SPECIJALAN DODATAK LISTA DANAS PETAK, 13. AVGUST 2010.

UGu~i sviram zato {to po{tu-jem svoju publiku koja je ipre 20 godina dolazila zbogmene. Kada ispo{tujemsvoju publiku, onda nasta-vljam u`ivanje pod {atra-

ma i zasviram samo bliskim prijate-ljima, a dru`im se sa celom Gu~om.Sa svima pijem, pevam i sviram kadgod mogu - ka`e u intervjuu za Da-nas Boban Markovi}, ambasadorDraga~evskog sabora i po~asni gra-|anin „truba~ke republike“.

Koliko vam zna~i Sabor u Gu~i?Prvi put sam u Gu~i nastupao

1979. Nisam imao tremu zato {to senikoga i ni~ega nisam pla{io. Nisamni znao da se pla{im i da se stidim jersam bio pun sebe misle}i da sam janajbolji truba~... Ali, bio sam tada„najbolji truba~“ koga niko ne slu{a.Ha, ha, ha... Gu~u jako volim zato {toje ona meni bila odsko~na daska. Svesam napravio u `ivotu zahvaljuju}i

Gu~i. Bio je to moj po~etak, prve po-bede, prvi intervjui, prvi put me je te-levizija snimila u Gu~i. Veoma samjoj zahvalan, veoma volim Gu~u, ma-da uop{te vi{e nemam pravo takmi-~enja tamo. [tavi{e, mislio sam da }emo`da da me pozovu da predsta-vljam Srbiju na takmi~enju za Prvutrubu sveta, ali nisu. [ta da se radi...Svim srcem navijam za na{e momke,Ekrema i Dejana, voleo bih da ta na-grada ostane ovde, da ne ide tamonegde gde ne treba. A ukoliko ta titu-la i ne ostane u Srbiji, ne brinem semnogo, po{to sam ja pre dve godineprogla{en za najboljeg truba~a sveta,i to je objavio engleski list „Song life“.

Da li se razlikuje svirka na Dra-ga~evskom saboru od drugih va{ihnastupa po svetu?

Godi{nje imamo izme|u sto i 115koncerata. Na Pepsi Sigetu u Ma|ar-skoj, recimo, na na{im svirkama bu-de oko 30.000 ljudi, mo`e negde biti i

300.000, ali truba nigde ne}e boljezvu~ati nego {to zvu~i u Gu~i. Za{toje to tako, nemam pojma. Mo`da za-to {to volim Gu~u, pa sam subjekti-van. Gu~u ne}e niko mo}i da preo-krene i napravi ne{to bolje u svetu.

Nastupate u Gu~i 17. avgusta za-jedno sa nema~kim muzi~arem[antelom?

Stefan [antel je najpoznatiji di-d`ej u Evropi, i moj sin Marko uveli-ko sara|uje sa njim, napravio mu jepola pro{le plo~e. Zamislite kako }esvirka u Gu~i izgledati kada na sta-dion stigne njegova publika i na{apublika? To ne}e biti jedan rusvaj, to}e biti dva rusvaja!

Gde sve svirate po svetu?U Evropi mislim da nema zemlje

u kojoj nismo svirali, bili smo u

Americi, Kanadi... Nisam nikada pri-hvatio poziv za Australiju, {to ne zna-~i da ne}u. Da budem iskren - ne{tome ne vu~e Australija zato {to ne vo-lim avion.

Pla{ite se aviona? Kako onda pu-tujete, kombijem?

Kako se ne bih pla{io aviona... Panemam krila, {ta }u. U Americi sambio tri puta sa orkestrom avionom...Nije da se ne{to preterano pla{im, aline volim avion.

Za vas ka`u da ste najzaslu`niji{to je truba postala srpski brend usvetu?

To je ta~no na neki na~in. Zato{to me stvarno obo`ava i publikaovde i publika napolju. Ni sam nemogu da objasnim kako sam to po-stigao, najverovatnije svojim ra-

dom. Ne}ete mi verovati ako vamka`em da su na jednom festivalu uNorve{koj ljudi kleknuli na kolena imolili da se vratimo na bis. Bilo je tu25.000 ljudi. Zamislite, more ljudikoji kle~e, i odjedanput sko~e na no-ge... To mi se prvi put u `ivotu desi-lo, ne{to neverovatno... Zbog njihsam i ja kleknuo na kolena `ele}i naneki na~in da im uzvratim, da znajuda ih po{tujem.

Vi ste prvi od ovda{njih truba-~a po~eli da obra|ujete svetskerok standarde i razne poznatemelodije?

Da, ja sam to po~eo, i onda sam~ak u Gu~i i dobio diskvalifikacijuzbog toga. Ka`njavali su me da ne-mam pravo da se takmi~im. Nisamhteo da ih slu{am kada su mi govori-li da to ne radim, i stvarno sam na-pravio dobar posao. Nisam pogre{io.Bio sam tvrdoglav, `eleo sam da svi-ram virtuozno, a te strane stvari jejednostavno svirati na trubi. Mislimda ni Gu~u nisam o{tetio jer sam sesklonio i ostavio mla|ima da malopobe|uju. Meni je dosta pobeda, jasam u Gu~i dobio sve {to je moglo dase dobije - od priznanja Majstor tru-be, do priznanja po~asnog gra|aninaSabora truba~a. U poslednje vremetoliko ne obra|ujemo stvari, ve} pra-vimo na{e numere, koje su jako mo-derne. Sada, recimo, volim najvi{e iz-vorne stare srpske i ciganske pesme,kada sviram za svoju du{u.

Imate li recept za mlade truba~e- kako postati najbolji?

Samo raditi, raditi, ve`bati, ne la-gati - i bi}ete bolji nego ja. Nema tufilozofije - ili zna{ da svira{, ili nezna{.

Dragoljub Petrovi}

Boban Markovi}, ambasador Draga~evskog sabora i po~asni gra|anin „truba~ke republike’’

Jedna je Gu~a

IIIg

petak, 13. avgust 2010.JUBILARNI 50. SABOR U GU^IIIgpetak, 13. avgust 2010. JUBILARNI 50. SABOR U GU^I

B io je lep sun~an dan, u porti se skupilopar hiljada ljudi, imali smo i {est limu-zina iz Beograda. U `iriju je bio profe-sor Miodrag Vasiljevi}, etnomuzikolog,njemu su se u suze pojavile u o~ima.Rekao nam je: „Vi nemate pojma {ta se

ovde doga|a“. Mi stvarno i nismo imali pojma.Jer, imali smo ~etiri orkestra, malenu Gu~u iz-gubljenu negde u Srbiji, dokle niko nije znao nikako da do|e. Bila je to ipak klica srpskog narod-nog truba{tva - ka`e za Danas profesor knji`ev-nosti iz Gu~e Nikola Stoji} (80), jedan je od tri i-va osniva~a prvog Sabora truba~a, koji je odr`anu porti seoske crkve, 14. oktobra 1961. godine napraznik Pokrova presvete bogorodice.

- Sabor je po~injao na tradiciji, na predstavinarodnog duha, koja je bila druga~ija od ovog{to danas vidimo. Sada se pri~a o hektolitrimapiva i stotinama hiljada du{a, a niko ne pri~a omalenoj Gu~i o kojoj je napisano vi{e od stotinuknjiga, a to je ~udo. Me|utim, mi smo pregura-li i Tita, i nad`iveli ga, tako da verujem da se Sa-bor jeste malo pognuo, ali }e se ispraviti i sve }eto da otrese - ka`e Stoji}.

Dok sedimo ispod lipe u porti crkve gde jesve po~elo, Nikola se se}a da je nekoliko mla-dih {kolovanih Gu~ana bilo nezadovoljno ivo-tom u palanci, gde je sve bilo prepu{teno poli-tici i obele`avanju politi~kih datuma, pa su hte-li to da promene.

- Setio sam se svojih do`ivljava iz rata, jer samkao de~ak be`ao po okolnim selima, videv{i ka-ko ljudi, na prelima, umeju lepo da pri~aju i pe-vaju. Tu zimu 1960/61. i{li smo po selima i osni-vali dru{tva i grupe, a u rano prole}e napravilimanifestaciju „Draga~evo kroz pesmu i igru“.Tu su se, uz ostale, pojavila i dva truba~ka orke-stra - jedan iz Rtiju, Sre}ka Obradovi}a, i drugiDesimira Peri{i}a iz Gora~i}a. Mi se tad setimotruba~a! Izme|u dva rata u Draga~evu su `aririi palili samo truba~i, druge muzike gotovo nijeni bilo. Postojalo je destak, petnaest orkestara uokolini Gu~e. Odlu~imo te 1961. da napravimotruba~ki sabor. Odemo kod jednog starog truba-~a Doj~ila \uki}a, poznatog po tome se triput`enio i imao devetnaestoro dece, ali je ve} biobolestan. Po drugim selima smo i{li i nismo na-lazili truba~e, gra|anski rat je u~inio svoje. Dru-go, truba je skup instrument, za orkestar trebasedam, osam ljudi, a tada se pojavila harmoni-ka, tako da se truba skoro ugasila. Prona{li smouz ona dva orksetra jo{ jedan na kraju Draga~e-va, u Aljinu ispod Ov~ara, i ~etvrti u selu Grab na

Jelici. Doneli su, pored ostalog, neke trube kojeje progrizla r|a. Odemo, zakuvamo malo p{e-ni~nog testa, zalepimo rupe na trubama... Pri-hvate oni da napravimo Sabor i da se na njemutakmi~e - se}a se Stoji}.

Obavestili su pesnika Branka V. Radi~evi}a,tada urednika Duge i razglasili stvar.

- Zvani~ne vlasti u to vreme nisu ni verova-le da }emo mi ne{to napraviti, pa se nisu mno-go ni interesovale. Kad smo mi ve} zakazali pr-vi sabor, bilo je kasno. Sko~ili su: „Kako to?Koga ste pitali?“ Zvali su nas u Beograd vi{eputa u Socijalisti~ki savez. Lokalni i regionalnipoliti~ari kad su ~uli da }e sabor biti u porti, ni-su hteli da u|u ovde. I tako, napravimo pro-gram, odlu~imo da se svira pesma „Sa Ov~arai Kablara“ koja, ina~e, nije bila posve}ena Ti-tu, to su posle rata uzeli komunisti, dopalo imse. Ona je nastala u 19. veku i pevali su je do-brovoljci koji su dolazili u Srbiju da se boreprotiv Turaka. Pevali su: „Sa Ov~ara i Kablara,~obanica progovara, srpski kne`e, primi na-ske, u redove srbijanske“. Me|utim, to je po-sle postala ram pesma, u nju su ulazile razneli~nosti. Pevala se i nekom Rakovi}u, ~etni~-kom komandantu iz okoline ^a~ka i sli~no.

Danas je ta pesma himna Sabora, jer je na pr-vom svirana kao takmi~arska - ka`e Stoji}.

Na prvom saboru sem takmi~enja truba~aodr`ane su i saborske moma~ke ve~eri, skok udalj, bacanje kamena s ramena, ga|anje jabukekroz prsten...

- Za drugi sabor, imali smo i truba~e iz zapad-ne Srbije, za tre}i je planula ~itava truba~ka Sr-bija, sa juga se javio Bakija Baki}, sa istoka RakaKosti}, bilo je {esnaest orkestara i par zalutalihgostiju iz inostranstva. Na desetom saboru sepojavila prva televizija, italijanski RAI. Italijanisu prvi to objavili u svetu, za na{u televiziju minismo postojali. Bili smo politi~ki nepodobni,ovde su se svirale pesme, „Tamo daleko“ i „Mar{na Drinu“. Posle Italijana javljaju se Rusi, pitaju{ta se to ovde doga|a, njihova ministarka kultu-re je negde ~ula za nas. Pa ih poslala da napravereporta`u. Posle su tu reporta`u emitovali u to-ku finalne utakmice svetskog prvenstva u hoke-ju na ledu izme|u [vedske i Sovjetskog Saveza.Rusi i ostali su shvatili va`nost Gu~e, pre na{ih,koji tek tada po~inju da se interesuju. To tada,me|utim, niko vi{e nije mogao da zaustavi - se-}a se Stoji} pedest godina kasnije.

