA (Fédération Internationale des Luttes Associées) wrestling is consisted of three styles: Greco Roman wrestling, free style wrestling and women wrestling. There are also non Olympic styles: beach wrestling, grapping, pangration athlima, belt wrestling alysh and traditional wrestling. Former Yugoslavia has been one of the leaders in wrestling with 16 Olympic medals: 12in Greco Roman wrestling and 4 in free style wrestling. Wrestling is still the most trophy sport in Serbia. The biggest prejudice which author has as a female team doctor of Serbian national team were “men sport - women doctor” (in spite women are team doctors of Russian, Ukrainian, Uzbekistan and Korean team) and “what does she know – she is young”. One of the problems have been silent mistrust and hostility, as well as theory that elite wrestling is going with doping and that doctor needs to support athletes not to be doping positive. Above all author were intimidated and underestimate with usual question „I had that kind of injury – you don’t need a doctor“and „therapy could do anybody“. We have presented injuries of Serbian wrestlers, etiology, diagnostics and therapy. Before last


20

Olympic Games they have had cervical discus hernia, lumbal discus hernia, muscle rupture, subluxation of the arm, entesitis of muculus triceps and infraspinatus and spodilolisteis. We had necessity to determine old from new injuries, needing precise history data. Majority of wrestlers did not remember old injuries, mainly because diagnostic was not done, therapy and rehabilitation was done on their own, usually without any supervision. Doping control has been positive in one case on stanosolol, and an athlete has been banned on two years. Certain preventive measures have been suggested in order to prevent injuries and doping in wrestling. Prvi tragovi borenja javljaju se još kod pračoveka u borbi za opstanak, u borbi za preživljavanje, borbi u osvajanju ženke ili teritorije. Prvo rvanje se javlja na području Mesopotamije, na prostoru između Dalekog Istoka i Sredozemnog mora, koje pripada sadašnjem regionu Bliskog Istoka. Potom ih nasleđuju Vavilonci, Asirci, Persijanci, a Sumeri i stari Egipćani transformišu rvanje “iz umetnosti ratovanja u sport“. U helenskoj hijerarhiji vrednosti, prvo mesto je pripadalo slavi, a najveći izvor te slave bili su poezija, muzika, slikarstvo, vajarstvo, neimarstvo, filozofija, politika, oblici moralnog ponašanja. Međutim, najkoncentrisaniji izvor te slave je bio u stadionskim, hipodromskim i muzičkim nadmetanjima na velikim narodnim svetkovinama, naročito u Olimpiji, Delfima, Istmu i Nemeji. U Ilijadi se rvanje pominje stihovima: “Uvek da najbolji budem i odličan među drugih, da ne sramotim lozu otaca što najbolji behu i u gradu Efiri i prostranoj likijskoj zemlji”, (Ilijada, VII 208-210, XI 784). Pobeda je u tim nadmetanjima smatrana za vrhunac zemaljske sreće, jer je pobedniku garantovala ono što je bio životni ideal svakog Helena: “biti predmet divljenja za života i predmet slavljenja posle smrti”. Po Ciceronu, “olimpijska

pobeda je značila Helenu gotovo više nego rimskom vojskovođi trijumf“. Prema engleskom naučniku Džudit Svading (Judit Swadding), program drevnih Olimpijskih igara je trajao celih 5 dana, a rvanja je bilo u prvom, drugom i četvrtom danu: I dan: Jutro: - Takmičari i sudije polažu zakletvu pred kipom Zevsa Horkiosa u Buleterionu - Takmičenje trubača i glasnika - Trčanje, RVANJE i boks za dečake - Javna i privatna žrtvovanja na Altisu, konsultovanje proročišta Podne: - Govori filozofa, pesnika i istoričara - Obilazak Altisa. II dan: Jutro: - Povorka učesnika takmičenja na hipodromu. - Trke zaprege i jahačke trke Podne: - Pentatlon: disk, koplje, skok u dalj, trčanje i RVANJE Veče: - Obredi u Pelopsovu čast - Povorka pobednika oko Altisa. -Pobednička slavlja, izvođenje epinikija III dan Jutro: - Povorka helanodika, teorija, svih takmičara i žrtvenih životinja oko Altisa, do Zevsovog žrtvenika. Žrtvovanje stotinu volova u ime građana Elide. Podne: - Trke na stadionu. Veče: - Javna gozba u Pritaneju. IV dan: Jutro: RVANJE Podne: Boks i pankration Podne: Trka pod oružjem V dan: Jutro: Povorka svih pobednika do Zevsovog hrama, ovenčavanje maslinovim vencima i filobolija. Slavlja, gozbe, odlazak.


