21Oktobar 2011. www.serbianmirror.com

P R E D S T A V L J A M O V A M

22 Oktobar 2011.

S R P S K E S V E T I N J E

Marko Lopu{ina

Kada su u nedeljuzvona manastiraSlanci, u blizini

Beograda, oglasili jutrenje, ucrkvi posve}enoj SvetomStefanu okupilo se vi{e stotinaljudi. Mnogi od njih su stajaliu porti i pevali liturgiju zajed-no sa igumanom Andrejom imonasima, jer u hramu nijebilo dovoljno mesta.

- Do{la sam da na|em mir ispokoj, ali i duhovnu sre}u – rekla nam jetiho mlada majka, koja je u naru~ju dr`alak}erkicu.

Manastirski mir naru{avao jesamo zveket limenog posu|a u kuhinji i

pod velikom {atrom, gde su seoskegospo|e spremale ru~ak.

- Danas imamo 300 du{a na

ru~ku. Oko stotinu ljudi dolazi da seprehrani, jer misle da je na{a trpeza naro-dna kuhinja. I tako je svake nedelje. Nezameramo tom narodu, jer je blagodetnahraniti siroti svet – pri~a nam gospo|aMarija iz sela Slanci, dok je poslu`ivalatrpezu.

Prema narodnoj legendi manastirSveti Stefan je osnovao sveti Savapo~etkom 13. veka. U blizini manastira senalazi i izvor svetog Save. Druga legednaka`e da je ktitor bogomolje bio despotStefan Lazarevi}. Od 1900. godine mana-stir je jedini aktivni i `ivi metoh Hilandarau Srbiji. ^uva deo ~asnih mo{tiju Svetogarhi|akon Stefana i kopiju ikone najve}ehilandarske svetinje, BogorodiceTrojeru~ice, koja je zaplakala 1989. Ovaj

manastir je danas jedan od najpopularnijihhramova u Beogradu. Najve}u zaslugu za

to ima, kako nam reko{e nje-govi monasi, iguman AndrejJovi~i}.

- Iguman Andrej jeveliki duhovni otac, koji jesam stvorio ovaj pravoslavniraj. Posve}en je bogoslu`enju,duhovnom preporodu naroda,organizuje predavanja u mana-stiru, ali i radi u polju i bere

gro`|e – ka`e gospo|a Angelina, kojasvake nedelje radi u manastiru.

Stare{ina manastira igumanAndrej Jovi~i} je roden 1937. godine naobroncima Div~ibara. U manasturu Slancije od 1992. godine.

- Kada sam do{ao ovde je borav-ila stara monahinja Glikerija. Iskoristiosam proslavu osam vekova Hilandara dauklju~im vlast u obnovu manastira – pri~aiguman Andrej, dok sla`e gajbe sa tekubranim gro`|em – Otac Avakum je jebrinuo o mladim porodicama i nerotkinja-ma. Koga je Avakum u brak spojio, nikoih nije rastavio. Osam `ena je dobiloporod koriste}i na{u svetu lozu svetogSimeona. Ja brinem o bogoslu`enjima izato narod masovno dolazi u manastir. Napredavanjima smo po~eli da slu`imokrofne i ~aj, kasnije sendvi~e, a danas

hvala Bogu, imam i po 400 ru~kova.Narod koji je u nedelju stigao u

zoru, ostao je u manastiru sve do petpopodne. Predavanje je vernicima dr`aodoktor Zdravko Peno na temu „Ikona uliturgiji”. Na ru~ku su se slu`ili supa odkarfiola, paprika{ i gro`|e. U kuhinji naotvorenom spremao se ajvar, paradajz sok id`em od {ljiva za zimnicu. Vo}e i povr}erada na manastirskom imanju, koje obra|ujesvih 14 monaha. Oni proizvode med, rakijui vino, koje je poslu`eno u nedelju.

- Ovo je sofra ljubavi, koja hranisiroti narod, ali ga i duhovno oboga}uje.Ko ne za, sveta liturgija je kompletna teksa tradicionalnom srpskom trpezom. Ovdese to pravilo po{tuje i zato je manastirSveti Stefan mesto ostvarene srpske sabor-

nosti – ka`e glavna kuvarica gospo|aAngelina.

Medu vernicima u nedelju je bilonajvi{e mladih ljudi sa decom, mladih `ena `eljnih poroda, penzionera, ali iposlovnih ljudi. Ko{arka{ DejanToma{evi} je do{ao sa svojom porodicom.

Njihovom pomo}i izgra|eni su igumanovdom, velika sala za svadbe i konak.

- Nemamo mesta da sve ljudeprimimo. Neki od njih ho}e da zimuju kodnas, makar spavali napolju na tremu.Imamo obe}anje SO Zvezdara da }emodobiti jednu baraku – ka`e iguman Andrej.

Manastir Sveti Stefan nadomak Beograda postao uto~i{te sre}nih ljudi

SOFRA LJUBAVI U SLANCIMA

DUHOVNA KOLONIJAU manastiru studenti Anda, Igor i

Stefan bave se zidnim slikarstvom i rade

ikone. Mlada Anda se nada da }e se u

manastiru jednog dana i ven~ati.

- U manastir su me doveli ljubav i

ose}anje za ljudsku zajednicu. Ovo je

prava duhovna kolonija, jer ova bogo-

molja zbli`ava ljude.

DAR ZA BIBLIOTEKUJa sam u ime redakcije “Ogledala” manastirskoj biblioteci poklonio 50 knjiga.

Biblioteka sada ima 300 dela. Iguman Andrej se zahvalio i zamolio ~itaoce „Ogledala”

da biblioteci daruju vi{ak svojih knjiga:

- Potrebne su nam sve vrste knjiga – klasi~na i verska literatura, publicistika,

nau~na i istorijska dela. Dovoljno je napisati adresu – Manastir sv. Stefan, selo Slanci,

Mirijevo, 11090 Beograd – ka`e iguman Andrej Jovi~i}.

Svake nedelje na liturgiji, predavanjima i rucku bude oko 400 ljudi, koji dolaze da u ovom hramu nadu duhovni mir, spokoj i licnu srecu

23www.serbianmirror.comOktobar 2011.

