socioloska analiza novinarstva

7/24/2019 socioloska analiza novinarstva

1/9

U N I V E R Z I T E T U F I R E N C I

Filozofski fakultet : Pedagoki fakultet

SEMINARSKI RAD

NOVINARSTVO U SOCIOLOKOJANALIZI PJERA BURDIJEA

Master studije iz Teorije komunikacija

Kurs iz sociologije kompleksnosti

Mentor: Prof. dr Gabriella Paolucci

Student: Milo Dini

Firenca, 2012.


2/9

Saetak:

U analizi televizije i medija u celini Pjera Burdijea, kljuan je pojam poljanovinarstva, kao mikrokosmosa koji ima sopstvena pravila i zakonitosti i koji jeautonomno konstituisan, pa se ne moe razumeti u odnosu na inioce koji ne pripadaju

ovom polju, odnosno koji su u odnosu na njega spoljanji (Burdije, 2000). Poljenovinarstva Pjer Burdije ne smatra homogenim, ve analizira distribuciju moi izmeunjegovih sektora (tampe, radija i TV), kao i odnose dominacije i subordinacije unutarsvakog od njih. Strukturisanje polja novinarstva zavisi od odnosa snaga izmeuuesnika (pojedinaca ili institucija) ukljuenih u distribuciju profesionalnog kapitala koji

je specifian za njih. U svojim analizama Burdije razotkriva podaniki odnos francuskihTV novinara koji datira jo iz vremena kada je arl De Gol bio na elu Francuske. Uzavrnom delu knjige Na televiziji, Pjer Burdije se ograuje od ocene da onapredstavlja prozivku i sastavljanje spiska krivaca odgovornih za postojanje ifunkcionisanje skrivenih prinuda koje deluju unutar polja novinarstva. Umesto toga onse zalae za savez novinara, naunika i intelektualaca, koji linom intelektualnom

produkcijom moraju da se suprodstave monopolu koji kontrolie sredstva difuzije.

Kljune rei: Budije, novinarstvo, televizija, habitus, kulturni kapital.

Polje novinarstva i novinari kao profesionalna grupa

U analizi televizije i medija u celini Pjera Burdijea, kljuan je pojam poljanovinarstva, kao mikrokosmosa koji ima sopstvena pravila i zakonitosti i koji je

autonomno konstituisan, pa se ne moe razumeti u odnosu na inioce koji ne pripadajuovom polju, odnosno koji su u odnosu na njega spoljanji (Burdije, 2000). Poljenovinarstva Pjer Burdije ne smatra homogenim, ve analizira distribuciju moi izmeunjegovih sektora (tampe, radija i TV), kao i odnose dominacije i subordinacije unutarsvakog od njih. Tako se u televizijskom sektoru medijskog polja uspostavljaju

konkurentski odnosi izmeu velikihnacionalnih TV mrea, ali i odnosi zavisnosti izmeuve pomenutih nacionalnih, regionalnih i lokalnih TV stanica. Unutar polja novinarstva

odreuje se vanost i uticaj jednog medija. Vanost i uticaj se odreuju u odnosu nacelokupno polje novinarstva, ali i u odnosu na itavu javnost. Ponekad se deava da

jedan medij uopte ne promeni ureivaku politiku, sadraj ili izgled, ali da gaenje iliosnivanje drugih medija, promena ureivake politikedrugih medija ili promena njihovihvlasnika, bitno promene njegov znaaj i ulogu. Ovo se objanjava time to mediji deluju u svom medijsko polju za koje vae specifina pravila koja povezuju inioce unutar


3/9

polja. Tako na primer, pokretanje novog dnevnog lista u jednom gradu u kome vepostoje mediji koji deluju u svom polju, bitno utie na njihov poloaj i prilagoavanje.