21

Borilački sportovi se dele na sportove na bazi hvatanja (rvanje, džudo, sambo, sumo) i sportove na bazi udaranja (boks, karate, tekvondo, savate, tajlandski boks i ful kontakt). A da bi neko bio dobar rvač, kaže se da taj treba da poseduje sledeće osobine: snagu dizača tegova, brzinu sprintera, gipkost gimnastičara, smirenost sveštenika, mudrost vojskovođe i kombinatoriku šahiste. Dobri rvači bili su i: Vilijem Osvajač Vojvoda Normandije i kralj Engleske (1028- 1087), Ričard Lavlje Srce (1157-1199), Murat I Tusrki car (1359-1389), Petar Veliki (1682-1725), predsednici SAD: Džordž Vašington, Zahari Tejlor, Abraham Linkoln, ali i Josip Broz Tito i Vladimir Putin. Rvanje se, prema Svetskoj Rvačkoj Federaciji (FILA), deli na 3 olimpijska stila: rvanje grčko-rimskim stilom, rvanje slobodnim stilom i rvanje za žene. Pridruženi, tj. neolimpijski vidovi rvanja su rvanje na pesku, grepling, pankration. Bivša SFRJ je smatrana za jednu od rvačkih sila, sa ukupno 16 osvojenih olimpijskih medalja: ukupno 12 medalja u grčko-rimskom stilu (zlatne medalje osvojili su: Branko Simić, Momir Petković i Vlado Lisjak) i 4 medalje u slobodnom stilu (zlatnu medalju je osvojio Šaban Trstena), te je i do današnjeg dana rvanje ostalo naš najtrofejniji olimpijski sport. Grčko-rimski stil u SFRJ, SRJ, SCG i Srbiji:

• Olimpijske medalje: ukupno 12 (3 zlatne – Branko Simić, Momir Petković, Vlado Lisjak, 5 srebrnih, 4 bronzane )

• Svetska prvenstva: ukupno 39 (5 zlatnih, 17 srebrnih, 17 bronzanih )

• Evropska prvenstva: ukupno 40 (8 zlatnih, 8 srebrnih, 14 bronzanih )

Slobodni stil u SFRJ • Olimpijske medalje: ukupno 4 (1 zlatna –

Šaban Trstena, 1 srebrna, 2 bronzane ) • Svetska prvenstva: ukupno 3 (2 srebrne, 1

bronzana)

• Evropska prvenstva: ukupno 13 (4 zlatne, 4 srebrne, 5 bronzanih)

Najčešće predrasude sa kojima sam se kao lekar rvačke reprezentacije Srbije susretala bile su: “muški sport – lekar žena”...?, iako su žene lekari reprezentacija Rusije, Ukrajine, Uzbekistana, Koreje... Takođe je bilo teško izboriti se sa predrasudom tipa „šta ona zna, mlada je“. Veliki problemi bili su prećutno nepoverenje i odbojnost, a naročito “teorije“ da „uz vrhunski sport uvek ide doping“, „da doktor treba da nam pomogne da ne padnemo na doping-testu“, pretnje, izjave trenera: “ja sam imao takvu povredu, šta će ti doktor ?”, potom: “može nas masirati bilo ko“... Naravno, kao po nepisanom pravilu, podrazumeva se da su doktori uvek radili volonterski. Dolaskom u Rvački Savez Srbije zatekla sam:

