skripta - kotlovi

REMONTNI CENTAR 31000 Užice, Radnička 11

tel/fax 031/563-070e-mail:

office @r emontnicentar.com www.remontnicentar.com

Bezbednost i zdravlje na radu Pregled i ispitivanje opreme za rad

Pregled i ispitivanje električnih instalacija niskog napona i gromobranskih instalacija

Centar za edukaciju-stručno osposobljavanje

Protivpožarni inženjering i servis pp aparata

Prodaja ličnih zaštitnih sredstava i opreme Servis i baždarenje tahografa

Tehnički pregled, registracija i prevod vozila

Biljana Rajevac dipl.maš.ing.tel. 064/16-16-580

Nebojša Petrić dipl.maš.ing.tel.064/26-81-533

Ime i prezime kandidata: _____________________________

STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE

RUKOVAOCA KOTLOVSKIMPOSTROJENJEM

April 2013.

http://www.remontnicentar.com/

mailto:[email protected]

Stručno osposobljavanje rukovaoca kotlovskim postrojenjem

SADRŽAJ1. KOTLOVI........................................................................................................................................................4

1.1. Materijali kotla i delovi.....................................................................................................................5

2. GORIVA I PRIPREMA VODE...........................................................................................................................6

2.1. Opšti pojmovi o gorivu...........................................................................................................................6

2.2.1. Prirodna goriva..................................................................................................................................7

2.2.2. Veštačka goriva..................................................................................................................................8

2.3.1. Elementarni sastav goriva..................................................................................................................8

2.3.2. Toplotna moć goriva..........................................................................................................................9

2.4.1. Potpuno sagorevanje goriva............................................................................................................10

2.4.2. Nepotpuno sagorevanje goriva........................................................................................................10

2.4.3. Temperatura paljenja goriva............................................................................................................10

2.4.4. Analiza vazduha potrebnog za sagorevanje goriva..........................................................................11

2.4.5. Proces sagorevanja goriva...............................................................................................................11

3. KOTLOVSKO POSTROJENJE.........................................................................................................................12

3.1. Opšti uslovi..........................................................................................................................................12

3.2. Uvek prisutni rizici...............................................................................................................................12

3.3. Zabrane................................................................................................................................................13

3.4. Mogući problemi u radu......................................................................................................................13

4.PUŠTANJE KOTLA U POGON........................................................................................................................14

5. POGON KOTLA............................................................................................................................................16

6. OBUSTAVA POGONA ZA KRAĆI PREKID RADA.............................................................................................18

7. OBUSTAVA POGONA ZA DUŽI PREKID RADA..............................................................................................18

8. ODRŽAVANJE I NADZOR..............................................................................................................................19

8.1. Opšte...................................................................................................................................................19

8.2. Svakodnevno.......................................................................................................................................19

8.3. Sedmično.........................................................................................................................................20

8.4. Mesečno.........................................................................................................................................20

8.5. 3-mesečno.......................................................................................................................................20

8.6. 6-mesečno...........................................................................................................................................21

9. OZNAKE ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU........................................................................................22

9.1. Vrste oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu................................................................................23

9.2. Namena i instrukcije boja....................................................................................................................23

9.3. Korišćenje i grupe oznaka....................................................................................................................24

9.4. Zahtevi za označavanje lokacije i identifikaciju opreme za gašenje požara.........................................26

2


9.5. Zahtevi za oznake za bezbednost i zdravlje na radu za obeležavanje prepreka, opasnih zona i saobraćajnih površina.................................................................................................................................26

9.6. Zahtevi za govornu komunikaciju........................................................................................................27

9.7. Zahtevi za znake koji se daju rukom....................................................................................................27

3


1. KOTLOVI

Za kotao se može reći da predstavlja energetski transformator čiji je zadatak da na što efikasniji način sagorevanjem goriva transformiše u sebi sadržanu vodu u vodenu paru ili samo povisi temperaturu vode, i to u oba slučaja na pritisak veći od atmosferskog pritiska. Ovo uslovljava i prvu podelu kotlova prema vrsti radnog tela – fluida koji stvaraju na izlazu i to na: - parne i - vrelovodne (toplovodne) kotlove.

Prema vrsti proizvedene vodene pare parne kotlove delimo na:- kotlove za zasićenom i - kotlove sa pregrejanom vodenom parom.

Kako je para dobijena u kotlu nosilac potencijalne energije, u vidu povišenog pritiska i temperature, a kao što znamo pregrejana para ima višu potencijalnu energiju od zasićene, onda su kotlovi sa pregrejanom parom ekonomičniji u pogledu: uštede za gorivom, manjom potrošnjom pare i njenim boljim iskorišćenjem u potrošačima, manjom kondenzacijom usled gubitaka toplote u dugim parovodima itd.

Sa gledišta veličine pritiska imamo dve grupe kotlova. Kotlovi prve grupe, koji podležu državnom nadzoru su:1. kotlovi niskog pritiska do 16bar,2. kotlovi srednjeg pritiska od 16 do 25 bar,3. kotlovi visokog pritiska od 25 do 60 bar i4. kotlovi vrlo visokog pritiska od 60 do 225bar.

Kotlovi druge grupe koji ne podležu državnom nadzoru su kotlovi najnižeg pritiska do 1bar, koji se uglavnom primenjuju kod kućnih instalacija etažnog grejanja.

4

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/20/Calderas_1.jpg


Pored propisanog pritiska prema još uvek važećem Praviliniku o tehničkim normativima za stabilne posude pod pritiskom (Sl. list SFRJ 16/83), kotlovi koji ne podležu državnom nadzoru treba da zadovolje i uslov da je proizvod pritiska i zapremine radnog fluida viši od 0,3bar·m2, i da se zapremina radnog fluida ne menja pri kontaktu sa atmosferom.

Prema svojoj nameni i načinu ugradnje kotlovi mogu biti: - stabilni,- polustabilni i - pokretni. Način ugradnje zavisi od vrste potrošača koji koristi radni fluid, kao i od toga gde se i kako on koristi.

Prema sadržaju vode sa kojom rade, sve kotlove možemo podeliti na dve grupe:- na kotlove sa velikim i - na kotlove sa malim sadržajem vode.

U pogledu konstrukcionog oblika i izvodjenja svi kotlovi se mogu podeliti na:- cilindrične kotlove, - kotlove sa plamenim cevima, - kotlove sa dimnim (grejnim) cevima,- kotlove sa vodogrejnim cevima (nagnutim ili strmim-vertikalnim) i - kotlove specijalnih konstrukcija.

1.1. Materijali kotla i delovi

Pri izradi kotla koriste se razni materijali zavisno o zahtevanim svojstvima materijala. Vrsta materijala zavisi od dela kotla o kojem se radi.Glavni delovi kotla su:

ložište s gorionikom cevni snop s domovima obloga armatura

Samo telo kotla s ložištem i cevnom pločom, te vodenim i parnim domovima je najčešće napravljeno od ugljičnih čelika, nerđajučih čelika i livenog željeza. Obloga kotla je najčešće napravljena od termoizolacijskih materijala, a za izolaciju ložišta se najčešće upotrebljavaju šamotne opeke.

Na kotlu se mogu naći: gorionik - uređaj za izgaranje, tj. proizvodnju topline sigurnosni ventili - sprečava prekomeran porast pritiska u kotlu i njegovu eksploziju nivokazi (vodokazi) - pokazuju nivo vode u kotlu ventili ispusta na dnu kotla (odmuljivač) glavni zaporni ventil napojni ventil - nepovratni ventil na liniji napojne vode ventil za odzračivanje (deaerator ventil) ventil za otpenjivanje

5


manometri senzori automatike poklopci za pregled i čišćenje pločica s imenom i podacima

Sisaljke koje služe pri radu kotla dele se na : Napojne - služe za dobavu vode u kotao Cirkulacijske - služe za cirkulaciju vode u kotlu

2. GORIVA I PRIPREMA VODE

2.1. Opšti pojmovi o gorivu

Gorivom se naziva svaka materija koja kad se zapali brzo sagoreva razvijajući toplotu, dakle svaka ona materija koja u sebi ima elemente sa kojima će kiseonik iz vazduha stupiti u hemijsku reakciju i obrazovati hemijsko jedinjenje putem brže oksidacije propraćene stvaranjem toplote. Da bi se te materije pimenjivale u industriji kao goriva:

1) moraju postojati u velikim količinama,

2) moraju biti jeftine,

3) moraju biti pogodne za loženje u ložištima,

4) moraju svojom čvrstinom omogućavati transportovanje na velike daljine,

5) moraju biti sposobne za magacionisanje (da dužim stajanjem na vazduhu ne menjajusvoj oblik i sastav i da ne podležu samozapaljenju).