S P O R T

Osvojen je odboj-ka{ki MontBlan. Evropa je

dobila nove vladare i toSrpske nebeske skaka~esme~ere i servere. I dokcelu planetu trese finan-sijska kriza, dok dolar ievro gube na vrednosti,srpsko zlato je sve cen-jenije.

Na{i odbojka{iovoga puta pod zastavomSrbije, posle 10 godinaponovo su poneli naslovprvaka starog kontinenta.U mre`u nebeskogskaka~a sme~eraMiljkovi}a i drugovaupecane su najve}e ribeevropske odbojke.Podjimo redom od~etvrtfinala: Francuska,polufinale Rusija, a nakraju u finalu Italija.Odbojka je posle pobede nad Italijanima u~udesno lepom Be~u postala danas u Srbijisimbol jednog stanja duha, znak pobede,uspeha nadmo}i ali i znanja i inteligencije.Ovaj prelelepi savr{eno ~ist sport o~igled-no stvara nove vidike i primer drugimsportovima u Srbiji.

Odmah nakon pobede odbojka{a uBe~u, po~elo je slavlje na ulicamaBeograda i {irom Srbije. Kolone automo-bile kru`ile su centralnim gradskim ulica-ma, uz zvuke zaglu{uju}ih sirenaneizbe`nih petardi uz povike {ampioni,{ampioni i Srbija, Srbija.

Tako je proslavljen veliki uspehna{eg sporta. Proslava uspeha puna emoci-ja bila je i u Kosovskoj Mitrovici, gde Srbina barikadama brane svoju slobodu ali suse radovali uspehu svojih odbojka{a.

^udili su se vojnici NATOsaveza: otkud ovom narodu tolika snaga imoral.

Neopisivo slavlje zbog uspehana{ih odbojka{a bilo je i u Srpskoj repub-lici, Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji, CrnojGori, svuda gde Srbi `ive i rade.

Verujem da je tako bilo i u^ikagu, celoj Americi, Australiji i Kanadi.

Centralna proslava pobede na{ihodbojka{a na prvenstvu Evrope bila jeispred Skup{tine grada Beograda.Skandiralo se svakom igra~u posebno doksu izlazili na binu, a naro~ito najboljemodbojka{u Evrope, kapitenu Miljkovi}u.Ipak najsimpati~niji trenutak proslave sedesio kada je Milo{ Niki} odlu~io da radisklekove i da posveti medalju Crnoj Gorirekav{i: “Zlato je za Srbiju, ne}ete se

naljutiti i za Crnu Goru”budite uz nas i dalje, ami }emo Vas opetobradovati rekao je Milo{Niki}.

Jo{ interesantni-ja je izjava kapitenaMiljkovi}a pre odlaska uBe~, koji je tada rekaoda bi bili zadovoljni i 6mestom. “ Nisam o~eki-vao da }emo i{ta u~initina ovom {ampionatu. Toje izgledalo nemogu}ekao {ansa da dobijetepremiju na Lotou”.Mogu}e je, mogu}euzvratila je masa odnekoliko destina hiljadaBeogradjana. Eto uzpomo} Boga, juna~kogsrca, nacionalnog ponosai kvaliteta desilo se“Srbija je {ampionEvrope.

P r i p r e m i o : M i l u t i n [ o { k i }

OGLEDALO JE LIST KOJI NAS POVEZUJE!

REKLAMIRAJTE SE U OGLEDALU773.744.0373

24 Oktobar 2011.

D R U [ T V O

Krajem oktobra ovegodine, Srpskiradio ~as iz Los

Andjelesa navr{ava punih49 godina emitovanja. Usvojoj dugoj istoriji,Srpski radio ~as promenioje dosta voditelja i pro-ducenata. Prvi voditelj bilaje Mira Panajotovi}, kojaje tad vodila Jugoslovenskiradio program, a nakonnje muzi~ar Sveta Mari},koji je zapo~eo srpski radio program i kojise najdu`e zadr`ao u svojstvu voditelja.Jedno vreme srpski radio iz Los Andjelesaje preuzela crkva Sv Sava, iz San Gabriela,i u tom periodu program su vodili BoraGajicki i Mom~ilo Tomi} – [i{ko, da bikasnije, za opstanak srpskog radija, bilizaslu`ni Ljub~e i Maja Radivojevic i JovaLabalo. Zadnje tri godine, u svojstvu ured-nika i voditelja ovog radija je DraganRakonjac. Na pitanje kako je do{ao na ovupoziciju, evo sta nam je odgovorio:

– Ja sam preuzeo da vodim srp-ski radio program kad su se predhodnivoditelji i producenti povukli sa ove pozicije.Maja Radivojevi} se odselila iz LosAndjelesa, a Jova Labalo je tada nosio svakeSubote u mesecu snimke u radio stanicu, {toje zahtevalo dva sata vo`nje, i ve} je pokazi-vao znake umora. Kada je objavio da nemo`e vi{e da vodi radio, nije bilo kandidataza zamenu. Da se radio ne bi ugasio, re{iosam da prihvatim njegovu poziciju. U po~etkusam emisiju vodio pola sata, a drugih polasata je pripadalo na{oj Zapadno-ameri~kojeparhiji ali ve} posle nedelju dana, zbog mera{tednje, na{a eparhija je ukinula svoj deo pro-grama pa se moja obaveza pro{itila na ceo

sat. Voditi radio ne zna~isamo pripremiti program ve}podrazumeva i obezbedjivan-je novca za emitovanje radi-ja, a moj dolazak na mestourednika i voditelja poklopiose sa ekonomskom krizomkoja je zadesila Ameriku.Emitovanje samo jedneemisije ko{ta $ 320 ali smomi, kao dugogodi{nji klijenti,dobili ponudu od $ 200 poemisiji, {to me je ohrabrilo

da poku{am da o~uvam ovaj jedini srpskiradio na zapadnoj obali. U to vreme, jedandan emitovanja sponzorisala je i crkva HristaSpaitelja, {to je bila velika i moralna i finan-sijska pomo}.