Burdije analizira i odnose pojedinih medijskih kua ukazujui na povodljivost, paak i na kolaboracionizam urednika, medijskih menadera i vlasnika medijskih

korporacija. Burdije smatra da jedino ako se dobro proue pravila distribucije moi umedijskom svetu i nivoi odluivanja, moe da se shvati poloaj svakog pojedinanognovinara, ali i to zato on izvetava na nain na koji izvetava, a ne druga ije.Burdijeove simpatije su uvek na strani neposrednih proizvoaa medijskog sadraja,na strani onih koji tek poinju novinarsku karijeru i rade poetnike poslove, a plaeni surelativno malo ili volontiraju ne bi li se nametnuli urednicima i izborili za prvi ugovor.

Novinari se najee definiu kao profesionalna grupa, a ne kao profesija upunom smislu te rei. Novinarstvo je poznato kao meka profesija za trazliku od tvrdihkakve su lekarska, advokatska, farmaceutska, inenjerska. To znai da b ilo koji lekar,pravnik ili inenjer, ukoliko imasklonost ka medijima i informisanju, posle odgovarajue

obuke na seminarima i u redakciji, moe da postane novinar. Njegov novinarski uspehmerie se pravovremenim, objektivnim i profesionalnim informisanjem auditorijuma uskladu sa novinarskim kodeksom. Ipak mogunost da novinar posle neformalnogobrazovanja na seminarima i samo praktinim radom, bez formalnog obrazovanjapostane inenjer, pravnik ili lekar jasno je svima, ne postoji. Novinari su poznati kaootvorena profesionalna grupa koja ak nuno ne zahteva ni fakultetsko obrazovanje, niodgovarajuu diplomu. Definicija novinara je tautoloka: novinar je onaj ko obavljasvoju glavnu delatnost u tampanim ili elektronskim medijima. Preciznije reeno, novinarima se smatraju oni koji rade za medije, a koji bez obzira na sredstva i tehnikeizraavanja, zadovoljavaju sledee kriterijume: koncipiranje i ostvarivanje nekogintelektualnog proizvoda, povezanost rada i tog proizvoda sa informisanjem i

usmerenost na aktuelna dogaanja (Korni, 1999:17).U raspravama o novinarskoj profesiji moe da se sretne i termin zavisna

profesija (Soloski, 1993). Ovim terminom se oznaavaju profesije koje se obavljaju uokviru profitno orijentisanih organizacija. U zavisne profesije ubrajaju se inenjeri,ekonomisti, farmaceuti, dok je glavna odlika slobodnih profesija to to se obavljajuslobodno i van profitno orijentisanih organizacija. Takve su profesije na primer obuar,advokat, prevodilac, slikar, vajar itd. Ako je odlika slobodnih profesija to to se neobavljaju u okviru profitno orijentisanih organizacija, ve iskljuivo samostalno, postavljase pitanje da li slobodni novinari (freelancers) spadaju u slobodne profesije. Odgovor jenegativan jer ni slobodni novinari ne nude svoje sadraje direktno krajnjim korisnicima,ve anonimnom auditorijumu i to posredstvom profitno orijentisane medijskeorganizacije.

Legitimno je postaviti i pitanje da li su pisci blogova na Internetu slobodni novinarijer se oni obraaju iskljuivo javnosti i ne zavise ni od kakve medijske profitneorganizacije. Meutim oni za svoje tekstove ne dobijaju nikakvu novanu nadoknadu,to znai da nije re ni o kakvoj profesionalnoj aktivnosti. Pored toga autori blogovaesto koriste pseudonime, to je u suprotnosti sa etikom medijskog profesionalizma, koji


4/9

nuno pretpostavlja utvren identitet autora medijskog sadraja kao garanciju njegoveverodostojnosti.

