lazar Čovs - "analiza poglavlja "Štampa" i "rat" knjige "istorija novinarstva" Đ. gocinija"

8/13/2019 Lazar ovs - "Analiza poglavlja "tampa" i "Rat" knjige "Istorija novinarstva" . Gocinija"

1/16

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FILOZOFSKI FAKULTET

ODSEK ZA URNALISTIKU

Istorija novinarstva, ovani GociniAnaliza poglavlja tampa, mod i politika i Rat

Autor: Lazar ovs, br. ineksa 180039/2013 Mentorka: Dragana ProanovidStudentigoine urnalistike Uvod u novinarstvo


2/16

Analiza poglavlja tampa, mod i politika i Rat knjige Istorija novinarstva, . Gocinija, Lazar ovs

Slika 1

Analiza poglavlja tampa, mod i politika i Rat knjige Istorija

novinarstva, . Gocinija

Stanje u kome se nalazi tampa i danas je pouzdan pokazatelj za meru

unutranje slobode koje je sauvalo jedno drutvo.

Duan urid

Uvod

tampom porazumevamo perioine publikacije koje u okvirima meijskih anrova publici

isporuuju oblikovane informacije. Bilo da su u pitanju dnevno-informativni, rutveno-politiki

i analitiki listovi, nauni asopisi, ili revijalni magazini, u najirem smislu se sve ovo moe

nazvati tampom. (urid, 2003.).

Sa ove strane vremenske linije velikih

istorijskih ogaajavrlo je lako zakljuiti a

masovni mediji imaju uticaja na oblikovanje

javnog mnjenja. Prema prvim teorijama koje

su pominjale kognitivni efekat poruka

masovnih meija, meiji nam ne govore

ta a mislimo, ali svakako utiu na to o

emu demo razmiljati (Cohen, 1960.), a

ak etiri decenije ranije Lipman (1921.) je

primetio a su masovni meiji osnova i oluujudi inilac stepena slinosti izmeu ogaaja u

svetu i slike u glavama publike. Takoe, meij koji je informaciju oblikovao i stavio u kontekst

onaj je koji je, pore istribucije informacije, izvrio i ieoloku tipizaciju i gotovo bez izuzetka

nagovestio vrednosni sud primaocu.

Imajudi sve ovo na umu, potpuno je jasno zbog ega je Gocini , na samom kraju milenijuma,

oluio a ajudi okvire istoriji novinarstva, posebno znaajna mesta apitanjima meusobnih

uticaja tampe i modi, u igri poele rutvenih uloga zvanoj politika i ratnom novinarstvu i

izvetavanju.


3/16


Slika 2- Zastava Bizmarkove

Nemake

1.tampa, mod i politikaMo ne postoji

Foucault

Mod nije nekakvo mesto, oreljivalokacija, neki prostor unutar rutvenog, koji bi se mogao

ograniiti na jenu posebnu taku ili poprite - nije situirana u posebnoj osobi, suverenu,

posebnoj grupi ljui ili klasi, pa ak ni privilegovanoj instituciji, kakva je rava. Mod se ne svoi

ni na nasilje, ni na zakon, ni kaa se ovi entiteti suprostavljaju (naelo zakona je, navono,

obustava naela nasilja), niti kaa koegzistiraju i jeno rugo impliciraju (kaa zakon nalazi

porku u nasilju, oeljujudi izvesnim institucijama monopol nanasiljem) (Dolar, 1999.)

1.1. Etatistiki moelEtatizam (fr. l`etat - rava) je kao termin uao u iru upotrebu

krajem XIX veka iz diskusija koje su razmatrale obim i oblik

ravnog uela u upravljanju nacionalnom ekonomijom.

Termin u savremenom politikom reniku obija ira znaenja

po uticajem rutvenog razvitka tokom poslenjih ecenija XX

veka, kaa poinje a porazumeva poreivanje rutva ravi

i izraz kroz ulogu ravnog inovnikog aparata u rukovoenju oblicima rutvene elatnosti

(Politika enciklopeija, Savremena aministracija, Beogra, 1975.)

