skripta_medjunarodni odnosi

8/13/2019 skripta_medjunarodni odnosi

1/39

Strukturalni realizam i bezbednost u ucenju Keneta Volca

Kenet Volcje jedan od najznacajnijih zivih teoreticara medjunarodnih odnosa .Bio je profesorna Berkliju( Kalifornija) I na Univezitetu Kolumbija u Njujorku. Nije napisao mnogo knjiga ali

je zato napisao knjige simbole kao sto su ovek! drzava i rat "#$#%( njegov doktorat)! gde jeuveo nivoe analizeu nauku o medjunarodnim odnosima! a "#&'. znacajan tekst u kome jeizneo hipotezu koja je sokirala tadasnju strucnu javnost a odnosila se na njegov stav da jenuklearno oruzje bilo veoma korisno! jer je dalo stabilnost medjunarodnim odnosima.Najznacajnija knjiga mu je eorija medjunarodne politike "## .u kojoj je zasnovaoneorealisticku teoriju medjunarodnih odnosa ili teoriju strukturalnog realizma.Naime! zarazliku od klasi*nog realizma koji smatra da se uzroci svih de+avanja u medjunarodnimodnosima nalaze u ljudskoj prirodi Volc smatra da da se glavni uzroci nalaze u strukturimedjunarodnog sistema. Struktura je pojam koji ,olc uvodi ! da ozna*i ono +to seapstrahovanjem mo-e izvui iz medjunarodne politike I ona se sastoji od /

% naina organizacije vlasti ( koji je u medjunarodnoj politici anarhija a u unutra+njojhijerarhija)

%raspodele moci u medjunarodnom sistemukoji! u zavisnosti od broja polova! odnosno!najja*ih i najmonijih dr-ava u medjunarodnom sistemu! mo-e biti unipolaran!bipolaran( Volc)i multipolaran.

0a razliku od strukture unutra+nje politike ,olc kod strukture me1unarodne politike izostavljajednu veoma bitnu osobinu politi*kih jedinica! koje cine jedan medjunarodni sistem! a to surazlike me1u njima.U unutranjoj politicipostoji razliciti organi vlasti a u me1unarodnojpolitici dr-ave da bi opstale moraju da se socijalizuju( da li*e jedna na drugu I da obavljajuiste funkcije) 0ato su dr-ave po neorealistima bilijarske kugle( nije bitno ko je na njihovom*elu ! niti da li su demokratske ili autokratske ) ve se one razlikuju samo u veli*ini i ukapacitetima koje poseduju.% teorija neke oblasti treba da uzme u obzir samo najzna*ajnijekarakteristike. Neorealizam! za razliku od njegovog veoma bliskog pravca2 ( neoklasi*nogrealizma) koji uzroke de+avanja u 34 ponovo vraa u ljudsku prirodu ali i u prirodu dr-ava( otud i naziv neoklasi*ni)2! ne bavi se konkretnim spoljnim politikom dr-ava ve ishodimainterakcija izmedju drava u jednom me!unarodnom sistemu.( verovatnoa rata!mogunost rata! ravnote-om snaga I stabilnosti me1unarodnog sistema.) ,olc smatra da jejedan od takvih ishoda interakcija izmedju dr-ava a koju one ne moraju da -ele! upravoravnotea snaga( koja je automatska).

0a razliku od klasi*nog realizma koji smatra da je glavni cilj dr-ava u 3e1unarodnimodnosima mo( recimo 34567N8U 9 defini+e politiku pa I medjunarodnu politiku kao

struggle for po:er kod Volca cilj drave je opstanak(;urvivaleodnosno bezbednost). 3o jesamo sredstvo I to ne jedino kojom se mo-e dostii bezbednost.0ato on ka-e da je cilj dravada sa*uvaju njihovu poziciju u sistemu.( zato je Volc de"anzivni neorealista).

;a druge strane! klasi*ni realisti vide ravnote-u snaga kao ishod jedne svesne politike recimobritanska prema evropi! u vremenu pre II svetskog rata. 0a razliku od njih ,olc smatra da seravnotea snaga pojavljuje kao automatska.! zna*i kao ishod interakcije izmedju dr-ava.


2/39

jesu mogunost da vas ta dr-ava sa kojom saradjujete prevari. I problem apsolutnih( 6laser) Irelativnih dobitaka..( neoralisti). ,olc smatra da se mo dr-ava mo-e poveati na dva na*ina/

% okrenut ka unutra+njoj politici% I to naoru-avanjem!

% okrenut ka spolja ! ulaskom u saveze.

4fanzivni realizam u u*enju =-ona 3ir+ajmera

4n je vodei predstavnik realisti*ke teorije danas. 8utor je vise tekstova ! kao +to su/ Back tothe future "##>. I ?alse promise of international institucional "##$. >"! ragedija politikevelikih sila! koja se mo-e smatrati uz ,olcovu teoriju medjunarodne politike ! 3orgentauovu Dears crises mo-e se smatrati jednom odnajzna*ajnijih knjiga realisti*ke teorije.

U tragediji politike velikih sila 3ir+ajmer je do kraja izveo njegovu teoriju o"anzivnogneorealizma.. 4n takodje smatra da struktura medjunarodnog sistemaje ta koja je glavnikrivac za pona+anje dr-ava u medjunarodnim odnosima. aj surovi svet i surove okolnosianarhi*nog me1unarodnog sistema u kojima su dr-ave prinu1ene da -ive! tera dr-ave da sepona+aju vrlo agresivno da bi opstale(a opstanak i bezbednostsu kao i kod ,olca osnovni ciljdrava) . Najbolji na*in je da steknu maksimum moi u medjunarodnom sistemu! odnosno dauzmu moi koliko god mogu . 0a razliku od njih ,olc koji je defanzivni realista smatra damoi treba uzeti onoliko koliko treba.% odnosno! napad je najbolja odbrana. Najbolji na*in dadr-ava ostvari maksimalnu mo!(a ona garantuje maksimalnu bezbednost) je da dr-ava bude

hegemon u sistemu.0bog konfiguracije zemljinog tla (s obzirom na *injenicu da preovla1ujuvodene povr+ine! i zbog zaustavljajue moi voda)! nije mogue da jedna zemlja budehegemon u sistemu. 3aksimum +to ona mo-e ostvariti je da bude regionalni hegemon! kao +tosu ;8= u zapadnoj hemisferi. a tragi*na anarhi*na struktura medjunarodnog sistemaprimorava dr-ave da non stop tragaju za bezbedno+u! poku+avajui da postanu hegemoni! azaustavljajua mo voda nikada nam to nee dozvoliti tako da se dr-ave poput ;izifa utragi*noj situaciji. ako je knjiga dobila naziv.

0a razliku od ,olca! $irajmer smatra da se mo-e baviti i konkretnim spoljnim politikamadr-ava a ne samo ishodima interakcija izmedju dr-ava u jednom me1unarodnom sistemu. 0atose knjiga i bavi politikom velikih sila od "# do >>>.


