skripta penologija

страна 1 oд 36

ПЕНОЛОГИЈА- скрипта

69.НАСТАНАК КАЗНЕ И ПЕНИТЕНСИЈАРНИХ УСТАНОВА

Казна затвора одн ограничење слободе преступника одлуком суда у поступку у коме је утврђено да се ради о учиниоцу кривичног дела, настала је на прелазу из средњег у нови век. Многи средњевековни градови имали су локалне тамнице у коме би могло да стане 34 лица. Обично су коришћене за трежњење пијанаца или су у њих смештени криминалци како би се обезбедило њихово присуство до изрицања пресуде, одн извршења смртне или телесне казне. Посебан значај имало је овакво затварање у раздобљу доминације инквизиторског поступка јер су заточеници излагани разним облицимам тортуре. У Енглеској крајем 17.века настају радни домови у којима је боравила маса скитница, бивших сеоских радника отераних са земље, али и друга лица о којима се нико није хтео да стара. Крајем 18.и почетком 19.века казна лишења слободе јавља се као посебна мера у регистру кривичних санкција, а са њом и казнени заводи као установе за њено извршење. Као разлози појаве ове казне наводе се: хуманистичка настојања да се нађе замена за бруталне смртне и телесне казне, промена у скали друштвених вредности и индустријализација и урбанизација које су измениле однос према кажњавању. Затварање као казна је, према неким ауторима, најбоље одговарало потреби грађанског друштва да створи институције којима се манипулише људима. Три модела кажњавања: инфамирања(који настоји да осрамоти лице), одмазде (узвраћања учиниоцу казном исте врсте и тежине какве је био злочин) и затварање.

70. СТАЊЕ У ПРВИМ ЗАТВОРИМА И ЊИХОВИ РЕФОРМАТОРИ

У Енглеској, казнионице су постале места за мучење осуђених, за уништавање њиховог физичког и менталног здравља, ни минимуом хигијенских услова, неухрањеним и скоро голим становницима таквих установа. Епидемије су биле честе као и масовно умирање. Очајном стању првобитних завода доприносио је систем заједничког издржавања казне. Сви осуђеници затварани су без икакве селекције у заједничке просторије за све време издржавања казне. Казнионице су постале легла порока и разврата. Заводско особље је представљало посебан проблем. Оно је безосећајно и окрутно спроводило крајње суров и нехуман поступак. Долати и до ''изнајмљивање осуђеника'' , па су предузетници добили могућност да их најсуровије експлоатишу уз минимално улагање. Ховард је изабран за шефа у локалној казнионици и затражио да му се одобре додатна средства за преправљање зграде и побољшање услова живота затвореника. Мотивисало га је да се до краја живота посвети проучавању британских и европских понитенцијарних установа. Најважнија област његовог ангажовања било је изналажење новог уређења завода, осмишљавање дисциплине и побољшање хигијенских, нарочито санитарних услова. Он предлаже у ту сврху: одвајање жена од мушкараца, у различите установе, одвајање младих преступника од окорелих криминалаца, редовно чишћење ћелија.. ховард усваја израз пенитенцијарна установа за институције које нису само места за чување осуђеника, већ и за развијање њихове самодисципплине и морално медитирање. Елизабет Фреј се залагала за затворенике, њихов бољи третман, прикупљала одећу за њих разговарала и временом се зближила са затвореницима. У установи је основан Комитет жена, а вешерница је претворена у радионицу, па су ускоро биле обучене да саме израђују одећу и друге предмете. Она указује да је нада у будућност један од основних и најважнијих средстава утицаја на понашање заточеника. Радећи са женама, она је искористиламодел односа мајка- дете да би обезбедила сарадњу и прихватање заводске дисциплине. Бентам предлаже такав модел установа у коме је могуће остварити стални надзор над осуђеницима. Паноптикон чине блокови ћелија смештени зракасто око централног торња из кога стража сваког тренутка , дању и ноћу, посматра шта се догађа у свакој од ћелија. Његове идеје нису у Енглеској имале


значајнијег утицаја, али у Америци, под под тим утицајем створен је класични систем извршења казне затвора.

71. СИСТЕМИ ЋЕЛИЈСКОГ ОСАМЉЕЊА У ИЗВРШЕЊУ КАЗНЕ ЗАТВОРА

У овом систему осуђеници казну лишења слободе издржавају одвојено-у ћелојама, чиме се желео избећи основни недостатак ранијег заједничког издржавања казне-криминална зараза. Прави се разлика између строгог иублаженог режима. Одн између система самица и система ћутања. Систем самица настао је као плод напора Пенсилванијског друштва за заводе које је било под јаким утицајем религиозне секте квекера. Они су сматрали да се и најокорелији злочинац може преобразити у моралног човека помоћу усамљеничког живота и религиозног и моралног васпитања. Као предности су навољене: спречавање међусобног штетног утицаја затвореника, лакши утицај на њих у условима изолације и елиминисање опасности од бекства и побуна. Недостаци су били бројни: ћелијско осамљење је деловало деморалишуће на осуђеника и угрожавало њихово физичко и психичко здравље. Никакав морални утицај у ћелији није могао да га припреми за слободу. Ћелијска изолација ни данас није потпуно ишчезла, нарочито у истражном поступку. У току извршења казне затвора задржана је као дисциплинска мера-самица, док су нека законодавства предвиђала затварање у ћелије ноћу у циљу сузбијања злоупотреба и промискуитета заједничких тамница и ради пружања затвореницима могућности да извесно време проведу сами.

- Систем ћутања настојао је да ћелијско усамљење пенсилванског система комбинује са режимом ћутања. Суштину модела чинило је изоловање осуђеника по ћелијама ноћу и организовање заједничког рада дању, с тим што је сваки међусобни разговор био строго забрањен.

Ипак , искључивање било какве комуникације за време заједничког рада неприродно је и у нескладу са самим производним процесом.

72. КОМБИНОВАНИ, ПРОГРЕСИВНИ СИСТЕМИ ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА

Пре увођења новог модела затварања у Енглеској и Ирској, настао је познати ''систем бодова''који је 1840.на аустралијском острву Норфолк увео енглески морнарички капетан Александар Маконочи. Када је он дошао на острво затекао је 1400 тешких криминалаца окружених са око 140 војника који су са њима поступали крајње брутално. Он је успоставио такав систем у коме је осуђеник добрим владањем, изузетним залагањем на раду и пожртвованошћу-прикупљао ''бодове''. Прописани број бодова давао је одређене привилегије од којих су највеће биле: релативно слободно кретање по острву и условни отпуст. Он источе да је затвореника, чак и вишеструке повратнике могуће контролисати и дисциплиновати обећањем награде. Средином 19.века настаје прогресивни систем чија је главна замисао била идеја прогресије-да се судбина кажњеника стави у њихове сопствене руке јер им се као награда за рад и боље понашање даје све повољнији режим. Прогресивни систем се развијао у две варијанте које се у литератури традиционално означавају као енглеска и ирска:

- Енглеска варијанта настала је после укидања мере депортације у Енглеској. Постојале су две фазе:1) Ћелијско затварање-трајала је од 9 до 12 месеци и карактерише је строга изолација

осуђеника у самици, уз забрану било каквог контакта са другим затвореницима или спољним светом. Циљ ове фазе био је испаштање због учињеног дела

2) Заједничко затварање- осуђеник дању ради и борави са другим затвореницима, а ноћу је изолован у ћелији


3) Условни отпуст- представљала је највећу повластицу коју је осуђеник могао добити. Условни отпуст је могао бити опозван у сваком тренутку док не истекне време на које је казна затварања изречена:

- Ирска варијанта –карактерише је још један ступањ који претходи пробацији. Као трећа фаза јавља се овде одељење за слободњаке чији је циљ да помогне прилагођавању и припремању осуђеника за живот на слободи. Одељење за слободњаке налазило се изван казнене установе, обично на његовим економијама где осуђеници живе без надзора и пратње.

Предностиовог система: подстицање и мобилисање осуђеника да учествује у сопственом поправљању, разбијање монотоније, постепено приближавање затвореника условима живота на слободи..Приговори: могућност да у моралном и друштвеном погледу заиста измени осуђеника, постојање крутих шаблона који су ометали прилагођавање извршења казне личности осуђеника. Сва је то допринело напуштању прогресивног система у низу држава. Код нас је напуштен после 2.светског рата. Но, и у овим земљама од њега је сачувана идеја прогресије одн поступања са осуђеним које је у складу са његовим понашањењм. 73. МОДЕРНИ СИСТЕМ ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА, НАСТАНАК И КАРАКТЕРИСТИКЕ

Период после 2.светског рата карактерише тежња да се изгради другачији модел извршења казне лишења слободе који, за разлику од класичног не почива на крутим правилима која регулишу режим у казненим заводима, већ је пре скуп идеја о поступању са осуђеницима. Рад на изради ових правила започет је 1929.у оквиру Међународне комисије за кривично право и казнене заводе. Било је замишљено да тај модерни систем почива на неколико основних постулата: ресоцијализација као сврха кажњавања, индивидуализација у извршењу казни лишења слободе и хумано поступање са осуђеним лицима. Позитивисти захтевају да се казна прилагоди личности учиниоца и стога предлажу примену адекватног третмана у циљу њихове социјалне реадаптације. Као последица сукоба позитивистичког и класичног (казна као средство испаштања), настаје низ хибридних модела које карактерише компромисан став- сврха кажњавања је и одмазда и превенција. Тек Покрет нове друштвене одбране издигао је ресоцијализацију на ранг врховног постулата кривичног права и криминалне политике. Ресоцијалитација је идеја да је циљ казне преваспитање преступника и његово оспособљавање да поштује друштвене норме, да би се на тој основи поново укључио у заједницу и постао њен користан члан. У тесној вези је са појмом пенитенцијарни третман- скуп свесних и несвесних поступака усмерених ка остварењу циља казне-преваспитању осуђеног лица и његовом оспосољавању за живот на слободи. Начело индивидуализације своди се на захтев да се извршење казне прилагоди личности осуђеног, да се са лицем лишеним слободе поступа адекватно његовим моралним и преваспитним могућностима. Карактеришу га две црте: поступање са осуђеником прилагођено чиниоцима који су довели до криминалног понашања у конкретном случају и изучавање личности тог лица као претпоставка примене адекватног третмана. Класификација осуђених лица је непосредно повезана са њиховом опсервацијом и ресоцијализацијом јер је спровођење индивидуалног третмана немогуће без адекватне пенитенцијарне класификације ових лица. Хоризонтално разврставање је распоређивање осуђеника упућивањем у поједине врсте установа (врши се на основу објективних и спољашњих обележја ових лица, па се назива и екстерна). Вертикално разврставање врши се у самим установама поделом осуђеника у мање групе у циљу одређивања и примене одговарајућег третмана (базирана на унутрашњим субјективним цртама). Категоризација пенитенцијарних установа- на основу препорука Стандардних минималних права и Европских правила о затварању, установе се могу разврстати према следећим критеријумима: полу,


узрасту осуђеника, статусу лица, дужини казне, здравственом сању лица, поврату, степену обезбеђења (установе затвореног, полуотвореног и отвореног типа). Средином овог века, почиње да се реализује идеја о ''нормализацији'' живота затвореника која значи тежњу да се њихов живот што више приближи условима живота на слободи.

74. ОСПОРАВАЊЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА (концептуални недостаци и приговори)

Критике:- Затварање спречава судску власт да контролише и проверава примену казни- Мешајући осуђенике, извршење ове казне успоставља хомогену заједницу злочинаца који

постеју солидарни док издржавају казну, а остаће то и напољу.- Дајући осуђеницима склониште,храну, одело а често и посао, казна затварања омогућава

осуђеницима животне услове боље од оних који имају радници. Као циљ лишавања слободе наводи се:

Заштита друштва изолацијом преступника Кажњавање- санкционише недопуштено понашање преступника кроз одузимање његове

слободе кретања Ресоцијализација Обезбеђење да неке друге санкције буду извршене

На Другом криминолошком конгресу скренута је пажња да боравак у затвору штетно делује на телесно здравље и психу осуђеног лица, као и његов социјални статус у: физичком погледу (јављају се болести: туберкулоза, ХИВ, наркоманија..), у психолошком погледу-долази до психичких поремећаја и до губитка личне иницијативе и развоја осећаја равнодушности, а посебно до отупљивања интелектуалне сфере личности која постаје још неприлагођенија, у друштвеном погледу (казна дејства пре свега остварује кроз проблеме са којима се среће осуђеникова породица).Неки видови прилагођавања осуђеника на тешке услове заводског режима: бекство из установе, психичко повлачење, бунт, конформизам, манипулација..Постоје два нормативна система у заводима: формални(оличеним у законским и правилима садржаним у кућном реду који одређује организација завода) и неформални систем (укупност односа између самих осуђених лица која су приморана да против своје воље бораве у једној вештачки створеној атмосфери). У новијој литератури могу се наћи подаци о осуђеничкој поткултури. Критици су подвргнуте и кратке али и дуготрајне казне затвора.У време увођења казне лишења слободе у регистар кривичних санкција, законодавства европских земаља давала су суду могућност да преступника осуди на једну од више врста ове казне: робија, заточење, релегација и затварање. Најстрожи је био режим који су подносили осуђеници на робију. Са ширењем идеје о ресоцијализацији као основном циљу њеног извршења јача и покрет за унификацију-свођење свих облика казне затварања на један. Кривично законодавство СФРЈ је 1977.год укинуло строги затвор и тако је ушло у ред оних правних система који познају само једну врсту казне лишења слободе. Један од приговора је и пренатрпаност завода и цена извршења, заводске побуне и насиље међу осуђеницима. Постоји разлика између побуне (када осуђеници настоје да насиљем преузму управљање установом) и одбијања послушности (не мора бити праћено насиљем). Најтежа побуна у америчким заводима одиграла се 1971.г у Њујорку у којој је погинуло 32 затвореника и 11 запослених радника установе.Постпенална помоћ је пружање разних видова подршке осуђенику у вези са његовим отпуштањем из завода. Излазак из казнене установе представља једну врсту шока. Потребно је по овом питању


ангажовати и осуђеникову породицу, локалне органе социјалног старања, како би се дошло до повољних резултата.