Pored toga, korisno je, ako se lako pale, i to već na temperature od 300oC do 400oC, i da su proizvodi njegovog sagorevanja neškodljivi po ljude, životinje i postrojenja. Ove uslove zadovoljavaju sledeće materije: drvo, slama žita, kukuruzna saša, ugalj, prirodni gas itd. Medjutim, materije koje sagorevaju naglo (trenutno), tj. eksplozivno (brizantno), ne spadaju u goriva jer sagorevaju suviše brzo, pored toga su skupe i opasne zbog eksplozije (praskavi gas). Isto tako ne spadaju u goriva ni materije kod kojih je oksidacija vrlo spora, na primer rdjanje gvoždja.

2.2. Podela goriva

Goriva delimo prema njihovom agregatnom stanju na čvrsta, tečna i gasovita.

Prema načinu njihovog postanka i dobijanja delimo ih na prirodna i veštačka.

Industrisjsko gorivo nalazi se u prirodi u tri agregatna stanja: čvrstom, tečnom i gasovitom.

-Prirodna goriva - Goriva biljnog i životnjskog porekla, stvorena prirodnim procesima koja se nalaze neposredno u prirodi, nazivaju se prirodna.

6


-Veštatka goriva - Ova goriva dobijaju se iz prirodnih goriva pomoću mehanickih i hemijskih procesa, odnosno dobijaju se iz prirodnih goriva kada se iz njih iskoriste najkorisniji potrebni sastojci.

-Oplemenjivanje goriva - predstavlja u stvari veštačko pripremanje goriva dobijenih od lošijih, ponekad neupotrebljivih, prirodnih goriva. Na primer, dobijanje briketa iz ugljene prašine od sitnog neupotrebljivog uglja. Pritom je celokupnim procesom obuhvaceno sušenje, čišćenje, drobljenje, presovanja i formiranje odredjenog oblika goriva, s tim da se tom prilikom ne menja hemijski sastav goriva upotrebljenog u procesu oplemenjivanja.

-Suva destilacija - je proces dobijanja veštačkog oblika goriva, pri kome se vrši temeljno razlaganje prvobitne materije da se na kraju kao rezultat ne dobije, s jedne strane, gorivo koje sadrži skoro čist uglenik (drveni ugalj, koks itd.), a, s druge strane, gasoviti potpuni i nepotpuni proizvodi sagorevanja (ter i dr.).

-Gasifikacija - je proces pri kome se čvrsto gorivo potpuno pretvara u gasovito (generatorski gas).

-Destilacija - je način dobijanja iz tečnog goriva raznih vrsta veštačkih goriva (destilati frakcione destilacije nafte).

2.2.1. Prirodna goriva

Prirodna čvrsta goriva - ova goriva se dele pretežno na primarna i sekundarna.

Primarna čvrsta goriva su proizvodi biljnog sveta i pri njihovom sagorevanju proizvodi se toplota koja se može iskoristiti. Ovde dolaze sve drvenaste biljke (listopadno, četinarsko drveće, žbunaste biljke i dr.), vlaknaste biljke (slama, seno, trava i dr.), razni otpatci koji se javljaju pri preradi ovih i drugih biljaka u privredi i raznim industrijskim postrojenjima (kore drveta, ljuske suncokretnih semenki i dr.), ova vrsta goriva se stalno obnavlja i time stvara neiscrpne vrste goriva.

Sekundarna prirodna čvrsta goriva postala su od primarnih prirodnih čvrstih goriva procesom ugljenisanja, koji je trajao dugi niz godina, čak vekova, i koji jos i danas traje.

U ovu vrstu goriva spadaju treset, mrki ugalj (lignit), kameni ugalj i natracit. Ova goriva se vade iz zemlje i zato se jos nazivaju fosilnim mineralnim gorivima. Ova vrsta goriva predstavlja ogromnu, ali iscrpljivu rezervu goriva.

Prirodna tečna goriva - ovde spada zemno ulje (nafta).

Prirodna gasovita goriva - u ovu vrstu goriva dolaze prirodni zemni gas, truli gas, barski gas itd.

2.2.2. Veštačka goriva

7


Veštačka čvrsta goriva - ova goriva dobijaju se iz prirodnih lošijih i ponekad neupotrebljivih goriva procesima oplemenjivanja i suve destilacije. Prvi proces sastoji se u sušenju, čišćenju, drobljenju, presovanju (briket) ili mlevenju (ugljena prašina); pritom se ne menja hemijski sastav goriva uzetog na preradu. U ovu grupu ulaze briket (dobijen presovanjem treseta lignita, mrkog i kamenog uglja, polu koksa i njihovih koksova), bercit, karburit i, najzad, ugljena prašina (fino mleveni prah od raznih vrsta uglja). Presovanjem dobijeni briket može da ima završni oblik u vidu cigle ili peleta. Briket u vidu cigle omogućava lako slaganje, ali se pre upotrebe lomi, dok briket u vidu peleta onemogućava lako slaganje, ali se pre uptrebe ne mora lomiti, već se direktno ubacuje u ložišni prostor.

Veštačka tečna goriva - ova su proizvod destilacije zemnog ulja (nafte), koja obuhvata:čišćenje, frakcionu destilaciju i refinaciju nafte, pri čemu se dobija sirovi benzin (petroleum), motorno gasno ulje, mazut i razna biljna ulja i tečne smole dobijene iz čvrstih goriva.

Veštačka gasovita goriva - ona se dobijaju suvom destilacijom prirodnih čvrstih goriva (uglja), pri čemu se dobija svetleći gas, ili gazifakcijom, koja obuhvata potpuno pretvaranje prirodnog čvrstog goriva u gasovito (generatorski gas-vazdušni, vodeni, plavi i mešani gas i gasovi metalurških peći).

2.3. Svojstva goriva

Gorivo se u laboratorijama podvrgava raznim ispitivanjima kojima se utvrdjuje njegov hemijski sastav, nastanak, toplotna moć, brzina sagorevanja, dužina plamena i sl.

2.3.1. Elementarni sastav goriva

Poznavajući elementarni sastav nekog goriva moguće je dosta predvideti njegova svojstva, toplotnu moć kao i proceniti opravdanost njegove primene kao goriva. Postoji uopštena jednakost za sve vrste goriva, ukoliko poznajemo procentualni udeo svakog elementa koji u njemu učestvuje:C(%) + H(%) + O(%) + N(%) + S(%) + A(%) + W(%) = 100%gde su: C, H, O, N, S – simboli hemijskih elemenata, A-mineralne primese, W-vlaga.

U tabeli 1 dat je prosečan elementarni hemijski sastav za neka čvrsta goriva u 1kg čistog goriva, imajući u vidu tri najprisutnija elementa u njima, C, H, O. “ Čisto gorivo“ podrazumeva ono koje u sebi ne sadrži ni vodu ni pepeo.

Tabela 1: Prosečan procentualni sastav u 1 kg čistog gorivaVrsta goriva C (%) H (%) O (%)

Drvo 50 6 34Treset 60 6 34

Mrki ugalj 65 6 29Kameni ugalj 85 5 10

Antracit 95 2 3

Ugljenik predstavlja najvažniju komponentu goriva jer ga procentualno ima najviše u njemu i što se njegovim sagorevanjem oslobadja značajna količina toplote.

8


Vodonik se obično u gorivu javlja vezan sa drugim elementima ili u mešavini sa njima. Ako je slobodan onda se sjedinjuje sa kiseonikom i obrazuje vodu. Kiseonik nije gorivi element, ali potpomaže i omogućava sagorevanje. Količina kiseonika u gorivu smanjuje potrebnu količinu kiseonika iz vazduha.

Azot se u gorivu nalazi u sklopu složenih organskih hemijskih jedinjenja. U gasovitim gorivima ima ga mnogo više nego u čvrstim i tečnim.

Sumpor se u gorivu može javiti u sagorivom i nesagorivom obliku. Prisustvo sumpora u gorivu je nepoželjno. Oksidi sumpora u dodiru sa vodom obrazuju sumporastu, odnosno sumpornu kiselinu, koja deluje korozivno na postrojenje i zagadjuje životnu sredinu.

Mineralne primese u gorivu otežavaju sagorevanje, smanjuju toplotnu moć goriva, povećavaju troškove transporta i postrojenja i smanjuju njegov radni vek.

Vlaga je nepoželjni sastojak goriva jer otežava sagorevanje. Ukupna vlaga koja se javlja u gorivu predstavlja zbir: grube, higroskopne i hemijski vezane vlage.

Gruba (slobodna) vlaga je posledica kvašenja goriva vodom iz spoljašnje sredine. Lako se odstranjuje iz čvrstog goriva pravilnim skladištenjem na suvom i promajnom mestu. Količina grube vlage zavisi od parametara vlažnog vazduha: vlažnosti, temperature i pritiska; granulacije goriva, načina skladištenja i sl.

Higroskopna (vezana) vlaga se nalazi u porama čvrstog goriva i kapilarnim adhezionim silama je vezana za suvu osnovu. Odstranjuje se zagrevanjem goriva do 105±30C.