3/39

vojna9 zasnovana na ekonomskoj. 4d svih vidova i rodova vojski& kopnene vojne snageimaju primat. 3ir+ajmer smatra da 8merika u ". veku treba da deluje kao umiriva* (pacifDer) odnosno da zadr-i hegemoniju u zapadnoj hemisferi a da u svim ostalim delovima svetaspre*i pojavu potencijalnog hegemona. Kao i ,olc i 3ir+ajmer smatra da i bipolarna raspodelamoi najstabilnija od svih konfiguracija moi! prvenstveno zbog toga +to je manja mogunostvaranja i zbog toga +to ne postoji mogucnost da se prebegne na drugu stranu.

K'K* '+*,-$*

Iako je realisti*ka teorija bezbednosti svakako dominantan pristup izu*avanju me1unarodnihodnosa i bezbednosti! postoje mnoge teorije i mnogi teoreti*ari koji su veoma kriti*ni premaovakvom jednom pogledu na svet. Naime! iako se realizam zaklinje da je teorija koja nanajbolji mogui na*in opisuje Ekako svet radiE realizam je uvek gubio bitku sa stvarno+u u*ije se dobro poznavanje tako ponosno zaklinjao. Naime! do sloma klasi*nog realizma do+lo jeu ,ijetnamskom ratu i toom naftnog +oka iz sredine sedamdesetih godina pro+log veka. Njegaje zamenio neorealizam Keneta ,olca! koji je do1iveo ozbiljan udarac iznenadnim zavr+etkomhladnog rata. Usredsre1enost isklju*ivo na strukturu me1unarodnog sistema! odvukla je panjusa prirode *oveka i prirode dr-ava. o je dovelo do pojave neoklasi*nog realizma kao jo+ jedne

va-ne realiti*ke teorije krajem dvadesetog veka. ;ve ovo gore navedeno dovodi do zbrke ikriti*ari se s pravom pitaju. =a li je onda mogue govoriti o realizmu kao o jednoj jedinstvenojteoriji! i da li je ova teorija zasluila tako jedno visoko mesto ako ima ovoliko razli*itih strujaunutar sebe koje slu-e da se poprave mane prethodnih realizama.

7+li/ realizam kao stati*na! konzervativna teorijaF dobar u opisu situacije u me1unarodnimodnosima a veoma lo+ u mogunosti da se takva situacija promeni.

=-on Barton/ Interakcija izme1u dr-ava je samo jedna od interkacija u svetskom dru+tvu.=r-ave prikazane kao bilijarske kugle! ne odslikavaju pravo stanje stvari. 3edjunarodni odnosipre kao jedan C4BG7B 34=7@! koji se sastoji od interakcija i spojeva ne samo izme1udr-ava ve i izme1u firmi! pojedinaca! grupa itd.

=-on ,askez/ =ogaaji iz stvarnog -ivota veoma *esto ostaju izvan realisti*ke teorije.;tvarnost u *ije se poznavanje zaklinju! nije ba+ tako prijateljski raspolo+ena prema njima. Naprimer od preko >>> hipoteza koje su realisti postavili u podru*ju me1unarodnih odnosa!samo "$ se pokazalo kao ta*no

H


4/39

5obert Koks. 5ealizam je samo jedna od teorija koje samo re+avaju probleme (problemsolvingtheories). 6de su tu stvari koje se ti*u emancipacije i mogue promene svetskog poretka nabolje.

Kontigentni realizam arlsa %lasera


5/39

;porazumi ;8@F ;85F IN?578 koji su obele-ili hladni rat! u mnogim dimenzijama!pomogli su da se hladni rat zavr+i na tako miroljubiv na*in! na koji se zavr+io. Iako 6lasersmatra da struktura me1unarodnog sistema odre1uje pona+anje dr-ava u me1unarodnimodnosima! za razliku od mnogih strukturalnih realista! on smatra da se iz za*aranog krugabezbednosne dileme mo-e ponekad izai putem saradnje sa drugim dr-avama.

Klasini realizam i bezbednost

Iako se realizam po svojim su+tinskim odlikama mo-e deliti na/

% klasi*ni! strukturalni (neorealizam)! neoklasi*ni.


6/39

zna*ajan deo svojih u*enja.


7/39

Neorealizam! smatra da se glavni uzroci de+avanja u me1unarodnim odnosima nalazi ustrukturi me1unarodnog sistema. Neoklasi*ni realizam! smatra da se uzroci de+avanja ume1unarodnimm odnosima mogu pronai i na nivou pojedinca! odn. U ljudskoj prirodi i uprirodi dr-ava.

Neorealizam! za razliku od klasi*nog realizma smatra da ljudska priroda nije dovoljan na*in nakoji se mo-e objasniti pona+anje dr-ava u me1unarodnim odnosima. Najdublji uzrok de+avanjase nalazi u anarhi*noj strukturi me1unarodnog sistema. 0a razliku od klasi*nog realizma kodneorealizma glavni cilj dr-ava nije mo! nego bezbednost. 3o je samo jedno od sredstava zadostizanje bezbednosti i to ne jedino. 8narhi*na struktura me1unarodnog sistema primoravadr-ave da same sebi poma-u! odn. 3e1unarodni sistem je selfhelp sistem. Neorea*izam inmadve varijante/ 4?8N0I,NI I =7?8N0I,NI.

4?8N0I,NI% tipi*an predstavnik 3ir+ajmer! koji smatra da je najbolji na*in da dr-avedostignu maks. Bezbednost% je da steknu maksimalnu mo.=rugim re*ima% napad je najboljaodbrana.

=7?8N0I,NI% najbolji na*in da dr-ave dostignu maksimalnu bezbednost da uzmu moine kolikomogu! nego koliko treba. j% cilj dr-ava je da sa*uvaju svoju poziciju u sistemu.ipi*an predstavnik je Kenet ,olc.


8/39

5arid -akarija obja+njava rast moi ;8= i smatra da su se ;8= pona+ale ofanzivno uperiodu od "J&$ i kraja gra1anskog rata pa do kona*nog ulaska na svetsku pozornicu velikihsila u ratu sa panijom "J#J.

1+5*N-VN N+0K,*SN '+*,-*$ smatra da dr-ave ne ttreba da te-emaksimilizaciji moi jer ih opasnost od imperijalnog 4ver strech dovodi u opasnost dapropadnu.ipi*an predstavnik ove struje! =-ek ;najder govori upravo o tome u njegovoj knjizi3it o imperijama. Kao +to se Britanija i mnoge druge imperije iz pro+losti borila protiv varvarana svojim granicama i do-ivela poraz tako e taj poraz do-iveti i danas ;8= u poku+aju dapostanu imperija.

%,0/*,-*67* /+-/+1N0S

6lobalizacija! po mnogima! predstavlja kontekst u kojem -ivimo u periodu posle kraja hladnograta. Neki! poput kolumniste Njujork ajmsa! omasa @. ?ridmana! idu i dalje i tvrde daglobalizacija predstavlja novi me1unarodni sistem koji je nasledio me1unarodni sistemhladnog rata! pa tako se dana+nji svet ne zove poslehladnoratovski (;tenli Aofman pi+e dakada za jednu eru ne znate kakva je! onda je zovete posle neke druge ere) ve se zove

me1unarodni sistem globalizacije.%ih godina pro+log veka medjuzavisnost bilatermin o kome su svi pri*ali! tako je to danas globalizacija. Ipak ova dva termina nisu sinonimi.=a bismo dosli do pravog znacenja termina globalizacija moramo obajasniti termin

globalizam. 6lobalizam je stanje a globalizacija je proces. 6lobalizam je stanje sveta kojepodrazumeva mre-u medjuzavisnosti medju akterima! i to na multikontinentalnim rastojanjima.abele na prethodnim stranama e rei sve o tome..