D. Petrovi}

EKREM MAMUTOVI]:Na vrh Olimpa pod Jelicom

Na ovogodi{njem Svetskom prvenstvu truba~a boje srpskog truba-{tva brani}e i majstor trube Ekrem Mamutovi} iz Vranja, koji na-stavlja tradiciju orkestra „ju`nja~kog Sa~ma“ Bakije Baki}a. Za pr-

vu trubu sveta bori}e se instrumentalnom verzijom pesme „Kraj poto-ka, bistre vode“ i „Ekremovim ~o~ekom“.

- Du`e od tri meseca ve`bamo svakog dana, i to po ~etiri ili pet sati.Ulog je veliki, mo`da i najve}i, jer jednom se u karijeri pru`a prilika dabudete najbolji na svetu. Ne sumnjam da }e sve da pr{ti od dobrog zvu-ka - obja{njava za Danas Ekrem Mamutovi}.

Njegov orkestar je progla{en najboljim na pro{logodi{njoj Gu~i.Ekrem }e svirati na novoj trubi, za koju ka`e da mora da se „razduvai da postigne potpuno saglasje izme|u vazduha i prstiju na dirkama“.Orkestar }e biti u skladu sa pravilima deseto~lani, i tu je Ekremova„poslednja“, jer on je u ulozi selektora i ~oveka koji nosi najve}u od-govornost.

- Mi ponekad romske svadbe sviramo sa po dvanaest ~lanova. Svismo uglavnom mladi, najmla|i ~lan ima 18, a najstariji oko 50 godi-na. U orkestru svira moj brat, on je prvi bas, a otac je druga truba -ka`e Ekrem.

O tome {to }e ove godine biti jedini predstavnik „ju`ne pruge“ u tak-mi~enju za Prvu trubu sveta Mamutovi} ka`e:

- To je obaveza i ~ast da predstavljamo na{ grad Vranje i doprinese-mo daljoj popularizaciji muzike ovog kraja neguju}i tradiciju najboljegtruba~a svih vremena Bakije Baki}a i vranjanski melos. Ja sam to pri-hvatio kada sam preuzeo orkestar. Volim da sviram sve na{e stare vra-njanske pesme, ali volim i drugu vrstu muzike, recimo, d`ez - ka`e ovajtruba~ najavljuju}i „spektakl po povratku u Vranje i svirku za ceo grad“,naravno pod uslovom da se ostvari o~ekivani rezultat.

Ekrem ima jedinstvenu priliku da iako mlad nadma{i Bakiju Baki}a,Bobana Markovi}a, Junuza Ismailovi}a, Osmana Salijevi}a, Fejata Sej-di}a „truba~ke Bogove sa juga Srbije“ i da se vine na truba~ki Olimppodno Jelice.

Vojkan Risti}

DEJAN PETROVI]:Spremite se za StonseSvi ti dani u Gu~i imaju poseban duh koji ulazi u ljude. Tako da je gu-

~anska atmosfera neponovljiva, druga~ija nego igde drugde na sve-tu - ka`e za Danas Dejan Petrovi} iz U`ica, pro{logodi{nji osvaja~ Pr-

ve truba Gu~e. Sin ~uvenog truba~a Mi}e Petrovi}a, ~iji orkestar ove go-dine, uz Ekrema Mamutovi}a, predstavlja Srbiju na premijernom tak-mi~enju za Prvu trubu sveta, odr`a}e i solisti~ki koncert 15. avgusta is-pred Doma kulture u Gu~i na kome }e, kako ka`e, svirati ne samo na-rodnu pesmu. Mo}i }ete da ~ujete i njihove specijalite, recimo ‘’Smokeon the water’’, hard-rok himnu Dip Parpla.

- Ja sam od malih nogu te`io ka tome da obra|ujemo stvari, i mi smoljudima prepoznatljivi po tome. Uglavnom se svi orkestri baziraju nasvirci nekih ~o~eka, meni je prioritet srpska muzika, pesme i kola, i ob-rade stranih stvari. Sviramo i Stinga i Tinu Tarner i Stonse i Dip parpl...Pored klasi~nog truba~kog benda nastupamo i kao ‘’Dejan Petrovi} bigbend’’ gde imamo i klavijauture, bas gitaru, gitaru, enski i mu{ki vokal.Gde god se pojavimo ljudi prvo ka`u - kakve veze imaju klavijature i gi-tare sa trubama, ali na kraju polude totalno jer ne mogu da veruju da misviramo ‘’Englishman in New York’’ od Stinga ili ‘’Proud Mary’’ od Ti-ne Tarner. To }emo, uz srpske kompozicije, svirati i u Gu~i. Sviramo zapubliku od sedam do 77 godina i obe}avam izuzetno lud provod- pri~aDejan za Danas.

Za Gu~u se, ka`e, njegov orkestar priprema ve} vi{e od pola godine.Na takmi~enju za prvu trubu sveta svira}e kompozicije ‘’Gradinom cve-}e cvetalo’’ i kolo ‘’Homoljski vez’’.

- Ima tu sigurno pet, {est ozbiljnih orkestara i ozbiljne konkurencije.Mislim da mo`emo da pobedimo - uveren je Petrovi}.

Njegov orkestar svirao je i mnogim svetskim zvezdama.- Sviramo u Drvengradu kod Kusturice ve} sedam godina i sve te jav-

ne li~nosti smo mi do~ekali i ispra}ali. I Maradonu, i Nikiti Mihalkova,i D`onija Depa za Srpsku novu godinu. Dep se naslu{ao mnogo dobrihtruba~a, ali ovakav stil sviranja sigurno nije ~uo. Bilo mu je ~udno kad jevideo takav sastav i takav zvuk. Prvo smo ga malo obradovali s nekimna{im kompozicijama, pa smo posle pre{li na obrade Stinga, Stonsa, DipParpl. On je ~ovek zinuo. Nije mogao da veruje da tako mlad sastav, aprosek nam je od 18 do 26 godina, svira tako dobro. Po~eo je da |uska.Pozdravio se sa svim ~lanovima orkestra, a mene je zagrlio i poljubio.Maradona je |uskao celu no} - se}a se Dejan.

D. Petrovi}

Kolj [irokaOsamnaesti sabor posetio Kolj [iroka, ta-

da{nji predsednik Republi~ke konferencijeSocijalisti~kog saveza radnog naroda.

(18. sabor, 1-3. septembar 1978)

Dra`a s delegacijomU Gu~i se 1982 . prvi put obrela visoka

dr`avna delegacija predvo|ena Dragosla-vom Dra`om Markovi}em, ~lanom Pred-sedni{tva CK SKJ.

(22. sabor, 27-29 avgust)

[eik u {oku[eik Ahmad Abdulah Aljmuheni, koji je

stigao sa igra~ima ko{arka{kog kluba „Ko-zna“ iz Kuvajta posmatraju}i {ta se de{ava,hvatao se za glavu i govorio: „Za{to svi ovdepri~aju da ste u krizi kada `ivite u izobilju.Pa, ovo jo{ nisam video, ovoliko mesa, tru-ba i naroda. Je li ovo nacionalni praznik?“

(23. sabor; 26 - 28. avgust 1983. godine)

Tito i Zlatne „uste“Dvadeset sedmi sabor truba~a bi}e

upam}en i po nastupu „ameri~kih Draga~e-vaca“, orkestra „Zlatne uste“ iz Njujorka. Nisumogli da pogode re~ „usne“, pa u naziv „turi-li“ - „uste“. A na saboru je odr`ana i tradicio-nalna priredba: „Lepota se brani lepotom - 50godina dolaska J.B. Tita na ~elo Partije“.

(27. sabor; 21 - 23. avgust 1987. godine)

Po~’o ratNa prostoru biv{e SFRJ se tada ratovalo.

Saborski doma}in, kompozitor Zoran Hri-sti}, rekao je: „Sada, kada u bli`oj i daljojokolini ponovo urli~u ratne trube, glavnigrad truba~a, Gu~a, daruje svetu sklad i har-moniju, koji muziku ~ine razumljivom zavascelo ~ove~anstvo“.

(31. sabor; 23 - 25. avgust 1991. godine)

Kraji{nici pod oru`jem

Grupa od 46 Kraji{nika ka Gu~i je krenu-la i stigla pod oru`jem. To su bili ljudi iz oko-line Knina, ~lanovi kulturno - umetni~kihdru{tava u Strmici i Gra~acu. Pri dolasku,pred Beogradom, morali su privremeno daostave duge cevi, a u Gu~i su i revolvere da-li policiji na ~uvanje.

(32. sabor; 21 - 23. avgust 1992. godine)

PET BANKI

Krstivoje pe{ke,Brena helikopterom

Sabora{i su prisustvovali malom vazdu-{nom desantu: iz helikoptera je iza{la LepaBrena sa suprugom Bobom @ivojinovi}em.Majstor frule Krstivoje Suboti} iz Ose~enicekod Mionice, me|utim, nije imao novaca„za podvoz“, pa je u Gu~u prispeo pe{a~e}i80 kilometara.

(33. sabor; 20 - 22. avgust 1993. godine)

Spomen majstorimaReporter „Ilustrovane Politike“ bele`i pr-

vog saborskog dana: „Samo {to nije svanu-lo, a u {atri „Pod lipom“, najpoznatijom u cr-kvenoj porti, svira ~ak osam orkestara. Zo-ran Hristi}, kompozitor i Adam Tadi}, sa ju-`ne strane, na zidu zgrade Doma kulture,otkrili su spomen - obele`je majstorima tru-be, na kome su, do Pedesetog sabora, traj-no ispisana imena najboljih, njih 42.

(36. sabor; 23 - 25. avgust 1996. godine)

Internet stigao na va{ar

„Informatika“ AD iz Beograda postavilaje internet prezentaciju Sabora. Ni{ta ~ud-no, rekao je jedan od predstavnika ove fir-me, jer Internet je jedan veliki va{ar...

(37. sabor; 22 - 24. avgust 1997. godine)

Spomenik od Kari}aU centru varo{ice otkriven spomenik

Truba~u (bronzana skulptura visoka 2,60metara), dar Fondacije „Bra}a Kari}“

(38. sabor; 21 - 23. avgust 1998. godine)

Veselo posle bombiIako je ovaj sabor odr`an posle NATO

bombardovanja, kada je po teritoriji op{ti-ne Lu~ani od 5. aprila do 17. maja 1999. go-dine dejstvovano je sa ukupno 78 projetila,fe{ti je prisustvovalo oko 200.000 gostiju.

(39. sabor; 20 - 22. avgust 1999. godine)

Zastava na Mont Everestu

Zastava Sabora truba~a vijori se od 2000.godine i na najvi{em zemljinom vrhu - MontEverestu na Himalajima (8848 m). Tamo jeodneo i pobo alpinista Dragan Ja}imovi},rodom iz Puhova, sela na sredokra}i izme|uGu~e i Lu~ana, jedini srpski osvaja~ tog vrha.Sabor je svrstan u kulturnu ba{tinu Ujedinje-nih nacija, a 40 godina postojanja zabele`e-no je i u Ginisovoj knjizi rekorda.

(40. sabor; 24 - 27. avgust 2000. godine)

PET BANKIOd ove godine Sabor postaje truba~ki Mondijal

Ko }e biti Prva truba sveta?Me|unarodno takmi~enje 15 truba~kih orkestara odr`a}e se prvi put u istoriji na stadionu u Gu~i u ~etvrtak

19. avgusta, a Srbiju }e predstavljati sastavi Dejana Petrovi}a iz U`ica i Ekrema Mamutovi}a iz Vranja

1. Sergejevo-posadski okru`ni orkestar (Rusija)

2. Kraji{ki truba~i - Republika Srpska3. Kein Vorspiel - Nema~ka4. Bra}a Kadrievi - Makedonija5. Lobez - Poljska6. Orkestar Cambo

Agu{ev - Makedonija7. Fe{ta band - Slovenija

8. Zlatne uste - Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave

9. Dejan Petrovi} - Srbija10. Grac - Austrija11. Safa Bolat ile Senlik Bandosu - Turska12. Trouba Ch’ti Orkestar - Francuska13. Temi{var - Rumunija14. Les 38 tonnes - Francuska15. Ekrem Mamutovi} - Srbija

Nikola Stoji}, jedan od tri `iva osniva~a Sabora truba~a u Gu~i

Prvih pedeset godinaU `iriju je bio profesor Miodrag Vasiljevi}, etnomuzikolog, njemu su se i suze pojavile u o~ima.

