sn - o nekim filozofskim problemima veštačke inteligencije

7/23/2019 SN - O Nekim Filozofskim Problemima Vetake Inteligencije

1/7

1. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2009.

Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33-mail: [email protected]

www.sinergija.edu.ba.

15

O NEKIM FILOZOFSKIM PROBLEMIMA VETAKEINTELIGENCIJE

Milan Milosavljevi

Univerzitet Singidunum

Danijelova 29, Beograd

[email protected]

Saetak: U radu je ukazano na neke filozofske probleme oblasti vetake inteligencije za kojese ispostavlja da su istovremeno bazini problemi epistemologije i ontologije. Pokazano je da

Lajbnicova teorija nivoa ljudskog saznanja nuno namee pojavu vetake inteligencije

unutar novovekovne nauke. Koristei fenomenoloku metodu i Hajdegerove postavke oveka

kao bivstvujueg koji formira svoj svet, data je prihvatljivija i razumljivija interpretacija

poznatog primera Kineske sobe, koji se esto koristi u argumentaciji o nemogunosti vetake

inteligencije na digitalnim raunarima.

Kljune rei: vetaka inteligencija,fenomenologija, kineska soba, Hajdeger

1. UVOD

Kako funkcionie ljudsko miljenje? Da li maine mogu da budu inteligentne i ako mogu, dali mogu misliti? U toku poluvekovnog razvoja Vetake inteligencije (VI), dominiraju dvehipoteze u vezi sa ovim sklopom pitanja. Slaba VI hipoteza: mogue su maine koje delujukao da su

inteligentne inteligentne maine, ijaka VI hipoteza:

mogue su maine kojezaistamisle, za razliku od simulacije miljenja.Veina istraivaa u domenu VI uzimaju slabu

hipotezu VI kao tanu, i dogod njihovi programi (sistemi) rade, ne interesuje ih da li onisimuliraju inteligenciju ili su zaista inteligentni. U ovom radu emo se od obilja filozofskih

pitanja upuenih VI, baviti samo sa dva. Prvo treba da nas uveri da je pojava VI bila nuna ida je utemeljena u matematikom metodolokom primatu novovekovne nauke, dok drugoilustruje moguu fenomenoloku analizu formalnih sistema i pitanje unutranje semantike,kao jednog od kljunih argumenata pobornika Dona Serla i stava da je VI nemogua nadigitalnim raunarima bez obzira na njihov budui razvoj i snagu.

2. O NUNOSTI POJAVE VETAKE INTELIGENCIJE

Ono to je najtemeljnije, ono to je najuzronije, ono je u svemu prethodilo, ono je vremenskinajdalje. Stoga nije sluajno to se esto potee za grkim iskustvima kada se tematizuje neka

problemska oblast. isto grko duhovno oko je gotovo idealna fenomenoloka dekonstrukcijana delu, s obziroma na poetke logosnog miljenja i ,,neuprljanost grkog miljenja

partikularnim saznanjima, toliko tipinim za savremeno doba. Na Sl.1 dato je vremenskopozicioniranje bitnih povesnih stajalita u sagledavanu problematike VI, presokratovci (V vekpre nove ere) i metodoloko utemeljenje novovekovne nauke (XVI XVII vek). Na Sl.2. dataje pojmovna struktura bitnih odrednica grkog miljenja: poiesisa, fizisa i tehnea, koje namdaje jedinstveni okvir za ono to je proizvedeno prirodnim putem fizis i za ono to je

proizvedeno ljudskom rukom tehne, koje obuhvata i tehniku u dananjem smislu, ali iumetniko delo. Da li ljudsko delo ima kapacitet prirodnog proizvodjenja? Ako se podsetimo


2/7




16

Hajdegerove definicije umetnosti kao svetog ognja i mesta gde stvarnost svaki put iznovapoklanja oveku svoj dotad skriveni sjaj, da bi on u toj jasnosti istije video i

Sl.1. Vremensko pozicioniranje bitnih povesnih stajalita u sagledavanju problematike VI.

razgovetnije uo ono to se obraa njegovoj sutini, [3], nije li to istovremeno i neto to seispostavlja i tehnici u uem smislu. Ako je to tako, nije li jaz koji danas postoji izmedjuumetnosti i tehnike samo posledica jednog aspekta poznatog Hajdegerovog upozorenja osveoptem zaboravu bia koje vlada u savremenoj zapadnoj civilizaciji

Sl.2. Struktura temeljnih pojmova poiesisa, fizisa i tehnea prema grkom miljanju

[4]. Druga vremenska odrednica se odnosi na saznajno teorijsko utemeljenje novovekovnenauke, koje najglasnije govori iz Lajbnicovih razmatranja nivoa ljudskog saznanja [1], videtiSl.3.