Kako dolazite do sredstava zaodr`avanje radija? Kao {to ve}ina mo`dane zna, srpski radio iz Los Andjelesa opsta-je zahvaljuju}i volonterskom anga`ovanjusvojih urednika i saradnika i materijalnojpodr{ci od strane srpskog naroda iz LosAndjelesa. Crkva Svsti Sava i crkva HristaSpasitelja, najve}i su donatori ovog radija,koje poma`u srpski radio i tako {toomogu}avaju da se u njihovim prostorijamaodr`e donatorske zabave. Prilikom svojeprve organizacije donoatorske zabave,zamolio sam muzi~ara Rajka Tomi}a zapomo}, koji mi je i danas osnova zabavnogprograma. Njemu su se priklju~ili i ZvonkoMitrovi}, tambura{ Moma Nikoli}, kojidolazi ~ak iz Kanade da nam pomogne,zatim Ru`da, Jessika Ruiz, Lisa MilenaSimeki}, Zoka, Miki i Vladan. Svi ovimuzi~ari besplatno sviraju, {to je u stvari ijedini na~in da se prikupi ne{to novca kakobi se uplatilo vreme za emitovanje. Naposlednjoj zabavi, odr`anoj 17. septembra,

uspeli smo da prikupimo sredstva za emi-tovanje do kraja godine, {to je velikoolak{anje. Drugi, manji deo prihoda dolaziod reklama, muzi~kih `elja i pozdrava. Ukontaktu sam sa Aleksandrom @igi}em izRadio Avale i Miloradom Duki}em iz srp-skog radija Milvoki, tako da smo umogu}nosti da prenesemo pozdrave i~estitke {irom Amerike. Moja `elja je dasrpski mediji ujedine i saradjuju. Da budemiskren, u dana{nje vreme, kada se putem

interneta mo`e slu{ati radio program i gle-dati TV stanice iz celog sveta, nije lakovoditi lokalne radio i TV stanice. Mi izasebe nemamo velike korporacije da naspoma`u ve} samo dobru volju i podr{kunas samih Srba u Americi. Dr`ava Srbija bimo`da i pomogla ali je procedura veomakomplokovana, pa su mnogi i odustali odtra`enja pomo}i. Zato poru~ujem ~itaocimada podr`avaju svoje lokalne srpske medije,

kao i list Ogledalo, jer je to jedini na~in dase nas glas ~uje. Mediji se pokazuju kaonajja~e oru`je dana{njice i treba svi zajed-ni~ki da se borimo da o~uvamo svoju re~,posebno u emigraciji. Na pitanje ko suglavni slu{aoci, Dragan odgovara da su touglavnom starije osobe, pa se programradija i prilagodjava njima. I ako se danassrpski radio mo`e slu{ati i preko web sajtawww.laserbs.com, najverniji slu{aoci i daljega prate preko radio stanice

KTYM-AM-1460, na kojoj se svakeSubote, od 11-12 AM, ovaj program emi-tuje. Kao u dobra stara vremena, kad nijebilo interneta i uz kafu se uzbudjeno is~eki-vao po~etak emitovanja srpskog radija,stariji ljudi se jo{ uvek dr`e ovog obi~aja.

Slede}e godine, Srpski Radio ^asobele`i}e jubilej 50 godina od osnivanja.Po`elimo mu jo{ toliko godina, a DraganuRakonjcu mnogo sre}e u daljem radu.

Srpski radio ~as iz Los An|elesa proslavio svoj jubilej

Da li ste oduvek `eleli da budetemuzi~ar?

“Moj otac je amaterski svirao vio-linu i ̀ eleo da je ja studiram. Medjutim, ranosam shvatio da devojke vole momke kojisviraju gitaru i ve} u petnaestoj godini sampo~eo da sviram modern muziku kao profe-sionalac. Vrlo rano sam stekao reputacijudobrog muzi~ara i svirao sam sa starijimmuzi~arima od mene. Ve} u sedamnaestojgodini sam svirao muziku uz koju su `eneizvodile striptiz, jer su u to vreme striptizbarovi bili popularni, jer su tu ljudi be`ali odstvarnosti. U vreme 70-tih koje smo zvaliLSD vreme, oti{ao sam u Italiju u Napulj itad su krenuli moji problemi sa drogom…Nakon godinu dana, majka je do{la i vratilame ku}i da studiram.”

[ta vas je opredelilo da studiratesociologiju i filozofiju?

“Kad si mlad, misli{ da filozofijamo`e da ti da kompletne odgovore na svatvoja pitanja. Medjutim, kada po~ne{ dastudira{ javljaju ti se sve vi{e novih pitan-ja. Nakon zavr{ne godine studija, umesto dapostane profesor marksizma, on je sa svo-

jim bendom snimio album“Bijelo duge”. Postao samnajve}a zvezda rok en rola,{to me odvojilo od tu`nekarijere profesora.”

Po ~emu pamtiteva{ prvi koncert?

“Nakon {to jeBijelo dugme snimilo prvialbum, po~eli smo da svi-ramo na svim igrankama uSarajevu. Bili smo zadovoljizaradjuju}i 100 evra zave~e. Onda je stigao pozivza prvi koncert u Beogradu,gde sun am nudili tri putavi{e nego {to smo zaradji-vali. Do tog momentanismo bili svesni da smopostali zvezde. Kad smostigli u Beograd, shvatilismo da }emo koncet odr`atiu sportskoj hali pred 6.000 gledalaca.”

Kako ste od rok zvezde do{li doonoga {to sada radite?

“Petnaest godina sam nastupao kao

najve}a rok zvezda u biv{oj Jugoslaviji i ve}sam se umorio od tehni~ke strane koncera-ta, kvalitet zvuka i svetla i dosta mi je bilosvirke. Jednom prilikom u Rimu video sam

i ~uo Balanescu Quartet koji izvo-di moje dve kompozicije. ^etiri~oveka sedeli su na visokim stoli-cama, bez ikakvih poja~anja iu`ivaju u muzici, to me je vratilonazad. Sada radim jednostavnekoncete koji nemaju nikakve vezesa {ou biznisom ili performansomna sceni, to je samo muzika. Takoja sedim, pijuckam svoje pi}e,okru`en talentovanim muzi~arima,{to mi pri~injava veliko zado-voljstvo.”

Svirate sa pop, rok id`ez muzi~arima, ~ak komponu-jete i klasi~nu muziku i zatruba~e.

“Rodjen sam u Bosni,na tromedji tri religije, gde svak-ih 50 godina izbija rat. Imao samsre}e da sam `iveo u Parizu, kadaje zapo~eo poslednji rat na

Balkanu. Kod nas se u vojsku i u rat polaziuz trubu, ona svira na ven~anju i na sahranii zato je ta vrsta muzike veoma autenti~nai vezana za na{u tradiciju.”