Hemijski vezana vlaga nalazi se u gorivu u obliku hidroksilnih grupa i može se odstraniti samo zagrevanjem do jako visokih temperatura (anhidrisanje) ili pak promenom hemijske strukture samog goriva.

2.3.2. Toplotna moć goriva

Toplotna moć goriva je ona količina toplote koje se oslobadja pri potpunom sagorevanju jedinične mase goriva od koga je toplota dobijena. Toplotna moć goriva se izražava u kJ/kg za ćvrsta goriva i tećna goriva ili u kJ/nm3 za gasovita goriva.

Voda u produktima sagorevanja potiče od ukupne vlage koja postoji u gorivu i vode nastale sagorevanjem vodonika iz goriva (svaki maseni udeo vodonika, vezuje osam delova kiseonika, stvarajući 9 masenih delova vode.S obzirom na toplotni nivo produkata sagorevanja nastalih prilikom odredjivanja toplotne moći razlikujemo:

• Gornja toplotna moć (Hg) predstavlja količinu toplote koja se oslobadja potpunim sagorevanjem 1kg ili 1nm3 goriva, uz uslov da se voda u produktima sagorevanja nalazi u tečnom stanju. Pri ovome treba da budu zadovoljena sledeća 2 uslova:

1) produkti sagorevanja goriva dovedeni su na temperaturu koju je gorivo imalo na ulazu u proces sagorevanja (200C);

9


2) ugljenik i sumpor iz goriva sagoreli su u C02 tj. S02, dok do sagorevanja azota nije došlo.

• Donja toplotna moć (Hd) predstavlja količinu toplote koja se oslobadja potpunim sagorevanjem 1kg ili 1nm3 goriva, uz uslov da se voda u produktima sagorevanja nalazi u parnom stanju.

Za praktične svrhe je merodavna donja toplotna moć goriva, jer pri sagorevanju goriva u industrijskim ložištima produkti sagorevanja odlaze u atmosferu sa temperaturom višomod 100°C, a sa njima i voda u parnom stanju.

2.4. Sagorevanje goriva

Pod pojmom sagorevanja goriva podrazumeva se brzo hemijsko vezivanje goriva, odnosno sagorljivih sastojaka u gorivu (uglenika, vodonika, itd.) sa kiseonikom iz vazduha, ili, kratko rečeno, burna oksidacija goriva, pri cemu se iz goriva oslobadja hemijski vezana toplota. Dakle, jedan vrlo složeni fizičko-hemijski proces, pri kome se iz goriva oslobadja hemijski vezana toplota, koju mozemo zamisliti kao rezultat celokupnog postupka vezivanja kiseonika sa pojedinim sagorljivim sastojcima goriva. Sagorevanjem goriva dobijamo produkte sagorevanja (razne gasove) uz oslobadjanje toplote i pojavu svetlosti (plamen).

Gorivo u ložistu kotla može da sagoreva potpuno ili nepotpuno, što zavisi od mnogo faktora, kao od raspoložive količine vazduha, odnosno kiseonika, vrste i tipa konstrukcione koncepcije samog ložišta i dr.

2.4.1. Potpuno sagorevanje goriva

Pod potpunim sagorevanjem goriva podrazumevamo sagorevanje njegovih osnovnih gorljivih elemenata- ugljenika (C) i vodonika (H) u prisustvu dovoljne količine vazduha (kiseonika O), kojom se prlikom dobijaju produkti potpune oksidacije ovih elemenata, tj. ugljen-dioksid (CO2) i vodena para (H2O).

2.4.2. Nepotpuno sagorevanje goriva

Nepotpuno sagorevanje goriva nastupa u slučaju nedovoljne količine vazduha, tj. kiseonika u toku sagorevanja, u tom se slučaju u produktima sagorevanja javljaju proizvodi nepotpune oksidacije ugljenika tj. ugljen-monoksida (CO), i razni drugi ne sagorivi sastojci, odnosno jedinjenja (ugljovodonici), kao na primer metan (CH4) itd.

2.4.3. Temperatura paljenja goriva

Temperaturom paljenja nekog goriva podrazumevamo onu temperaturu do koje treba zagrejati gorivo u prisustvu vazduh (kiseonika) da se ono samo od sebe upali i time počne da sagoreva; u tom slučaju plamen stranog toplotnog izvora, kojim smo upalili gorivo, postaje nepotreban, jer se proces sagorevanja sam od sebe dalje razvija.

2.4.4. Analiza vazduha potrebnog za sagorevanje goriva

10


Da bismo proces sagorevanja goriva proučili, potrebno je da imamo podatke hemijske analize goriva iz kojih saznajemo sastav goriva. No pošto je sagorevanje goriva ustvari burna oksidacija, odnosno hemijsko vezivanje goriva sa kiseonikom iz vazduha, to moramo znati i sastav atmosferskog vazduha, iz koga uzimamo kiseonik potreban za sagorevanje.

2.4.5. Proces sagorevanja goriva

Sagorevanje čvrstog goriva u ložištu obuhvata nekoliko zbivanja, od kojih je prvo susenje goriva, tj. izdvajanje grube higroskopne vlage goriva, pri njegovom zagrevanju do 100°C, zatim destilacija ugljovodonika zagrevanjem goriva do oko 500°C. Na ovoj temperaturi po destilaciji preostralo gorivo počinje da se pali i sagoreva na taj način sto se najpre ugljenik (C) iz goriva spaja, odnosno sagoreva, sa kiseonikom iz vazduha u ugljen-monoksid (CO), koji će potom u ložišnom prostoru sagoreti u ugljen-dioksid (CO2), ukoliko u ložištu bude dovoljno viška vazduha, odnosno kiseonika, kao i dovoljna temperature. Po završenoj destilaciji ugljovodonika na rešetki ložišta ostaju usijani koks (Cfix) i pepeo (A). Kad je počelo sagorevanje, ugljovodonici se raspadaju i pale na usijanom koksu istovremeno sa koksom sagorevaju, tako da se pri potpunom sagorevanju u ložišnom porstoru obrazuju produkti sagorevanja: vodena para (H2O) i ugljen-dioksid (CO2). U produktima sagorevanja postoji još i azot (N2) iz vazduha, koji ne sagoreva.

2.5. Smeštaj goriva

Čvrsto gorivo ne treba lagerovati u blizini kotla manjoj od 400 mm. Zabranjeno je lagerovati gorivo između dva kotla u kotlarnici Preporučuje da se drži rastojanje između kotla i goriva min. 1000 mm, ili da segorivo čuva u drugoj prostoriji od one gde se instalira kotao.

11


3. KOTLOVSKO POSTROJENJE

3.1. Opšti uslovi

Ložač je dužan da poznaje propise, da ih se pridržava, a vlasnik kotla je dužan da upozna ložača sa propisima i da proveri da li ih poznaje. U kotlarnici se mora uvek nalaziti jedan primerak uputstva za rukovanje i propisa koji se moraju poštovati, kao i pogonskih propisa i uputstava za ostale uređaje u kotlarnici, naročito za uređaj za loženje i pripremu vode.

Ložač kotla mora biti kvalifikovana osoba, školovana sa potpunim i sigurnim poznavanjem svih zahvata oko kotla.

Nezaposlenim i nepoznatim osobama strogo je zabranjen pristup u kotlarnicu. Zabranu treba istaći na vidljivom mestu.

Kotao treba biti uvek pod nadzorom, dokle god se potpuno ne obustavi loženje kotla.Ložač prethodne smene ne sme napustiti svoje radno mesto dok nije nakon zajedničkog

pregleda predao ispravno postrojenje ložaču sledeće smene. U kotlarnici treba biti dnevnik rada i knjiga primopredaje smena.

Ložač kotla je odgovoran za održavanje kotla u ispravnom stanju, kao i za ispravnu manipulaciju prilikom loženja, tj. za loženje kotla u okviru propisa.

Kotlarnica treba uvek biti čista i dobro osvetljena, a svi nepotrebni predmeti treba da su uklonjeni. Izlazi iz kotlarnice treba da su uvek za vreme pogona slobodni i nezaključani.

Potreban alat, priručni materijal i rezervni delovi treba da budu uvek na mestu, priručno smešteni i pripremljeni za upotrebu.

U kotlarnici treba da bude propisan protivpožarni uređaj kao i pribor za prvu pomoć. Svi propisi nadležnih inspekcija treba da su zadovoljeni.

Temperatura u kotlarnici ne sme prelaziti 30-35°C. Kotlarnica se mora dobro provetravati.