1. Prvi uslov saznanja je neposredno imanje prisutnom jedne stvari. Tu prezentnost stvarikao nje same Lajbnic prema Dekartu naziva claritas.

2. Situacija u kojoj jasno saznajemo neku stvar, ali ne moemo jasno da kaemo u emu se

sastoji njena razlika prema drugim stvarima. Takvo saznanje Lajbnic naziva cognitio


3/7




17

confusa, nerazdvojeno saznanje, ono koje ne shvata to to jedno odvaja od drugog,saznanje koje ne moe da se legitimie kao saznanje.

3. Suprotno cognitio confusa, imamo obrazloeno saznanje cognitio distincta. Odredjenostikoje razlikuju jedno od drugoga su istovremeno one oznake jedne stvari po kojima

moemo da je saznamo i prepoznamo.

4. Cognitio distincta ima svoje stupnjeve. Ono to jedna stvar jeste obuhvaeno jedefinicijom. Ova se sa svoje strane sastoji od pojmova, kojima je opet potrebna definicija.Jednom u strogom smislu distinktnom saznanju, potreban je povratak na elementarne

pojmove koji se dalje ne mogu razlagati. Takvo saznanje se naziva cognitio intuitiva iliadekvatno saznanje. Ono je teko i veoma se retko susree. Od svih nauka matematika jeta koja ponajpre dovodi do adekvatnog saznanja, tj do vraanja na jednostavne elemente.

Nominalne definicijeostavljaju otvorenim da li je stvar koja je definisana njenim oznakamatakodje i moguna, tj. da li moe da egzistira. Ako se podje od nominalnih definicija, onda

nisu sigurne posledice koje se iz njih razvijaju. Jer, ako one u sebi treba da kriju nemogunost,onda bi se i u logiki besprekornom postupku ipak dralo istinitim i neto nemogue.

Samo saznanja koja se oslanjaju na realne definicije su pouzdana saznanja. Realna definicijamoe na dva naina da dopusti da se sazna mogunost definisane stvari. Prvo, njenumogunost moemo da dokaemo kroz iskustvo. Ali ukoliko taj dokaz sledi apriori, tj. bezuzimanja iskustva u pomo, onda definicija dosee jo jedan vii stupanj saznanja. Kako jemogue, bez povratka na iskustvene injenice, dokazati mogunost jedne u pojmu postavljenestvari. Odgovor glasi: onda kada definicija u sebi istovremeno ukljuuje i saznanje mogunog

proizvodjenja stvari. Jer ako saznajemo kako stvar moe da se proizvede, onda saznajemo i toda ona moe da egzistira. Ta definicija je kako realna tako i kauzalna. To je najvii nainsaznanja uopte. to je jedna nauka sposobnija za to saznanje, utoliko je naunija.

5. Postoji jo jedno podizanje na vii stupanj, ukoliko i ovde postoji mogunost da se putemanalize vratimo nazad sve do elementarnih pojmova. To je kauzalno-realno adekvatnosaznanje, koje Lajbnic naziva i bitno ili dovreno saznanje.