75. ОСПОРАВАЊЕ РЕСОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ (критика ''филозофије'' третмана)

Пораср криминала, нарочито поврата и незадовољство овим режимом тражили су темељно преиспитивање и саме казне и начина њеног извршења. Циљ казне -припремање осуђеног лица за живот на слободи обавља се у установама у којима им је наметнут режим који представља најизразитији пример негације неспутаног живљења. Пенитенцијарне установе са још неким институцијама спадају у тоталитарне установе, организације у којима изолованост од спољног живота пружа могућност остварења жељеног утицаја на ''становнике''. Други проблем је чињеница да је увођење ресоцијализације као циља кажњавања дошло у контрадикцију са њеном суштином као казне која не може бити доведена у питање. Највећи број земаља је ресоцијализацију схватао као нереални циљ коме би се могло тежити када се за то створе бољи услови. Осуђеници се третирају као болесници или лоше социјализована лица. У неким европским земљама настају специјализоване установе за хроничне рецидивисте и психопате којима судови изричу мере лишења слободе неодређеног трајања. Психијатри су уместо правника постели главни експерти за злочин. То је довело до низа злоупотреба као што су покушаји да се хемотерапијом и кастрацијом делује на сексуалне преступнике-рецидивисте. О поимању права човека медицинара говори то што су овакве захвате третирали као добровољне иако је осуђеник био принуђен да бира између мушкости и изласка из болнице на слободу. Не спорећи да пенитенцијарни поврат одражава делотворност поступка спроведених у заводским установама, одмах треба указати на његову ограниченост. Ни најбољи систем ресоцијализације, који би успео да преваспита преступнике у много већем броју од садашњег , не би решио проблем рецидивизма.

76. ОТВОРЕНЕ УСТАНОВЕ, ПОЈАМ, ИЗБОР ОСУЂЕНИКА

На Првом конгресу УН за спречавање злочина и поступање са преступницима дата је дефиниција отворених установа- њих карактерише одсуство материјалног и физичког обезбеђења од бекства(како што су зидови, браве, решетке..), као и режим заснован на добровољној дисциплини и осећају одговорности осуђеника према заједници у којој живе. Овај режим заснива се на поверењу и добровољном потчињавању дисциплини без строгог и сталног надзирања осуђеника. Битна карактеристика тог режима је већа слобода живота и рада без сталне контроле и надзора од стране особља установе. Осуђеници имају пуну слободу кретања унутар установе чији простор често уопште није ограђен и читав низ других привилегија. Режим отворених установа може бити примењен или као прелазни облик између режима у затвореној установи и живота на слободи или као једини облик режима. Оне могу бити самосталне и у саставу завода општег типа (имају статус отвореног одељења таквог завода). У ове установе треба упућивати само лица која су подобна да користе режим поверења а да га не злоупотребе. Критеријум за избор би пре свех+га требао да буде личност осуђеника и његова способност да се прилагоди отвореном режиму због чега се као нужна претпоставка појављује свестрана опсервација затвореника. Врста извршеног дела и трајање казне су у другом плану. Укинуте су одредбе у неким законодавствима по којима осуђеник обавезно један део казне лишења слободе издржавао у затвореном заводу пре него евентуално буде упућен у отворену установу.


77. АЛТЕРНАТИВЕ КАЗНИ ЗАТВОРА, ПОЈАМ, ВРСТЕ, БУДУЋНОСТ КАЗНЕ ЗАТВОРА

На Петом конгресу УН препоручено је државама да смање поверење у лишавање слободе као кривичну санкцију и истовремено повећају употребу алтернатива за оне преступнике који не морају бити затварани. Основни проблем је изналажење у пракси одговарајуће сразмере између потребе рехабилитације учиниоца, с једне стране и нужности заштите друштва с друге. Незаводске мере се деле на:

Алтернативне мере уз контролу и надзор над преступником :- Условна осуда и условна осуда са заштитним надзором- Рад у корист заједнице и принудни рад- Посебне незаводске мере за особе са менталним или поремећајима у понашању- Протеривање из одређеног места или подручја - Одузимање одређених права, дозвола, професионалног статуса Алтернативне мере које не укључују контролу или надзор над преступником: - Судска опомена- Одлагање извршења пресуде- Новчане обавезе: новчана казна, накнада штете, конфискација и накнада изгубљеног Комбиноване мере: - Комбинација безусловног затварања и незаводске мере- Комбинација незаводских мера

Алтернативне мере су мере којима се отклања могућност изрицања казне затвора преступнику како би се избегли његови негативни ефекти, под условом да суд процени да таква мера одговара природи и тежини дела, личности учиниоца и степену опасности коју је при његовом вршењу испољио. Алтернативу треба разликовати од скретања поступка којим се тежи да до суђења, одн изрицања санкције уопште не дође и од депенализације која се односи на казне уопште. Наше законодавство познаје следеће алтернативе: условну осуду, мере безбедности, васпитне мере и новчану казну. Рад у корист заједнице постоји у знатном броју европских земаља. Суштина мере састоји се у осуди преступника да одређен број сати –обично између 40 и 240-проведе у неплаћеном раду у корист друштва. Приговор о принудном карактеру оваквог рада лако је отклонити ако се у поступку њеног изрицања дозволи преступнику да се изјасни да ли жели да му се казна затвора замени на овај начин. Кућно затварање –идеја је била да се примени према учиниоцима лакших кривичних дела. Логика је била да им се кретање ограничи на одређени простор у близини стана. Развој електронике је омогућио и електронски надзор у овом виду.Шире увођење алтернатива затварању ограничавају бројни проблеми: избор адекватне мере, оцену применљивости санкције, однос субјеката.. Јасно је да алтернативе не могу потпуно заменити казну затвора. То никако не значи да саме заводске установе и режим у њима не треба да доживе промене.

78. КРИВИЧНЕ САНКЦИЈЕ: ПОЈАМ, ВРСТЕ И ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Кривичне санкције представљају принудне мере заштите друштва од криминалитета, које се састоје у одузимању или ограничавању слобода или права, или упозорења учиниоцу да ће му слобода или права бити одузета или ограничена ако поново чини кривична дела, и које у случајевима и под условима одређеним законом , суд изриче учиниоцима кривичног дела. Кривични закон Републике Србије садржи опште одредбе о кривичним санкцијама, док Закон о извршењу кривичних санкција детаљно регулише начин, услове и процес извршења кривичних санкција према пунолетним лицима. Примењује се на малолетнике Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити


малолетника. Друштво настоји да се кроз генералну и специјалну превенцију заштити од криминалитета. Кривичне санкције се не могу изрећи лицу које у време када је дело учињено није навршило 14 година, а малолетницима се изричу васпитне мере и друге крив санкц под законским условима. Систем кривичних санкција у нашем праву садржи 4 врсте кривичних санкција: казне, мере упозорења, мере безбедности и васпитне мере. Казне се изричу пунолетним учиниоцима кривичних дела, с тим што се казна малолетничког затвора изриче старијим малолетницима. Кривични законик предвиђа следеће казне: затвор, новчану казну, рад у јавном интересу и одузимање возачке дозволе. 9 мера безбедности: обавезно психијатријско лечење и чување у здравственох установи, обавезно психијатријско лечење на слободи, обавезно лечење наркомана, обав лече алкохоличара, забрана вршења позива, делатности или дужности, забрана управљања моторним возилом, одузимање предмета и протеривање странаца из земље и јавно објављивање пресуде. Васпитне мере се изричу малолетним учиниоцима кривичних дела: мере упозорења и усмеравања, мере појачаног надзора и заводске мере. У мере упозорења и усмеравања спадају судски укор и посебне обавезе. Мере појачаног надзора су појачани надзор од стране родитеља, усвојиоца или стараоца, у другој породици или од стране органа старатељства. У заводске мере спадају упућивање у васпитну установу, упућивање у васпитно-поправни дом и упућивање у посебну установу за лечење и оспособљавање. Неке васпитне мере могу се изрећи и млађим пунолетним лицима. Једина казна која се може изрећи старијим малолетницима је казна малолетничког затвора. Васпитни налози нису санкције и њихова сврха је непокретање кривичног поступка према малолетнику.Основне карактеристике казни:

- Изричу се учиниоцу кривичног дела за извршено или чак покушано кривично дело предвиђ зак- Изричу се и извршавају, по врсти и мери, само кривич санкц предвиђене законом- Изриче их суд под условима и у поступку предвиђеним законом- Имају принудни карактер- Одузимање или ограничавање права сведено је само на меру која одговара природи и садржини

те санкције и само на начин којим се поштује личност учиниоца и његово људско достојанство- Општа сврха кривичних санкција је заштита друштва од криминалитета, односно сузбијање

друштвено опасних понашања путем генералне и специјалне превенције.

79. ПРАВНИ ОКВИР И ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ИЗВРШЕЊА КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА

Извршење кривичних санкција чини природан и логичан завршетак процеса произашлог из материјалног и процесног кривичног права. Извор је Закон о извршењу кривичних санкција из 2005.и Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетника.Основни принципи извршења кривичних санкција:

- Принцип законитости- никоме не може бити изречена казна или друга кривична санкција за дело које пре него што је учињено законом није било предвиђено као кривично дело.

- Принцип поступања на основу правоснажне судске одлуке- Правоснажност судске одлуке- наступа кад жалба није допуштена или је рок за изјављивање

жалбе протекао а жалба није узјављена или када је достављена одлука другостепеног органа по жалби изјављеној на првостепену одлуку

- Непостојање законских сметњи за извршење одлуке- Принцип могућности одлагања или прекида- Принцип забране мучења, злостављања, понижавања или експериментисања према лицима

према којима се извршава кривична санкција- Принцип недискриминације


- Принцип поштовања основних права осуђених лица- Принцип судске заштите права осуђеника- омогућава вођење управног спора против

појединачних аката којима се решава о правима и обавезама лица према којима се извршава кривична санкција. Сдска заштита права осуђеника предвиђена је само за лица осуђена на казну затвора.

- Принцип обавезне евиденције- Принцип буџетског финансирања трошкова извршавања кривичних санкција.

80. МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У ИЗВРШЕЊУ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА

Питање дефинисања и заштите људских права постало је посебно актуелно после 2.светског рата. Први корак у том правцу било је доношење Универзалне декларације УН о људским правима из 1948. Иницијални корак у доношењу минималних правила за поступање са затвореницима јесте Скуп минималних правила за поступање са затвореницима, који је усвојило Друштво народа 1934. Усвојена су у Женеви 1955. Као минимални стандард у овој области она никако не искључују даље развијање пенитенсијарне праксе и подизање нивоа основних стандарда. Први део стандардних минималних права садржи одредбе које се односе нс општу администрацију казнених завода и примењује се на све категорије затвореника који су лишени слободе по кривичном или грађанском праву. То су питања категоризације осуђеника, вођење регистара, питања личне хигијене, исхране.. други део садржи посебна правила која се примењују на осуђенике, посебна правила која се тичу душевно болесних затвореник, ухапшених или притворених лица, као и лица осуђених на цивилни или дужнички затвор.Међународни пакт о грађанским и политичким правима-регулише границу испод које се појединац у друштву не сме наћи. То се односи на забрану мучења и суровог, нехуманог и понижавајућег поступања и кажњавања. Пакт установљава Комитет за људска права,а државе потписнице се обавезују да Комитету подносе периодичне извештаје о мерама националне имплементације права гарантованих Пактом.Европска конвенција о људским правима-уводи до сада најпотпунији систем заштите људских права оличен у Европском суду за људска права. Други аспект заштите односи се на признавање надлежности Европског суда за људска права, и могућност обраћања суду, до тада резервисана искључиво за државе, проширује и на појединца. Евентуално констатовање од стране Суда да постоји повреда појединачног права гарантованог Конвенцијом значи за жалиоца и могућност накнаде штете, а тај терет по правилу пада на државу потписницу Конвенције. Гарантује и слободу од тортуре и других нехуманих или понижавајућих поступака или кажњавања. Дисциплинске мере не сматрају се нечовечним поступањем уколико су у извршење таквих мера уграђени одговарајући међународни стандарди. Конвенција против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни или поступака-Обавезује све државе чланице да предузимају делотворне законске, административне, судске и друге мере ради спречавања мучења на читавој територији под њиховом надлежношћу. Посебно наглашава обавезу држава потписница да акте мучења нормирају као кривична дела у националном кривичном законодавству и да обезбеде да се ова кривична дела кажњавају казнама које узимају у обзир њихову озбиљну природу. Конвенција установљава и Комитет против тортуре као посебан орган за њено праћење и примену. Европска конвенција о спречавању мучења и нехуманих или понижавајућих казни или поступака-усмерена ка лицима која су лишена слободе у циљу заштите њихових права. Развија посебан механизам превенције мучења , нехуманих и понижавајућих поступака или кажњавања, вансудски систем превентивне природе заснован на посетама, што је и делатности Комитета. Након сваке посете, Комитет саставља извештај о стању утврђеном приликом посете са одговарајућим препорукама, узимајући у обзир све примедбе које му може упутити држава која је у питању.


Европска затворска правила-иако је Европска комисија за људска права заузела став да кршење Европских затворских правила само по себи не представља кршење чл 3.Европске конвенције о људским правима, Европска затворска правила могу да буду узета у обзир у интерпретацији обавеза држава у односу на Европску конвенцију.Остали међународни акти и механизми:

- Кодекс понашања лица одговорних за примену закона- Декларација о основним начелима правде за жртве злочина и злоупотребе власти- Основна начела независности правосуђа- Стандардна минимална правила УН о малолетничком правосуђу- Конвенција о правима детета........идр

Најзначајнија тела задужена за имплементацију људских слобода и права у области извршења кривичних санкција су: Европски суд за људска права и Европска комисија за људска права, Европски комитет за спречавање тортуре,који делују под окриљем Савета Европе, затим Комитет за људска права и Комитет против тортуре, који делују у оквиру УН.