6lobalizacija je dakle proces i to treba zapamtiti! dakle proces uvecanja globalizma.=eglobalizacija je proces smanjenja globalizma. abele o tome govore same po sebi.

6lobalizacija je u*inila svet u mnogim stvarima nesigurnijim a u nekima samo sigurnijimmestom za -ivot. ;ve u zavisnosti koju od mnogobrojnih dimenzija globalizacije uzmemo urazmatranje. U svakom slu*aju! Da mnoge probleme nacionalna dr-ava je postala pretesanokvir za re+avanje tih problema. 8 opet! buduci da svetska drzava jos nije nastala (i tesko ce

nastati u dogledno vreme) i da nacionalne drzave jos drze kljucne poluge moci (prvenstvenovojne) u svojim rukama! medjunarodna bezbednost i dalje se nalazi u jednoj vrstiinterregnuma. Ukratko re*eno! svetska bezbednosna agenda postala je mnogo slozenija izgusnutija zahvaljujuci delovanju procesa globalizacije.

J


9/39

LMOPM ". QORSTMVWXYWZ V [PYMPVTM\/ WPV]XYWZV V ^MTPV_O

LMOPM . `PYMPVTM\! [PYMPVTMVM V O[PYMPVTMVM/ WPV]XYWZV V ^MTPV_O

89:;: ?@A9:BC D?:EC?

ECFGA@H:8 WZMO ") YOVXM]XV

EWYOVE VT\ORS M_ZO^M

) YXYWV VT\ORS M_ZO^MOT YTV^M XM ^MWZYMO

") YXM! O_YXY\W_M!Y_YPVXW_M VZ.\ORSTMVWXYWZ

) YXM! O_YXY\W_M!Y_YPVXW_M VZ.

\ORSTMVWXYWZ VT\ORS

ÔV\Y % M V MMXM

VZ.

I9=J@9:A@E WZMO ") VOWZ^S_V WYOV VT\ORS

M_ZO^M

) YXYWV VT\ORS M_ZO^M XM

OPV_V\

(\SPZV_YXZVXOXMZPXV\)

^MWZYMV\M

") WZMO [PYMPVT\M S

YXYWV\M VT\ORS

^MTPV]VZV M_ZO^M

) WZMO [PYMPVT\M S

YXYWV\M VT\ORS OV\Y

V MMXM

^MTPV_O WPV]XYWZV ^V\O^V

[PYMPVTM\ WZMO WOZW_M \ÔM

\ORSTMVWXYWZV

WZMO [PYMPVT\M S

YXYWV\M! XM ^V\O^! VT\ORS

%M V MMXM

[PYMPVTMVM ^YOW (SOMM [PYMPVT\M)WOZW_M \ÔM\ORSTMVWXYWZV

^YOW YOMMM[PYMPVT\M! S YXYWV\M! XM

^V\O^! VT\ORS V

MMXM ("##>%ZO)

O[PYMPVTMVM ^YOW (W\MOM

[PYMPVT\M)

WOZW_M \ÔM

\ORSTMVWXYWZV

^YOW W\MVMM

[PYMPVT\M! S YXYWV\M! XM

^V\O^! V MMXM (Ô\O

PMXY[ ^MZM)

#


10/39

LMOPM H. V\OXTVO [PYMPVTMVO

?@ I9=J@9:A@L:MC OC9:;:@ PCQCQ


11/39

D?CG89=H: D?:8G>>>.

P?CY@ HC9:B@ C?@

I9=J@9:A@L:MC3

I9=J@9:A@L:M@ Z..

WOZ WO W_SVY Y OPV]VXO

E\MPYE (small) Y OPV]VXO

EWVSXYE (tinD)

%\MWYXM VXWZMPMVM

YTO\XV V YYXV

YZV]_V _MPYM

%YOMO ^YM SV _YV

YWOSS >>. Y MXMW. OZ WO

ZÔXSZXY XMPMTV S ZÔY

OPV_Y O^V [PYMPVTMVO.

LMOPM '. L^V OPV_O OÔ [PYMPVTMVO! YXM_Y _M_Y V VV LY\MW . w^V\MX

&.". ^YZVÔ]XYWZV [PYMPVTMVO VYZXO WÔVXO

O W\Y Ô_PV M O [PYMPVTMVM VYZXO WÔVXO XMSXM\OXZMPXVM!XMWZM^VM! V XM^VWSZXVM V\OXTVM [PYMPVTMVO. YWPOVO OXY[ OPYMM WSVVO XM WM_Y\ _Y^M_S! OT YTV^M M PV O S ZY S_S]OX SW_V M_ZY^ VPV XO.^M_ZV]XY! ^V]M Y S[^YOXYWZV V \Y[SV\ XM]VXV\M TMZVZO V Y]SMM VYZXOWÔVXO! YWZMPM O WZM^ WM_YXOXVO. ^V ZY\O WO XM^MXY S ^V PMX VWZV]SMPM^\MXZXV YMV Y XOYXYVYWZV YOVXV ^V^YXV Y[MZWZMM (XM ^V\O^!^YPO\ XOYWZMZ_M VZ_O YO)! YMV YTYXW_V ^SM V VTPYOXYWZV VY[ WOZM XMTO\V XO[MZVXY\ SZVMS WSX]OY[ T^M]OM! _PV\MZW_V\ ^Y\OXM\M V [PYMPXY\TM[ÔMS! _MY YWPOVV ÔZO^MXY[ O\VZYMM S[OXVY_WVM S MZ\YWO^S Y WZ^MXOYOVXV ^MM WOZM. LM_YRO! VÔO V^SWM WVO! %M! ^MTXV ^S[V V^SWM VMZY[OXM! MXMW O TY[ WOYZO VWÔPOZMXYWZV M_ZO^M S WOZW_Y YPVZVV! VYOTMXYWZV WV WM WV\M! OO XO[Y V_MM ^MXVO. SSV M XM TO\V MXMW VVÔ_Y OWZ V Y \VPVM^V WZMXYXV_M! M M WS Y[MZWZM _YV\M PMXOZM ^MWYPMO!MXMW VWZM _MY V S ^YPYWZV! _MM O VPY TXMZXY \MO WZMXYXV_M! \Y[SO O Y]O_VMZV

""


12/39

S YOVXV\ Y^S]V\M WOZM! Y Ô]V\M YO^ZM . xMPMXM! EYPMTOS MXM^VS.E yXMXO[O! _MY ZY O ZY WPS]M WM PVW_V\ qWZY_Y\! [O YWZYV XOWZMVM VZ_O YO! \YOVTMTMZV _^MO WS_YO VT\ORS qT^MOPMM V ^MM Y_Y _YXZ^YPO XM ZV\ Y[MZWZV\M."