KAO NEKAD U JEDANAEST

BREGA MALO VI[E O SEBI

25Oktobar 2011. www.serbianmirror.com

F E L J T O N

Pi{e: Slavi{a Peji}

Pokretanjem velike ofanzive skoncen-trisanih srpskih snaga u martu 1993.godine, do{ao je kraj dotada{njim

muslimanskim osvajanjima, i zlo~inima usrebreni~kom kraju i ovom delu SrednjegPodrinja. Nastala je panika i strah i me|unjihovim civilima i jo{ vi{e me|u borcima.Podru~ja op{tina Zvornik, Mili}i,Vlasenica i Bratunac koja su bila podnadle`no{}u muslimanske 28. divizije suosobo|ena a Vojska Republike Srpske jestigla nadomak Srebrenice. Sigurno da je imuslimanima i njihovim za{titnicima te{kopao poraz i izgon koji su do`iveli sanajve}eg dela prostora koji su osvojilitokom prethodne godine. Kad su se Srbivratili u svoja sela mogao se bolje videtiobim njihovog razaranja i stradanja. U raz-doblju od aprila 1992. do aprila 1993. ubi-jeno je vi{e od hiljadu me{tana srpskenacionalnosti, a od tog broja vi{e odtre}ine `rtava je stradalo od hladnogoru`ja, spaljeno i masakrirano. Najvi{e suse pla{ili da im mo`e biti uzvra}eno istommerom. Tada se javio mo}an za{titnik, kojiih je spasao od kona~nog poraza i oslobo-dio odgovornosti za po~injene zlo~ine, aubrzo potom pred svetskom javno{}upretvorio u nedu`ne, gladne mu~enike, bezkrova nad glavom i `eljne hleba. Lansiranje la`an izve{taj, ili bolje re~eno propa-gandni pamflet britanskog lekara SimonaMardela iz Svetske zdravstvene organizaci-je da u Srebrenici dnevno umire 20 – 30ljudi. Beskrupulozna i bezobzirna la`, usu{tini to bi zna~ilo da umire na stotineljudi mese~no, a toliko mrtvih, vojnika icivila zajedno, muslimani nisu imali odpo~etka rata do tih dana aprila 1993.godine. ^ak i Naser Ori} u svojoj knjizinavodi da su za dve i po godine imalisamo 1.912 mrtvih. Zbog la`nih izve{taja,koje je stalno lansirao u svet preko amater-skih radio-stanica, pomenutog lekara jegeneral Filip Morion, komadant Unprofora,kona~no morao da udalji iz Srebrenice.Bez obzira {to je izve{taj kontroverznoglekara Mardela bio la`an i {to jeevakuisan, da bi se izbegao ve}i politi~kiskandal, on je postigao svoj cilj. To je bioneposredan povod da se, pod vidom za{titecivilnog stanovni{tva, Srebrenica stavi podza{titu Ujedinjenih Nacija. Savet bezbed-nosti UN 16. aprila 1993. godineprogla{ava Srebrenicu Sigurnom Zonom.

Napravljena je jo{ jedna u nizupodvala Srbima i obmana svetske javnosti.Srpska strana, svesna obmane i napora dase sa~uva muslimanska vojska, a nestanovni{tvo, pristala je da obustavi svojeoru`ane akcije. Srbima i muslimanima je

dato u zadatak da Srebrenica bude bezbed-na. Istog dana i predsednik RepublikeSrpske Radovan Karad`i}, po{tuju}iRezoluciju SB, izdao je nare|enje da seobustave sva dalja dejstva VojskeRepublike Srpske, po Srebrenici i okoSrebrenice, osim onih u nu`noj odbrani.Sli~no nare|enje nikada nije stiglo ni odpredsednika BiH, ni od Glavnog {tabaArmije BiH. To se mo`e tuma~iti i kaoprvi signal, koji se na`alost pokazao kaota~an, da muslimani ne}e po{tovatiRezoluciju i ne}e pristati na razoru`avanje.Narednog dana u grad je u{la kanadska for-macija Unprofora, ja~ine jedne ~ete sa 143vojnika.

Dva dana posle usvajanjaRezolucije 819 SB, 8. aprila 1993. godine,generali Ratko Mladi}, sa srpske strane, iSefer Halilovi}, sa muslimanske strane,sporazumeli su se posle mukotrpnih idugih pregovora, koji su trajali bez preki-da skoro ~etrnaest sati, da muslimani svojenaoru`anje ipak ne predaju jedinicamaVRS, {to je bio prvobitni zahtev generalaRatka Mladi}a, ve} Unproforu i to najkas-nije 72 sata po dolasku Kanadana uSrebrenicu. Takode, dogovoreno je da seizvr{i razmena zarobljenika i da Srbi dozv-ole muslimanima da helikopterimaevakui{u oko 500 svojih ranjenika ibolesnika. Taj gest bio je jo{ jedan dokaztolerantnosti srpske strane, na {ta musli-manska strana nijednom nije odgovorila naisti na~in. Naprotiv, narednog dana, poslesklapanja primirja i progla{enja togpodru~ja za za{ti}enu zonu, muslimani suna prevaru na dve razli~ite lokacije izzasede ubili {est srpskih boraca, a vi{e njihranili. I posle ovog njihovog verolomnog~ina general Ratko Mladi} je ostao priranijoj odluci da muslimani sasrebreni~kog podru~ja mogu slobodnoevakuisati svoje ranjene i bolesne borce.Generali Ratko Mladi} i Sefer Halilovi} udokumentu koji su potpisali 8. maja 1993.utvrdili su da granica podru~ja demilitari-zovane zone ostane u “okviru trenutnih lin-ija konfrontacije”, a to je, prema stanju naterenu, bilo otprilike u du`ini od oko pet ipo i u {irini oko dva i po kilometra. Tolikuteritoriju mogle su efikasno da {tite i kon-troli{u jedinice Unprofora prose~ne ja~inejednog kombinovanog pe{adijsko-motorizo-vanog bataljona. Tako|e, u dokumentu jepredvidena manja jedinica “bar jedne ~etesa {tabom i logistikom”, kako je doslovcebilo navedeno. U istom dokumentu dogov-orena je demilitarizacija muslimanskih for-macija: “Predaja naoru`anja }e biti nad-gledana od strane tima od tri oficira obejustrana zajedno sa oficirom Unprofora, koji}e odrediti mesto gde }e predaja biti