U prvoj celini poglavlja tampa, mod i politika, nazvanom Etatistiki moel, Gocini aje

istorijski pregle vlasnike strukture i zakonske regulative osnivanja medija u drugoj polovini XIX

i s poetka XX veka. Posebno porei meijske sloboe u ravama velikih sila u ovom,

tranzicionom, period, iako ne daje toliko temeljnu analizu kao to to ini u prethonim

poglavljima, na modelu Engleske.

Gocini saeto pristupa faktografsko-hronolokom prestavljanju promene meijskih sloboa na

primeru Nemake, sa osvrtom na Francusku, Englesku i Sjeinjene Amerike Drave. Analizu

poinje prestavljanjem ecentralizovanog moela u Bizmarkovoj Nemakoj, prelazi preko


4/16


Slika 3- Zastava savojske Italije

ekviplanarnog moela u kome su veliki graovi, seita republika, istovremeno centri meijske

kontrole i modi, ali i iskljuivi izvori informacija, a analizu zavrava prikazom centralizovanog

sistema nemakog moela upravljanja meijima, i primerom promene vlasnike strukture

agencije Wolff (kasnije Kontinental Telegraphen Compagnie), to je vlai omogudilo kontrolu

na informacijama iz oblasti spoljnje politike i liilo nemake novine samostalnih veza sa

inostranstvom. Nasuprot svim rugim zemljama, u rugoj polovini XIX veka u Nemakoj se broj

samostalnih medija prepolovljava, a tek uoi Velikog ratanemaki etatistiki moel se uruava,

poto otporni selektori javnog mnjenja izbegavaju strogu vlainu kontrolu i narenom

promenom vlasti se u zemlji uvrduje informativni pluralizam.

Autor ni etaljnom semantikom analizom nije pronaao jasnu granicu izmeu (e)statizma i

faizma.

1.2. tampa i politika: sluaj ItalijeKaskanje Italije za politikim jeinstvom Gocini pripisuje

snanom prisustvu i elanju Crkve, a kao zaetak kulturne

homogenizacije (posebno izmeu severa i juga) prepoznaje

1877. godinu i uvoenje obaveznog kolovanja. Italijanska

javnost saa, iako pismena, jo uvek nije politiki aktivna, kako

se opte pravo glasa za mukarce uvoi tek 1912. U ovom perio je Italijanski moel kontrole

tampe bio mnogo blii engleskom, nego nemakom i razvoj je bio preputen privatnom

sektoru. Ipak, ugo je olika italijanske tampe bila strunost i veda posvedenost politikim

temama, nego dnevnim trivijalijama. Ulogu u kulturnoj homogenizaciji zemlje mediji preuzimaju

tek pojavom zabavne i popularne tampe, usmerene na hroniku i na tirae. Na narednim

stranicama Gocini daje faktografski pregled naziva listova, njihovih cena i tiraa iu izvesnoj meri

se osvrde na format iprelom ovih listova. Krajem ovog poglavlja, Gocini prepoznaje savremene

medijske odlikegraansko novinarstvo i opisnike.


5/16


Slika 4 - Satirini grafik o poverenju javnogmnjenja u javno mnjenje

1.3. Razvoj javnog mnjenjaDa bi naro mogao ejstvovati sa potpunim poznavanjem stvari, sve se rai

potpuno javno, sve injenice utvruju se statistikom, i sve se objavljuje uNaronim novinama, koje obijaju svi graani.

Etjen Kabe (1952.) u opisu jedne od uloga medija u utopistikom ureenju

Akaemik Jovan orevid (1939.) je javno mnjenje

izrazio kao stav svih graana u politikoj sferi rave,

izraen kroz stavove i procene, bez obzira a li se oni slau

izmeu sebe isa miljenjem rave, kao i bez obzira na

to a li de oni biti usvojeni ili ne.