3.2. Uvek prisutni rizici

Uprkos svim merama predstrožnosti, uvek treba voditi računa o sledećim rizicima:Pažnja!Površine sa povišenom temperaturom.Dodir sa ovakvim površinama može da dovede do opekotina.Pričekajte dok se kotao ne ohladi kako bi se ovakve neizolirane površine mogle dodirivati.Upozorenje!Opasnost od gušenja ugljen monoksidom.Kod rada kotla ugljen monoksid može da se emituje kroz otvore na kotlu.Ne ostavljajte vrata kotla otvorena duže nego što je to neophodno.

12


3.3. Zabrane

Kod kotla je zabranjeno:- Izvoditi bilo kakve izmene koje nisu u saglasnosti sa ovim tehničkim uputstvom ;- Koristiti druge materije za loženje koje nije preporučio proizvođač ;- Prepunjavanje kotla gorivom ;- Koristiti druge alate i instrumente za održavanje i čišćenje koje nije preporučio proizvođač.

3.4. Mogući problemi u radu

PROBLEM UZROK OTKLANJANJEKotao radi, ali ne može da dostigne zadanu temperaturu

Zaprljanost kotla Očistiti kotao i dimnjakNema dovoljno goriva u ložištu Napuniti ložište dovoljnom

količinom ogreva. Izbjegavati loženje vlažnog ogreva čija vlažnost prelazi 35%

Kotao vlaži Kondenzacija dimnih gasova Instalirana prevelika snaga radijatora. Kotao nema dovoljno snage. Zameniti kotao sa kotlom veće snage ili prilagoditi broj radijatora snazi kotla

Kotao oštećen Potrebno zavariti kotao. Ove poslove u garantnom periodu vrši samo ovlašćeni servis ili proizvođač

Vraća dim iz kotla Zaprljanost dimnjaka, dimnjače ili ložišta kotla

Očistiti

Premali svetli otvor dimnjaka Prilagoditi presek dimnjaka snazi kotla

Kotao se pregrejava, čuju se ’’pucnjevi’’ u kotlu

Došlo je do nestanka električne energije, cirkulaciona pumpa ne radi i kotao se pregrijava. Postojiopasnost o eksplozije kotla

Da do ove pojave ne bi dolazilo najbolje je imati rezervno baterijsko napajanje pumpe sa pretvaračem. Ako nemate rezervno napajanje pumpe, u tom slučaju treba izgrnuti žar iz kotla i otvoriti bajpas ventil koji je paralelno spojen sa cirkulacionom pumpom na sistemu cevovoda.

Kotao postigao zadanu temperaturu, a radijatori ne greju

Pumpa ne radi a ima napon na njoj

Zapekla pumpa. Treba odvrnuti čep pumpe i pokušati je odvijačem pokrenuti. Provjeritiispravnost same pumpe. Proizvođač ne snosi odgovornost za kvarove koji sunastali na cirkulacionoj pumpi jer ona nije sastavni deo kotla

Pumpa nema napona Proveriti osigurač pumpe. Proizvođač ne snosi odgovornost za ovu vrstu kvara

13


4.PUŠTANJE KOTLA U POGON

Pre prvog puštanja u pogon ili nakon veće rekonstrukacije, kotao mora biti propisno očišćen i ispran. Radove čišćenja kotla vršiti pod nadzorom stručnjaka pripreme vode, da se uklone ostaci boje, ulja i rđe.

Sistem grejanja sa kojim je kotao povezan mora se takođe temeljno očistiti i isprati, jer se u protivnom nečistoća iz sistema taloži u kotlu što nije dozvoljeno. Zid u kotlu prosušiti prema propisima za upotrebljenu vrstu zida.

Ukoliko je kotao pre puštanja u pogon bio otvaran, treba proveriti da li su svi strani predmeti uklonjeni iz kotla.

Svi uređaji moraju biti slobodni i pristupačni i u potpuno ispravnom stanju. Obratiti pažnju i na sitnice pošto su baš one često uzrok obustave pogona kada je kotao najpotrebniji.

Kotao i čitav sistem grejanja napuniti vodom koja mora odgovarati odgovarajućim propisima datim u uputstvu za rukovanje.

Punjenje sirovom (tvrdom) vodom nije dozvoljeno, jer će se soli tvrdoće iz čitavog sadržaja vode sistema taložiti u obliku kamenca, prvenstveno na najtoplijem mestu tj. na zidovima kotla (naročito ložišta), što dovodi do oštećenja usled pregrejavanja. Voditi računa o tome da se ostavi dovoljno vremena za punjenje, jer je omekšivač vode obično malog kapaciteta, pošto tokom pogona služi u većini slučajeva samo za nadoknadu gubitka vode iz sistema. Kod punjenja obratiti pažnju na to da se ispusti sav vazduh iz kotla i sistema grejanja kroz odzračne ventile, te da se svi elementi sistema napune vodom, a ekspanziona posuda do propisanog vodostaja. Kontrola napunjenosti kotla vrši se pomoću ventila.

Kad su kotao i sistem napunjeni vodom, prekontrolisati sve delove da nema propuštanja i sl. Sve nedostatke odmah ukloniti.

Osigurati održavanje propisanog pritiska u sistemu odnosno kotlu, pomoću uređaja za održavanje pritiska. Kod toga se ravnati i prema pogonskim propisima za sistem grejanja. Pre potpaljivanja kotla pritisak u kotlu mora zadovoljiti propisane uslove.

Pre potpaljivanja vatre mora fina armatura biti u položaju (otvoreno-zatvoreno) prema šemi.

Pre potpaljivanja vatre pustiti u rad cirkulacione pumpe za vodu i uspostaviti cirkulaciju vode kroz kotao i sitem grejanja. Pumpe puštati u pogon prema uputstvima proizvođača pumpi.

Voditi računa o pogonskim propisima za sistem grejanja. Ako je kotlarnica sa više kotlova, koji su uključeni na zajednički sistem grejanja, a stavlja se u pogon jedan od njih dokje već jedan (ili ostali) u pogonu, te ako je kotao koji se stavlja u pogon, odvojen zapornim organima od sistema, mora se pre potpaljivanja uključiti u sistem i uspostaviti cirkulaciju vode u njemu.

Ako je kotao pre uključivanja bio hladan treba ga polagano uključiti, tj. cirkulaciju vode postepeno uspostavlajti odnosno temperaturu vode u kotlu polagano povećavati dovođenjem tople vode iz sistema. tako da porast temperature vode u kotlu ide brzinom od najviše 10°C kroz 5 min.

Kada je temperatura vode na izlazu kotla postigla temperaturu povratne vode u sistemu uspostaviti punu cirkulaciju vode.

14


Ukoliko su predviđeni neki merni instrumenti i automatika, puštanje u pogon vršiti prema propisima proizvođača te opreme.

Izvršiti potpaljivanje kotla prema uputstvu.

Nakon što je potpaljena vatra počeće voda u sistemu i kotlu da se zagreva. Zagrevanje treba da teče polagano, sa malim plamenom (koji odgovara 30-40 % učinka kotla), dok temperatura vode na izlazu kotla ne naraste na oko 70°C, a na izlazu na oko 50°C. Nakon toga može se vatra postepeno pojačavati.

Kod prvog potpaljivanja kotla nakon ugradnje ili nakon veće popravke treba naročito payiti da se kotao suviše brzo ne zagreva. U tom slučaju kotao treba ložiti i postepeno zagrejavati na sve veću temperaturu.

Zagrevanje kotla do punog kapaciteta traje kod normalnog puštanja kotla u pogon 3-4 sata.Pomoću uglja treba kotao isto polagano zagrejavati, kako ne bi došlo do pucanja zida.

Kotao može raditi sa prirodnom promajom tako dugo dok se potpaljuje sa drvima ili krpama, ali čim se počne dodavati na rešetku ugalj, obavezno treba pustiti u pogon ventilator za odsis dimnih plinova.

Prilikom puštanja ventilatora u pogon zaklopka na usisnoj starni ventilatora mora biti zatvorena, da ne bi stradao elektromotor radi preopterećenja, jer nije predviđen za rad kod niskih temperatura dimnih plinova.

Kada je pušten u rad ventilator za odsis dimnih plinova treba potpuno zatvoriti zaklopku u dimnom kanalu između usisa ventilatora i dimnjaka.

Sa povećanim dodavanjem goriva na rešetku i porastom temperature dimnih plinova, treba postepeno sve više otvarati zaklopku na usisnoj strani ventilatora sve dotle dok se ne pusti u normalan pogon.

15


5. POGON KOTLA

Toplotni učinak kotla tj. opterećenje kotla, prilagođava se potrebama potrošača. Mora se strogo voditi računa o tome da se kotao ne sme opteretiti više od njegovog maksimalnog trajnog kapaciteta.

Kod povećanog potroška toplote počeće temperatura vode opadati. Da se to spreči treba povećati učinak kotla, a to se postiže pojačanjem vatre. Uvek se prvo poveća dodavanjem vazduha, a zatim dodavanjem goriva.

Kod smanjene potrošnje toplote počeće temperatura vode rasti, a postupak je obrnut.Kod automatske regulacije loženja čitav postupak teče automatski.

