455

Svetlana UREVI-LUKI1 UDK: 327(497.11+44)18/19Biblid 0025-8555, 61(2009)Vol. LXI, br. 4, str. 455-494

Izvorni nauni radNovembar 2009.

SPOLJNA POLITIKA ADMINISTRACIJE BARAKAOBAME NOVA RETORIKA ILI NOVI KURS?

APSTRAKT

U radu se analizira spoljna politika SAD tokom prvih devetmeseci od stupanja na dunost nove administracije. Procena jeponuena na osnovu programa i izjava predsednika Obame,konkretnog delovanja prema bilateralnim i multilateralnim akterima, ipredloga za izmene zakona i promene u organizaciji izvravanjaspoljne politike, a uzimajui u obzir naslee prethodne administracije,organizaciju politikog i administrativnog sistema SAD, i tradicionalnepredstave o globalnoj ulozi SAD. Obamine izjave i lini stil znaajnose razlikuju od njegovog prethodnika, budui da on naglaavameuzavisnost i potrebu fokusiranja na reavanje pitanja odzajednikog interesa. Diplomatskim akcijama se za sada daje prednostnad promenom reima u treim zemljama i primenom sile. Jo uvek jenejasno da li Obama eli da upravlja prelaskom sa unipolarnog namultipolarni svet, ili samo da legitimizuje ameriko vostvokonsultujui se sa irim krugom meunarodnih aktera.

Kljune rei: Sjedinjene Amerike Drave, Barak Obama, spoljnapolitika, intervencionizam, Stejt department, Kongres, USAID, UN,EU, NATO

UVOD

Izbor Baraka Obame za 44. predsednika Sjedinjenih Amerikih Drava(SAD) i njegovo stupanje na dunost januara 2009. godine bili su praeniogromnim oekivanjima da e doneti velike promene dotadanje politike

kako u SAD, tako i na meunarodnoj sceni. Produeni medeni mesec

1 Svetlana urevi-Luki, istraiva-saradnik u Institutu za meunarodnu politiku i privredu,Beograd, e-mail adresa: svetlukic@yahoo.com. Rad je rezultat istraivanja u okviru projektaSrbija i savremeni svet..., Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije, ev. br.149002D, 20062010.

456

urevi-Luki, S., Spoljna politika administracije Baraka Obame, MP 4, 2009.(str. 455-494)

ogromne podrke novom predsedniku u njegovoj domovini nije dugo trajao.Uprkos nadmoi Demokratske stranke u oba doma Kongresa, njeni lanoviPredstavnikog doma i senatori predstavljaju veoma raznovrsna opredeljenja iinterese, sporo usaglaavajui i pomerajui agendu. Predsednikova elja da seu vanim pitanjima postigne podrka obe partije nailazi na slabaan odziv,naroito usled razliitih vienja povodom delovanja na zaustavljanjeekonomske krize i republikanske propagande o Obaminom planu za reformuzdravstvenog sistema kao nameri da se uvede socijalistika medicina.Specijalni interesi i intenzivno lobiranje (tokom leta najintenzivnije od stranepredstavnika privatnih zdravstvenih osiguravajuih kompanija i farmaceutskeindustrije), basnoslovni bonusi menaderima propalih banaka koje dravaspasava javnim novcem, i povremena nedolina ponaanja izabranih nosilacaraznih funkcija ostavljaju utisak da se na unutranjem planu, umesto velikepromene, politika vodi kao i do sada (eng. business as usual).2 U kojoj meri seto moe rei i za spoljnu politiku Obamine administracije u nastajanju? Da bise ve u ovoj ranoj fazi delovanja nove administracije mogla ponuditi procena,neophodna je analiza vie elemenata koji utiu na formulisanje spoljne politikeu SAD. Pored opredeljenja i izjava samog Baraka Obame i konkretnih potezaObamine administracije u odnosu sa drugim akterima na meunarodnoj sceni,bitne su organizacione promene u i oko Stejt departmenta, delovanje Kongresai zakonski predlozi vezani za ovu oblast. Povrh svega, spoljna politikaodreena je i tradicionalnim ideolokim osnovama amerikog drutva, kao idelovanjem drugih aktera na meunarodnoj sceni.

Nastojei da obuhvati navedene nivoe osmiljavanja i realizacije spoljnepolitike, rad je strukturisan tako to se najpre daje kratak pregled politikeObaminog prethodnika Dorda V. Bua, ime se obezbeuje uvid u zateenikontekst i neke od osnovnih premisa na kojima se zasniva globalna pozicijaSAD. Zatim se analiziraju prvi potezi Obame, pa kljuna pitanja tokom prvihdevet meseci njegove administracije: ratovi u Avganistanu i Iraku, problemi

2 O izneveravanje predizbornog obeanja kada je re o farmaceutskoj industriji i iremrazoarenju voenja politike Obamine administracije videti na primer: Ruth Marcus,Change We Cant Believe In?, Washington Post, August 12, 2009. O velikoj razliciizmeu predizbornog entuzijazma, stotine volontera u Obaminoj kampanji, masovnogangaivanja u bazi (eng. grassroots), vodei kampanju od vrata do vrata, u odnosu napost-izborni nedostatak angamana njegovih glasaa odnosno nemogunost da velikelokalne mree podrke Obami ostanu aktivne (Organizing for America, 13 milionalanova) i kada je re o konkretnim pitanjima kao to je reforma zdravstvenog sistema,videti na primer: Jeff Zeleny, Health Issue Fails to Ignite Obamas Web, New YorkTimes, August 15, 2009.