O S WO\S! _M_Y VWZV]S M^PW xO[PV V S{VX VZ_Y! E[PYMPVTMVM V W\MVMOWOZM YOPY O Y ZY[M M WO YPOWZV VÔ Ô! S]OWZMPVO V M V O WO ZOO_YXZ^YPVWMZV.EqM_! WOZ! M SYZÔV\Y OXS WZM^S V \XY[Y SZM _Y^VOXS VTÔ_S!Y SO_ XVO ^YMY. ^V]O Y O[YY ^YMWZV! \Y^MPXY V TM[MROXYWZV WM_O ^S[O^WZO! WZMÔ WS [YZYY _YPV_Y V ]YO]MXWZY. q M^ YWM! ]YO]MXWZY! O SO_ XMPY

XM]VXM M VTMRO XM _^M WM YV\ VTMTYV\M. YTXMZM ^V]M Y W\^ZV |MZMXM YZVPM!XMY[MZVO[ ]YO_M ^YO S ^V\ OOXVM\M OOZXMOWZY[ O_M XMYO VPSWZ^SOXM]VX XM _YV WO \YO Y[YY^VZV VTMTYV\M [PYMPVTMVO VYZXO WÔVXO. |MV\O![YWYVX YZVP WO ^VPV_Y\ Y^M_M S w^MX_S^ZS [O O YZVMY M V ^VWSWZYMYOX]MS WY[M WVXM ^MTYPOY V YZY WS PO_M^V VPV OWY\YXV S PO]OS ZO YPOWZV!S^TY S\^Y. }T^Y_ O[YO W\^ZV VPa je M_ZO^VW_M VXO_VM (Y SZVMO\WZMVPY_Y_M VPV WZÔZY_Y_M)! _YO WO MXMW OY\M PM_Y PO]V YV]XV\ MXZVVYZVV\M V_YO \YOZO _SVZV S WM_Y MYZOV! Y OXV _YZMM TM _YS XO ZÔM M SOZO Y[MZV_MY YZVP. |M^YZV.HyY O WM\Y OMX Y ^V\O^M _YV VPSWZ^SO XM]VX XM _YV WO]YO]MXWZY Y^V WM ^YZVÔ]XYWZV\M [PYMPVTMVO VYZXO WÔVXO. LOTM ^YOWY^MS^ Y^X Y\Y^[M'WM }XVO^TVZOZM y^SW S MXW_Y! S _YY O WZMZVWZV]_V Y_MTMY M

WOZ MXMW XVO XVZM VO TM[MROX MXMW XO[Y ZY O ZY SO_ VY V M XO\M XV_M_V^MTPY[M TM MXV_S ZM_YRO WO \Y^MS STOZV S YTV^ _MM WO [YY^V Y YY ^YPO\MZVV.~SW_M VXOXZVXYWZ V ZOXV]_Y9ZOXYPY_V XMÔM_! YTVMX WS ZM_\M XO[MZVXV\WZ^MXM\M [PYMPVTMVO VYZXO WÔVXO. _Y V XO \Y[S YZSXY YZ_PYXVZV! YXM VTMWV[S^XY \Y[S SPMVZV. M^ TM \MPY.

&.. ^YZVÔ]XYWZV YXO [PYMPVTMVO

YXM [PYMPVTMVM O ST [PYMPVTMVS VYZXO WÔVXO! XM^VWSZXVM

V\OXTVM [PYMPVTMVO. LY XVO XVZM XOYV]XY! SSV M WS YWMMS VWZY^VSWOZM YOPOVPV \XY[Y^YXV ^MZYV VT\ORS YPVZV]_V OVXVM! M V W YTV^Y\ XM]VOXVS M WS ^MZYV V SYZÔM WVPO SYZO! XMVT^MTVZVV ^V\O^ YXO[PYMPVTMVO. } YWPOV OWOZM_ [YVXM! S^_YW Z^M\M XO_V ZOYÔZV]M^M M OTMÔZ_Y\ PMXY[ ^MZM YPY Y _^MM VWZY^VO V M WO ^MZYV ZO_Y \Y[S Y]O_VMZV SWOZS S _YO\ YWZYV OMX Y^MTM Y^[MXVTYMM YPVZV]_Y[ V ^SZOXY[ VYZM!YVPY WO YWZM ^MZYM. ZMVO! Ô\M YMV\M _YO XMYV YTO |M! ^MZYV WS]OWZV V MXMW! _MY V S ^YPYWZV! W ZV\ ZY VO XVWS VW_S]VY \ORS^MXV! OSXSZM^^MXV WS_YV. |MV\O! _M_Y VWZV]O ^YOWY^ |M! EOVXM ^MZYM MXMW WS

"VOZV! homas @. ?riedman! 5obert =. Kaplan! E;tates of =iscordE! ?oreign >!pp. &' 9 >. yM YVM! _M_Y W\Y ZY O VWZM_PV! XMYTXMZVV XYVXM^M MXMVO! YVPV WS

OMX ESOPE Y ^YPO\MZVV [PYMPVTMVO V OXV\ YWPOVM\M Y ^MO V YOVXO S WOZSMXMW. MW^MM O Y^MXM $. OO\^M >>". [YVXO! XM ÔWZVXY PVYZ _YPV \ORSXM^YXVYWPYM Y^{ MVX[ZYX }XVO^TVZOZM S MVX[ZYXS (7lliot ;chool of International 8ffairs! 6eorgeGashington UniversitD! Gashington =. C.). yM SOP S OPYWZV O ÔXOZ S ^YS VT \M^ZM V M^VPM>>. [YVXO! ÔWZVXY[ M\O^V]_Y[ WYXYYPVZV]_Y[ ]MWYVWM EYXM YPVZV_ME (?oreign>'!WZ^. '>.HVOZV! =avid ;. @andes! he Gealth and


13/39

[^MRMXW_V VPV OZXV]_V ^MZYV. qT\ORS _^MM PMXY[ ^MZM "#J#. [YVXO V _^MMMOWOZY[ O_M! Y[YVPY WO """ Y^SMXV WS_YM XM ' Y^S]M V^Y\ WOZM. OM\^MZYM WS VPV \ORS^MXV! a OOZ ^MZYM WS VPV SXSZM^^MXV WM VXZOÔXVY\WZ^MXV ^MM.E$VXV WO M ]SOXM ZOTM |Y^\MXM X{OPM&VT "#">. [YVXO S _YY O^YÔ_MY M Y ^Y[ WOZW_Y[ ^MZM XOO YV O^ O O_YXY\W_V XOVWPMZV! XO ^MV XVMXMW! _MY ZY XVO ^MVPM XV ZMM. _YXY\W_M \ORSTMVWXYWZ VT\ORS M_ZO^M S\ORSXM^YXV\ YXYWV\M YXO_M VM_ XVO YYXM M V WO VTO[PV WS_YV! M V^MZYV S VYV\ \ORSWYXV\ YXYWV\M. qT ZY[ ^MTPY[M WO XV MXMM O^M