Posebno je u emokratski funkcioniudem rutvu

znaajna institucija graanina i u vremenu kaa sintagma

aktivni graanin nije pleonazam, pitanje onosa

kvaliteta stava je oluujude za kritiku rutvenog iskursa. Analogno tome, vrenosni su je

povratna informacija javnosti, koja je (prema Luj Sebastijanu Mersijeu, 1768.) rugi eo

izraza javno mnjenjeprosvedeni rezultat zajenike i javne refleksije o osnovama rutvenog

ureenja, koje rezimira zakonitosti tog ureenja.

Gocini je u ovom poglavlju nastavio svoju romanistiku istoriju novinarstva, iji je prikaz jasno

ao, ali analize formiranja kritikog poimanja, miljenja javnosti ili javnog mnjenja , ima samo u

tragovima. Na samom poetku se u Gocinijevom parafraziranju Torelija aju prepoznati

osnovna novinarska naela: unost je novinara a javnosti nita ne preduti prikriti vest, ili

predutati injenice koje binakoile protivnikoj stranisu nepotenja koja ljute publiku i tete

proaji novina, sa ruge strane, ostaje oslean prii o politikoj i kulturnoj unifikaciji

italijanske javnosti i risorimentu i nastavlja objanjavanje sprege meija i rutva. Na ovim

stranicama posebno istie olike ureivake politike pojeinih listova i odabira rubrika, kao i

njihovu polonost uticajima i promenama o strane ne samo vlasti, ved i onoga to Pavidevid

(2002.) naziva prosenim ieolokim naelima aktuelne, akutne vlae, a u emu autor

prepoznaje i primese autocenzure. U ovom elu Istorije novinarstva, Gocini prepoznaje


6/16


postrisorimentalne istraivake novinare, a posebno Karla Romusija, koji je kroz poplavljena

mesta u okolini Milana sproveo i istragu i ispitivanje javnog mnjenja u improvizovanim

plovilima. Autoru je posebno zanimljiv fenomen opisan u ovom poglavlju, koncept graanskog

novinara, koji je bio pladen po vesti koju je ostavio, kaa je jean o prvih istoriara

italijanskog novinarstva (Chierici, 1905.) zapisao: Da bi neko mogao a ue u Messaggero,

osnovni uslov je a nika nije napisao nijean lanak. Poseban znaaj razvoja meija u ovom

razdoblju italijanske istorije novinarstva, ogleda se i u oprinosu italijanskom jeziku, uvoenju

novih sintaksikih oblika narativnog imperfekta, kondicionala, jusivnog infinitiva i dr. (Serianni,

1990.), a u istom periodu se odvija i segregacija novinarskih uloga.

1.4. Kultura vestiPravi novinari sami sebe stvaraju, iz dana u dan, korak po korak, borei se s

bedom ivota, s grubou zanata.

Bernardini

Ovo poglavlje se, prirono, vie bavi samim krajem XIX i poetkomXX veka, pre Velikog rata. U

njemu se najpre ukazuje na neostatak akaemskih urnalista i na primat u struci, koji imajuljui raznih kola i zanimanja prekaljenih u reakcijama kao modelu regrutacije. Taanji

kritiari tampe, koje bismo anas nazivali, recimo, sociolozima masovnih medija, kritikuju

italijansku tampukoja u ii ri uvek vest, a ne uzrok; opisnika, pre nego reportera. Uspeni

tirai izvesnih novina uopte nisu posleica nekog ieala, relativnog potenja ili nepotenja

kojim se stvara jean list. Uspeh se postie zahvaljujudi vestima, trae se injenice, injenice i

injenice. Takoe, Gocini u ovom poglavlju ientifikuje Corriere kao prvi italijanski list sa

stalnom mreom opisnika, ali i upoznaje itaoce sa komercijalizovanom verzijom partijsketampe, koja je o risorimenta preuzela edukativno-politiku ulogu (propagau). Tek istraga

sproveena 1915. goine, pokazuje a su neki o ovih ieoloki obojenih meija bili finansirani

od strane industrijskih grupacija, kojima je izvesna promena geopolitike situacije ogovarala.