1. Ne postoje zdravstveni kartoni reprezentativaca

2. Uvidom u takmičarske knjižice – falsifikati zdravstvenih pregleda

3. Ne postoji dokumentacija o povredama 4. Nema izveštaja lekara sa takmičenja 5. Nema zdravstvenog osiguranja takmičara 6. Većina sportista nema zdravstvenu knjižicu 7. Niko od sportista nije uradio osnovne

laboratorijske analize, niti internistički pregled pre bazičnih priprema

8. Suplementaciju uzimaju po sopstvenom nahođenju

9. Uzimanje “sumnjivih” sredstava U teškoj i predrasudama obojenoj atmosferi bilo je naporno izboriti se za poverenje, ali ozbiljan i profesionalan pristup pomogli su da se sa rvačima ostvari dobar odnos i zadovoljavajuća komunikacija. Neophodnost determisanja starih od novih povreda zahtevala je opširne anamnestičke podatke. Mnogi rvači se nisu sećali vremena svojih povreda, često nije bila urađena ni osnovna dijagnostika povreda, a terapiju i rehabilitaciju su sprovodili samostalno, često bez ikakvog stručnog


22

nadzora. Očigledno je da sistemski “nešto ne funkcioniše”, te da je timski doktor karika koja zaista nedostaje. U ovom radu prikazani su primeri povreda u rvanju, način i tok njihove dijagnostike i terapije.

Primer 1: Stariji rvač, bivši reprezentativac, sadašnji trener, žali se na jutarnji bol u krstima i “jutarnju ukočenost”. Bol sam prođe, posle jutarnjeg “razmrdavanja”. Seća se da je davno pao, ali nikada nije urađena nikakva dijagnostika!

Slike 1 i 2. Anteriorna spondilolisteza pršljenskog tela L5, sa enormno suženim intervertebralnim prostorom L5- S1

Slike 3 i 4. Mali koštani fragmenati u luku pršljenskog tela L5


23

Pregled lumbosakralne kičme je rađen na 16-to slajsnom skeneru, proizvođača Siemens, sa multiplanarnim (MPR) rekonstrukcijama, bez intravenski datog kontrasta, po ponuđenom protokolu. U intrervertebralnom prostoru Th 12- L1 uočena je diskretna protruzija diska dorzomedijalno desno i put pozadi, bez kompresije na neurovaskularne elemente i kičmeni kanal. Dijagnostikovana je izrazita anteriorna spondilolisteza pršljenskog tela L5, sa enormno suženim intervertebralnim prostorom L5 - S1, koji je praktično sveden na izgled tanke pukotine. Kaudalna polovina pršljenskog tela L5 i kranijalna polovina S1 su sa izraženim znacima subhondralne skleroze, uz postojanje malih koštanih fragmenata u luku pršljenskog tela L5, najverovatnije kao posledica stare traumatske lezije. Indikovana je konsultacija ortopeda i fizijatra.

Primer 2 : Reprezentativac, star 24 godine, učesnik OI u Pekingu 2008. Žali se na bol u lumbalnom delu kičme, koji se proteže u nogu. Nikada nije rađena nikakva dijagnostika. Konsultovan je neurolog, ortoped i neurohirurg. Neurološki nalaz pokazuje veliki spazam paravertebralne muskulature, znak Lazarevića je pozitivan na 50 stepeni i prisutna je bolna dorzofleksija leve noge. MR pregled pokazuje jasne znake spondiloartritičnih promena duž lumbalne kičme sa degeneracijom diskusa L4 i L5 i evidentnom diskopatijom i paramedijalnom protruzijom diskusa L5 levo i diskusa L4 dorzolateralno desno.

Slika 5. Konačna dijagnoza: Hernia disci L4 - L5 - S1 dorsolateralis l.dex.