[PYMPVTMVO XO \YO TM\VWPVZV OT OXO YXO V\OXTVO. SSV M O TMMSSVZOXYPY_Y\ XMÔZ_S! V SWM^MMS ^MTPV]VZV ^WZM XMY^SMM! S WOZS MXMW! YÔ]V\M [PMXY[ SÔXV_M M\O^V]_Y[ XOOXV_M ESTV_E (Ne:s:eek) wM^VM M_M^VO!YPY Y EO\Y_^MZVTMVO XMWVMEJ! SYZÔM WVPO V ÔZM SYZÔY\ WVPO XVWSV]OTPV XV S WOZS E_Y\PO_WXO \ORSTMVWXYWZVE# V EXV_M OO[ [PYMPVT\M.E

$! pp. $9$&.LY\MW w^V\MX! WPV]XY ZOY^VV O\Y_^MZW_Y[ \V^M! _YM Z^V M O\Y_^MZVO XO ^MZSS OXM WM^S[Y\! VTXYWV OXS VXZOÔWMXZXS VYZOTS! _YS XMTVM EPC=?:M=E A9@>


14/39

qXY^\MVYXM ÔYPSVM V XMS]XY9ZOXYPY_V XMÔM_! _YV WO! O VO SZM W\YZY ZY_Y\ VWZ^MVMM XM[PMWVPV! XMPMTO ES W^SE ^YOWM [PYMPVTMVO! VM_ WS E\M]WM O YZ^VO. M OXO WZ^MXO! ZOXYPY_O V ^SZOXO ^Y\OXO WS S]VXVPO ^MZMPO_Y W_SV\ TM \YO^XO O\Y_^MZVO. PV S VWZY Ô\O! ZOXYPY[VM O WZMVPM XYM^MTM^MSM WÔWZM (ne: means of destruction)"> S ^S_O O_WZÔ\VWZV]_V [^SM VYOVXMM.E"" M OXY\OXM YXO [PYMPVTMVO YWOXY _M^M_ZO^VS \ORSXM^YXOYXYWO YWPO "". WOZO\^M >>". [YVXO. } VZMS WS ZO^Y^VTM\ V ^VMZVTMVM ^MZM. "

LO^Y^VTM\! _YV O OMX EWZM^V OXY\OX! WM WZM^V\ _YÔXV\ME"H! a _Y[M |M OVXVO

_MY EWOWZMX XMM XM XOYÔ WM VO\ VÔM WZ^MM V TMWZ^MVMME"'! O! M ZM_Y_MO\Y! E^YVZV^MYE Y EO\Y_^MZVTMVO ZOXYPY[VO! _YM O WÔWZM TM \MWYXYSXVZOO S]VXVPM \MV\ V PM_V\ TM Z^MXWY^Z! OZVXVV\ V \XY[Y ^VO\]VVV\V^Y_Y\ YWO[S [^SM V YOVXMM. xYPV_Y WS XO_MM Y\O V ZM\O^V VPV _MMWZV VW_SV! ZYPV_Y WS MXMW O_WPYTVV V V[VZMPXV ZM\O^V PM_V V OZVXV. L^Y_YVYZ\VO OXY[ MVYXM YXO_M WS \MV XO[Y OXM OXO (MVYXW_O 9 ^V\. . .) _M^ZO.E "$

xMM WO WO\S ZY\O YM V ]VOXVM M WS WÔWZM [PYMPXO _Y\SXV_MVO MXMWYWZSXM W_Y^Y WV\M! V M YXY ZY O XO_MM VPY VW_S]VY ÔTO^VWMXY TM ^MO!XM\YXVO \SPZVXMVYXMPXO _Y\MXVO V YOVXO MXMW \YO W_Y^Y OWPMZXY M WOWMTXM Ô_Y VXZO^XOZM! MWXY O M O S YY\ ZÔXSZ_S PM_O XO[Y V_MM ^MXVO S VWZY^VVSYZÔVZV VTV]_S WVPS M V WO YWZM^VPV ^MTPV]VZV! XM]OO YPVZV]_V VOV.

O] O XMV\O! Y ^VMZVTMVV ^MZM. M VWZO MXMW SYZÔVPV WVPS XVO M\ YZÔMXOPV_V MM^MZ ^VXSO! _M_M O ÔV\Y S O_S VTM XMW VY YZÔMX YPS VZPO^SVPV YP YZS. MM ZY \YOZO S^MVZV XM \XY[Y PM_V V OXYWZMXVV XM]VX! V ZM_SYMS ^YOWY^ |M XMTVM E^VMZVTMVY\ ^MZM.E"&

. |O_V OPYV WOZM WO TMVWZM! SSV M WO XMPMTO S YXYWV\M _Y\PO_WXO\ORSTMVWXYWZV! \Y[S XMTMZV EYWZ^V\M \V^ME! Y_ WO TM XO_O ^S[O OPYO ZY SYZO XO\YO ÔV."

M O WZOOX O_YXY\W_O! Y_YPVXW_O V ^SZOXO WM^MO OY\M VWY_! M ^Y ^MZYM [YZYY ^MMXXSPV. VOZV! 5obert 4. Keohane! oseph ;. NDe! r.! >'!p."'VOZV! oseph ;. NDe! r.! ;oft


15/39

&.H. ^YZVÔ]XYWZV O_YXY\W_O [PYMPVTMVO

y[YY^V WO ^MTPV_SS V XMOXYWZMXVO Ô]OXY YWZYO O [^SO \VOM/OXM! _YM Z^V M O_YXY\W_M [PYMPVTMVM XVZM XYY XVO YXOPM WOZS YWV\ M O

Y[MZO S]VXVPM Y Y[MZVV\MF ^S[M! _YM Z^V M O WMÔ\OXM O_YXY\W_M[PYMPVTMVM ^SVPM MXWS WV\M! _M_Y Y[MZV\M! ZM_Y V WV^Y\MXV\M.

^VWZMPVO Ô [^SO \VOM _MS M WO ZS XO \Y^M SXY ^MT\VMZV V M O_MY V SO_! [PMXV YVZXV_ EWOZ Y[MZVE. xMY [PMXO M^[S\OXZO TM ZM_M WZM! YXVXMYO WPOOO ]VOXVO/ ") OPV_M XOOXM_YWZ VT\ORS EYXV _YV V\MSE V EYXV _YVXO\MSE. LM_Y OMX Y OPV_V _^VZV]M^M ^YOWM [PYMPVTMVO V [PMXV SÔXV_S[POXY[ ^MXSW_Y[ \OWO]XV_M E QYX VPY\MZV_E (@e 3onde =iplomatiue)!qMWVY M\YXO! S OXY\ SOPS _YV YVY WM O Y\VMXV\ EMZ^VM^Y\E[PYMPVTMVO! LY\MWY\ . w^V\MXY\! VTXYWV WPOOO YOW^M^SSO YMZ_O/ EY[MZM"$ WOZM PMM WM J> WOZW_V Y[MZWZMM! Y_ XMWV^Y\MXVM "$ ^V OM $^YOXMZM. y Y_Y $! # \VPVM^V (YMV WS VT "###. [YVXO 9 ^V\. % .) WOZW_Y[