7/16


1.5. AzijaKao to kamen baen u vodu oko sebe stvara koncentrine krugove, tako su talasi zlatnog

oba zapane tampe imale posleice i na azijskom elu starog kontinenta. Kako Gocininavoi, Aleksanar II ukia preventivnu cenzuru tipinu za monarhije krajem XIX veka, ali se

novinari jo ugo priravaju neke vrste autocenzure, pomalo nalik situaciji u Bizmarkovoj

Nemakoj, tako a su politike teme u izvesnoj meri izostavljene. Poetkom novog veka, u

tampi socijalistiki agitovci pronalaze svoje oruje i brojni uticajni ruski listovi se tampaju u

Minhenu, Lononu, enevi, pre nego to se ilegalna tamparija premeta u Rusiju. Samo tokom

1906, nakon propasti revolucije, car Nikolaj II zabranjuje 563 lista, to je gotovo polovina

ukupne tampe u Rusiji. Nova epoha u ruskom novinarstvu otvara se tek 1912, kada se osniva

list Prava (Istina), boljeviki nevni list SDP, a 5. maj iste goine biva proglaen praznikom

tampe.

U Japanu je situacija neto komplikovanija, kako tek polovinom XIX veka dolazi do

uspostavljanja neke vrste dvosmerne komunikacije, sa jo uvek feualnom zemljom. U prvim

goinama, trgovci osnivaju listove za sopstvene potrebe, a ubrzo slee prevoi kolonijalistike

tampe, to japanski traicionalisti i jo uvek ksenofobna javnost nisu ba sa oobravanjem

oekali. Kao i tokom italijanskog risorimenta, promene olaze uvoenjem obaveznog

kolovanja, koje je u Japanu propisano neto ranije (1872.). U tom perio Japanci kolovani u

inostranstvu olaze u ravu u funkciji prevodilaca, investitora i dr. Godinu dana nakon

uvoenja obaveznog kolstva, inostrane novinske agencije osnivaju svoje ekspoziture u

postfeualnom Japanu u kom otpoinje moernizacija. Osamesetih goina XIX veka otpoinje

prvi uzlet japanskog novinarstva (475 listova, sa nevnim tiraem o oko 230 hiljaa

primeraka), a o Velikog rata u Japanu izlazi 250 nevnika, sa nevnim tiraem o ak 4 miliona

primeraka. Osetna razlika u Japanu u onosu na ruge rave je u smanjenom politikom

uticaju tampe.Japansko novinarstvo iz ovog perioda tipianje model informisanja, bez uticaja

na politiku. Upravo suprotan je primer Kine, ge je razvoj tampe irektno srazmeran usponu

pokreta za nezavisnost. U Iniji 1903. Mahatma Gani osniva neeljnik Inian opinionipoinje


8/16


sa zagovaranjem svoje snage istine, nenasilne politike borbe, zasnovane na pasivnom

otporuineprihvatanju nepravednih zakona:

Tako sam u potpunosti mogao a shvatim kolika je ogovornost novinara; zahvaljujudi uticaju

koji sam uspeo a steknem u zajenici, omogudeno je a naa buuda kampanja bue

plemenita i privlana.tampa ima ogromnu snagu. Kao to nabujala reka plavi polja i unitava

useve, tako jeno nekontrolisano pero moe samo a unitava. Ali ukoliko se kontrola vri

spolja, iskustvo pokazuje a je tetnija nego a je uopte nema samo kada se vri iznutra,

kontrola moe biti blagotvorna.

2.RatRat nee poeti pre nego to ponu misli o njemu.