Ostaje otvoreno pitanje da li se novinarstvo moe smatrati ak i zavisnomprofesijom, ako se u obzir uzme da ne zadovoljava uslov da se ovom profesijom mogu

baviti samo oni koji su diplomirali na fakultetu, koji obrazuje iskljuivo budue pripadnikenovinarske profesije. Upravo to Endrju Bojd naglaava kada pria o novinarima uelektronskim medijima: Diploma se trai i pri upisu na novinarske kurseve, jer nijedovoljno samo iskustvo u ovom poslu. Posedovanje diplome je gotovo uvek dobrapolazna takau kasnije praktinom usavravanju (Bojd, 2002: 30). Vai i obrnutarelacija. Svi oni koji zavre studije novinarstva ne trae posao iskljuivo u medijima i nerade jedino kao novinari. Mnogo njih radi u reklamnim agencijama, produkcijskimkuama, bavi se odnosima sa javnou ili se zapoljava u izdavakim preduzeima.Ovako irok operativni profil osoba koje su zavrile studije novinarstva postojizahvaljujui umeu koja podrazumevaju izvetavanje i pisanje novinskih lanaka,pripremu TV i radio priloga, agencijsko novinarstvo, kao i odnose sa javnou i

marketing.

Zato novinarstvo i profesiju ne treba izjednaavati. Lambet nabraja estkarakteristika profesije: 1) ona je zanimanje sa punim radnim vremenom, 2) ona jeodreeni poziv, 3) ima formalnu organizaciju i standarde za ulazak u nju, 4) mora daslui drutvu i da poseduje etiki kodeks, 5) zahteva specijalistiko znanje i obuku, 6)potrebno je da bude autonomna. Po njegovom miljenju, a prema zadatim kriterijumima,novinarstvo nije profesija (Lambeth, 1998).

Novinari ipak zadovoljavaju dva bitna uslova kojim se definie profesija. To je,pre svega, insistiranje na profesionalizmu, odnosnu na ponaanju koje za osnovu imaetiki kodeks. Njega propisuju, a krenje sankcioniu posebne staleke organizacijenovinara. Novinari ispunjavaju i drugi uslov, a to je altruizam, jer rade u interesuzajednice, to se moe nai meu atributima profesije prema Lambetu.

Razumevanju drutvenog i profesionalnog poloaja novinara u velikoj meridoprinose Burdijeovi koncepti habitusa i polja. Habitus kao socijalizovanasubjektivnost nastaje na osnovu grupnog delovanja i sagledava stvarnost kojapredstavlja socijalno okruenje profesije. Takvo shvatanje habitusa moe se pokazatina primeru novinara. Novinari razvijaju sposobnosti uspostavljanja takve bliskosti sasagovornicima da ovi esto ispriaju i ono to bi radije preutali i sakrili. Ovo je klasianprimer socijalizovane subjektivnosti, jer se introvertne osobe retko opredeljuju za posaonovinara, a ekstrovertne to ine veoma esto jer lako usvajaju tehnike komuniciranja sasagovornicima. Vana odlika habitusa jeste upravo to to on vremenom postaje tolikoblizak profesionalcu, kao njegova druga priroda. Novinari na primer, uvek postupaju uskladu sa habitusom profesije, jer se moe rei da ne znaju drugaije, a ubeeni su daupravo pravi novinar tako i treba da postupa.

Habitus novinara odreuju dve meusobno povezane celine: prva je praktino-


5/9

zanatska koja ini itav repertoar tehnika, umea i znanja, a druga je vrednosno -etikakoja u sebi sadri odnos prema objektivnosti, javnom interesu i javnosti, vlasnicimamedija i kolegama novinarima. Habitus podrazumeva ne samo poznavanje, veuvaavanje pravila igre tipinih za polje novinarstva, kao i specifian oseajnelagodnosti i odbacivanja ako su ta pravila prekrena. Habitus se materijalizuje i tako

to se pojedini predmeti povezuju sa odreenom profesijom, pretvarajui se u njenaspoljna obeleja ili identifikatore. Na primer, lekari postaju vremenom neodvojivi odstetoskopa i belih mantila, koji ih unutar zdravstvenih ustanova distancira od osoblja sasrednjom strunom spremom. Sudije u mnogim zemljama sveta nose perike i toge.Novinari svoj habitus ispoljavaju na nain koji je u skladu sa vrstom medija na komerade. Stariji identifikatori su novinarske belenice i foto kamere, dok u modernijeidentifikatore spadaju digitalni diktafoni, HD kamere, mikrofoni, lap top raunari itd.