81. УПРАВА ЗА ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА И ЗАВОДИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА (појам, врсте, унутрашња организација, надзор)

Управа за извршење заводских кривичних санкција представља орган управе у сасставу Министарства правде. У надлежности Управе јесу организација, спровођење и надзирање извршења следећих санкција: казне затвора, малолетниког затвора, казне рада у јавном интересу, условне осуде са заштитним надзором, мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења алкохоличара, наркомана и васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом. Мера безбедн обавез психијатр лечења и чувања у здравственој установи нема законом одређено најдуже трајање, мада и васпитна мера упућивања у васпитно-поправни дом има законски распон трајања, али суд не одређује њено трајање приликом изрицања него о томе одлучује накнадно. У надлежности Управе је и вођење евиденција о лицима према којима се извршавају заводске санкције. Управом непосредно руководи директор Управе кога на предлиг министра правде поставља Влада на 5 година. Рад Управе је јаван и овлашћења да јавност обавештавају о раду имају министар правде и директор Управе, непосредно или преко управника завода. Ова обавеза може да буде ограничена обавезом чувања службене тајне. Специфичан и значајан вид јавности рада представља и могућност појединачних или групних посета заводу. Права и дужности лица која су запослена и постављена у Управи регулисана су прописима који уређују радне односе у државним органима. Само оснивање завода је у надлежности Владе. Врсте завода:

- казнено-поправни завод и окружни затвор за извршење казне затвора- Казнено-поправни завод за жене за извршење казне затвора за жене и казне малолетничког

затвора изречене женама- Казнено-поправни завод за малолетнике у коме се извршава казна малолетничког затвора- Специјална затворска болница- Васпитно.поправни дом за извршење васпитне мере упућивања у васпизно-поправни дом- Центар за обуку запослених у Управи

врсте завод према трајању казне:уобичајено је да се ктратким казнама затвора сматрају казне до 6 месеци (у пракси ипак до годину дана). Дужевремене казне затвора изричу се лицима која су извршила тежа кривична дела и која по правилу показују виши степен асоцијалности. Кратке казне се издржавају у окружним затворима, а


казне у дужем трајању у казнено-поправним заводима. Осуђене жене се без обзира на дужину изречене казне упућују у казнено-поправни завод за жене. Врсте завода и њихова одељења према категорији осуђених лица:

према старости лица: кп завод за малолетнике и васпитно-поправни дом пол: кп завод за жене здравствено стање осуђених: специјална затворска болница у оквиру које се спроводи лечење и

издржавају две мере безбедности- обавезно психијатр лечење и чување у здравств установи и обав лечење алкохоличара и наркомана

Одељења у заводима- у кп заводу у Пожаревцу постоји посебно одељење за издржавање казне затвора изречене починиоцима кривичних дела из области организованог криминала. У кп заводу за жене- одељење за малолетнице и посебно одељење за осуђенице за дела из области организованог криминала. И кп заводу за малолетнике поатоји посебно одељење за пунолетна лица којима је изречена казна малолетничког затвора и лица која током извршења казне постану пунолетна. Као посебан одељења у васпитно-поправном дому предвиђена су: одељење за лица женског пола, за пунолетна лица мушког пола и лица која у току извршења мере постану пунолетна. Посебна одељења су предвиђена за извршење казне изречене за прекршај, као и за извршење мере притвора.Врсте завода према степену обезбеђења и начину поступања са осуђеним лицима: Заводи отвореног, полуотвореног, затвореног и затвореног типа са посебним обезбеђењем. У заводима отвореног типа не постоје физичке препреке за бекство, нити посебна службаобезбеђења која надзире кретање осуђених лица (код нас их има 5). Потребан надзор обављају само васпитачи. У заводима полуотвореног типа служба за обезбеђење, која надзире кретање осуђених лица, представља једину препреку за бекство (21). Заводи затвореног типа поред службе за обезбеђење подразумевају и постојање других физичких и материјалних препрека за бекство. Заводи затвореног типа са посебним обезбеђењем подразумевају и постојање савремених техничких сигурносних система и бројнију наоружану стражу.. ЗИКС предвиђа да су кп завод за жене, окружни затвор и васпитно-поправни дом заводи полуотвореног типа, а специјална затворска болница и кп завод за малолетнике затвореног типаОдељења у заводима собзиром на степен обезбеђења могу да буду отворена, полуотворена и затворена. У заводима отвореног типа постоје полуотворена и отворена одељења. У заводима затвореног типа постоје затворено, полуотворено и отворено одељење, а у окружним затворима затворена, полуотворена и отворена одељења.

Формална унутрашња организација завода подразумева управљање заводом и организовање посебних служби у оквиру завода. Регулисана је ЗИКС и другим актима, а посебно место има акт о кућном реду завода, који доноси министар правде најчешће у форми правилника. Неформални систем има карактер неписаног, стално присутног кодекса понашања који стварају сами затвореници и који по својој природи, а не би требало, често одудара од прописаних правила. На челу завода налази се управник завода,који руководи радом завода. Њега, на образложен предлог директора Управе, распоређује министар надлежан за правосуђе на 5 година. Он може имати и заменика, кога такође распоређује министар надлежан за правосуђе на 5 година. Закон одређује да у заводима могу постојати следеће службе: служба за преваспитање, обезбеђење, обуку и упошљавање, здравствену заштиту, за опште послове.

Надзор над извршењем кривичних санкција подразумева редовну контролу рада свих субјеката укључених у процес извршења кривичних санкција ради обезбеђења законитог и стручног поступања с лицима упућеним на извршење кривичне санкције у свим фазама извршења. Надзор над радом завода обавља Управа за извршење кривичних санкција преко овлашћених лица. О извршеном надзору


саставља се записник у који се уноси извештај о стању у заводу. Скупштинска контрола извршења кривичних санкција представља новину у организацији послова извршења кривичних санкција која, осим контроле над радом завода, установљава и посебан вид контроле над радом Управе.

82. КАЗНА ЗАТВОРА: основне карактеристике, сврха и принципи извршења; извршење казне затвора изречене за прекршај

Важна улога казне затвора у савременим системима кривичних санкција темељи се на очекивању да сама претња казном затвора има значајно генерално превентивно дејство, као и на чињеници да је постојање неких других санкција везано за казну затвора. Одређене кривичне санкције (нпр условна осуда) пресдтављају супститут казне лишења слободе и постоје искључиво упоредо са овом казном. Неспорно је да казмна затвора носи бројне негативне последице по осуђеника. Кривични законик прописује казну затвора као главну казну, која траје минимално 30 дана и максимално 20 година, а изриче се на пуне године и месеце, а до шест месеци и на пуне дане. Изузетак је прописивање казне затвора од 30 до 40 година. Она се може прописати за најтежа кривична дела и ти само уз казну затвора до 20 година, одн уколико је за основни облик кривичног дела предвиђена казна затвора у трајању до 20 годна и под условом да је лице коме се изриче у време извршења кривичног дела навршило 21 годину. Другим речима, казна затвора од 30 до 40 година ни у ком случају не може се прописати као једина казна. Не може се одмеравати и изрицати казна у распону од 20 до 30 година. Општи циљ прописивања и изривања кривичних санкција јесте сузбијање понашања којима се повређују или угрожавају вредности заштићене кривичним законодавством, при чему кажњавање има за циљ: спречавање учиниоца да врши кривична дела и утицање на њега да у будућности не врши кривична дела, утицање на друге да не чине кривична дела, као и изражавање друштвене осуде, јачање морала и учвршћивање обавезе поштовања закона. Примарни циљ и сврха извршења казне затвора јесте усвајање друштвено прихватљивих вредности од стране осуђеног лица.Принципи извршења казне затвора:

- принцип хуманости- захтева да се у свим фазама извршења ове казне поштује личност осуђеног, његово достојанство и телесни и духовни интегритет.

- Принцип индивидуализације- захтева да се начин поступања са осуђеницима у току извршења казне затвора у највећој могућој мери прилагоди њиховој личности и остваривању васпитног програма. Индивидуализацији у извршењу претходи индивидуализација у изрицању санкција. У ту сврху се спроводи опсервација личности, класификавија осуђеника (распоређивање осуђеника у заводе) и категоризација установа.

- Принцип развијања личне одговорности осуђеника-потреба да се у укупној организацији осуђеничке свакодневице у свим активностима константно подстиче и развија лична одговорност осуђеника.

- Принцип заједничког издржавања казне затвора-осуђена лица издржавају казну затвора по правилу заједно, распоређени у групе системом класификације, при чему осуђена мушка и женска лица казну затвора издржавају одвојено

- Принцип омогућавања условног отпуста- осуђаном лицу за које се реално може очекивати да ће се убудуће понашати сагласно закону, закон гарантује могућност добијања условног отпуста.

- Принцип судске заштите права осуђеника-омогућава вођење управног спора против појединачних аката којима се решава о правима и обавезама лица према којима се извршава казна затвора.

- Принцип постпеналне помоћи- обезбеђује осуђеном потребне мере помоћи, бриге и старања и након изласка на слободу.


За извршени прекршај под условима предвиђеним законом, учиниоцу се може изрећи казна, и то казна затвора, новчана казна, рад у јавном интересу, казнени поени са поништењем возачке дозволе, затим опомена, као и једна од девет заштитних мера. Казна затвора за прекршај може се изрећи у трајању од 1 дана до 30 дана, изузетно за теже прекршаје јавног реда и мира и теже прекршаје којима се угрожава живот и здравље људи због којих могу да наступе теже последице, до 60 дана. Основне карактеристике казне затвора изречене за прекршаје су:

- Посебно одељење окружног затвора- Упућивање- кажњеног упућује орган за прекршаје који је донео првостепено решење, у складу са

распоредним актом министра правосуђа. Кажњеном се писмено налаже да се одређеног дана, у року од 8 до 15 дана, јави на издржавање казне затвора. Обавештава се и завод. Ако се осуђени не јави, прописано је чак и принудно довођење или издавање потернице.

- Одлагање- из истих разлога као и одлагање извршења казне затвора. Траје најдуже 60 дана одн док трају ситуације на основу којих се одобрава одлагање.

- Прекид- из оправданих разлога, по одобрењу директора Управе. Прекид траје најдуже 10 дана одн до излечења кажњеног ако је то био разлог прекида

- Отпуштање- исто као код изречене казне затвора

83. РАСПОРЕЂИВАЊЕ ОСУЂЕНИХ У ЗАВОДЕ И УПУЋИВАЊЕ НА ИЗДРЖАВАЊЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА

Упућивање осуђених лица на издржавање казне затвора у одређени кп завод врши се сагласно распоредном акту министра надлежног за правосуђе, с тим што изузетно, на молбу осуђеног, директор Управе може из оправданих разлога одступити од распоредног акта и променити место извршења казне. Распоређивање осуеника у заводе представља екстерну класификацију и подразумева груписање осуђеника на основу различитих објективних критеријума, као што су пол, старост, трајање казне, поврат, здравствено стање... осуђеници за кривична дела чија казна не прелази једну годину распоређују се, по правилу у окружне затворе, а ако прелази, у кп завод. Осуђене жене се распоређују у кп завод за жене, а постоји посебно одељење у њему за малолетнице. Казна малолетничког затвора се извршава у кп заводу за малолетнике. Пунолетним лицима којима је изречена казна малолетничког затвора смештају се у посебно одељење завода, као и малолетници који за време извршења казне затвора постају пунолетни. У затворе отвореног и полуотвореног типа распоређују се осуђени који су учинили дело из нехата и који су први пут осуђени на казну затворадо једне или изузетно до три године. Остали осуђеници се распоређују у кп заводе затвореног типа. Постоји могућност да осуђени који је распоређен у одређени тип завода може, одлуком директора Управе, да буде накнадно распоређен у други тип завода. У кп заводе затвореног типа са посебним обезбеђењем осуђена лица се распоређују само накнадно и то:

- Уколико се приликом испитивања личности утврди да се ради о личности која би битно угрозила безбедност осталих осуђеника

- Уколико се ради о осуђеном лицу које за време издржавања казне затвора битно нарушава кућни ред или

- Уколико се ради о осуђеном лицу према коме су предузете мере поступања остале безуспешне. За упућивање осуђеног лица на издржавање казне затвора увек је надлежан општински суд. Уколико се осуђено лице налази на слободи, надлежан је општински суд према пребивалишту, одн боравишту осуђеног, али не у време извршења кривичног дела или у време суђења, него у време када је одлука којом је казна изречена постала правоснажна. У случају да је осуђеном пребивалиште или боравиште непознато, надлежан је општински суд који је донео првостепену одлуку , а ако је ту одлуку донео окружни суд, за упућивање је надлежан општински суд у месту средишта тог окружног суда. Ако је


осуђено лице у притвору, надлежан је општински суд на чијем се подручју налази седиште завода у коме је осуђени притворен. Поступак: надлежни суд осуђеном упућује писмени налиг да се одређеног дана јави конкретном заводу ради издржавања казне затвора, с тим што се води рачуна да се рок креће од 8 до 15 дана. Суд обавештава завод, али је и завод дужан да надлежни суд извести о томе да ли се осуђени јавио. Ако осуђени не поступи по налогу, надлежни општински суд наређује принудно довођење, или ако је у бекству, суд доноси наредбу о издавању потернице и доставља је надлежном органу унутрашњих послова. Трошкове упућивања увек сноси завод у који се осуђено лице упућује , а ако се ради о принудном довођењу или поступању по потерници, трошкове сноси осуђени.

84. ОДЛАГАЊЕ ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА

ЗИКС предвиђа два облика одлагања: 1) Одлагање извршења казне затвора на молбу осуђеног лица

Разлози су набројани у закону:- Из медицинских разлога :

-ако је осуђени оболео од тешке акутне болести, у периоду док болест траје -ако је осуђена жена навршила шест месеци трудноће или има дете млађе од једне године, највише до навршетка треће године живота

- по основу медицинско-социјалних и породичних разлога: -због смрти или тешке болести брачног друга, детета, усвојеника, родитеља или усвојиоца осуђеног, најдуже 3 месеца од дана одлагања -ако је супруга осуђеног на 3 месеца пред порођајем или је од њеног порођаја протекло мање од шест месеци, а нема других чланова домаћинства који би јој помогли, најдуже 6 месеци од дана одлагања - ако су заједно са осуђеним на издржавање казне позвани његов брачни друг или други члан заједничког домаћинства или је неко од њих већ у затвору, најдуже 6 месеци од дана одлагања - на основу неодложних обавеза осуђеног: - ако је одлагање потребно због извршењ пољских или сезонских радова, најдуже 3 месеца од дана одлагања - ако је осуђени обавезан да заврши започети посао услед чијег неизвршења може настати знатна штета, најдуже 3 месеца од дана одчагања - ако је осуђеном одлагање потребно због завршетка школовања, најдуже 6 месеци од дана одлагања - ако је осуђеном одлагање потребно за полагање већ пријављеног испита, најдужа два месеца од дана одлагањаДаном одлагања извршења казне затвора сматра се дан када је донето решење о одлагању.Поступак: потребно је да осуђени у року од 3 дана од пријема налога за издржавање казне, председнику надлежног општинског суда поднесе молбу, у којој наводи разлог за одлагање, прилаже доказе и назначује време за које тражи одлагање. Рок од три дана је преклузивног карактера и само изузетно уколико се ради о тешкој акутној болести осуђеног или смрти члана породице, молба може да се поднесе до дана када осуђени треба да се јави на издржавање казне. Против првостепеног решења осуђени може да изјави жалбу председнику надлежног окружног суда, о којој се одлучује у року од три дана. Постоји могућност опозива и обустављања одлагања.

2) Одлагање извршења казне затвора поводом ванредних правних средстава Ванредни правни лекови сами по себи немају суспензивно дејство тј не одлажу извршење казне. Ипак ,


За то постоје две могућности:- Суд одлучује о захтеву за понављање кривичног поступка поднетог у корист осуђеног и пре

правоснажности решења о дозволи понављања поступка може факултативно, да одложи извршење

- До обавезног одлагања долази увек када јавни зужилац захтева одлагање извршења казне до доношења одлуке о правном средству, с тим што одлука престаје да важи ако јавни тужилац правно средство не употреби у року од 30 дана од пријема одлуке о одлагању.