Bjornstjern Bjornson, norveki nobelovac

Erazmo Roteramski kae kako je rat

"tako svirepa stvar a vie prilii ivljim

zverima nego ljudima, takvo bezumlje

a pesnici zamiljaju a olazi o furija,takva kuga a za sobom povlai optu

pokvarenost obiaja, takva neprava a

ga mogu voditi samo najgori razbojnici i

tako bezbona stvar a nema nieg

zajenikog s Hristom i njegovim uenjem". Ako usvojimo Spinozino (1670.) stanovite a mir

nije osutstvo rata, nego vrlina, uevno stanje, onosno sklonost obroj volji, povjerenju i

pravi., ne moemo pristupiti ratu samo kao oruanom sukobu i u ii interesovanja novinara

mora biti svaki nemir i neskla ije je razreenje o neposrenog javnog interesa. Bjornson je,

pak, jasno najavio ulogu masovnih meija u zapoinjanju nemira.

Slika 5- Manipulacija medija


9/16


2.1. Rat i novinarstvoNa izlobi ostignuda oveanstva u Parizu, najvie komentara izazvala je Pikasova Gernika,

uraena u crno-beloj tehnici, jasno posedajudi na novinske fotografije sa telima figura

prekrivenim sitnim znacima koji posedaju na novinska slova, slika bombardovanja baskijskog

graida Gernike je ojeknula Evropom, kao svojevrsni oma ulozi novinarstva, kao srestva

masovne komunikacije i vizira kroz koji milioni posmatraju i upoznaju svet. Sa druge strane,

Gernika svet upoznaje sa novom slikom rata, iz perspektive totalitarne diktature. Na istim

stranicama, Gocini nam prestavlja monopolizovane informacije koje u tom periou krue

Evropom, kao i jean sasvim novi nivo propagana. Nakon uspeno inkubiranih ieja i vrenosti

nacionalizma, posle Francuske revolucije, i zlatnog oba novinarstva, propaganda putem

masovnih meija ostie potpuno nove razmere, jer ovaj put ne pratimo Koenov moel

sugestije, poto je rat ved svima na umu, ved srestva masovnih komunikacija selektivno

impregniraju vrednosni sud o pojedinim (ne)prijateljima nacije i ovom periodu mediji postaju

sredstvo politike peagogije (Williams, 1962.) i koriste se kao instrumenti masovnog

ieolokog i kulturnog potvrivanja onosa prema uedu i pripremama u ratu (Ortoleva,

1995.).

Slika 6 - Bombardovanje Gernike, Pablo Pikaso


10/16


2.2. Cenzura i propagandaDobar novinar ne pie o svojoj zemlji.

KnjazMilo Obrenovid(1934.)

Rat je objavljen i engleska vlada

(dominantno liberalna) osniva pres-

biro pod kontrolom parlamentarne

komisije, radi sprovoenja selekcije

vesti sa bojita i usmeravanja

tampe u antiefetistikom i

patriotskom pravcu. Novi zakon(Defense of the Realm Act)

predstavlja pravnu osnovu za sve

intervencije cenzure prema

medijima koji se ne prilagode politici nacionalne sloge i ratoborne politike. Takoe,

novoosnovani Ratni propaganni biro zapoinje tampu broura o misijama Velike Britanije u

ratu, u saranji sa brojnim javnim linostima engleske kulture. Svetski poznat sluaj planirane

medijske obmaneje nastao kaa je proirena engleska vlaa 1917. goine izvrila manipulacijuna vema fotografijama pronaenim ko jenog nemakog zarobljenika: jenu iz zanjih

redova fronta, sa telima poginulih vojnika u kamionu i drugu, industrijske prerade konjskih

leeva za obijanje sapuna ifabrikovanaje la, koja bi trebalo a pokae kako Nemci inustrijski

koriste ljudska tela. Ova akcija je sprovedena najpre kako bi se kineska vlada (kult mrtvih igra

znaajnu ulogu u kulturi Kine) oluila na objavljivanje rata Nemakoj. Tek se u rugoj polovini

XX veka u potpunosti razotkrio ovaj pokuaj emonizacije Nemake.