Na ulazu i na izlazu vode iz kotla mora biti ugrađen termometar i to u cevovod što bliže kotlu.Temperatura vode na izlazu vode iz kotla ne sme prekoračiti dozvoljenu granicu. Poželjno je

da temperatura vode na ulazu u kotao iznosi više od 100°C dok minimalna dozvoljena iznosi 70°C. Treba održavati malu razliku izlazne i ulazne temperature vode, preporučljivo je da ta razlika iznosi manje od 40°C.

Ako se uključuje još jedna cirkulaciona pumpa, upuštanje pumpe izvršiti kod zatvorenog zapornog organa na izlazu pumpe, a otvarati ga treba postepeno, da se i cirkulacija vode kroz kotao pojačava postepeno, tako da temperatura vode na ulasku u kotao ne raste brže od 10oC kroz 5min.

Ako se uključuje neki potrošač to trebe izvršiti postepeno, našučito ako mu je sadržaj vode veliki, da ne dože do naglog smanjenja temperature vode u kotlu. I u ovom slučaju temperatura vode na ulazu u kotao ne sme se menjati brže od 10oC kroz 5min.

Zabranjena je svaka nagla promena temoerature u kotlu tj. takva promena, koja bi tekla brže od gore navedenih vrednosti.

Pritisak vode u kotlu i sistemu grejanja mora se uvek održavati na propisanoj visini tako da nigde ne dođe do isparavanja vode.

Obzirom na kotao, mora se, u zavisnosti od temperature polazne vode, odnosno maksimalnoj temperaturi vode u kotlu, pritisak vode u kotlu održavati prema sledećoj tabeli:

Temperatura vode u kotlu ili na izlazu kotla (oC)

Pritisak vode u kotlu (atp)

70 ili niža 0

pušt

anje

u

pogo

n80 0.5 - 190 1 - 2

100 2 - 3110 3 – 4120 4 – 5130 5 – 6140 6 – 8150 8 – 10160 10.5 – 13170 13 – 16180 16

16


Pritisak u kotlu ne sme biti niži od vrednosti navedenih u tabeli.Takođe, ako to nije neophodno, u kotlu ne treba održavati viši pritisak od vrednosti iz gornje

tabele radi opasnosti od toplinskih naprezanja kotla. Podaci iz gornje tabele vrede uopšteno, a najviši dozvoljeni pritisak u kotlu (na koji su podešeni sigurnosni ventili kotla), kao i najviša dozvoljena temperatura vode, određeni su konstrukcijom kotla i projektom celog kotla.

Ako treba u sistemu i kotlu sniziti pritisak to se može postići ili ispuštanjem vazduha iz ekspanzione posude ili ispuštanjem vode iz sistema preko preliva (nazad u napojni ili napojno ekspanzioni rezervoar). Ako se pritisak snižava ispuštanjem vode, paziti da nivo vode u ekspanzionoj posudi ne padne ispod najnižeg dozvoljenog.

Manometar treba povremeno oprezno ispitati radi kontrole pokretljivosti kazaljke. Opreznim zatvaranjem trokrake slavine treba ustanoviti padne li kazaljka na nulu bez zapinjanja, a zatim ponovnim otvaranjem slavine ustanoviti da li se ista vraća u prvobitan položaj.

Pri radu sigurnosnih ventila treba kontrolisati da li se početak otvaranja sigurnosnih ventila poklapa sa najvišim dozvoljenim pritiskom, koji je označen crvenom crtom na manometru. Svako nedozvoljeno odstupanje manometra prijaviti pretpostavljenima.

Sigurnosne ventile treba svakog dana pažljivo malo otvoriti, da se ne bi zapekli.Zabranjeno je menjati opterećenje ventila ili blokirati ventil uklanjanjem.Ukoliko pritisak u kotlu naraste do najvišeg dozvoljenog, a sigurnosni ventili pri tome se ne

otvaraju, moraju se odmah prekontrolisati.

Sve ventile treba uvek pažljivo i polagano otvarati i zatvarati. Samo u slučaju nužde delovati brzo i snalažljivo.

Zabranjeno je oduzimanje vrele vode za potrošnju iz sistema grejanja i kotla, osim uzoraka za ispitivanja kvaliteta vode. Potrošnu toplu vodu treba pripremati u posebnim grejačima (npr. izmenjivačima koji se greju vodom iz sistema).

Cirkulacione pumpe moraju biti neprekidno u pogonu, tj. kroz kotao mora neprekidno cirkulisati voda dokle god gori vatra u kotlu.

Tokom pogona kotla ložač mora što češće kontrolisati nivo vode odnosno pritisak u ekspanzionoj posudi. Ako nivo odnosno pritisak padne ispod dozvoljene granice treba dodavati napojnu (dodatnu) vodu u sistem.

Na bubnju kotla postavljen je vodomer radi sigurnosti, iako je kotao do vrha pun vode. Ako iz bilo kog razloga, usled pogrešnog rukovanja ili kvara, vodostaj padne toliko da ga se može u vodokaznom staklu uočiti, mora se odmah obustaviti loženje i otkloniti uzrok gubitka vode.

Ako vodostaj padne toliko da ga se ne može u vodokaznom staklu sigurno razabrati, odmah se mora obustaviti loženje, a kotao ne puniti vodom (radi opasnosti zbog eksplozije) i odmah obavestiti pretpostavljene jer je verovatno nastao teži kvar.

Čitava rešetka za vreme rada kotla mora biti uvek pokrivena sa što jednoličnijom debljinom sloja goriva, i to po celoj površini rešetke. Prema debljini sloja goriva treba prilagoditi i promaju, tako da se za deblji sloj goriva daje jača promaja (otvaranjem poklopca na usisu ventilatora za odsis dimnih plinova), dok se za tanji sloj goriva daje slabija promaja (pritvaranjem napred navedenog poklopca)

17


Izgaranje treba biti potpuno, bez čađena i nedogorenih plinova. Najbolja kontrola je merenje CO2 (ili O2) i CO+H2 u dimnim plinovima, te osmatranjem vatre i dima.

Ukoliko su na kotlu postavljene ekspanzione zaklopke te ako dođe do izbijanja dimnih plinova kroz njih, treba odmah prekontrolisati da li su se zaklopke ponovo zatvorile.

Za vreme rada kotla treba beležiti sve neispravnosti kao curenej kroz ventil, propuštanje zatvorenih ventila i sl.

Prlikom prvog zaustavljanja kotla treba otkloniti sve manjkavosti, tako da se nakon obustave rada opet dovede u ispravno stanje.

6. OBUSTAVA POGONA ZA KRAĆI PREKID RADA

Obustaviti loženje kotla, tako da prestanemo sa dodavanjem goriva, obustaviti rad ventilatora za odsis dimnih plinova, pritvoriti zaklopku u dimovodnom kanalu, zatvoriti vrata ispod roštilja.

Nakon obustave loženja cirkulacione pumpe treba održavati još neko vreme u pogonu dok se ne ohladi kotao. Zaklopku udimnom kanalu jače pritvoriti da se kotao ne hladi prirodnim strujanjem vazduha.

7. OBUSTAVA POGONA ZA DUŽI PREKID RADA

Postupak je kao u 6. poglavlju, jedino ne treba zatvoriti zaklopke za vazduh i dimne plinove.

Ako ne postoji opasnost smrzavanja, voda se iz kotla i iz sistema obično ne ispušta. Preporučuje se sprovesti vlažno konzerviranje punjenjem sistema do preliva i odzračivanja i dodavanjem sredstva za vezivanje kiseonika (hidrazin ili natrijumsulfat, ako je dozvoljena primena). Pri tome se ravnati prema uputstvima za vrelovodni sistem i pripremu vode. Povremeno je poželjno vršiti analizu vode, naknadno doziranje sredstava za vezivanje kiseonika i uspostaviti kraću cirkulaciju vode kroz kotao i sistem.

Ako se voda ispušta iz kotla (radi popravke, pregleda, čišćenja, opasnosti smrzavanja i sl.), potrebno je pričekati da se voda ohladi ispod 100°C, a preporučuje se barem na 50-60°C (pri tome voditi računa o dozvoljenoj vrednosti za dotično postrojenje) i tek tada je ispuštati.

Ukoliko se voda ispušta samo iz kotla a ne i iz sistema grejanja, mora se kotao odvojiti zapornim organima od sistema.

Voda se ispušta iz kotla kroz ispusne ventile. Ako se kotao odvaja od sostema, najpre se zatvore zaporni organi za odvajanje, otvori se ventil, a kada pritisak u kotlu padne na nulu otvori se i ventil za odzračivanje kotla.

Ako se kotao ne odvaja zapornim organima od sistema, otvore se najpre ventili, a ventil za odzračivanje otvori se kada pritisak u kotlu padne na nulu, tj kada se nivo vode u sistemu spusti do priključaka na kotlu, što se može kontrolisati kroz ventil. Naročito paziti da se ispusti voda iz svih delova ako postoji opasnost od smrzavanja.