Sportisti je dva puta odobren TUE za paravertebralnu aplikaciju glikokortikosterioda Diprophos u toku 2008. godine. Bolovi su i dalje prisutni, savetovana je intenzivna fizikalna terapija, koja do danas nije sprovedena. Primer 3:

Reprezentativac, star 21 godinu, povređen na priprema reprezentacije. Prijavio je povredu treneru, kočenje desne ruke, nema osećaja u prstima desne ruke, ima ograničene pokrete vrata, ne može da spava od bola. Povreda se ne prijavljuje lekaru i potpuno se ignoriše bol koji sportista ima.


24

Slika 6. Hernia disci C5 - C6

Urađeni su Rtg pregled cervikalne kičme, MR pregled, konsultovan neurolog, ortoped i neurohirurg. MR pregledom dijagnostikovana je Hernia disci C5 - C6. U toku je intenzivno lečenje sportiste. U zavisnosti od odgovora na intenzivnu fizikalnu terapiju, eventualno će se sprovesti hirurški tretman. Sportista je pod redovnom kontrolom ortopeda i neurohirurga. Primer 4: Reprezentativac, star 23 godine, učesnik OI u Atini 2004., i OI u Pekingu 2008.

Sportista je povređen u inostranstvu, na pripremama reprezentacije za OI u Pekingu (ne može da stane na nogu, ima jake bolove zadnje leve lože, ima ograničene pokrete noge, vidno hramlje). Povreda se ne prijavljuje lekaru i zaključuje se da sportista simulira. Sportista se posle 14 (izgubljenih) dana, bez prave dijagnoze i terapije, javlja lekaru reprezentacije na sopstvenu inicijativu.

Slike 7-9. Ruptura m.semimebranosusa sa hematomom od 4 cm

Urađen je UZ pregled, konsultovani hirurg i fizijatar. Dijagnostikovana je ruptura

m.semimebranosusa sa hematomom od 4 cm, uz laminarni sloj tečnosti okolo. Indikovana je


25

intenzivna fizikalna terapija, strogo mirovanje, elevacija povređene noge i terapija vakusakom. Rađeni su kontrolni ultrazvučni pregledi zadnje leve lože na svakih 5 dana. Druga UZ kontrola povrede pokazala je diskretno nehomogeno, hiperehogeno polje, nekoliko

milimetara manje u odnosu na prethodnu kontrolu, uz verifikovani protok krvi na dodatnoj kolor dopler evaluaciji. Još uvek se zapaža i minimalno tečno polje, širine 2 mm, dužine do 6 mm oko proksimalnog okrajka mišića. Prisutno je stvaranje diskretnih fibrinskih vlakana u regiji povrede.

Slike 10-14. Smanjenje hematoma, stvaranje fibrinskih vlakana.

Konačno, treća UZ kontrola je pokazala formiranje ožiljnog tkiva na mestu hematoma, sa skoro potpunom resorpcijom. Savetovano je postupno intenziviranje opterećenja povređene noge.

Slika 15. Resorpcija hematoma, stvaranje ožiljnog tkiva. Primer 5:


26

Reprezentativac, star 20 godina, juniorski evropski šampion 2007. i 2008. godine, juniorski svetski vicešampion 2008. Sportista se žali na iznenadni bol u ramenu, ima ograničene pokrete pri maksimalnoj ekstenziji i maksimalnoj adukciji, rame “hoće da mu iskoči”. Oseća trnjenje malog i domalog prsta desne ruke, sa diskretno sniženim subjektivnim osećajem na dodir palmarne regije. Povreda se ignoriše i predlaže se masaža (???). Sportista se na sopstvenu inicijativu javlja lekaru reprezentacije. Urađeni su Rtg pregled oba ramena (zbog poređenja), UZ pregled oba ramena, konsultovan je

neurolog, a radna dijagnoza je bila Laesio ulnaris l.dex in obs. Paresstesio reg.n.ulnaris dex. Potom je urađen i EMG pregled, na kome su dijagnostikovane snižene senzitivne brzine za n.ulnaris desno. Isključena je lezija ulnarnog nerva. UZ nalaz pokazao je edem, uz kalcifikacije m.brahialis-a desno, promera do 12 mm. Sprovedena je intenzivna fizikalna terapija desnog ramena, uz ultrazvučno “razbijanje” kalcifikacija brahijalnog mišića, a sportista se posle 15 dana vratio trenažnom procesu. Moguće je da je subluksacija, uz već prisutne kalcifikacije brahijalnog mišića desno, bila uzrok ovih tegoba.