Nemaka vlaa se vie posvetila unutranjoj cenzuri ograniivi tampu i stavivi nacionalnunovinsku agenciju po strogu kontrolu priliva informacija. ak je i Hinenburg kasnije primetio

daje Nemaka osetno kasnila u poimanju modi savremenih srestava komunikacije i u funkciji

saveznika, a ne samo pretnje.

U Francuskoj je 1914. vrlo slina situacija: donet je dekret o stavljanju protoka i priliva vesti pod

kontrolu vlasti, ali vojne vrhovni tab vojske osniva svoje informativno oeljenje koje ak

Slika 7- "See no evil, hear no evil..."


11/16


plasira inforativne biltene o razvoju operacija. Sa druge strane, propaganda je u Francuskoj

odvojena od cenzure i oformljen je pres-biro koji mobilie novinare i pisce da pripremaju zemlju

za ulazak u rat. Ovoj ecentralizaciji slei osnivanje Kude tampe, pri ministarstvu spoljnjih

poslova, kako bi se propagana vrila van nacionalnih granica.

Sjeinjene Dravetek po oluci Vilsona a uu u rat, osnivaju Komitet za javno informisanje i

zapoinju propaganu i regrutacijsku kampanju. Fenomen koji je komitet uspostavio je Four

Minutes Men niz kratkih patriotskih besea koje su se organizovano oravale na javnim

mestima: kolama, bioskopima i sl. U oktobru 1917, SAD zakonom oobravaju cenzuru poruka

koje iu u inostranstvo, ili koje se na nemakom jeziku objavljuju u SAD, a sleede goine stupa

na snagu uveni Seition Act koji kao krivino elo prepoznaje bilo kakvo omalovaavanje

nacije, Ustava, oruanih sila, zastave i uniforme i previa novane i zatvorske kazne za

prekrioce autore tekstova koji objektivno piu, ukoliko to nije u patriotskom uhu. Posleratni

protesti povoom ovog akta su bili toliko snani a ni tokom Drugog svetskog rata nije bila

uvedena takva cenzura.

2.3. Treda tehnoloka revolucijaGocini vaesete i triesete goine XX veka smatra tredom tehnolokom revolucijom, koju su

pripremili najavili meuratni izumi: telegrafija, raio, zvuni film, rototampa, magnetofoni sa

elinom trakom i r. U posleratnom periou se razvija i raiofonija, koja omogudava

moulaciju snimljenog zvuka u nosedi elektrini signal, koji moe a se emituje na velikim

ualjenostima. U tredoj eceniji XX veka, u Sjeinjenim Dravama broj raio aparata raste sa 50

000 na 31 milion, to je jean radio aparat na 4 stanovnika, i taa je gotovo tredina raio

stanica jo uvek povezana sa nekim nevnim listom. Oktobra 1938. ameriki CBS prenosi raio

dramu, adaptaciju romana Rat svetova, u produkciji Orsona Velsa, kada dolazi do najpoznatijeg

fenomena u istoriji prouavanja sociologije masovnih komunikacija masovne panike izazvane

emitovanjem raio rame u kojoj se meteorit iz kog poinju a izlaze naoruani vanzemaljci,

rui na Zemlju. Slede razvoj prvih televizora i fototelegrafa, a ubrzo i novinske fotografije.


12/16


2.4. Grafika i prelomNovinska fotografija na prvoj strani, razbila je ustaljenu emu preloma, sa naslovom u stupcima,

koju su ved poeli a potiskuju krupni crveni naslovi. Utvruju se moeli simetrinog

(itljivijeg), i asimetrinog (utvrivanje prioriteta vesti) preloma (Westley, 1953). Obraa vesti injenih elemenata postaje sloenija, rubrike se ralanjuju i poinju a se prepoznaju po

prelomu i ureenju stranice, novinarske uloge se jo vie ralanjuju. Do pojave teletajpsetera,