18


Zabranjeno je prazan i još topao kotao puniti hladnom vodom, kao i prazan i hladan kotao puniti toplom vodom; razlika temperatura stena kotla i vode ne sme biti veća od 50°C, ili treba punjenje veoma polagano sprevesti.

Kotao treba temeljno očistiti na strani dimnih plinova, radi sprečavanja korozije stajanja.

8. ODRŽAVANJE I NADZOR

8.1. Opšte

Ložač je dužan redovno obilaziti postrojenje. Sve nalaze prilikom pregleda dužan je upisivati u dnevnik rada. Ako je sve u redu treba i to upisati. Svakog sata upisivati čitanje mernih instrumenata.

Sitnije kvarove odmah otklanjati, kao npr. lagano curenje zaptivka, ili ako treba zameniti vodokazno staklo. Kod oštećenja kao npr. izbijanje zaptivka, curenja, propuštanja vara i sl. treba odmah obustaviti kotao i obavestiti pretpostavljene.

U slučaju nestanka el.energije obustaviti loženje i isključiti sve el. motore.

Za unutrašnji pregled dozvoljeno je upotrebljavatii propisno zaštićenu el. sijalicu napona 24V.

8.2. Svakodnevno

Vodokazni uređaj treba biti uvek ispravan i čist i treba ga dnevno ispitivati i čistiti i treba ga dnevno ispitivati otvaranjem i zatvaranjem svih ventila. Manjkavosti, naročito začepljenja, odmah ukloniti. Vodokazni uređaj treba biti uvek dobro osvetljen.

Sigurnosne ventile treba tokom pogona svakog dana pažljivo nadignuti (ručicu ili polugu) i opet polagano spustiti na sedište. Tako se izbegava da se ventil zapeče u sedištu. Zabranjeno je pomeranje utega na poluzi, kao i dodatno opterećenje ventila ili blokiranje ventila uklinjavanjem.

Uklinjavanje je dozvoljeno jedino kod ispitivanja kotla hladnim vodenim pritiskom po propisima.

Kontrolisati kvalitet napojne i kotlovne vode. Uzorci kotlovne vode uzimaju se preko hladnjakatako da se najpre otvori ventil za rashladnu vodu, a zatim se ispušta kotlovna voda kroz ventil.

Ventil je stalno otvoren i zatvara se u slučaju kvara ventila.Kvalitet vode treba odgovarati propisima. Ispitivanja koja se vrše za proveru kvaliteta vode

određena su pogonskim propisima za pripremu vode.Svakodnevno treba vršiti najmanje sledeće kontrole:dodatna voda: - tvrdoća - p - vrednostkotlovna voda: - tvrdoća - p - vrednost - ph vrednost

19


Kotao treba povremeno odmuljivati. Određeni vremenski razmaci ne mogu se propisati, jer zavise od izvedbe sistema grejanja i pripreme vode, pa režim odmuljivanja treba propisati u uputstvima za rad pripreme vode. Kod odmuljivanja smanjitivatru na minimum i paziti na vodostaj u ekspanzionoj posudi. Po potrebi nadopuniti sistem vodom. Kod prvog puštanja u pogon, nakon rekonstrukcije i sl., treba naročito brižljivo i često odmuljivati, jer će se kotlu istaložiti veći deo nečistoća iz sistema. Nakon završenog probnog pogona (obično nakon 14 dana), preporučuje se ispustiti vodu iz kotla i izvršiti unutrašnji pregled kotla, što će dati uvid u kvalitet vode i čistoću sistema.

Ako u redovnom pogonu kod odmuljivanja teče stalno nečista voda potrebno je promeniti vodu u sistemu i izvršiti unutrašnji pregled kotla.

Ispusni ventil kotla kroz koji se vrši domuljivanje treba oprezno zatvoriti, jer se može desiti da između ventila zaostane nečistoća koja može oštetiti sedište. U takvom slučaju ponavlajti otvaranje i zatvaranje dok se ne ispere nečistoća. Uvek se najpre otvara ventil koji je bliži kotlu, a kroz dalji ventil se reguliše količina odmuljivanja.

8.3. SedmičnoManometar treba oprezno ispitati da se kontroliše pokretljivost kazaljke. Opreznim

zatvaranjem trokrake slavine treba ustanoviti pada li kazaljka na nulu i to bez zapinjanja, a zatim ponovnim otvaranjem slavine ustanoviti da le se kazaljka vraća u prvobitni položaj.

8.4. Mesečno Jednom mesečno treba sprovesti sledeće radove:

kontrolisati centriranje pumpi napuniti sve mazalice očistiti sve vodene filtere na postrojenju očistiti staklo otvora za nadgledanje vatre kontrolisati učvršćenje svih el. motora električne sklopke i automatske uređaje prekontrolisati, po potrebi očistiti kontakte

(pre ovog ispitivanja isključiti postrojenje kotla glavnom sklopkom)

8.5. 3-mesečnoOčistiti dimovodne cevi sa unutrašnje straneSve zasune i zaklopke treba ispitati i podmazati (ako je potrebno) tako da se mogu lagano

pomerati. Zaklopke treba ispitati još i na taj način, da se uđe u dimovodni kanal i proveriti da li se mogu dobro zatvoriti i potpuno otvarati.

Očistiti dimovodne kanale od čađi.

Izvršiti pregled rešetke i zameniti izgorele ili dotrajale.

Izvršiti pregled i zatezanje vijaka na brtvenim spojevima.

Sve neispravnosti na kotlu koje su se zapisale u dnevnik tokom rada pogona otkloniti.

U redovnim razmacima od oko tri do šest meseci treba kotao prekontrolisati i očistiti sa vodene strane.

Postupak je sledeći:- Kotao ohladiti i potpuno ispustiti vodu

20


- Ako je kotao spojen na istu mrežu s drugim kotlovima ili ako u mreži ostaje voda pod pritiskom, potrebno je negde na spojnim cevovodima postaviti slepe prirubnice ili izvaditi deo cevovoda, tako da se kotao potpuno sigurno odvoji od ostalog postrojenja.

- Na kotao postaviti na vidljivom mestu tablu sa natpisom: PAZI, RADOVI U KOTLU- Pre otvaranja ulaznih ili kontrolnih otvora nora se otvoriti odzračni ventil tako da se poništi

eventualni vakum u kotlu. Tek nakon toga mogu se otvoriti ulazni otvori za čišćenje.- Unutrašnjost kotla temeljno isprati vodom pod jakim pritiskom.Izvršiti unutrašnji pregled. Ukoliko ima bilo kakvih taloga (mulja, kamenca, produkata

korozije ili drugih) mora ih se odstraniti. U tu svrhu biće možda potrebno provesti hemijsko čišćenje kotla, u zavisnosti od sastava taloga i pristupačnosti. Nije dozvoljen pogon kotla sa bilo kakvim talozima na ogrevnim površinama. Naročito obratiti pažnju na gorionicu, zadnji cevni zid i cevi povratne komore. Neke vrste taloga, kao npr. kamenac ili talozi sa uljem, mogu na tim delovima i pri najmanjim debljinama taloga dovesti do oštećenja. Talozi ukazuju na neispravan rad sa pripremom vode ili na neispravan režim vode u kotlu i sistemu grejanja.

Ukoliko na delovima pod pritiskom ima jako koroziranih ili oštećenih mesta (pukotine i sl.), mora se obavestiti pretpostavljeni i Inspekcija parnih kotlova ne izvoditi nikakve radove u svrhu popravke bez odobrenja Inspekcije.

Sve ugradnje u bubnju pregledati i po potrebi očistiti.Promeniti zaptivke na ulaznim i kontrolnim otvorima.Ako je ustanovljeno da je kotao u redu i ne treba vršiti nikakave radove, može se napuniti

vodom i pustiti u pogon bez iskuvavanja.