U dvema oblastima je uvek bilo saznanja koja u sebi sadre pravilo proizvodjenja stvari: prvou oblasti onoga to je zgotovila ovekova ruka (techne), a drugo u domenu jdene teorijskenauke - matematike. Ali ako je kauzalna definicija najvii nain saznanja uopte, onda se isaznanje prirode dovrava tek u saznanju zakona prirodnih proiznoenja. Primetimo da po

Hajdegeru bit prirode lei u sebe-samog-proiznoenju. To proiznoenje je proizvodjenje unajirem smislu te rei. Proiznoenje je ono dejstvovanje shodno kome jedan uzrokizdejstvuje neto. Koliko mnogo misao o proizvodjenju vlada shvatanjem prirode, objavljuje

jo jednom Kant, kada naelo kauzalnosti naziva naelom proizvodjenja. Osnovni karakterprirode je dogadjanje. Ono to se dogadja poinje da jeste, tj. ono prelazi iz prethodnognebitka u bitak. Taj prelazak je proizvodjenje. Da bi taj prelaz mogao biti, potreban je nekiuzrok koji e da ga izdejstvuje. Takvo izdejstvovanje prelaza iz nebitka u bitak je

proizvodjenje u najirem smislu rei. Znanje koje zna kako da se proiznese ono to treba da seproiznese, jeste techne. Znanje koje u sebe ukljuuje zakone proizvodjenja predmeta jestematematika. U samoj sebi vetehniki odredjena prirodna nauka, stoga, prema svojoj metodimoe da bude samo matematika.


4/7




18

Saznanje prirode je, dakle, kao saznanje zakona proizvodjenja u sebi, tehniko. Time,medjutim, ono isto tako neposredno prelazi u praksu. Samo od sebe ono stoji na prelazu u

praksu. To je jedna sasvim nova konstelacija teorije, techne i prakse, tri osnovna naelaznajueg dranja i odnoenja oveka prema svetu. Oigledno da se menja osnovno ovekovodranje i odnoenje prema svetu uopte, tako da ono tehniko postavlja oveku svoj zahtev.

Odgovarajui tom zahtevu fizika se menja u matematiku fiziku, a tehniko dranje preuzimavodjstvo nad praksom.

Sl.3. Lajbnicovi nivoi ljudskog saznanja.

Za nae utemeljenje teze o nunosti pojave vetake inteligencije, kljuna je povezanost

bitnog ili dovrenog saznanja i tehnea prepoznatog u savremenoj raunarskoj tehnici. Kao daje raunarska tehnika sa svojim potencijalima bliskim modelovanju ljudskog miljenja, odmahispostavila zahtev da u prirodnoj ljudskoj tenji za bitnim ili dovrenim saznanjem kroz oblastVI dovri ovaj projekat u egzistirajuim entitetima koji sintetiu u sebi sve potencijale

prirodnih ljudskih inteligentnih svojstava. Zar to nije ujedno i daleki krajnji cilj vetakeinteligencije.

3. FENOMENOLOKA ARGUMENTACIJA KINESKE SOBE

Na sl.4. dat je raunarski model ljudskog miljenja po kome mozak odgovara hardveru, amiljenje softveru ekvivalentnog raunarskog sistema na kome je ostvarena VI. Mnogi

filozofi oseaju odbojnost prema ovom raunarskom modelu ljudskog miljenja i njegovimimplikacijama. Filozof John Searl [7] je uveo zamiljeni eksperiment koji je dobio nazivkineska soba inspirisan programom Roger Shenk-a, koji je u stanju da ita i pie naengleskom i odgovara na ogranien skup pitanja u vezi sa proitanim tekstom. Da bi nasuverio da Shenk-ov program nije nita razumeo u vezi datog teksta, Searl je uveo sledeiscenario.

ovek koji zna engleski a ne zna ni jednu re kineskog sedi u izolovanoj sobi zajedno saskupom kartica na kojima je ispisan niz instrukcija na engleskom. Kroz prorez na vratimaoveku se dostavlja pria na kineskom zajedno sa skupom pitanja. Sledei uputstva sa kartica(manipulacija simbolima) ovek je u stanju da ispie odgovore na kineskom i dostavi ih van

sobe kroz isti prorez. Spoljanji kontrolor kinez, dobija korektne i gramatiki ispravne