bilo je mogude ostavljati jutarnje izanje lista samo na ogranienoj udaljenosti, a poetkom

proizvonje ove maine koja na perforiranoj papirnoj traci teleprintera omogudava i pisanje

lanaka na aljinu, omogudava se i tampanje istog lista u vie ualjenih mesta. Novinarski

zanat iz sakupljakog kaa su vesti u pitanju, postaje delom i vratarski (gatekeeper) i ovaj

savremeni vratar informacija treba a probere ta de propustiti na naslovnu stranu, a ta deostati na marginama. Tek posle rata, uloge sakupljaa i vratara uravnoteuju se, a elom i

raspoeljuju. Taa i nastaje moel savremenog reportera, istraivaa i prestavnika seme

(etvrte) sile i razvijaju se ublji novinarski elementi, za koje je vest samo lagvort

istraivanje, analiza, komentar. U reakcijama se pojavljuju urenici rubrika, to omogudava i

ue usmeravanje intereovanja novinara, samim tim i njihovu profesionalizaciju i tematsku

specijalizaciju. U velikim amerikim listovima, pojavljuje se kolumnista, koji pie uvonike pie

redovnu rubriku koja je svojevrsna ilustracija (ili karikatura) realnosti. Volter Lipman, autor

kolumne po nazivom Toay an Tomorrow , koja se pojavljuje o 1931. U Heral Tribjunu

jean je o prvih i najvedih kolumnista.

2.5. Profesionalna obukaPrema Kumaru (2000.), medijsko obrazovanje je

kritina rutvena analiza meija s ciljem poizanja

svesti i razumijevanja naina raa meija, onoga ko ih

stvarno kontrolie i oblikuje, uloga profesionalaca, kao

i reklamiranja, marketinga i onosa sa javnodu u

oblikovanju njihovog saraja, te razliitih naina na

koje publika tumai poruke meija. Gocini u poglavljuSlika 8 - Scena iz filma "Supermen" (1948.)


13/16


Istorija jedne profesije naglaava a je istorija novinarstva istorija mukaraca i ena koji su

stvorili novi zanat, koji su uinili a on postane samostalan u onosu na ostale profesije, a

preraste u rutvenu kompleksnost i mod., a sa ove strane vremenske linije nam je jasno da je

profesionalizacija zanata u jednom trenutku morala otpoeti. U martu 1925. francuskim

profesionalnim novinarima je priznat Statut profesije, a 1926. goine 25 nacionalnih uruenja

osniva Meunaronu federaciju novinara. Prve medijske studije su bile zasnovane na

istorijskom i sociolokom izuavanju javnog mnjenjaiuporednoj analizi nacionalnihistranih

novinskih glasila. U Velikoj Britaniji je, ak, vrlo brzo razvijena saranja izmeu univerziteta i

reakcija, oko programa stairanja i obavljanja pripravnikog staa. Uporeo sa osnivanjem

visokih i viih kola za novinarstvo, u vedini zemalja i dalje traje praksa spontane obuke

ukljuivanjem u reakcijski ra, kao osnovni centar za regrutovanje, a prvenstveno kao nain za

vrbovanje i prilagoavanje ureivakoj politici novina i novinarskoj koli kojoj medij pripada.

2.6. Jazz journalismDez urnalizmom neki istoriari meija nazivaju perio aerikog novinarstva izmeu 1919. i

1924. i esto se kae a njime otpoinje trede oba masovnog novinarstva, posle penny pressi

yellow journalism era, tirai i zarae meijskih kuda belee vrtoglave uspone, koje zaravaju,

sve o kraha Vol strita. Osnovne olike ez novinarstva su, prema Majklu (1938.), pokrivanje

senzacionalistikih holivuskih tema: seksa, nasilja i novca, sa fokusom na fotografije.Ono svoju

autonomiju ostie oko 1920, sa Vilijamom Herstom i Dozefom Pulicerom, koji proiruju

uto novinarstvo u tabloino i pristupaju ved pomenutim temama. Tipian primer je New

York Daily News, list koji je u ubenicima istorije meija ineksiran sa fotografisanjem

izvrenja smrtne kazne na Rut Snajer u amerikom Sing Sing zatvoru 1928.