Slike 16-17. Edem i kalcifikacija u m.brachialis-u

Primer 6: Reprezentativac, star 24 godine. Sportista se žali na bol u ramenu, kad spava “iskoči mu rame”, stalno ima osećaj da će “rame da mu iskoči”. Urađeni su Rtg pregled oba ramena, UZ pregled, konsultovan ortoped. Uz subluksaciju levog ramena dijagnostikovani su i Entensitis m.tricipitis brachii caput longum lat.sin. i Entensitis m.infraspinati l.sin. Odobren je TUE za aplikaciju glikokortikosteroida Diprophos-a intraartikularno. Sportista je operativno zbrinut i dobro se oporavlja. Prvi doping pozitivni rezultat u rvanju Na pripremama rvačke reprezentacije na Tari, u januaru 2008. godine, svi reprezentativci su

upoznati o merama za sprečavanje dopinga u sportu. Potpisuju dokument kojim izjavljuju šta su do tada od preparata uzimali i šta su dobili od lekara reprezentacije (vitamine, minerale, proteine). Nenajavljeno, “out of competition”, na Taru dolazi ovlašćeni kontrolor Antidoping agencije Srbije (ADAS-a), kontroliše se cela prva postava reprezentacije (7 sportista). Nakon 3 nedelje, u Rvački savez Srbije stiže obaveštenje iz ADAS-a: Rezultat analiza uzorka uzetog od sportiste Bajlović Mihajla je POZITIVAN, tj. analitički nalaz pokazuje prisustvo metabolita zabranjene supstance STANOZOLOLA.


27

Sportista Bajlović izjavljuje da nije uzimao nedozvoljena sredstva, pa Rvački savez Srbije zahteva analizu B uzorka. Analiza B uzorka sprovedena je u Austrian Research Center, Doping Control Laboratory, Seibersdorf, Republika Austrija. Rezultat analize B uzorka je pozitivan, tj. analitički nalaz je potvrdio prisustvo zabranjene supstance stanozolol, čime je potvrđen nalaz analize uzorka A. Shodno Zakonu o sprečavanju dopinga u sportu postojala je povreda antidoping pravila, a sportista Bajlović je kažnjen suspenzijom od 2 godine. Problem “skidanja kila“: Skidanje kilograma je veliki problem sportova sa težinskim kategorijama (rvanje, džudo, karate, boks, tekvondo, dizanje tegova, konjički sport). Na OI u Pekingu, sportisti idu sa 8,5 kg, odnosno sa 3,5

kg više u odnosu na kategoriju u kojoj rvu (skidaju 12,4%, odnosno 5,9 % ukupne telesne mase). Skidanje kilograma je izuzetno teško (trening, sauna, ishrana, dehidriranost), a naročiti problem predstavljaju prethodne povrede sportista, kao i mogućnost akutizacije hronično prisutnih oboljenja. Zbog naročitog elektrolitnog disbalansa, skidanje kilograma i velika dehidriranost, pa potom veliki unos tečnosti nakon merenja mogu, per se, indukovati i epileptični napad. Sportisti su se veoma teško oporavili na Olimpijskim igrama u Pekingu, a smatraju da su za lošije rezultate, između ostalih, krivi i doktori, koji im nisu dali infuziju, iako je ona, po antidoping pravilima, zabranjena metoda. Na tabeli su prikazane povrede na Olimpijskim igrama u Pekingu u rvanju grčko-rimskim stilom, rvanju za žene i rvanju slobodnim stilom.

tip povreda mesto GR WW FS Ukupno

glava 3 / 2 5 arkada 1 1 2 4 uvo / / 3 2 lice 2 2 4 usne 1 2 3 obraz 1 1 2

laceracije

ruke 1 1 krvarenje nos 2 2 4 istegnut mišić zadnja loža 1 1

lakat 1 1 koleno 1 1 skočni zglob 1 1

istegnut ligament

ruka/prsti 2 1 3 Ukupno povreda 13 5 14 32 Stepen povređivanja 9.35 % 7.57 % 10.07 % 9.3 %