5/7




19

odgovore na kineskom sa punim uverenjem da osaoba unutar sobe zna kineski. Osoba u sobije samo na osnovu manipulacije simbola, bez poznavanja kineskog davala tane odgovore bezikakve mogunosti da zaista razume dostavljenu priu. Glavni argument Searla dolazi iz poljafenomenologije, a ne kogntivne nauke, a to je intencionalnost. Intencionalnost je definisana ufunkciji sadraja, a ne forme. Onaj ko razume informacije (za razliku od istog procesiranja)

mora biti angaovan vie od povrne manipulacije - informacije za njega moraju da imajuznaenje (smisao).Problem sa Searlovim argumentom nastaje kada pokuava da osvetli fenomenintencionalnosti. Za njega je to plod bioloke osnove mozga i uzrono je povezana sa

biohemijskim procesima u mozgu.Po pravilu nauka startuje sa oiglednim, a zatim traga ispod povrnog pojavnog za dubljimobjanjenjima. Fenomenologija je zasnovana na onom najoiglednijem: iskustvu samogfenomena. Ona je reakcija na Dekartovo i Kantovo traganje za stvarima koje stoje iza

percepcije, odnosno identifikovanje geneze fenomena pomou kategorija uma. Teko jezamisliti pristup toliko tazliit od naunog.

Sl.4. Raunarski model ljudskog miljenja

Da bi smo nastavili fenomenoloku analizu kineske sobe moramo se na trenutak vtaiti nafundamentalno Hajdegerovo delo [6]. Deo I zapoinje reima: Mi sami smo entitet koji trebaanalizirati.Ono to sledi je istraivanje ko smo mi, analizom naih naina (modova) bivstvovanja.Miljenje je obrazlagajui mod Biti-u-svetu. Bez obzira koliko je miljenje vano ono nije

primordijalni mod u kome smo mi angaovani u svetu. Tradicionalna kognitivna nauka tretiraovaj mod kao primordijalni, i stoga traga za objanjenjem naih svakodnevnih aktivnosti ufunkciji naeg odnosa prema pukim stvarima.Uobiajeno je miljenje u okviru ove teorije da mi ukoliko opaamo ili interagujemo sastvarima, moramo imati u naem mozgu neki sadraj koji odgovara naim znanjima o timstvarima.


6/7




20

Sl.5. Prirunost i predrunost kao naini odnoenja Tubivstvovanja (Dasein) prema objektimasvoga sveta.

U zakucavanju eksera ekiem (za razliku od razmiljanja o ekiu) mi ne treba da imamonikakvu eksplicitnu reprezentaciju ekia u naem mozgu. Naa sposobnost da rukujemoekiem potie od nae familijarnosti sa upotrebom ekia, a ne od znanja o ekiu.Svet se karakterie svetovnou kao ontolokim pojmom koji znai strukturu jednogkonstitutivnog momenta bivstvovanja-u - svetu. Jedino tubivstvovanje jeste u svetu i moe sekarakterisati kao svetsko, dok netubivstveno bivstvujue (bivstvujue koje nije ovek)

bivstvuje samo unutar sveta i moe se nazvati unutarsvetskim. Unutasvetsko bivstvujue je ili

pribor iji je nain bivstvovanja prirunost, ili puka stvar iji je nain bivstvovanja pukopostojanje, predrunost, Sl.5.To znai da treba razlikovati tri modusa bivstvovanja: prirunost, predrunost i svetovnostsveta. Svetovnost sveta je egzistencijalno odredjenje bivstvovanja-u-svetu, tj tubivstvovanje.Hajdeger ne koristi termin svet za sveprisutni totalitet stvari, ve mu daje fenomenolokistatus.U [5] sepojanjavaju ove sloene kategorije i egzistencijali, komparacijom tri teze:kamenje je bez sveta, ivotinje su siromane svetom, a ovek je bivstvujue koje formira svet.Skup stvari prema kojima se odnose ivotinje je mnogo manji od ljudskog. Pela ima svojukonicu, sae, cvee za kojim traga i ostale pele iz roja. Pelinji svet je ogranien i podostupnosti i veliini. Pela radilica moe da zna cvetni pranik, ali ne pranik kao takav, onane zna nita o korenju drvea, o broju pranika i latica i td. Nedostatak ovog znanja nije usled

neznanja od strane pele, koje bi se moglo nadopuniti ako bi pele dole u kontakt saodgovarajuim fenomenima. U stvari, pele su siromane u svetu u poredjenju sa ovekom