8.6. 6-mesečno

Dva puta godišnje treba kotao obavezno pregledati i očistiti na strani vode i dimnih plinova. Talozi na starni dimnih plinova jako smanjuju učinak i ekonomičnost pogona. Ukoliko je izlazna temperatura dimnih plinova narasla za više od 30°C iznad vrednosti, merenje kod čistog kotla i maksimalnog tereta, potrebno je čišćenje sprovesti i ranije (za svakih 20°C povećanja izlazne temperature pada stupanj delovanja kotla oko 1%)

- Kotao se obustavi i dobro ohladi- Otvore se poklopci za čišćenje na prednjoj dimnoj komori i otstrani se istaloženi čađ.- Dimne cevi se očiste sa metalnom četkom- Sve ogrevne površine temeljno očistiti- Pregledati ozidavanje i izvršiti eventualne potrebne popravke- Po potrebi zameniti azbestne zaptivke na vratima i poklopcima i zatvoriti sva vrata i

poklopce- Sve zavrtnje na vratima i poklopcima premazati nekim sredstvom da se ne zapeku- Nakon puštanja u pogon treba zavrtnje u toplom stanju pritegnuti

9. OZNAKE ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

21


Postoje minimalni zahtevi koji se moraju ispuniti prilikom obezbeđivanja oznaka za bezbednost i zdravlje na radu. Oznake za bezbednost i zdravlje na radu moraju biti istaknute tamo gde rizik, odnosno opasnosti i štetnosti nisu mogli da budu otkolonjeni ili smanjeni primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu jeste oznaka koja se odnosi na određeni predmet, aktivnost ili situaciju i koja obezbeđuje informaciju ili instrukciju o bezbednosti i/ili zdravlju na radu putem oznake na tabli, boje, svetlosne oznake ili zvučnog signala, usmene komunikacije ili znaka koji se daje rukom.

Oznaka zabrane jeste oznaka koja zabranjuje postupanje koje može dovesti do nastanka opasnosti ili opasne pojave.

Oznaka upozorenja jeste oznaka koja daje upozorenje o opasnosti ili opasnoj pojavi;Oznaka obaveze jeste oznaka koja obezbeđuje instrukciju o obaveznom načinu postupanja;Oznaka izlaza u slučaju opasnosti ili prve pomoći jeste oznaka koja obezbeđuje informaciju

o izlazu u slučaju opasnosti ili prvoj pomoći;Informativna oznaka jeste oznaka koje obezbeđuje informaciju drugačiju od informacije koja

je obezbeđena oznakama BZR, zabrane, upozorenja, obaveze, izlaza u slučaju opasnosti.Oznaka na tabli jeste oznaka koja obezbeđuje određenu informaciju putem kombinacije

geometrijskih oblika, boja i simbola ili piktograma i koja je učinjena vidljivom dovoljnim osvetljenjem.

Dopunska oznaka na tabli jeste oznaka na tabli koja se koristi zajedno sa oznakom na tabli i koja obezbeđuje dodatne informacije.

Bezbednosna boja jeste boja koja ima određeno značenje.Simbol ili piktogram jeste slika koja opisuje situaciju ili obezbeđuje instrukciju o obaveznom

načinu postupanja i koja se koristi na tabli ili osvetljenoj površini.Svetlosna oznaka jeste oznaka koja je obezbeđena uređajem koji je napravljen od providnih

ili prozračnih materijala koji su osvetljeni iznutra ili odnazad tako da je osvetljena površina vidljiva. Ukoliko uređaj može da emituje i neprekidne signale i signale sa prekidom, signali sa prekidom se koriste za upozoravanje na viši nivo opasnosti ili na potrebu za hitnim preduzimanjem propisanog ili zahtevanog postupanja ili aktivnosti u odnosu na značenje koje je dato neprekidnim signalom;

Zvučni signal jeste kodirani zvuk koji proizvodi uređaj koji je napravljen za tu svrhu, bez upotrebe ljudskog ili veštačkog glas, viši su od nivoa buke u radnoj okolini i lako su prepoznatljivi. Ukoliko uređaj može da emituje zvučne signale sa stalnom i sa promenljivom učestanošću, signali sa promenljivom učestanošću se koriste za upozoravanje na viši nivo opasnosti ili na potrebu za hitnim preduzimanjem propisanog ili zahtevanog postupanja ili aktivnosti u odnosu na značenje koje je dato neprekidnim signalom

Govorna komunikacija jeste unapred određena govorna poruka koja je saopštena ljudskim ili veštačkim glasom;

Znak koji se daje rukom jeste pokret i/ili položaj ruku i/ili šaka, u kodiranom obliku, koji se daju zaposlenom koji izvodi manevre koji mogu da predstavljaju opasnost po zaposlene.

9.1. Vrste oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu

Trajne oznake za bezbednost i zdravlje na radu

22


Trajne oznake na tabli moraju da se koriste za oznake zabrane, upozorenja, obaveze i za označavanje izlaza u slučaju opasnosti ili prve pomoći.

Oznake na tablama i/ili bezbednosne boje moraju da se koriste za trajno označavanje lokacije i identifikaciju opreme za gašenje požara.

Mesta na kojima postoji mogućnost udara u prepreku ili pada moraju da budu trajno obeležena bezbednosnom bojom i/ili oznakom na tabli.

Saobraćajne površine moraju da budu trajno obeležene bezbednosnom bojom.

Oznake za bezbednost i zdravlje na radu u određenim okolnostima

Svetlosne oznake, zvučni signali i/ili govorna komunikacija moraju da se koriste kada određene okolnosti to zahtevaju, da bi se upozorilo na opasnost, da bi se pozvala lica da preduzmu specifično postupanje ili da se pozovu lica na evakuaciju u slučaju opasnosti.

Znaci koji se daju rukom i/ili govorna komunikacija moraju da se koriste kada okolnosti to zahtevaju da bi se navodilo ili usmeravalo lice koje izvodi opasne manevre.

Zamena i kombinovano korišćenje oznaka za bezbednost i zdravlje na radu

Moguće kombinovano korišćenje oznaka za bezbedan i zdrav rad, kao npr: svetlosna oznaka i zvučni signal, svetlosna oznaka i govorna komunikacija, znaci koji se daju rukom i govorna komunikacija.

9.2. Namena i instrukcije boja

Tabela 2. Značenje boja

Boja Značenje ili namena Instrukcija i informacija

Crvena

Oznaka zabrane Opasno postupanje

Upozorenje na opasnostZaustavi, ugasi, uređaj za zaustavljanje u slučaju opasnosti

Evakuacija

Oprema za gašenje požara Identifikacija i lokacija

Žuta ili tamnožuta Oznaka upozorenjaPažnja, oprez

Proveri

Plava Oznaka obavezaSpecifično postupanje ili radnja

Korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu

ZelenaOznaka izlaza u slučaju opasnosti ili prve pomoći Vrata, izlazi, prolazi, oprema i prostorije

Nema opasnosti Povratak u normalno stanje

Efikasnost oznaka za bezbednost i zdravlje na radu na radu ne sme da bude umanjena: prisustvom drugog izvora istih ili sličnih oznaka koji bi mogao da utiče na vidljivost ili

čujnost, pa je zbog toga posebno potrebno: izbeći postavljanje previše oznaka na malom međusobnom rastojanju, istovremeno korišćenje dve svetlosne oznake čije se značenje može pomešati, korišćenje svetlosne oznake pored drugog sličnog izvora svetlosti, istovremeno korišćenje dva zvučna signala, korišćenje zvučnog signala u uslovima povišene buke.

23


lošom izradom, nedovoljnim brojem, nepravilnim isticanjem, slabim održavanjem ili nepravilnim radom signalnih uređaja.

Oznake za bezbednost i zdravlje na radu i signalni uređaji moraju da budu redovno čišćeni, održavani, proveravani, popravljani i ukoliko je potrebno zamenjeni sa ciljem da se zadrže bitni i/ili funkcionalni kvaliteti.

Broj oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu na radu i signalnih uređaja koje treba postaviti kao i njihov raspored zavise od vrste opasnosti i veličine prostora koji pokrivaju.

Oznakama za bezbednost i/ili zdravlje na radu na radu koje zahtevaju snabdevanje energijom mora da bude obezbeđen drugi izvor energije u slučaju da dođe do prekida osnovnog napajanja, osim ukoliko u tom slučaju nije otklonjena i opasnost zbog koje je oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu na radu i postavljena.

Svetlosne oznake i/ili zvučni signali, koji treba da upozore na početak neke aktivnosti, moraju da budu aktivirani pre početka i da traju svo vreme dok traje ta aktivnost, a po završetku korišćenja da budu vraćeni u prvobitno stanje.

Svetlosne oznake i zvučni signali moraju da budu provereni posle postavljanja i periodično u toku korišćenja sa ciljem da se obezbedi njihov pravilan rad i efikasnost.

Oznake za bezbednost i/ili zdravlje na radu na radu moraju da budu dopunjene ili zamenjene ukoliko je njihova vidljivost ili čujnost umanjena iz bilo kog razloga, pa i zbog korišćenja sredstva i opreme za ličnu zaštitu na radu.

Prostorije ili prostor u zatvorenom koji se koriste za skladištenje značajnih količina opasnih materija moraju da budu obeležene odgovarajućim oznakama za bezbednost i/ili zdravlje na radu na radu, osim u slučaju kada je svaka ambalaža propisno obeležena.

Uslovi korišćenja

Oznake na tablama moraju da budu postavljene na odgovarajućoj visini u liniji pogleda i na dobro osvetljenom, pristupačnom i vidljivom mestu, uzimajući u obzir sve prepreke koje se nalaze na mestu prilaska opasnoj zoni ili u neposrednoj blizini specifične opasnosti ili objekta (predmeta). Upotreba fluoroscentnih i reflektujućih materijala ili dodatnog veštačkog osvetljenja je obavezna u slučajevima lošeg prirodnog osvetljenja.