WZMXYXVZM! OM $>> \VPVYXM VV _Y\Y^XY! Y_M ÔYWZMPO ]OZV^V V Y \VPVMÔYWZMS XM XVYS YZÔM. M_ S ^YW_Y SXVV "& \VPVYXM SV O XOTMYWPOXY M $>\VPVYXM SV VV S WV^Y\MZS. V^XY Y[MZWZY H$J XMY[MZVV SV XM PMXOZV(\VPVMÔ^V S M\O^V]_V\ YPM^V\M VW_MTMXY)! OM O XO[Y S_SXV [YVV ^VYV'$ ^YOXMZM XMWV^Y\MXVV WZMXYXV_M WOZM VPV O \VPVMÔ V OWZY \VPVYXMSV. LY O VT[POM ZM ^M^V WOZ [PYMPVTMVO.E"JxM_Y WM ^S[O WZ^MXO VWZV]O YTO|M! EW_Y^MM O^M [PYMPVTMVO! WPV]XY YPSO_YXY\ O^VYS Ô ^Y[ WOZW_Y[^MZM! ZM_YRO WO YOTSO WM YOMO\ XOOXM_YWZV VT\ORS V SXSZM^ XO_V TO\MM.MT\O^M ^VYM > YWZY SV S WOZS _YV VO S XMY[MZVV\ TO\M\M! SYÔROXM WM> ^YOXMZM _YV VO S XMWV^Y\MXVV\ TO\M\M YOMPM WO WM H>/ " "#&>.! XM '/ ""##. [YVXO. MV YÔROM! YM ^MT\O^M WO YOMPM VT\ORS "J>. V "#"H. [YVXO! WM /

" XM ""/ ".E"# ) VO^MPVTMVM WOZW_O ^VÔO! YOPM O Y XO^MXY^MXOESZM_\VOE VT\ORS TO\MM. |MV\O! WXMXVO ^VÔO \Y[S TXMZXY PM_O EYZY^VZVEWYO O_YXY\VO! XO[Y ^VÔO WV^Y\MXV TO\MM. MTPY[ TM ZY POV S ]VOXVV MO Y\MM! ]OWZY OY\M XOOV_MWXM ^VÔM WV^Y\MXV TO\MM! S OPV_Y \O^VS[^YOXM S WPS]MS \MPV M^VXM! O^ ^YS _YS YXM ^YVTYV V ]VM O OXM _YZMMM_Y VWY_M! XOO V\MZV _Y\O M ^YM. H) `PYMPVTMVM V MO WV^Y\MXO TO\O ^VS YTVVV ^YVTYRM]M WV^YVXMF

') `PYMPVTMVM TXM]V Z^VS\ [V[MXZW_V _Y\MXVM> $) `PYMPVTMVM TXM]V OSYWPYMMM M XMXVO ^MXV_M SS ZY XVO. yY WS! XM^MXY! WM\Y XO_V Y WZMYMYXV _YV XMMMS ^YOW [PYMPVTMVO. M YZSXVV WVWM_ VPY V YZÔXY XM

OTOXVV! YZÔXY O YOMZV ^Y TO\MM _YO ^VMMS E[PYMPVTYMXY\ OT[^SE! M W\MVZV^Y YXV _YO ^VMMS EXO[PYMPVTYMXY\ MTS.E VOZV! homas


16/39

WZYZVXO WZ^MXVM ZO_WZM. qM_! TM YZÔO YY[ VWZ^MVMM V YV M^ WZMYM OYYXY M V WO WVZSMVM VPSWZ^YMPM S YZSXYWZV.

M ^S[O WZ^MXO! YWZYV [^SM \VOM Y _YV\M [PYMPVTMVM XVO ZM_Y OXYWZMMX^YOW! _M_Y WO ZY XM ^V Y[PO \YO S]VXVZV. LM_Y XM ^V\OS M O XOW^MT\O^M S^V\MV\M VT\ORS Y[MZV V WV^Y\MXV! OM XO[Y V_MM ^MXVO! ^VWZMPVO YO ^S[O[^SO \VOM XMYO YMZM_ M WOZ XV_MM XVO VY \MO WV^Y\MMX XO[Y MXMW. "}VWZY\ W\VWPS! ZÔM WMZVZV V ]SOXV E8. . KerneD VXO_W [PYMPVTMVOE! _YVY]OZ_Y\ WM_O [YVXO YMSO ]MWYVW EYXM YPVZV_ME (?oreign >$ http/:::.foreignpolicD.comstorDcms.phpstorDid'#HpageHxMY ZVV]MX ^V\O^ OXY[ YM_Y[ ZÔXM! QV_PZMZ V SP^V{ XMYO WPS]M YTXMZO M\O^V]_O

_Y\MXVO EQYZY^YPM.E yM ]SOXM ZOPO_Y\SXV_MVYXV [V[MXZ! ]VV WS ^YTYV VPV WVXYXV\ TMOV]XO ZOPO_Y\VXV_MVO! MXMW WO XV Y ]O\S XO \YO \O^VZV WM VXW_Y\ _Y\MXVY\ E|Y_VM.ELÔXSZXY XMOV WOZW_V ^YVTYRM] \YVPXV ZOPOYXM! Ô WM\Y MOWOZM_ [YVXM! S Ô\O _MM

O EQYZY^YPME VPM E_^MVME WOZW_Y[ Z^VZM! WXMOMPM O ZYMPOZ% MV^Y\ V [S\M\M WYOZW_SYW_S. QORSZV\! _MPVZOZXV ZOPOYXV! YPV]MX \OXM{\OXZ V [PYMPVTMVM S YPMWZVZOPO_Y\SXV_MVM! YOPV WS E|Y_VSE S YPYM _YV MXMW TMSTV\M. yY! XM^MXY XVO SWM\OXWPS]M. VOZV VÔ Y ZY\O! S! ohn 3ichlet:ait! 8drian Gooldridge! Ehe 6lobalization BacklashE! pp.'qWZY! pp.$qXO_W _MPVZOZM VYZM XO STV\M S YTV^ WM\Y ^VYO Y [PMV WZMXYXV_M! O V XO_O ^S[OOY\M TXM]MXO VXV_MZYÔ _MY ZY WS/ Y^MTYMO! WZOOX T^MWZOXO TMZVZO! Y]O_VMXM SVXMVYZM VZ.&VOZV! oseph ;. NDe! r.! ;oft


17/39

|MOXYWZMXVO ^O]OXY! O_YXY\W_M [PYMPVTMVM WO XO W\O WMZVZV S OXYWZMXV\ZO^\VXV\M. } _^MY VXWZMXV! O_YXY\W_M [PYMPVTMVM! XO _Y^VWZV WM\Y M_V\M ! OV WPMV\M. VZMO O WM\Y XM _YV O O XM]VX V _MM YXV VW_Y^VWZVZV.

f07*$ /+-/+1N0SN+ 1,+$+ $+N*'01N$ 01N0S$*

Bezbednosna dilema predstavlja jedan od sredi+njih pojmova u studijama bezbednosti! anaro*ito u realisti*koj teoriji me1unarodnih odnosa. ;matra se da je ovaj termin u teorijume1unarodnih odnosa uveo poznati ameri*ki teoreti*ar =-on Aerc "#$>. godine.