85. СТУПАЊЕ ОСУЂЕНИКА У ЗАВОД И РАСПОРЕЂИВАЊЕ УНУТАР ЗАВОДА

Када осуђеник дође у завпд, најпре се у пријемном одељењу утврђује његов идентитет, врши претрес и привремено одузимање предмета. Осуђеног прегледа лекар и податке о стању његовог здравља уноси у здравствени картон. Осуђени се обавезно упозорава о правима и обавезама које има за време извршавања казне. Завод одмах по пријему мора да омогући осуђеном да се јави својој породици, а уколико има малолетну децу о којима се стара, завод о томе извештава надлежни орган старатељства. Након ступања у завод, осуђени се најдуже 30 дана упућује у пријемно одељење, где се упознаје личнност осуђеног ради његовог разврставања у одговарајућу васпитну групу и утврђивања програма извршења казне. Утврђује се појединачни програм поступања према осуђено, током извршења казне. у оквиру програма поступања утврђује се и разврставање осуђених лица у одељења завода. Разврставање осуђених у васпитне групе врши се на основу врсте кривичног дела, висине изречене казне, облика кривице.. унутрашње, заводско распоређивање осуђених у мање групе ради примене истих мера поступања представља интерну класификацију. Само распоређивање одвија се по принципу стварања хетерогених група или хомогених група. Хомогене окупљају осуђенике истих особина. Током издржавања казне затвора могуће је накнадно разврставање (рекласификација) осуђеног у другу васпитну групу. Категоризација осуђених се спроводи у зависности од особина личности, врсте и тежине учињеног, ранији начин живота..категорија А (поткатегор А1 и А2) обухвата осуђене које представљају позитиван пример и које очекује успешна реинтеграција. У категор Б (Б1 и Б2) разврставају се осуђена лица од којих се очекује успешна адаптација на заводске услове, док се код категорије В (В1 и В2) очекује отежана адаптација на заводске услове ипотреба интензивнијег васпитно-корективног рада. Због обезбеђења одговарајућих животних и здравствених услова, закон предвиђа да се труднице, породиље и мајке које негују децу смештају одвојено од осталих осуђених жена.

86. ПОЛОЖАЈ ОСУЂЕНИХ ЛИЦА И ПРАВА ОСУЂЕНИХ ЛИЦА

Положај осуђених лица зависи од више фактора. Савремена пенологија сматра да је основни циљ кажњавања ресоцијализација, одн мењање личних својстава осуђеника која су довела до криминалног понашања и враћање осуђеника у заједницу, оспособљених за трајну и успешну интеграцију у друштвени живот. Реализација идеје преваспитања кретала се од пенитенсијарног модела заснованог на раду, дисциплини и моралној едукацији , преко терапеутског који усваја концепт третмана и заснива се на схватању да је деликт превасходно резултат индивидуалне патологије, и социјално-терапеутског који коригује претходни операционализацијом схватања да се способност живљења у складу са законима може научити и у затворским условима кроз специфичан процес хумане интеракције. Искључиво хуманизацијом пенитенсијарног система постиже се да позитивне промене личних особина осуђених постану њихова стална својства. Положај осуђених лица није питање које се регулише само на плану унутрашњег законодавства. За стварни положај осуђених лица важан је и начин на који конкретна затворска установа функционише. У пенолошкој литератури сматра се да постоје 4 базична модела


функционисања затворске администрације: ауторитарни, бирократско-правни, модел подељене моћи и модел затвореничке контроле. Ауторитарни модел представља комбинацију терора, бруталног физичког кажњавања и отвореног фаворизовања појединих затвореника. Моћ концентрисана у рукама затворске управе одржава се застрашивањем. Бирократскоправни модел захтева постојање формалних правила и стандарда у намери да редукују арбитрерну дискрецију затворске управе. Модел подељене моћи настао је као последица широког прихватања концепта третмана у организацији извршења казне затвора, што је за последицу имало значајно укључивање других професија, пре свега психолога, психијатар, педагога, у процесу извршења казне затвора.Највећи утицај затвореника на функционисање установе подразумева модел затвореничке контроле. У овом случају установу реално контролишу вође затвореничке популације и затвор стварно функционише као неформални затворенички систем заснован на кодексу понашања који стварају и чију промену котролишу сами затвореници и који је најчешће директно супротстављен програмима ресоцијализације и захтевима заводске администрације. Права осуђених лица:Права која регулишу положај осуђена у установи: право на човечно поступање, на смештај, исхрану, одећу, на рад и права на основу рада, на здравствену заштиту, на образовање, верска права, право на правну помоћ, на судску заштиту..Права на комуникацију осуђених лица са спољним светом: право на подношење поднесака, на дописивање, на телефонски разговор, на посете, на боравак у посебној просторији, на пријем пакета, на пријем новчаних пошиљки, на обавештавање.

87. СМЕШТАЈ, ИСХРАНА И ОДЕВАЊЕ

Осуђеници се смештају у заједничке просторије, осим ако здравствени разлози, предузете дисциплинске мере не захтевају издвајање осуђеника у посебне просторије. Смештај мора да одговара савременим хигијенским условима и климатским приликама места у ком се завод налази. Просторије треба да буду чисте, суве, проветрене, загрејане, осветљене, са примереним санитарним уређајима и средствима потребним за личну хигијену. Спаваоне треба да буду толико простране да сваки осуђеник има најмање 8 кубних метаљра простора. Осуђеницима се гарантује право да најмање 2 часа у слободном времену сваког дана проводе ван просторија завода. Исхрана осуђеника мора да буде таква да је подобно да одржи њихово здрвље и снагу. Закон обавезује завод да осуђеницима обезбеди 3 оброка дневно, чија укупна енергетска вредност не сме да буде мања од 12500 џула. Они који раде на тежим пословима, болесници, труднице и породиље имају право на исхрану коју им одреди лекар, а сходно могућностима завода. У исхрани се води рачуна о верским уверењима осуђеника. Вода за пиће мора бити доступна у свако доба. Осуђеници имају право на бесплатно рубље, одећу и обућу која одговара годишњем добу и климатским приликама места у ком се завод налази. Треба да се обезбеди посебна радна обућа, одећа и опрема, а уопште одећа не сме да делује омаловажавајуће и понижавајуће. Једино у заводима отвореног типа и у отвореним одељењима завода директор Управе може да дозволи осуђеницима да носе своју одећу.

88. ДОПИСИВАЊЕ, ТЕЛЕФОНСКИ РАЗГОВОРИ, ПРИЈЕМ ПОСЕТА И ПОШИЉКИ

Закон гарантује осуђеницима неограничено право на дописивање о сопственом трошку. Пријем и отпремање писама врши се преко завода. У заводу затвореног типа са посебним обезбеђењем, заводу затвореног типа и затвореном одељењу завода садржај писама се надзире. Управник завода може


осуђеном ускратити дописивање из разлога безбедности. Осуђени има право на дописивање без надзора са браниоцем, надлежним органима и међународним организацијама за заштиту људских права. Осуђени има право на телефонски разговор о свом трошку. Они који су разврстани у затворено одељење имају право на телефонирање једном недељно, а у полуотвореном и отвореном имају право на свакодневно телефонирање, у складу са својим могућностима. Разговори трају по правилу 10 минута и обављају се по унапред утврђеном распореду. Управник завода може наредити надзирање телефонских разговора.Осуђени има право на посету брачног друга, деце, усвојеника, родитеља, усвојиоца и осталих сродника у правој линији и у побочној до 4. степена сродства, и то:

- једном недељно у заводу или одељењу отвореног типа- два пута месечно у полуотвореном типу- једном месечно у заводу или одељењу затвореног типа и затвореног са посебним обезбеђењем

Управник може одобрити посете и других лица. Посета пуномоћника може се надзирати само посматрањем, а не и слушањем. Право страних држављана на посету у току издржавања казне затвора условљено је принципом узајамности, или ако она непостоји, уз одобрење директора Управе. За време издржавања дисциплинске мере упућивања у самицу, осуђени нема права на посете. Закон одређује да је минимално трајање посете 1 час, с тим што се време и услови посете ближе одређују актом о кућном реду. Једном у три месеца осуђени има право да у посебним просторијама завода најмање 3 часа борави са брачним другом, децом и другим блиским лицем. Закон предвиђа да осуђени има право на пријем пакета:

- једном недељно отвореног типа- два пута месечно полуотвореног типа- једном месечно затвореног типа или затвореног са посебним обезбеђењем

Пакети се пре уручења обавезно прегледају, и то у присуству осуђеног, а допуштена тежина и садржина се уређују актом о кућном реду. Осуђени има право и на пријем новчаних пошиљки, али се може одредити месечни износ којим осуђени слободно располаже, као и део који је обавезан да стави на штедњу.

89. РАД ОСУЂЕНИХ ЛИЦА И ПРАВА НА ОСНОВУ РАДА

Радно способна осуђена лица имају право и обавезу да раде. Такав рад не сме да има било какве казнене елементе, не сме да буде понижавајући и мора да буде сврсисходан. Врста послова се одређује према способностима и склоностима осуђеника и у зависности од капацитета и услова завода, при чему се имају у виду: психичке и физичке способности осуђеника, стручне квалификације, жеље осуђеника, могућности завода... Осуђени се упошљавају у заводу или изван завода. У случају да је осуђеник радно ангажован ван завода, припада му тржишна накнада за рад. За време издржавања казне затвора, осуђеник изузетно може да обавља послове на радном месту на коме је било запослено и у време пријема налога за издржавање казне, под условима:

- да се ради о лицу које је први пут осуђено на казну до 6 месеци- да крив дело није у вези са тим пословима- да постоје оправдани разлози


Радно време осуђених траје 40 часова недељно, а под одређеним условима може трајати и дуже, па закон прописује да осуђени изван радног времена може да се упосли надуже 2 часа дневно на пословима одржавања чистоће и другим пословима у заводу. Радно време се скраћује уколико осуђени похађа наставу општег или стручног образовања, сразмерно времену које проводи на настави. Рад који осуђено лице обавља не урачунава се у радни стаж. Уколико је за стицање стручне квалификације потребно радно искуство, признаје се и време проведено на истој врсти послова у затвору.Накнада за рад износи најмање 20% најниже цене рада у Србији, с тим што се у случају када осуђеник ради дуже од пуног радног времена накнада увећава за 50%. Највиши износ накнаде и награде за рад одређује директор управе. Осуђени слободно располаже са 70% накнаде и награде, а остатак се ставља на штедњу. Изузетно, уколико је новац неопходан осуђеном или његовој породици, управник може да одобри и трошење средстава са штедње. За време рада, осуђени ужива прописану заштиту на раду, као и сви запослени на истој врсти посла. Осуђени има право на дневни, недељни и годишњи одмор. Годишњи одмор користи у посебним просторијама завода и за то време прима накнаду као да ради. Осуђена жена има право на одсуство са рада због трудноће, порођаја или материнства. Осуђеном припадају и права за дела из области интелектуалне својине створена за време издржавања казне затвора.

90. ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА ОСУЂЕНИХ ЛИЦА И ПОЛОЖАЈ ОСУЂЕНЕ ЖЕНЕ КОЈА ИМА ДЕТЕ

Затвореничка популација у великом броју случајева има озбиљне здрвствене проблеме. Осуђеници врло често прихватају здравствене раднике као део затворског репресивног система. Закон гарантује осуђеном бесплатну здравствену заштиту. У случају да се потребна здравствена заштита не може пружити у заводу, осуђени се упућује у Специјалну затворску болницу или другу установу, а трудница у породилиште. Време проведено на лечењу урачунава се у казну затвора. Осуђеном се мора омогућити да користи услуге зубара. Лећење се спроводи уз пристанак осуђеног. Међутим, у случају када осуђени одбијањем лечења или хране озбиљно угрожавба своје здравље или живот, примениће се медицинске мере које одреди лекар. Завод је обавезан да о тешкој болести осуђеног одмах обавести његову породицу или, ако је нема, најближе сроднике и друга лица. Дужности лекара у заводу: да прегледа сваког осуђеног одмах по пријему у завод, по повратку са привременог одсуства и пре отпуштања из завода, да утврди његову радну способност, свакодневно прегледа осуђеног који је болестан или одбија храну и воду, редовно, најдуже на свака 3 месеца прегледа све осуђене... Лекар је дужан да управнику подноси периодичне извештаје о здравственом стању осуђених, писмени налаз и препоруку о количини и квалитету исхране, о побољшању хигијенских и општих услова смештаја...Жена која се налази на издржавању казне а има дете има право да дете задржи крај себе у заводској установи до навршене прве године живота. После тога, родитељи споразумно одлучују коме ће дете поверити на чување, а у случају да се не споразумеју или да је споразум на штету детета, о поверавању одлучује суд надлежан према пребивалишту/боравишту мајке у време осуде. Податак да је дете рођено у заводу не сме се наводити у изводу из матичне књиге рођених и у другим јавним исправама.

91. ОБРАЗОВАЊЕ И ОБАВЕШТАВАЊЕ ОСУЂЕНИХ ЛИЦА И ВЕРСКА ПРАВА

Осуђени има право на основно и средње образовање, а завод може организовати и друге видове образовања. Настава се организује и изводи у оквиру завода у коме осуђена лица издржавају казну затвора. Закон прописује да се исправа (сведочанство) о стеченом образовању издаје тако да се из ње не види да је образовање стечено за време издржавања казне. Управник осуђеном може да дозволи и ванредно школовање чије трошкове сноси сам осуђени.


Закон посебно нормира право осуђеног на обавештавање и обавезује завод да осуђеним лицима омогући да користе дневну и периодичну штампу на матерњем језику, и да прате друга средства јавног обавештавања и комуницирања. Осуђени може да чита књиге из заводске библиотеке, као и друга средства која сам набави. Осуђени има право да учствује у верском обреду, да чита и држи верску литературу, као и право на посету свештеног лица. Посете свештеника се регулишу актом о кућном реду и најчешће се обављају у дане верских празника и недељом 8-14 часова. Осуђене посећује свештеник коага споразумно одреде верска заједница и директор управе, а завод је обавезан да за обављање верских обреда обезбеди посбне прикладне просторије.

92. ПРАВО НА ПРИТУЖБУ И ЖАЛБУ, ПРАВО НА ПРАВНУ ПОМОЋ, НА СУДСКУ ЗАШТИТУ

Осуђени има право притужбе управнику завода због повреда права и других неправилности којима је био изложен у заводу. Уколико не добије одговор на притужбу (рок 15 дана) или није задовољан донетиме решењем, осуђени има право жалбе директору управе, који је дужан да у року од 15 дана по њој одлучи. Осуђени има и право на притуживање надзору, тј. право да се без присуства запослених и постављених лица у заводу обрати овлашћеном лицу које надзире рад завода, као и право подношења притужбе заштитнику грађана. Садржина притужбе и жалбе представља тајну, а сви поднесци се евидентирају у посебној књизи.У вези са остваривањем својих права која осуђеном по закону припадају у току извршења казне затвора, завод осуђеном пружа правну помоћ. Против коначне одлуке којом је осуђеном лицу у току издржавања казне затвора ограничено или повређено право утврђено законом, осуђени има право на судску заштиту која се остварује у управном спору. Тужба се подноси у року од 3 дана од достављања одлуке, одлаже извршење одлуке, сем у посебним случајевима, а надлежни суд о њој треба да одлучи у року од 15 дана од дана пријема. Судска контрола извршења санкција је новија тековина.