/www.fila-wrestling.com, Izveštaj Dr M.Duson-a, oficijelnog doktora Svetske Rvačke Federacije/

Šta je u prethodnom olimpijskom ciklusu promenjeno:

1. Postoje zdravstveni kartoni reprezentativaca

2. Svi takmičari moraju imati validne zdravstvene preglede

3. Postoji dokumentacija o svim povredama reprezentativaca

4. Većina sportista sada ima zdravstvenu knjižicu

5. Nekoliko reprezentativaca je uradilo osnovne laboratorijske analize

6. Nema zdravstvenog osiguranja takmičara


28

7. Nema izveštaja lekara sa takmičenja 8. Suplementaciju (ponekad) uzimaju u

konsultaciji sa lekarom 9. PROBLEM : Uzimanje “sumnjivih”

sredstava? Predlog mera:

1. OBAVEZNA laboratorijska analiza, EKG i internistički pregled svih učesnika priprema

2. OBAVEZNO posedovanje zdravstvene knjižice

3. OBAVEZNO posedovanje validnog lekarskog pregleda

4. OBAVEZNO zdravstveno osiguranje sportista

5. OBAVEZNO da dežurni lekar takmičenja šalje izveštaj Kancelariji Saveza ili lekaru reprezentacije

6. Postojanje budžeta ili fonda u Savezu (za plaćanje hitnog medicinskog zbrinjavanja, fizikalne terapije, MR, UZ) kojim bi raspolagala Zdravstvena komisija Saveza

7. Češće i nenajavljene doping kontrole 8. Pronaći model, da sportisti, čiji je rezultat

doping kontrole pozitivan, ukoliko pristanu da otkriju ko im je dao nedozvoljena sredstva, budu kažnjeni manjom kaznom

9. Poziv na odgovornost lica, disciplinsku i krivičnu, ukoliko se sportisti snabdevaju nedozvoljenim sredstvima

Predlaže se dolazak na pripreme sa prethodno redukovanom telesnom masom. Potrebna je evaluacija starih i novih povreda. Naročito treba determinisati razlog nekarakterističnih rvačkih povreda (loše vođen i planiran trening, pretreniranost, umor, loša oprema i sredstva za trening, neadekvatan kadar). Treba obratiti pažnju na one sportiste koji skidaju kilograme, a koji pri tome ne menjaju način treninga ili ishrane. Potrebna je kontrola opterećenja treningom i kontrola trenažnog procesa zbog prisutnih, vrlo ozbiljnih, povreda koštano-zglobnog i mekotkivnog sistema. Potrebno je uspostaviti sistem i rešiti pitanje timskog doktora, neophodna je kontinuirana edukacija i trenera i sportista i organizovanje seminara. Lekare treba zaštititi od pritiska i pretnji, kao i uspostaviti novčanu nadoknadu za timske doktore. Zahvaljujem se velikim prijateljima sporta i mojim učiteljima, Prof. dr Draganu Radovanoviću, hirurgu, Prim. dr Dragani Kuljić Obradović, Dr Veri Andrejić, neurolozima, Dr Vladimiru Laloševiću, ortopedu, a naročitu zahvalnost dugujem Prim. dr Đorđu Laloševiću, radiologu, na podršci i pomoći u dijagnostikovanju i terapiji povreda rvača naše reprezentacije.

Literatura: 1. Prof dr Z. Ćirković, Teorija borenja, Beograd 2005. 2. Prof dr Z. Ćirković, Prof dr S. Jovanović, Doc dr G.Kasum, Narodno i sportsko rvanje, Beograd 2008. 3. www. fila-wrestling.com

sportska medicina stru ni lanak volumen 9 broj 1 - nase pobede i porazi.pdf · ruptura mišića,...

Documents