18/39

(iz dva dela) pod naslovom EKant! liberal legacies and ?oreign 8ffairsE. aj tekst je mo-e sebez sumnje rei temeljni tekst teorije demokratskog mira. U njemu je! po re*ima samog =ojla!on poku+ao da poka-e kako *uveni esej E,e*ni mirE Imanuela Kanta iz "#$. godine mo-e bitikori+en da bi se objasnile dve veoma va-ne pravilnosti u svetskoj politici/ ") tendencija da suliberalne dr-ave istovremeno miroljubive (sklone miru) u njihovim me1usobnim odnosima i )da su neuobi*ajeno sklone ratu u njihovim odnosima sa neliberalnim dr-avama.

57


19/39

Uprkos svemu! teorija demokratskog mira je po mnogima skoro zakon u teoriji me1unarodnihodnosa. 8 zna se da se u oblasti me1unarodnih odnosa uglavnom mogu utvrditi neketendencije.

,/+'*,N NS60N*,-*$ /+-/+1N0SN* -*7+1N6* +N7K*',* 107*

@iberalizam je najzna*ajnija alternativa realisti*kim teorijama bezbednosti. Ima dugu tradicijukoja se-e do Konfucija i mnogih drugih. 6eneralno posmatrano! liberalizam nudi alternativumira! saradnje i optimizma nasuprot realizmu.

Neoliberalni institucionalizam varijanti smatra da se me1unarodna anarhija (*ije postojanje onipriznaju! kao i realisti) mo-e ublaiti tako +to se formiraju me1unarodne institucije.

3e1unarodne institucije (otuda i naziv ovoj grani liberalnih teorija)! se mogu definisati kaotrajni i povezani skupovi pravila i prakse koja preporu*uje uloge! ograni*ava aktivnosti ioblikuje o*ekivanja aktera u me1unarodnim odnosima. Institucije uklju*uju organizacije!ugovore i sporazume i neku neformalnu praksu koju dr-ave prihvate ako ne+to +to ih spaja.

5ecimo ravnote-a snaga u me1unarodnom sistemu je primer institucije. Ili pak Ujedinjenenacije


20/39


21/39

577N7 U ,I7 576I4N8@NIA B70B7=N4;NIA 087=NIC8. K48 BI 346@8=8


22/39

K4@8 6@4B8@N46 =5U,8 I 385IN 4 K84 N7N 6@8,NI


23/39

K'*K0 '++N0 0V* +0'7* f'+1S*V,7* $0S -$+'*160N*,N *,+'N*VN f'Sf* -*V*N7 /+-/+1N0S

%;4CI8@NI K4N;5UKI,I083 U 745II 8@7K;8N=758 ,7N=8%

8leksander ,end je vodei predstavnik teorije socijalnog konstruktivizma u teorijime1unarodnih odnosa danas. Njegov tekst koji je pod naslovom E8narchD is :hat ;tates makeof itE iz "##. godine i knjiga E;ocial heorD of International


24/39

%


25/39


26/39

doivljavaju dravu $ao svoju, odnosno ona ima nedostata$ legitimeta&Istorija je potvrdila ovalav njegov stav i to znai da nu$lerane bojeve glavenisu bile dovoljne i da je potrebno mnogo vi%e od toga& 2a$le, i tu postojepretnje bezbedneoti drava& & 2a$le, su%tins$o pitanje so!ijetalnebezbednosti jeste da li svi pojednin!i, dru%tvene, etni$e ili vers$e grupedoivljavaju $on$retnu dravnu stru$turu $ao svoju i time joj dajulegitimitet& U ne$im svojim $asnijim radovima Bazan odreuje so!ijetalnubezbednost $ao odrivost unutar prihvaenih uslova za evolu!iju

tradi!ionalnih obraza!a jezi$a, $ulture, udruivanja, te religijs$ih ina!ionalnih identiteta i obiaja&

3setljivi poloaj drava sa etni$i heterogenim stanovni%tvom&

U sav$om sluaju, moe se rei da su pristali!e ove struje na ne$ih polaputa izmeu tradi!ionalnih i alternativnih shvatanja bezbednosti&

$*'KSSK f'Sf /+-/+1N0S

=ok god je svet u biti svet nejednakih! i dok god su ogromne socijalne razlike izme1u ljudimarksisti*ke teorije imae veliku ulogu u razumevanju sveta u kojem -ivimo.

Kada se pogledaju indikatori uslova u kojima ljudi -ive sve je jasno na prvi pogled/

") edna petina svetskog stanovni+ta -ivi u ekstremnom siroma+tvu

) zemalja su H puta vei nego u dvadesetnajsiroma+nijih i taj odnos se skoro duplirao u poslednjih dvadeset godina

H) ;ubvencije za poljoprivredne proizvode u razvijenim zemljama su & puta vei odpomoi za razvoj koja se ukazuje zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama

') Carine (ne ra*unajui tzv. necarinske barijere) za robu iz nerazvijenih zemalja su 'puta vee nego na robu iz zemalja 47C=%a

$) ,i+e od H> >>> dece umre svakog dana od zaraza koje se mogu spre*iti veoma lako

&) edna milijarda ljudi nema pristup zdravoj vodi za pie

3nogo se +to+ta mo-e svrstati u ovaj pristup. 3i emo obratiti pa-nju na tri glavne struje/

") eorija svetskog sistema Imanuela ,alerstajna

) analiza svetskog poretka 5oberta Koksa

H) kriti*ka teorija

0a ,alerstajna klju*na forma organizovanja dru+tva kroz istoriju su svetski sistemi.


27/39

6lavna razlika izme1u njih se zasniva na tome kako se donose odluke o raspodeli resursa(bogatstava).

U svetskim imperijama! centralizovani politi*ki sistem korisit svoju mo da preraspodeliresurse od perifernih obalsti ka oblasti sredi+njeg jezgra.

U svetskim ekonomijama nema takvog centralnog politi*kog sistema ve pre postoji vi+eme1uasobno kompetitivnih centara moi. 5esursi se ne distribuiraju politi*kimm odlukamanego preko tritakoje postaje posrednik.

*K0 7+ $+*N-*$ -* '*Sf01+, '+S'S* '*-,& +5+K* 7+ S'+S'S 1 01 f+'5+'7+ K* 6+N'

$01+'N SV+SK SS+$ 7+ f'$+' SV+SK+ +K0N0$7+

3 aj sistem se pojavio u 7vropi po*etkom "&.veka! onda se pro+irio na ceo svet.

3 vodea snaga ovog sistema je kapitalizam

3 sve se dru+tvene isntitucijue menjaju i prilago1avaju vremenom promenjenimokolnostima

3 ,remenom ovaj sistem e se zavr+iti3 tri ekonomske zone sveta/ jezgro (centar)! poluperiferija! periferijaF

3 poluperiferije imaju neke od karakteristika i jedne i druge oblasti

3 eksploatatorski odnos koji danas postoji u svetu i koji izvla*i bogatstva iz periferije iprenosi ga u centar

3 4vo su bili elementi prostorne dimenzije sistema

3


28/39

5ecimo! za dva skora+nja takva hegemona (Britanija i ;8=) takva vodea ideja bila jeslobodna trgovina.

fria se da to donosi dobro svima a ipak neki dobijaju mnogo vie u celoj toj situaciji.