457

urevi-Luki, S., Spoljna politika administracije Baraka Obame, MP 4, 2009.(str. 455-494)

na Bliskom istoku, pitanja vezana za nuklearno naoruanje odnosnosporazume, odnos prema najvanijim multilateralnim akterima. Ustanoviese i promene u organizaciji izvravanja spoljne politike i eventualnezakonske izmene. U zakljuku e biti sumirani nalazi i ponuena procena ukojoj meri se u ovoj fazi delovanja Obamine administracije moe govoriti onovoj retorici odnosno o novom spoljnopolitikom kursu.

DOMAI I GLOBALNI KONTEKST: BUOVO NASLEE

Na talasu optimizma po okonanju Hladnog rata, tokom 1990-ih uSjedinjenim amerikim dravama smatralo se da je postignut iroki konsenzuso miru kao optimalnom stanju meunarodnih odnosa, demokratiji kaonajboljoj formi vladavine, i slobodnom tritu kao jedinom efikasnom nainuorganizovanja ekonomije. Vladalo je uverenje da je stoga globalni sistemodnosa manje-vie benigan, da je potrebno samo da se SAD angauju saostatkom sveta kako bi se proirio (eng. engage and enlarge) proces kretanjaprema demokratiji i kapitalizmu. Smatralo se da postoji saglasnost oamerikoj hegemoniji (eng. hegemony by consent), a mali broj tome nesklonihzemalja je mogue izolovati.3 Tokom dve administracije predsednika BilaKlintona (1993-2000) pojedini dogaaji su signalizirali da je realnost mnogokompleksnija, i da njegov model politiko samoopredeljenje i ekonomskaintegracija ne nudi reenje za svet koji vie nije odreen samo dravama kaoakterima.4 Narastalo je nezadovoljstvo procesom globalizacije koji je SADvodila, izmeu ostalog i zbog neosetljivosti u sluaju finansijske krize u Azijii nelagodnosti meu demokratskim saveznicima koji su smatrali da im senamee ameriki model drutva neprijateljski orijentisan prema ulozi draveu drutvenoj preraspodeli. Istovremeno, trijumfalizam koji je u SADprevladao posle raspada SSSR, slabost Rusije tokom devedesetih i brzinapromena u Istonoj Evropi transformisali su kompleksno naslee amerikogneokonzervativizma, te su mlai pripadnici tog talasa zakljuili da e svitotalitarni reimi pasti uz malu pomo spolja, gotovo kao da se do demokratijestie po definiciji, mehaniki.5 Tradicionalno prisutna ideja o amerikoj

3 Anthony Lake, National Security Advisor, Address on September 21, 1993,www.mtholyoke.edu/acad/intrel/lakedoc.html

4 John Lewis Gaddis, Surprise, Security and the American Experience, HarvardUniversity Press, Cambridge, MA and London, England, 2004, pp. 77-8.

5 Analiza nekadanjeg pripadnika ovog talasa: Francis Fukuyama, America at theCrossroads: Democracy, Power, and the Neoconservative Legacy, Yale UniversityPress, New Haven and London, 2006.

458

urevi-Luki, S., Spoljna politika administracije Baraka Obame, MP 4, 2009.(str. 455-494)

izuzetnosti kombinovana sa talasom takozvane moralne politikeneokonzervativaca na domaoj sceni, dovela je do pobede republikanskogpredsednika Dorda Bua.6

Prenaglaena ideja neokonzervativaca (koji su imali veliki uticaj u vrhurepublikanske administracije) o posebnosti i moralnosti Amerike, udruenasa sveu o njenoj izrazitoj vojnoj i ekonomskoj premoi, vodila jeopredeljenju za unilateralizam ve u prvim danima nakon Buovog dolaskana vlast. Povlaenjem iz vie meunarodnih ugovora i inicijativa, kao to suKjoto protokol, pregovori o Meunarodnom krivinom sudu, odbijanjuratifikacije Sporazuma o ogranienju nuklearnih proba (ComprehensiveNuclear Test Ban Treaty), odbijanje konvencije o biolokom oruju, Otavskekonvencije o nagaznim minama i drugo, zapravo se odbijalo postojanja inajmanjeg ograniavanja opcija spoljne i bezbednosne politike SAD. Bu jemeutim u poetku bio nesklon intervencijama sa ciljem izgradnje drava(eng. state-building) i radio na smanjivanju prisustva vojnih snaga van SAD.Kao ministra odbrane postavio je Donalda Ramsfilda koji je nameravao darazvije nove instrumente i prakse kojima bi se znaajno promenilaorganizacija i naoruanje vojnih snaga SAD (tzv. military transformation).7

Teroristiki napadi na nekoliko ciljeva u SAD 11. septembra 2001. godinedoveli su meutim u pitanje dotadanje sagledavanje globalnih kretanja irezultirali nizom promena unutar SAD i na meunarodnoj sceni. Buovapolitika postaje proaktivna stvaranje Ministarstva unutranje bezbednosti(Department of Homeland Security), novih bezbednosnih agencija irekonfiguracija starih predstavljali su najveu reorganizaciju amerike vlade uposlednjih 50 godina, a vojne akcije u Avganistanu i Iraku najvee angaovanje

6 Ideja o izuzetnosti je iroko prisutna i van republikanskih krugova u razliitoj meri ividovima, predstavljajui deo uvreenog amerikog poimanja sopstvene uloge. Poznataje na primer izjava dravnog sekretara Malden Olbrajt od 18. februara 1998. o SAD kaonezamenljivoj naciji (eng. indispensable), a koja je zapravo bila ponavljanje istetvrdnje od strane predsednika Vilijema Klintona u drugom inauguralnom govoru januara1997. godine.

7 Radi se o prelasku na manje, fleksibilnije jedinice, i o promeni strukture vojnih nabavkiu skladu sa dominacijom nergularnih sukoba u odnosu na konvencionalne ratove.Quadrie