Drugi nain afirmacije habitusa neke profesije nastaje stvaranjem kulturnihheroja, linosti koje svojim profesionalnim karijerama i dostignuima slue kao uzorkolegama. Da bi se pojaalo dejstvo uzora, pomau strune novinarske publikacije i

asopisi, jubileji i dogaaji na kojim ase novinarima dodeljuju nagrade i priznanja.Dobitnici novinarskih priznanja dobijaju status kulturnog heroja svoje profesionalnegrupe. Svaka novinarska redakcija u svom sastavu ima takve legende, a neki od njihesto uivaju ugled koji prevazilazi granice i redakcije i zemlje u kojoj obavljajuprofesiju.

Burdije novinare naziva spontanim sociolozima (Burdije 1999: 142), ali kasnijeprilino nemilosrdno kritikuje njihovu skolnost da ugode monicima. On ljude koji imajumo u rukama i donose odluke naziva determiniuim determinantama, istiui datakvih monika ima i u polju novinarstva, ali i da je njihovo postojanje odlika svakogklasnog drutva.

Polje novinarstva i televizija

Strukturisanje polja novinarstva zavisi od odnosa snaga izmeu uesnika(pojedinaca ili institucija) ukljuenih u distribuciju profesionalnog kapitala koji jespecifian za njih. Re je uvek o sukobu u kome jedna strana nastoji da ouva, a drugada dovede u pitanje i razori profesionalni kapital. Bitna je i injenica da je taj kapitalspecifian i da vai samo unutar odreenog polja, dok je za druga polja irelevantan.Burdije ovde demonstrira primer Pjera Kardena, koji je nesumnjivi autoritet u oblasti

visoke mode, ali ne i na polju likovne umetnosti. Zbog toga se i poslednji po kvalitetumeu akademskim slikarima smatra legitimnim pripadnikom polja likovne umetnosti.Tom polju moda ne pripada, ili je na samoj njegovoj margini kao primenjena umetnostili umetniki zanat, mnogo blii krojaima nego slikarima (Burdije, 2000).

Na slian nain se polje knjievnosti odnosi prema polju novinarstva. Novinari sesmatraju primenjenim umetnicimarei, iako je izvesno da nema vrste granice izmeu

jednog i drugog polja, ve je pre bi se reklo, re o sivoj zoni. Iskorak prema knievnosti


6/9

ine novinarski anrovi poput kolumni, feljtona, reportaa i umetnikih kritika.Svrstavanje nekog sadraja u knjievnost ili u novinarstvo zavisi od profesionalnoghabitusa onoga ko pie. Takoe, autorska prava se razliito posmatraju u ova dva polja.U knjievnosti i drugim oblastima umetnikog stvaralatva ona su jasnoindividualizoavana i dobro zatiena. U polju novinarstva, ona se obino pripisuju

medijskim organizacijama i mnogo su slabije zatiena zakonom.

Ipak, polje novinarstva je mikro kosmos koji ima vlastite zakonitosti. Ono jeautonomno konstituisano i ne moe se razumeti na osnovu uvida u inioce koji su uodnosu na njega spoljanji. Burdije ne smatra homogenim ni samo polje novinarstva,ve analizira distribuciju moi izmeu njegovih sektora kao to su tampa, radio i TV, alii odnose moi i subordinacije unutar svakog od njih. Televizija je posebno moan medijposredstvom koga koruptivni mehanizmi, koji oduvek deluju unutar polja novinarstva,dobijaju na znaaju. Oni sutinski dovode u pitanje autonomiju novinarskog polja, ali ipravila igre u daleko irem intelektualnom polju. Logika koju polju intelektualneprodukcije namee komercijalna televizija sutinski ukida ideal intelektualne autonomije,

koji u stvarnosti nikada nije ni postignut. Burdije odreuje tu autonomiju kao situaciju ukojoj i autori i korisnici jednog intelektualnog produkta (lanka, naunog rada, studije)pripadaju istoj grupi. Oni su kolege, kao to su to matematiari i istraivai u prirodnimnaukama, pa se meusobni nauni rezultati kritikuju, usvajaju ili dopunjuju od straneonih koji su obrazovanjem i kvalitetom svog naunog rada i dostignua i sami sposobnida do njih dou.