budui da nemaju ni mogunost upoznavanja ovih fenomena. Dok su ivotinje liene sveta,kamenje nije u mogunosti ni da dodje u poziciju da bude lieno sveta. Kamenje koje sekotrlja po zemlji ne nosi nikakav odnos prema zemlji, slian odnosu jednog gutera koji sesuna na toploj steni. Kamenje se jednostavno kotrlja i nema pristup ni jednom bivsvujuem.Za razliku od kamena, guter koji se suna na steni je pronaao tu stenu i prilagodio se tom

pronalaenju. Ako mu izmaknemo stenu, on nee leati tu gde se zadesio, vee poeti datrai svoju stenu ponovo. Nema razumevanja, veje u pitanju pobudjena aktivnost, budui da

je razumevanje neega kao neega oduzeto ivotinjama. ivotinje su siromane svetom potosu obuzete stvarima, kao to je sunce, pranici i td, ali nikada ne doivljavaju bivstvujue kao


7/7




21

bivstvujue. Umesto pristupa predrunim stvarima, ivotinje se okruuju sa akivacionimprstenom, koji diktira njihovo ponaanje.Searlovo objanjenje zato enkov program ne razume priu se svodi na konstataciju damanipulacija simbolima sama po sebi nema nikakvu intencionalnost. Umesto intencionalnostiili usmerenosti, moemo se osloniti na Hajdegerove fundamentalnije naine odnoenja

bivstvujuih jednih prema drugima: obuzetost (kao to je pela obuzeta suncem), vladanje(kao to se ovek odnosi prema suncu). Siromani u svetu su jedino sposobni za obuzetost,dok je vladanje odlika bivstvujuih koji formiraju svet. enkov program je siromaan u svetu,u najboljem sluaju.

Kao to je pela ograniena u svom pelinjem svetu u kome moe da funkcionie samo uspecifinim uslovima, isto tako je i enkov program ogranien u svom sopstvenom svetu.enkov program je obuzet pojedinim simbolima i nikada se ne moe vladati u odnosu na tesimbole, odnosno stvari koje oni reprezentuju. Kada je izbaen iz svog predefinisanogdomena, ovaj program ne moe da radi korektno, na onaj isti nain na koji ne moe dafunkcionie navigacija pela kada je sunce zaklonjeno. Nemogunost programa da razume

nije usled nedostatka njegove intencionalnosti, veusled toga to je on siromaan u svetu.

4. ZAKLJUAK

U radu su analizirana dva fundamentalna pitanja filozofije VI: da li je VI nuna u ljudskompovesnom hodu i kakve je fenomenoloke prirode svet koji nastaje uz vetake entitete sapretenzijom na ljudsko inteligentno ponaanje. Na prvi pogled izgleda nam da fenomenologijasa svojim radikalnim neznanjem kao uslovom fenomenoloke dekonstrukcije nije pogodanmetod za odgovore na pitanja rezervisana za strogi nauni pristup u kome caruje matematikimetod egzaktnih nauka, u koje spada i raunarstvo. Medjutim, pokazuje se da upravofenomenologija u Hajdegerovom smislu moe biti vrlo korisna u sutinskom razumevanju

jaza koji postoji izmedju prirodnih i vetakih sistema, kao i da ukae na pravce razvojaoblasti vetake inteligencije u cilju smanjivanja ove razlike.

LITERATURA

[1] G.V.Lajbnic,Rasprava o metafizici(108-153), u: Izabrani filozofski spisi, Zagreb 1980.

[2] K.H. Folkman luk, Uvod u filozofsko miljenje, poglavlje 3., Plato, Beograd, 2001.

[3] M. Hajdeger, Nauka i razmiljanje, 1953.

[4] M.Hajdeger, Uvod u metafiziku, Eidos, Vrnjaka Banja, 1997.

[5] M.Hajdeger, The Fundamental Cocepts of Metaphysics, Indian University Press, 1995.

[6] M.Hajdeger, Bitak i vrijeme, Naprijed, Zagreb, 1998.

[7] S.Russell, P.Norvig, Artificial Intelligence: A Modern Approach, 2nd Ed., Prentice Hall,2002.

sn - o nekim filozofskim problemima veštačke inteligencije

Documents