obavljena”. Isto tako je definisano da:“Nijedan vojnik, koji je u, ili koji `eli u}iu DMZ, osim pripadnika Unprofora, nesme imati oru`je, eksploziv ili municiju.”Ovo se odnosilo na sve strane, ali najvi{ei jedino {to su muslimani uradili povodomtoga je ovaj dokument. Tu se zavr{avasvaka aktivnost u vezi demilitarizacije.Planski su i{li na potpisivanje dogovora injihovo kr{enje, ba{ kako su savetovani odmentora i finansijera sa strane. Nepo{tuju}i postignuti dogovor, od 8. maja1993., muslimani nikada nisu pristali da seformira komisija, koja }e nadgledatirazoru`anje, niti su zabranili no{enje, pa iupotrebu oru`ja u demilitarizovanoj zoni.Na to se oglu{io i Unprofor.

Dvostruka igra

me|unarodne zajednice

U Zagrebu je ve} 21. aprila 1993,samo pet dana po{to je Srebrenicaprogla{ena za za{ti}enu zonu, komandantUnprofora {vedski general Valgren objavioda je demilitarizacija zavr{ena. “Na osnovuraporta koji sam dobio od svojih oficira uSrebrenici, mogu da potvrdim da je danasu podne grad demilitarizovan.” On se, pro-fesionalno i oficirski ~asno, ogradio. ^ak jenavedeno da je demilitarizacija zavr{ena upodne. Ako to nije istina krivi su oficirikoji su ga obavestili.

U stvari, na podsticaj SAD inekih zapadnihdr`ava, politikaUN koju jed o s l e d n oizvr{avao tada{njipodsekretar zamirovne operacijeUN Kofi Anan,bila je da se mus-limani nerazoru`aju. KofiAnan je,sprovode}i takvupolitiku, poslesamo dva dana(23. aprila) poslaopoverljivu porukugeneralu Valgrenuo predstoje}ojposeti delegacijeSaveta bezbed-nosti, koju jep r e d v o d i ov e n e c u e l a n s k iambasador. U tojporuci je naveo:“Imaju}i u viduva{e javne tvrdnjeda je Srebrenica

potpuno demilitarizovana, ne vidim potre-bu da Unprofor u~estvuje u potrazi zaoru`jem od vrata do vrata. Vas }e nesum-njivo delegacija Saveta bezbednosti, kojavam dolazi u posetu upoznati sa sna`nimose}anjem koje je prisutno me|u nekolikozemalja ~lanica da Unprofor ne smeprevi{e aktivno da u~estvuje urazoru`avanju `rtava.” To je bio na~in dase, na intervenciju Kofija Anana, izigraRezolucija SB i da se u Srebrenicisa~uvaju muslimanske oru`ane formacije.Ista praksa je potom primenjena i uGora`du, Biha}u...

Nekoliko godina kasnije video sestvarni smisao ameri~ke i Ananove inter-vencije u korist muslimana. Oni su postalipe{adija NATO saveza. To je samopo~etak pristrasnog pona{anja u slu~ajuSrebrenice. U Sekretarijatu UN prikriven jezna~ajan jugoslovenski dokument ostradanju Srba u Srebrenici. Isti dokumentje prikrio i pre}utao Kofi Anan i u svomizve{taju koji je o srebreni~kim zbivanjimapodneo Generalnoj skup{tini 15. novembra1999. godine. U istom izve{taju on sepoziva na knjigu Nasera Ori}a u kojoj segovori o stradanju muslimana, alipre}utkuje ranije iza{lu i dostavljenuknjigu Milivoja Ivani{evi}a u kojoj se gov-ori o stradanju Srba u Srebrenici, a na kojuse umnogome argumentovano pozivamo uovom tekstu.

nastavi}e se

ISTINA O SREBRENICI ISTRADANJIMA

Izgovaranje re~i „Srebrenica” automatski asocira na rat, masovna ubistva, progon i na Bo{njake kao `rtve i Srbe kao krivce. To je slika kojuje zapadna javnost formirala prate}i medije i izjave politi~ara. Da li je to ba{ tako? Da li je istina takva kako se prikazuje i da li slika koju je usvet lansiralo tada{nje bosansko-muslimano rukovodstvo prava ili modifikovana i iskrivljena? Ko je sve stradao na ovom podru~ju? Kada i pod kojim

okolnostima su se desila stradanja? Na{a ljudska i moralna obaveza je da se ka`e istina i da se zna i poku{a}emo u narednim brojevima daprika`emo sva ta de{avanja osvr}u}i se na sukobljene izvore.

3. deo

26 Oktobar 2011.

SLAVICAMOMAKOVI] -

MILJANOVI] SNIMANOVI SPOT

Slavica Momakovi}-Miljanovi} jeovih dana po~ela snimanje videospota za pesmu: "Kao Violina", sa

njenog najnovijeg albuma. Spot re`ira na{najpoznatiji filmski reditelj u Americi,

Mi{a Tot, koji je do sada radio namnogim filmovima, televiziskim serijama ispotovima. "U njega imam beskrajno pov-erenje, jer je on dobar prijatelj sa mojimsuprugom, samnom, sa na{im kumovima ipoznajemo se godinama. Radimo

uglavnom vikendima i ako sve bude poplanu, spot bi trebao da bude gotov uoktobru. Mi{a je vrlo zahtevan reditelj alipored toga atmosfera je opu{tena i prijat-na. Dugo smo se mu~ili da nademo glum-ca, ali o tome }emo kad spot bude gotov,"ka`e Slavica Momakovi}-Miljanovi}.Snimali su na vi{e lokacija, pa ne sumn-jamo da }e spot biti zanimljiv. ^im budegotov, bi}e postavljen na Jutjubu.