Rekao nam je: „Vi nemate pojma {ta se ovde doga|a“. Mi stvarno i nismo imali pojma

Ovde je sve po~elo: Nikola Stoji} u porti gu~anske crkve gde je odr`an prvi Sabor truba~a

Na praznik Pokrova presvete Bogorodice: Publika na Saboru truba~a 1961. godine Prvi pobednik: Truba~ Desimir Peri{i}

FINALISTI SVETSKOG PRVENSTVA

Pravi}emo fe{tu u Vranju ako pobedimo: Ekrem Mamutovi}

Orkestar Dejana Petrovi}a zabavlja goste u Drvengradu: Sa Maradonom i Kusturicom

D`oni Dep je |uskao za Srpsku novu godinu: Dejan Petrovi} sa slavnim glumcem

Vg

petak, 13. avgust 2010.JUBILARNI 50. SABOR U GU^IIVgpetak, 13. avgust 2010. JUBILARNI 50. SABOR U GU^I

Uz premijera \in|i}aPrvi sabor u XXI veku otvorio je doma}in

Matija Be}kovi}, a prisustvovao je i premi-jer Srbije Zoran \in|i} „Mislim da je ove go-dine Sabor dostigao svoj vrhunac... Jer, akoovde do|e preko 200.000 ljudi, to kazujeda je Sabor jedan od imid`a Srbije, jedanspoj modernog i tradicionalnog, koji na{uzemlju mo`e da promovi{e u svetu i da po-stanemo prepoznatljivi po tome. Jer, samatradicija, ako nije osavremenjena, ne mo`eda komunicira sa svetom“ - rekao je novina-rima premijer \in|i}.

(41. sabor; 23 - 26. avgust 2001. godine)

Predsednik i ^aplinova unuka

Doma}in je bio Dragan Kojadinovi}, mi-nistar kulture i informisanja. A na saborova-nje do{ao je i Boris Tadi}, predsednik Srbije,bar polovina republi~ke vlade i zavidan deobeogradskog diplomatskog kora. Tadi} seumalo potukao sa jednim sabora{em kojiga je opsovao. Posebna atrakcija je bila Kira^aplin, unuka ^arlija ^aplina.

(44. sabor; 5 - 8. avgust 2004. godine)

Ko{tunica o razumevanju

U ime Vlade Republike Srbije, pokrovite-lja Sabora, 46. finalno takmi~enje truba~aSrbije, u nedelju, 3. septembra, uz prisustvove}eg broja ministara, poslanika, diplomat-skih predstavnika, premijera Republike Srp-ske, Milorada Dodika, otvorio je premijer drVojislav Ko{tunica. „Oni koji ne mogu darazumeju Gu~u, ne razumeju Srbiju“- rekaoje premijer.

(46. sabor; 30. avgust - 3. septembar 2006. godine)

Po~ast Bobanu„U`ivajte u Gu~i! Ona je danas nadvisila

Srbiju!“ - rekao je podi`u}i saborsku zasta-vu, Milorad Albijani}, potpredsednik Na-rodne Skup{tine Srbije.

Na ovogodi{njem Saboru, predsednikSaborskog odbora, Slobodan Jolovi} je Bo-banu Markovi}u uru~io Povelju o imenova-nju za ambasadora Sabora u svetu, a SavetMesne zajednice Gu~a ga je proglasio po-~asnim gra|aninom ove varo{i, „Truba~kerepublike“. Broj posetilaca saborskog sajtaje pre{ao 1,5 miliona.

(47. sabor; 8 - 12. avgust 2007. godine)

Vukova nagradaZavr{no takmi~enje truba~a je otvorio

Aleksandar Vasiljevi~ Konuzin, ambasadorRusije . Sabor je dobio Vukovu nagradu.

(49. sabor; 5 - 9. avgust 2009. godine)

Od nastavnika fizi~kog do Mrkonji}a

Zanimljivo je ko je sve kroz istoriju otva-rao Sabor u Gu~i. Tako je, na primer, to 1965.u~inio Kosta Lukovi}, nastavnik fizi~kog vas-pitanja u Gu~i, 1990. Aleksandar Bako~evi},~lan Predsedni{tva SR Srbije, 1999. Ljubivo-je R{umovi}, pesnik, 2002. Matija Be}kovi},knji`evnik, 2005. Velimir Ili}, republi~ki mi-nistar za kapitalne investicije, 2006 dr Voji-slav Ko{tunica, premijer Republike Srbije,2007. Milorad Dodik, premijer RepublikeSrpske, 2008. i 2009. Milutin Mrkonji}, mi-nistar infrastrukture u Vladi Srbije.

PET BANKI

Ja sam i ranijih godina imao pozive da jedno ve~e pevam na stadionuu Gu~i, ali to nisam prihvatao, ne ele}i da oduzmem jedan deli} tru-bi. To je rezervisano vreme za njeno veli~anstvo trubu i }ao |aci. Sobzirom da je ovo pedeseta godi{njica, ja svoj nastup do`ivljavampod motom: Sestro trubo, do{li smo i mi. Pozdravljaju te sve harmo-nike, violine i frule Srbije, i ~estitaju ti ro|endan - ka`e u intervjuu za

Danas Miroslav Ili}, jedan od napopularnijih peva~a srpske narodne mu-zike, pred svoj nastup u Gu~i 21. avgusta.

Kako to da nikada ranije niste pevali u Gu~i?Pevao sam za svoj gro{, za stolom, uz truba~e. Biti u Gu~i a malo ne za-

pevati nije normalno. Ja sam se tek u Gu~i uverio da nije bezveze onaj izraz„truba na uvce“. Govorio sam - kako to - truba na uvce!? A onda sam shva-tio: Mnogo je gotivno! Ti sedi{, oni ti malo pri|u pa te zagolicaju nekim to-novima, koji ti prijaju, a ti ne veruje{ da tako mo`e da te miluje truba nadva santimetra od uha.

Otkad idete na Sabor?Od svoje dvadesete godine,

smatram sebe jednim od naj-starijih i najvernijih sabora{a.Retko koju Gu~u sam propu-stio. U Gu~i me privla~i taj sve-koliki {areni{, opu{tenost, onastara srpska izvorna dobrodu-{nost, susretljivost u do~eku, inaravno - truba. Za mene je uGu~i najve}i greh naljutiti sena nekoga zbog ne~ega. Ve}sam dosadio i bogu i naroduapostrofiraju}i i favorizuju}imoranje ~uvanja tradicional-nog, doma}eg, izvornog... Oviantiglobalisti mogu da se slika-ju. Ako ve} nismo postali glo-balno selo, samo {to nismo.Nemamo mi {ta tamo da po-nesemo u svet, savremena ci-vilizacija sve ima. Mi jedinomo`emo da ponesemo malo svojih obi~aja, jezika, kulture, i ja Gu~u vidimtako - kao mesto koje ~uva jedan deo srpske tradicije.

[ta radite kada do|ete na Sabor, a ne nastupate?Ja sam ranijih godina zakupljivao sa dru{tvom celu ku}u. Po|e nas se-

dam, osam, ~etiri, pet parova, provedemo se... Kad ustanem ujutru prvouzimam slatko, ladnu izvorsku vodu, do pre 20 godina, bogami, i{la je i lju-ta rakijica. Onda {etnja, i mladi bi rekli - kuliranje. Klanca{, kako ka`u mo-ji u Mr~ajevcima, uzdu` i popreko, u`iva{. Vidi{ sve {to treba da se vidi,proba{ sve {to treba da se proba, pipne{ sve {to treba da se pipne... Svojevre-meno sam voleo najvi{e da slu{am Fejata Sejdi}a, i kada truba~i zasviraju„Moj, Milane, jabuko sa grane“.

Kako }e izgledati va{ nastup ?Peva}u sa truba~ima Dejana Petrovi}a u Gu~i ~etiri stvari koje mogu da

se prilagode trubi a da ne ispadnu sme{ne: „Nije ivot jedna ena“, „Polo-mi}u ~a{e od kristala“, „Pozdravi je pozdravi“ i „La`u da vreme le~i sve“.Nikada nisam snimio nijednu pesmu sa truba~ima. Nije se dalo. Meni se nesvi|a {to je u poslednje vreme to postalo trend, pa se truba~i siluju, i to sekoristi ne zato {to je lepo, nego - jer je moderno.

Je l’ volite Bobana Markovi}a i Gorana Bregovi}a koji su ve} svetskezvezde?

Boban je meni jo{ pre 20 godina bio gost na koncertu, volim ga. A {to seti~e Bregovi}a, on nije prvi put gore, u Gu~i. Da to {to on svira izvodi, reci-mo, u Atini ili Lisabonu, pa u redu. Ali on je pro{le godine, gledao sam ga,taj svoj repertoar prilagodio trubama. I to je meni jako zasmetalo. Po me-ni je to nedopustivo. Ne mo`e on na taj na~in praviti kerefeke od truba.

Mo`emo li trubu odneti u svet i Evropu kada i oni imaju svoje veomadobre truba~e. Da li ste slu{ali strane truba~e?

Pa pobogu, sinko, kako dane! Ja najmanje slu{am narod-njake. U ^ikagu sam molioprijatelje da me vode na auten-ti~na mesta gde je nastao ~uve-ni ~ika{ki bluz. U kolimaimam CD D`ona Koltrejna, onnije truba~, ali je duva~.

Kako vam se svi|a {to srp-ski truba~i u poslednje vre-me obra|uju pesme klasikarokenrola?

To je prvi po~eo da radi Bo-ban Markovi}, da koketira sanotama koje su izvan doma-}eg folklornog miljea. On ih jesve i zarazio time, zagolicao imapetite. Me|utim, ne treba utome preterivati. Ja sam jednegodine bio u Americi kada jeBoban gostovao u jednoj vrloreprezentativnoj sali, gde susvirale neke svetske face. Bilo

je u publici mnogo vi{e Srba nego Amerikanaca. On po~ne da svira sve teobrade i posle nekog vremena Srbima dosadilo, bili su spremni da ga ma-lo „udare“ po u{ima. I to bi i bilo, da mu ja nisam do{apnuo: „Boban~e, dajmalo }irilice“. Neki Amerikanci sa kojima sam bio na koncertu pitali su:„Pa {ta je ovde va{e?“. Ne sme se be`ati od su{tine. Majstor si ako ne{to svo-je tako upakuje{ da se svidi i onom tamo.

Pristajete li na podelu da pola Srbije ide u Gu~u, a pola na Egzit?Ne, ne, ne... Ne znam ko to poku{ava da nas posva|a. To su dve sjajne

pri~e za Srbiju, ali nemaju veze jedna sa drugom. Mislim da je vrlo zlona-merno stavljati ih u suprotnost. Pogotovo ako oni drugi misle da u Gu~uidu samo „seljaci“. To su gluposti. To mene li~no vre|a. Jednom se `ivi, ine propustite da za taj jedan ivot odete u Gu~u. Omiri{ite, probajte, i pip-nite sve! Dragoljub Petrovi}

SATNICA DESET DANA - (13 - 22. avgust 2010. god.) PETAK, 13. 08. 2010.