Imperativ to vee gledanosti koji je uslovljen borbom za to veim prihodima odoglaavanja, vodi ka homogenizaciji programskih sadraja televizije, dok trka zaekskluzivnostima koje poveavaju gledanost, zavrava paradoksom: sve televizijeizvetavaju o istim dogaajima na veoma slian ili totalno isti nain. deava se jedankontinuiran sistematski i predvidljiv proces selekcije, kojim se kontrolie obim iunutranji balans informacija koje se odnose na svet i koje predstavljaju svet. Ovajnain upravljanja medijima je sasvim drugaiji od cenzure, jer se selekcija odvija podbudnim okom urednika. On obino nije namerno usmeren u korist ili protiv bilo kojegstanovita ili take gledita, mada u celini gledano favorizuje neke izvore informacija ipoglede na svet na tetu drugih (McQuail, 2003: 236). Tako se jedan od razloga zaprivatizaciju dravnih elektronskih medija pokazao kontraproduktivnim svuda gde jesproveden proces deregulacije: umesto poveanja razliitosti medijskih sadraja poduticajem trita, dobijena je njihova uveana uniformnost po formuli senzacionalizma isadraja niskog ukusa koji privlae najiri auditorijum. Ni ostali mediji nisu poteeni tesamoubilake trke, ali tenja za ekskluzivnim razlikovanjem kod njih se po praviluzavrava u istovremenom objavljivanju fotografija istih linosti ili dogaaja na naslovnimstranicama.

Deava se da neko od glasila ipak uspeva, na dui ili krai rok, da ostvaridominaciju i da se uvrsti kao merilo profesionalnih vrednosti unutar polja novinarstvakao celine, ili jo ee unutar pojedinog medijskog sektora u nacionalnim okvirima.Pariski Le Mond, britanski nedeljnik Ekonomist ili BBC u domenu elektronskih medija,primeri su listova i TV mrea koji uspevaju da usklade komercijalne zahteve (itanost i


7/9

marketinke usluge) sa zavidnim simbolikim kapitalom, koji se u svetu medija izraavakao profesionalno izvetavanje sa jedne, i poverenje italaca, sa druge strane.

Polje novinarstvakritike

Pojedini kritiari prebacuju Pjeru Burdijeu da polju novinarstva pristupa napojednostavljen nain, predstavljajui ga monolitnim, dok je ono u stvarnosti dubokopodeljeno. Ta primedba nije utemeljena jer Burdije analizirajui strukturne odnosedominacije i potinjavanja unutar redakcija, ukazuje na svu dubinu razlika izmeu onihkoji pripadaju dominantnoj strukturi polja novinarstva, kao to su urednici i vlasnicimedijskih korporacija, i onih koji su blie novinarskoj stvarnosti, odnosno pripadnicimadonjeg sloja redakcijske hijerarhije.

U svojim analizama Burdije razotkriva podaniki odnos francuskih TV novinara

koji datira jo iz vremena kada je arl De Gol bio na elu Francuske. Tada je to bilodirektno i neskriveno jer je televizija pripadala dravi. Od tada, sa poveavanjemautonomije i vanosti ovog medija, nastupi politiara i to onih vodeih kakvi supredsednik Republike ili prvi ministar, menjaju se i umesto zvaninih nastupa sve viepoprimaju oblik politikog dogaaja ili spektakla. Nastupi i gostovanja istaknutihdravnika sada imaju osobine TV ou programa, koji je do detalja isplaniran i iji jezadatak da pokae arm politiara i popravi im imidmeu biraima. Rasprave odravnim pitanjima su u drugom planu, a upravo bi takva pitanja trebalo da budu glavnirazlozi gostovanja visokih dravnih zvaninika na televiziji.