Ina~e, za Slavicu Momakovi}-Miljanovi} ova jesen je veoma radna, poz-vana je na razna muzi~ka zbivanja, a 22.oktobra, nastupi}e na proslavi na{eg dese-togodi{njeg jubileja. Sre}om ona ima vi{akenergije, ni{ta joj nije te{ko i sve sti`e. "Veliki pozdrav svim ~itaocima lista"Ogledalo" {irom Amerike, a redakciji''Ogledala", jo{ mnogo sre}e i uspeha udaljem radu", poru~il aje SlavicaMomakovi} - Miljanovi}.

NOVI ARAN@MANI IZSTUDIJA

SA[E \OR\EVI]A

Sa{a \or|evi} trenutno svira sa orke-strom Alpina u restoranu @upasvakog petka. U studiju radi na vi{e

aran`mana, dve pesme za Dejana Petrovi}ai jednu za Nedu Goran~i}. Ina~e, ovajmladi i veoma talentovani muzi~ar je radioi tri aran`mana na najnovijem albumu

Slavice Momakovi}-Miljanovi}. Za Vita@drala, koji se ovih dana vratio iz zavi~aja,tako|e je uradio dve pesme, od kojih zajednu ka`e da je klasi~na balada uz pratnjufilharmonije. Sa{a planira da nastavi studi-je na Kolubija koled`u, odsek d`eza, jermu je ostalo samo jo{ godinu dana dozavr{etka.

NEDA USKOROSNIMA SVOJU PRVU PESMU

Svi peva~i tokom leta imaju posla, alije jesen mnogo intenzivnija, naro~itoza na{u Nedu Goran~i}. Nju retko

mo`emo na}i u kafanama, ali zato skorosvakog vikenda nastupa na privatnim

zabavama, svadbama i veseljima. Odnedavno je po~ela da peva sa grupomAlpina, petkom u @upi i tu planira daostane nekoliko meseci.

Iako ve} mnogo godina peva,Neda tek sada planira da snimi svojupesmu. Za sada je neizvesno da li }esnimiti jednu ili vi{e, u svakom slu~ajubi}e to prva pesma koju je Neda napisala,a muziku }e raditi Sa{a \or|evi}, koji jeveoma poznat muzi~ar u ^ikagu. Od 1.oktobra Neda }e aktivirati svoju veb stan-icu, gde }emo mo}i da vidimo njene novepesme, a nadamo se i neke druge.Planova za novogodi{nju no} jo{ nema,ali do tada Neda o~igledno ne}e imatimnogo slobodnog vremena, ~eka je jo{mnogo nastupa.

RADNA JESEN BANETA \OR\EVI]A

Ovih dana Bane \or|evi} nastupa u~uvenom francuskom restoranuAjfel u Beringtonu, sa vode}im

kontrabasistom ^ikaga, profesorom naNortvestern univerzitetu Mik [najderom iprofesorom gitare na UAC ZvonimiromTotom. Pored toga, snima novi album saGretom Pop na kome }e biti srpsko-cigan-ska muzika. Tako|e, Bane planira i dese-todnevnu turneja u Las Vegasu idu}egmeseca i kao i svake godine nastupi}e naproslavi na{eg jubileja.

I Z N A [ E S R E D I N E

SRPSKA ESTRADA U ^IKAGU

Fudbalski klubUjedinjeni Srbi iz^ikaga boravio je u

desetodnevnoj posetili Srbiji,gde je odigrao nekoliko utak-mica sa profesionalnim timo-vima. Rezultat utakmica bio jeu drugom planu, a impresijeiz otad`bine, naro~ito saKosova i Isto~nog Sarajeva,poneli su duboko u srcu. Timpovodom, razgovaramo sagospodinom Vojom Vla, kojije ve} 37 godina predsednikFK Ujedinjeni Srbi.

Ogledalo: Fudbalskiklub Ujedinjeni Srbij je dosada gostovao samo na sev-erno-ameri~kom kontinentu. Kako stedo{li na ovu veliku ideju, da posetitezavi~aj?

Voja Vla: Pro{le godine nas neko-liko iz Upravnog odbora FK “UnitedSerbs” putovalo je za Srbiju na finale

Dejvis KUP-a, gde smo se sastali sa na{imprijateljima iz Italije, Nema~ke i Srbije.Tom prilikom smo bili gosti FK BASK,~iji je nekada{nji igra~ bio Mile Stanojevi},sada{nji ~lan uprave i osniva~ FKUjedinjeni Srbi. Tom prilikom predsednikFK BASK, koji je ina~e na{ po~asni ~lan,Boba Stanojevi} i vlasnik FK BASK BojanRadovanovi}, su nas zvani~no pozvali dadodjemo u goste i odigramo utakmicu sanjihovim timom. Ideja nam se dopala, iakosmo znali da }e to izazvati odre|ene finan-sijske pote{ko}e. Od 1972. godine, kada jena{ FK osnovan, ovo je prva poseta zemljipredaka.

Zahvaljuju}i velikoj podr{ci“Srpskoj bratskoj pomo}i”, na ~elu sapredsednikom Draganom Milo{evi}em iUpravnom odboru, a vi verovatno znateda smo mi sportska sekcija SBP, obezbe-dili smo jedan deo finansijskih sredstava.Dosta toga smo prikupili izme|u sebe, apomogli su i borojni prijatelji na{egkluba. Ne bih `eleo nikog da izdvajam,svaka pomo} je dobrodo{la. Svi su

shvatili da je ovo ozbiljan projekat i veli-ka misija, jer smo na ovaj na~in moralnopodr`ali na{e u otad`bini, naro~ito onekojima su ugro`ena osnovna ljudskaprava.

Nakon na{e potvrde da dolazi-

mo, BASK-ov tim za saradnju sajavno{}u, profesionalno je odradio svojdeo posla, pa je usledilo veliko intereso-vanje i pozivi sa svih strana iz starogkraja.

Ogledalo: Pored poziva izmnogih i op{tina, vi ste izabrali Kosovo,Sarajevo, Jagodinu i naravno doma}ine iglavne organizatore BASK, Beograd. Naosnovu ~ega ste napravili ba{ ovu selekci-ju?