10:00 - Otvaranje kod Spomenika truba-~u 11:00 - Sve~ano otvaranje zgrade Muze-ja trube i spomenika Desimiru Peri{i}u, pr-vom pobedniku Draga~evskog sabora tru-ba~a 12:00 - Sve~ana akademija povodomobele`avanja 50. godina Sabora truba~a17:00 - Promocija monografije ‘’Gu~a - polaveka Sabora truba~a’’ 20:00 - Kulturno-umetni~ki program truba~a i peva~kih gru-pa- pozornica ispred Doma kulture

SUBOTA, 14. 08. 2010. 10:00 - Tokom celog dana kulturno-

umetni~ki program - pozornica ispred Domakulture 16:00 - Otvaranje izlo`be draga~ev-ske privrede - sportski centar 20:00 - Kon-cert Dejana Lazarevi}a sa gostima - pozor-nica ispred Doma kulture

NEDELJA, 15. 08. 2010. 10:00 - Tokom celog dana kulturno-

umetni~ki program - pozornica ispred Domakulture 20:00 - Koncert Dejana Petrovi}a sagostima - pozornica ispred Doma kulture

PONEDELJAK, 16. 08. 2010. 10:00 - Tokom celog dana kulturno-

umetni~ki program - pozornica ispred Do-

ma kulture 11:00 - Otvaranje izlo`be „Ku-}a je na{a velika su{tina“ autora Bo`idaraPetrovi}a - Dom kulture 20:00 - Koncertgrupe Balkanika Sanje Ili}a i koncert Dra-gana Koji}a Kebe sa truba~ima - pozornicana stadionu

UTORAK, 17. 08. 2010. 10:00 - Tokom celog dana kulturno-

umetni~ki program - pozornica ispred Domakulture 18:00 - Dokumentarni film o srpskojtrubi „Od Hana do Kana“ - premijera 20:00- Koncert Bobana i Marka Markovi}a i sasta-va Shantel & Bucovina Club Orkestar - po-zornica na stadionu

SREDA, 18. 08. 2010. 10:00 - Tokom celog dana kulturno-

umetni~ki program - pozornica ispred Domakulture 18:00 - Takmi~enje mladih truba~kihorkestara - pionirskih i omladinskih - pozor-nica ispred Doma kulture 21:00 - KoncertGorana Bregovi}a - pozornica na stadionu

^ETVRTAK, 19. 08. 2010 10:00 - Tokom celog dana kulturno-

umetni~ki program - pozornica ispred Do-ma kulture 13:00 - Promocija turisti~ke po-nude Moravi~kog okruga (^a~ak, Lu~ani)

16:00 - Polufinalno takmi~enje truba~kihorkestara (seniori) - Dom kulture 19:00 -Priredba „Pobedili su - zaslu`ili su“ - pozor-nica ispred Doma kulture 20:00 - Koncerttruba~kog orkestra Golec Orkiestra - Polj-ska - pozornica na stadionu 21:00 - Me|u-narodno takmi~enje truba~kih orkestara ikoncert slovena~ke grupe Magnifico - po-zornica na stadionu

PETAK, 20. 08. 201007:00 - Truba~ka budilica - ulice Gu~e

10:00 Tokom celog dana kulturno-umetni~-ki program - pozornica ispred Doma kulture13:00 - Takmi~enje zdravi~ara, izbor najlep-{e narodne no{nje - pozornica ispred Domakulture 14:00 - Narodni (sportski) vi{eboj -na stadionu 17:00 - Defile u~esnika progra-ma - ulice Gu~e 18:00 - Veliko saborsko ko-lo - nominacija za Ginisovu knjigu rekorda23:00 - Pono}ni truba~ki koncert - pozorni-ca na stadionu (orkestar Dejana Petrovi}aprotiv orkestra Elvisa Ajdinovi}a - orkestarDejana Lazarevi}a / orkestar Ekrema Mamu-tovi}a - orkestar Dejana Jev|i}a i DraganaLazovi}a / orkestar Bo`idara Nikoli}a - orke-star Gvozdena Rosi}a / orkestar Sini{e Stan-kovi}a - orkestar Bojana Krsti}a / orkestar„Barka“)

SUBOTA, 21. 08. 2010. 07:00 - Truba~ka budilica - ulice Gu~e

10:00 - Tokom celog dana kulturno-umet-ni~ki program - pozornica ispred Doma kul-ture 11:00 - Defile u~esnika programa - uli-ce Gu~e 12:00 - Improvizacija stare draga-~evske svadbe - pozornica ispred Doma kul-ture. 20:00 - Finalno takmi~enje truba~kihorkestara (seniori) i koncert Miroslava Ili} -pozornica na stadionu 21:00 - Izbor najlep-{e sabora{ice „Mis Sabora“- pozornica is-pred Doma kulture.

NEDELJA, 22. 08. 2010. 10:00 - Kulturno-umetni~ki program -

pozornica ispred Doma kulture - truba~kiorkestri iz zemlje i inostranstva 15:00 - Kon-cert pobednika 50. Sabora truba~a u Gu~i -Dom kulture 20:00 - Veliko saborsko kolo„Dovi|enja do idu}eg Sabora“

PRENOSI NA TV PINKUTelevizija Pink }e od 16. do 21. avgusta

imati direktna uklju~enja sa Sabora. Svakogdana od 10 sati, Pink }e prenositi prepo-dnevni program ispred Doma kulture u Gu-~i, i svih {est koncerata koji se odr`avajuuve~e na stadionu FK Draga~evo.

UGu~i je vrlo dobra energija i mislim da }emoi ove godine napraviti haos. Nastupamo upunom rokenrol sastavu. Imamo bubnjara,

bas gitaru, elektri~nu gitaru, plus elektroniku,kao i najboji bras orkestar u Srbiji, dakle, kom-pletan zvuk odi{e nabojem, ima tu i izvornog imodernog koje u svojim aran`manima poku{a-vam da dobacim do publike - ka`e za Danas Sa-nja Ili}, koji }e sa svojom grupom Balkanika na-stupiti na glavnoj bini 16. avgusta. Balkanika je ipro{le godine nastupila na Saboru truba~a i po-stigla veliki uspeh.

Po ~emu }e se ovaj koncert razlikova-ti od pro{logodi{njeg?

Iza{ao je u me|uvremenu na{ novialbum ‘’Ceeepaj!’’. Svirali smo lane sa-mo tu naslovnu numeru i uspeh tekompoziozicije u Gu~i je uticao da na-pravimo ceo album sa duva~kimpesmama. To se pokazalo kaofenomenalan potez jer, zaista,publika i u Kini, i u Tur-skoj, i u Sloveniji, na bilokom meridijanu, pri-hvata takvu varijan-tu. I sam sam iz-nena|en koli-ko ta muzi-ka sa du-va~imai m aenergije.Album se zo-ve ‘’Cepaaaj’’ jer kada muzi-kanti ne{to do daske `ele daodrade na bini, ka`u: ‘’E, sadaidemo da cepamo’’.

Kao ~ovek iz rokenrol sveta, da li lumpujeteuz truba~e?

Ja sam se susreo sa truba~ima kao klinac, kadsam odlazio u beogradski kafanu ‘’Madera’’. Tuje postojalo jedno dru{tvo starijih ‘’madera{a’’koji su obavezno za prvi januar u 12 sati lumpo-vali uz truba~e, i tada sam, pomalo sa strane, sla-vio sa njima. Kasnije nisam praktikovao da sedru im sa truba~ima i da lumpujem, jer mi se ~i-nilo da truba~e mogu slu{ati u vrh glave 15 mi-nuta. Me|utim, kada sam upleo truba~e u Bal-kaniku, i sa svojim aran`manima, elektronikom,napravio savr{en spoj, to mi se svidelo, iako me

ni danas sami truba~i mnogo ne interesuju.Da li vam smeta kad vas porede sa Bre-

govi}em?Uop{te me to ne doti~e. U kontakt sa tru-

ba~ima sam do{ao mnogo pre njega, ali samuradio ~itavu pri~u kada sam osetio da

to treba. Na{e grupe i na{i koncer-ti uop{te nisu za upore|ivanje,

jer je na{ koncert pun energi-je, toliko ljudi ska~e i u`iva,

a i koncepti su potpunorazli~iti. Evo da ja vas

pitam - za{to meneporede sa Bregovi-

}em? Zato {to i janosim belo

odelo? Pa iTito je no-sio belo

odelo. Morateda znate da belo odelo najbolje stoji.Kad god se neko pojavi u njemu, toje spektakularno. Crno je malo dis-kretno. D. Petrovi}

Miroslav Ili}, pred svoj prvi nastup u Gu~i,o saborskim lumperajkama i dogodov{tinama

Trubo, sre}an ti ro|endan

Velika je ~ast za mene da mogu svirati naGu~i, ali po{to ne volim obe}avanja i o~e-kivanja, jer je to kolevka razo~arenja, mo-

gu samo re}i da ~u sa momcima dati sve od se-be na bini - ka`e za Danas Robert Pe{ut, pozna-tiji pod pseudonimom Manjifiko, jedan od naj-popularnijih slovena~kih muzi~ara, koji naglavnoj pozornici nastupa 19. avgusta. Manjifi-ko je, ina~e, kum Ramba Amadeusa, veliki pri-jatelj glumca Dragana Bjelogrli}a, igra u srp-skoj seriji „Montevideo, Bog te video“, a njego-vi nastupi karakteristi~ni su i po tome {to pu-bliku tera da mu vi~e: „Manjifiko je peder“.

Da li ste ranije bili u Gu~i? Nikada ranije, mada znam za nju otkad sam

bio klinac, tako da ova muzika za mene nije ni-kakvo otkri}e ve} ne{to {to je deo mene i {tonosim u sebi.

Za{to su Slovenci, pored Srba, najbrojnijiposetioci Gu~e?

Pa Slovenci ba{ ne mogu da se pohvale da ihneko jako voli a ~udnom igrom sudbine ispa-da da ih jedino Srbi obo`avaju. Zato Slovencivole masovno da odlaze u Srbiju jer se tamoopuste i svi ih gotive. Po{to su hrana i pi}e kva-litetni i relativno jeftini za slovena~ki d`ep, tudolazi do „razvaljivanja“. Srbima je to sme{noi jo{ ih bodre u tome.

Kako se mo`e nazvati muzika koju vi i va{bend svirate. To je neka me{avina disko-et-no-rok-d`eza. [ta vas inspiri{e da takvu mu-ziku pravite?

Sebe bih mogao nazvati kantautorom ali neonim usamljenim, anglosaksonskim, sa gita-rom. Ja sam neko ko voli da se dru`i i u`iva samuzi~arima na bini. Za mene je va`no da seose}am prirodno dok komponujem i dok izvo-dim to {to radim. Kada bih bio crnac i `iveo uAmerici najverovatnije bih svirao bluz ili repo-vao, jer bi to nekako bilo prirodno. D. P.

Manjifiko, jedan od najpopularnijih slovena~kih muzi~ara, prvi put u Gu~i

Slovenci vole „razvaljivanje“

Sanja Ili} o drugom koncertu Balkanike na Saboru

Cepamo sa truba~ima

petak, 13. avgust 2010.VIIg

petak, 13. avgust 2010.VIg

JUBILARNI 50. SABOR U GU^I JUBILARNI 50. SABOR U GU^I

K ako se od a~ka, preko planine Jelice, krene ka Gu~i, vi{e nikakviputokazi nisu potrebni. Na samom ulasku u atar Gu~e, »na vr’~uke«, kako se ka`e, nikla je kafana. Verovatno u porodi~noj

ku}i, kako bi druga~ije moglo da bude. Ono, me|utim, {to zamenjujesve putokaze, sve kalendare, jeste ogroman zemljani lonac, zapreminebar stotinak litara, ispod oblica koje gore i fini{iraju zavr{etak svad-barskog kupusa.

Dakle, to je taj znak da smo u Gu~i. Isto tako, znak da je avgust, da po~in-je Draga~evski sabor truba~a. I dalje, ni{ta se ne menja: u svakoj kafani, is-pod svake {atre, gori vatra ispod zemljanih sudova, napravljenih nedalekoodavde. U ~uvenoj Zlakusi, odakle je grn~arsko posu|e krenulo {irom Srbije.Mnogo godina kasnije, tehnologija }e sve ovo primeniti i osavremeniti, nar-avno i skupo, ama preskupo naplatiti. Tako smo dobili hromirano posu|es debelim dnom u kojima se svadbarski kupus, na elektri~noj ringliuklju~enoj na jedinicu, mo`e kr~kati celu no}. Ipak, to nije to: nema tu onogmirisa dima, nema truba~a, nema ni~ega {to je slika i prilika Gu~e.

A ona je, bar {to se trpeze ti~e, iskreno re~eno vrlo skromna: pomenutikupus, onda pe~enje. Prase}e kao glavno jelo, jagnje}e kao salata. I to bibilo sve da nema jednog iznena|enja. Zove se hajdu~ki }evap, li~i na hor-izontalni giros, ali to nije to. Ovaj »giros« ima i miris i ukus Srbije, sa nekiminovacijama dodu{e. Uostalom, detaljnije u receptu {to sledi.

Elem, to bi bilo sve, da savremena tehnologija i ovde nije ume{alasvoje prste: sve je vi{e kioska s hamburgerima, kobasicama, picama...svim onim {to se zove brza hrana. Ali, to nije tema.

Tema jesu oni {to ~uvaju nasle|e predaka: Gu~a i okolina poznati supo mleku, dalje kajmaku i siru, krompiru, poslednjih vekova i kukuruzovde lepo uspeva, pa je ne tako davno, dok se hleb mesio a ne kupovao,postojao obi~aj da se prave dve vrste hleba: p{eni~ni i muruzni.