Kada se bavi poljem novinarstva, odnosno njegovim najdominantnijim sektorom

televizijom, Pjer Burdije odustaje od svog uobiajenog sociolokog diskursa ikomunicira na nain koji je pristupaan irokoj publici. On se tokom dva predavanja, ijije zajedniki naslov Na televiziji (Burdije, 2000), publici obraa u ambijentu TV studija ipokuava da govori tako da i sama forma njegovog nastupa bude kritika televizije, kojuon vidi kao instrument simbolikog nasilja. Razlog za takvu promenu teorijskog nivoaizlaganja nalazi se i u njegovom uvaavanju injenice da je televizija medij iji znaaj uoblikovanju ljudske stvarnosti, mnogo vei od svih dosadanjih medija u dosadanjojistoriji oveanstva. Televizija je osnova drutvene komunikacije, to znai da onaoblikuje stvarnost i ovekov ivot u drutvu. Svet u kome ivimo, oblikovan jetelevizijom, pa slobodno moemo rei da danas ovek u svakom trenutku sliku svetaprima posredovano, odnosno iz druge ruke. Burdije za ovu pojavi koristi metaforu

naoara, kao neega to korisnik ne primeuje i na ta je naviknut, ali to odreujeopseg i kvalitet onoga to e moi da se vidi.

U zavrnom delu knjige Na televiziji, Pjer Burdije se ograuje od ocene da onapredstavlja prozivku i sastavljanje spiska krivaca odgovornih za postojanje ifunkcionisanje skrivenih prinuda koje deluju unutar polja novinarstva. Umesto toga onse zalae za savez novinara, naunika i intelektualaca, koji linom intelektualnomprodukcijom moraju da se suprodstave monopolu koji kontrolie sredstva difuzije.


8/9

Na televiziji je u stvari redigovani transkript Burdijeovog istoimenog predavanja,koje postoji i u obliku VHS kasete. Ta kaseta je u vreme kada se pojavila u prodaji, bila

jedan od najprodavanijih VHS proizvoda u francuskim knjiarama. Uz to idu istandardne zamerke Burdijeovom sociolokom reniku, koga u ovoj knjizi, moglo bi serei ima najmanje. Takoe, zamera mu se i terminoloko koketiranje sa Kantom i

Hegelom, iji je krajnji rezultat nastavljanje marksizma drugim sredstvima. Ovoposlednje zapaanje, moe se rei da polazi od sredinjeg mesta pojma kapital(socijalni, kulturni, simboliki...) u Burdijeovoj zamisli sociologije. L. Vakan analizirajuimnogobrojne struje i miljenja u kojima je nalazio inspiraciju, uspeva da sociologijuPjera Burdijea smesti negde izmeu Marksa i Vebera, ali ne proputa da napomene datreu stranicu tog intelektualnotrougla ini jedno veliko ime francuske sociologije, a to jeime Emila Dirkema.


9/9

Literatura:

Boyd, A. (2002): Broadcast journalism, Oxford: Focal press.

Bourdieu, P. (2000): On television, English translation by Priscilla Parkhurst Ferguson, NewYork: The New Press.

Korni, D. (1999): Etika informisanja, Beograd: Clio.

Lambeth, E. B. (1998): Committed Journalism: An Ethic for the Profession, Bloomington:

Indiana Univeristy Press.

Mc Quail, D. (2003): Media Accountability and Freedom of Publication, Oxford.

Nemanji, M i Spasi, I. (2006): Naslee Pjera Burdijea pouke i nadahnua, Beograd:

Institut za filozofiju i drutvenu teoriju.

Soloski, D. (1993): Novinarski profesionalizam: mehanizmi kontrole, Beograd: Gledita,

br 16.

socioloska analiza novinarstva

Documents