Voja Vla: Mi smo odabrali samonekoliko gradova za koje smo smatrali dasu od velikog zna~aja. Odlu~ili smo daodemo na Kosovo i u Isto~no Sarajevo iposetimo na{u bra}u, koji kao {to znate,`ive u vanrednim uslovima. Posebno nasje dirnuo poziv FK Gra~anica sa Kosova.Iako je to mali i siroma{an tim, ponudilisu nam specijalne uslove: besplatan pre-voz iz Beograda, sme{taj u najboljemhotelu i veliko doma}insko gostoprimst-vo, koje nam je ostalo duboko u srcu ikojeg }emo se uvek se}ati. Svi, odpredsednika op{tine do najmla|eg

stanovnika su nas do~ekali i ugostili, dane mo`e biti bolje. Nama je rezultat utak-mica bio u potpuno drugom planu.Fascinirani toplim i srda~nim do~ekomovih ljudi, koji `ive u tako te{kim uslovi-ma na Kosovu, mi smo bili zate~eni…Dirljivo je bilo i u Isto~nom Sarajevu, neznam da li bi i jedna doma}inska ku}amogla vi{e da pru`i i da otvori svojudu{u. Gostovali smo i u Jagodini, jer jeto rodni grad na{eg trenera ViktoraJakovljevi}a, koji je na `alost bio spre~enda ide sa nama. Celo gostovanje je traja-lo deset dana, zadnja tri dana igra~i suimali slobodo vreme, koje su iskoristilida obi|u familiju. Timovi doma}ini kojisu nas pozvali na gostovanje, po~ev odBASK, Gra~anica, Jagodina i Slavija izIsto~nog Sarajeva ispunili su svaobe}anja koja su nam ponudili, ~ak i vi{eod toga. Dru`ili smo se sa svim dru{tven-im i politi~kim predstavnicima tih kraje-va, ose}ali smo se vrlo prijatno, kao dase znamo godinama.

Od gradona~elnika Isto~nogSarajeva dobili smo plaketu gradu, a oddrugih fudbalskih klubova dobili smo

plakete zahvalnosti. Bilo je to vi{e negosportska poseta, dru`ili smo se. Uz put smoobi{li manastire Gra~anicu, Pe}kupatrijar{iju i Visoke De~ane. Svuda smo

imali vodi~e. Obi{lismo Kraljevo iJagodinu.

Najdra`e mije u karijeri da delimovaj moment saUjedinjenim Srbima.Mladi fudbaleri ideca bili su dirnuti iiznena|eni na{ompro{lo{}u i original-no{}u fresaka, ikonai arhitekturom.

U Jagodinismo proveli ceo dan,interesantan je vodenipark, DraganMarkovi} Palma je

priredio prijem za nas. Ono {to je on ura-dio za Jagodinu, mo`e da im zavidi svakigrad u Srbiji.

Tamo smo sreli i neke biv{e~lanove Uprave kluba, VladimiraSimonovi}a, Ra{u ^ani}a i DraganaKarad`i}a, koji su nam se pridru`ili tokomcele turneje.

Ogledalo: [ta je za vas li~nozna~ilo gostovanje na Kosovu s obziromda je va{e poreklo sa Prokletija?

Voja Vla: Li~no sam do`iveone{to {to se re~ima ne mo`e opisati. Upravu ste, moji pretci su sa Kosova.Moje pravo prezive bilo je Vlahovi}, nodolaskom u Vojvodinu, jo{ za vremeAustrougarske, kao i mnogim drugimSrbima, tako su i nama isekli prezime iod tada nosimo prezime Vla. Zato jeovaj moj prvi dolazak na Kosovo bio zamene posebno dirljiv i emitovan. Videlismo pravu sliku na{ih sunarodnika koji`ive u jako lo{im uslovima i obe}alismo im, da }emo istinu o stradanju Srbana Kosovu i Metohiji, srpskoj kolevci,preneti, ako nikom drugom bar rodbini iprijateljima u Americi. Nasuprot svim

njihovim mukama, imali smo specijalantretman od gradona~elnika Gra~anice,ali i od najobi~nijih `itelja. Na mojepitanje kako opstaju u tim

Oktobar 2011. 27www.serbianmirror.com

S P O R T

F.K UJEDINJENI SRBI

SA TURNEJE PO ZAVI^AJU

28 Oktobar 2011.

Z E M L J A ^ U D A

SVAKI DRUGI SRBIN

DEBEO

Gra|ani Srbije imaju problem sgojazno{}u, 54% ima problem

prekomerne uhranjenosti. Mnogobrojnipodaci studija sprovedenih tokom posled-njih nekoliko godina pokazali su da savre-meni uslovi `ivota uslovljavaju da je ener-getski unos daleko iznad stvarno potrebnog,dok sa druge strane, postoji ni`i nivofizi~ke aktivnosti.

Zabrinjava i podatak da jegojazan svaki {esti |ak prvak, a defor-mitet ki~me je uo~en kod svakog petog.Pedijatri ka`u da je ishrana naj~e{}e zas-novana na hlebu i pecivu i brzoj hrani sakiosaka. Deca se vi{e ne igraju na pravina~in, ne tr~e, ne hodaju bosa, a najve}ideo vremena provode ispred TV ekranaili kompjutera, nepravilno sede}i.Pedijatre ne ~udi {to deca nedovoljnorazumeju sve opasnosti, njih zabrinjava~injenica da roditelji nedovoljno ozbiljnoshvataju njihova upozorenja, i tek kadamnogi deformiteti poprime takve razmereda se vi{e ne mogu sanirati ni uz pomo}stru~njaka.

ZMIJOM NA NOVINARE

Maloletnik koji je govorio albanski,ubacio je zmiju u automobil u kojem

su bili srpski novinar i snimatelj, koji su~ekali ispred terminala kosovske carine uju`nom delu Kosovske Mitrovice.

U automobilu su bili novinar KiMradija Neboja Cirkovic i snimatelj Medijacentra iz Caglavice Bojan Koanin, javio jeKiM radio.

“Primetiv{i da na kolima imamo

srpske tablice, maloletnik nam je pri{ao,pitao na albanskom otkud mi sa srpkimtablicama u junom delu grada i nakon togaubacio zmiju u kola”, ispri~ao je novinar]irkovi}. On je rekao da je zmiju reflek-sno udario i izbacio iz kola, a potom poju-rio za maloletnikom, koji je pobegao.Slu~aj nisu prijavili policiji.