H) kriti*ka teorija

5azvijena na radovima pripadnika tzv. ?rankfurtske +kole. %ih.


29/39

Bavei se problemima rata i mira! nauka o me1unarodnim odnosima! u svojim po*ecima itokom tzv. Evelike debateE koja se vodila izme1u pristalica realizma (Childrens of the dark%5ajnhold Nibur) i idealizma%liberalizma (Childrens of the light%5ejnhold Nibur) shvatila jeporblem rata kao sredi+nji. 8ko rata nema! onda je i bezbednost osigurana. Idealisti paksmatraju da bezbednost posledica mira% trajni mir obezbedio bi bezbednost svima.


30/39

razdoblja detanta jedan iz semadesetih i jedan iz osamdesetih godina pro+log veka! odigrali suzna*ajnu ulogu u okretanju prou*avanju koncepta bezbednosti.

c) rei razlog le-i u tome +to su se alternative realisti*kim teorijamame1unarodnih odnosa prvo bavile! mirom! pa imate nirovne studije! a onda sedamdesetihgodina pro+log veka koncept me1uzavisnosti.

d) etvrti razlog za nerazvijenost studija bezbednosti le-i u prirodi strategijskihstudija u okviru kojih se nalazi gomila empririjske literature o problemima vojne politike.

;trategijske studije su bile okrenute pre svega kratkoro*nim potrebama hladnog rata

5azvoj tokom "#J>%ih

,eoma buran i veoma zna*ajan za razvoj studija bezbednostiF nova generacija nau*nika kao +tosu 4le ,iver i 5ob ,okerF ;8 krajem hladnog rata i uslo-njavanjem bezbednosne agende svetaoko nas studije bezbednosti dobijaju potpuni zamah i postaju veoma popularne svuda u svetu.

=akle! tvrdi Bazan! International ;ecuritD ;tudies ne mogu biti inkorporirane unutarstrategijskih studija. 5azlog le-i u *injenici da strategijske studije jesu i ostae to jo+ dugo!

studije koje se pre svega bave vojnim aspektima me1unarodnih odnosa.;tudije bezbednostitreba da budu +ire od njih i da obuhvate mnogo +iru problematiku nego +to je vojna.

;tudije bezbednosti! po svemu +to smo mogli videti nisu stare. 4ne su rezultat velikih promenakoje su zadesile svet u kojem -ivimo u poslednjih petnaest dvadeset godina.

=ileme sa kojima se one suo*avaju su mnogobrojne. i*u se kako njihovog mesta unutarme1unarodnih studija i njihovog predmeta istra-ivanja. Naime! kreui se od studijaorijentisanih ka vojnoj sili ka mnogo sveobuhvatnijim pristupima! uvek postoji opasnost da seda tako ka-emo *ak i Eustajanje na levu noguE razmatra kao bezbednosni problem. ;a drugestrane! prou*avanje samo va-nih! vojnih pitanja nije vo+e dovoljno da bi se bezbednostrazmotrila na pravi na*in.

;ve u svemu! bezbednost ostaje jedan od su+tinski spornih koncepata u nauci o me1unarodnimodnosima.

;tudije bezbednosti kao Epovezujua naukaE i Eosporavani konceptE

4=N4; ;5876I7 I ;U=I8 B70B7=N4;I

;trategija je jedan od najstarijih na*ina na koji su ljudi razmi+ljali o tome kako voditi rat!odnosno kako pobediti neprijatelja. 4d ;un Cuovog EUmea ratovanjaE u kojem je najveapobeda ona koja se zadobije bez bitke budui da je svaka bitka unapred dobijena (ali iizgubljena)! preko ukididovog


31/39

;rtategijske studije imaju svoje mesto kao podpolje nauke o me1unarodnim odnosima. okomhladnog rata u okviru njih se prou*aval i problematika bezbednosti jer je bezbednost shvatanapre svega u vojnom smilu. 3e1utim! kako se bezbednosna agenda dana+njice veoma uslo-ila imnoga druga pitanja su postala legitimni predmet bezbednosnih razmatranja! strategijskestudije su postale pretesne da bi se u okviru njih i dalje prou*avala bezbednosna pitanja. BeriBazan tako njegovoj *uvenoj knjizi iz "##". godine (drugo izdanje! prvo je bio "#JH. godine)


32/39

Nekada je odgvor bio veoma jasan na sva *etiri ova pitanja. Na prvo i tree pitanje odgovor jebio dravaa na drugo da je priroda pretnje vojnaa na *etvrto da se vojnim sredstvimamo-eunaprediti bezbednost. =anas! odgovori na ova pitanja nisu uop+te tako jednostavni. 5azlog zato le-i po re*ima 6vin


33/39

4eina pretnji bezbednosti pojedin!a je posledi!a injeni!e da su ljudiubaeni u jedno o$ruenje $oje stvara razliite dru%tvene, e$onoms$e Ipoliti$e pritis$e& 5etiri osnovna tipa pretnji $ojima pojedin!i mogu bitiizloeni: 1) #izi$e pretnje bol, povrede, smrt)6 e$onoms$e pretnjeuzimanje ili uni%tenje imovine, zabrana da se radi ili da se $oriste odreeniresursi)6 pretnje odreenim pravima zatvaranje, zabrana ostvarivanjanormalnih graans$ih sloboda)6 pretnje pozi!iji ili statusu javnoponiavanje)&

fovezati sa %altungovim shvatanjem strukturalnog nasilja

fotovanje ljudskih prava i njihove zloupotrebe

fovezati sa alternativno3kritikim pristupima bezbednosti i liberalnim teorijama

fojedinac je nesvodivo jezgro svakog miljenja o bezbednosti. *ko pojedinac nijebezbedna onda nijedan drugi nivo bezbednosti ne moe postojati


34/39

3ark @evi i =enijel =edni pak tvrde da ovakva militarizacija ekolo+kih problema samo unosizabunu u studije bezbednosti


35/39

4 bezbednosti se i misli na potpuno druga*iji na*in. Idejne pretpostavke ti*u se napu+tanjami+ljenja u obrazcu hladnog rata. Nove ideje i nove teorije bezbednosti (tzv. novo miljenjebezbednosti)

Bezbednost se vi+e ne shvata isklju*ivo u vojnom smislu! nego mnogo +ire i sveobuhvatnije(comprehensive approaches)

Bezbednost se tako1e shvata i kao nedeljiva (postoji tesna me1uzavisnost izme1u pojedina*ne!grupne! nacionalne! me1unarodne i globalne bezbednosti).

% K43


36/39

,5=8 34%08;N4,8N8 N8 ,4N4 ;I@I I 7K4N43;K4 ;N80I =58,8

34 ;7 580@I@8 N8 N4,7 I0,457 I =I37N0I7 (UIC8 U 37UN854=NI34568NI08CI838!


37/39

4 svakoj od ovih crta! treba rei po ne+to.


38/39

08 580@IKU 4= 7545I038


39/39

skripta_medjunarodni odnosi

Documents