93. ОГРАНИЧЕЊА ПРАВА И СЛОБОДА ОСУЂЕНИХ ЛИЦА

Питање ограничавања права осуђених треба разликовати од правних последица осуде. Правне последице осуде које представљају престанак, односно губитак или забрану стицања одређених права, могу се предвидети само законом и наступају по сили закона којим су предвиђене. Уколико је изречена новчана казна, мера упозорења (изузев кад је условна осуда опозвана) и уколико је учинилац ослобођен казне, правне последице осуде не наступају. Кривични законик предвиђа 2 врсте правних последица осуде:

1) Престанак или губитак одређених права (Престанак вршења јавних функција, радног односа, губитак одређених дозвола...)

2) Забрана стицања одређених права (Јавних функција, звања, позива...)

Правне последице осуде наступају даном правоснажности пресуде. Последице које се састоје у забрани стицања одређених права се могу прописати у најдужем трајању до 10 година, а у случају рехабилитације престају. Време проведено на издржавању казне не урачунава се у време трајања правне последице осуде. Основна ограничења права иманента су у самој крив санкцији и са собом повлаче и сва она ограничења која су нераскидиво везана за основно право које се извршењем крив санкције ограничава или одузима. Извршавање казне затвора подразумева лишење слободе за одређено време, а одузимање овог права за собом неизоставно повлачи и ограничење уживања неких других уставних права.


Ограничења права осуђених предствљају посебан ниво ограничавања права. Значајно је да су ограничења права која закон гарантује осуђеном лицу у току издржавања казне затвора регулисана законом и да су рестриктивно одређена. Искључиво разлози безбедности и одржавања рда и дисциплине, и то под условима и на начин предвиђен законом, могу довести до ограничења права осуђених лица (ускраћивање дописивања, употреба средстава принуде, примена посебних мера, изрицање извршавања дисциплинских мера...). Закон предвиођа да се и без пристанка осуђеног лица могу применити неопходне медицинске мере у случају да осуђени одбијањем хране или лечења угрози своје здравље или живот.

94. ПОСЕБНА ПРАВА ОСУЂЕНИХ ЛИЦА

За добро владање и залагање на раду осуђеним лицима могу да се доделе одређена посебна права, тј погодности. За разлику од основни права осуђених, која не смеју да буду ускраћена ни ограничавана, сем у законом одређеним случајевима, која су за све осуђене иста, уживање посебних права је условног карактера. Посебна права се додељују само уколико их осуђени заслужи својим понашањем и уколико постоје реална очекивања да ће таква мера позитивно да делује на процес преваспитања. Посебна права су: проширено право на пријем пакета, на пријем посета, право на пријем посета без надзора у проторијама за посете, у посебним просторијама без присуства осталих осуђеника, право на погоднији смештај, на слободан излазак у град, на наградно одсуство из завода до 7 дана у току године... Одлуку о додељивању посебних права осуђеном доноси управник завода на предлог свих стручних служби завода.

95. ПРЕМЕШТАЈ ОСУЂЕНИХ ЛИЦА И ПРЕКИД ИЗДРЖАВАЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА

Премештај осуђеног из једног у други кп завод могућ је само под условима предвиђеним законом и када за то постоје оправдани разлози. Три случаја: на молбу осуђеног, на предлог управника завода у коме издржава казну, по службеној дужности од стране директора управе на основу разлога безбедности. О премештају осуђеног увек одлучује директор управе за извршење кривичних санкција. Осуђени има право жалбе министру надлежном за правосуђе у року од 3 дана. Осуђени не може да поднесе нову молбу пре него истекне 6 месеци од доношења одлуке по ранијој молби за премештај. Одмах после премештаја завод у који је премештен је дужан да осуђеном омогући да се јави породици.Прекид извршења казне затвора настаје или одлуком директора управе или поводом започињања поступка по вранредним правним средствима. На молбу осуђеног или на предлог управника завода, директор управе може одобрити прекид извршења казне затвора ако утврди да постоје разлози због којих би се њено извршење могло одложити. На исти начин он може да одлучи и о прекиду извршења казне затвора и када је осуђени упућен у завод пре правоснажности решења о молби за одлагање, а касније се утврди да је молба била основана и суд одлучи о одлагању извршења казне. До прекида извршења по ванредним правним средствима доалзи или одлуком суда који одлучује о ванредном правном средству или на захтев јавног тужиоца. Време за које се прекида извршење казне затвора не урачунава се у издржану казну. Прекид извршења казне се опозива одлуком директора управе, ако се накнадно утврди да нису постојали или су престали разлози због којих је прекид одобрен или се утврди да осуђени прекид користи противно одобреној сврси.


96. ОДРЖАВАЊЕ РЕДА И БЕЗБЕДНОСТИ (ПРИМЕНА ПРИНУДЕ, ПОСЕБНЕ МЕРЕ)

Систем одржавања реда и безбедности у току извршења казне затвора темељи се на:- Обавези осуђених да се понашају у складу са законом и одговарајућим подзаконским актима,

као и по налозима овлашћених лица (сем кад извршење таквог налога представља противправну радњу)

- Примени мера за одржавање реда и безбедности у које спадају мере принуде и посебне мере- Принципу законитости и неопходности примене мера - Принципу минималне неопходне строгости

Врсте мера принуде: употреба физичке силе, везивање, издвајање, употреба гумене палице, употреба шмркова са водом, употреба хемијских средстава и употерба ватерног оружја. Мере се примењују само док траје угрожавање, напад или отпор лица. Лица према којима се примењују мере принуде: осуђеним лицима у таксативно наведеним случајевима и лица која противправно ослобађају осуђеног или противправно улазе у просторије завода. Мере принуде могу се према осуђеном применити само ако је неопходно да се спречи: бекство осуђеног, физички напад на друго лице, самоповређивање, проузроковање мат штете, активан и пасиван отпор осуђеног. Примени принуде претходи усмено јасно упозорење, изузев ситуације када се ради о истовременом или непосредно предстојећем противправном нападу. Употребу шмркова са водом и хемијских средстава може да нареди само управник завода. Обавезан је лекарски преглед осуђеног после примењене принуде. Употреба ватреног оружја је дозвољена само ако другим мерама не може да се одбије истовремени или непосредно предстојећи противправни напад којим се угрожава живот осуђеног, запосленог или другог лица, онемогући бекство осуђеног из завода затвореног типа, приликом спровођења онемогући бекство осуђеног који издржава казну затвора од 10 година или тежу. У случају бекства, управник завода обавештава надлежни орган унутрашњих послова ради издавања потернице и предузимања других неопходних радњи за лишавање слободе. За време бекства осуђеног, не тече извршење казне затвора.Посебне мере се могу примењивати само изузетно, уколико на други начин не могу да се отклоне озбиљна угрожавања. Врсте посебних мера: појачани надзор, одузимање и привремено задржавање ствари чије је држање иначе дозвољено, смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари, смештај под појачани надзор, усамљење, и тестирање на заразне болести или психоактивна средства. Смештај под појачани надзор траје највише 6 месеци у току године, у посебно осигурану просторију без опасних ствари најдуже 48 сати непрекидно, а усамљење непрекидно најдуже 3 месеца, а током календарске године највише 2 пута.

97. ДИСЦИПЛИНСКА И МАТЕРИЈАЛНА ОДГОВОРНОСТ ОСУЂЕНИХ ЛИЦА

Поштовање реда и дисциплине наметнутно режимом живота у кп заводу јесте нужна претпоставка за остваривање свих законом гарантованих права осуђених лица и предуслов за успешно и неометано одвијање програма ресоцијализације. Претпоставке за примену дисциплинских мера су:

- предвиђеност дисциплинског деликта у правном акту- замена кривичне одговорности дисциплинском за лакша кривична дела која осуђени изврши у

току извршавања казне (ако изврши кривично дело за које је прописана казна од једне године у току издржавања казне)

- важење принципа „не двапут о истој ствари“ – осуђени не може бити два пута кажњен за исту радњу дисциплинског преступа

Дисциплински преступи представљају теже и лакше повреде правила реда и безбедности и повреде других правила понашања осуђеног утврђених законом и актом о кућном редузавода. Тежи преступи су


предвиђени Законом: бекство или покушај бекства, подстрекавање на побуну или бекство, припремање побуне или бекства, неовлашћено напушптање завода, насиље према другом лицу, грубо занемаривање личне хигијене... Лакши дисциплински преступи су предвиђени актом о кућном реду: коцкање, међусобна купопродаја, тетовирање и телесни пирсинг, угрожавање и ометање другог осуђеног у обављању радних и слободних активности, удаљавање из круга завода или радилишта или радионице без одобрења...Закон предвиђа дисциплинске мере: укор, ограничење или забрану примања пакета до 3 месеца, одузимање додељених посебних права, ограничење или забрану располагања новцем у заводу до 3 месеца, упућивање у самицу у слободно време или током целог дана и ноћи (за теже дисциплинске преступе, може трајати најдуже 15 дана, тј 30 у случају стицаја дисциплинских преступа, а укупан боравак у самици не може дуже од 6 месеци у току једне године, осуђеног обавезно посећују лекар, управник завода и васпитач). Стицај дисциплинских преступа постоји кад осуђени једном или више радњи учини више дисциплинских преступа за које се истовремено води дисципл поступак и изриче јединствена дисципл мера. Извршење изречене дисципл мере, сем укора, може условно да се одложи најдуже на 3 месеца. Опозив је обавезан уколико осуђени у року за који је одложено извршење дисципл мере учини тежи дисципл преступ, а факултативан уколико је учињен лакши. Предлог за покретање дисципл поступка у року од 24 часа од сазнања за учињени преступ подноси руководилац организационе јединице или лице које он одреди, а за теже дисципл преступе предлог може поднети и управник или лице које он одреди. Поступак за теже води дисципл комисија коју сачињавају 3 члана које на предлог управника именује директор управе. За лакше поступак води и одлуку доноси управник завода или лице које он одреди, с тим што то не може бити предлагач покретања поступка. Закон наглашава да застарелост по питању дисципл одговорности осуђеника наступа 6 месеци након учињеног преступа.Дисципл поступак се окончава решењем на које осуђени има право да изјави жалбу у року од 3 дана, која нема суспензивно дејство.Осуђени подлеже поред дисципл и матер одговорности и дужан је да надокнади штету коју намерно или грубом непажњом проузрокује заводу. Имовинскоправни захтев за накнаду штете улаже подносилац предлога за покретање дисципл поступка. За износ преко 10.000 динара завод остварује накнаду у парничном поступку. Накнада се непосредно наплаћује из средстава којима осуђени слободно располаже, а уколико је то недовољно и из обавезног депозита осуђеног.

98. УСЛОВНИ ОТПУСТ

представља посебан правни институт који осуђеном омогућава престанак издржавања затвора у затвореној средини и прелази на тзв режим контролисане слободе. Да би дошло до примене условног отпуста, морају да буду испуњени услови:

- Дужина боравка: осуђено лице треба да је издржало половину изречене казне затвора- Владање за време издржавања казне: Осуђеник може да се отпусти под условом да се у току

издржавања казне тако поправи да се оправдано може очекивати да ће се на слободи добро владати, а нарочито да неће вршити крив дела

Поступак за пуштање на условни отпуст регулише ЗКП. Поступак се покреће по молби осуђеника која се упућује преко службе за опште послове завода у коме се осуђени налази на издржавању казне затвора. Молба се подноси суду који је судио у првом степену. Уколико не одбаци молбу, веће ће саслушати јавног тужиоца који поступа пред тим судом, а затим одлучити о молби. Против одлуке већа жалбу могу да изјаве државни тужилац и осуђени. Решење о условном отпусту предаје се осуђеном у року од 3


дана од дана његовог доношења и доставља се суду који је осуђеног упутио на издржавање казне. У случају да се предвиђање доброг владања условно отпуштеног лица по изласку из завода покаже као неоправдано, може доћи до опозивања условног отпуста. Обавезни опозив настаје кад осуђено лице док се налази на условном отпусту учини једно или више крив дела за која је изречена казна затвора преко 1 године, а факултативни настаје ако осуђени док је на условном отпусту учини једно или више крив дела за које је изречена казна затвора до 1 године. У случајевима када се опозива условни отпуст, суд изриче јединствену казну затвора и за старо и за ново крив дело.

99. ОТПУШТАЊЕ ОСУЂЕНИХ ЛИЦА И ПОМОЋ ПОСЛЕ ОТПУШТАЊА, СМРТ ОСУЂЕНОГ ЛИЦА

Отпуштање због истека казне из завода у ком је боравио обавља се онда када му је истекла изречена казна. Ако је тај дан субота, недеља, или државни празник, осуђени се отпушта претходног дана. Закон обавезује завод да најмање 3 дана пре отпуштања осуђено лице ослободи сваког рада. У року од 8 дана након отпуштања осуђеног завод је дужан да о томе обавести суд који је осуђеног упутио на издржавање казне затвора, као и надлежни орган унутрашњих послова. Отпуштање по основу одлуке о помиловању обавља се истог дана када завод прими одлуку о помиловању, тј најкасније 24 часа од пријема одлуке. Отпуштање због амнестије даје се у форми закона, односи се на неодређен број лица. У року од 24 часа од ступања на снагу закона о амнестији управник завода је дужан да писмено обавести суд који је донео првостепену одлуку да осуђени подлеже амнестији. То могу да ураде и надлежни јавни тужилац, као и сам осуђени. Суд у сваком конкретном случају одлучује да ли је осуђено лице обухваћено одредбама закона о амнестији. Осуђени се отпушта из завода истог дана кад завод прими решење о отпуштању због амнестије, а најкасније 24 часа од пријема тог решења.Превремено отпуштање иницира управник завода подношењем предлога о превременом отпуштању, заснованог на претходно прибављеном мишљењу свих стручних служби завода о понашању осуђеника. О предлог одлучује директор управе који осуђеног може отпустити најмање 3 месеца пре истека казне, под условом да је издржао 9/10 казне и да није добио условни отпуст. Само отпуштање осуђених подразумева законом одређену процедуру која се односи на: обавезан лекарски преглед, издавање отпусног листа, предају ствари и уштеђевине, превоз осуђеног, обавезно обавештавање надлежних органа о отпуштању. Осуђено лице се сматра отпуштеним кад напусти простор завода. Помоћ Поновно укључивање у живот на слободи за већину осуђеника је скопчано са низом тешкоћа. Неколико месеци пре отпуштања, осуђеник се разговором, саветима, интензивирањем контакта са породицом и спољним светом, припрема за излазак на слободу. По изласку из завода, потребну помоћ осуђеном пружају локални органи социјалног старања и друге одговоарајуће организације које се баве проблематиком постпеналне помоћи. Осуђеном се обезбеђује помоћ у запошљавању, настављању школовања, сређивању породичних и личних прилика, пружање материјалне помоћи...У случају СМРТИ осуђеника, одмах се обавештавају његов брачни друг, деца и усвојеник, а ако их осуђени нема, обавештавају се његови родитењи, усвојилац, брат, сестра, односно даљи сродници. Обавештава се и суд који је донео првостепену одлуку и матичар. У случају да осуђени нема породицу или они не прихватају посмртне остатке осуђеног, посмртни остаци се сахрањују о трошку завода у коме се у тренутку смрти налазио на издржавању казне затвора.