Listovi u ovom periodu nemaju prepreku malog broja pismenih i teme iz ivota poznatihbivaju

pokrivane, kako bi se saa prosenom itaocu pruila razonoa. tampa smanjuje format na

etvrtinu tabloi formata, na kioske se vradaju neeljnici, a prvi put pojavljuju fotoreportae, a

u tabloinim novinama saa ima sve vie fotografija, sa samo nekoliko opaski i kratkih

tekstova.


14/16


Zakljuak

Gocini je u ova dva poglavlja, sa jeanaest ponaslova ao faktografsku analizu razvoja tampe,

gotovo iskljuivo u G7 ravama. U prvom poglavlju tampa, mod i meiji, sa posebnim

interesovanjem za romanistiku, a najvie Italijansku tampu, a u poglavlju Rat se vie oslonio

na pripoveaki stil i izvajanje zanimljivosti. Ova poglavlja nikako ne bih preporuio kao

ubeniku literaturu, kaa su u pitanju teme po kojima su obila naziv, ali istorijski prikaz i

izvesni nivo realistikog pristupa postoje. Faktografija nije hronoloka, niti je geografski jasno

istinktirana, ved u izvesnoj meri nasumina, ali sa prisutnim logikim sleom ogaaja. Delo u

kompletu ri panju prilikom itanja, ali stilom pisanja ne poziva na pamdenje injenica, niti je

prisutna satirina nota koja bi istorijski prikaz mogla uiniti zanimljivijim tivom. Posebna

napomena autora je a je itano elo prevo sa italijanskogi a nije iskljueno a je u izvesnoj

meri prevod taj koji je doprineo slabijem ukupnom utisku koje je delo ostavilo.


15/16


Literatura

Brankovid, S. (2011). Politika (ne)mod i javnost. Sremski Karlovci: Kairos

Dolar, M, (1999). Where does power come from? New formations, 35, 79-92

urid, D. (2003). Novinarski leksikon. Beogra: Veernje novosti

Foucault, M. (1980). Power/Knowledge. Brighton: The Harvester Press

Gocini, . (2001). Istorija novinarstva. Beogra: Clio

Lippmann, W. (1921). Public opinion. Long Island: Wading River

Politika enciklopeija(1975). Grupa autora. Beograd: Savremena administracija

Serianni, L. (1990). Storia della lingua italiana, secondo Ottocento. Bologna: Mulino

Spinoza, B. (1670). Teoloko-politiki traktat.


16/16


Saraj

Analiza poglavlja tampa, mod i politika i Rat knjige Istorija novinarstva, . Gocinija ........ 1

Uvod ............................................................................................................................................ 1

1. tampa, mod i politika...................................................................................................... 2

1.1. Etatistiki moel........................................................................................................ 2

1.2. tampa i politika: sluaj Italije.................................................................................. 3

1.3. Razvoj javnog mnjenja .............................................................................................. 4

1.4. Kultura vesti .............................................................................................................. 5

1.5. Azija ........................................................................................................................... 6

2. Rat .................................................................................................................................... 7

2.1. Rat i novinarstvo ....................................................................................................... 8

2.2. Cenzura i propaganda ............................................................................................... 9

2.3. Treda tehnoloka revolucija.................................................................................... 10

2.4. Grafika i prelom ...................................................................................................... 11

2.5. Profesionalna obuka ............................................................................................... 11

2.6. Jazz journalism ........................................................................................................ 12

Zakljuak.................................................................................................................................... 13

Literatura ................................................................................................................................... 14

Saraj....................................................................................................................................... 15

lazar Čovs - "analiza poglavlja "Štampa" i "rat" knjige "istorija novinarstva" Đ. gocinija"

Documents