Davne 1840. godine, najstariji Bro}i} otvorio je u Gu~i konak ikafanu. Onda se sve to prenosilo s kolena na koleno, tako da je sada{njivlasnik Predrag (poznatiji kao Dragan) Bro}i} (poznatiji kao Da~o),krenuo da slavu ovda{nje kuhinje prenosi dalje.

Elem »Da~o« sprema sve ono {to se u ovom kraju odvajkada spre-malo: pravi pa{tetu od ~varaka, mesi proju, kuva naravno kupus, spre-ma (po uputstvima Vuka Karad`i}a) manastirske {nicle, june}i ribi} ku-pa u kajmaku, sla`e krompiru{u, sladi se tikvenikom.

Sve to u Gu~i, ali i u Beogradu.Godine 1997, »Da~o« je stigao i na Karaburmu. Miris Gu~e zadahn-

uo je prestonicu i tako je nastao jedan od prvih autenti~nih nacionalnihrestorana. Da sve bude onako kao {to treba, brine se Draganova k}iDanka. Direktor, menad`er, vlasnik, upravnik... zovite je kako godho}ete, ona sve to jeste.

A veza sa Gu~om? Naravno, svaki krompir strigao je odatle, svakakri{ka sira ili kajmaka tako|e, projino bra{no mleveno je na poto~ari, akukuruz rastao na obroncima brda zapadne Srbije. Odatle su stigli i re-cepti koje objavljujemo.

Svadbarski kupusKupus – 70 kg; me{ano meso – 15 kg; lovorov list – 2 kese; biberu zrnu – 100 g; tucana slatka paprika – 100 g; ljuta paprika – 100g; svinjska mast

Kako osvane Velika gospojina, a to je krajem avgusta, odigrava sesabor truba~a u Gu~i, pa je stiglo vreme da se pripremi prvi rasko{anru~ak od kiselog kupusa. Kako, me|utim, kad mu jo{ vreme nije. Pravigurmani smislili su na~in kako da ukisele kupus »na brzaka«.

Pre svega glavicu valja osloboditi od spoljnih listova, pa joj izvadi-ti ko~anj. Pripremi se i {erpa velika toliko da primi pomenutu glavicu,jedna kesica limuntusa, uvri zasoljena voda koliko da dobro potopikupus.

U udubljenje od ko~anja uspe se limuntus, glavica polo`i u {erpu panalije vrelom slanom vodom, poklopi velikim oblutkom, pa na toplom(dakle na sobnoj temperatruri) ostavi tri dana. I kiseli kupus je spre-man za dalje. Kad se ima vi{e vremena (nedelju dana) postupak jeidenti~an, ali se kupus kiseli bez limuntusa, pa dobije svoju, prirodnukiselinu.

Ko god da je pro~itao mere za ovu |akoniju, shvati}e odmah za{tose zove »svadbarski kupus«. Mera je, naime, za jednu skromnu svadbuod dvestotinak du{a, a najukusnije biva ako se sprema na saboru zanekoliko desetina hiljada du{a. Zato je, kako mi je svojevremeno pri~aojedan kafed`ija, svadbarski kupus najbolji prvih dana Sabora. Posle sveto krene da se radi onako »instant«.

Ono {to nikako nije »na brzaka« jeste meso. Mora da ga bude petvrsta: sve`a junetina, svinjetina i jagnjetina, dimljena svinjetina i ov~eti-na. Odnos sve`eg i dimljenog treba da je dva prema jedan. Dakle, desetkilograma sve`eg, na pet kila su{enog. E sad, kako u ku}i ovo primeni-ti: nikako. Valja se samo podsetiti operacije deljenja, a i od mesa ne mo-ra da bude ba{ svega. »Mo`e i bez kavijara«.

Elem, zemljani sud od sto litara se dobro podma`e svinjskom ma{}u,pa pristupi slaganju: red kupusa, red mesa, a izme|u lovorov list i biberu zrnu {to se ne`no zapra{i slatkom i ljutom alevom paprikom.

Sve se nalije vodom da ogrezne do tri ~etvrtine, pa kuva na tihoj va-tri {est sati. Taman dok se truba~i spremaju, a saborci imaju vremenada u`ivaju i pre svirke.

Hajdu~ki }evapSvinjski vrat – 10 kg; projino bra{no; aleva paprika; vegeta

Ponovo mera za {atru. Ali, sve to mo`e i skromnije. Kao {to to radekod »Da~a« u Beogradu.

Svinjski vrat se otkosti, napra{i vegetom i alevom paprikom, pauvalja u kukuruzno bra{no. Onda se na ra`anj re|a jedan po jedan ko-mad, da im bude tesno, pa pe~e kao i svako pe~enje. U skromnijoj var-ijanti, meso se ise~e na kockice kao za ra`nji}e, pa isto kao i ra`nji}iispe~e na aru, ili ispr`i na teflonskom tiganju.

Bungur ~orbaP{enica – 250 g; slanina – 100 g; mast; so; mleko; aleva paprika

Bungur znba~i izlomljena p{enica: i re~ i recept stigli s Turcima. Ali,mi smo to posrbili, kako ve} dolikuje. Slaninom, jelte.

Dakle, ~etvrt kila p{enice se izlomi u avanu, pa u vodi skuva dokprovri, a voda onda baci. Kao kad se sprema pasulj.

Dalje je sve prosto: p{enica se kuva u me{avini vode i mleka (1:1),za~ini, a na kraju zapr`i seckanom slaninicom, ispr`enom na masti iposutom ljutom tucanom paprikom.

Pa{teta od ~varaka ^varci – 1 kg; jaja – 3 kom; beli luk – 3 ~ena; senf – 1 ka{ika;paradajz pire – 1 ka{ika

Po~etak je najte`i: kilogram ~varaka valja samleti na ma{ini zamlevenje mesa, na najsitnijoj {ajbni. Dalje je sve jednostavno. Masa seprome{a s tri tvrdo kuvana umanca, tri sitno, najsitnije iseckana ~enabelog luka, ka{ikom senfa i ka{ikom paradajz pirea.

Kad nema kajmaka (ili pored kajmaka), uz proju i ova pa{teta posta-je ne{to izuzetno.

Tradicionalna projaKukuruzno bra{no – 1 kg; mast – 1 ka{ika; kajmak kao prilog

Kilogram kukuruznog bra{na se umuti s vodom dok nepostane gusto da mo`e da se mesi. Ne soli se, jer od soli, ko zna

za{to, proja ne}e da raste. Tepsija se nama`e ma{}u, testo ulije, pastandardno ispr`i.

Ko nije zakleti meso`der (koji ne mo`e bez ~varaka), u`iva}e uzovakvu proju namazanu samo kajmakom.

Manastirska {niclaSvinjski but – 1 kg; orasi – 100 g; jaja – 1 kom; so; ulje; bra{no

Svedo~anstvo o ovom specijalitetu ostavio je Vuk Karad`i}, ko-ji se nije libio da zapisuje i recepte. A to {to smo mi od ~itave nje-gove ostav{tine zapamtili samo juna~ke pesme... sasvim je drugapri~a. Da parafraziram onoga »Ako ne umemo da jedemo, umeoda se bijemo«.

Eto.[nicle od buta se standardno izlupaju, pa uvaljaju u orahe, on-

da jaja, na kraju u bra{no, pa ispr`e na puno vrelog ulja.

Pekarski krompir s kajmakom

Krompir – 1 kg; mast; kajmak

Roze ivanji~ki krompir se o~isti, ise~e na plo{ke, pa u zemljanom|uve~u, na masti s malo vode, ispe~e dok ne porumeni.

Kad se izvadi iz rerne, onako tolo, prelije se s dve ka{ike kajmaka.Mo`e da bude prilog uz meso, ali nisu retki oni {to pekarski krom-

pir vole kao samostalno jelo. Meze uz rakiju.

Seoski }evapSvinjski vrat – 1 kg; crni luk – 500 g; biber; so; ulje

Ko nema ro{tilj, neka se ne upu{ta u obu zabavu. Jedino na ro{tilju, naime,svinjski vrtat dobije onaj zanosan ukus i miris. Dakle, {nicle se standardno is-

peku, a onamo na malo ulja prodinsta pola kila crnog luka iseckanog na re-barca, posoli i pobiberi kako treba, pa dinstanim lukom u tanjiru zaliju {nicle.

[nicla u sosu od suvih {ljivaSvinjski but – 1 kg; suve {ljive – 500 g; crni luk – 150 g; bundeva –150 g; {argarepa – 150 g; ulje, so

[nicla ko {nicla: sprema se na natur na~in, ili na ro{tilju. Bitan je sos.Suve {ljive, crni luk, bundeva i {argarepa se iseckaju, ili narendaju

sitno, najsitnije. Na malo ulja sve se dinsta na laganoj vatri dok se nezgusne kako treba, posoli, pa ovim sosom preliju {nicle.

Tikvanik

Kore za pitu – 500 g; tikva – 500 g; {e}er – 250 g; cimet; ulje; {e}er u prahu

Tikvu je te{ko prona}i na pijacama. Dobri doma}ini je gaje, izme|ustabiljka kukuruza, zarad ishrane svinja.

Ali, to ne zna~i da bela tkva nema specifi~an ukus kakav nema nijed-na druga bundeva. Ali, za nu`du, tikvanik se pravi i od crvene bundeve.

Pre svega, na malo ulja, valja propr`irti pola kila rendane tikve, {tose zasladi i za~ini mlevenim cimetom.

Nekada su se kore mesile, ali i u selima oko Gu~e taj obi~aj se gubi.Radnje {to prodaju kore za pite i gibanice po~ele su da sti`i jo{ od vre-mena elektrifikacije.

Kore za pitu se blago nakapaju zajtinom, slo`e tri komada jedanpreko drugog, u sredinu stavi fil, sve uvije, pa slo`i u pleh. Tako dokima materijala i mesta u plehu.

Pe~e se standardno, ohladi, pa zaspe {e}erom u prahu.

Pi{e

:Mik

a Daj

mak

Draga~evski specijal

Sva jela dela su kuvara restorana „Da~o“Beograd, Patrisa Lumumbe 49; tel 011/2781 009Gu~a, Republi~ka 84; tel. 032/ 854 268

Svet u Gu~i, Gu~a u Beogradu

Foto

:Miro

slav D

rago

jevi}

IXg

petak, 13. avgust 2010.JUBILARNI 50. SABOR U GU^IVIIIgpetak, 13. avgust 2010. JUBILARNI 50. SABOR U GU^I

Ovaj sabor }e biti najraznolikije nadmetanje rukotvorinasrpskog naroda i zvukova trube iz svih delova Srbije, kaoi sa mnogih kontinenata. Pro{li, 49. sabor, posetilo je oko650 hiljada doma}ih i stranih gostiju, a na ovogodi{njemspremni smo da ugostim do milion gostiju i oko 2.000u~esnika u programu. Gu~a je najve}i festival trube na

svetu i tre}i najve}i etno festival posle karnevala u Riju i Okto-barfesta - ka`e za Danas Slobodan Jolovi}, predsednik SOLu~ani i doma}in 50. sabora truba~a.

Pro{le godine ste rekli da su pozivi za 50. Sabor po-slati i Vladimiru Putinu i Baraku Obami? Da su vamodgovorili?

Jo{ ne, no imaju}i u vidu katastrofalne po`are u Rusiji,ne o~ekujem li~no Putina. Poslednjih nekoliko godina,njihove ambasade su redovni gosti Sabora, i ove godineo~ekujemo dolazak zvani~nih pred-stavnika Rusije i Amerike.

Za{to RTS ove godine ne preno-si Sabor, ve} TV Pink?

Li~no sam mi{ljenja da obraz netreba prodavati za novac i da je tre-balo na}i mogu}nosti da javni servisostane verni medijski pratilac sabor-skih doga|anja kako je to radio sveove godine, {to ne zna~i da medijskipokrovitelji ne mogu biti druge tele-vizije, posebno one sa nacionalnomfrekvencijom.

U nekim medijima poslednjihdana pojavili su se izve{taji Mini-starstva finansija o nekim navod-nim malverzacijama sa novcemod strane organizatora. Navodi se~ak da postoji neki ~ovek koji tvrdida ima pravo da organizuje Sabor.Kako to komentari{ete?