PRIMER RADA SRPSKE

BANKE

Evo primera uspe{ne saradnje u jednojbanci u Srbiji. Razgovaraju klijent i

bankarska slu`benica:K: Dobar dan, `elim da zamenim

20 evra, (pru`aju}i nov~anicu od 50).BS: Menjamo samo cele

nov~aniceK: Pa cela je…BS: Ne razmenjujemo, ne sitnimo

novac…K: Imate ovde nalepnicu

“ovla{}eni menja~”…BS: Menjamo samo cele

nov~anice.K: Dobro, jel mo`ete da mi usit-

nite…BS: Ne sitnimo. Jo{ ne{to?K: Da, ho}u da otvorim devizni

ra~un. A sad bih `eleo da uplatim 50 evrana moj devizni ra~un

BS: Eto, gotovo…K: @eleo bih da podignem 20 evra

sa mog deviznog ra~una.Onda je klijent podigao jo{ 10, pa

jo{ 10 i jo{ 10. Ugasio je devizni ra~un irazmenio 10 i jo{ 10 evra. Slede}i put kadje oti{ao, komentarisali su: eno ga onajludak, ali je posao zavr{io za 2 minuta.O~igledno je da u menja~nicama “ludi”

br`e obavljaju `eljene transakcije, za raz-liku od normalnih klijenata.

NAGRADA ZA

NAJPIJANIJEG GOSTA

Manifestacija Dani {ljive u Blacu jetrebalo da promovi{e uzgajanje

{ljiva u tom kraju, a nagra|eni su najboljiuzgajiva~ tog vo}a, kao i najlep{i {ljivik.Me|utim, nekome je palo na pamet da izfonda manifestacije, koju su sakupligra|ani i onako siroma{nog Blaca,uglavnom bez posla, nagradom od 10.000dinara naradi i osobu koja }e imatinajve}i procenat alkohola u krvi. Prvunagradu je osvoji Bojan Krpi} (31) koji jeimao ~ak 3,9 promila alkohola u krvi, apoznato je da 3,5 mo`e izazvati komu.“Predstavljam lova~ko udru`enje iz Blaca.Zbog takmi~enja sam pio prethodna dvadana i o~ekivao sam nagradu. Bez obzirana to koliko sam popio odli~no seose}am, jer sam ovo radio zbog dru`enjai zabave”, ka`e pobednik Krpi}. ^lanorganizacionog odbora Milo{ ^oli} rekaoje da je takmi~enje organizovano u ciljuodr`avnja tradicije topli~kog kraja. “Ovdeje tradicija da se ispija hladna {ljivovica,velika ~a{a od deci ili dva, na eks.O~ekujemo da }e takmi~enje postati tradi-

cionalno na narednim manifestacijama”,isti~e ^oli}. Da ironija bude ve}a, stru~ni`iri su sa~injavali i trojica saobra}ajnihpolicajaca, koji su kod svih u~esnikaizmerili vi{e od dva promila alkohola ukrvi.

SME LI SE U VOJVODINI

GOVORITI SRPSKI

Koja pretpostavka se name}e poslepro~itanog naslova „Bili su napad-

nuti, jer su govorili srpski?” Prvapomisao je da su napadnuti Srbi, recimou Zagrebu, Zenici ili Pri{tini. Gotovo daniko ne bi pomislio da je re~ o inciden-tu koji se dogodio u severnoj srpskojpokrajini. U no}i izme|u 11. i 12. sep-tembra ekstremisti ma|arske nacionalnos-ti brutalno su u Temerinu napali petoricusrpskih de~aka, doslovno ih premlativ{imetalnim {ipkama i lancima. Ma|arskimhuliganima i neofa{istima koji se okupl-jaju na tom mestu ~injenica da se nekousudio, da u toj ulici govori srpski jeziku~inilo se kao „provokacija”, iako je taulica ba{ usred zemlje Srbije. O ovomincidentu su mediji pisali tek ~etiri danakasnije, verovatno da bi se situacija“zata{kala”.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

neljudskim uslovima, odgovorili su mida uglavnom pomo} i podr{kui dobijajuiz dijaspore. [to se ti~e Srbije ose}ajuse zapostavljenim. To nas je jo{ vi{edirnulo i po`eleli smo, da na ovoj turne-ji damo sve od sebe, jer znamo da na{amoralna podr{ka mnogo zna~i bra}i naKosovu.

Utakmicu smo odigrali u sused-nom muslimanskom selu, pod prismotromameri~kog i NATO obezbedjenja.Atmosfera za vreme utakmice bila jeodli~na, bilo je dosta posmatra~a, a nakonutakmice gradona~elnik nam je prirediobanket. Obe}ali smo da }emo FKGra~anici i FK Slaviji iz Isto~nogSarajeva, po povratku, poslati po jedankomplet dresova.

@elim da istaknem, da su sveutakmice igrane u prijateljskoj atmosferi,a samo na{e dru`enje, bila je velika pobe-da svih problema koje okru`uju na{ narodu matici. Ovom prilikom ja bih da se zah-valim na podr{ci staroj upravi, kao i~lanovima nove uprave na{eg FK “UnitedSerbs”, predsedniku SBP DraganuMilo{evi}u i svim ~lanovima Upravnog

odbora.Ogledalo: Gospodine Vla, poz-

nato je da vi rado poma`ate sve srpskeakcije i doga|aja, a kad zatreba i na{list Ogledalo.

Voja Vla: Drago mi je da samu mogu}nosti da bolje `ivim u ovojzemlji, da mogu da dam i pomognem.Smatram da bi svi, po svojimmogu}nostima, trebalo da pomogu, svekojima je pomo} potrebna. SaOgledalom smo uvek uspe{no sara|ivali,jer ste vi list koji poku{ava da u|e usu{tinu svih na{ih zbivanja id a namprenesu realnu sliku Srba, kako u dijas-pori, tako i u otad`bini. Hvala Boguima nas dosta ovde i veliki broj na{ihuspe{nih ljudi, koji mogu da pomognu.Smatram da nije uspeh ~oveka koji jestvorio, ako nije pomogao. Mi sviidemo sa ove planete praznih d`epova itrebamo da damo dok smo tu. Bolje jeto nego da nam drugi odnosi ono {tosmo {tedeli. ^estitam vam desetugodi{njicu upornog i te{kog rada i `elimda zajedno proslavimo jo{ mnogouspe{nih godi{njica.

29Oktobar 2011. www.serbianmirror.com

P O R U K E

30 Oktobar 2011.

D O G A \ A J I