100. ИЗВРШЕЊЕ НОВЧАНЕ КАЗНЕ

Новчана казна подразумева обавезу осуђеног лица да плати одређени новчани износ у корист државе, а средства од наплаћене казне предствљају приход буџета РС. Као посебна санкција предвиђена је за учиниоце кривичних дела, за учиниоце прекршаја и привредних преступа. Новчана казна се може изрећи и као главна и као споредна казна. Код крив дела учињених из користољубља, новчана се као споредна може изрећи и кад није прописана законом, или кад је законом прописано да ће се учинилац казнити затвором или новчаном казном, а суд као главну казну изрекне казну затвора. Крив закон предвиђа 2 система одређивања новч казне: Новчану казну у дневним износима и новчану у одређеном износу (Примењује се као супсидијаран, кад није могуће утврдити висину дневног износа). Новчана казна у дневним износима одмерава се на 2 начина:

1) Израчунавањем висине једног дневног износа – Прво се утврђује број дневних износа, затим висина једног дневног износа, након чега се множењем утврђеног броја дневних износа са утврђеном вредношћу једног износа утврђује износ новчане казне. Број износа не може бити мањи од 10, нити већи од 360. Висина једног дневног износа утврђује се тако што се разлика између прихода и нужних расхода учиниоца у протеклој години подели бројем дана у години. Један дневни износ не може бити мањи од 500 динара, нити већи од 50.000 динара.

2) На основу слободне процене висине једног дневног износа

Новчана казна не може бити мања од 10.000 динара ни већа од 1.000.000 динара, а за кривична дела учињена из користољубља не може бити већа од 10.000.000. Решење којим се одређује извршење новчане казне по службеној дужности доноси суд који је изрекао казну у првом степену. Одређује се рок плаћања који не може бити краћи од 15 дана, нити дужи од 3 месеца, а изузетно суд може да дозволи да осуђени плати новчану казну у ратама, с тим да рок исплате не може бити дужи од 1 године. уколико осуђени не плати, приступа се принудној наплати. Уколико се истовремено врши принудна наплата и новчане казне и трошкова крив поступка, прво се наплаћују трошкови крив поступка. Уколико се имовина осуђеног смањи због наплате новчане казне у тој мери да исплаћивање имовинскоправног захтева постане немогуће, он се намирује из наплаћене новчане казне, али највише до висине казне. Када новчана казна не може да се наплати у целини или делимично, суд новчану казну замењује казном затвора тако што за сваких започетих 1.000 динара новчане казне одређује по један дан затвора. Овако одређена казна затвора не може бити дужа од 6 месеци, тј од једне године уколико је новчана казна изречена у износу већем од 700.000 динара. Закон предвиђа да се новчана казна уместо казном затвора може заменити и казном рада у јавном интересу, тако што ће за сваких започетих 1.000 дин новч казне одредити 8 часова рада у јавном интересу, с тим да рад не може бити дужи од 360 часова. После смрти осуђеног, новч казна се не извршава.

101. ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ РАДА У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ

Рад у јавном интересу је сваки друштвено користан рад којим се не вређа људско достојанство и који се не врши с циљем стицања добити. Може се изрећи само као главна казна и само за кривична дела за која је прописана казна затвора до 3 године или новчана казна. Не може се изрећи без пристанка учиниоца. Не може бити краћи од 60 часова, ни дужи од 360 часова. У току једног месеца, рад у јавном интересу траје 60 часова. Уколико учинилац уредно испуњава све своје обавезе, суд може дужину изречене мере казне рада у јавном интересу умањити за ¼. Ако осуђени не обави део или све часове рада, суд ће ову казну заменити казном затвора тако што ће за сваких започетих 8 часова рада одредити 1 дан затвора. За организацију, спровођење и надзор извршења ове казне надлежно је Одељење за третман и алтернативне санкције Управе за извршење крив санкција. Рад у јавном интересу обавља се


код послодавца који се бави делатношћу у оквиру које се може остварити општа сврха крив санкција, а врсту рада одређује повереник водећи рачуна о способностима, стеченим знањима и здравственом стању осуђеног лица. Ближе прописе о извршењу ове казне доноси министар надлежан за правосуђе у сарадњи са министром надлежним за рад.

102. ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ ОДУЗИМАЊА ВОЗАЧКЕ ДОЗВОЛЕ

Ова казна изриче се учиниоцу крив дела у вези са чијим је извршењем или припремањем коришћено моторно возило. Изриче се као споредна уз казну затвора или новчану казну, као главна за крив дела за која је прописана казна затвора до 2 године и не може се изрећи заједно са мером безбедности забране управљања моторним возилом. Ова казна може бити изречена не само за крив дела угрожавања јавног саобраћаја, него за свако крив дело у чијем извршењу постоји функционална веза између коришћења возила и извршења крив дела. Мера безбедности забране управљања моторним возилом се изриче само извршиоцима крив дела угрожавања јавног саобраћаја за које се утврди да је опасно да управља моторним возилом (у смислу понављања крив дела). Трајање казне одређује суд одлуком у распону од минимално 1 године до максимално 3 године, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове казне. Уколико осуђени управља моторним возилом за време трајања ове казне, суд ће је заменити казном затвора тако што ће се за 1 годину одузимања возачке дозволе одредити 1 месец затвора. Орган унутрашњих послова надлежан према месту пребивалишта /боравишта осуђеног лица у време када је судска одлука постала правоснажна, врши одузимање возачке дозволе на основу извршне одлуке од стране суда који је одлучивао у првом степену.

103. УСЛОВНА ОСУДА

Само упозорење уз претњу казном (условна осуда) или само упозорење (судска опомена) делује на учиниоца тако да више не врши крив дела. Условном осудом суд учиниоцу крив дела утврђује казну и истовремено одређује да се она неће извршити ако осуђени за време које одреди суд, а које не може бити краће од 1 ни дуже од 5 година (време проверавања) не учини ново крив дело. Могу се поставити и други услови: да врати имовинску корист, да накнади штету... Мере безбедности изречене уз условну осуду не подлежу условном одлагању, него се извршавају. Услови за изрицање условне осуде:

- Утврђена казна – Када је учиниоцу утврђена казна затвора до 2 године- Тежина дела – За дела која се може изрећи казна до 10 година или тежа, не може се изрећи

условна осуда- Ранија осуда – Условна осуда се не може изурећи уколико није протекло више од 5 година од

правоснажности осуде којом је учиниоцу изречена казна затвора за умишљајно крив дело- Карактеристике учиниоца – Узима се у обзир личност, ранији живот, понашање...- Искљученост изрицања условне осуде за новчану казну – Ако је учиниоцу утврђена и казна

затвора и новчана казна, условна се може изрећи само за затвор

У случају да се условно осуђени не понаша у складу са постављеним условима, предвиђена је могућност опозива условне, што значи да се приступа извршењу казне која је била условно изречена. Суд обавезно опозива условну осуду уколико осуђени у време проверавања учини једно или више крив дела за која је изречена казна затвора од 2 године или тежа, а до факултетивног ако је изречена казна мања од 2 године или новчана. Тада суд изриче јединствену казну затвора и за раније учињено и за ново крив дела, узимајући казну из опозване условне осуде као утврђену. Уколико не опозове условну осуду, за новоучињено крив дело суд може изрећи условну осуду или казну на следећи начин:


- Уколико је за ново крив дело изречена казна затвора, време проведено на издржавању ове казне не рачуна се у време проверавања утврђено условном осудом за раније дело

- Уколико и за ново дело треба изрећи условну, суд одређује ново време проверавања у распону од 1 до 5 година.

Могуће је опозивање условне због раније учињеног крив дела и због неиспуњења одређених обавеза. Суд може опозвати условну осуду у току времена проверавања или најкасније у року од 1 године од протека времена проверавања. Поступак за опозивање условне осуде покреће суд који је судио у првом степену по служ дужности или на захтев овлашћеног тужиоца у случајевима када је у условној осуди одређено да ће се казна извршити ако осуђени не врати имовинску корист, не накнади штету, или не испуни друге обавезе. Ради утврђивања чињеница, председник већа може заказати седницу већа и о томе обавештава тужиоца, осуђеног и оштећеног. Суд може опозвати условну осуду и одређује да се изречена казна изврши, или одређује нови рок за испуњење обавезе, или укида услов, или обавезу замењује другом обавезом, или обуставља поступак за опозивање условне осуде ако нема основа за то.

104. УСЛОВНА ОСУДА СА ЗАШТИТНИМ НАДЗОРОМ

За разлику од основног облика условне осуде, овај облик омогућава да се према условно осуђеном уз вршење надзора истовремено предузимају одређене мере заштите и помоћи. Код обичне условне осуде, основано се очекује да само претња казном делује на учиниоца, а код условне осуде са заштитним надзором сматра се да ће се сврха потпуније остварити уз допунске мере. Заштитни надзор обухвата законом одређене мере помоћи, старања, надзора и заштите које суд за одређено време у току проверавања одређује учиниоцу. Имају у виду личност, ранији живот, држање после учињеног крив дела... Заштитни надзор обухвата једну или више обавеза: јављање органу надлежном за извршење надзора у одређеним роковима, оспособљавање учиниоца за одређено занимање, уздржавање од посећивања одређених мета, уздржавање од употребе дроге или алкхолних пића... Трајање мера заштитног надзора одређује се у оквиру времена проверавања утврђеног у условној осуди. Опозивањем условне заштитни надзор престаје. Последице неиспуњења обавезе заштитног надозора су опомена од стране суда, замена обавезе, продужење трајања зашт надзора или опозивање усл осуде. Извршење заштитног надзора заснива се на следећим принципима:

- Покретање поступка за извршење – суд који је одлучивао у првом степену покреће поступак за извршење пред повереником према пребивалишту/боравишту осуђеног

- Надлежност – одељење за третман и алтернативне санкције Управе за извршење заводских санкција Министарства правде

- Достављање одлуке поверенику- Дужности повереника: да у року од 3 дана отпочне припреме за извршење одлуке, у року од 15

дана изради програм извршења и да га достави надлежном суду, да сарађује са породицом осуђеног лица...

- Дужности осуђеног – да се придржава програма извршења надзора, а има право на приговор директору Управе на рад повереника

- Повереник је дужан да једном у 6 месеци извести суд о резултатима извршења заштитног надзора

Извршење заштитног надзора се детаљније регулише прописима које доноси министар надлежан за правосуђе.


105. СУДСКА ОПОМЕНА

је најлакша крив санкција за пунолетне учиниоце. Усмерена је ка примарним делинквентима и учиниоцима лакших крив дела, има наглашено специјално превентивно деловање и не доводи до ограничавања права и слобода учиниоца. Услови за њено изрицање:

1) У питању је крив дело за које је прописана казна затвора до 1 године или новчана, а изузетно казна до 3 године

2) Крив дело је извршено под таквим олакшавајућим околностима које га у конкретном случају чине особито лаким

Може се изрећи и за више крив дела учињених у стицају ако за свако од њих постоје услови за изрицање судске опомене. Не може се изрећи војним лицима, за крив дела против Војске Србије. Судска опомена се изриче решењем. Само њено изрицање представља и њено извршење.

106. ОБАВЕЗНО ПСИХИЈАТРИЈСКО ЛЕЧЕЊЕ И ЧУВАЊЕ У ЗДРАВСТВЕНОЈ УСТАНОВИ

Изриче се учиниоцу који је крив дело учинио у стању неурачуинљивости или битно смањене урачунљивости, ако се утврди да је опасан за околину и да је ради отклањања ове опасности потребно његово лечење и чување у таквој установи. Неурачунљивом лицу ова мера изриче се самостално а битно смањено урачунљивом изриче се уз казну и извршава пре казне. Процена потребе лечења у здравстевној установи заснива се на стручном мишљењу вештака психијатра. Ова мера се временски не одређује судском одлуком о изрицању, нити постоји законско ограничење у погледу њеног најдужег трајања. може да траје и дуже од изречене казне. У том случају, прво се извршава мера безбедности па казна, с тим пто се време проведено у здравственој установи урачунава у казну. Извршава се у психијатријском заводу или другој психијатријској болници коју одреди суд који је ову меру изрекао у првом степену. Упућивање лица на извршење врши исти тај суд. Ако се лице налази на слободи а не јави се у установу ради извршења мере, суд наређује његово довођење или издавање потернице. Довођење и спровођење лица увек се врши уз пратњу здравственог радника. Здравствена установа је обавезна да најмање 1 годишње о његовом стању здравља обавештава суд који је меру изрекао. Закон обавезује орган старатељства надлежан према пребивалишту/боравишту лица у време када је одлука постала правоснажна да након отпуштања преузме бригу о лицу према коме је извршена мера.

107. ОБАВЕЗНО ПСИХИЈАТРИЈСКО ЛЕЧЕЊЕ НА СЛОБОДИ

Ову меру суд изриче учиниоцу који је противправно дело извршио у стању неурачунљивости ако утврди да постоји опасност да ће учинилац поново учинити дело и да је за отклањање опасности довољно лечење на слободи. Неурачунљивим учиниоцима ова мера се изриче самостално, а може се изрећи касније као наставак обавезног лечења у установи. Битно смањено урачунљивом учиниоцу ова се мера може изрећи у 2 случаја: уз изрицање условне осуде и уз одређивање условног отпуста после обуставе извршења мере безбедности обавезног псих лечења и чувања у здравственој установи. Ова мера траје док постоји потреба лечења, али не дуже од 3 године. Повремено лечење у установи не може непрекидно да траје дуже од 15 дана, нити укупно дуже од 2 месеца када је изречена мера обавезног псих лечења на слободи. За извршење ове мере надлежан је суд који је изрекао у првом степену. Закон обавезује псих болницу да најмање једном у 6 месеци или чешће суду доставља извештај о здравстеном стању лица. Извршење се мере завршава тако што психијатријска болница обавештава суд да је лечење завршено. Одлуком суда, ова мера може бити замењена мером обавезног псих лечења и чувања у здравственој установи у следећим случајевима:


- Ако лице коме је мера изречена неоправдано није приступило лечењу- Ако је лице смаовољно напустило лечење- АКо је лице и поред лечења постало тако опасно за околину да је потребно његово чување и

лечење у здрав установи

108. ОБАВЕЗНО ЛЕЧЕЊЕ НАРКОМАНА; ОБАВЕЗНО ЛЕЧЕЊЕ АЛКОХОЛИЧАРА

* Потребно је да су кумулативно испуњени услови:- да се ради о крив одговорном учиниоцу- да је дело учињено услед зависности од сталне употербе дрога- да код учиниоца услед зависности постоји озбиољна опасност да ће и даље вршити крив дела

Овде не говоримо о тренутној опијености или омамљености наркотицима. Ова мера безбедности се изриче уз казну затвора, новчану казну, условну осуду, судску опомену, и ослобођење од казне. Извршава се у заводу за извршење казне или одговарајућој здравственој или специјализованој установи и траје док постоји потерба за лчечењем, али најдуже 3 године. Њено трајање може бити и дуже од времена изречене казне и важи правило да се прво извршава мера безбедности па казна затвора, а време проведено у установи се урачунава у казну затвора. Ова мера изречена уз казну затвора извршава се у кп заводу или у здравственој и другој специјализованој установи, а ако је изречена уз друге санкције, извршава се на слободи и подразумева обавезу осуђеног да сам одлази у установу коју је суд одредио. До завршетка извршења ове мере долази тако што установа извештава суд да је лечење завршено. Ако се лице не подвргне лечењу или га самовољно напусти, суд одређује да се мера принудно изврши.