Svake godine kad se Sabor u Gu~i primakne, probude se zli du-hovi „objektivnog sagledavanja“. Najavi se „smaknu}e“ i Sabora ipojedinaca, pa se „zamisle“ kojekakve manipulacije, razrade se ra-zni scenariji, naravno prema ambicijama „dobronamernih“ scena-rista i dramski program po~ne da se odigrava na takvoj virtuelnojpozornici. I kad se skoro u~ini da je „lin~“ Sabora truba~a otpo~eo,

zapo~ne ona mo}na srpska himna sa stotinu truba~a„Sa Ov~ara i Kablara“ i zavijori se truba~ka zastavavisoko iznad svih nas, koji sa po{tovanjem po-zdravimo zastavu Trubi. Sabor u Gu~i , hteli mito da priznamo ili ne, traje „samo“ pola jednogveka. I ovaj pedeseti, jubilarni, odr`a}e se sna-gom svog postojanja. Njegovo odr`avanje nijespre~io ni „teroristi~ki napad“ ni „pandemija gri-pa“ koji su prethodnih godina najavljivani.

Za{to je Sabor prerastao u tako zna~ajnumanifestaciju za koju se zna {irom sveta

i po ~emu se Gu~a razlikuje od Egzita?Sabor truba~a je manifestacija

narodnog stvarala{tva srpskognaroda, poznata u svetu kao

„biser srpske narodne duhov-nosti“. To, po ~emu se razli-

kuje od drugih manifestaci-ja, izli{no je govoriti. Exit

je proizvod koji uvozi-mo, Gu~a je proizvodkoji izvozimo. Strancidolaze da vide {ajka~u iopanak, farmerke i ko-ka kolu imaju kod njih,i da se opuste i vide Sr-biju u malom. I jednu idrugu manifestacijupose}uju njihovi vernizaljubljenici…

Mo`ete li nam ispri~ati neku anegdotu koja vam se desila naprethodnim Saborima?

Otpravnik poslova ameri~ke ambasade, gospo|a D`enifer Bra{bila je moj gost na 48. i 49. Saboru. Pro{le godine, tokom ru~ka uprisustvu nekoliko uglednih novinara, obratila mi se na dosta do-brom srpskom, re~ima: „Gospodine predsedni~e, da li je ta~no daste vi komunista?“Odgovorio sam: „Da, Fidel Kastro na Kubi i ja uEvropi“. Ona me do~eka sa pitanjem: „Kako je mogu}e da ovde u

Draga~evu, za koje ka`u da je ~etni~ki kraj, za predsednika izaberukomunistu. Okrenuh se prema njoj i sa izrazom zahvalnosti rekoh:„Za to ste zaslu`ni najvi{e vi, Amerikanci, jer ste jo{ 45. godine izmi-rili partizane i ~etnike“.

Da li Vlada Srbije poma`e Sabor truba~a u Gu~i?Vlada Republike Srbije je pokrovitelj i 50. Jubilarnog Sabora. Na-

ravno da poma`e ovu manifestaciju, posebno poslednjih 5-6 godi-na, prvenstveno kroz ulaganja u infrastrukturu koja je neophonaza realizaciju ovakve manifestacije, dolazak i boravak ovolikog bro-ja gostiju iz zemlje i sveta.

Kakvi su vam planovi za budu}e Sabore i u kom pravcu }e fe-{ta u Gu~i i}i u budu}nosti? Ho}e li biti nekih noviteta, u smislukoncepcije, trajanja, inovacija...?

Sabor je duboko tradicionalna manifestacija koja prati mo-derne tokove, takva }e i ostati. Nove generacije koje jako dr`edo kvaliteta ove svetkovine, sa sobom }e donositi i moderneniti kojima je „opleteno“ njihovo vreme i to }e Sabor satkati usvoje sadr`aje.

D. P.

Velimir Ili}: Postim, je{}u hleb i salatu

Lider Nove Srbije VelimirIli} sa ponosom isti~e da je du-gi niz godina u~estvovao u or-ganizaciji Sabora truba~a, kojije, prema njegovim re~ima, po-stao srpski brend, uvr{ten me|u 16 najve}ihmanifestacija u svetu. Ipak, kako ka`e, stvari suse poslednjih godine promenile i truba je danasu drugom planu.

- @ao mi je {to se sve vi{e ide u komerczijali-zaciju Gu~e. [ta }e tamo jedan Keba? Svaka ~astGoranu Bregovi}u, ali on mo`e da organizujekoncerte kad i gde ho}e. [ta }e on u Gu~i? Nijeni ~udo {to je Bora Dugi} insistirao da na Sabo-ru frula{a svira samo frula i ni jedan drugi in-strument. Drugi problem je taj {to se Sabor or-ganizuje u vreme posta. Kako to mo`e da budenarodna manifestacija, kada ve}ina ljudi posti?- ka`e Ili}, pitaju}i se {ta }e tamo da jede.

- Boravak u Gu~i bez pe~enih jagnji}a i prasi-}a je nezamisliv. A ja, po{to postim, je{}u hleb isalatu, dok se oko mene bude {irio miris ro{tilja.Ipak, to me ne}e omesti u nameri da posetim Sa-bor, jer volim trubu, a i posebno sam vezan zaovaj kraj po{to je moja majka poreklom iz Dra-ga~eva - napominje Ili}. Ka`e da se vreme u Dra-ga~evu nekada merilo od sabora do sabora. Do-daje da mu je zet dobitnik zlatne trube, a njegovotac ~ak prve zlatne trube. Stotine devojaka se,prema njegovim re~ima, udaju nakon Sabora.

- Sve moje sestre od ujaka su se udale za vre-me Sabora. esto sam bio svedok da poslednjegdana manifestacije majke do|u u {est ujutru datra`e svoje }erke, a one se - udale - nagla{ava Ili}.

Zoran @ivkovi}: Alkoholi~ari i mangupi godinama

Biv{i premijer Zoran @ivko-vi} ka`e da ne namerava da ideu Gu~u, jer je u to vreme na od-

moru, mada, priznaje, ne bi oti{ao ni da nemadruge planove.

- Volim tu muziku, ali ne ne{to preterano.Bio sam dva puta na Saboru truba~a, jednomkao opozicioni lider, 1998. a drugi put kao mi-nistar 2001 godine. Nemam ni{ta protiv togada politi~ari pose}uju takve manifestacije. Sveone, bilo kulturne, sportske, estradne... u Srbi-ji su ispolitizovane. Problem je u tome {to se ve-}ina politi~ara koja odlazi u Gu~u pona{a po-put neizle~enih alkoholi~ara i mangupa u go-dinama. Neprimereno i omladini a kamoli is-kusnim politi~arima - nagla{ava @ivkovi}.

Dragan Todorovi}: Nije to „prizemna zabava“

- Sa zadovoljstvom bih oti{aona Sabor, ali imam ve} isplanira-

ne neke obaveze u to vreme. Volim trubu, ali inarodnu muziku uop{te - nagla{ava zamenikpredsednika SRS Dragan Todorovi}.

- On smatra da mediji nepravedno margi-nalizuju sabor, stvaraju}i o njemu sliku kao o„prizemnoj zabavi“.

@arko Kora}: Bio sam pre 20 godina

- Ne}i i}i u Gu~u jer ne slu-{am tu muziku, niti namera-vam da se politi~ki promovi-{em na takav na~in. Bio sam

jednom na Saboru, pre 20 godina, ali je tadatruba bila u prvom planu. Danas je to vi{e dru-{tveno-politi~ka manifestacija, a manje muzi~-ka. Politi~ari je koriste za sopstvenu promoci-ju - isti}e @arko Kora} predsednik SDU.

Dragan Markovi} Palma: Trudnice umesto truba

Lider Jedinstvene Srbije igradona~elnik Jagodine DraganMarkovi} Palma bio je vi{e od20 puta na Saboru truba~a. ak11 godina je u sopstvenoj re`ijivodio sugra|ane u Gu~u. Kada je postao grado-na~elnik, i{li su u organizaciji Skup{tine grada.

- Bilo nas je i vi{e od 4.000. I{li smo sa 80 au-tobusa. Kada bismo stigli tamo, organizatori suu {ali znali da ka`u da im treba ~itav fudbalskistadion kako bi uparkirali na{e autobuse. Ipak,u poslednje dve godine ne idemo organizova-no, jer smo odlu~ili da porodiljama i trudnica-ma sa teritorije op{tine Jagodina mese~no is-pla}ujemo po 10.000 dinara - ka`e Markovi}.

Aleksandar Vu~i}: I Gu~a i Egzit

Zamenik predsednika SNSAleksandar Vu~i} bio je dva pu-ta u Gu~i. Jednom se, ka`e, lepoproveo, drugi put, nije.

- Prvi put, kada sam oti{ao sasinom, bilo je lepo. Drugi put je bila velika gu`vai nije mi prijalo. Ni jednom nisam oti{ao kao po-liti~ki funkcioner, ve} kao obi~an ~ovek. Isto takosam bio i na Egzitu dva puta - nagla{ava Vu~i}.

Vladan Bati}: Sa zanosnom plavu{om

- Ove godine ne}u biti u pri-lici da posetim Gu~u, ali sam bionekoliko puta do sada. Jedne go-dine sam vodio kolegu advokataiz Limasola na Kipru i njegovu k}erku, koji su bi-

li odu{evljeni - pri~a Bati}. On smatra da je dra-ga~evska manifestacija impresivna, ali da se ~e-sto preteruje sa primesama va{arskog.

- Ima previ{e ki~a i to treba spre~iti - ka`eVladana Bati}, lider DHSS dodaju}i da je nje-govo prisustvo na saboru ~esto bilo zabele`enosnimcima i propratnim tekstovima, koji nisuuvek odgovarali realnosti.

- Jednom prilikom sam sedeo u velikomdru{tvu. Bio je tu i jedan moj prijatelj sa supru-gom. Neko je napravio snimak ispod koga je ujednim novinama osvanuo tekst: Bati} u Gu~isa zanosnom plavu{om, iako se tu vide sedam,osam ljudi - pri~a Bati} svoje iskustvo.

Dragan [utanovac: Tast na bini, ja u Kini

Iako }e Miroslav Ili}, tast mi-nistra odbrane, nastupiti naovogodi{njem Saboru, njegovzet Dragan [utanovac ne}e biti u prilici da gaslu{a, jer }e biti na slu`benom putu.

- U vreme odr`avanja Sabora u Gu~i bi}u uslu`benoj poseti Kini, tako da ne mogu da pri-sustvujem. U pro{losti sam bio jednom, a u po-slednje vreme nisam stizao. Navijam za DejanaPetrovi}a i elim mu da osvoji i otvoreno takmi-~enje - ka`e [utanovac i dodaje da Gu~u smatrasrpskim brendom, „koji tek treba da privu~egoste iz inostranstva kao {to to radi Egzit“.

Ivica Da~i}: Bolje je kad nisi ministar

Ministar unutra{njih poslo-va i lider SPS Ivica Da~i} ka`eda }e najverovatnije i}i u Gu~ui dodaje da je na Saboru truba-

~a bio i ranijih godina.- Ipak, nije isto i}i kao ministar i kao obi~an

gra|anin. Sigurno bih se mnogo bolje proveo ka-da bih i{ao samo kao gra|anin - nagla{ava Da~i}.

Vesna Pe{i}: Pekla sam ovna na ra`nju

Predsednica Politi~kog save-ta LDP-a Vesna Pe{i} ne}e ovegodine i}i u Gu~u, ali napomi-nje da je bila pre 25 godina i dase lepo provela.