Oznake na tablama moraju da budu uklonjene kada više na postoje okolnosti zbog kojih su postavljene.

9.3. Korišćenje i grupe oznaka

Oznake zabrane - zabranjuje postupanje koje može dovesti do nastanka opasnosti ili opasne pojave; okruglog je oblika sa crnim piktogramom na beloj podlozi, oivičen crvenom bojom i sa crvenom poprečnom linijom.

Oznake upozorenja - daje upozorenje o opasnosti ili opasnoj pojavi; trouglastog je oblika sa crnim piktogramom na žutoj podlozi, oivičen crnom bojom.

24


Dopunska oznaka na tabli za obeležavanje radnih mesta na kojima zaposleni jesu ili mogu da budu izložen prašini koja potiče od azbesta ili materijala koji sadrži azbest, jeste pravougaonog oblika, žute podloge, oivičena crnom bojom, sa natpisom: "OPASNOST - AZBESTNA VLAKNA!" i koristi se zajedno sa oznakom upozorenja za opštu opasnost.

Dopunska oznaka na tabli koja se koristi prilikom obavljanja poslova rušenja, uklanjanja, popravke i održavanja kada se može pretpostaviti da će granična vrednost izloženosti azbestu biti prekoračena, jeste pravougaonog oblika, žute podloge, oivičena crnom bojom, sa natpisom: "OPASNOST - GVI AZBESTU MOŽE DA BUDE PREKORAČENA!" i koristi se zajedno sa oznakom upozorenja za opštu opasnost.

Oznake obaveze - obezbeđuje instrukciju o obaveznom načinu postupanja; okruglog je oblika sa belim piktogramom na plavoj podlozi.

Oznaka izlaza u slučaju opasnosti ili prve pomoći - obezbeđuje informaciju o izlazu u slučaju opasnosti ili prvoj pomoći; oblik - pravougaonik ili kvadrat sa belim piktogramom na zelenoj podlozi.

25


Oznaka opreme za gašenje požara - oblik – pravougaonik ili kvadrat sa belim piktogramom na crvenoj podlozi.

9.4. Zahtevi za označavanje lokacije i identifikaciju opreme za gašenje požara

Oprema za gašenje požara mora da bude identifikovana upotrebom propisane boje za samu opremu i oznake na tablama i/ili za označavanje lokacije na kojoj se nalazi ta oprema i pristupa tim lokacijama.

Propisana boja jeste crvena. Površina koja jeste crvene boje mora da bude dovoljno velika da bi se oprema za gašenje požara lako identifikovala.

9.5. Zahtevi za oznake za bezbednost i zdravlje na radu za obeležavanje prepreka, opasnih zona i saobraćajnih površina

Oznake za bezbednost i zdravlje na radu za obeležavanje prepreka i opasnih zonaMesta kojima zaposleni imaju pristup u toku rada, a na kojima postoji rizik od sudara sa

preprekama, pada zaposlenih ili pada predmeta moraju da budu obeležena žuto - crnim ili crveno - belim prugama.

Veličina oznake za bezbednost i/ili zdravlje na radu na radu mora da bude u skladu sa veličinom prepreke ili opasne zone.

Žuto - crne ili crveno - bele pruge moraju da budu pod uglom od 45° i približno iste širine. Obeležavanje saobraćajnih površina

Sa ciljem obezbeđivanja bezbednih i zdravih uslova rada, a ukoliko korišćenje opreme za rad u objektima to zahteva, saobraćajne površine moraju da budu obeležene neprekidnim linijama jasno uočljive boje, po mogućstvu bele ili žute, uzimajući u obzir boju podloge.

Linije moraju da budu postavljene tako da je obezbeđeno potrebno bezbedno rastojanje između vozila i objekata ili predmeta koji se mogu naći u blizini i između vozila i pešaka.

Stalne saobraćajne površine na otvorenom trebale bi biti istovetno obeležene, ukoliko je to moguće i ukoliko prostor namenjen za kretanje pešaka nije posebno obezbeđen ili adekvatno fizički odvojen ili zaštićen.

9.6. Zahtevi za govornu komunikaciju

Govorna komunikacija između zaposlenog koji daje poruke i jednog ili više zaposlenih koji slušaju mora da se odvija u vidu kratkih rečenica, izraza ili reči.

26


Poruke koje se izgovaraju moraju da budu što je moguće kraće, jednostavne i razumljive, a govorne sposobnosti zaposlenog koji daje poruke i čujnost zaposlenih koji primaju poruke moraju da budu takve da obezbede pouzdanu govornu komunikaciju.

Govorna komunikacija može da bude neposredna razmena poruka ili emitovanje ljudskog ili veštačkog glasa odgovarajućim sredstvima govorne komunikacije.

Zaposleni koji govorno komuniciraju moraju odlično da poznaju jezik na kome se odvija govorna komunikacija i da budu u mogućnosti da pravilno izgovaraju i razumeju poruke.

Identična kodifikacija i koordinacija mora da bude obezbeđena, ukoliko se govorna komunikacija koristi umesto znaka koji se daju rukom ili zajedno sa njima, i to sa sledećim značenjem:

početak - početak radnje, stani - prekid ili zaustavljanje radnje, kraj - kraj radnje, podigni, spusti - podigni ili spusti teret, napred, nazad, levo, desno - smer kretanja, opasnost - zaustavljanje u slučaju opasnosti, brže - ubrzati kretanje sa ciljem veće bezbednosti.

9.7. Zahtevi za znake koji se daju rukom

Znaci koji se daje rukom moraju da budu precizni, jednostavni, saopštljivi, laki za davanje i razumevanje i jasno različiti od ostalih pokreta i/ili položaja ruku i/ili šaka.

Kada se prilikom davanja znaka rukama koriste obe ruke istovremeno njihovo pokretanje mora da bude sinhronizovano, simetrično i da se pri tome daje samo jedan znak.

Zaposleni koji daje znake rukom (u daljem tekstu: signalista) pokretima i/ili položajem ruku i/ili šaka daje manevarske instrukcije zaposlenom koji izvodi manevre (u daljem tekstu: manevrista).

Signalista mora da bude u stanju da vizuelno prati manevar i da pri tome ne bude ometan.Obaveze signaliste moraju da budu usmerene isključivo na davanje manevarskih instrukcija

na način kojim se obezbeđuje bezbednost ostalih zaposlenih u neposrednoj blizini.Ukoliko je neophodno mora se obezbediti više signalista.Manevrista je dužan da prekine manevar koji je u toku sa ciljem da zatraži novu instrukciju

ukoliko nije u mogućnosti da na dovoljno bezbedan način izvrši nalog koji mu je dat.Pomoćna oprema:

Manevrista mora da bude u mogućnosti da lako prepozna signalistu. Signalista mora da bude opremljen sa jednim ili više prepoznatljivih i karakterističnih

delova pomoćne opreme, kao što su jakna, šlem, navlake na rukama ili svetleće palice.

Svi delovi pomoćne opreme moraju da budu svetlih i jasnih boja, po mogućstvu jednobojni, koje će se koristiti samo sa ciljem prepoznavanja signaliste.

Tabela 3. Vrste znakova

Značenje Opis Ilustracija

A. Opšti znaci

27


POČETAK PažnjaPočetak radnje

Obe ruke su raširene horizontalno sa dlanovima okrenutim napred.

STANI PrekidZaustavljanje radnje

Desna ruka je podignuta u vis sa dlanom okrenutim napred.

KRAJ kraj radnje

Ruke su sklopljene u visini grudi.

B. Vertikalno kretanje

PODIGNI Desna ruka podignuta u vis sa dlanom okrenutim napred, polako kruži.

SPUSTI Desna ruka spuštena sa dlanom okrenutim nazad, polako kruži.

VERTIKALNO RASTOJANJE Položaj ruku pokazuje rastojanje.

V. Horizontalno kretanje

NAPRED Obe ruke su savijene sa dlanovima okrenutim na gore i podlaktice se polako kreću ka telu.

28


NAZAD Obe ruke su savijene sa dlanovima okrenutim na dole i podlaktice se polako kreću od tela.

DESNO Desna ruka u visini ramena sa dlanom okrenutim na dole polako daje male pokrete u desno.

LEVO Leva ruka u visini ramena sa dlanom okrenutim na dole polako daje male pokrete u levo.

HORIZONTALNO RASTOJANJE

Položaj ruku pokazuje rastojanje

G. Opasnost

OPASNOST Zaustavljanje u slučaju opasnosti

Obe ruke su podignute u vis sa dlanovima okrenutim napred

BRŽE Svi pokreti brže

SPORIJE Svi pokreti sporije

29

skripta - kotlovi

Documents