* Алкохоличари врше крив дела најчешће под директним утицајем алкохола, за разлику од наркомана који их врше услед зависности од дроге чешће него под непосредним утицајем наркотика. Услови изрицања су исти као код обавезног лечења наркомана. Такође се изриче уз казну затвора, новчану, условну, судску опомену и ослобађање од казне. Када је изречена уз казну затвора, ова мера је ограничена трајањем казне затвора, тј не може дуже да траје. Време проведено у установи на лечењу урачунава се у казну затвора. Када се ова мера изриче уз новчану казну, условну осуду, судску опомену или ослобађање од казне,л извршава се на слободи и не може трајати дуже од 2 године.

109. ЗАБРАНА ВРШЕЊА ПОЗИВА, ДЕЛАТНОСТИ ИЛИ ДУЖНОСТИ; ЗАБРАНА УПРАВЉАЊА МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ

Ова мера се састоји у забрани вршења: одређене службе, одређеног позива, одређене делатности или свих или само неких дужности везаних за располагање, коришћење и управљање туђом имовином. Неопходно је да се у судској одлуци тачно одреди на шта се мера забране односи. Изриче се и урачунљивим и неурачунљивим лицима. Не изриче се самостално, него уз друге санкције. Урачунљивом учиниоцу се изриче уз казну, условну осуду, судску опомену или ослобађање од казне, а неурачунљивом уз меру безбедности обавезног псих лечења и чувања у здрав установи ил ина слободи. Закон захтева постојање само једног услова – да услед врешења неке од ових делатности, постоји опасност од даљег врешења кривичних дела. Траје од 1 до 10 година, при чему се време проведено у затвору, или здрав. установи не урачунава у трајање ове мере. Закон предвиђа могућност да се трајање изречене мере одлуком суда скрати. Ако су протекле 3 године од примењивања ове мере, суд може одлучити о престанку даљег трајања ове мере. Суд који је изрекао меру у првом степену доставља правоснажну одлуку на извршење


организацији у којој је лице запослено, органу надлежном за издавање дозволе или одобрења за вршење одређених позива и надлежном органу инспекције рада, као и надлежном инспекцијском органу. Одлука се доставља и органу унутрашњих послова надлежном по месту пребивалишта/боравишта лица. Ако осуђени у периоду трајања мере промени пребивалиште / боравиште, орган УП о овој мери обавештава орган УП надлежан према месту новог п/б.

Ова мера изриче се учиниоцима крив дела угрожавања јавног саобраћаја и састоји се у забрани управљања моторним возилом у одређеном временском периоду. Услови:

- да је извршио крив дело којим се угрожава јавни саобраћај- Тежина дела, околности под којим је извршено или раније кршење прописа показују да је опасно

да он управља возилом одређене врсте или категорије. Не изриче се самостално.

Ако се ради о лицу које има страну дозволу, ова забрана траје на територији Србије за време од 3 мееца до 5 година, што је и уопште трајање мере. Време проведено у заводу на издржавању казне затвора не урачунава се. Мера се може одлуком суда накнадно скратити, а ако су протекле 3 године, суд може одлучити о престанку даљег трајања. За извршење мере надлежан је орган УП на чијем је подручју осуђени имао пребивалиште/боравиште у време правоснажности одлуке, а кад се ради о лицу које има страну возачку дозволу, надлежан је орган УП према месту извршења.

110. ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА; ПРОТЕРИВАЊЕ СТРАНАЦА ИЗ ЗЕМЉЕ

Ова мера подразумева одузимање следећих врста предмета:- предмета који су били употребљени за извршење кривичног дела (средства извршења)- који су били намењени извршењу кривичног дела, а дело је покушано или припремано, не

извршено- предмета који су настали извршењем кривичног дела

одузимају се предмети који су својина учиниоца а изузетно и који нису, под условом да то захтевају интереси опште безбедности или када и даље постоји опасност да ће бити употребљени за извршење дела, а да се тиме не повређује право трећих лица на накнаду штете од учиниоца. Примена ове мере је факултативног карактера, а одузимање је обавезно само када је то изричито предвиђено законом код појединих кривичних дела (нпр код фалсификовања новца). не изриче се самостално. Може се одредити и ако је донета пресуда којом је оптужени ослобођен, уколико то захтевају интереси опште безбедности. ову меру извршава суд који је изрекао у првом степену. суд ове предмете може одлучити да прода по одредбама извршног поступка, да их преда државнм органима или добротворној организацији, да их уништи..

протеривање странаца из земље се врши под условима:- да странац на територији Србије изврши кривично дело- да природа и тежина кривичног дела, побуде због којих је учињено, начин извршења и друге

околности дела указују на непожељност даљег боравка странца у Србији.Ова мера се не може изрећи учиниоцу који ужива заштиту у складу са ратификованим међународним уговорима. Протеривање се изриче у трајању од једне до десет година. Време протеривања рачуна од дана правоснажности судске одлуке, с тим што се време проведено у заводу на издржавању казне затвора не урачунава у трајање ове мере. Помиловањем се може укинути ова мера безбедности или се може одредити њено краће трајање. Суд који је изрекао меру у првом степену доставља правоснажну одлуку на извршење надлежном органу унутрашњих послова.


111. ЈАВНО ОБЈАВЉИВАЊЕ ПРЕСУДЕ

Основна сврха ове мере је отклањање даљих штетних последица учињеног кривичног дела, а може се изрећи:

- уколико је крив дело учињено путем средстава јавног информисања, или- уколико је дело проузроковало опасност за живот или здравље људи, под условом да

објављивање пресуде може да допринесе да се умањи или отклони та опасност

Циљ је да се спречи наступање неких даљих штетних последица и упозоравање јавности на њих. Трошак обајвљивања сноси учинилац крив дела. Изриче се уз казну затвора, условну осуду, судску опомену или ослобађање од казне. Законом се може предвидети и обавезно јавно објављивање пресуде. Оно има смисла само у релативно кратком року након правоснажности пресуде, тако да се може извршити најкасније у року од 30 дана од дана правоснажности пресуде.

112. ИЗВРШЕЊЕ ПРИТВОРА; ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ

Притвор представља најтежу меру обезбеђења присуства окривљеног у крив поступку и регулисан је одредбама ЗКП. Није кривчна санкција. На основу решења истражног судије, окривљени се може задржати у притвору најдуже месец дана од дана лишења слободе. Може се, по одлуци већа, продужити најдуже за 2 месеца. Ако се поступак води за дело за које се може изрећи казна преко 5 година, веће Врховног суда га може продужити за још 3 месеца. После подизања оптужнице, притвор није ограничен. Поступање са притвореницима се заснива на следећим принципима:

- поштовање личности и достојанства притвореника- примена само неопходних ограничења- класификација унутар притворске установе- права у вези са смештајем- право на комуникацију- ограничење права притвореника и обавезе- дисциплинска одговорност притвореника- надзор над притворском установом врши председник суда или судија кога он одреди

У притвор се лице прима на основу решења о притвору. Уз њега се доставља и писмени налог за пријем притвореника, а установа издаје писмену потврду о пријему. Притвореник се смешта у посебно одељење завода организовано као одељење затвореног типа, одвојено од осталих осуђених лица. Обавља се лекарски преглед непосредно по пријему. Борави у притвору под истим условима као и осуђено лице уколико ЗКП не одреди другачије. Кад истекне време за које је притвор одређен, отпушта се из завода на основу решења о укидању притвора и налога за пуштање из притвора донетих од стране суда пред којим се води поступак. Иста решења везане за смрт осуђеника важе и за смрт притвореника. Време проведено у притвору урачунава се у изречену казну, новчану казну и казну рада у јавном интересу. При сваком урачунавању изједначава се дан притвора, дан лишења слободе, дан затвора, осам часова рада у јавном интересу и хиљаду динара новчане казне.

Одузимање имовинске користи нема карактер крив санкције јер се овом мером одузима или ограничава неко добро учиниоца као што је то случај код казне, већ добра и вредности која му никако не припадају, нити се овом мером отклања опасност од вршења новог крив дела,


као што је случај са мерама безбедности. Има за циљ успостављање стања пре него што је дело извршено, а темељи се на принципу да нико не може задржати имовинску корист прибављену крив делом и њена примена је обавезна. Срдства остварена на овај начин представљају приход буџета РС.

113. КРИВИЧНЕ САНКЦИЈЕ И МЕРЕ КОЈЕ СЕ ИЗРИЧУ МАЛОЛЕТНИЦИМА (КАРАКТЕРИСТИКЕ, КАРАКТЕРИСТИКЕ ИЗВРШЕЊА, ПРАВНИ ОКВИР И МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ ИЗВРШЕЊА)

Малолетна лица због својих психосоцијалних особености уживају посебан кривправни статус. ЗМКУД осим крив санкција, васпитних мера, и казне малолетничког затвора, уводи и васпитне налоге. Васпитни налози су систем мера диверзионог карактера, чија примена подразумева утицање на малолетника да у будућности не врши крив дела, без покретања крив поступка, односно обустављањем истог (поравнање са оштећеним, рад у корист заједнице, редовно похађање школе или редовно одлажење на посао, подвргавање одређеном испитивању или одвикавању од зависности и укључивање у појединачни или групни третман у одговарајућој здравственој установи).Закон предвиђа 3 посебне групе васпитних мера:

1) Мере упозорења и усмеравања: судски укор и посебне обавезе2) Мере појачаног надзора: од стране родитеља, у другој породици, од стране органа

старатељства, и појединачан надзор уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитање и образовање малолетника; Оне се изричу малолетницима за чији развој и васпитање није неопходно потпуно издвајање из дотадашње средине, али се предузимају одговарајући стручни надзор и помоћ.

3) Заводске мере: Упућивање у васпитну установу, у васпитно поправни дом, у посебну установу за лечење и оспособљавање; За предузимање трајнијих мера васпитања, лечења и оспособљавања уз потпун оодвајање малолетника из средине у којој је до тада живео.

Казна малолетничког затвора је факултетивног карактера, може се применити изузетно, само према старијем малолетнику који је извршио дело за које је прописана казна затвора тежа од 5 година, и уколико због високог степена кривице, природе и тежине дела не би било оправдано изрећи васпитну меру. Изриче се у распону од 6 месеци до 5 година, а за дела за која је прописана казна затвора 20 година или тежа или у случају стицаја за која је прописана казна затвора тежа од 10 година, малолетнички затвор се може изрећи у трајању до 10 година. Према малолетнику који у време извршења дела није навршио 14 година не могу се применити крив санкције ни друге мере. Млађим малолетницима (14 – 16) изричу се само васпитне мере, а старијим изричу се васпитне мере и изузетно казна малолетничког затвора. Малолетнику се не изричу мере упозорења, судска опомена и условна осуда, а мере безбедности, осим забране вршења позива, делатности и дужности, изричу се уз васпитну меру или малолетнички затвор, с тим што се мера безбедности обавезног лечења алкохоличара и наркомана не могу изрећи уз мере упозорења и усмеравања. Мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи може се изрећи самостално. Млађем пунолетном лицу суд може изрећи било коју меру посебних обавеза, меру појачаног надзора од стране органа старатељства и меру упућивања у ВП дом. Млађем пунолетном лицу суд може уместо малолетничког затвора изрећи затвор или условну осуду. Пунолетном лицу које је навршило 21 годину не може се судити за крив дело које је учинило као млађи малолетник.


Приоритет у примени имају неформалне алтернативне мере, васпитни налози као супститути крив санкција у односу на крив санкције. У регистру крив санкција васпитне мере су основни облик реаговања на малолетнички криминалитет.

Карактеристике извршења Принципи извршења крив санција према малолетнику:

- поступање по правоснажној и извршној судској одлуци – изузетно, у сагласности са родитељима и по саслушању малолетника, суд може одлучити да се приступи извршењу мере иако је изјављена жалба

- важење у односу на лица – ове одредбе примењују се и на пунолетне учиниоце којима је изречена васпитна мера или казна малолетничког затвора и на лица која постају пунолетна за време извршења санкције.

- недискриминација- индивидуализација и флексибилност у општем начину поступања- заштита здравља малолетника- забрана упућивања у самицу- забрана ношења ватреног оружја од стране извршитеља мера- заштита права малолетника- право притужбе- Право на жалбу већу за малолетнике другостепеног суда

Положај малолетника у крив праву регулисан је законом о малолетним учиниоцима крив дела и крив правној заштити малолетника, подзаконским актима и међународним правним стандардима. Међународни стандаради:

- Стандардна минимална правила УН за малолетничко правосуђе (прекиншка правила): наглашавају да притвор и смештање малолетника у затвор треба да представљају крајње средство које се може применити, и само у најкраћем неопходном временском периоду

- Правила УН о заштити малолетника лишених слободе- Смернице УН за превенцију малолетничке делинквенције- Конвенција о правима детета- Стандардна минимална правила УН за мере алтернативне институционалном третману (Токијска

правила)

114. ВАСПИТНИ НАЛОЗИ

Према малолетном учиниоцу се може применити један или више васпитних налога за крив дела за која је прописана новчана казна или казна затвора до 5 година, под условом да малолетник признаје крив дело и да његов однос према крив делу и оштећеном то оправдава. Они нису крив санкције. Сврха је да се не покреће крив поступак или да се обустави већ покренути. Врсте смо већ навели горе (оних 5). При избору налога, надлежни јавни тужилац за малолетнике и судија за малолетнике узимају у обзир интерес и малолетника и оштећеног, при чему се води рачуна да њихово примењивање не омета школовање или запослење малолетника. Може да траје најдуже 6 месеци. За примену васпитног налога који се односи на поравнање са оштећеним неопходан је пристанак оштећеног. У случају да малолетник не изврши налог или га изврши делимично или недовољно, јавни тужилац подноси захтев за покретање припремног поступка судији за малолетнике. Јавни тужилац може самостално да примени прва 3 васпитна налога, а судија и остале.


115. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ИЗВРШЕЊА ВАСПИТНИХ МЕРА

Извршење васп мера се темељи на следећим принципима:- за извршење је, по правилу, надлежан орган старатељства – изузетно и суд- надзор над извршењем мера и контролу извршења врши судија за малолетнике који је судио у

првом степену и о томе води контролник извршења- судија и јавни тужилац за малолетнике ток и резултате извршења прате на основу извештаја

поднетих од стране органа старатељства, а најмање једанпут годишње врше непосредни надзор- Поновно одлучивање о васпитним мерама – суд поново цени потребу извршења уколико је од

правоснажности одлуке прошло више од 6 месеци, а извршење није започето, односно ако је протекло више од 1 године од правоснажности одлуке о изрицању заводске васпитне мере, а извршење није започето

- обустава извршења и замена другом васпитном мером – ако се после изрицања појаве нове околности

- Престанак васпитне мере услед изрицања казне малолет затвора или затвора – ако је казна изреченна пунолетном лицу краћа од 1 године, суд у пресуди одлучује да се по издржаној казни настави извршење васп мере или да се мера обустави

116. ИЗВРШЕЊЕ МЕРА УПОЗОРЕЊА И УСМЕРАВАЊА

Судски укор при изрицању судског укора, суд малолетнику указује на неприхватљивост његовог поступка и предочава му да може да му буде изречена и друга санкција ако поново учини крив дело. Представља најблажу васпитну меру. Посебне обавезе Постоји више посебних обавеза: да се извини оштећеном, да у оквиру својих могућности надокнади штету, да редовно похађа школу или не изостаје са посла, да се укључи у рад хуманитарних организација, у спортске активности... Надзор над извршењем посебних обавеза врши суд. Васпитни налози нису крив санкције, док посебне обавезе представљају крив санкције. Посебне обавезе малолетнику намеће суд без могућности избора, а код васпитних налога малолетних може да утиче на њихов избор. Васп налози могу трајати најдуже 6 месеци, а посебне обавезе имају различит период трајања. Непоступање по васп налогу доводи до покретања или настављања крив поступка, док неиспуњење посебних обавеза може да доведе до замене другом крив санкцијом. Васп налози се примењују само према малолетницима, док се посебне обавезе изричу и другим категоријама учинилаца.

117. ИЗВРШЕЊЕ МЕРА ПОЈАЧАНОГ НАДЗОРА

Појачани надзор од стран родитеља, усвојиоца или старатеља Ову меру ће суд изрећи уколико су ова лица пропустила да врше потребну бригу и надзор над малолетником, а у могућности су да овакав надзор врше. Њено трајање не може да буде краће од 6 месеци ни дуже од 2 године. Приликом изрицањ ове мере, суд даје родитељу или стараоцу потребна упутства и налаже му одређене дужности. Извршење ове мере почиње даном кад се родитељу или стараоцу достави извршна одлука којом је васпитна мера изречена.Поајачани надзор у другој породици Уколико родитељи, усвојилац, старалац нису у могућности да врше надзор, малолетник се предаје другој породици која је вољна да га прими и која има могућности да врши појачани надзор. Траје најмање 6 месеци, највише 2 године. Извршење мере се обуставља кад наведена лица стекну могућност да врше појачан надзор или кад престане потреба за тим. На предлог


надлежног органа старатељства породицу у коју се смешта малолетник одређује суд који је судио у првом степену. Појачани надзор од стране органа старатељства У случају да родитељи, усвојилац, старалац, нису у могућности да врше појачани надзор, а не постоје услови да се врши у другој породици, малолетник се ставља под надзор органа старатељства. Трајање исто као за претходне. Надлежан орган старатељства према пребивалишту/боравишту малолетника у време кад је одлука постала правоснажна. Орган старатељства одређује служ лице које меру спроводи и о томе обавештава судију за малолетнике. ЗА време трајања ове мере малолетник остаје да живи код својих родитеља или лица која се старају о њему. Појачан надзор уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитања и образовање малолетника Ова мера се изриче ако је потребно и ангажовање стручних лица. Трајање исто. Надлежан орган старатељства... који одређује у којој ће се установи одвијати дневни боравак малолетника и стара се о спровођењу мере. Док траје мера, малолетник и даље остаје код својих родитеља и лица који се старају о њему. Дневни боравак може да траје најдуже 4 сата у току радног дана.

118. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ИЗВРШЕЊА ЗАВОДСКИХ ВАСПИТНИХ МЕРА

Ове мере изричу се малолетнику према коме треба предузети трајније мере васпитања или лечења и његово поступно издвајање из средине у којој је до тада живео. Заводске васпитне мере су упућивање у васпитну установу, упућивање у ВП дом, и упућивање у посебну установу за лечење и оспособљавање. Карактеристике:

- Заводске васпитне мере се извршавају у посебним установама- Хитност у поступању- Редовни обилазак малолетника од стране судије за малолетнике и надлежног јавног тужиоца

најмање пута годишње- Хитност у отклањању недостатака и неправилности у извршењу- Могућност одлагања почетка извршења заводске васпитне мере ако постоје оправдани разлози

које цени суд у сваком појединачном случају- Могћност прекида извршења васпитне мере на молбу малолетника или лица која се старају о

њему, управника завода, јавног тужиоца (који подноси захтев за заштиту законитости). Прекид траје најдуже 3 месеца или дуже уколико се ради о болести малолетника. Време прекида не урачунава се у издржани део мере.

- Завршавање школовања и стручног оспособљавања продужавањем боравка у установи- Обустава извршења и замена другом васпитном мером ако се појаве нове околности- Условни отпуст - малолетника који у васп установи или вп дому провео најмање 6 месеци суд

може условно отпустити ако се може основано очекивати да неће вршити крив дела и да ће се у средини у којој буде живео добро владати

119. УПУЋИВАЊЕ У ВАСПИТНУ УСТАНОВУ

изриче се када малолетника треба издвојити из дотадашње средине и обезбедити му помоћ и стални надзор од стране стручних лица. Ова мера је релативно неодређеног трајања, односно суд не одређује време трајња корака. Малолетник у васп установи остаје најкраће 6 месеци, најдуже 2 године, а суд сваких 6 месци разматра да ли постоје основи за обуставу извршења мере. Обустава извршења и замена другом васп мером могућа је на основу посебних околности и на основу постигнутог успеха у васпитању. Рок од 6 месеци представља законски минимум трајања ове мере и тек након тог рока мера


се може обуставити или заменити. Уколико је од правоснажности одлуке којом је мера изречена протекло више од 1 године, а извршење није започето, суд поново процењује потребу извршења ове мере. Упућивање малолетника у васп установу врши орган старатељства... Он одређује и лице које је дужно да малолетника доведе у васп установу. Лице коме је изречена ова мера у установи може да остане до навршене 21. године. Најраније после 6 месеци проведених у васп установи одлуком суда малолетник се може условно отпустити. До опозивања условног отпуста долази ако за то време малолетник учини ново крив дело, ако одређена мера појачаног надзора не постиже сврху, или малолетник не испуњава посебне обавезе које су му одређене уз појачани надзор. Време проведено на условном отпусту не урачунава се у законско трајање изречене васпитне мере.

120. УПУЋИВАЊЕ У ВАСПИТНО – ПОПРАВНИ ДОМ

Малолетника према коме, поред издвајања из дотадашње средине треба применити појачане мере надзора и посебне стручне програме васпитања, суд упућује у васпитно-поправни дом за малолетне учиниоце кривичних дела. суд узима у обзир ранији живот малолетника, тежину и природу учињеног дела.. у васпитно-поправном дому малолетник остаје најмање 6 месеци, с тим што, као и код других васпитних мера, суд не одређује њено трајање, него о томе накнадно одлучује. сваких 6 месеци суд разматра да ли постоје услови за обуставу извршења мере или њену замену другом. Обустава извршења или замена другом могућа је на основу посебних околности и на основу постигнутог успеха у васпитању. Уколико је од правоснажности одлуке којом је изречена ова мера протекло више од једне године, а извршење није започето, суд поново процењује потребу извршења изречене мере, при чему може да одлучи да се мера изврши или да се замени другом мером. Лице коме је изречена ова мера у дому може да остане до навршене 23 године. За упућивање малолетника надлежан је суд који је судио у првом степену. Малолетнику се писмено налаже да се одређеног дана јави на издржавање васпитне мере у року од 8-15 дана. У случају да се не јави, суд наређује његово довођење, одн издавање потернице ако се малолетник крије или се налази у бекству. Малолетника који се налази у притвору,у васпитно-поправни дом упућује општински суд на чијем подручју је седиште завода у коме је малолетник притворен. Права малолетника:

- малолетника има право на рубље , цивилну одећу и обућу примерену годишњем добу и климатским условима

- право на исхрану која је дијететски, хигијенски и здравствено прилагођена његовом узрасту- ВП дом је дужан да обезбеди малолетнику да у слободном времену најмање 3 часа дневно

проведе изван затворених просторија, да омогући услове за бављење спортом...- Малолетници имају право да похађају наставу изван или у дому, а управник може да одобри

редовно похађање наставе- Има право на неограничен пријем пакета, а тежина и садржина се утврђују акотом о кућном реду- једном недељно има право на посету брачног друга, родитеља, усвојиоца, страоца, деце и

осталих сродника у правој линији и у пообчној до 4. степена сродства, а 2 пута месечно лица која не утичу негативно на извршење мере

- малолетник има право и обавезу да ради у ВП дому. Наканада за рад једном месечно и 20% од најниже цене рада у Србији, а за посебне успехе управник може посебно да га награди. Половином накнаде самостално располаже, а остатак се тавља на штедњу. Има право на дневни, недељни, годишњи одмор

- здравствена заштита

Погодности предствљају награду за добро понашање и активно учествовање у програму преваспитања: слободан излазак у град, проширено право на посете, посета породици и сродницима за викенд и


празнике, одсуство из ВП дома до 15 дана и посета приредбама изван ВП дома. Због повреде правила понашања могу му се изрећи следеће дисципл. мере: опомена, одузимање додељене погодности, и издвајање у посебну просторију. Малолетник не може сам да борави у посебној просторији. Примена средстава принуде могућа је само изузетно, када је неопходно да се спречи физички напад на службено лице, другог малолетника или самоповређивње. Примену ватреног оружја или хладног оруђа закон предвиђа једино ако се другим средствима принуде не може заштитити живот малолетника или другог лица у случају непосредног напада. Најраније после 6 месеципроведених у ВП дому одлуком суда малолетник се може условно отпустити ако се основано може очекивати да неће вршити крив дела. Време проведено на условном отпусту не урачунава се у законско трајање изречене васпитне мере.

121. УПУЋИВАЊЕ У ПОСЕБНУ УСТАНОВУ ЗА ЛЕЧЕЊЕ И ОСПОСОБЉАВАЊЕ

Ова мера изриче се малолетницима ометеним у психофиз развоју или са псих поремећајима. Може се изрећи на 2 начина:

1) факултативно, уместо мере упућивања у васп установу или ВП дом2) облигаторно, уместо мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у

здравственој установи

У првом случају, малолетник може остати у установи најдуже 3 године, с тим пто суд сваких 6 месеци разматра да ли постоје основи за обуставу или замену другом мером. У другом лучају је њено трајање неодређено, тј малолетник остаје у установи док је потребно, с тим што се од тренутка кад наврши 21 годину извршење наставља у установи у којој се извршава мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здрав установи.Уколико је прошло више од 6 месеци од правоснажности одлуке којом је изречена ова мера, суд поново цени потребу извршења. Упућивање у посебну установу врши орган старатељства... Закон посебно наглашава пбабвезу установе да судију за малолетнике који је судио у првом степену и јавног тужиоца извести о здравственом стању малолетника у време стицања пунолетства, с циљем испитивања потребе његовог даљег задржавања у овој установи.

122. МАЛОЛЕТНИЧКИ ЗАТВОР И ПОМОЋ ПОСЛЕ ИЗВРШЕНЕ ВАСПИТНЕ МЕРЕ И МАЛОЛЕТНИЧКОГ ЗАТВОРА

Казну малолет затвора суд може изрећи само под следећим условима:

- учинилац је старији малолетник- за извршено крив дело је прописана казна од 5 година или тежа- због високог степена криве, природе и тежине крив дела нијеоправдано изрицање васп мере

Малолет затвор не може трајати краће од 6 месеци нити дуже од 5 година, уз изузетак кад може трајати 10 година (има горе).Приликом одмеравања казне, у обзир се узимају околности које утичу на то да казна буде већа или мања, посебно имајући у виду степен душевне зрелости малолетника и време потребно за његово васпитање. Судија није везан посебним минимумом, тј може изрећи казну мал затвора испод посебног минимума казне за кривично дело извршено од стране пунолетног учиниоца. Ако старији малолетник учини више дела у стицају, суд ће казну одмерити по слободној процени без претходног утврђивања казне за свако крив дело. Уколико нађе да би за нека дела у стицају требало


изрећи васпитну меру, а за другу казну затвора, изрећи ће само казну затвора. Основна обележја извршења казне мал затвора:

- постојање посебних установа или посебних одељења за извршење- омогућавање образовања, стручног и радног оспособљавања - основна поступања са осуђеним малолетницима- стандарди стручног рада- старосни лимит за боравак у КП заводу за малолетнике (23 године, изузетно 25)- право на судску заштиту против мера и одлука управника КП завода- посебна врста погодности

Казна мал затвора не може се извршити ако је протекло 10 година од осуде на мал затвор преко 5 година, 5 година од осуде на мал затвор преко 3 године, 3 године од осуде на мал затвор до 3 године. Да би се омогућила успешна социјална реинтеграција малолетника, закон предвиђа мере помоћи после извршења заводске васп мере и мал затвора. Дужности органа старатељства, установа, завода и родитеља малолетника – Најкасније 3 месеца пре отпуштања, завод односно установа дужна је да о томе обавести родитеље малолетника, стараоце и орган старатељства и да им предложи конкретне мере заштите и помоћи потребне за прихват малолетника. Обавезе посебне бриге према малолетнику без родитеља и оном чије су породичне прилике несређене – Орган старатељства је дужан да предузме мере посебне бриге, које подразумевају смештај, исхрану, набавку одеће, лечење, сређивање породичних прилика, запошљавање малолетника...

123. ИЗВРШЕЊЕ МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ ИЗРЕЧЕНИХ МАЛОЛЕТНИЦИМА

Мере безбедности се могу изрећи малолетницима ако им је изречена васп мера или казна мал затвора. Мера обавезног лечења алкохоличара и лечења наркомана не могу се изрећи уз мере упозорења и усмеравања. Мера безбедности обавезног псих лечења и чувања у здрав установи изриче се самостално и уколико не постоје услови да се уместо ње примени васп мера упућивања у посебну установу за лечење и оспособљавање, извршава се у посебном одељењу здрав установе одређеном за малолетнике. Извршење мера безбедности прилагођава се узрасту и личности малолетника.

skripta penologija

Documents