- I{la sam sa dru{tvom koje je bilo prili~no„mobilno“. Skupimo se i re{imo gde }emo i}i.Tako smo jedne godine oti{li na Sabor i bilo namje jako lepo. Spavali smo u selu nadomak Gu~e,u nekoj nedovr{enoj ku}i, jer je sav sme{taj biozauzet. Imali smo krov nad glavom i to nam je bi-lo dovoljno. Kupili smo i ovcu, koju smo ispeklina ra`nju. Se}am se da je u to vreme gostovala iSvetlana Bojkovi} sa nekom socijalisti~kom pri-redbom, ali ono {to najvi{e pamtim je dru`enje -isti~e Pe{i}eva. Ona dodaje da najvi{e slu{a kla-si~nu muziku, ali da joj nisu strane ni druge vr-ste, pa ni truba. Katarina @ivanovi}

Gotovo da nema politi~ara iz Srbije koji bar jednom nije bio u „prestonici trube“

Strana~ka Gu~aKako su se sve Veljine sestre od ujaka udale u vreme Sabora, za{to je Palma bio 20 puta, ko tamo ide radi promocije, a ko zbog u`ivanja

Predsednik op{tine Lu~ani Slobodan Jolovi}, doma}in 50. sabora truba~a

Ja~i smo od terorista i virusa

Imaju}i u vidu katastrofalne po`are u Rusiji, ne o~ekujem li~no Putina, iako je dobio poziv

Milutin Mrkonji}: Vra}a me u ravnote`uTruba je moj omiljeni instrument i to je ve} {ire poznato, pa se, za{to da krijem, ose}am lepo i

danas pred jubilarni pedeseti festival u Gu~i, sa istim, sna`nim emocijama kao u sli~nim prilika-ma pro{le godine i mnogih godina ranije. Po~astvovan sam {to je eto, nekome opet palo napamet, da ba{ ja otvorim i ovaj pedeseti festival truba~a u Gu~i. Uz zvuke trube, velikih majstoraovog instrumenta me|u kojima imam i mnogo prijatelja, vra}ao sam se najbr`e u ravnote`u,fizi~ku i psihi~ku, i posle najve}ih napora i najte`ih poslova, po povratku sa koridora, sa vi{ed-nevnih putovanja od gradili{ta do gradili{ta, ba{ kao i nekada kada sam kao mlad in`enjer gra-dio barsku prugu ili obnavljao bombardovanjem poru{enu zemlju - ka`e Milutin Mrkonji}.

PROGRAM OF THE 50th GU^A TRUMPET PLAYER'S FESTIVAL

XIg

petak, 13. avgust 2010.JUBILARNI 50. SABOR U GU^IXgpetak, 13. avgust 2010. JUBILARNI 50. SABOR U GU^I

Odavde ljudi obi~no iza|u dobro ras-polo`eni, zbog zabave u Gu~u i dola-ze. I na{im i gostima iz celog sveta jestalo do nekog opu{tanja, provoda idobre muzike. Pravili smo anketu navelikom broju uzoraka i vi{e od 75

posto ispitanih upravo to navodi kao ~ar Gu~e- ka`e za Danas Adam Tadi}, direktor Centraza kulturu, sport i turizam „Gu~a“.

[ta je karakteristika pedesete Gu~e?Pedeseti sabor }e biti specifi~an pre svega po

svojim programskim sadr`ajima a i ima}emo pr-vo me|unarodno takmi~enje truba~akih orkesta-ra. Finalno takmi~enje doma}ih truba~a }e prviput biti uve~e jer mislimo da }e tada biti ve}a po-seta. Od me|unarodnih grupa dolaze nam i Abo-rid ini iz Australije, zatim grupa iz Togoa, ono nesviraju u trube ve} u svoje duva~ke instrumente.

Otkud odjedanput saradnja sa TV Pink?- Saradnja sa Pinkom je ~ista ekonomija i ra-

~unica. Nama je RTS dao da imamo jedan di-rektan TV prenos, a Pink {est. U direktnimprenosima mi imamo priliku da reklamiramona{e sponzore, u jednom je nemogu}e pokriti

sve njih, a to }e sve biti udarni termini. Pink ne-}e biti ni{ta manje gledan ovde i u svetu negoRTS. Jedne godine, mislim 1997., ~ak je i Stu-dio B vr{io prenose iz Gu~e.

Gu~a je na neki na~in postala „jugo-truba“?

- Najve}i broj „stranaca“ sti`e iz biv{ih jugo-slovenskih republika. Imamo dobru saradnjusa svima, posebno sa Slovencima. Op{tine Lu-~ani i Dravograd bile su zbratimljene pre rata,a mi smo tu saradnju obnovili 2004. godine irazmenjujemo posete. Mi idemo kod njih, onidolaze kod nas. To je vrhunsko dru`enje. UDravogradu na koncert do|e vi{e posetilacanego {to grad ima stanovnika.

Koliko je te{ko organizovati jednu ovakvumanifestaciju?

- Pripreme za sabor traju bar sedam mesecipre po~etka. Velika je to organizacija. Programtraje non-stop od ujutru do uve~e. I dalje je naj-ve}i problem nedovoljan broj sme{tajnih kapa-citeta. Sem u Gu~i, posetioci spavaju u ^a~ku,Kraljevu, U`icu, svuda okolo. Ima ljudi koji~ak, dok traje Gu~a, spavaju u Beogradu i sva-ko ve~e dolaze ovamo. Na u`em podru~ju me-sne zajednice Gu~a ima oko 3.000 le`ajeva, a uDraga~evu duplo. Sve ve}i broj gostiju insistirada budu sme{teni u hotelima, i to nam je jedanod najve}ih problema, mi nemamo dovoljnotih kapaciteta, imamo jedan hotel od 100 le`a-jeva i jedan od 15. Preko godine je to sasvimdovoljno, ali za Sabor da imamo 10 hotela ne bibilo dovoljno.

Pro{le godine je Sabor bio u „znaku“svinjskog gripa?

- Na na{u sre}u, a na `alost mnogih koji sunas pla{ili, nije bio registrovan nijedan slu~ajsvinjskog gripa. Ja tvrdim odgovorno da za vre-

me ovih 49. sabora, a pamtim bar 45., u Gu~i senije desio nikakav incident. Narod koji do|e jeovde do{ao zbog trube i zbog svojih li~nih za-dovoljstava. Dok svira truba nikakvih ekcesanema. U trenutku kad prestene, to je dva, trisata posle pono}i, jer mi moramo da ograni~i-mo vreme, po{to ne mo`emo da sklonimo tukoli~inu |ubreta, bilo je malih ekcesa, ali to po-licija uspe{no re{ava.

Truba je sve popularnija u Srbiji, ali i svetu? Svake godine formiraju se mladi truba~ki

orkestri. Imamo sada ve} i {kolovanih truba~akoji zavr{avaju muzi~ke {kole. Pre deset godinato je bilo nezamislivo. Jo{ uvek je aktuelna ide-ja i o osnivanju Truba~ke akademije ovde uGu~i, za sada otvramao Muzej trube. To }e bitistalna postavka i posetoci }e mo}i da je posetei u vreme kada ne traje sabor. Dakle, dalekosmo odmakli od onda kada je ovo bila lokalnasmotra narodnog stvarala{tva, zami{ljena kaopoku{aj da se ne samo za{titi od zaborava ve} ineguje narodno truba{tvo kao oblik izvornenarodne umetnosti. D. Petrovi}

Nagradu za najizvornije muziciranje na sabo-ru truba~a u Gu~i pod nazivom „Od zlata ja-buka“ dodeli}e glavni i odgovorni urednik

dnevnog lista Danas Zoran Panovi}. Jabuku izra-|uje livnica „Jeremi}“, prva umetni~ka livnica uSrbiji, a autor je na{ ~uveni vajar Milan Besarabi}.

Livnica Jeremi} je najstarija umetni~ka livnicau Srbiji koja je osnovana 1927. godine. Kada je jo{pre Drugog svetskog rata re{io da se bavi umet-ni~kim livenjem i da taj zanat donese u Srbiju

Vlasta \or|evi} je na{ao zaposlenje u Milerovojlivnici, jednoj od najpoznatijih livnica u Evropi.Svom zanatu po povratku u Srbiju nau~io je i svogsestri}a Miodraga Mi}u Jeremi}a, ina~e oca sada-{njih suvlasnika. Prva livnica otvorena je u Sara-jevskoj ulici u Beogradu. Od tada posao se preno-sio sa kolena na koleno.

Livnica je svojevremeno postala steci{te naj-zna~ajnijih vajara sa prostora Balkana, pa ~ak i izEvrope, me|u kojima su Ivan Me{trovi}, FranoKr{ini}, Toma Rosandi}, Antun Augustin~i} imnogi drugi. U dva svoja obra}anja ~ak je i Hen-ri Mur spomenuo livnicu Jeremi}, jer je ona veza-na za velika imena vajarstva.

Iz livnice „Jeremi}“ iza{la su mnoga dela kojasu od velikog istorijskog zna~aja za Beograd i Sr-biju, kao {to je kompozicija „Igrali se konji vrani“koja je postavljena ispred Narodne Skup{tine, kao

i spomenik nau~niku Nikoli Tesli koji je posta-vljen ispred Tehni~kog fakulteta u Beogradu, adela livnice „Jeremi}“ nalaze se ~ak i u Vatikanu,Makedoniji, kao i u riznici cara Japana.

- Svi kada se okrenemo vidimo da ne nosimolak teret, a taj teret je prezime u struci koje sada-{nji naslednici moraju da unapre|uju. Onogmomenta kada bi se stalo, sve bi bilo d`aba, pri-~a Gordan Radenkovi} sada{nji direktor livnicei dodaje da se i on polako povla~i iz posla, zajed-

no sa Slobodanom Jeremi}em sinom MiodragaJeremi}a.

- Posao prepu{tamo naslednicima predsedni-ku Miodragu Jeremi}u i njegovom bratu Predra-gu koji zajedno sa svojim najboljim prijateljemSlobodanom Andri}em ~ine sve kako bi unapre-|ivali livnicu, isti~e Radenkovi}.

Nagrade i priznanja za sabor truba~a u Gu~irade poslednjih 18 godina, a nagrade }e biti ra|e-ne posebnom metodom livenja u vosku. KakoRadenkovi} obja{njava, svaki predmet je unikat.

- Kada se predmet odlije, onda se obradi ru~-no. Iako li~e, svaki je unikat za sebe i to je smisaoumetni~kog livarstva. Na primer, kada majstorotiskuje u pesku, sve zavisi da li je raspolo`en i ka-ko udari, kao i kada se obra|uje, sve zavisi da li semanje ili vi{e stisne, isti~e Radenkovi}.

Milena Miliki}

Finalisti 50. saboraU finalu ovogodi{njeg Sabora truba~aza najbolji orkestar, najboljeg truba~a imnoge druge nagrade takmi~i}e se:

1. orkestar Dejana Petrovi}a iz U`ica 2. orkestar Elvisa Ajdinovi}a iz Surdulice 3. orkestar Dejana Lazarevi}a iz Po`ege 4. orkestar Ekrema Mamutovi}a iz Vranja 5. orkestar Dejana Jev|i}a i Dragana

Lazovi}a iz Po`ege 6. orkestar Sini{e Stankovi}a iz Zagu`anja 7. orkestar Bo`idara Nikoli}a iz Grdelice 8. orkestar Bojana Krsti}a

iz Vladi~inog Hana 9. orkestar „Barka“ iz Knja`evca 10. orkestar Gvozdena Rosi}a iz Rtiju

njima }e se pridru`iti {est pobednika polufinala:

1. orkestar Sa{e Trandafilovi}a „Timo-~ani“ iz Knja`evca

2. orkestar Dragana Ignji}a iz U`ica 3. orkestar Bojana Risti}a iz Vladi~inog

Hana 4. orkestar „Etno art“ Ko{tuni}i 5. orkestar Slavoljuba Bogojevi}a iz Pa-

ra}ina 6. orkestar Veljka Ostoji}a iz Zlakuse 7. orkestar Marijana Krsti}a iz Zagu`a-

nja 8. orkestar Ivana Jovanovi}a iz U`ica 9. orkestar Demirana ]erimovi}a

iz Vranja 10. orkestar Rada Petrovi}a iz Karana 11. orkestar Feata i Neboj{e Sejdi}a iz

Bojnika 12. orkestar Milo{a Peri{i}a iz Gora~i}a 13. orkestar „[idski truba~i“ iz [ida 14. orkestar „ZAO TARO LAJT“ Milojka

\uri}a-Beka i Ljubivoja Dikovi}a 15. orkestar Damira Ametovi}a

iz Bojnika 16. orkestar Gorana Rankovi}a iz Gu~e 17. orkestar Nenada Mladenovi}a

iz Vranja

FRIDAY, 13/08/ 2010 10:00 - OPENING OF THE FESTIVAL - at

Trumpet player's monument in Gu~a 11:00 - CEREMONY - CELEBRATION OF 50

YEARS OF FESTIVAL12:00 - OPENING OF THE MUSEUM OF THE

TRUMPET16:00 - OPENING OF THE PAINTINGS EXHIBITION,

SCULPTURAL AND CERAMIC WORKS 17:00 - PRESENTATION OF THE MONOGRAPH

„GU^A - half a century of the Trumpetplayers Festival“

20:00 - CULTURAL ARTISTIC PROGRAM - stagein front of the Center for culture

SATURDAY , 14/08/2010 10:00 - CULTURAL ARTISTIC PROGRAM - stage

in front of the Center for culture20:00 - CONCERT OF DEJAN LAZAREVI] BRASS

BAND &GUESTS - stage in front of theCenter for culture

SUNDAY, 15/08/2010 10:00 - CULTURAL ARTISTIC PROGRAM - stage

in front of the Center for culture20:00 - CONCERT OF DEJAN PETROVI] BRASS

BAND &GUESTS - stage in front of theCenter for culture

MONDAY, 16/08/2010 10:00 - CULTURAL ARTISTIC PROGRAM - stage

in front of the Center for culture20:00 - CONCERT OF SANJA ILI] & BALKANIKA,

followed by THE CONCERT OF DRAGANKOJI] KEBA WITH BRASS BAND - stageat the stadium

TUESDAY, 17/08/2010 10:00 - CULTURAL ARTISTIC PROGRAM - stage

in front of the Center for culture18:00 - DOCUMENTARY ABOUT SERBIAN

TRUMPET „From Han to Cannes“ - pre-miere

20:00 - CONCERT OF BOBAN & MARKOMARKOVI] BRASS BAND and SHANTEL& BUCOVINA CLUB ORKESTAR - stageat the stadium

WEDNESDAY, 18/08/2010 10:00 - CULTURAL ARTISTIC PROGRAM - stage

in front of the Center for culture18:00 - COMPETITION OF PIONEER AND

YOUTH BRASS BANDS - stage in frontof the Center for culture

21:00 - CONCERT OF GORAN BREGOVI] - stageat the stadium

THURSDAY, 19/08/2010 10:00 - CULTURAL ARTISTIC PROGRAM - stage

in front of the Center for culture16:00 - SEMIFINALS OF THE SENIOR BRASS

BANDS - stage in front of the Centerfor culture

19:00 - PERFORMANCE „THEY HAVE WON DE-SERVINGLY'' - stage in front of theCenter for culture

20:00 - CONCERT OF GOLEC ORKIESTRA(Polland) - stage at the stadium

21:00 - INTERNATIONAL COMPETITION OFBRASS BANDS - CONCERT OF THEGROUP MAGNIFICO (Slovenia)- stageat the stadium

FRIDAY, 20/08/2010 07:00 - WAKENING CALL OF THE TRUMPETERS

- streets of Gu~a10:00 - CULTURAL ARTISTIC PROGRAM - stage

in front of the Center for culture13:00 - COMPETITION OF THE TOAST- PRO-

POSERS, CONTEST FOR THE MOSTBEAUTIFUL FEMALE AND MALE FOLKSUITS - stage in front of the Center forculture

14:00 - ALL-ROUND NATIONAL SPORT TOUR-NAMENT- at the stadium

17:00 - FESTIVAL PARTICIPANTS' PARADE -streets of Gu~a

18:00 - BIG FESTIVAL'S KOLO DANCE - nomi-nation for The Guinness Book ofRecords

23:00 - MIDNIGHT CONCERT OF BRASS BANDS- stage at the stadium

SATURDAY, 21/08/2010 07:00 - WAKENING CALL OF THE TRUMPETERS

- streets of Gu~a10:00 - CULTURAL ARTISTIC PROGRAM - stage

in front of the Center for culture11:00 - FESTIVAL PARTICIPANTS' PARADE -

streets of Gu~a12:00 - IMPROVISATION OF THE OLD

DRAGA^EVO'S WEDDING - stage infront of the Center for culture

20:00 - FINAL COMPETITION OF BRASSBANDS (SENIORS) AND CONCERT OFMIROSLAV ILI] - stage at the stadium

21:00 - COMPETITION FOR THE PRETTIEST FES-TIVAL GIRL „MISS OF THE GU^A FESTI-VAL“- stage in front of the Center forculture

SUNDAY, 22/08/2010 10:00 - CULTURAL ARTISTIC PROGRAM - stage

in front of the Center for culture15:00 - CONCERT OF THE WINNERS OF THE

50TH GU^A FESTIVAL - stage in frontof the Center for culture

20:00 - BIG FESTIVAL’S KOLO DANCE „SEE YOU NEXT YEAR“

HOW TO ARRIVE TO GU^A?You can come to Gu~a in different ways:If you go by car, from Belgrade to a~ak you goby Ibar primary road through Gornji Milanovac.On the road that by-passes ^a~ak there is a di-rection on the right to Guca. From ^a~ak toGu~a there are 22 km.If you have decided to take a bus to Gu~a, fromthe main railway station in Belgrade there aredepartures to a~ak every hour and from a~akthere are buses and taxis to Gu~a.

BUS STATION BELGRADE: +381 11 2636 299BUS STATION A^AK: +381 32 222 461

If you have decided to travel by train, the near-est railway station is in the town of Po`ega.From Po`ega you can go to Gu~a by bus.

RAILWAY STATION : +381 11 360 2899RAILWAY STATION PO@EGA: +381 31 816 267

BUS STATION PO@EGA: +381 31 713 046.

Adam Tadi}, direktor Centra za kulturu, sport i turizam „Gu~a’’

Non-stop u`ivanje

Od me|unarodnih grupa dolaze nam i Aborid`ini

iz Australije

Sabor spremamo najmanje sedam meseci: Adam Tadi}

Sne`ana [aponji}-A{anin, etnolog Narodnogmuzeja u a~ku, pripremala je prvi muzej trubei ka`e za Danas da }e se u postavci osim fotogra-fija, 3D prikaza i narodnih no{nji na}i i stare tru-be sa kojima su nastupali pobednici Sabora.

- Skupili smo dvadesetak instrumenata. Tu jeprva pobedni~ka truba Desimira Peri{i}a, trubeFejata Sejdi}a, Bobana Markovi}a, Bakije Baki-}a. Ve}ina nam je iza{la u susret jer neki nisumogli da se odreknu svojih truba - ka`e ona.

„Trube su bile na konzervaciji, jer su stare, prlja-ve, o{te}ene, dosta iskrivljene, neke su stare i vi-{e od 50 godina, jer su ti truba~i dok nisu bili po-pularisani `iveli siroma{no, svirali su na starimpolovnim instrumentima koje su dobijali na ra-zne na~ine. Tako je recimo truba Bakije Baki}akoju smo dobili prethodno bila truba Ko{taninogsina iz dela Bore Stankovi}a“ - ka`e Sne`ana [a-ponji}-A{anin. Konzervatori iz Beograda Brani-slav Je{i} i Ivan Ivi} uradili su konzervaciju tih in-strumenata.

Na{ posao je bio da zaustavimo koroziju kojase javlja na mesingu, radi se o instrumentima ko-je smo dobili jako zapu{tene, o{te}ene, nekom-pletne, skoro im je nemogu}e vratiti funkciju, ta-ko da smo mi i{li na neku estetiku, ali ne prete-rano. Jer svaka truba ima svoju istoriju i svojupri~u, i sva ta o{te}enja im daju neku patinu - ka-`u Bane i Ivan: „Te trube nisu za sviranje, one suizbu{ene, pokidane, lemljene, krive, kalaisane be-somu~no... Na svakoj pi{e ~ija je, recimo ‘prvatruba 1961. godine’ „- pri~aju konzervatori.

Muzej trube

ZA 50 GODINA, DRAGA^EVSKI SABOR TRUBA^A:posetilo je vi{e od 15 miliona gostiju - sabora{a iz ~itavog sveta;na proteklim Saborima se takmi~ilo preko 1.000 truba~kih orkestara;u programima Sabora u~estvovalo je preko 60.000 raznih izvo|a~a;svoje duhovno stvarala{tvo prikazalo je preko10.000 pesnika, slikara, vajara, kaziva~a narodnihzdravica i umotvorina, svatova stare draga~evskesvadbe iz XIX veka, takmi~ara u saborskim moma~-kim nadmetanjima...svoje rukorade i prizvode na Saborima prikazivalo je preko 5.000 zanatlija starih zanata i zanimanja:tkalja, pletilja, vezilja, abad`ija, opan~ara, grn~ara,drvodelja, kova~a, kolara, pintora, licidera...o saboru i Draga~evu, objavljeno je preko 150 knjigai publikacija, snimljeno vi{e igranih i dokumentarihfilmova i veliki broj nosa~a zvuka i slike.

Danas }e dodeljivati nagradu za najizvornije muziciranje

„Zlatna jabuka“ izLivnice „Jeremi}“

SPECIJALNO IZDANJELISTA DANAS

Urednik Dragoljub Petrovi}Prelom Branislav Be{evi}

Zahvaljujemo se na pomo}i: Adamu Tadi}u, Du{anu R. Ivanovi}u,Narodnom muzeju iz a~ka i Ekolo{kom dru{tvu Draga~evo

Du{an Ivanovi}, predsednik IO Ekolo{kog dru{tva Draga~evo

Ljudi dolaze po pozitivnu energijuPoslednjih pet godina, Ekolo{ko dru{tvo Dra-

ga~evo iz Gu~e u saradnji sa Etnografskim insti-tutom SANU, Turisti~kom organizacijom Srbi-je i Filozofskim fakultetom iz Novog Sada, vr{i is-tra`ivanja o Draga~evskom saboru truba~a.Upitnik sadr`i 20 razli~itih pitanja o profilu Sa-bora, o programu, u~esnicima, o motivima, uti-scima, vrednostima i mi{ljenima onih koji pose-}uju Sabor. Do sada smo uradili preko 1000 ova-kvih upitnika sa doma}im i stranim gostima ioni ka`u da dolaze da u neponovljivoj saborskojatmosferi, uz truba~e, zapevaju i zaigraju i iz se-be izbace sve nevolje i neda}e koje ih u ivotu pri-tiskaju - ka`e Du{an Ivanovi}, predsednik IOEkolo{kog dru{tva Draga~evo i rukovodilac Tele-doma Gu~a. On dodaje da svi posetioce otvaraju

svoja srca i svoje du{e da u njih prime iskonskupozitivnu energiju kojom Sabor ne{tedimice da-ruje sve sabora{e.

- Daruje ih svojom velikom, ~istom, izvornom,tradicionalnom, pozitivnom energijom, koja }eih {tititi do slede}eg dolaska u Gu~u. Svira se i igraod uranka do zaranka - ali i od zaranka do uran-ka. Gu~om se, kao i uvek, vijaju i vrte {umadijskakola, crnogorska, makedonska i bugarska ora, ~o-~eci, sirtaki, razne polke, {ote i lin|a. Kola kolanadigravaju - kola kola natpevavaju. Ko nikadanije zapevao - zapeva}e. Ko nikada nije zaigrao -zaigra}e. Ljudi se grle kao najro|eniji. Ako neko`eli, mo`e re}i: ko je, {ta je, iz koje dr`ave dolazi ikome narodu pripada. Ako ne `eli - ne mora. Otome ga niko ne}e ni pitati... D. P.

Porodi~na tradicija: Unuk Miodrag Jeremi} kraj biste svoga dede Miodraga, osniva~a livnice

Saborski jelovnik i karta pi}aRestoran „Marinada“ - Beograd i „Stara ku}a“ - Gu~a, pozivaju Vas na

50. Draga~evski sabor truba~a u Gu~u od 13 - 22. avgusta 2010. godine.Nalazimo se u ulici Republike br. 98. na 100 metara od Spomenika truba~uu centru Gu~e. U prijatnom prostoru nudimo tradicionalna jela i pi}a uz vr-hunsku truba~ku muziku i nezaboravan provod.

Draga~evska zakuska (gove|a i svinjska pr{uta, draga~evski sir i kajmak, duvan ~varci, proja) . . . . . . . . . . . . . . . . .500 dinara/porcijaSvadbarski kupus . . . . . . . . . . . . . . . . . . .300 dinara/porcijaPrase}e pe~enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1.000 dinara/kgJagnje}e pe~enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1.400 din/kgHajdu~ki }evap . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1.600 din/kg@estoka pi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .od 150 dinaraPiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .180 dinaraSokovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .180 dinaraKafa espreso . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .120 dinara

DOBRO DO[LI - DOBRIMA DO[LI !

Atmosfera u kampu:Gu~a 2009.

XIIgpetak, 13. avgust 2010. JUBILARNI 50. SABOR U GU^I